Intenzivna izgradnja pristani{ta u Kostolcu

Strana III

Godina ~etrnaesta, broj 663, dodatak za Brani~evski okrug

Manifestacija na Tulbi, peti put

Dan borbe protiv bele kuge

Strana II

P E TA K , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 , b r o j 7 2 7 7 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Me|unarodni filmski festivalturisti~kog i ekolo{kog filma SilaFest

Ve~eras priznanjastvaraocima

Strana VII

Po`arevac - Dr`ava staje iza Ljubi~ev-skih konji~kih igara, najavio je obra}a-ju}i se javnosti generalni sekretarpredsednika Republike Srbije NikolaSelakovi}, koji je prisustvovao central-noj konferenciji za medije pred naj-zna~ajniju po`areva~ku manifestaciju.

Konferenciji je prethodio obilazakpredstavnika medija van Brani~evskogokruga brdu Tulba, Po`areva~kom mi-ru i etno selu kao i Hipodromu.

Na prvoj lokaciji novinare je sa~e-kao direktor Narodnog muzeja Po`a-revac, Gordan Bojkovi}, koji ih je upo-znao sa zna~ajem ovde potpisanog do-kumenta za ~itavu tada{nju Evropu.

Hipodrom je bio, ~ini se, naro~itoatraktivan za predstavnike medija jerje tamo KK Knez Mihailo organizova-lo kratku demonstraciju pojedinih di-

sciplina Ljubi~evskog vi{eboja, gde ni-ko od prisutnih nije ostao ravnodu-{an.

Glavni doga|aj bio je u Ergeli Ljubi-~evo, na kojoj su bili prisutni jo{ i pred-stavnici glavnog sponzora Igara - Apa-tinske pivare, koju je predvodila Olive-ra Nikodijevi}, direktor marketinga tekompanije.

Prisutnima se najpre obratio grado-na~elnik Po`arevca Bane Spasovi}, ko-ji je ukratko podsetio na istorijat Ljubi-~evskih konji~kih igara, kao i u~inje-nom u protekle dve godine na Hipo-dromu i Ergeli. Na tome je posebno za-hvalio Vladi Republike Srbije koja jekroz Ministarstvo turizma odobrilazna~ajna sredstva i najavio da time ula-ganjima dr`ave nije kraj.

Strane IV-V

Marko Milenkovi} brani titulu pobednika pro{logodi{njeg Vi{eboja

Nadmetanje ljubi~evskih vitezovaNa Igrama ja{u i najmla|i

Ve{tiji na konju nego na zemlji

Nepromenjena cena ulaznica

Dr`ava staje iza Ljubi~evskihkonji~kih igara

IZ ISTORIJATA ERGELE LJUBI^EVO I IGARAPo`arevac - Prve Ljubi~evske konji~ke igre odr`ane su 1964, a pre 30 godina, u znak priznanja zna~aja ivrednosti, na{le su se i na po{tanskoj marki u tada{njoj Jugoslaviji, i tako obi{le sve meridijane sveta. Bilo jelogi~no da se jedna ovakva manifestacije organizuje ba{ ovde. Naime, na desnoj obali Morave nalazi se jedna odnajstarijih Ergela Ljubi~evo. Na mestu dana{njeg Ljubi~eva, pre osnivanja ergele, bilo je veliko poljoprivrednodobro kneza Milo{a Obrenovi}a Morava. U aprilu 1860. on je poklonio dr`avi svoje imanje Morava. Strana VI

Vu~i} otvara IgreOvogodi{nje 54. po redu Ljubi-~evske konji~ke, koje se odr`a-vaju od 1. do 3. septembra uPo`arevcu, otvori}e predsednikSrbije Aleksandar Vu~i}, naja-vljeno je na konferenciji povo-dom ove manifestacije.

II p e t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Po`arevac - U Po`arevcu je odr`anapeta po redu manifestacija Dan borbeprotiv bele kuge, koja se prethodne ~e-tiri godine odr`avala u selu Smoljinac,na inicijativu Udru`enja Unija za po-ljoprivredu i preduzetni{tvo Malo Crni-}e. Prvi deo manifestacije bila je akade-mija na temu nataliteta u Srbiji, koji jeodr`an u Centru za kulturu, uz u~e{}eeminentnih stru~njaka iz oblasti de-

mografije. Oni su izneli podatak da sesvake godine broj ljudi u Srbiji smanjiza 35.000 prirodnim prira{tajem, a jo{15.000 ih ode iz zemlje. Drugi deo ma-nifestacije odr`an je u etno parku Tul-ba, uz intoniranje himne Bo`e pravdei u~e{}e Ljubivoja R{umovi}a i MinjeSubote. Na manifestaciji su govorili

njen glavni inicijator, Sa{a Stevi}, pred-uzetnik iz Smoljinca, gradona~elnikPo`arevca Bane Spasovi}, poverenikmanastira Hilandar, Milo{ Stojkovi} idr`avni sekretar u Ministarstvu dr`av-ne uprave i lokalne samouprave, IvanBo{njak. „Mi smo u op{tini Malo Crni-}e izdejstvovali da roditeljima za tre}edete bude besplatna u`ina u osnovnim{kolama i vrti}ima. Postigli smo i to da

se nov~ana naknada za svako novoro-|eno dete pove}a sa 10.000 na 20.000dinara“, kazao je Sa{a Stevi}. On je is-takao i zna~aj kartice Tri plus, koju suuveli kako bi roditeljima sa najmanjetroje dece omogu}ili popust pri kupo-vini. Dosad se ova kartica prima u vi{eod 50 prodavnica u Po`arevcu i Ma-

lom Crni}u, a o~ekuje se pove}anjeovog broja u narednom periodu.„Akademija koja je danas odr`ana una{em gradu, ukazala nam je na to dasu nam prioritetni zadaci da pove}amonatalitet i da stvorimo uslove da semladi {to manje iseljavaju u zemlje za-padne Evrope. Ni{ta nam ne zna~i daure|ujemo ulice i fasade ako nema koda u`iva u njima i da otvaramo fabrikeako nema ko u njima da radi“, rekao jegradona~elnik.

