Dzez Basket(1)

8/12/2019 Dzez Basket(1)

1/16


2/16

Copyright 2013, Aleksandar MiletiCopyright ovog izdanja 2013, LAGUNA

je u ovoj knjizi preuzete su iz linih arhiva BoreStankovia, Sre Kalembera, Ranka eravice, ZvezdanePopovi, Pavla Kostia, Josipa ere, Radie Mladeno-

via, Momila Mome Vuievia i Milorada Bibia, te izKoarkakog saveza Srbije.


3/16

Posveeno mojim roditeljima.


4/16

SADRAJ

Uvodna re . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Ratno loptanje na Starom groblju . . . . . . . . . . . . . . 15

Srpski Kembrid i Oksford . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Vajlendova misija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Najvanija pobeda protiv smrti . . . . . . . . . . . . . . 67

Tvrava na Springld . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

Neboja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97Bugarski maak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111

Rivalstvo ko nijedno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

Zvezdane noi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131

Od Zdravstvuj Moskvado Tarzana . . . . . . . . . . . . .145

Argentino, bilo je no . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .169

Aca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .191

Idemo kod Sonje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .203

Od Harlema do Bisnela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .215

Najdui me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .225


5/16

A M8

Ta ponos na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .239

Ljubica i moda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .251Srebrni momci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .265

Klubovi koarke stubovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .285

Neca je padao i padao. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .327

Prva medalja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .339

Padaju SSSR i SAD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .355

Kaznena ekspedicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .373Raa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .387

Podmlaivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .401

Iz Helsinkija u dvorane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .437

Cvele elinih ivaca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .457

Bora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .475

Ostali smo bez uka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .489

Luna vaa zlata naa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .509

Re na kraju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .537

O autoru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .539


6/16

Uvodna re

Mi nismo igrali obinu koarku.

To je bila dez koarka!

Ljubodrag Simonovi,

svetski ampion u koarci 1970.

Neboja Popovi, Bora Stankovi, Radomir aper i AleksandarNikoli su kamen temeljac jugoslovenske kole koarke. Poslenjih su doli Boris Kristani, Ranko eravica, Mirko Novoseli plejada neponovljivih igraa koji su pretoili u javu njihov

mladalaki san. Svima njima dugujemo zahvalnost za sve oneradosti oko kojih nas je decenijama okupljao najbolji dravniproizvod, kako se u Jugoslaviji s pravom nazivala igra podobruima.

Za etvrt veka prevaljen je put kojim se ide samo u mati:od poetnika do svetskih ampiona. Zaslugom tih brzomisle-ih, pametnih i obrazovanih ljudi, nepokolebljivo zagledanih

u budunost. I iznad svega strpljivih. Jer kad se naniu godinebez opipljivog rezultata, sumnja kao voda pronae i najma-nju pukotinu u samopouzdanju i lomi sve do kraja. Decenijenaizgled sizifovskih pokuaja, spoticanja i uspravljanja ostale suu senci nezamislivih predstava na maginom pravougaoniku.


7/16

A M10

Neboja Popovi, dugogodinji predsednik Fibine Komi-

sije za meunarodnu organizaciju, uglavnom se pominje kaostoer jugoslovenske kole, koji je dao poetni impuls koarcii zacrtao put kojim e da se ide. Sve je zarazio koarkoljubljem.Spisak njegovih zasluga protee se mnogo dalje od terena, svedo uvenog TV termina subotom u 5 koji je koarkae staviou ravan s Marlonom Brandom i Polom Njumenom. Tako jekoarka ula u srca svih ljudi.

Bora Stankovi je praktino pravi tvorac moderne evropskei vanamerike koarke. Iako je njegov prethodnik na elu Svet-ske koarkake federacije (FIBA) Vilijam Dons, kao jedan odnjenih osnivaa i prvi generalni sekretar, dugo vaio za olienjesvetske koarke, pravi procvat je stigao tek sa Stankoviem.Pomirio je NBA i ostatak sveta i postao ujedinitelj koarke. Bio

je i lan Meunarodnog olimpijskog komiteta (MOK).

Radomir aper je uzeo na sebe neke od najodgovornijihzadataka. Voditi takmienje i pisati pravila moe samo nekoko to ima u malom prstu i kome svi veruju. Fiba mu se oduilaza sve to je uradio da koarka bude lepa i bolja, dok je vodionjenu Tehniku komisiju. Zato danas svi koji pokau da sudostojni da koraaju putem koji je on utabao dobijaju NagraduDr Radomir aper.

