и

IVO RUBIĆ:

DUŽINA OBALE, BRO] OTOKA I LUKA DRŽAVE S. H. S.

Naša je obala dobro razvedena. Tu činjenicu ističu svi geografi, koji su je opisali, od S t r a b o n a 1 pa dalje. Nekoji navadjaju i njezinu dužinu te broj luka i otoka, što se pred njom nalaze. Iza postanka pak naše države mnoge rasprave donašaju podatke о dužini naše obale, a u tom broju neki se ni izdaleka ne slažu. Tako M e l i k kaže, da je duga 15706 km,1

slično i J u r a s , samo što on još veli, da je obala duga 570 km zračne crte.3 L u k a s navadja, da ima 1700 km 1 , isto tako G a t t i n 5 , F i l i p i ć " i C a p u d e r 7 ; M a t o š i ć 8 i B e r v a l d i 9 vele, da ima 700 k m ; б е п о а na-vadja sad 96510 , sad 1550 km 1 1 , dok I v a n i š e v i ć drži, da je zračne crte 600 km, a preko 2000 km razvedene obale.11 Broj obala i luka rijetko kad

I S t r a b o , Geograph ica VII, 317 (ed. Meineke , Leipzig 1866). • A. M e l i k , Jugos lavi ja (Zeml jep i sn i , s fa f i s t ičn i in g o s p o d a r s k i pregled) t , 2. izd.,

L jub l j ana 1924, p. 9. » I. J u r a s , Z e m l j o p i s Jugos lav i je , 2. izd., Zagreb 1922, p . 31. 4 F . L u k a s , Geograf i j a k ra l j ev ine S r b a , Hrvata i S l o v e n a c a , Z a g r e b 1922, p. 51. ' I. G a f t i n , Brodar s lvo i p o m o r s k i s a o b r a ć a j (Da lmac i j a , S p o m e n - k n j i g a i zdana

o k o n g r e s u u d r u ž e n j a j u g o s l a v e n s k i h inžen je ra i a rh i fek ia) . Split 1923, p. 293. 8 A. F i l i p i ć , La Iugos l av i a e c o n o m i c a , Mi lano 1922, p . 12. ' K. C a p u d e r , N a š a d ržava , Mar ibor 1919, p. 8. Duž ina je uze ia od Devina do

sv . Ivana M e d u a n s k o g a . Za n ju n a v a d j a i z r a č n u crtu 740 k m (1). 8 D. M a l o š i ć , N a š e p o m o r s k e luke (Da lmac i j a , S p o m e n - k n j i g a ) Split 1923, p . 2 4 7 . » J. B e r v a l d i , P r iv redno z n a č e n j e n a š e g p r i m o r j a , Jadr. S t r aža II, 1924, p . 172. 10 M. Š e n o a , Nacrt geog ra f i j e države S . H . S . , J u g o s l a v . K o m p a s , Z a g r e b 1 9 2 0 , s v . I . I I M. S e n o a , Geogra f i j a Jugos lav i je , Zagreb 1921, p p . 1. i 15. " F . I v a n i š e v i ć , B l ago n e p o z n a t o , J ad ran . S t r aža II, 1924, p . 176.

IVO RUBIĆ : DUŽINA ORALE DRŽAVE SHS 53

pisci navadjaju, kad ga spominju, onda samo otprilike računaju. Postanak ovako raznoličnih mišljenja о dužini naše obale tumačimo tako, da su pisci crpili podatke iz različitih vrela ili su mjerili na kartama raznog mjerila, kad još nijesu točno bile utvrdjene naše medje na obali.

