PPAALLII,, @@AARRII,,DDEEDDIIWWSSKKII DDIIZZDDAARREE

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq

Srpska rradikalna sstrankaBeograd, 22002.

PPRREEDDGGOOVVOORRU predizbornoj kampawi krajem 1993. godine glas srpskih radikala se

ni na jednom mediju pod dr`avnom kontrolom nije mogao ~uti. Iako dano-no}no napadani najpodmuklijim klevetama i podmetawima, nije im sepruala prilika da se na dr`avnoj televiziji pojave i ka`u ijednu re~ usvoju odbranu. Nadaju}i se da }e narod radikale usled potpune medijske blo-kade brzo zaboraviti, Radio televizija Srbije nije izve{tavala ni sa re-dovnih strana~kih konferencija za {tampu, {to je presedan ~ak i u uslo-vima kakvi su 1993. godine vladali u dr`avnim medijima.

Iako blokirani sa svih strana, srpski radikali se nisu odlu~ili na or-ganizovawe velikih javnih skupova, zabrinuti da bi razjareni re`im, spre-man i na najprqavije udarce, ne biraju}i sredstva u obra~unu sa najozbiqni-jim politi~kim protivnikom, mogao ubaciti provokatore koji bi dovelido uli~nih sukoba, a krvoproli}e na ulicama srpskih gradova je ne{to {tosrpski radikali uvek nastoje izbe}i po svaku cenu. Odlu~uju se za predizbor-nu kampawu koja se sastoji u gostovawu na lokalnim radio stanicama u zaku-pqenim terminima. ^ elnici stranke iz dana u dan putuju iz mesta u mesto krozSrbiju, detaqno izla`u}i radikalski program i odgovaraju}i na pitawa slu-{alaca, najradije na ona najprovokativnija. Kwiga Milo{evi}ev zajam zapreporod Kipra je zbir gostovawa dr Vojislava [e{eqa na lokalnim ra-dio stanicama i televizijskih su~eqavawa sa politi~kim protivnicima. Dr[e{eq, poznat kao veoma neprijatan protivnik u verbalnim duelima, ukr-{ta kopqa sa mnogim istaknutim li~nostima iz re`ima i opozicije, a u ver-balnim okr{ajima s wim najte`e prolaze pripadnici vladaju}e Socijali-sti~ke partije Srbije i Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju.

On ne samo da o{tro kritikuje poteze re`ima u svim sferama, nego nepreza ni od direktne, poimeni~ne prozivke funkcionera iz dr`avnog vr-ha, slu`e}i se direktnim kvalifikacijama, bez uvijawa, stalno isti~u}ida je najve}i kriminal u samom vrhu vlasti, po~ev od predsednika Srbije,preko ministara, wihovih zamenika i pomo}nika i odatle se {iri na svenivoe, u sve pore dru{tva, do direktora dru{tvenih firmi i ~inovika sve je korumpirano i ogrezlo u kriminalu. Te apokalipti~ne 1993. godine,kada je Srbija dotakla svetsko dno, kada je mese~na inflacija dostigla 25.000procenata, ~itavo dru{tvo je opasno nagri`eno najpogubnijom bole{}u korupcijom i ~itav sistem vrednosti okrenut je naglava~ke. Kriminal jeve} postao na~in ` ivota u ovoj dr`avi, upozorava dr Vojislav [e{eq. Are`im stalno pronalazi na~ine kako da {to efikasnije izvu~e preostalinovac od svih kategorija stanovni{tva. Najve}e pqa~ke na dr`avnom nivou

3

Dr VVojislav [[e{eqPPAALLII,, @@AARRII,, DDEEDDIIWWSSKKII DDIIZZDDAARREE

RReecceennzzeennttiiBo`idar Vu~urevi}

Marina Ragu{

GGllaavvnnii ii ooddggoovvoorrnnii uurreeddnniikkSa{a Radovanovi}

TTeehhnnii~~kkii uurreeddnniikkBranka Bobi}

RReeddaakkcciijjaaIvana Borac, Milica Gogi},

Qubica Davidovi}, Ivana \uri}, Vesna Zobenica, QiqanaMihajlovi}, Zorica Ili}, Zlata Radovanovi}

IIzzddaavvaa~~Srpska radikalna stranka

Beograd, Trg pobede 3, Zemun

ZZaa iizzddaavvaa~~aaDr Vojislav [e{eq

[[ttaammppaaEtiketa, Bole~

ZZaa {{ttaammppaarriijjuuMilenko Dramli}

TTiirraa``1000 primeraka

CIP Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

[E[EQ, VojislavPali, `ari, dediwski dizdare / Vojislav

[e{eq. Beograd : Srpska radikalna stranka, 2002 (Bole~ : Etiketa). 1024str. ; 24 cm

Tira` 1000. Str. 35 : Predgovor / Ivana Borac.

ISBN 8683451151

a) Srpsko pitaweb) Jugoslavija Politi~ke prilike

COBISSID 98055948

Na argumentovane kritike, re`im uzvra}a `estoko. U medijima po~i-we besomu~na hajka na srpske radikale. Iz dana u dan, u udarnim termini-ma lansiraju se la`i i klevete, u bu~nom, pogroma{kom maniru. Dobro-voqci iz Srpske radikalne stranke, uvek po{tovani kao ~asni i disci-plinovani borci, odjednom su na sva zvona progla{eni za ratne zlo~in-ce i profitere, a veliki broj wih je i uhap{en uz najve}u medijsku pom-pu, zbog kriminalnih afera i nelegalnog posedovawa oru`ja. Po{toza navodni kriminal nije bilo mogu}e na}i nikakve dokaze, ti qudi su ubr-zo pu{tani na slobodu, naravno, u najve}oj tajnosti i medijskoj ti{ini.

Hap{ewa imaju za ciq da isprovociraju radikale da iza|u na uli~ne pro-teste, a onda bi uba~eni provokatori izazvali incident, i eto dobrog po-voda za zabranu Srpske radikalne stranke najopasniji protivnik bi bioeliminisan iz trke. Radikali su na vreme prozreli igru i nisu se dali na-vesti na bilo kakvu nepromi{qenu i ishitrenu reakciju. Na napade uzvra-}aju ` estoko, ali na svoj na~in: argumentovanom javnom re~ju, iznose}i po-datke o pqa~kama i kriminalnim aferama po~iwenim od strane paravoj-nih formacija koje su delovale pod okriqem re`ima.

Iako za neophodan uslov izlaska iz krize smatraju ru{ewe postoje}egre`ima, nisu spremni da ulaze u predizborne koalicije sa drugim opozi-cionim strankama, isti~u}i da je posle izbora mogu}a saradwa sa svim pa-triotskim politi~kim snagama, ali sa izdajnicima ne}e ni po koju cenu.

A kucnuo je ~as za promenu, upozorava dr [e{eq, jer, dr`ava je na iviciambisa, beda postaje neizdr`iva, ekonomska kriza je suvi{e duboka, a daqiostanak socijalista na vlasti dovodi u pitawe i sam opstanak nacije. Tre-ba nekom drugom pru`iti {ansu da bar poku{a da prona|e izlaz iz krize,jer, socijalisti su ve} pokazali sve {to znaju i umeju. A socijalistima naj-vi{e ide u prilog strah napa}enog naroda od bilo kakve promene, jer {taako ti novi budu jo{ gori. Ako ni{ta drugo, pozitivna posledica prome-ne na vrhu bi bila i da narod u Srbiji shvati da niko nije nezamewiv i daje vlast u svakom normalnom, demokratskom dru{tvu podlo`na promenama.

A {ta kao alternativu postoje}em nude srpski radikali, dr [e{eq de-taqno obrazla`e u radio emisijama, predstavqaju}i program Srpske ra-dikalne stranke. Kao osnovni ciq u politi~koj sferi istaknuto je ujedi-wewe svih srpskih zemaqa u centralizovanu dr`avu sa jednom vladom i jed-nim parlamentom; moderna pravna dr`ava sa vi{epartijskim sistemom iparlamentarnom demokratijom. U ekonomskoj sferi ostvarili bi libe-ralni kapitalisti~ki koncept, sa maksimalnim podsticawem privatne ini-cijative, ali i humano dru{tvo koje vodi ra~una o socijalno najugro`e-nijim kategorijama stanovni{tva. Minimum bi morao biti obezbe|en zasve. Briga o socijalno najugro`enijim slojevima oduvek zauzima najzna-~ajnije mesto u programu Srpske radikalne stranke.

Detaqno obrazla`u}i modalitete izlaska iz krize, srpski radikali ni-kada ne zavaravaju narod praznim obe}awima o platama i penzijama od 1.000maraka, ali obe}avaju pravednu vlast koja }e se svim silama truditi da olak-{a te{ka isku{ewa kroz koja dr`ava prolazi, vlast imunu na korupcijui kriminalne afere.

UU BBeeooggrraadduu,, 1111.. ffeebbrruuaarraa 22000022.. ggooddiinnee IIvvaannaa BBoorraacc

5

sprovode se {pekulacijama sa novcem iz primarne emisije. Sve`e od{tam-pani dinari nameweni za isplatu plata i penzija prvo odlaze na crno tr`i-{te novca, gde ih {pekulanti nekoliko puta obrnu pre nego {to, ve} pot-puno obezvre|en, stigne do onih kojima je namewen. [pekulacije na crnomtr`i{tu novca su glavni uzrok hiperinflacije, vrtoglavog pada vredno-sti dr`avne valute, upozoravaju radikali. Seqake re`im pqa~ka obezvre-|ivawem novca od otkupa poqoprivrednih proizvoda, privatnike sistemomdozvola, koji podrazumeva podmi}ivawe raznoraznih ~inovnika kako bi sedo{lo do bilo kog posla. Opqa~kane su i {tedi{e u dr`avnim i privatnimbankama, koje ne bi ni mogle da posluju da nisu u dosluhu sa vrhom re`ima.

Dr [e{eq je veoma o{tar u osudi takvog sistema. Mafija je beskrupu-lozna, nema milosti. Weni apetiti se stalno pove}avaju. Wima je jediniprogram pqa~ka i boga}ewe, i to ih ujediwuje, a ne nikakva ideologija, tvr-di lider srpskih radikala. Za razliku od aktuelnog re`ima, kome vlast slu-`i za li~no i grupno boga}ewe, srpski radikali bi vlast iskoristili da u~i-ne {to vi{e za svoj narod, kako bi ih pokolewa pamtila po dobru.

Re`im Socijalisti~ke partije se trudi da duboku ekonomsku krizu i soci-jalnu bedu u kojoj se dr`ava na{la predstavi iskqu~ivo kao posledicu nepra-vednih sankcija i spoqne blokade i tako sankcije postaju opravdawe za sve pro-ma{aje. Lider srpskih radikala stalno isti~e da su sankcije samo 50 proce-nata krive za o~ajno stawe u kome se Srbija na{la, a podjednaku krivicu zaekonomsku katastrofu snosi nesposobna vlast, ogrezla u kriminalu i korup-ciji. Re`im ni{ta nije u~inio da ubla`i posledice sankcija, naprotiv, po-gre{nom ekonomskom i socijalnom politikom jo{ je ote`ao ` ivot naj{irihslojeva naroda. Mnogo je ja~a i pogubnija unutra{wa blokada koju je uvela kri-minalizovana vlast, nego spoqne sankcije i blokada, tvrdi dr [e{eq.

Ogroman dr`avni novac, opqa~kan od gra|ana zavr{ava na privatnimra~unima socijalisti~kih funkcionera u stranim bankama; u zemqi se stva-ra nepremostiv jaz izme|u dva sloja stanovni{tva: na jednoj strani je ma-li procenat novope~enih bogata{a, na drugoj ogromna masa stanovni{tvakoja ` ivotari u krajwoj bedi, na ivici gladi. Oni koji su odgovorni za ta-kvo stawe u kome se dr`ava na{la, krivi~no }e odgovarati ako srpski ra-dikali do|u na vlast, obe}ava dr [e{eq..

Direktno je prozvan i tada{wi predsednik Srbije, Slobodan Milo{e-vi}, jer se sve te velike pqa~ke i {pekulacije ne bi mogle odvijati bezwegovog znawa. Ne pori~u}i mu zasluge za pomo} borbi srpskog naroda ukrajinama, suzbijawe autonoma{a u Vojvodini i zelena{a u Crnoj Gori, srp-ski radikali veoma o{tro reaguju kada se Milo{evi}, da bi se dodvorioZapadu, okre}e protiv interesa srpskog naroda u Republici Srpskoj, na-govaraju}i tamo{we rukovodstvo da ~ini teritorijalne ustupke. Posle na-pu{tawa patriotske politike, re`im iz Beograda u srpskim radikalimadobija najo{trije kriti~are.

Dr [e{eq ukazuje i na niz propusta u vo|ewu spoqne politike, koji suSrbiji naneli samo {tetu. Osnovna gre{ka je stalno popu{tawe pod pri-tiscima velikih sila. Ninakakve pregovore nije trebalo i}i dok je zemqapod blokadom, samo ~vrst i nepokolebqiv stav po tom pitawu ubrzao biukidawe sankcija. Dogod zapadni mo}nici vide da ucenama mogu ne{to po-sti}i, sankcijama ne}e biti kraja, upozoravaju srpski radikali.4

76

SSLLUU^^AAJJNNEE IISSPPOOVVEESSTTIIII PPOONNEEKKAA IINNTTRRIIGGAA

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq

I izdawe ABC GLAS, Beograd, 1993.

IDDEETTIIWWSSTTVVOO II DDEE^^AA[[TTVVOODDeettiiwwssttvvoo nnaa ssttaarroojj `` eelleezznnii~~kkoojj ssttaanniiccii // PPoommaaggaaoo ssaamm mmaajjccii ddaa pprroo-

ddaajjee nnaa ppiijjaaccii // PPrrvvee iiggrree,, pprrvvee ttuu~~ee // NNaajjbbooqqii ||aakk uu rraazzrreedduu // OOmmiiqqeennii ppii-ssaacc BBrraannkkoo ]]ooppii}} // PPrrvvoo ppaaqqeewwee DDuubbrroovvnniikkaa // NNiissaamm rreekkaaoo ddaa nniissaamm bbiioonneevvaaqqaaoo // UU~~iitteeqq nnaass jjee vvuukkaaoo zzaa uu{{ii // BBiioo ssaamm ~~eessttoo uu ddrruu{{ttvvuu ddeevvoojj~~iiccaa// PPrrvvaa qquubbaavvnnaa iisskkuussttvvaa nnaa TTjjeennttii{{ttuu

NNaaddaa BBoojjii}}:: Gospodine [e{equ, ro|eni ste u Sarajevu, 11. oktobra 1954.Poznato je da ste poreklom iz veoma siroma{ne porodice i da svoje detiw-stvo provodite na `elezni~koj stanici u Sarajevu...

VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq:: Moj otac je bio ` elezni~ar, kondukter u @TP-u Sa-rajevo. @iveo je kao podstanar u jednoj tro{noj ku}i sa mnogo vlage, na sta-roj `elezni~koj stanici. Roditeqi su mi kasnije pri~ali da ako stave ci-pele pod krevet, one za nekoliko dana pozelene od te vlage. Toliko je vla-ge bilo. Ven~ali su se 1953. godine i moja majka je jedno vreme ` ivela na se-lu odakle je moj otac a onda je do{la u Sarajevo i porodila se. Odmah nakonporo|aja razbolela se i nije imala mleka, tako da ja kao beba nisam bio do-jen. Morala je da me hrani kravqim mlekom do koga se veoma te{ko dolazi-lo. Trebalo je ustajati u tri-~etiri sata ujutru, stajati u redu i ~ekati tomleko. Ono bi nekad do{lo a nekad ne bi.

Negde posle pola godine, ocu su dodelili dve kancelarije u zgradi ` e-lezni~ke stanice. One su adaptirane za stanovawe. Ali to nisu bile ove da-na{we adaptacije. To je dosta primitivnije onda bilo adaptirano. @ele-znica je upra`wavala da u svojim kancelarijama podove od dasaka premazu-je nekom crnom ma{}u umesto da ih ~isti. Podovi su uvek bili crni. Ondasu otac i majka to morali sve da izribaju, gotovo da sastru`u. Te dve sobe ni-su imale ni kupatila ni vode, i kao dete morao sam da idem u klozet na ` e-lezni~koj stanici.

RRee~~ jjee oo ssttaarroojj ``eelleezznnii~~kkoojj ssttaanniiccii??Da, o staroj `elezni~koj stanici.ZZnnaa~~ii nnee}}ee iimmaattii ggddee ddaa ssee ssttaavvii pplloo~~aa:: OOvvddee jjee rroo||eenn......Na}i }emo, na}i }emo mesto za plo~u. (Smeh)KKaakkoo,, kkaadd nneemmaa kkuu}}ee?? KKaadd jjee ssrruu{{eennaa..Dok do|emo do plo~e, usput }emo i ku}u napraviti.Posle izvesnog vremena pregradili su nam kuhiwu, napravili mali hod-

nik, klozet i uveli vodu. Ali kupatila nije bilo i daqe, tako da smo se mikupali u kuhiwi. Bila je ne{to malo ve}a nego dana{we kuhiwe. Iz {u-

98

RecenzentiTomislav Nikoli}Dragan Todorovi}

man, ravan krov, nasut {qunkom. Iz tog {qunka rasla je trava. Kad se bu-sen te trave i{~upa, ostane i zemqe i {qunka i peska i mi smo to koristi-li za na{e borbe. Jedna bi se grupa popela na carinski magacin, druga biostala dole i tad bi nastalo me|usobno ga|awe.

^^iimmee ssuu vvaass ggaa||aallii oonnii ooddoozzddoo??Divqim kestenima, ili bi se do~epali busewa koje smo mi bacali od-

ozgo i vra}ali ga gore.ZZnnaa~~ii ttoo jjee pprrvvaa ffaazzaa vvaa{{ee rraattoobboorrnnoossttii??Da. Malo je ko od nas mogao sebi dopustiti da ima igra~ke koje se kupu-

ju. To su bile retke igra~ke. Povremeno bi neko dobio auti}, plasti~ni ilimetalni pi{toq, neku spravicu, ali uglavnom smo sami sebi pravili igra~-ke. Pravili smo ma~eve, pravili smo pu{ke od drveta. U zimskom periodu,recimo, pravili smo tvr|ave od snega i me|usobno se ga|ali grudvama.

IIzz oovvoogg {{ttoo ssttee mmii iisspprrii~~aallii,, iizzgglleeddaa ddaa ssttee ssee uu ddeettiiwwssttvvuu uuggllaavvnnoommttuukkllii,, aa jjaa ssaamm vvaass ppiittaallaa kkaakkoo ssttee ssee iiggrraallii..

To nisu bile ba{ tu~e u pravom smislu re~i. Grudva, dodu{e, mo`e, kadpogodi u lice, da nanese bol. Uglavnom je to sve bilo bezazleno. U najrani-jem detiwstvu su one standardne de~je igre na pesku, na zemqi kopawe, me-{awe maltera. Ako se ne{to gradilo u blizini, onda smo vukli pesak i gra-dili tunele kroz wega.

ZZnnaa~~ii ii ggrraaddiillii ssttee.. AA ddaa vviiddiimmoo ddaa llii jjee bbiilloo ii nneekkiihh mmiirrnnooddooppsskkiihhiiggaarraa,, {{ttaa jjee ssaa ffuuddbbaalloomm??

I fudbal sam igrao povremeno na jednom ogromnom placu. Preko letabi na tom placu bila organizovana prodaja lubenica, pred zimu kupus. Alive}i deo godine plac je bio sasvim slobodan i mi smo tu igrali fudbal. Uto vreme policija je bila stra{no stroga. Kad nai|e neki milicioner, te-ra nas, i svi be`imo pred wim {~epamo loptu, pa kud koji.

IImmaattee llii jjoo{{ nneekkiihh uussppoommeennaa vveezzaanniihh zzaa iiggrree??Ima mnogo tih uspomena. Vrlo rano sam po~eo da skupqam marke. Raz-

mewivao sam ih sa drugovima. Filatelija me je jako interesovala. Onda, sli-~ice. @ivotiwsko carstvo. Sli~ice fudbalera. Igrali smo i klikere. Kaode~ak sam imao romobil sa drvenim to~kovima presvu~enim gumom. A po-sle mi je otac, da bi i{ao mnogo br`e, umesto tih to~kova ubacio neke me-talne lagere. Kad bih romobil vozio, recimo u vreme odmora, posle tri-~e-tiri sata, izazivao bih proteste suseda.

DDaa llii ssttee iimmaallii ppuunnoo ddrruuggaarraa??Bilo je tu nekoliko de~aka iz kom{iluka s kojima sam se najvi{e dru`io.

Nenad Lu~i}, Neboj{a Doder, Mi{a Mati}. S tim Mi{om Mati}em gotovoda sam se svakodnevno tukao, ali smo se opet igrali i bili prakti~no neraz-dvojni. On je umro mlad, negde u tridesetoj godini, kad sam ja bio u zatvoru.

DDooddeerrii ssuu ppoozznnaattaa ssaarraajjeevvsskkaa ppoorrooddiiccaa.. OOnnii ssuu bbiillii vvaa{{ii bbooggaattii ssuussee-ddii.. KKaaddaa ssttee ooddllaazziillii kkoodd wwiihh,, ddaa llii ssttee kkaaoo ddeettee iizz ssiirroottiiwwsskkee kkuu}}ee oossee-}}aallii nneekkuu mmaalluu zzaavviisstt zzbboogg oonnoogg {{ttoo ssuu oonnii jjeellii,, {{ttoo ssuu iimmaallii uu kkuu}}ii??

Ne bih ja to nazvao zavi{}u, ali sam ose}ao da tu postoji ogromna raz-lika. Nikad mene materijalne vrednosti nisu posebno interesovale, nisuposebno delovale na mene.

NNii kkaadd ssttee bbiillii ddeettee??11

pe smo donosili korito i kad bi se neko kupao, svi bi ostali izlazili izkuhiwe.

UU kkuu}}ii jjee pprriivvrree||iivvaaoo ssaammoo oottaacc??Majka nikad nije bila zaposlena. Otac je kao ` elezni~ar odlazio na put,

nekada je to i du`e trajalo. Se}am se, recimo, on kre}e na put prema Vi{e-gradu, pruga uskog koloseka, napada sneg i voz ostane zavejan, pa po nekoli-ko dana ne mo`e da se vrati ku}i. Mi u ku}i ve} ~ekamo zabrinuti. Iako ni-kad nije radila, majka se dovijala na razne na~ine kako da i ona doprineseporodi~nom buyetu.

NNaa kkoojjii nnaa~~iinn??Pa imali smo neke prijateqe iz Hercegovine koji su dolazili na sara-

jevsku pijacu sa svojim poqoprivrednim proizvodima. Majka im je ~esto po-magala u prodaji i tako prihode ostvarivala. A i ja sam se jo{ kao osnovactrudio da do|em do novca na taj na~in ili bih pozajmqivao bicikl, troko-licu, od kom{ije pa wime prevozio seqacima robu od ` elezni~ke stanice dopijace. To je bio jedan stari ` andarmerijski narednik, predratni, koji je po-sle rata ` iveo od neke penzije, tako|e vrlo te{kim ` ivotom. Imao je sinai k}erku, koliko se se}am. Kad su zavr{ili {kolu, oti{li su od wega a on jeostao sam sa ` enom. Bio je izuzetno vredan ~ovek. Recimo, on je sam u dvori-{tu gde je stanovao napravio nekoliko {upa, pa hranio, kriju}i od vlasti,sviwe, koko{ke i tako. To je sve radio, dovla~io neka drva, odba~ena, za ogrev.

SSee}}aattee llii ssee wweeggoovvoogg iimmeennaa??Stojan \uki} se zvao.KKoolliikkoo ssttee iimmaallii ggooddiinnaa kkaadd ssttee ppoo~~eellii ddaa rraaddiittee??Negde oko deset godina.DDookkllee ssttee ttaakkoo rraaddiillii??Tako sam radio dok nisam zavr{io osnovnu {kolu. Kad sam krenuo u gim-

naziju, vi{e nisam mogao da prodajem na pijaci ali povremeno bih prevozioi pone{to zara|ivao.

IIssttiimm oonniimm pprreevvoozznniimm ssrreeddssttvvoomm??Trokolicom ili na neki drugi na~in. Bio je na ` elezni~koj stanici ve-

liki carinski magacin pa smo otac i ja prenosili pakete ili, za platu, ra-dili neki drugi posao.

DDaa llii ddaannaass mmiisslliittee ddaa bbii vvaamm bbiilloo ddrruukk~~iijjee ddeettiiwwssttvvoo,, ddrruukk~~iijjii ``ii-vvoott ddaa ssttee ``iivveellii uu bbooggaattoojj ppoorrooddiiccii??

Pa ja sam sre}an, to zaista iskreno mislim, ja sam sre}an {to sam u naj-ranijoj mladosti osetio te`inu ` ivota i {to sam se na neki na~in probi-jao kroz ` ivot, {to mi nikada ni{ta nije bilo na dohvat ruke i {to sam svemorao sam da ostvarim, {to sam morao svega sam da se do~epam. Smatram dasam se na taj na~in jednostavno izgra|ivao u pravcu neke samostalnosti, ne-ke vitalnosti.

ZZnnaa~~ii,, rraannoo ssttee ppoo~~eellii ddaa rraaddiittee.. DDaa llii ssttee iimmaallii vvrreemmeennaa zzaa iiggrruu {{ttoojjee ssaassttaavvnnii ddeeoo ddeettiiwwssttvvaa??

Imao sam vremena i za igru. Na toj staroj `elezni~koj stanici zaistaje bilo dosta lepih uslova za igru. Recimo, tu su bile neke `elezni~ke de-ponije, parkirali{ta za vagone, pa smo mi koristili te stare vagone za igru,ponekad i nove vagone, one u upotrebi. Na carinskom magacinu bio je ogro-10

na iz detiwstva ve`u me za te vozove: igre u vagonima i putovawa. Svake go-dine smo odlazili za Hercegovinu, kod o~evih i maj~inih srodnika. @ivisu bili maj~ini otac i majka. Baba i deda. O~evi roditeqi su umrli vrlorano. Majka mu je umrla kad je imao jedanaest godina a otac ba{ u vreme kadje bila zakazana svadba mog oca, tako da nije pro{lo ni ~etrdeset dana oddedine smrti a moj otac se o`enio. Kod nas je obi~aj kad se svadba zaka`eda se onda ni po koju cenu ne otkazuje, bez obzira {ta da se desi, i smrt i bi-lo {ta drugo. Na svadbi se nije pevalo, nisu se jahali kowi. A kod nas je bioobi~aj da svatovi idu na kowima i da se veliko veseqe pravi. Me|utim, mojotac je imao ma}ehu koja je i wega i wegovu bra}u i sestre pazila kao da suwena deca. Ona nije ra|ala i bilo ih je ukupno sedmoro dece. Najmla|a o~e-va sestra je umrla u toku rata od gladi, jedna je umrla posle rata, jedna ne-davno u Beogradu, 1987.

NNiissttee zzaappaammttiillii oo~~eevvee rrooddiitteeqqee.. AA mmaajj~~iinnee??Svake godine smo odlazili kod maj~inih roditeqa. Sa dedom sam voleo

da razgovaram. Bio je osamnaest godina u Americi. Pri~ao mi je o toj Ame-rici, o svojim do`ivqajima. Dodu{e, deda mi je umro kad sam bio u sedmomrazredu osnovne {kole. Dosta me uspomena za wega ve`e. Mnogo me je voleo.Deda je imao pet k}eri i jednog sina koji je umro veoma mlad. Imao je mo`dasvega tri i po godine kad je umro. Najstarije dete, mu{ko. I to je ba{ bilavelika tragedija za porodicu, neka rana koja se nikad nije mogla preboleti.

RReekkllii ssttee ddaa jjee vvaass jjaakkoo vvoolleeoo??Baka mi je pri~ala da me je deda koji se nikad nije brinuo oko svoje de-

ce kad bi ostajao sam sa mnom, prao i presvla~io.Bio je dvadeset godina stariji od svoje `ene. Kad se vratio iz Ameri-

ke, te{ko je bilo kojoj devojci da odoli isku{ewu da se uda za bogatog po-vratnika iz Amerike, ali moja baka nije pristajala, smatrala je da je on su-vi{e star za wu. Me|utim, wena rodbina je odlu~ila da je uda za wega.

ZZbboogg ddoollaarraa??Nije tu bilo mnogo dolara, mada je naporno i dugo radio u Americi, ali

i to je za one uslove bilo neko bogatstvo. On je od toga po~eo da podi`e ne-ke objekte, {talu i jo{ pone{to, i taj novac je otprilike na to oti{ao. Bi-lo je dosta i nekih zlatnih predmeta koje je doneo iz Amerike. Zlato je kodnas po tradiciji bilo ceweno jer qudi nisu mnogo verovali u papirne nov-~anice. Ali to su uglavnom sve opqa~kali Italijani u toku rata dok su na-{i bili u zbegovima. Selo je ostalo prazno i oni su pokupili sve {to su uwemu na{li.