Ina~e, ova manifestacija se odvijauz blagoslov manastira Hilandar. „Tojoj daje ve}i zna~aj i smisao, jer svi migra|ani Srbije, roditelji, pre svega,

imamo jedan zadatak - da Srbiju ~uva-mo i da organizujemo ovakve manife-stacije. Ovo {to vidimo ispred nas suparade ponosa. Ovo je ponos, de~ica,{kolske torbe, osmesi...“, kazao je mrteologije Milo{ Stojkovi}, poverenikmanastira Hilandar.

Ivan Bo{njak, dr`avni sekretar uMinistarstvu dr`avne uprave i lokalnesamouprave predstavio se kao tataMilene, Irine i Selene i izrazio nadu dasu iza njih tri i tri ta~ke. „Lokalnimvlastima i roditeljima dajem slede}izadatak: Vreme je za prvo, drugo, tre-}e dete i da svako slede}e bude nagra-|eno“, naglasio je Bo{njak.

M. V.

Manifestacija na Tulbi, peti put

Dan borbe protiv bele kuge

Julske zarade

U Po`arevcu iznad prosekaPo`arevac - Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, najvi{u jul-sku prose~nu zaradu u Brani~evskom okrugu ostvario je Grad Po`arevac -52.773 dinara, {to je za oko 4.500 vi{e od proseka Srbije. U ovu sumu ulazizarada ostvarena u Gradskoj op{tini Kostolac - 71.059 i u samom Po`arevcu- 41.624 dinara. U ostalih sedam op{tina Brani~evskog okruga, prose~ne za-rade ostvarene su u iznosima: Veliko Gradi{te 36.508, @agubica 36.400, Pe-trovac na Mlavi 35.351, Ku~evo 35.249, Golubac 34.749, Malo Crni}e 28.851i @abari sa 28.716 dinara. Prose~na julska neto-zarada na nivou celog Brani-~evskog okruga iznosila je 46.012 dinara. M. V.

Kostolac tre}i poprose~nim platama u Srbiji

Kostolac - Prema visini prose~ne netoplate ispla}ene u julu Kostolac i daljezauzima zavidno tre}e mesto u Repu-blici sa 71.059 dinara.

Na prvom mestu u Srbiji nalazi seNovi Beograd sa ispla}enih 76.466 di-nara. Na drugom mestu je Sur~in saprosekom od 76.417 dinara, pokazujunajnoviji podaci Republi~kog zavodaza statistiku.

Zvani~na statistika govori da sunajmanje plate pro{log meseca ispla-}ene u Trgovi{tu - svega 26.884 dina-ra, a potom u Crnoj Travi 27.885 dina-ra i ]i}evcu 28.011 dinara.

Me|u ve}im gradovima u Srbiji, povisini prose~ne plate, prednja~i Beo-grad sa prosekom od 60.506 dinara.Za njim sledi Pirot sa ispla}enih59.498 dinara i Novi Sad sa prose~-nom zaradom od 54.423 dinara.

Me|u manjim mestima koja se

mogu pohvaliti visokim prosekom jul-skih plata na prvom mestu je Lajkovacsa prosekom od 64.194 dinara i Sevoj-no sa 56.780 dinara.

Republi~ki prosek koji je u julu iz-nosio 48.101 dinar, nije dostigla velikave}ina mesta ju`no od Beograda, iz-me|u ostalih ni Ni{, Kragujevac i Vra-nje koji va`e za industrijske centre re-giona u kojima se nalaze.

U Ni{u je prose~na julska plata iz-nosila 42.863 dinara, u Kragujevcu44.611 a u Vranju 39.201 dinar.

Prose~na julska neto plata u Srbiji,prema ra~unici Republi~kog zavoda zastatistiku, u odnosu na prethodni me-sec nominalno je manja za 2,3 odsto,a realno manja za 1,9 procenata.

U pore|enju sa istim mesecompro{le godine neto plata ve}a je za 3,9odsto nominalno, odnosno za 0,7 od-sto realno. Z. V.

Temeljna restauracija O[ „Jovan Cviji}“Kostolac - U kostola~koj osnovnoj{koli obavlja se temeljna restauraci-ja koja obuhvata kompletnu obnovutoaleta, led rasvetu, podove, gelende-re, parket u sali i druge radove.

Radove su obi{li Mitar Karad`i},gradski menad`er, Vesna Peji}, ~la-nica Ve}a zadu`ena za resor prosve-te, Sa{a Grubeti}, zamenik predsed-nika Gradske op{tine Kostolac kao inadzor gradske uprave i nadzor Vla-dine kancelarije za javna ulaganja.