Da razna mišljenja svedem к jedinstvenom, ja sam se poslužio pri-ručnikom ratne mornarice1®, koji je izradjen silnom preciznošću, te točnim podatcima S o b i e c z k o g a . 1 4 On je upotrebljavao za mjerenje naše obale karte u mjerilu 1 :28.800, a za neke manje dijelove obale i manja otočja karte u mjerilu 1 :7.500. Dužinu jednog dijela obale mjerio je Klerićevim precizijskim krivuljnim rektifikatorom firme L. Tesdorpf-Stuttgart, veći pak dio obale kartometrirao je precizijskim krivuljomerom firme C. Riefler-Nesselwang i München. Obzirući se na njegove podatke, obali naše države pridodao sam onaj dio nekadašnje crnogorske obale, a odbio zadarske, što je pripala Italiji, da doznam pravu njezinu dužinu. Zato sam upofrebio obalne specialne karte 1 :80.000 (ispravljene zadnji put 1914. god ) i karto-metar firme L. Tesdorpf-Stuttgart . No kako već P e n c k upozorava1 5 , da mjerenja dužina na kartama raznih mjerila (generalizacijal) ne daju obično istih rezultata, tražio sam korekciju, da vidim u koliko se ne slaže topo-grafska točnost mojih specialnih karata i onih, po kojima je radio Sobieczky. Po toj korekciji dužine su na karti 1 :80.000 poprečno kraće za 2 %• Razlika je dakle minimalna. Ali kako i instrumenti nijesu svi jednako sa-vršeni, mogla bi još postojati kakva razlika medju aparatom, kojim sam ja radio, kao i Sobieczkyjevim. Tu razliku nijesam uzimao u obzir, jer je neznatna. Uza sve mjere opreznosti moji rezultati о dužinama ne će biti potpuno točni, već nešto manji, jer su ipak one mjerene na kartama a ne na samom terenu. Ovom sam metodom došao dakle do slijedećih rezultata:

Naša obala počimlje kod tvornice Lazarusa u šušačkoj luci, pa pre-lazi na gat Franje Šupila, te ide s njegove vanjske strane, okrenute prema otvorenom moru, do Rječine (dužina 1-220 km). Otale, obala Hrvatskog Primorja (205 9 km), pa dalmatinska (1319 6 km) i crnogorska (55-5 km) do Bojane iznosi 1582-220 km (ili morskih milja 854'6). Od ove dužine pripada kod Zadra Italiji 185 km1 6 . J u g o s l a v e n s k a o b a l a d u g a j e d a k l e 1 5 6 3 7 2 0 k m ( i l i m o r s k i h m i l j a 8443).

13 H a n d b u c h für die Naviga t ion mil T o r p e d o b o o l e n I,-IV., Wien 1907. 14 A. S o b i e с z к y , Die Küsfenenlwicklur tg der ös te r r . -ung . M o n a r c h i e , P o l a 1911. 15 A. P e n c k , M o r p h o l o g i e der E rdobe r f l äche I, Sfufigarf 1894, p . 86. 16 Rapa l sk im u g o v o r o m je o v a k o bilo o d r e d j e n o g lede m e d j a Zad ra : ,11 lerr iforio

di Zara di sov ran i t à i ia l iana c o m p r e n d e : la città ed il c o m u n e c e n s u a r i o di Z a r a ed i c o m u n i censuar i i ( f razioni) di Borgo Er izzo, Cerus , B o c c a g n a z z o , e que l l a pa r t e del c o m u n e c e n s u a r i o ( f r az ione ) di Diclo de te rmina ta da una l inea che , p a r t e n d o dal m a r e circa 700 m a sud -es t s ino al la quo ta 66 (Gruc). Una c o n v e n z i o n e s p e c i a l e s tab i -lirà q u a n t o a t t iene alla e s e c u z i o n e di q u e s t o ar t icolo nei r iguardi del c o m u n e di Za ra e del le s u e re laz ioni con il d is t re t to e la provinc ia della Dalmazia . . .* A. G i a n n i n i , Trat tat i ed accordi pe r la p a c e adr ia t ica , Quadern i di pol i t ica 7, Roma 1923 p. 17. Ta s e k o m i s i j a s a s t a l a i t o č n o je odred i la m e d j e z a d a r s k o g c o r p u s s e p a r a t u m . Gosp . sav j . Pet ru B e n z o n u , koj i mi je na s p e c i a l n o j karti (1 :75.000) t o č n o o z n a č i o m e d j e Z a d r a uz m o r e , z a h v a l j u j e m i na ovom m j e s t u .