BBiillii ssttee ddeeddiinn qquubbiimmaacc??Bio sam mu jedini unuk, jedini mu{ki potomak, i to je za wega stra{no

mnogo zna~ilo.AA bbaakkaa??Baka me je isto mnogo volela, ali znala je da uzme {ibu u ruke i da me

pojuri. Znao sam da napravim kojekakve nesta{luke.SSvvee uu ssvveemmuu,, bbiillii ssttee ddoobbaarr ddee~~aakk??Pa kako se uzme. Mislim da nisam bio lo{. Nikad se nisam upu{tao u

ne{to posebno lo{e, recimo u kra|e, u neko besprizorno pona{awe. Uglav-nom su to bili najobi~niji de~ji nesta{luci, ne{to {to nikad nije izazi-

13

Ni kao dete nisam ose}ao nikakvu sklonost ka nekom materijalnom po-sedovawu. Kao dete sam po~eo vrlo rano da ~itam i, onda, pod utiskom te li-terature koja je bila ~esto izrazito socijalnog sadr`aja, ja sam u sebi gra-dio neku sliku za{to je to tako, {ta je do toga dovelo.

HHoo}}eettee ddaa kkaa``eettee ddaa ssttee uu vvrreemmee kkaadd ssttee iimmaallii tteekk ddeesseett ggooddiinnaa vvee}} bbii-llii kkllaassnnoo ssvveessnnii??

Nisam bio klasno svestan u desetoj godini, ali sam u desetoj godini ve}nekih sto kwiga de~je literature pro~itao. Po~eo sam da ~itam jo{ u pr-vom razredu.

KKoojjee ssuu ttoo kkwwiiggee bbiillee??Serija biblioteka Lastavica koju je izdavao Veselin Masle{a.KKoojjee nnaasslloovvee ppaammttiittee??Najdra`e su mi bile kwige Branka ]opi}a Orlovi rano lete i Ma-

gare}e godine, pa onda Bitka u zlatnoj dolini. Pro~itao sam skoro svekwige Karla Maja, dodu{e posle petog razreda, u jedanaestoj, dvanaestoj go-dini. U subotu posle nastave odem u biblioteku, uzmem dve kwige Karla Ma-ja i ja ih ve} u ponedeqak vra}am. Zna~i, to je bilo danono}no ~itawe. Tosu bile debele kwige. Nekih ~etristo-petsto strana.

KKaadd ssmmoo vvee}} kkoodd KKaarrllaa MMaajjaa,, ddaa llii ssttee ii ttuu ddoo``iivvqqaavvaallii nneekkuu rraassnnuu,, kkllaa-ssnnuu rraazzlliikkuu?? JJeessttee llii bbiillii nnaa ssttrraannii bbeelliihh iillii ssttee nnaavviijjaallii zzaa IInnddiijjaannccee??

Kod Karla Maja nema rasne netrpeqivosti. Zatim, on je romanti~arski,idealisti~ki pisac. Kod wega je sve idealizovano. Karla Maja ~ovek u zre-lim godinama ne mo`e da ~ita. Me|utim, to su kwige koje plene i u dvanae-stoj, trinaestoj godini smatram da nikome nije lo{e da pro|e kroz tu fazu,da ga pro~ita. Ja sam kasnije pro{ao i fazu ~itawa {und literature, roto-romana, i crtanih i onih pisanih, i vestern, i detektivskih i qubavnih. Svese to de{ava u osnovnoj {koli. Sa prvim razredom gimnazije kod mene se tafaza zavr{ila.

KKoojjiihh ssee jjoo{{ kkwwiiggaa ssee}}aattee??Se}am se kwige Tone Seli{kara, recimo. One su bile omiqene. To je

ta socijalna literatura.MMnnooggoo iinnssiissttiirraattee nnaa ttoojj ssoocciijjaallnnoojj lliitteerraattuurrii,, aa ddeettee ssttee uu ttoo vvrreemmee..Pa, ta socijalna literatura je u to vreme bila popularna u dru{tvu u

kome smo `iveli i ona nije mogla da ne ostavi traga.KKaakkvvoogg oonnaa ttrraaggaa oossttaavvqqaa nnaa vvaammaa??Ona na mene dosta deluje da vrlo rano prihvatim tu komunisti~ku ide-

ju i da preko we na|em obja{wewe socijalnih razlika.VVoozzoovvii.. @@iivviittee nnaa ``eelleezznnii~~kkoojj ssttaanniiccii.. TTaattaa vvaamm jjee kkoonndduukktteerr......On je prvo bio ko~ni~ar, pa kondukter, pa je polagao neke ispite za vo-

zovo|u.ZZnnaa~~ii,, vvaa{{ee ddeettiiwwssttvvoo jjee iippaakk vveezzaannoo zzaa vvoozzoovvee.. PPrrii~~aajjttee oo ttiimm vvoozzoo-

vviimmaa..Po{to smo stanovali u stani~noj zgradi, kad neki voz protutwi kroz

`elezni~ku stanicu naro~ito u zimskom periodu kad je tlo bilo smrznu-to na{a se ku}a tresla. Tad je ve} postojala nova ` elezni~ka stanica i zauski kolosek, vezana sa ovom starom, i vozovi koji su polazili sa te nove ` e-lezni~ke stanice samo su prolazili kroz staru. Neke od najlep{ih uspome-12

Ja mislim da ne zna~i. Smatram da se dobrota mu`eva ne ogleda kroz tokoliko vremena provodi u dru{tvu metle, usisiva~a, pegle...

AA uu ~~eemmuu ssee oogglleeddaa??Ogleda se u nekim drugim stvarima.NNaa pprriimmeerr??Ba{ time {to je li{en tih ku}nih poslova, mora na drugom poqu da do-

ka`e svoju sposobnost i da ispuni izvesne `eqe svojoj `eni koje ona samane bi bila u stawu. Nekada to mogu biti ` eqe materijalnog karaktera, ne-kada neke druge vrste, me|utim, u svakom slu~aju, kompenzacija je nu`na. Ako`ena ima toliko ku}nih obaveza, od mu{karca se o~ekuje da vi{e zara|uje,da vi{e doprinosi, da se doka`e na neki drugi na~in.

AAkkoo jjee `` eennaa iinntteelleekkttuuaallkkaa kkoojjaa mmoo``ee ddaa ssee ddookkaazzuujjee ii nnaa nneekkii ddrruuggii nnaa-~~iinn,, ddaa zzaarraa||uujjee iissttoo kkoolliikkoo ttoo mmoo``ee ii mmuu{{kkaarraacc??

Mo`da to mo`e, ali smatram da su nesre}ni brakovi u kojima je `enaintelektualno superiornija od mu{karca, u kojima je ` ena obrazovanija odmu{karca, i u kojima ` ena zara|uje vi{e od mu{karca. To je mo`da neka mo-ja patrijarhalna predrasuda, ali zaista ne znam primer uspe{nog braka u ko-me tako stvari stoje.

RReecciittee mmii,, ppoo{{ttoo ssttee ssee rraazzvveellii,, ddaa llii ttoo zznnaa~~ii ddaa jjee vvaa{{aa `` eennaa bbiillaa ssuu-ppeerriioorrnniijjaa??

To je te{ko pitawe.VVrraattiimmoo ssee vvaa{{eemm ddeettiiwwssttvvuu......Kao osnovac, skoro sam svake godine i{ao u Dubrovnik. Tamo sam imao

prvo jednu, pa dve, pa na kraju tri tetke. Dve tetke su jedno vreme stanovaleu nekom radni~kom nasequ, nekim monta`nim objektima koji su bili napra-vqeni iznad kasarne u Dubrovniku, negde na pola puta izme|u Lapada i Sta-rog grada. Nadomak planinama. Jednom prilikom tamo sam palio vatru, ne-ke papire.

KKoolliikkoo ssttee ttaaddaa iimmaallii ggooddiinnaa??Imao sam oko 12 godina, ne mogu se ta~no setiti. Ti monta`ni objek-

ti, to radni~ko naseqe je bilo u jednom parku palmi a na kraju parka je bi-lo dosta palminih grana slo`enih na gomilu, kao neko smetli{te. Meni jekuvarica rekla da te papire nosim na smetli{te. Ja ih uzmem i odnesem izapalim. To su bile neke dlakave, izrazito dlakave palme i vatra ih je vr-lo brzo zahvatila. Poku{ao sam da ugasim vatru. Me|utim, kad sam video dami se vatra izmakla kontroli, ja sam oti{ao da ka`em da gori smetli{te.Odmah iza wega je bila ograda, a iza ograde kasarna, tako da bi, da je do{lodo nekog velikog po`ara, sigurno izgorela kasarna. Zato su svi koji su setu zatekli potr~ali da gase vatru, a ja sam pobegao gore, uz neke stepenice,kroz neko {ibqe, grmqe, travu i...

KKaaddaa ssttee vviiddeellii ddaa ssee {{iirrii vvaattrraa,, ddaa llii ssttee rreekkllii ddaa ssttee jjee vvii zzaappaalliillii??Prvo su svi po~eli da gase vatru i niko nije pitao ko ju je zapalio. Me-

|utim, kad su vatru ugasili, po~eli su da razmi{qaju o tome. Ubrzo su zna-li ko je, jer sam se ja izgubio, pobegao. Me|utim, ja sam pobegao mnogo dale-ko i zatim sam po~eo kroz {ibqe, kroz ` buwe da se prikradam, da vidim ka-ko su se stvari daqe odvijale, {ta se desilo. Iza jednog `buna ~ujem kakokuvarica ka`e mojoj tetki Jovanki, kad je uga{ena vatra: Idi ga tra`i ko

15

valo neke ozbiqne, te`e probleme.[[ttaa jjee bbiioo vvaa{{ nnaajjvvee}}ii ddee~~jjii nneessttaa{{lluukk,, nnee{{ttoo zzbboogg ~~eeggaa ssttee ddoobbiillii vvee-

lliikkee bbaattiinnee??Otac me je retko tukao, a majka onako ~e{}e. Me|utim, od majke se la-

ko i pobegne. Se}am se jednom kad sam imao nepune tri godine, moja tek ro-|ena sestra imala je neki osip na ko`i i majka je pribavila recept za mast.Taj recept je stajao na stolu i ja sam ga iscepao. Zbog toga sam dobio velikebatine. Me|utim sve se to dobro zavr{ilo. Sestra je ozdravila, taj osip nako`i pro{ao je bez ikakve medicine.

ZZaa{{ttoo ssttee ppoocceeppaallii rreecceepptt?? ZZbboogg qquubboommoorree pprreemmaa sseessttrrii??Nisam imao nikakvu zlu nameru. Jednostavno, jedna ` ena iz na{eg kom-

{iluka, vlasnica stana u kome su otac i majka ranije ` iveli kao podstana-ri, i ja kao beba od {est meseci, svaki dan je dolazila kod nas i volela nasje kao svoju decu. Posebno je mene volela jer, kako je govorila, ja sam se kodwe rodio. Ona je bila samohrana. @ivela je tu kod sestre i zeta. Kad su se-stra i zet umrli, taj stan je ostao woj. Volela me je mnogo i ona mi je ~estocepala papire. To je bila neka moja de~ja igra. Zapravo, ona je taj recept po-cepala ali ja sam joj ga doneo da ga iscepa. Wu je to stra{no pogodilo.

DDaa llii ssttee ssee kkaassnniijjee,, kkaaoo ssttaarriijjii bbrraatt,, bbrriinnuullii oo sseessttrrii??Moja sestra je dve i po godine mla|a od mene i ja sam kao dete vrlo ra-

no morao da se na neki na~in brinem o woj. Da izlazimo zajedno u igru, da jeza{titim ako je neko dira.

NNiijjee vvaamm ttoo ssmmeettaalloo??Nekada mi je predstavqalo samo izvesno optere}ewe, nekada mi je to bi-

la zaista velika obaveza. Morao sam ponekad da be`im od ku}e da ne bih udru{tvo s kojim sam se igrao vodio i sestru, pa da i wu onda ~uvam.

Sestra mi je bila mnogo dobra, po`rtvovana {to se ka`e. Recimo, kad jeona dobijala batine, ja sam se smejao, kad bih ja dobijao batine, ona je plaka-la zajedno sa mnom, jer je to wu poga|alo te`e nego kad sama dobija batine.

ZZaa{{ttoo ssttee ssee vvii ssmmeejjaallii??Zato {to sam ja kao mu{karac morao da poka`em da sam kamenog srca i

zao, kao {to devoj~ica mora da poka`e da je dobra i da je mekog srca. Sestraje ipak bila u nekom smislu u senci. I kao prvoro|eno dete, i kao mu{ko de-te ja sam u porodici imao neku prednost.

UU ~~eemmuu ssee ttoo oogglleeddaalloo??Ne bih mogao konkretno da ka`em u ~emu se to ogledalo. Me|utim, mo-

ja je re~ uvek vi{e zna~ila od wene, uvek se vi{e cenila. Ja sam u ku}i bioli{en obaveze da radim ku}ne poslove. Vrlo bih retko ne{to morao da ura-dim. Uglavnom se to svodilo na odlazak u kupovinu. Sestra je vrlo rano po-~ela i da pere, i da riba, i da ~isti i da sprema.

DDaa llii ssttee zzbboogg ttooggaa oossee}}aallii iizzvveessnnuu nneepprraavvdduu??Nisam ose}ao neku nepravdu. Ja ne mislim ni danas da se mu{ki i ` en-

ski poslovi ne mogu razdeliti. Ne mislim ni danas da ono {to prili~i ` e-ni, prili~i i mu{karcu. Smatram da ipak tu neke razlike postoje. Meni jei danas krajwe ~udno kad vidim mu{karca kako obavqa neke ku}ne poslovekoji su svrstani u `enske. To mi deluje prili~no sme{no.

DDaa llii ttoo zznnaa~~ii ddaa ssttee vvii bbiillii lloo{{ mmuu``??14

da joj to ka`em. Mnogo sam vi{e hrabrosti imao da izrazim svoje simpati-je devojci u koju nisam bio toliko zaqubqen. U ovom slu~aju sam se pribo-javao da ne budem odbijen i sve se na tome i zavr{ilo.

VVii ssttee ppoommaalloo,, zznnaa~~ii,, iiddeeaalliissttaa uu qquubbaavvii??Da, mislim da tu postoji jedna idealisti~ka komponenta. Mo`da ona ni-

je ni toliko lo{a.VVrraattiimmoo ssee vvaa{{eemm ddeettiiwwssttvvuu,, rraassppuussttuu nnaa sseelluu..Za raspust na selu me ve`u najprijatnije uspomene. Tamo sam vrlo ~e-

sto i{ao kao ~obanin sa stadom ovaca. Dodu{e, ne sam. Svoje stado bih pri-kqu~io nekom drugom i sa starijim i iskusnijim ~obanima, me{tanima, pe-kao sam kukuruze, krompir, brao kupine.