Aleksandar Nikoli je irom sveta dobio mnogo nadimakakojima se velia njegovo trenersko umee. Ali, moda bi bilonajprikladnije nazvati ga koarkakim Adamom, imajui u

vidu da od njega kree stablo strunjaka koji i danas vladajuevropskom koarkom. Teko je danas nai uspenog trenerau Evropi koji u sebi ne nosi gen Profesora.

Jedan od njih, Bogdan Tanjevi, nekadanji selektor Jugo-

slavije, rekao je nedavno na jednom koarkakom ruku uNovoj Gorici neto to deluje prikladno za uvod u priu onajveoj koarkakoj avanturi koju je svet video:

Bili su sve u koarci, ne slutei da im igranje u reprezen-taciji nee biti vrhunac delovanja. Bora je, recimo, mogao bez


8/16

Uvodna re 11

problema da bude i generalni sekretar Ujedinjenih nacija i

sigurno bi to radio bolje od svih koji su bili na tom mestu. Dasu ONI bili na elu drave posle Titove smrti, Jugoslavija bi bilaevropska sila i u koarkakom i u ekonomskom i u politikomsmislu

Ovo je pria o tome kako je nastala dez koarka, pria oljudima koji su koarku za etvrt veka od pocepanih patika,okrvavljenih kolena i predrasude da ona loe utie na zikirazvoj omladine podigli na nivo nauke i umetnosti. O lju-dinama koje su ile daleko ispred svog vremena i koje su usvakom trenutku line ambicije stavljale u slubu neega uta su slepo verovale. Sa osmehom su trpeli sve ono to padne

na plea svakog poetnika, pa i podsmeh, ali im je poslednjemesto na tabeli bilo jo vei podstrek da uspeju u svojoj nameri,koju nisu ni smeli da prevale preko usana u bilo kom drutvu.Osim kad su bili sami. Rei tada biemo prvaci sveta stvar-no bi bio rizik da se izazove salva smeha. utali su, radili i saiskrom entuzijazma i ljubavi prema levom sportu, kako su

drugi tada mislili, palili koarkake svetionike irom zemlje ukojoj je fudbal bio neprikosnoven, a pod njihovim barjakomsa svakim danom bilo je sve vie vojnika koarke.

Raalo se svojevrsno jedinstvo raznolikosti, napajajui seznanjima i sa Istoka i sa Zapada, ali ne i nalik Amerikancima iSovjetima. Svako novo koarkako uporite posle Beograda Zadar, Ljubljana, Zrenjanin, Zagreb, Split, aak, Karlovac

razvijalo je svoje osobenosti, stvaralo igrae posebnog kova, akada bi se nali svi na okupu, pod jednom zastavom, izrastali suu tim koji je mleo sve pred sobom. I upravo to je ta dez koar-ka: svako svira neto svoje, svako razvija ono njemu svojstveno,ali samo dok je u slubi orkestra. U naunim knjigama to se


9/16

A M12

podvodi pod pojam jugoslovenska kola koarke, najbolje

koarke koja se pojavila na svetu posle amerike.Ova pria poinje sredinom dvadesetih prolog veka, kadasu ONI doli na svet, u vreme kada je i prva koarkaka lop-ta stigla kod nas. A zavrava se 1970, kada su njihovi snoviuoblieni u svojevrsni jugo-brend Neki i danas, bilo da su uBeogradu, Zagrebu ili Ljubljani, uporno tvrde da je koarkanajbolji dravni proizvod, iako vie nema zemlje u kojoj je to

postala. A u to je izrasla najvie zahvaljujui NJIMA NebojiPopoviu, Bori Stankoviu, Radomiru aperu, AleksandruNikoliu, zatim svim njihovim saradnicima, igraima prvihgeneracija i njihovim uzorima od kojih su mnogi nepravednoostali u mraku istorije. Koarkaka organizacija je s njima bila

jaka kao masonska loa, takorei drava u dravi, i to u rei-mu koji je spadao u totalitarne. Ko zna kako bi ti koarkaki

avangardisti proli u ovom dananjem vremenu.I pre no to vremeplov krene unazad, treba znati jo netoto svakako pomae u razumevanju stvaranja neeg tako uzvi-enog. Da nije bilo ljudi koji su strasno zavoleli koarku a bilo