Ina~e, Gradu Po`arevcu vladinakancelarija za upravljanje javnim ula-ganjima odobrila je finansiranje oveinvesticije sa 81 milion dinara. U {kolise radi kompletna obnova toaleta, ledrasveta, podovi, gelenderi, parket u sa-li, rampe za osobe sa invaliditetom saobe strane {kole, video nadzor, protiv-po`arna za{tita i nova fasada, rekao je

prisutnima direktor {kole Serd`o Kr-stanoski i dodao da se obnova {kole uKostolcu radi preko Programa obno-ve i unapre|enja objekata javne name-ne u javnoj svojini u oblasti obrazova-nja, zdravstva i socijalne za{tite.

Prema ugovoru o regulisanju me-|usobnih obaveza, koji je su Grad ivladina kancelarija potpisali po~et-kom juna, izme|u ostalog je predvi-|eno da Grad bude nosilac investici-je. Projektna vrednost sanacije iadaptacije {kole iznosi 81.710.114dinara, a pla}anja za izvedene rado-ve trebalo bi da se vr{i preko Vladi-ne Kancelarije na ra~un izvo|a~a.

O~ekuje se da }e svi radovi bitigotovi do kraja oktobra, a u me|u-vremenu, po re~ima direktora Kr-stanoskog, nastava }e se odvijati uzakonskim okvirima. Z. V.

Centar Kostolca - simboli~na „lokomotiva razvoja“

PogodnostiCilj nam je da svaka na{a manifestacija doneseodre|ene pogodnosti za roditelje. Sada smo salokalnom samoupravom u Po`arevcu dogovo-rili niz pogodnosti za roditelje, koji }e biti po-znati narednih dana - rekao je Sa{a Stevi}.

Posetioci na manifestaciji

Deca na manifestaciji

Ljubivoje R{umovi} i Minja Subota sa decom

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 . brani~evo

Intenzivna izgradnja pristani{ta u KostolcuKostolac - Izgradnja pristani{ta Kosto-lac u kanalu kraj ovda{njih elektranaje veoma intenzivna i napreduje plani-ranim tempom. Radove izvodi Kon-zorcijum koga ~ine beogradske firmeAkvamont servis i Hidrotehnika hidro-energetika, zatim Ju`na Ba~ka iz No-voga Sada i Tomi trejd iz Smedereva.

Akvamont je zadu`en za obalnestrukture, za obalne rekonstrukcije,podvodni iskop i radove koji su vezaniza kejske konstrukcije. Hidrotehnikaradi na kopnu - zgrade, puteve i za sa-obra}ajnice. Ju`na Ba~ka zadu`ena jeza elektro radove, dok je Tomi trejdpodr{ka za mehanizaciju, bravarskeradove i ~eli~arske radove. Na prista-ni{tu Kostolac sada se rade obaloutvr-de, kej 1, kao i kej 2 koji se nalazi nadrugoj strani obale, blizu Termoelek-trane Kostolac A. Prema planu aktiv-nosti najpre }e se graditi objekti na vo-di, a nakon toga }e se zidati i objekti na

obali. Pristani{ta je vi{enamenskogkaraktera. Koristi}e se za prevoz ras-tresitog i pra{kastog materijala kao i zaistovar krupnijih gabaritnih tereta.

Prilikom projektovanja pristani{tavodilo se ra~una o ekolo{kim standardi-ma. Studija o za{titi ̀ ivotne sredine, ko-ja je ura|ena, obuhvatila je potpunu za-{titu prirodnog mrestili{ta [ugavica, za-{titu ptica koje `ive na podru~ju ovogmrestili{ta, kao i ptica koje prele}u prekona{ih krajeva pri selidbi. Samo pristani-{te nije direktno u funkciji ekologije.Me|utim, na keju 2 nalazi}e se postro-jenje za utovar pepela iz TE Kostolac A,kao i Postrojenje za utovar gipsa, koji }ebiti dopreman iz Termoelektrane Kosto-lac B. Suvi pepeo, koji se preuzima iz dvasilosa u TE Kostolac A, pneumatski }e setransportovati od lokacije do pristani{ta,pretovarivati u pristani{tu i otpremaplovilima preko reke. Na godi{njem ni-vou se planira otpremanje 157 hiljadatona suvog pepela. Gips koji nastaje kaonusproizvod Sistema za odsumporava-njeu TE Kostolac B, a predvi|a se koli~i-na od 105 hiljada tona godi{nje, tran-sportova}e se od lokacije TE Kostolac Bdo pristani{ta vozilima drumskog tran-

sporta, pretovarivati i otpremati plovili-ma preko reke. Na taj na~in smanji}emokoli~ine pepela i gipsa na na{im deponi-jama, {to }e dodatno pobolj{ati uslove u`ivotnoj sredini Kostolca i okoline. Napristani{tu }e biti pretovarivarivano i 50hiljada tona opreme godi{nje za TE Ko-stolac, kao i komadni - generalni teret,koji se doprema rekom, a dalje }e se ot-premati drumskim transportnim sred-stvima do predvi|ene lokacije.

Trenutno se radi na pobijanju talpi i{ipova, na betoniranju {ipova i podvod-nom iskopu. Tako|e se vr{e pripremeza dalje betoniranje grede, za nasipanjematerijala, kao i radovi koji se ne videna gradili{tu, a odnose se na pripremui proizvodnju ma{inske opreme. U na-rednom periodu sledi utezanje prena-pregnutih kablova i plo~e platoa, a ra-di}e se na izgradnji saobra}ajnica i iz-voditi drugi radovi na kopnu.