Po{to je tamo bilo nekoliko bara, voleo sam da lovim ` abe, da lovimneke vodozemce, ne znam kako se zovu, nikad ih vi{e nigde nisam video. Toje ba{ ne{to ~udno. Ti vodozemci su izgledali kao gu{teri. Verovatno jeto neka retka vrsta koja je postojala samo u tom selu.

MMaallii DDaarrvviinn..Voleo sam mnogo `ivotiwe. Imao sam jednu malu kozu koju sam mnogo

pazio i hranio i ona je te prve godine ve} dala mleko. Koze su inteligent-ne `ivotiwe, i veoma su ~iste, vrlo umiqate.

VVaa{{ii ssuu iimmaallii ii kkoowwee??^esto sam jahao kowa. Jednom smo moja tetka Stana i ja vodili kowa da

ga napojimo na jednom izvoru. Ja sam jahao kowa bez sedla. Golog kowa. Na-terao sam ga u galop. Tetka je za mnom vikala da }u pasti, da ga primirim,da polako idem. Ja se na to nisam obazirao i, kako sam se dr`ao samo za kow-sku grivu, u jednom trenutku sam pao s kowa. Kod nas u Hercegovini svi suputevi yombasti i ja sam se dobro razbio. Raskrvario sam le|a i tetka je zamnom po~ela da pridikuje: Jesam li ti govorila da }e{ pasti i tome sli~-no. Ja sam vi{e bio qut {to mi je ona tako pridikovala i {to mi je na mu-ku stajala nego {to sam pao s kowa, pa sam uzeo kamen, bacio ga prema woj ipogodio je. To je wu stra{no zabolelo.

AA vvii ssttee mmaalloopprree rreekkllii ddaa nniissttee bbiillii nneevvaaqqaallii??Nisam rekao da nisam bio nevaqao.Za Hercegovinu smo i{li vozom. Iz Sarajeva smo polazili obi~no na-

ve~e, celu no} putovali i ujutru dolazili do Zavale. Od `elezni~ke stani-ce Zavale do o~evog sela bilo je pet kilometara. I{li smo pe{ice, makadam-skim putem. A za maj~ino selo se i{lo mnogo du`e, dvostruko du`e, ne znamta~no koliko kilometara. Nije bilo ni makadamskog puta, nego kozja staza.U selu u kome mi je majka ro|ena struja je uvedena tek pre desetak godina, a uto vreme struje nije bilo ni u o~evom ni u maj~inom selu. U ku}i u kojoj su mi`iveli stri~evi struje ni danas nema. Sad je prema maj~inom selu samo jedandeo puta asfaltiran. U ono vreme jedino prevozno sredstvo je bio kow.

Sa jednim stricem sam ponekad i u lov i{ao. Me|utim, vrlo brzo samshvatio da mene lov ba{ mnogo ne interesuje. Stric ulovi zeca, onda menibude ` ao {to je ubio zeca. Gledao sam, ostale su mi u se}awu i te scene kla-wa ` ivotiwa. Obi~no kad bismo dolazili za raspust, prvog dana stric i de-da bi klali jagwe ili ovcu i to jagwe ili ovca ujutru nisu i{li sa drugimovcama na pa{u, nego su ostavqani u toru i ~ekali da budu zaklani. Jadna ov-

17

zna gde je oti{ao. Ona je mislila da sam ja oti{ao ko zna gde i da se vi{ene}u znati vratiti. Tetka je po~ela: Znam ja lisicu lukavu, tu je on negde.I ba{ uhvati za onaj `bun gde sam se ja nalazio. Ja po~nem opet da be`im.Me|utim, jedan od radnika me stigne i dovede nazad.

ZZaammaalloo ddaa zzaappaalliittee kkaassaarrnnuu!!Zamalo da zapalim Dubrovnik. To bi bila moja prva paqevina Dubrov-

nika.UUssppoommeennee zzaa DDuubbrroovvnniikk nniissuu,, nnaaddaamm ssee,, vveezzaannee ssaammoo zzaa ttuu ppaaqqeevviinnuu.. [[ttaa

jjee ssaa mmoorreemm,, pplliivvaawweemm??U Dubrovniku sam nau~io da plivam. Neko sam dru{tvo tamo imao. Sva-

ke godine, kad bih dolazio, nalazio sam to isto dru{tvo. To je bilo nekoli-ko de~aka sa Lapada. Jedan od wih je imao ~amac, pa smo tim ~amcem na ve-sla odlazili do ostrva Lokrum. Nekad smo i{li sa wegovim ocem, koji je bioribar, i na no}na ribarewa.

JJeessuu llii ttoo bbiillii ssttaarrii DDuubbrroovv~~aannii??Da.HHrrvvaattii??Stari Dubrov~ani nisu Hrvati, bez obzira {ta oni o sebi mislili. Pra-

vi Dubrov~ani nemaju nikakve veze sa hrvatskom nacijom. Izvorni Dubrov-~ani su vrlo dobri qudi i kod wih nema mr`we, kod wih nema netrpeqivo-sti. Zaista sam se lepo dru`io sa wima i nikad se ni{ta nije desilo {tobi ukazivalo na neku netrpeqivost.

KKaaddaa ssttee ssee ppoosslleeddwwii ppuutt ssrreellii ssaa ttiimm DDuubbrroovv~~aanniimmaa kkoojjee ssttee uuppoozznnaa-llii uu ddeettiiwwssttvvuu??

To je bilo davno. Uostalom sva ta dru{tva iz detiwstva su se raspr{i-la i to vi{e niko ne mo`e nikada da okupi. Tako je i sa dru{tvom iz osnov-ne {kole i sa mojim kom{ilukom sa stare `elezni~ke stanice. Otkad samse odselio iz Sarajeva, vrlo se retko sre}em i sa qudima s kojima sam se upoznim godinama dru`io.

^^iimmee ttoo ttuummaa~~iittee??Smatram da je to neki prirodan tok, da to dru`ewe jedno vreme posto-

ji pa nestane, ali ostane u lepim uspomenama. I dobro je {to ostaje u uspo-menama, jer i kad sretnemo te qude, to onda nisu oni qudi koje mi znamo izdetiwstva. Svi su se oni promenili, svi su oni pro{li kroz razli~ite ` i-votne situacije i jednostavno ih ne mo`emo poznati.

GGoovvoorriillii ssttee oo ssvvoojjiimm ddrruuggoovviimmaa uu ddeettiiwwssttvvuu,, ddaa llii jjee bbiilloo ii ddeevvoojj~~iiccaa??Bilo je. U jednu devoj~icu sam se gotovo smrtno zaqubio, jo{ kao osno-

vac, i to je veoma dugo trajalo.KKaadd jjee ppoo~~eelloo??Negde u drugom razredu osnovne {kole. Desilo se slu~ajno da sam jedno

vreme s wom sedeo u istoj klupi. Dr`alo me je to dosta dugo, kroz ~itavu osnov-nu {kolu. Posle osnovne {kole vi{e nikada je nisam sreo. Ne{to kasnijesam se tako|e `estoko zaqubio.

KKaakkoo ssee ttoo ddeessiilloo??Druga qubav je iz gimnazijskih dana. Bila je muslimanka. Me|utim, ja

sam bio toliko u wu zaqubqen da nikad ozbiqno nisam ni poku{avao da jojto stavim do znawa. Da, toliko sam bio u wu zaqubqen da se nisam usu|ivao16

bi nas upropastio, on bi nam sve {anse uni{tio. Otvoreni usta{a Tu|manje i{ao na ruku Srbiji, on je probudio srpsku nacionalnu svest, podigao Sr-be na ustanak i zbog toga trebalo bi da mu zahvalimo. Za slobodu srpskihkrajina najzaslu`niji je Tu|man.

VVrraattiimmoo ssee ppoonnoovvoo vvrreemmeennuu kkaadd nniissttee nnii pprreettppoossttaavvqqaallii ddaa }}ee ssee iissttoo-rriijjaa ppoonnoovviittii.. PPoo{{llii ssttee uu {{kkoolluu......

U prvi razred osnovne {kole krenuo sam u septembru 1961. godine. Upi-sali su me kao i sve moje vr{wake sa stare `elezni~ke stanice u Osnovnu{kolu Vladimir Nazor u Novom Sarajevu. Me|utim, po{to je u mojoj ge-neraciji bilo mnogo |aka prvaka, a i ina~e je ta {kola bila prebukirana,osnovana je nova osnovna {kola Bratstvo jedinstvo. Ona je radila u jed-noj zgradi pored crkve Svetog preobra`ewa, kod hotela Bristol na sta-roj ` elezni~koj stanici u Sarajevu. Moja u~iteqica je bila Du{anka Sta-narevi}, ali samo u prvom razredu. Posle se odselila za Beograd i vi{e jenikad nisam video. Bila je starija ` ena. Ne znam ta~no koliko je godina ima-la, jer dete od sedam godina ima druk~ije procene starosti nego ~ovek u mo-jim godinama, ali bila je ipak ` ena starijeg doba. Bio sam odli~an |ak, je-dan od najboqih u razredu.

SSiigguurrnnoo ii jjeeddaann oodd nnaajjvvii{{iihh..Bio sam visok ali sam bio izrazito, izrazito mr{av kost i ko`a. Ne-

uhrawen. Takav sam bio kroz ~itavu osnovnu {kolu, kroz gimnaziju i tokomstudija. Po~eo sam da se gojim negde pri kraju fakulteta i po zavr{etku stu-dija, kad sam se mnogo mawe kretao i mnogo radio, kad sam mnogo pisao, ~itao...

Interesantan je taj prvi razred. Bio sam u nekom eksperimentalnom ode-qewu koje se razlikovalo od drugih. Recimo, mi nismo imali bukvar. Nikadnismo pisali obi~nom olovkom nego odmah hemijskom, penkalom kako smoje u to vreme zvali. Ja ne znam koliko je taj eksperiment bio uspe{an, alizahvaquju}i ~iwenici da nismo pisali obi~nom olovkom ~itava ta moja ge-neracija ne mo`e se pohvaliti da ima neki lep rukopis. Nismo imali {an-se da u~imo tanka debela linija i lepo pisawe. Radili smo s nekim papi-rima, tekstovima. ^ak nismo imali ni bukvar.

II vvii ssttee bbiillii zzaammoorr~~ee rreeffoorrmmee {{kkoollssttvvaa??Da, to je bio neki eksperiment na nama, ne znam uop{te kakva mu je bi-

la svrha.KKoojjii vvaamm ssee ddooggaa||aajj iizz ttoogg vvrreemmeennaa nnaajjvvii{{ee uurreezzaaoo uu ssee}}aawwee??Iz prvog razreda ostao mi je u se}awu incident zbog koga sam se suprot-

stavio ve}ini |aka. Bila je to neka de~ja malo grubqa igra: jedna grupa |a-ka jurila je jednog de~ka i kad su ga uhvatili, strpali su ga u ormari} u ko-me smo dr`ali kapute i tamo su ga pritisli vratima. Vrata su bila stakle-na. On se iznutra branio, poku{avao da otvori vrata i vaqda nogom ili ru-kom, razbio je staklo koje je palo na glavu jednog od onih de~aka koji su gajurili i maltretirali. Svi ti de~aci su ga optu`ili da je kriv zato {to jestaklo razbijeno. U~iteqica je po~ela da ga ka`wava, da ga vu~e za u{i, daga {amara. Ja sam tad intervenisao, suprotstavio sam se svim drugima i re-kao da ovaj de~ko nije kriv, opisao {ta je sve bilo i dokazivao da su drugikrivi. I sre}om, u~iteqica je vi{e meni verovala nego wima.

UUddrruuggoomm rraazzrreedduu iimmaattee uu~~iitteeqqaa..19

ca ne{to je predose}ala, po~ela bi da bleji. Ja bih se to pre podne igrao sawom i onda mi je jo{ te`e bilo kad bih gledao posle kako je koqu. Ali ne-ko moje protivqewe tu nije imalo vajde. Kad odlu~e da zakoqu ` ivotiwu, on-da je zakoqu jer, qudi sa sela imaju neki drugi ose}aj, to je wima ne{to sa-svim prirodno a meni je uvek to smetalo.

II ddaannaass??Pa ni danas ba{ ne volim ubijawe i klawe ` ivotiwa. To je neko nu`no

zlo bez koga se ne mo`e, ali kad se ve} ne mo`e, ne volim ja da budem izvr-{ilac. Dodu{e, kao de~ak sam u~estvovao u klawu sviwa tako {to sam je dr-`ao za jednu nogu. Ba{ kod ~oveka iz kom{iluka, Stojana \uki}a, povreme-no smo i mi kupovali sviwu.

VVllaassnniikkaa ttrrookkoolliiccaa??Da. Kod wega smo je i klali. On je me|u onim svojim mnogobrojnim {u-

pama imao i neku pu{ionicu za su{ewe mesa. Ali uglavnom nisam to voleo.I evo i do dana dana{weg nikad u `ivotu nisam ubio nijednu pticu, nijed-nu `ivotiwicu osim mi{eva i pacova.

UU oovvoomm rraattuu bbiillii ssttee nnaa ffrroonnttuu......Da li sam u ovom ratu nekog ubio ili nisam? Pa, u principu ja to ne znam,

ali sam pucao. Pucao sam na frontu, i drugi je to ose}aj. Ja smatram da su u ovomratu oni koji su ubijeni od srpske ruke zaista zaslu`ili da budu ubijeni. Jaza wih nemam nikakve samilosti, nikakvog ` aqewa. Ti koji su ubijeni od srp-ske ruke krenuli su sa oru j`em u rukama na srpske `ene i decu, srpsku neja~.Po~eli su da pale srpske ku}e, po~eli su da obnavqaju genocid koji je ve} jed-nom nad Srbima sa hrvatske strane bio izvr{en u toku Drugog svetskog rata.

PPoo{{ttoo ssttee ppuuccaallii aa nnee zznnaattee uu kkooggaa ssttee ppuuccaallii......Znam u koga sam pucao. Pucao sam u hrvatske vojnike.JJeessttee llii vviiddeellii ttee vvoojjnniikkee kkaadd ssttee ppuuccaallii uu wwiihh??Ovaj rat je takav da se vrlo te{ko vidi protivni~ka strana. Kad se ga-

|a iz minobaca~a, kad se ga|a iz te{kog mitraqeza, ja sam iz tih oru`ja pu-cao na frontu, onda i ne vidite {ta ste tamo pogodili.

JJeeddnnoomm pprriilliikkoomm ssttee rreekkllii ddaa nniikkoomm nnee ``eelliittee ssmmrrtt,, aa ddaannaass??Danas `elim smrt svim srpskim neprijateqima. Svima onima koji pu-

caju na srpska sela i gradove.ZZaarr ssee ttoo nnee mmoo``ee ddrruukk~~iijjee rree{{iittii??Ne mo`e. Hrvati su zlo~ina~ki narod, wima je zlo~in u genima. Ovo {to

danas rade hrvatski sinovi, to su radili wihovi o~evi i dedovi u Drugom svet-skom ratu i u Prvom svetskom ratu. To se prenosi s kolena na koleno.