54 IVO RUBIĆ:

Razvedenost naše cijele obale bolje nam odskače, ako usporedimo njezinu dužinu sa onom zračne crte, koja iznosi oko 550 k m " . A nju još više karakterizira veliki broj otoka, koji se nanizao pred njom. Po So-bieczkomu bilo je uz bivšu austrijsku obalu (od Gradeža do Spiča) 71 otok, 641 otočić, 409 grebena i s ika 1 8 . A od svih ovih otoka mirovni ugovor je odredio našoj d ržav i 1 9 : Plavnik i njegovu skupinu (1 otok, 5 otočića te 11 grebena i sika); Krk (3 otoka, 4 otočića, 10 grebena i s ika ) ; uz Hrvat-sko Primorje 1 otočić te 6 grebena i sika; u sjevernoj Dalmaciji (od Raba do rta Planke) 39 otoka, 358 otočića, 156 grebena i sika; u južnoj Dalmaciji (od rta Planke do Spiča) 18 otoka, 168 otočića, 153 grebena i s ika ; uz crnogorsku obalu 4 otočića te 45 grebena i sika20. U s v e je u n a š e m p o s j e d u : o t o k a 61, o t o č i ć a 540, a g r e b e n a i s i k a 381. Od t i h je 52 o t o k a n a s e l j e n o .

Dužina svih otočnih obala iznosi 36077 km (ili morskih milja 1948). N a š a o b a l a k o p n e n a i o t o č n a , d u g a je d a k l e 5 1 7 Г 4 к т ( i l i m o r -s k i h m i l j a 27924).

K ovoj bi se dužini mogla još pribrojiti ona iznajmljenih mola u luci Rijeke i Soluna, ali su oni iznajmljeni a ne naše vlasništvo, pak ih zato ne brojim.

A na kopnenoj i otočnoj obali nalazi se mnogo uvala, zaliva, draga i dražica, od kojih su se neke radi zgodnog morfološkog oblika, maritimne

" R a z v e d e n o s t s e d a d e teor i jski pr ikazat i no B o t h e o v o j metod i , k a k o je to pri-k a z a o M. Š e n о a. R a z v e d e n o s t i s t a r sk ih i d a l m a t i n s k i h o t o k a , Rad ]. A. 198 (Mat.-prir. ods j ek ) pp . 1 0 0 - 1 0 4 ; о (omu je j o š r a sp rav io O. H e n t z s c h e l u d iser tac i j i : Die Haupt -k i i s ten typen d e s Mi t t e lmeeres un te r b e s o n d e r e r Be rücks i ch t i gung ihrer h o r i z o n t a l e n Gl iederung , Leipzig 1903. Na ža lo s t n i j e s a m m o g a o da s e p o s l u ž i m ovom r a s o r a v o m .