Vrednost radova na izgradnji Pri-stani{ta Kostolac je 15.860.000 dolarai oni su sastavni deo realizacije jednogod pet projekata prve faze kineskogkreditnog aran`mana. Planirani rokza zavr{etak ovog projekta je po~etakprole}a 2018. godine. Z. V.

Po`arevac - Prekvalifikacija usagla-{ena sa potrebama savremene ekono-mije predstavlja pravu a u nekim slu-~ajevima i jedinu {ansu za smanjenjebroja nezaposlenih lica me|u Romi-ma, istaknuto je na sastanku povo-dom akcije Dan za romsku zajednicuu po`areva~kom Romskom edukativ-nom centru. Susret je organizovaloUdru`enje Roma Brani~evskog okru-ga.

Ovo je, ina~e, peti doga|aj koji serealizuje u cilju informisanja pripad-nika ove manjine o aktuelnim tema-ma i aktivnostima koje dovode do so-cijalne inkluzije Roma i Romkinja uPo`arevcu i Brani~evskom okrugu.

Program Centri za romsku zajedni-cu: lokalna podr{ka inkluziji Roma uSrbiji je vi{egodi{nji projekat koji se od2017. u Srbiji sprovodi u partnerstvuorganizacija SODI sa sedi{tem u Berli-nu i Foruma Roma Srbije iz Beograda,sa partnerskim organizacijama Roma-nipen iz Kragujevca, Udru`enjemromskih studenata iz Novog Sada iUdru`enjem Roma Brani~evskogokruga iz Po`arevca.

Projekat je omogu}en uz finansij-

sku podr{ku nema~kog Federalnogministarstva za ekonomsku saradnjui razvoj (BMZ).

- Danas otvaramo veoma zna~ajnutemu - nezaposlenost. @elja nam je dasa predstavnicima grada Po`arevca iovda{nje filijale NSZ, defini{emo novemodele zapo{ljavanja romske popula-cije u Brani~evskom okrugu. Zato je iradni naziv sastanka Socijalno uklju~i-vanje Roma i Romkinja kroz odr`ivozapo{ljavanje.

Tako|e, `elimo i da motivi{emoromsku populaciju da aktivno u~e-stvuje u re{avanju ovog hroni~nogproblema, kroz obuke za prekvalifika-cije i dokvalifikacije, kako bi bili kon-kurentniji na tr`i{tu radne snage - iz-javio je Vladimir Petrovi}, koordina-tor Dru{tvenog centra za Rome Po`a-revac.

Osim ~lanova Udru`enja, gra|anaPo`arevca i romskih organizacija izBrani~evskog okruga, prisustvovali su ipredstavnici Nacionalne slu`be za za-po{ljavanje Filijale Po`arevac, koordi-nator za romska pitanja i stanari Po-slovnog inkubatora Po`arevac.

Z. V.

Prekvalifikacija je {ansa za Rome

IVp e t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 . b r a n i c e v o

brani

Dr`ava staje iza Ljubi~evskih kPo`arevac - Dr`ava staje iza Ljubi~evskihkonji~kih igara, najavio je obra}aju}i sejavnosti generalni sekretar predsednikaRepublike Srbije Nikola Selakovi}, koji jeprisustvovao centralnoj konferenciji zamedije pred najzna~ajniju po`areva~kumanifestaciju.

Konferenciji je prethodio obilazakpredstavnika medija van Brani~evskogokruga brdu Tulba, Po`areva~kom mirui etno selu kao i Hipodromu.

Na prvoj lokaciji novinare je sa~ekaodirektor Narodnog muzeja Po`arevac,Gordan Bojkovi}, koji ih je upoznao sazna~ajem ovde potpisanog dokumentaza ~itavu tada{nju Evropu.

Hipodrom je bio, ~ini se, naro~itoatraktivan za predstavnike medija jer jetamo KK Knez Mihailo organizovalokratku demonstraciju pojedinih discipli-na Ljubi~evskog vi{eboja, gde niko odprisutnih nije ostao ravnodu{an.

Glavni doga|aj bio je u Ergeli Ljubi~e-vo, na kojoj su bili prisutni jo{ i predstav-nici glavnog sponzora Igara - Apatinskepivare, koju je predvodila Olivera Nikodi-jevi}, direktor marketinga te kompanije.

Prisutnima se najpre obratio grado-na~elnik Po`arevca Bane Spasovi}, koji jeukratko podsetio na istorijat Ljubi~evskihkonji~kih igara, kao i u~injenom u prote-kle dve godine na Hipodromu i Ergeli. Natome je posebno zahvalio Vladi Republi-ke Srbije koja je kroz Ministarstvo turi-zma odobrila zna~ajna sredstva i najavioda time ulaganjima dr`ave nije kraj.

To je potvrdio i generalni sekretarpredsednika RS, Nikola Selakovi} koji jeistakao da }e Srbija sna`nije prihvatitipod svoje okrilje LjKI, naro~ito od slede-}e godine.