GGoovvoorriittee uuoopp{{ttee oo cceelloomm hhrrvvaattsskkoomm nnaarroodduu??Govorim uop{te o celom hrvatskom narodu, koji je zlo~ina~ki. I kao na-

rod nikad nisu okajali svoje grehe. Nikad nisu priznali zlo~ine. Po{to ni-su pro{li kroz fazu pro~i{}ewa, ne mogu do}i do iskupqewa.

AA {{ttaa jjee bbiilloo ssaa vvaa{{oomm iizzjjaavvoomm ii `` eeqqoomm ddaa bbii ttrreebbaalloo ssttrreeqqaattii,, uubbii-ttii TTuu||mmaannaa??

Preki ~etni~ki sud je osudio Tu|mana na smrt. Me|utim, posle smo gapomilovali, jer smo shvatili da je Tu|man idealan na funkciji koju obavqa.On je pre svega za nas Srbe mnogo dobroga u~inio. Ne daj Bo`e da je bio ne-ko pametan i lukav na wegovom mestu, poput Ra~ana ili recimo [uvara. On18

qubqen. Skoro svaki ~as profesor istorije proziva ovu Mariju. Ba{ je ona-ko ` eleo da je kiwi. Ja bih skoro svaki put poku{ao da joj pomognem, da jojne{to do{apnem. Profesor, kad bi primetio da joj {apu}em, digne me zauho pa mi udari {amar. S wim sam se ~esto sva|ao, me|utim, kad bih odgo-varao istoriju, znalo se za mene petica i nema tu. Pisao sam referate iz isto-rije.

KKaakkoo ssttee ssttaajjaallii ssaa ggeeooggrraaffiijjoomm??Geografiju sam prili~no voleo. Sa predmetima dru{tvenih nauka ni-

je bilo nikakvih te{ko}a.SSttaallnnoo ssaaddaa ssppoommiiwweettee nneekkee ggeeooggrraaffsskkee rreeppeerree ooddrree||uujjuu}}ii ggrraanniiccee bbuu-

dduu}}ee SSrrbbiijjee..Dobro mi je geografija uvek i{la, u gimnaziji naro~ito. Interesantno

je da matematiku nikad kod ku}e nisam u~io. Bukvalno nikada. Ali uvek samznao dovoqno za neku prelaznu ocenu, recimo za trojku ili ~etvorku. U pe-tom razredu osnovne {kole, to bi mo`da bilo interesantno, radili smo pi-smeni zadatak iz matematike. Nastavnica, koja je bila i razredni stare{i-na, imala je nekoliko svojih qubimaca i qubimica u razredu, i ona je wimapomagala da izrade zadatak. Ja sam sam radio i izradio sva ~etiri zadatka.Ta devoj~ica u koju sam bio zaqubqen sedela je sa mnom u klupi i ona je odmene to prepisala.

VVii ttaakkoo ppoo ttrrii-~~eettiirrii ggooddiinnee vvoolliittee jjeeddnnuu ddeevvoojj~~iiccuu??Ovu sam voleo u toku ~itave osnovne {kole. Slede}i ~as smo radili is-

pravak pismenog zadatka. Jedan nastavni~in qubimac pisao je na tabli ona-ko kako mu je nastavnica pokazala. Rezultat je bio, ~ini mi se, ta~no ~eti-ri hiqade. Ja sam onda protestvovao i rekao da to nije ta~no, da je rezultat25. I sva|a sa nastavnicom. Razredna se zablenula u tablu i onda je moralana}i neki izgovor. Kazala je da je to zadatak gde su oba rezultata ta~na. Ta-ko je to bilo neko kompromisno re{ewe da sa~uva svoj neki autoritet. Me-|utim, vidim kod mene petica i kod ove devoj~ice {to je sedela sa mnom. Ta-ko sam trijumfovao u tom slu~aju.

JJoo{{ kkaaoo ddee~~aakk uullaazziittee uu kkoonnfflliikkttnnee ssiittuuaacciijjee??Voleo sam da se suprotstavqam autoritetu, nametnutom autoritetu, ako

bih osetio slabost kod nekog nastavnika, kao, recimo, kod nastavnice bio-logije: radili smo neki test i ja sam u tom testu napisao ne{to {to nije ra-|eno kao nastavna jedinica, {to nije bilo u uybeniku. Negde sam to pro~i-tao. I ona mi je to precrtala. Ja sam odmah zapo~eo sva|u. I ispostavilo seda sam i tu bio u pravu.

Voleo sam mnogo kwige o `ivotiwama. Voleo sam da ~itam sve {to jenapisano o `ivotiwama.

RRaannoo ssttee ppoo~~eellii ii ddaa ssee zzaaqquubbqquujjeettee.. JJeessttee llii ppaattiillii??Ne verujem da je to bila neka patwa. To je bila onako zaqubqenost: ja

bih pokazivao neku naklonost ali nikada dovoqno otvoreno. Nisam bio ta-ko smeo kao danas.

AA uu ~~eemmuu ssee oogglleeddaallaa ttaa vvaa{{aa nnaakklloonnoosstt pprreemmaa ttiimm ddeevvoojj~~iiccaammaa??Ogledala se u nekom gestu. Ne mogu ta~no da se setim u kom. U osnovnoj

{koli bio sam ~esto u dru{tvu devoj~ica. Razgovarali smo na mnoge teme,~ak i one {kakqive. Ba{ smo nalazili zajedni~ki jezik, ali je sve to neka-

21

Od drugog do ~etvrtog razreda osnovne {kole imao sam u~iteqa, Crno-gorca, za koga me ipak ve`u vrlo lepe uspomene, mada je znao ~esto da budestrog. Povremeno bi nas tukao lewirom, udarao packe po rukama, {amare,vukao za u{i, vukao za kosu za obi~ne, de~je nesta{luke. Ja sam ve} vrlo ra-no voleo da prkosim, da teram neki inat. Na primer, kad bi u~iteq zahte-vao apsolutni mir, ja bih nalazio na~ina da to prekr{im i po~eo bih namer-no da na sav glas ka{qem ili da se smejem i tada bih dobio neku packu ili,kad neko drugi dobije lewirom po ruci, ja bih po~eo da se smejem. Onda biu~iteq zvao i mene, pa bih i ja dobio to isto.

VVee}} ddvvaa ppuuttaa ssppoommiiwweettee ddaa kkaadd nneekkoo ppllaa~~ee,, kkaadd ssee nneekkoo nnaallaazzii uu nneekkoojj nnee-pprriijjaattnnoojj ssiittuuaacciijjii,, vvii ssee ssmmeejjeettee??

Pa nije to bila neka stra{na situacija, obi~no bi se svi smejali. Ni-je tu niko plakao, nisu to bile neke grdne batine. Nije bilo ba{ prijatno,ali se podnosilo. Mi, mu{karci u razredu, morali smo da doka`emo neku svo-ju nadmo}nost pred devoj~icama i tako {to bismo to mirno, onako mu{kipodneli, sa smehom a ne sa pla~em i suzama.

DDaa llii vvaamm jjee bbiilloo zzaanniimmqqiivvoo uu {{kkoollii??Dosta sam br`e sazrevao nego {to je to {kolski program predvi|ao, mno-

go sam vi{e ~itao nego {to je to u {koli bilo potrebno i dosta sam br`esavla|ivao gradivo, tako da je {kola po~ela da mi pomalo dosa|uje. Vrlo samrano otkrio da postoje mnogo interesantnije stvari od onoga {to predsta-vqa {kolskog gradivo. I {to sam vi{e ~itao druge kwige nevezane za na-stavni program, to sam vi{e po~eo da zanemarujem {kolu. I onda, u jednomtrenutku, shvatio sam da jednostavno ne moram da poseban napor ula`em kodku}e u savla|ivawu gradiva, da je dovoqno ono {to zapamtim u {koli. Ka-snije to nije ba{ bilo dovoqno za odli~ne ocene ali je bilo dovoqno za pro-se~ne, ali ja se nisam mnogo na to obazirao.

DDookkllee ssttee bbiillii ooddllii~~aann ii nnaajjbbooqqii ||aakk uu rraazzrreedduu??Zakqu~no sa ~etvrtim razredom. A onda sam jednostavno izgubio inte-

res za to. Savladao bih eventualno onaj minimum za koji sam smatrao da jepotreban i po~eo da se bavim nekim drugim stvarima. ^ itao sam mnogo isto-rijsku literaturu. Najvi{e sam ~itao romane. U to vreme, se}am se, ~itaosam romane Mom~ila Nastasijevi}a, zatim i neke druge. Ve} sam u to vre-me po~eo da ~itam Balzaka. Balzak je napisao mnogo izrazito istorijskihromana sa opisom bitaka. To je mene kao de~aka mnogo interesovalo. ^inimi se da sam od Balzaka pro~itao gotovo sve {to je kod nas prevedeno. On-da sam ~itao Zolu, Stendala.

PPoosseebbnnoo vvaass pprriivvllaa~~ii iissttoorriijjaa??Od {estog do osmog razreda osnovne {kole imao sam vaqanog profeso-

ra istorije. I daqe, bez obzira {to vi{e nisam bio najboqi |ak, {to sampopustio u ocenama, u istoriji sam bio bez premca. Istorija kao predmet meje uvek mnogo interesovala i uvek sam znao mnogo vi{e nego {to je nastav-no gradivo predvi|alo, i mnogo vi{e nego bilo ko drugi u razredu. A bilaje jedna devoj~ica, Marija se zvala, sedela je u klupi iza mene i istorija jojnikako nije i{la od ruke, a ovaj profesor se ba{ nekako na wu okomio. Bi-la je lepu{kasta devoj~ica. Nisam bio u wu zaqubqen nego onako, bila mije draga, prijatna. Sedela je u klupi sa devoj~icom u koju sam bio kasnije za-20

lim razredom. U gimnaziji sam i{ao i sam u pozori{te, ali na balet i u ope-ru i{ao sam samo ako je to bilo organizovano preko {kole.

KKaakkoo vvaamm ssee ssvviiddeellaa ooppeerraa??Bio mi je sme{an dirigent u operi. Toliko sam se ~udio: {ta se to de-

{ava, pa taj ~ovek nije normalan kad ma{e rukama ispred orkestra. Onda samshvatio da je i to sastavni deo opere.

DDaa llii ssttee kkaaoo ddaannaa{{wwaa ddeeccaa gglleeddaallii ppuunnoo tteelleevviizziijjuu??Prvi televizor na staru ` elezni~ku stanicu stigao je u prostorije So-

cijalisti~kog saveza negde po~etkom {ezdesetih godina. Ja sam tad jo{ biomali de~ak i mogao sam da pogledam neki crtani film, neku emisiju. Reci-mo 1000 za{to sa Zoranom Radmilovi}em, Na slovo na slovo. Stariji de-~aci i oni koji su ~esto bili u prostorijama Socijalisti~kog saveza, kojisu tamo igrali {ah, domine i gubili vreme, zabrawivali su nam da tu osta-nemo kad se emitovao neki boks me~ ili neka utakmica. Onda bismo se mina~i~kali na prozor da to gledamo. Bio sam u {estom razredu osnovne {ko-le kad je moj otac kupio televizor. To je zaista bio veliki doga|aj. Mogaosam da gledam sav program.

II

OODD RRAADDNNEE AAKKCCIIJJEE DDOO PPAARRTTIIJJEERRaaddnnee aakkcciijjee ssuu iimmaallee ssvvoojjee ddrraa``ii // RRaaddiilloo ssee vveeoommaa oozzbbiiqqnnoo // IImmaallii

ssmmoo kkrrvvaavvee ``uuqqeevvee // UUsslloovvii ssuu bbiillii uu``aassnnii // DDaavvaallii ssmmoo ssvvee oodd sseebbee // BBiioossaamm kkoommaannddaanntt bbrriiggaaddee // KKoommaannddaanntt ssee nnee zzaabbaavvqqaa ssaa ssvvoojjoomm bbrriiggaaddiirrkkoomm //BBiilloo jjee rraazznniihh nneessttaa{{lluukkaa // OO mmoojjiimm nnaarreeddbbaammaa ssee nniijjee mmoogglloo rraasspprraavvqqaa-ttii // ^^llaann ppaarrttiijjee ss nneeppuunniihh sseeddaammnnaaeesstt ggooddiinnaa

KKaadd ssaamm bbiioo uu zzaattvvoorruu mmnnooggoo ssuu mmii ppoommooggllee rraaddnnee aakkcciijjee ii mmoojjaa ppuuttoo-vvaawwaa ssaa ffeerriijjaallcciimmaa iizzjjaavviillii ssttee uu jjeeddnnoomm iinntteerrvvjjuuuu..

Radne akcije su po mnogo ~emu karakteristi~ne za period u kome sam ` i-veo i jedan veliki procenat omladine je bio ponesen akcija{tvom, ponesenodlaskom na te akcije i svim onim {to se tamo de{avalo.

AA {{ttaa ssee ttaammoo ddee{{aavvaalloo??Radilo se, razume se, veoma ozbiqno. Koliko smo mi gimnazijalci bi-

li u stawu da ne{to doprinesemo, to je sad drugo pitawe. Svojski smo se tru-dili, kopali smo kanale. Na{e kopawe kanala je bilo u svakom slu~aju da-leko ispod norme radnika profesionalca, ali mi smo davali sve od sebe iznam, iz li~nog iskustva, da smo imali krvave `uqeve na rukama. Previja-li smo ruke zavojem da bi ti ` uqevi bili mawi ili smo ih mazali jodom pasu nam se ruke crnele.

NNaa aakkcciijjaammaa ssee rraaddiilloo,, aallii ii ddrruu``iilloo,, zzaabbaavvqqaalloo..Da, akcije su imale neke svoje dra`i. Nakon rada na trasi, po povrat-

ku u brigadirsko naseqe, bilo je uvek zabavno, uvek se ne{to de{avalo. Me-|usobno smo se takmi~ili kome }e pasti na pamet da boqe podvali svojoj oko-lini. To su sve bile vesele de~a~ke, mladi}ke {ale koje nisu imale lo{ epi-log, ali su ipak nekad mogle da dovedu i do me|usobnih razmirica.

KKaadd ssttee bbiillii nnaa pprrvvoojj rraaddnnoojj aakkcciijjii ii ggddee??23

ko teklo kao u drugarskom razgovoru. Ja sam bio zaqubqen pa to nisam mo-gao da ka`em. Tamo gde nisam bio zaqubqen, mogao sam da ka`em ne{to {toja znam i...