je desetine takvih zaljubljenika, koji su u njoj videli sebe i nekesvoje elje i snove ona sigurno ne bi postala sport nacije. Kadse prvi put pojavila ovde, krajem 1923. godine, gotovo niko

nije mario za nju. Mukarci su beali od nje ko avo od krsta,jer se smatralo da je enski sport. Da je za koarku postojaloneko vee zanimanje, valjda bi se osnivali klubovi, podiza-la igralita, stvarala reprezentacija. Ovako, sva tri predratnaevropska prvenstva, od 1935. do 1939, prola su bez nas, kao iOlimpijske igre u Berlinu 1936. Reprezentaciju smo dobili tekposle rata kad su, prirodno, svi oko nas bili neuporedivo bolji

koarkai. Pored Maara, Bugara i Italijana za nas su dugosile bile i ehoslovaka i Poljska, a ta tek rei za Amerikance,Francuze i Sovjete.

Jugoslovenska kola zaela se tek pola veka poto jeKanaanin Dejms Nejsmit izmislio koarku. Tada se u


10/16

Uvodna re 13

kalemegdanskom bunaru okupila grupa deaka koja je u

njoj videla sport budunosti, sport koji lei naoj naravi, naemtemperamentu i zikoj grai. To e meu prvima uoiti prvigeneralni sekretar Fibe Vilijam Renato Dons i smelo najavitidolazak nove koarkake sile.

Van ove prie ostaje ironija na kojoj poiva moderno doba,izgraeno na aksiomu skorojevia: Sve poinje od mene! Izato dananje generacije igraa i oni koji ih savetuju, koji su

se obogatili od koarke, i ne znaju da su dune barem jedancent svima koji su udahnuli ivot koarci na ovim prostorima.Zato, pored ostalog, koarka ovde vie i nije ono to je bila


11/16

RATNO LOPTANJE

NA STAROM GROBLJU

Tu su se upoznali njih etvorica,tu su se odigrali prvi ampionati,to je bila osnova jugoslovenskekole koarke.

Sra Kalember, 2011.


12/16

Na onom malom paretu zemlje, opasanom zidinama, gde

je sve dobilo smisao i preraslo u ideju, sreo sam se sa SromKalemberom, jedinim koarkaem koji je u Jugoslaviji osvojiodevet titula dravnog prvaka. Od onih poetnih deset Zvez-dinih, od 1946. do 1955, promakla mu je samo ona posled-nja, 1955, dok je bio u vojsci. Ovaj zvezda od glave do pete,koji svakoga pri upoznavanju prekine pitanjem Izvinte, zakoga navijate?, gleda na svet oko sebe crveno-belim oima.

Tokom proteklih desetak godina postali smo bliski (iako bimogao da mi bude deda), pa se sretnemo i kad mi nije potre-ban da bih napisao tekst za Politiku. Ipak, ovog puta smose nali kao bivi reprezentativac i novinar, jer sam eleo daobeleim ezdeset godina od uea Jugoslavije na Prvom svet-skom prvenstvu u Buenos Ajresu 1950. Sra, koji je imao dve

godine kad su Moa i Tirke s fudbalskom reprezentacijomuestvovali na Prvom svetskom ampionatu u Montevideu1930, kao deak je gledao mnoge utakmice ljutih fudbalskihrivala BSK-a i Jugoslavije, pa se mnogo obradovao kad je uoda je snimljen lm o tome. I tako, pre no to sam ga bilo ta


13/16

A M18

pitao, dok stojimo na Zvezdinom grbu na centru igralita na

Malom Kalemegdanu, on mi kae:Ba lepo to je snimljen taj lm i ba mi se svia naslovMontevideo, Bog te video!. Nekako zvoni. Ako se neko nekadaseti da napravi lm o ueu nas koarkaa u Buenos Ajre-su 1950. godine, imam ve spreman naslov: Argentino, bilo

je no! Stvarno je bilo no i nezaboravno, iako smo zauzeliposlednje, deseto mesto

Prvih dana posle rata bio je uz Aleksandra Geca najmlai utek osnovanom timu Crvene zvezde u kojem su tada, nakrat-ko, bili i Neboja Popovi, Borislav Stankovi, Radomir aperi Aleksandar Nikoli. Sa svom etvoricom je proveo mnogonezaboravnih trenutaka, a oni su ga decenijama kasnije estokoristili kao podsetnik za neke vane detalje iz njihovih ivota.Govorili bi: Dobro je da je Sra tu, da znamo ta smo radili pre

sto godina. Zato sam ga zamolio da proetamo do Tamajdanajer smatram da je to izvor jugoslovenske kole koarke. Tu suse prvi put, poetkom Drugog svetskog rata, upoznali oeviosnivai i tu su zavoleli koarku.