- Ovogodi{nje Ljubi~evske konji~keigre, posebne ne samo po Ljubi~evskomvi{ebojukoji ba{tini tradicije srpskog vite-

Na Igrama ja{u i najmla|i

Ve{tiji na konju nego na zemljiPo`arevac - Jedinstvena i uvek najtoplije prihva}ena manifestacija naIgrama je takozvano volti`ovanje dece u kojoj najmla|i jaha~i pokazujusvoje ve{tine na konju kao i me|usobnom razumevanje najmla|ih sanajplemenitijom `ivotinjom, a neki od njih su tako mali da su ve{tiji nakonju nego prilikom hodanja po zemlji. Volti`ovanje je jedna od sedamdisciplina koje priznaje Svetska konji~ka federacija. Zapravo, to jesvojevrsna gimnastika na konju. Osobenost discipline volti`ovanje dece je{to gimnasti~ke radnje izvode najmla|i u~esnici uzrasta od svega nekolikomeseci do osam godina. U svetu je to takmi~enje po starosnimkategorijama. Z. V.

p e t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 .

VŸ d a n a s . r s

i~evo

konji~kih igara

{tva i konjarstva, trebamo posmatrati ikao dobru generalnu probu za one kojetreba da do|u posle njih, jubilarne 55. Sve-doci smo da su LjKIu poslednje dve godi-ne po~ele ozbiljno da se menjaju i moder-nizuju, ali i da ja~aju vezu sa tradicijom, daprate korak sa tendencijom politike Srbi-je na planu turizma. Pre dva dana, VladiSrbije upu}en je predlog o formiranju Or-ganizacionog odbora 55. LjKI. Kao {to vi-

dite, jo{ ove nisu okon~ane a mi po~inje-mo da se spremamo za naredne - naveo jeSelakovi} i dodao da je to pokazatelj iozbiljnosti grada Po`arevca i Srbije sa ko-jom pristupamo u organizaciji ne~ega {tomo`e da bude ozbiljna razvojna {ansaovog dela Srbije sa centrom u Po`arevcu.

- LjKI su najlep{a spona izme|u tra-dicije, stvarnosti i budu}nosti. Verujemda }e 55. manifestacija kvalifikovati Lju-

bi~evo i Po`arevac veoma visoko na le-stvici konji~kih manifestacija u ovomdelu Evrope. Uvereni smo da mo`emoda vratimo i u~vrstimo me|unarodnikarakter - rekao je on.

Selakovi} je obi{ao Ergelu Ljubi~evo,gde je bio pre nekoliko godina, primetiv-{i zna~ajne promene i bio je prijatno iz-nena|en sa stanjem infrastrukture u Er-geli i samim izgledom Ljubi~eva. Z. V.

Po`arevac - U Ergeli Ljubi~evo, u okviruLjKI, odr`ava se nau~ni skup posve}enkonjarstvu ~ime Igre, pored sportske,kulturne i turisti~ke dimenzije poprima-ju i teorijski zna~aj u odnosu prema naj-plemenitijoj ̀ ivotinji.

Naime, Po`arevac je doma}in 7. regi-onalnog savetovanja Uzgoj, reprodukcijai zdravstvena za{tita konja, uz veliko za-laganje Specijalisti~kog dijagnosti~kog in-stituta Po`arevac i Brani~evsko-podu-

navske podru`nice Srpskog veterinarskogdru{tva, da ono ostane trajni deo LjKI.

Tendencija je da ovo savetovanje posta-ne centralno o uzgoju, reprodukciji i zdrav-stvenoj za{titi konja u Srbiji, ali i na Balkanu.O kvalitetu savetovanja govore moderatori ipredava~i. Pored po`areva~kih stru~njaka izSpecijalisti~kog dijagnosti~kog instituta, bi}etu i eminentni profesori, poput Dragi{e Tra-ilovi}a, redovnog profesora na Fakultetu ve-terinarske medicinekoji je ujedno i predsed-nik stru~nog odbora Veterinarske komoreSrbijei predsednik veterinarske komisije Ko-nji~kog saveza Srbije, a rodom je iz Kobilja.

Me|unarodni karakter simpozijumupru`a prof. dr Nikica Prvanovi} Babi} saKlinike za porodni{tvo i reprodukciju Vete-rinarskog fakulteta Sveu~ili{ta u Zagrebu.

Najavili su se i gosti iz Slovenije koji bi tre-balo da predstave stanje konjarstva i odr`epredavanje o lipicanerima u toj zemlji.

Na ovom simpozijumu govori}e se iz-me|u ostalog i o naslednim bolestima iselekciji u konjarstvu, vektorski prenosi-vim bolestima kod konja (bolesti koje imprenose razni insekti, poput komaraca,krpelja...) i parazitskim bolestima konja...

Pored veterinarske stru~ne javnosti,upu}en je poziv i odgajiva~ima konja i

trenerima. Radionice za njih sprovodi}ese u Ergeli Ljubi~evo i po`areva~kom Hi-podromu, uz podr{ku Ergele i KK KnezMihailo Po`arevac.

Grad Po`arevac i Turisti~ka organiza-cijapokazali su volju da podr`e ovaj nau~-ni skup, mo`da i najzna~ajniji u gradu pod^a~alicom. Ovogodi{nji simpozijum od-vija}e se 31. avgusta i 1. septembra u Erge-li Ljubi~evo i Konaku kneginje Ljubice.

Organizator je Fakultet veterinarskemedicine iz Beograda u saradnji sa Spe-cijalisti~kim dijagnosti~kim institutomPo`arevac, Srpskim veterinarskim dru-{tvom, Veterinarskom komorom Srbije,Savezom za konji~ki sport, olimpijske iFEI discipline Srbije, Konji~kim savezomSrbije i Ergelom Ljubi~evo. Z. V.