IIzzvviinniittee,, {{ttaa ssuu ttoo {{kkaakkqqiivvee tteemmee??Mi smo u tim godinama ve} bili u pubertetu i interesovale su nas i ne-

ke druge teme. Recimo, u {estom razredu osnovne {kole razredna je jedan ~asrazrednog stare{ine posvetila pubertetu. To je ve} bilo vreme kad se po-~iwe razgovarati o qubavi, kad se neka literatura, kriju}i, donosi u {ko-lu pa se pokazuje, pa se ~ak nalaze i neke fotografije. U to vreme nije bi-lo pornografskih kwiga i ~asopisa kao danas, nego su to bile malo oskud-nije erotske teme. Recimo, ako se na|e neki slobodniji qubavni roman.

^^eeddnnoogg llii ddee~~aakkaa!!^ednog. ^ednog.AA pprrvvaa qquubbaavvnnaa iisskkuussttvvaa??U {esnaestoj godini.NNiijjee llii ttoo pprreerraannoo??Za de~aka ja mislim da nije. Bilo mi je nekad krivo {to se to nije zbi-

lo mnogo ranije.JJeessuu llii ddee~~aaccii uu vvaa{{oojj ggeenneerraacciijjii oo ttoommee oottvvoorreennoo ggoovvoorriillii??Mnogi su se hvalisali. Ta hvalisawa su nas pratila i kroz osnovnu {ko-

lu, ali ni{ta od wih nije bilo ta~no. U mom slu~aju su odlu~ile neke spe-cifi~ne okolnosti. To je bilo na Tjenti{tu. Tamo su nas okupili na nekomseminaru mladih komunista i kandidata za ~lanove partije. A ta devoj~icaje bila starija od mene godinu dana. I{la je u {kolu u~enika u privredi, fri-zerski zanat.

SSjjaajjnnaa pprrii~~aa mmllaaddii kkoommuunniissttaa ii mmllaaddaa rraaddnniiccaa......Pa nije tu bilo nekih posebnih emocija. Ja se posle vi{e nikad s wom

nisam video. To se tad tamo desilo. Ona je bila mnogo iskusnija bez obzira{to je bila samo godinu dana starija od mene.

HHoo}}eettee rree}}ii ssuuppeerriioorrnniijjaa uu ttoomm ppoogglleedduu??U tom pogledu je bila superiornija.JJeeddnnaa oodd rreettkkiihh ``eennsskkiihh oossoobbaa kkoojjee ssuu bbiillee ssuuppeerriioorrnniijjee oodd vvaass??Ja mislim da jeste.DDaa llii ssttee ii{{llii nnaa iiggrraannkkee,, mmaattiinneeaa uu {{kkoollii??U {koli smo imali povremeno neke igranke. Ne{to bi se organizova-

lo i u razredu, recimo neka zabava. Mene te igranke nisu mnogo intereso-vale. U bioskop sam i{ao vrlo ~esto. Najvi{e su me privla~ili avanturi-sti~ki, ratni i kaubojski filmovi.

I{ao sam i u kinoteku kad je bio neki dobar film, ali ne zato da bihpopuwavao filmsko znawe nego jednostavno zato {to me je konkretan filmzanimao. Nisam se interesovao za film kao umetnost ve} sam i{ao u bio-skop kad bi me neki film privukao tematski.

TTuu ssttee ppuunnoo pprrooppuussttiillii..Mo`da sam. Morao sam ne{to i da propustim. Mo`da jo{ nije kasno to

da nadoknadim.DDaa llii ssttee ii{{llii uu ppoozzoorrii{{ttee??Prvi put sam oti{ao u pozori{te u petom razredu osnovne {kole sa ce-

22

rava 72. I na Moravi 73. opet sam bio komandant brigade. Tamo su ve} okol-nosti bile druga~ije, brigadirsko naseqe je bilo mnogo boqe opremqeno.Ve} su to bili zidani objekti a ne obi~ne barake kao u Bawaluci. Zatim,svi drugi uslovi `ivota bili su mnogo boqi. U Bawaluci nam je, recimo,~esto nestajala voda. Se}am se dobro kako smo jednog dana istovarili nekikamion cementa i kako smo svi bili pra{wavi, prekriveni debqim slojemcementa. Cement je veoma neprijatan za ko`u, odmah po~ne da izaziva svrab,crvenilo. Kad smo se vratili u naseqe, nije bilo vode za kupawe. Ne samotople, nego ni hladne. Ina~e, tople vode je bilo veoma retko i naj~e{}e smose morali kupati hladnom vodom. Ali bio je letwi period, avgust mesec, panam nije mnogo smetalo. Po{to vode nije nigde bilo, oti{li smo i demon-strirali pred komandom radne akcije. A onda je neko u komandi odlu~io danas odvedu na Vrbas, da se tamo kupamo. Vrbas mutan, nikakav, plitak, pr-qav, ali ni to nam nije smetalo.

[[ttaa ssttee rraaddiillii nnaa oovviimm aakkcciijjaammaa??Radili smo nasipe na Moravi i na nekim okolnim rekama, na primer na

Rasini. Morali smo da ustajemo u tri i petnaest ujutru, da bismo na vremestigli na gradili{te. Putovali smo oko sat i po autobusima prema Para-}inu ili prema ]upriji. Na gradili{tu smo radili {est sati, onda opetsat i po autobusom nazad.

AA ddaa llii jjee bbiilloo vvrreemmeennaa zzaa zzaabbaavvuu,, zzaa oonnee ~~uuvveennee aakkcciijjaa{{kkee ddooggooddoovv{{ttiinnee??Na akciju Morava 72. godine do{le su i neke mlade zubarke iz Beogra-

da, diplomirani stomatolozi. Imale su otprilike 2526 godina. Bilo je wihpet, i ja sam sa jednom od wih po~eo da se zabavqam.

KKaaoo kkoommaannddaanntt bbrriiggaaddee??Da, kao komandant brigade, ali one nisu do{le u moju brigadu, nego u na-

seqe. U zubarsku ambulantu, na praksu.VVllaaddaallii ssuu vviissookkii mmoorraallnnii kkrriitteerriijjuummii??Ipak su postojali neki moralni kriterijumi: komandant se ne mo`e za-

bavqati sa svojom brigadirkom. Jedno ve~e smo nas desetak wih pet devo-jaka i jedan stomatolog koji je do{ao s wima kad su brigade oti{le na spa-vawe, uzeli }ebad, pi}e i gitaru. Oti{li smo van naseqa i celu no} osta-li. Ujutru, u vreme ustajawa, dolazimo u brigadu i zajedno s brigadom pra-vo na radili{te. Tako dve no}i uzastopno bez spavawa. I{li smo dugo doradili{ta, a u autobusu nije nikada bilo dovoqno mesta za sve brigadire,uvek je neko morao da stoji. Po{to sam bio komandant brigade, nisam radionajte`e fizi~ke poslove, nego sam uglavnom nadgledao i organizovao rad,pa nisam mogao sebi da dozvolim da sedim a da neki brigadir stoji. Ja samuvek stajao pored voza~a. To su bili prigradski autobusi sa onom {ipkomna mestu gde obi~no sedi kondukter. I u toku vo`we malo bih se nasloniona tu {ipku, na minut-dva izgubio svest i to je bilo svo spavawe. Dogovo-rimo se i za tre}u no}.

Po{to je u brigadi uvek bio glavni {tos da se komandantu zapali bi-cikl, da mu se dok spava napravi neka sitna pakost, da se nama`e kaladon-tom, polikolorom, mi smo uvek posle pove~erja zakqu~avali sobicu u ko-joj smo spavali. To tre}e ve~e napisao sam dnevnu zapovest, dao sekretari-ci da se pro~ita pred postrojenom brigadom i od umora zaspao sam zabora-

25

U Bawaluci, u leto 1971, godinu ili dve posle zemqotresa, ne mogu seta~no setiti. To je bio i moj prvi dolazak u Bawaluku i vrlo lepe uspome-ne me ve`u za taj grad.

UU kkoomm ssttee rraazzrreedduu ggiimmnnaazziijjee ttaaddaa??To je leto, izme|u drugog i tre}eg razreda.Te godine smo kopali dva potoka u koja se slivala i kanalizacija iz obli-

`wih ku}a, a u toku velikih ki{a dolazilo je i do poplava. De{avalo se dakopamo u blatu i fekalijama do kolena. Uslovi su bili u`asni. Ali sve smoto nekako podnosili. Ne znam ko bi me sada, u ovom dobu, naterao na tako ne-{to, ali tada nam ni{ta nije bilo te{ko. Zatim smo radili na tvr|avi, Ka-{telu, u centru Bawaluke, tamo smo otkopavali neke zidine.

^^iimmee ttoo oobbjjaa{{wwaavvaattee??Pre svega mlado{}u. Tada sam imao {esnaest i po godina.AA ddaa ssttee ssaaddaa uu ttiimm ggooddiinnaammaa,, ddaa llii bbiissttee ttoo iissttoo rraaddiillii??Pa mo`da, u nekim drugim okolnostima. U ovim sada{wim sigurno ne.

U onom trenutku bili smo puni entuzijazma. Poma`emo Bawaluci, Bawa-lu~anima, radimo ne{to korisno. To je prvi put u ` ivotu da gradimo ne{tokorisno, da dokazujemo da ne{to vredimo, da ne{to doprinosimo. @ivelismo u vremenu apologije radni~ke klase, u vremenu u kome se fizi~ki radisticao iznad svake druge vrste rada i smatrao najvi{om vredno{}u. Sma-tralo se da onaj ko se bavi fizi~kim radom jedini doprinosi dru{tvu, da onne{to novo stvara, a da svi ostali ` ive od wegovog rada. Razume se, to je bi-la ogromna zabluda. Ali u tom vremenu nismo znali da je to zabluda. Bilismo, poput posleratnih skojevaca, zaneseni tim idealima, tim idejama i da-vali smo sve od sebe dokazuju}i se na taj na~in.

MMnnooggii kkaa``uu ddaa ssuu aakkcciijjaa{{kkii ddaannii,, iippaakk,, nneezzaabboorraavvnnii..Da, bilo je tu i raznih nesta{luka. Recimo, svake no}i je bilo mazawa

kaladontom ili polikolorom po licu, paqewa bicikla. To je nekad zna-lo da bude veoma bolno. Ja sam bio jedan od onih koji su naj~e{}e vozili bi-cikle, jer sam bio najvi{i rastom i krevet mi nikad nije bio dovoqan dase ispru`im; uvek sam noge morao da provu~em kroz metalne re{etke, a toje bilo idealno da se stavi papiri} izme|u prstiju na nogama i da se potomzapali.

Pamtim i jedan karakteristi~an doga|aj koji se meni desio. Bilo je ne-ko na{e brigadno predstavqawe na kulturnoj sceni u nasequ. Izvo|en je ne-ki ske~ u koji su i mene ukqu~ili. Edin Lon~arevi}, danas organizator naSarajevskokj televiziji, bio je kulturni referent u brigadi i mene je zamo-lio da u~estvujem u nekoj epizodnoj ulozi u tom ske~u koji se de{avao na bro-du. Ja sam bio upu}en u ~itav program osim u jedan detaq. A zbog tog detaqabio sam okupan vodom. U jednom momentu mornar mi povi~e ne{to poput Ideveliki talas i s le|a su me dvojica drugih brigadira polili kantama pu-nim vode.

DDaa llii ssttee iimmaallii nneekkuu ffuunnkkcciijjuu??Bio sam ~lan Saveta naseqa. Svoju sam brigadu predstavqao u Savetu

omladinskog radnog naseqa i bio sam zastavnik.DDaa llii ssttee ppoossllee ttoogg ii{{llii nnaa rraaddnnee aakkcciijjee??I{ao sam ve} slede}e godine i bio sam komandant brigade na akciji Mo-

24

Pa i zbog `uqeva na rukama, ali i nekih drugih okolnosti. Recimo, jasam te godine uo~i odlaska na radnu akciju ve} bio ~lan Komiteta omladi-ne u gimnaziji, bio sam takozvani perspektivni omladinski aktivista. Ito je bio jedan od razloga, ali je ipak prevagnulo u~e{}e na trasi.

NNaa rraaddnniimm aakkcciijjaammaa ssuu ssee ddoobbiijjaallee uuddaarrnnii~~kkee zznnaa~~kkee.. JJeessttee llii iihh vvii ddoo-bbiijjaallii??

Na toj prvoj radnoj akciji sam primqen u Savez komunista, a to je sma-trano najvi{im priznawem. Nisam dobio udarni~ku zna~ku. Dobio sam spe-cijalnu pohvalu. Slede}ih godina, po{to sam bio komandant brigade, te samzna~ke dobijao od Komande {taba akcije.

[[ttaa ssuu ttee uuddaarrnnii~~kkee zznnaa~~kkee zzaa vvaass ttaaddaa zznnaa~~iillee??Pa zna~ile su u ono vreme mnogo. Ipak je to bilo ne{to {to je ~ovek

mogao da pokazuje. Kad bismo se vratili sa radne akcije, po deset-petnaestdana smo u brigadirkama, u akcija{kim uniformama, odlazili na nastavu.A u nekim sve~anijim prilikama smo nosili ~ak i te udarni~ke zna~ke.

DDaa llii ssttee mmiisslliillii ddaa }}ee ttoo oossttaavviittii ppoosseebbaann uuttiissaakk nnaa ddeevvoojjkkee??Mislim da sve {to jedan mu{karac u svom `ivotu radi, ~ini na neki

na~in da bi se dopao `enama, i obratno: i `ene sve {to rade, rade da bi sedopale mu{karcima. To je ono {to je ja~e od ~oveka. To je ono {to je iskon-sko u ~oveku, {to ~oveka ~ini prirodnim bi}em. Ako se lepo obla~imo zaneke prilike, to radimo da bismo se pre svega dopali `enama a ne drugimmu{karcima, a i kod `ena isto biva. Zatim, ako se ne~im isti~emo u oko-lini, onda je to pre svega time motivisano.

III

MMLLAADDII PPOOBBUUWWEENNIIKKOOttaacc ssee qquuttiioo zzbboogg uullaasskkaa uu ppaarrttiijjuu // UU ppiittaawwuu ssuu iisskkqquu~~iivvoo iiddeeaallii //

PPrrvvee ppoobbuunnee // PPrraavvddooqquubbiivvoosstt ii hhrraabbrroosstt // BBiioo ssaamm sspprreemmaann ddaa iiddeemm ddoo kkrraa-jjaa // PPoo~~eeoo ssaamm ddaa ssee iinntteerreessuujjeemm zzaa TTrroocckkoogg ii MMaaoo CCee TTuunnggaa // BBiioo ssaamm ppoozznnaattkkaaoo ppoobbuuwweenniikk jjeerr ssee mmoojjaa ggeenneerraacciijjaa nniijjee bbuunniillaa // HHvvaallaa bboogguu {{ttoo {{eezzddee-sseettoossmmaa{{ii nniissuu ppoobbeeddiillii // PPrrvvee ssuummwwee uu TTiittaa

KKaadd ssttee ssee vvrraattiillii uu SSaarraajjeevvoo ppoossllee rraaddnnee aakkcciijjee uu BBaawwaalluuccii,, kkoommee sstteepprrvvoo ppookkaazzaallii ccrrvveennuu kkwwii``iiccuu??