Na Tau nas eka doktor Pavle Kosti. Slaemo se da jeTamajdan kolevka jugoslovenske kole koarke i da to nikone moe da demantuje. Ne zato to je meu nama sve manje

onih koji bi to mogli da opovrgnu, ve zato to postoji mnogodokaza o tome zato je ovo mesto u srcu grada toliko vano.Znam, mnogi e i dalje uporno tvrditi da je to Kalemegdan islaem se sa Srom da je to na Springld, ali nema dileme dane bi bilo Kalia da nije bilo Taa.

Sra je, rekao sam ve, sto posto zvezda, a Pavle nije imaosree da postane simbol Zvezdinog najveeg protivnika, Par-

tizana, iako je bio kapiten njegove prve generacije. Kad se uvojnom klubu zamerite ociru, pa ak i ako nemate pojma danjegova simpatija simpatie vas, ne gine vam selidba u drugiklub. U ono vreme to je jo i bila sasvim prihvatljiva kazna,

jer ko zna gde je sve doktor Kosti mogao da zavri umesto u


14/16

Ratno loptanje na Starom groblju 19

Metalcu u kojem je nastavio karijeru. Tako je odigrao samo

jedno dravno prvenstvo za crveno-plave,

ono prvo naKalemegdanu 1946, a ve krajem te godine morao je da ode.Sra i Pavle su se upoznali na Tau, poetkom 1942, kad su

se tu, sticajem okolnosti, prvi put sreli i Neboja, Bora, Raa iAca. Sve ih je spojio rat. Pavle je bio Srin koarkaki idol u tovreme, zajedno s jo dvojicom baskovaca: Boom Munanom iSvetom aperom, starijim Rainim bratom. Kad sam im rekao

da u ih spojiti posle gotovo pola veka, bili su veoma uzbueni.Dok stojimo u srcu Taa mada oni Tamajdan uvek izgo-

varaju punim imenom zamiljam trinaestogodinjeg Srukako dodaje loptu pet godina starijem Pavlu. Tako je stvarnoi bilo. Sri je tada bila ast da kapitenu BASK-a dodaje loptuda bi vebao ut. Pavle je bio jedan od naih boljih koarkaau to vreme.

Kroz njihovo podseanje uspeo sam da doivim Beogradtog vremena, da osetim miris zemlje na Tamajdanu i ujemskandiranje malobrojne publike koja je, za vreme okupacije,dolazila da gleda novi sport, koji se igrao fudbalskom loptom sanirom, ali rukama. Nemci se nisu meali. Ponekad bi svratili,pogledali me i produili. Kad je poeo rat, ovu koarkaku

druinu inili su uglavnom gimnazijalci od 13 do 18 godina.Sve budui stubovi Crvene zvezde i Partizana, i osnivai jugo-slovenske kole koarke. U posleratno, Titovo vreme, loptanjena Tau niko nije ni pominjao jer tako bi gurnuo prst u okonovoj vlasti, kojoj je bio sumnjiv svako ko nije imao partizan-sku prolost. To ipak nije razlog to se Kalemegdan i 1945.godina vezuju za pionirske dane jugoslovenske koarke, ve

su tome doprineli Zvezda i Partizan samim tim to su tu igrali.Sra ne bi bio Sra da ne skrene s teme, pa tako, pre svega,

objanjava zato je Sra a ne Sran:

U to vreme, igrai Partizana su nosili crveno-plave dresove.


15/16

A M20

Izmeu dva rata, ako si bio u Hrvatskoj zvao si se Sran,

u Crnoj Gori Sr, a u Srbiji Sra. Eto, zato sam ja Sra, madai danas neki misle da sam Sran.Kaem im, s razlogom, da sam zavrio Treu beogradsku

gimnaziju na Slaviji, koja je u njihovo vreme bila Trea muka,i da pripadam stotoj generaciji maturanata. Ta kola je jednaod tri koje su i pre rata negovale koarku, a upravo iz njihovihklupa itava ona druina preselila se poetkom rata na Tamaj-

dan, pa tako i Neboja, Bora, Raa i Aca. Moglo bi se rei da jeDruga pripremila prvu generaciju Partizana, a Trea Crvenezvezde. Sra nastavlja:

Imao sam privilegiju da zavrim Treu muku. Preko putase nalazila najuvenija koarkaka kafana, Slona braa, gdesu redovno svraali Bora i Raa dok su bili u OKK Beogradu,a i mnogi drugi ljudi iz koarke, poput Sokola, Vase, Mije

U koli smo imali dva koa i tu se igrala koarka od 1937.do poetka rata. Bio sam u Sokolu VII, u Lazarevievoj uli-ci. Neboja Popovi je takoe bio u Treoj, a doao je predrat, sa Suaka, iz Rijeke, gde je bio vaterpolo golman. IvanDimi, potonji profesor francuskog i ef katedre na Filolokomfakultetu, bio je svestran sportista i koarka Crvene zvezde izasluan je za Nebojino ukljuenje u koarku. Dimi je pre

rata doao iz vajcarske gde mu je otac bio diplomata, pa suga zvali vajcarac. Aca je, sa Sokolom, Kaaninom i jo nekimkasnije istaknutim lanovima koarkake organizacije, iao uGimnaziju Kralj Aleksandar. Ova gimnazija je imala i dom zauenike i takoe je mnogo uradila za popularizaciju koarke.Raa je iao u Drugu muku, gde se igrala odlina koarka,dok je Bora doao poetkom rata iz Vojvodine, kao izbeglica.

Sra je kao deak igrao fudbal u podmlatku BASK-a i tu gaje zatekao rat. Trenirao je pre podne utorkom i etvrtkom, apo podne s drugovima gledao fudbalere prvog tima. U okufudbalskog igralita BASK-a na Dorolu bio je postavljen ko,mnogima koji su tu dolazili udna, neprivlana sprava. Tu je


16/16

Ratno loptanje na Starom groblju 21

kao trinaestogodinjak upoznao svoje koarkake uzore. Rekli

su mu: Mali, probaj i ti, i tako je poeo Koarka mu je uneku ruku bila suena jer Tamajdan je, tako rei, tik ispodnjegovog stana. Doselio se u Ulicu kralja Aleksandra 1937.godine, u vreme kada je preko puta njegovog ulaza, na mestukafane Smederevo, podignuta zgrada u ijem je prizemljuotvorena Madera, kasnije, pa i danas, restoran na glasu, ukojem su svojevremeno i fudbaleri Reala jeli evape. im bi

izaao iz kue, obiao bi Maderu, preao stotinak metarapreko Starog groblja i ve bi stigao na ivicu tamajdanskogokna, iz kojeg je stalno odjekivao zvuk lopte.

Preko puta Madere ivim od devete godine. Na Tau samigrao fudbal, svi su me znali. Tu se stalno motao i kasnije uvenidoktor Branko Neovi, koji je iveo u Majke Jevrosime. Tu jeu ono vreme bila ledina. Tamo gde je danas ansa bio je i pre

rata Seizmoloki zavod, i mi se tu popnemo i odozgo gledamona terenima BTK-a tenis, boks, koarku Stavimo korpu paigramo koarku. Bilo je jedno ograeno igralite gde su igralipitomci TV-a, kole za telesno vaspitanje. Pitomac te kole bioje i Zagrepanin Mladen Deli, koji je posle rata postao odliankoarkaki sudija pa zatim i uveni TV komentator, poznat poeuforinoj proslavi pogotka fudbalera Jugoslavije protiv Bugar-

ske 1983. godine: Ljudi moji, pa je li to mogue! On je 1947.u Zagrebu, na alati, sudio odluujuu prvenstvenu utakmicuna Drugom dravnom prvenstvu Crvena zvezda Partizan.Posvaao se s Partizanom i s braom aper, jer su mislili da jepomogao nama zvezdaima

Nemci su bombardovali Beograd 6. i 7. aprila 1941, sa blizupetsto aviona koji su poleteli iz Bea, Graca i Arada. Poginulo

je oko etiri hiljade ljudi, porueno ili teko oteeno vie oddve hiljade kua. Stanovnitvo grada, koji je uoi rata imao oko370.000 itelja, maltene se prepolovilo, jer su mnogi potrailiutoite u unutranjosti. Otiao je i deo Jevreja. Oni koji suostali imali su obavezu da se, prema nemakoj naredbi, prijave

Documents

Dzez Basket(1)