Nau~ni skup o konjarstvu

Marko Milenkovi} brani titulu pobednika pro{logodi{njeg Vi{eboja

Nadmetanjeljubi~evskih vitezovaPo`arevac - Jedinstveni Ljubi~evski vi{e-boj identifikacija je Igara, a titulu osvo-jenu pro{le godine brani Marko Milen-kovi}. „Nisam mislio ni{ta, samo sam seskoncentrisao na takmi~enje da odra-dim sve kako treba. Zadovoljan sam iprezadovoljan, moja druga titula sa

maksimalnim brojem poena ja{u}i istogkonja - ljubi~evsko grlo Neval. Konj je fe-nomenalan, poslu{ao me je, ispo{tovaodo kraja“, ka`e jo{ aktuelni Vitez.

Ina~e, Ljubi~evski vi{eboj ~ine ga|a-nje strelom, topuzom i kopljem, zatimkurirsko jahanje i se~a sabljom. Z. V.

Nepromenjena cena ulaznicaUlaznice za ulazak na Hipodrom zanedelju, 3. septembar, mogu se na}i uInformativno-turisti~kom centru (ulicaMo{e Pijade 1).Bo~ne A i B tribina ko{taju 300, a donjacentralna tribina 1.000 dinara. Cene sei dalje ne menjaju, a subota jebesplatan dan kao i dosad. Deca do 7godina starosti ne pla}aju ulaznicu.

VI p e t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Po`arevac - Prve Ljubi~evske konji~keigre odr`ane su 1964, a pre 30 godina,u znak priznanja zna~aja i vrednosti,na{le su se i na po{tanskoj marki u ta-da{njoj Jugoslaviji, i tako obi{le svemeridijane sveta.

Bilo je logi~no da se jedna ovakvamanifestacije organizuje ba{ ovde. Na-ime, na desnoj obali Morave nalazi sejedna od najstarijih Ergela Ljubi~evo.Na mestu dana{njeg Ljubi~eva, preosnivanja ergele, bilo je veliko poljo-privredno dobro kneza Milo{a Obre-novi}a Morava. U aprilu 1860. on jepoklonio dr`avi svoje imanje Morava.

Istovremeno, naredio je da se tupreseli ergela konja iz ]uprije, koju jene{to ranije osnovao Aleksandar Ka-ra|or|evi}.

U ]upriji je ostala samo filijala Do-bri~evo, a u jesen te godine izgra|enaje velika {tala u Ljubi~evu i skoro ~ita-va ergela preseljena. Za vreme vlada-

vine kneza Mihaila Obrenovi}a, 1866.kada je upravnik bio Aga Jefta, u spo-men na kneginju Ljubicu, `enu knezaMilo{a, poljoprivredno dobro je na-zvano Ljubi~evo.

Praznik Po`arevljana, svih ljubite-lja konji~kog sporta i konji~kih ve{ti-na, odr`ava se po~etkom septembraod 1964. Tada se simboli~no otvarajukapije Po`arevca i po~inje Me|una-rodna turisti~ko-sportska manifesta-cija Ljubi~evske konji~ke igre.

Od sve~anog defilea u~esnika dozavr{nog nadmetanja vi{ebojaca naprepunom stadionu sve klju~a od sil-ne ̀ elje za pobedom i bodrenjem svo-jih favorita.

Program igara, koji je isprepletenobi~ajima, tradicijom i kulturom obu-hvata unikatni Ljubi~evski vi{eboj, vol-ti`ovanje dece, izlo`bu grla, daljinskojahanje, utakmicu u preskakanju pre-pona, galopske i kasa~ke trke.

Ljubi~evski vi{eboj je po originalno-sti, lepoti i dinami~nosti jedinstvenonadmetanje hrabrih momaka na oda-branim konjima u pet tradicionalnihdisciplina (se~a sabljom, ga|anje ko-pljem, kurirsko jahanje, ga|anje stre-lom i ga|anje topuzom).

Vite{ka pobedni~ka ruka vi{eboja,osim nov~ane nagrade, prima pehar,pla{t i sablju. Sablja je unikatna, po-sebno skovana za viteza Ljubi~evskihigara i svaki novi pobednik vi{ebojadobija je od svog prethodnika i sa po-nosom je ~uva do slede}ih Ljubi~ev-skih konji~kih igara.

Sablja ima ugraviran vite{ki moto -Ne vadi me bez povoda - ne vra}aj mebez ~asti. Na kraju grad dobija svog he-roja - Viteza Ljubi~eva.

Igre organizuje Turisti~ka organi-zacija Po`arevca sa Konji~kim klu-bom Knez Mihailo, pod pokrovitelj-stvom Grada Po`arevca. Z. V.

Iz istorijata Ergele Ljubi~evo i Igara

Po`arevac - Udru`enje Ljubimac izPo`arevca i ove godine organizuje naj-stariju prate}u manifestaciju Ljubi~ev-skih konji~kih igara - izlo`bu ptica i sit-nih ̀ ivotinja koja }e sve~ano biti otvo-rena u petak, 1. septembra. Za ovogo-di{nju manifestaciju prijavljeno je oko2.500 eksponata, najavljeno je na kon-ferenciji za medije.

Ove godine izlo`ba se odr`ava 37.put od 1. do 3. septembra, na prosto-ru sto~ne pijace u Po`arevcu.

Manifestacija je me|unarodnogkaraktera i ove godine pored izlaga~aiz Srbije bi}e i iz Rumunije, Ma|arske,Bugarske, Bosne i Hercegovine, Au-strije, Crne Gore i Makedonije.