Pokazao sam je ocu i to je izazvalo sva|u me|u nama. Otac je na to veo-ma negativno reagovao, jako se naqutio.

[[ttaa vvaamm jjee rreekkaaoo??Pa, po~eo je da govori: [ta }e ti to, to ti ne treba, to ti samo mo`e

probleme u ` ivotu stvoriti. U velikim si zabludama. Jednog dana, kad shva-ti{, bi}e kasno, kad vidi{ {ta sve iza toga stoji, i tako sve u tom smislu.

DDaa llii ssttee mmuu ttaadd ppoovveerroovvaallii??U to vreme sam bio u stawu prave pobune. To je faza puberteta, koji je

uveliko trajao, kad ~ovek poku{ava da stekne neko svoje samopouzdawe, dasvoju li~nost dokazuje, i to pre svega tako {to }e se pobuniti protiv doju-~era{weg autoriteta, odnosno oca. Te moje pobune u gimnaziji su zna~ileisterivawe pravde, s jedne strane, i, s druge strane, neko li~no dokazivawe.

DDaa llii jjee mmoo``ddaa mmaajjkkaa bbiillaa ppoonnoossnnaa nnaa ttuu ccrrvveennuu kkwwii``iiccuu??27

viv{i da zakqu~am vrata. Neki mangupi iz brigade odmah su to saznali i u{liu moju sobu. Imao sam patike, se}am se dobro, {angajke su se zvale. Prese-kli su mi no`em pertlu na jednoj patici, skinuli je, zatim razrezali no`em~arapu (po{to su se bojali, ako je skidaju na normalan na~in, da bi me to mo-glo probuditi), stavili mi celofan izme|u prstiju i potpalili. I to je go-relo dok nije do kraja dogorelo. Mene su veliki bolovi probudili, ali ni-sam znao {ta se sa mnom de{ava. Onako bunovan, umoran, izleteo sam napo-qe ispred postrojene brigade i po~eo da vi~em na sav glas da su nam iz slu-`be radili{ta oni su se uvek trudili da svakoj brigadi zakinu u procen-tima od onog {to je ura|eno toga dana ukrali pola metra nasipa. Oko me-ne, ~itava brigada se vaqala od smeha. To je jedan detaq, recimo, koji mi jeostao u se}awu. Drugi je vezan za jednu pobunu.

To je bilo 1972. godine, tako|e na Moravi. Do{la je profesorica iz jed-ne gimnazije u Sarajevu. Stigla je u brigadu sa nekih desetak dana zaka{we-wa i odmah po~ela da se pona{a kao da je u {koli, kao da je profesor, kaoda je razredni stare{ina. Me|utim, to nikako nije i{lo. Ja sam bio koman-dant brigade. I uvek kad sam bio komandant, bio sam to u pravom smislu re-~i: nisam dopu{tao ni pogovora ni diskusije, ni{ta. O mojim se naredbamanije moglo raspravqati, bilo da je re~ o obi~nim brigadirima, bilo da jere~ o profesoru gimnazije.

TToo nniijjee bbiioo ddeemmookkrraattsskkii pprriissttuupp??Nije. Ali ja sam na demokratski na~in izabran za komandanta brigade

i, kad sam ve} izabran, onda sam bio komandant, komandant u pravom smislure~i. Tamo gde se nare|uje, nema demokratije. I da prvi put to nije bilo ka-ko treba, onda me ne bi drugi put postavili za komandanta brigade.

AA bbiilloo vvaamm jjee ssttaalloo ddaa ooppeett bbuuddeettee kkoommaannddaanntt bbrriiggaaddee??Pa to je nekako bilo i po prirodi stvari jer sam bio predsednik {kol-

skog Komiteta omladine. Meni je to odgovaralo na neki na~in. Prijalo mi je.PPoo ppoolliittii~~kkoojj ffuunnkkcciijjii kkoommaannddaanntt bbrriiggaaddee..Jednom prilikom kad sam izdao neko nare|ewe, ona je po~ela da prote-

stuje, da se me{a i da to mewa na licu mesta. I onda sam je tu odmah bu~nonapao, zagalamio na wu, rekao: Prestani. Otera}u te sa akcije, jo{ samo jed-nu re~ da progovori{. Oko toga se digla posle u gimnaziji afera. Me|utim,nisu mogli ni{ta da mi urade. Dodu{e, vodili su partijski postupak pro-tiv mene.

TToo jjee bbiioo pprrvvii ppaarrttiijjsskkii ppoossttuuppaakk pprroottiivv vvaass??To je bio prvi partijski postupak, i ka`wen sam kritikom. To su isfor-

sirale wene kolege u gimnaziji, profesori. Izre~ena mi je partijska merakritike.

KKaadd ssttee pprriimmqqeennii uu ppaarrttiijjuu??Na radnoj akciji u Bawaluci, 1971. godine. Nas trojicu, koji smo imali

najve}e, najkrvavije ` uqeve na rukama nekog Le{i}a Borislava, i kako setre}i zvao zaboravio sam, iz ~itave brigade u znak najvi{eg priznawa pri-mili su u Savez komunista. Na sve~anosti uz logorsku vatru, dobili smo par-tijske kwi`ice i crvene karanfile. Moram priznati da je to ostavilo ve-liki utisak na mene i da sam bio na neki na~in time ponesen.

ZZnnaa~~ii uu ppaarrttiijjuu zzbboogg ``uuqqeevvaa nnaa rruukkaammaa??26

teta najboqi student od osnivawa Fakulteta do tada, jer sam za dve i pogodine zavr{io studije. Bilo mi je obe}ano da budem asistent na Ustavnompravu. Ve} sam kao student radio kao demonstrator na tom predmetu, ~ak u~e-stvovao u ispitivawu studenata. Sve sam to pokvario tako {to sam se po-bunio protiv Muhi}a, ideologa Centralnog komiteta, ~lana Predsedni{tvaCentralnog komiteta SK Bosne i Hercegovine i ~oveka koji je izabran zadekana. Ja sam znao kad sam se pobunio da }e on ipak biti izabran, nisam imaotu nikakvih iluzija. Ali, trebalo se pobuniti po{to je to krajwe ne~astan~ovek, pokvarewak, ~ovek bez ikakvih moralnih skrupula.

TToo ssuu vvee}} ffaakkuulltteettsskkee ppoobbuunnee.. AA ddaa vviiddiimmoo ggiimmnnaazziijjsskkee ppoobbuunnee..Gimnazijske pobune su na isti na~in bile motivisane.AA ~~iimmee vvii oobbjjaa{{wwaavvaattee ttuu vvaa{{uu mmoottiivviissaannoosstt nnaa ppoobbuunnee??Ja mislim da je u pitawu pravdoqubivost, donekle i hrabrost da se ipak

istupi protiv onih koji su autoriteti, koji su mo}ni a ne pona{aju se ona-ko kako bi trebalo da se pona{aju i kako nam to kwige govore da bi treba-lo da se pona{aju.

KKoojjee kkwwiiggee??Pa one kwige koje smo izu~avali, teorijske, recimo iz marksizma, kwi-

ge koje zagovaraju socijalnu pravdu, komunisti~ku etiku.NNaabbrroojjttee nneekkee nnaasslloovvee kkoojjii ssuu nnaa nneekkii nnaa~~iinn bbiibblliijjaa vvaa{{ee mmllaaddoossttii.. TTee

ppoolliittii~~kkee mmllaaddoossttii..Pro~itao sam mnoge kwige Marksove, Engelsove, Lewinove. U to vre-

me sam po~eo pomalo da se interesujem i za Trockoga. U jednoj fazi i za MaoCe Tunga.

KKoojjaa jjee bbiillaa nnaajjzznnaa~~aajjnniijjaa ppoobbuunnaa ii ddaa llii ssttee iizz wwee iizzaa{{llii kkaaoo ppoobbeedd-nniikk??

Pa nisam ni u jednoj iza{ao neposredno kao pobednik. I nisam ni mo-gao biti pobednik u pravom smislu re~i, tako {to bih trijumfovao nad on-im kome sam se suprotstavqao. Ali sama ~iwenica da ni oni nisu bili u sta-wu da me uni{te, da me dokraj~e, da me ugu{e, govori da je, ipak, odnos sna-ga bio prili~no ravnomeran, da sam jednostavno ve} u toj prvoj fazi poka-zao da sam spreman da idem do kraja, da me nisu uspeli upla{iti i da je tona neki na~in razoru`avalo protivnike.

DDaa llii ssttee bbiillii ppoozznnaattii kkaaoo ppoobbuuwweenniikk iillii ssttee ssaammoo bbiillii pprreeddssttaavvnniikkjjeeddnnee ggeenneerraacciijjee kkoojjaa jjee bbiillaa vvee}} uu ttoo vvrreemmee??

Bio sam poznat kao pobuwenik jer moja generacija se nije bunila. To jegeneracije posle 68. Ja sam u gimnaziju krenuo 1969, a ta moja pobuna se zbi-la 1972. To je vreme velikog politi~kog smirivawa me|u omladincima. Tadnije bilo nikakvih buntova, bar ne u Sarajevu. Nije bilo, koliko znam ni uBeogradu, ni u Zagrebu. To je bilo po~etkom sedamdesetih kada je re`im us-peo da smiri situaciju me|u studentima a pogotovu me|u |acima. Ja sam timsvojim pobuweni~kim stavom daleko odskakao od svoje okoline i od svoje ge-neracije.

SSppoommeennuullii ssttee 11996688.. ggooddiinnuu.. KKaakkoo jjee iizzgglleeddaallaa 11996688.. ggooddiinnaa uu SSaarraajjeevvuu??DDaa llii jjee ii nnaa vvaass ttaa ggooddiinnaa uuttiiccaallaa kkaaoo nnaa mmnnooggee mmllaaddee?? DDaa llii ssttee zznnaallii {{ttaassee ddee{{aavvaalloo ttaadd uu PPaarriizzuu,, {{ttaa jjee bbiilloo uu ssvveettuu??

Znao sam onoliko koliko sam gledao na televiziji. Ja sam tada i{ao u29

Ne. Nije bila ponosna ali ona se nije mnogo u to me{ala.KKaakkvvee ssuu bbiillee ddrruuggee rreeaakkcciijjee nnaa ttuu vvaa{{uu ccrrvveennuu kkwwii``iiccuu?? DDoobbiillii ssttee

jjee iizzuuzzeettnnoo mmllaaddii..Da, izuzetno mlad i pre vremena koje je bilo propisano, sa {esnaest i

po godina, sa nepunih sedamnaest godina. Me|utim, ja svoju kwi`icu nisampokazivao, znalo se u gimnaziji da sam ~lan i da sam najmla|i primqen u par-tiju. Onda sam ve} postao istaknutiji aktivista, predsednik zajednice u~e-nika {kole, dakle, u toj omladinskoj hijerarhiji drugi u gimnaziji. U ~etvr-tom razredu gimnazije bio sam predsednik {kolskog komiteta, dakle prviomladinac u gimnaziji. I to je i{lo samo po sebi. Te funkcije su ve} nad-rasle sam ~in prijema u Savez komunista. One su bile, ipak, mnogo zna~aj-nije od toga. Jer, u tre}em razredu je ve} po~iwao redovni prijem u Savez ko-munista, pa je iz moje generacije ve} dvadesetak, mo`da i tridesetak |aka bi-lo primqeno. To se radilo kampawski. Obi~no su najboqe |ake nagovaralida se u~lane.

DDaa llii ssttee uu jjeeddnnoomm ttrreennuuttkkuu,, kkaaddaa ssttee vvee}} iimmaallii ttuu kkwwii``iiccuu,, rraazzmmii{{qqaalliiddaa }}ee vvaamm oonnaa pprruu``iittii ii nneekkee bbeenneeffiicciijjee iillii ssuu bbiillii uu ppiittaawwuu ssaammoo iiddeeaallii??

Ona u to vreme nije mogla da mi pru`i nikakve beneficije. To je moglamo`da nekom ko se na{ao u nekoj drugoj poziciji. Kod mene su bili iskqu-~ivo ideali u pitawu. Stipendiju nikad nisam dobijao, nije bilo potrebe dadobijem mesto u studentskom domu po{to sam `iveo u Sarajevu, tamo sam iro|en. S te strane kwi`ica mi nije ni{ta predstavqala, bar u toj mojoj fa-zi. Nije mogla uticati ni na upis na fakultet. To sigurno nije. Jedino pri-likom izbora za asistenta na fakultetu. Tada je bilo gotovo nemogu}e po-stati asistent ako kandidat nije bio ~lan Saveza komunista. Bilo je, isti-na, i slu~ajeva kao, na primer, na Pravnom fakultetu kad su primqeni za asi-stente i kandidati koji nisu bili ~lanovi Saveza komunista, ali re~ je o ka-tedri za rimsko ili gra|ansko pravo, predmetima koji su bili malo daqe odzvani~ne ideologije.

UUllaazziittee uu SSaavveezz kkoommuunniissttaa.. PPoovveerraavvaajjuu vvaamm vvaa``nnaa mmeessttaa.. [[ttaa ttoo ssaadd zznnaa-~~ii zzaa vvaass?? OOddaakkllee vvaa{{aa ppoottrreebbaa zzaa ttiimm ffuunnkkcciijjaammaa??

Pa to je bilo anga`ovawe na realizaciji nekih ideala, ali ne mislimda je bio u pitawu onaj ~isto negativni karijerizam, funkcija po svaku ce-nu. Jer da sam hteo funkciju po svaku cenu, onda ne bih ulazio u sve one su-kobe. Udvarao bih se na neki na~in predsedniku Op{tinskog komiteta omla-dine jer od wega mi je zavisilo daqe napredovawe. Bio bih u dobrim odno-sima sa direktoricom {kole jer bi moja pozicija u gimnaziji onda bila sta-bilna kao {to su radili mnogi predsednici Komiteta pre mene i mnogiposle mene, u mojoj gimnaziji i na drugim mestima.