18 N a š a m o r f o l o š k a t e rmino log i j a u tom p o g l e d u j o š d a n a s n i je k o n a č n o u tv rd jena . N j e m a č k i Ei land (englesk i i s l and -o tok ) dob ro se p r e v a d ' a r i ječju : o toč ' ć , a ne ško l j , k a k o je to u o b i č a j e n naz iv u Da lmac i j i . Za Klippe i Riff teže je naći d o b a r h rva t sk i izraz. Narod v e ć i n o m o b o j e zove : s i k a . ali to je po t a l i j a n s k o m jeziku. Klippe (englesk i cliff) m o g l a bi s e preves t i r i ječju : g reben ili kamič i ć (u spo red i Kamičić kod Murtera , a Gre-b e n k o d Gruža, Hvara i Ol iba. Greben je s l o j n a g lav ica , k o j a je r ez i s t en tna proti m o r s k o j abrazi j i , a uvi jek je n a d m o r e m , d a p a č e i za p l ime . Riff ( eng lesk i reef) je o b i č n o pod v o d o m za o s j eke , a za p l ime s v a k a k o . T o č n o g p revoda za ovu r i ječ ne-m a m o . F . T e t z n e r , D e u t s c h e s W ö r t e r b u c h , Leipzig (bez god ine ) , p p . 2 1 6 i 217 u s p o -r e d j u j e r i ječ Riefe (Rinne) , ko j a je s r o d n a ri ječju Riff, s a s t a r o n j e m a č k o m r i f f i la -Säge . Riefe bi p rvo tno znač i la »zubove* pile. P r e m a t o m u točan bi pr i jevod n j e m a č k o g a Riff b io „ k a m e n i zub" , ali t oga n a z i v a ne n a l a z i m o n igd j e m e d j u o toc ima . Narod dak l e ga ne zna , ali p o z n a ime . p l o č a * ( k a o kod rta P l a n k e ) . M o ž d a bi s e dak le m o g l a uvest i u n a š u t e rmino log i jo za r i ječ Riff „ z u b - ili . p l o č a * . Dok zub , o d n o s n o p loča ni je uvijek o k r u ž e n a m o r e m , te p r e m a tomu ne m o ž e m o ie ubroj i t i med ju o toč je , g reben (Klippe) i a k o je uvi jek o k r u ž e n m o r e m , n i je o točić (Ei land) , jer na n j e m u niti r a s te , niti pri-biva i š ta ž iva, pa niti Chr i tmum m a r P i m u m .

18 P o m o r s k u med ju izmediu države S . H. S . i I tali je u z e o s a m po r i b a r s k o j k o n -venci j i : S l u ž b e n e Novine S . H. S. , VI, 38, 18. II. 1924.

" Budući , da Sob i eczky n e n a v a d j a b ro ja o toka , o točića , g rebena ni s ika , š to su p red c r n o g o r s k o m o b a l o m , ja s a m ih po t raž io n a s p e c i a l n o j kart i (1 :80.000), te Izmjer io n j ihov o p s e g . Kod svih g r ebena toga n i j e s a m m o g a o učinit i , jer su na toj kart i p r e m a l e n i . Ovi su o t o č i ć i : 3 n a u š ć u B o j a n e (na jveć i i m a o b s e g 6'3, drugi 1 0 , treći 0-8 km), Kruči ( 0 7 km) . G r e b e n i su : Dje rdan ( 0 3 km) , u uvali L iman ih i m a 7, u uvali Zu le h o d j a 2, u uva I' La me 8, kot rta Debe log 1, kod rta M e n d e r s 2, kod Kručija 8. u uval i Kun ja 2, u uvali Č e r n j a k a 7, kod rta P i s k a ve l ikoga 1. S i к e kod D j e r d a n a su 2, u uval i L i m a n 1, kod rta Debe log 2, k o d rta M e n d e r s 1.

DUŽINA OBALE DRŽA VE SHS 55

vrijednosti i gospodarskog doioka iz zaledja podigle do luka, koje imaju gospodarsku važnosr . Tako G a t t i n 2 1 kao D a i n e l l i " navadja ju broj luka za Dalmaciju, kojih je 329. Uz Hrvatsko Primorje ih je 22, a na otoku Krku IO23. Od ovog broja imamo odbiti Zadar i Lastovo, što su pripale Italiji, a dodati 4 crnogorske 2 1 . N a n a š i s u d a k l e o b a l i 363 l u k e . Ovaj broj ne dokazuje direktno, ali svakako indirektno, veliku razvedenost naše obale.

R é s u m é . Pour joindre les différentes opinions sur la longueur de la côte, le nombre des ports et des îles qui ont été assignés au Royaume des Serbes, Croates et Slovènes par le Traité de paix, l'auteur sur la base de textes (surtout sur ceux de A. Sobiezcky) et après un cartométrage consciencieux sur la carte spéciale 1 : 80.000, est parvenu au résultat suivant : la longueur de toute la côte de Sušak jusqu' à la Boyana, s'élève è 1.563*720 km (en ligne d'air environ 550 km), le nombre des îles est de 61, des îlots de 540, des brisants et sèches 381, dont 52 habités. La longueur de la côte insulaire et continentale monte à 5.171*4 km. Le nombre des ports est de 363.