Kako je re~eno, u ~etvrtak 31. avgu-

sta bi}e vr{en prijem eksponata u han-garu sto~ne pijace. Nakon toga usledi-}e i ocenjivanje kao i dodela priznanjazaslu`nim gra|anima, organizacijamai preduze}ima koja su pomogla u or-ganizovanju izlo`be.

Sve~ano otvaranje izlo`be je u pe-tak 1. septembra u 11 sati.

Z. V.

Prate}e program 54. Ljubi~evskih konji~kih igara

Odr`ana 8. Fijakerijadau Smoljincu

Malo Crni}e - Nakon koncerata srpskih rok grupa Riblje ̂ orbe i Kerbera, ko-ji su odr`ani kao pred de{avanje u okviru prate}ih programa 54. LjKI, u po-nedeljak, na veliki verski praznik Velika gospojine, u Smoljincu, op{tina Ma-lo Crni}e, odr`ana je prvi zvani~ni program tih manifestacije, 8. Fijakerija-da. Na toj, ve} tradicionalnoj manifestaciji, okupio se rekordan broj, kako fi-jakera koji su se takmi~ili, tako i gledalaca.

Cilj ove manifestacije je popularizacije konjarstva u Brani~evskom okru-gu i kao takva, od pre nekoliko godina uvr{tena je u zvani~an prate}i pro-gram Ljubi~evskih konji~kih igara, a po{to se prve odr`avaju predstavljajupo~etak programa u okvirima LjKI.

Organizatori ove manifestacije su Konji~ki klub SIGLAVY iz Carevca,sekcija Smoljinac, a pokrovitelji fijakerijade bili su Skup{tina op{tine MaloCrni}e i mesna zajednica Smoljinac.

Fijakerijadu je otvorio je predsednik Op{tine Malo Crni}e Mali{a Antonije-vi}, koji je tom prilikom istakao da je ova manifestacija veoma zna~ajna za op-{tinu Malo Crni}e, koja je, ustvari i sama najava Ljubi~evskih konji~kih igara.

Manifestaciji su prisustvovali ~lanovi gradskog ve}a Po`arevca Ana Mi-ljani} i Dalibor Miljkovi}.

Pobednik ove fijakerijade u~estvova}e u sve~anom defileu, u petak 1. sep-tembra. M. V.

Izlo`ba udru`enja Ljubimac

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 . brani~evo

Veliko Gradi{te - Ve~eras }e, u amfite-atru na obali Dunava u Velikom Gra-di{tu, biti sve~ano dodeljena priznanjaautorima koji su u~estvovali na 9. Me-|unarodnom festivalu turisti~kog iekolo{kog filma SilaFest 2017.

Festival je, u prisustvu ambasadoraRepublike Turske Tan`ua Bilgi}a, ibrojnih gostiju iz zemlje i inostran-stva, otvorio predsednik op{tine Dra-gan Mili}. On je, pozdraviv{i sve pri-sutne i po`elev{i im prijatan boravakVelikom Gradi{tu i Srebrnom jezeru iovom prilikom istakao zna~aj Festiva-la ne samo za turizam i ekologiju ve} iza ime koje je Gradi{te steklo u film-skom svetu.

Pre prvih projekcija, gostima seobratio ambasador Republike Turske,zahvaliv{i se organizatorima na pozi-vu i gostoprimstvu napomenuv{i da jeprvi put u Velikom Gradi{tu, ali da }e,dok traju radovi na Ramskoj tvr|avi,dolaziti u posetu ~e{}e. Izme|u osta-log, on je govorio o va`nosti ovakvihfestivala, pre svega o bu|enju svestikod mladih generacija o turizmu ionome {to nam ova privredna granapru`a, ali i o za{titi ̀ ivotne sredine kaoteme koja se name}e kao prioritet umodernom vremenu.

Direktorka Turisti~ke organizacijeop{tine Veliko Gradi{te, Dajana Stoja-novi} pozdravila je sve prisutne i zahva-

lila se dugogodi{njim saradnicima Sila-Festa Ministarstvu trgovine, turizma itelekomunikacija, Turisti~koj organiza-ciji Srbije i Visokoj turisti~koj {koli saNovog Beograda, ~lanovima ̀ irija me-|u kojima je bio Hasan Arnautovi}, po-znati bosanski re`iser, Emilija Stojeva{efica Odseka za kameru iz Bugarskekao i predsednik ̀ irija Zbignjev Zmud-ski, dobitnik Oskara 2003. godine.

Goste je kroz program vodila Tatja-na Petrovi}, poznata karatistkinja,svetska prvakinja u ovom sportu, ~ijise kamp borila~kih ve{tina odr`ava naSrebrnom jezeru.

Publika je imala priliku da vidi 67najboljih filmova. Z. V.

Me|unarodni filmski festival turisti~kog i ekolo{kog filma SilaFest

Ve~eras priznanja stvaraocima

Ve~e posve}eno pesniku Du{ku Trifunovi}u

Neraskidivost „tajne veze“Po`arevac - Nastavljaju}i organizovanje manifestacija posve}enih se}anju na ve-like velike umetnike pisane re~i, Narodna biblioteka Ilija M. Petrovi} u Po`arevcupriredila je ve~e simboli~nog naziva Tajna veza, posve}eno pesniku Du{kuTrifunovi}u. Velikom broju okupljenih po{tovalaca stvarala{tva ovog srpskogknji`evnika, pesnika i televizijskog autora, koji nas je zauvek napustio 2006, na-jpre se obratila Vera Zari} Mitrovi}, direktorka Biblioteke u Po`arevcu koja jepublici predstavila kantautora Branka Pra`i}a, dugogodi{njeg Trifunovi}evogprijatelja i saradnika.