Sama ta ~iwenica da sam uvek ulazio u pobunu, da sam uvek i{ao protivsvojih li~nih interesa, za qubav op{tih onih idealnih, zami{qenih u mo-joj glavi i romanti~nih u nekom slu~aju govori da mi nije bila bitna funk-cija po svaku cenu. Da se nisam pobunio protiv izbora Fuada Muhi}a za de-kana Pravnog fakulteta u Sarajevu u vreme kad sam ja bio student prodekan,stoje}i na ~elu jedne grupe studenata, ne bih sebi pokvario mogu}nost da osta-nem kao asistent na Pravnom fakultetu. Bilo mi je to mesto obe}ano po{tosam bio najboqi student prema pismenom dokumentu dekana Pravnog fakul-28

tisani, komunisti~ki. [aputalo se s vremena na vreme, ali vrlo retko, oonima koji su bili na Golom otoku. Oni su bili kao neka opozicija re`i-mu ali uglavnom nerado se o tome razgovaralo.

Tek kad sam do{ao na fakultet, sreo sam prve qude koji su imali dru-ga~iji stav i me|u kojima sam na{ao istomi{qenike. Ja sam ve} tada po~eoda sazrevam kao protivnik postoje}eg re`ima i kao Titov protivnik. To jebilo, se}am se dobro, ~im sam se zaposlio na Fakultetu politi~kih nauka,negde 1976. Po~etkom 1977. sprijateqio sam se sa Borom Gojkovi}em, pro-fesorom na tom fakultetu, koji je predavao Istoriju filozofije i svoje-vremeno bio izbacivan iz Saveza komunista kao praksisovac. Dosta smo sedru`ili, gotovo svakodnevno. Odlazili smo u duge {etwe, vodili duge raz-govore po kabinetima. U wemu sam na{ao istomi{qenika u kritici Tita.

KKaadd ssuu ssee uu vvaammaa jjaavviillee pprrvvee ssuummwwee uu TTiittaa??Moje protivqewe Titu po~elo je mnogo pre toga, ali to se moglo iska-

zati samo u naju`em krugu qudi jer smo bili okru`eni policijskom pa`wom.Policija je imala svoje {pijune me|u studentima, me|u nastavnicima, na sva-kom koraku. Na Pravnom fakultetu na kome sam studirao, jednom su poku-{ali i mene da vrbuju.

NNaa kkoojjii nnaa~~iinn??Evo {ta su uradili. Tada je dekan Pravnog fakulteta bio \or|e Sa-

maryi}, a ja sam bio student prodekan. Taj dekan je imao nekih svojih nega-tivnih osobina. Poku{avao je da metodama koje ba{ nisu do kraja ~asne, odr-`ava svoju poziciju na Fakultetu. Ali i wega je re`im poku{ao da oborizato {to je Srbin. I bilo je ve} dogovora da dovedu nekog poznatog musli-manskog nacionalistu. Dekan \or|e Samaryi} je falsifikovao Statut fa-kulteta. Jedna verzija Statuta je usvojena na referendumu, ali wemu se tune{to nije dopalo. Izmenio je nekoliko ~lanova, od{tampao tu novu ver-ziju i distribuisao nastavnicima i studentskim aktivistima. Neko je to ot-krio, i povedena je akcija protiv wega. Vodili su je Muba Dizdarevi} Pe-le{, Mustafa Imamovi} i Ismet Dautba{i}.

KKaakkoo ssee ppoossttaavvqqaattee kkaaoo ssttuuddeenntt pprrooddeekkaann??Direktno se u tome anga`ovala i Slu`ba dr`avne bezbednosti. Poku-

{ali su i mene da ukqu~e, ~ak direktno slu`benici dr`avne bezbednosti.Jednome sam ime zapamtio, Milan Simi}. Ja sam glumio pred wim kao da toprihvatam. Kad Slu`ba dr`avne bezbednosti poku{a nekoga tako anga`o-vati, to se pretpostavqa i kao partijski zadatak, tome se ~ovek ne sme su-protstaviti. Ako se suprotstavi, onda tek ima problema, onda se navale iwemu na vrat. Ja nisam wima otvoreno rekao: Ne}u. Ne ` elim to, nego samse na neki na~in ~ak slo`io. I prvo {to sam uradio, oti{ao sam u nedequkod dekana \oke Samaryi}a i wemu ispri~ao {ta mu spremaju povodom Sta-tuta, ne spomiwu}i Slu`bu dr`avne bezbednosti. Spomenuo sam samo onihnekoliko profesora koji su u~estvovali u akciji protiv wega. Dr`avnu bez-bednost nisam smeo da spomenem, da on ne bi negde s tim izleteo pa da me on-da definitivno upropasti. I on je tu lukavo postupio, odmah se dosetio iuputio cirkularno pismo svim profesorima Fakulteta s po jednim primer-kom tog falsifikovanog Statuta. U pismu je napisao: Odmah nakon usvaja-wa novog Statuta fakulteta, dekanat je uvideo da neki ~lanovi ba{ nisu re-gulisani kako treba, da bi trebalo ipak pristupiti izmenama i dopunama,

31

osnovnu {kolu. Te 68. sam zavr{io sedmi i upisao se u osmi razred. Me|utim,dobro se se}am te pobune francuskih studenata, se}am se De Golove ostavkei znam da me je ta De Golova ostavka na neki na~in i pogodila jer sam se ve}po~iwao baviti politikom, interesovala me je politika, ali nisam mogaoaktivno da se anga`ujem na sceni zbog svojih godina. Se}am se da mi je mno-go bilo ` ao kada je De Gol podneo ostavku pa sam na neki na~in sve pri`eq-kivao da se ne{to desi, da se De Gol vrati. Gajio sam velike simpatije pre-ma wemu. Onda, iz pri~a sam znao pone{to od onoga {to se de{avalo u Beo-gradu, {ta se de{avalo u Sarajevu, na demonstracijama. Vi{e sam detaqa sa-znao nekoliko godina kasnije, kad sam do{ao na fakultet, kad su mi asisten-ti koji su u tome neposredno u~estvovali, pri~ali kako je to sve izgledalo.

KKaaoo oorrttooddookkssnnii kkoommuunniissttaa uu ttoo vvrreemmee,, {{ttaa ssttee mmiisslliill oo 11996688.. ggooddiinnii??O 1968. godini sam tada imao pozitivan utisak, ali danas imam negati-

van stav o 1968. godini. Hvala Bogu {to {ezdesetosma{i nisu pobedili. Ima-li bismo mnogo goru varijantu komunizma od one Titove. Jer ti ortodoksnikomunisti, kakvi su bili {ezdesetosma{i, uveli bi nam neku diktaturu po-put Mao Ce Tungove. Siguran sam u to. A u ono vreme sam imao prema 68. po-zitivan odnos jer predamnom je bilo dru{tvo socijalne nepravde, dru{tvou kome je cvetala korupcija, dru{tvo u kome je ve} bilo velikih pqa~ki iu kome su vladaju}i komunisti pokazali krajwu ve{tinu u pqa~kawu tog ne-kog dru{tvenog bogatstva. Zato sam sa simpatijama sve wihove zahteve pra-tio. Ali mnogo sam podrobnije pratio situaciju u Hrvatskoj 1971. godine.Jer tada se i me|u nama pri~alo i znalo se o qudima koji su tamo ` iveli dase prave spiskovi za likvidaciju Srba, i tome sli~no; sve ovo {to se desi-lo pod Tu|manom, samo {to onda nije imalo {anse da se razvije do kraja.

BBiillee ssuu ttoo uuzzbbuuddqqiivvee ggooddiinnee??Te 1971. godine, nacionalisti~ka euforija je zahvatila i Sarajevo. Ta-

da je lansiran koncept muslimanske nacije. Izmi{qena je muslimanska na-cija u `eqi da Srbi po zvani~nim statistikama ni u Bosni ni u Hercego-vini ne budu ve}insko stanovni{tvo, dakle, da se stvori jedna ve{ta~ka na-cija koja }e vladati Bosnom i tako Bosnu Srbima oteti. Muslimani su nasilu naterivani da se izja{wavaju kao pripadnici te ve{ta~ke nacije. Mno-gi nisu pristajali, pa su imali problema zbog toga. Pored Me{e Selimo-vi}a, o kome se mnogo pisalo i govorilo, velikih problema je imao i IzetSarajli}, ~ovek koji je imao dve velike qubavi u ` ivotu qubav prema Sr-bima i qubav prema Rusima i Rusiji. Zatim, bilo je jo{ drugih qudi koji suzbog toga stradali.

A {to se ti~e situacije u Hrvatskoj, sa zebwom smo nekako to sve pra-tili i i{~ekivali {ta }e se desiti, i ta 21. sednica Izvr{nog biroa na ko-joj su oboreni Savka Dab~evi} i Mika Tripalo, sa velikim olak{awem je do-~ekana i u Sarajevu. Tada se kod naroda delimi~no povratilo poquqano po-verewe u Tita. Tito je tad politi~ki dobio u narodu, to se mora priznati.

KKaakkvvaa jjee aattmmoossffeerraa ttiihh ddaannaa bbiillaa mmee||uu ssaarraajjeevvsskkiimm iinntteelleekkttuuaallcciimmaa??Sarajevo je bilo jedna u~mala, dogmatska sredina i u wemu ja jednostav-

no nisam imao nikakvih {ansi sve dok nisam do{ao na fakultet; pa ni nafakultetu. Tek kad sam postao asistent na Fakultetu politi~kih nauka sreosam qude koji }e druga~ije misliti, ali koji }e ozbiqno razumevati situa-ciju. Neprekidno sam se sretao sa qudima koji su bili prore`imski orijen-30

Jo{ u osnovnoj {koli. Studirawe prava me nekako najvi{e privla~i-lo. U to vreme razmi{qao sam da budem advokat smatraju}i da }e mi advo-katura pru`ati najve}u slobodu u radu i ostavqati najvi{e slobodnog vre-mena za neke druge aktivnosti. Imao sam ve} tada ozbiqnu nameru da se ba-vim i politikom.

JJoo{{ uu oossnnoovvnnoojj {{kkoollii??Da. U osnovnoj {koli.II ddaa pprreekkoo aaddvvookkaattuurree iisstteerruujjeettee pprraavvdduu??Prvo, polazio sam i od toga da su i Marks i Lewin bili pravnici i da

je pravni~ko obrazovawe i wima pru`alo osnovicu za daqi rad. Me|utim,na fakultetu mi se svideo nastavni~ki, univerzitetski poziv. Tad sam pro-menio stav. Advokatura mi se vi{e nije svi|ala, vi{e nisam imao nikakve`eqe da budem advokat. Video sam, uostalom, i {ta advokati rade. Videosam da je devedeset posto wihovog posla krajwe dosadno, stra{no, ubistve-no, da se advokatski poziv svodi, u principu, na to da se do|e do {to vi{epara a da nema nekih mogu}nosti kreativnih izra`avawa sposobnosti. Sa-mo jedna desetina ukupnih procesa u kojima advokat u~estvuje je zaista in-teresantna, zaista vredna nekog stvarala~kog anga`mana. Da sam se upustiou advokaturu, onda bi me uglavnom interesovali politi~ki delikti. A odtoga se nije moglo ` iveti, jer svi advokati koji su branili politi~ke kriv-ce uglavnom su ih branili bez nov~ane nadoknade, osim u izuzetnim slu~a-jevima.

[[ttaa vvaass jjee pprriivvllaa~~iilloo ddaa oossttaanneettee nnaa ffaakkuulltteettuu??^im sam se upisao na fakultet, video sam kako izgleda rad univerzi-

tetskih nastavnika i to mi se izvanredno svidelo. Video sam da je wihovaobaveza da odr`e dva ~asa predavawa nedeqno, da su ostalo vreme sasvim slo-bodni, osim kad dr`e ispite i da mogu da se bave svim onim {to ih intim-no interesuje.

ZZaavvrr{{iillii ssttee PPrraavvnnii ffaakkuulltteett zzaa ddvvee ii ppoo ggooddiinnee.. KKaakkoo??Za dve godine i osam meseci. Sve ispite iz druge godine polo`io sam

u maju. To sam mogao da radim i na prvoj godini, ali nisam znao za tu klau-zulu. Bio sam odli~an student, najboqi u generaciji, prvi sam sve ispite po-lagao. Dva puta sam nagra|ivan besplatnim letovawem. Deset najboqih stu-denata na fakultetu nagra|ivano je 1974. i 1975. godine besplatnim leto-vawem. Na pravnom fakultetu sam prona{ao sebe. Gotovo da nije bilo pred-meta koji me nije interesovao. Ba{ to je bilo ono {to sam ` eleo, {to samvoleo i {to mi je odgovaralo.

Postoji jedna klauzula: student koji ima visok prosek mo`e da radi spe-cijalne seminarske radove i ako dobije dobre ocene, sti~e pravo da pola-`e ispite pre vremena i ne mora poha|ati nastavu; tako da sam ja u maju me-secu dao sve ispite iz druge godine, a u junu ve} polo`io ~etiri ispita iztre}e godine, jer sam uradio te seminarske radove koji su bili odli~no oce-weni. Zatim, te godine bilo je vanrednih, letwih ispitnih rokova po{tose tada prelazilo na sistem {kolovawa godina za godinu.

KKoojjii ssuu vvaass pprreeddmmeettii ppoosseebbnnoo zzaanniimmaallii ttee ssttee ssee ooddlluu~~iillii zzaa pprraavvnnii ffaa-kkuulltteett??

U toku studija na Pravnom fakultetu u Sarajevu najvi{e su me intere-33

i dekanat vam stavqa na uvid ovaj pre~i{}eni tekst sa molbom da ga razmo-trite, da nam dostavite svoje primedbe kako bismo mogli pristupiti i zva-ni~nim promenama Statuta. On je to po svim kabinetima nastavni~kim di-stribuisao i time je ovu akciju pokvario. Akcija je izgubila glavni argu-ment i kasnije, kad je vo|ena partijska rasprava, kad je zakazan aktiv komu-nista na Fakultetu, kad su do{li predstavnici Gradskog i Op{tinskog ko-miteta, napadi na \or|a Samaryi}a su sasvim bili uprazno. Napali su gaoni isti koji su bili pripremqeni za napad.

[[ttaa ssttee vvii ttaadd rreekkllii??Ja sam na toj sednici }utao, dok su oni iz Gradskog i Op{tinskog komi-

teta shvatili da bi to sada sve bilo suvi{e ishitreno, da bi to bilo suvi{epretenciozno i jednostavno su stali s tim napadom, tako da je on izdr`ao dokraja mandata. Me|utim, odmah nakon toga, prema meni se sasvim promenioodnos svih zvani~nih politi~kih instanci i tada sam bio u nemilosti.

ZZaa{{ttoo??Razmi{qam o tome i sam se pitam za{to. Mislim da su prislu{kiva-

li wegovu kancelariju, dekanat. Ja sam do{ao u nedequ u wegov kabinet zna-ju}i da on ispituje studente. Do{a