Pra`i} je emotivno evocirao uspomene na susrete kao i brojna gostovanja ko-je je ostvario sa Du{kom u velikom broja gradova {irom Srbije. Se}aju}i se na ve-likana na{e poezije, Branko Pra`i} je, isti~u}i spontanost i zanatsko ume}e,posebno akcentovao ~injenicu da je Du{ko Trifunovi} jedini pesnik na svetukome je komponovano 300 pesama, od kojih se veliki broj posredstvom elek-

tronskih medija rado emituju i danas. Najve}oj popularnosti Du{kovih pesamadoprineli su Bijelo dugme i Goran Bregovi}, Indeksi, Te{ka industrija, Zdravko^oli}, Neda Ukraden...

Bila je ovo jedinstvena prilika da Pra`i}, uz se}anje na Du{ka, uz zvuke svojegitare, otpeva neke od najve}ih pop i rok hitova ali i odrecituje [ta bi dao da sina mom mjestu, Pristao sam bi}u sve {to ho}e, Gre{io sam mnogo, kao i ~etiripesme iz ciklusa Tempo secondo. Z. V.Golubac - Udru`enja gra|ana za inicijative, kulturu

i umetnost Inart iz Beograda, u saradnji sa Op{ti-nom Golubac, Turisti~kom organizacijom i Pri-vrednim dru{tvom Tvr|ava Goluba~ki grad, ukompleksu tvr|ave drevnog objekta na ulazu u\erdapsku klisuru, organizovalo je gala koncertFilharmonije mladih Borislav Pa{}an i prvi Me|u-narodni festival izvorne muzike i kulture MIMIK.

Koncert je pratilo oko 2.000 ljubitelja ove vrstemuzike, ali su bili uskra}eni za dve neizvedene nu-mere, jer je zbog jakog vetra koji u Golupcu u tokugodine ne duva samo pet dana, morao biti prekinut.

Ovaj projekat, koje je podr`alo i Ministarstvokulture i informisanja Republike Srbije, predstavljaafirmaciju umetnika i umetnosti, promociju kul-turnih vrednosti, individualne kreativnosti, origi-nalnosti, slobode izra`avanja, multikulturalnosti istvaranju okru`enja za integraciju mladih u sferukulture i umetnosti. Koncert na prostoru komplek-sa Tvr|ava Goluba~ki grad pratilo je veliki broj po-setilaca, na kome su izvedena dela Verdija, Rahma-njinova, ^ajkovskog, Svetislava Bo`i}a i drugihkompozitora.

Predstavnici javno `ivota u Golupcu ka`u kako`ele da MIMIK 2018. preraste u tradicionalan Fe-stival usmeren na promovisanje klasi~ne muzike,baleta, pozori{ta, knji`evnosti, slikarstva, dizajna idrugih oblika umetni~kog izra`avanja.

Organizatori i gosti nisu imali dilemu da je Golu-bac idealno mesto za ovakav projekat. Pre svega zbogtoga {to su pokreta~i inicijative za festival zaljubljeniciu Golubac, ali je va`no napomenuti da je jedan od or-ganizatora diplomirani kulturolog i menad`er u kul-turi @eljko Ja}i}, ro|eni Golup~anin. U prilog im je i{loi to {to sam Golubac poseduje kompletnu infrastruk-turu i uslove za realizaciju jednog muzi~kog festivala,a zatim i potencijal koji je Golubac dobio projektomrekonstrukcije Goluba~ke tvr|ave. Lj. N.

Gala koncert Filharmonije mladih

Ku~evo - Tradicionalna manifestacijaBrani~evska paleta, koja okuplja likov-ne umetnike iz ~itavog Okruga kao injihove kolege, dobila jo{ jednu nijan-su na izlo`bi u Ku~evu. Naime, u Za-vi~ajnoj galeriji Centra za kulturuotvorena 16. kolektivna izlo`ba slikaBrani~evske palete.

Podse}anja radi, doga|aj je posve-}en umetniku Draganu Kecmanu, aovogodi{nja postavka }e trajati do 15.septembra. Dela je izlo`ilo 25 likovnihstvaralaca.

Izlo`bu je otvorila dr Jelena An|el-kovi} Gra{ar, podsetiv{i da su Paletu,2002. osnovali Dragan Kecman, Mio-drag Mile Nadla~ki, Pavle Miladinovi}i Milutin Peri}.

Kako je u nastavku istakla, izlo`banije samo oma` isto~noj Srbiji, Homo-lju, Podunavlju, Stigu i Zvi`du ve} i ~o-veku koji je ovde ̀ iveo i oblikovao svojprostor, gradio i nadao se da dobromenja svet, ~oveku koji je postaoumetnik i nau~io da je njegov svet nesamo spolja, ve} i iznutra. Z. V.

Nova nijansa „Brani~evske palete“

VIII p e t a k , 1 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Marko Veljkovi}, Slavi{a Radovanovi}, mr Veli{a Joksimovi}, Slavomir Lazarevi}, dr Relja Petkovi},

Miodrag Lazarevi}, mr Miroljub Manojlovi}, Dragana Stanisavljevi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.