Embed Size (px)
Citation preview
Qubinka Stojanovi}
PITdrama
Ro|ena u Beogradu 1979 godine. Diplomirala na Katedri za drama-turgiju na Fakultetu umetnosti “Akademiji umetnosti BK” u klasiprofesora Sini{e Kova~evi}a, juna 2005. godine. Trenutno studiraposlediplomske studije teatrologije na Fakultetu dramskih umet-nosti.
Na anonimnom konkursu za nagradu Branislav Nu{i} 2003. dramaGolubarnik u{la u naju`i izbor i objavqena u Savremena srpska dramabr. 15.
Sara|ivala u pisawu Biltena VI Jugoslovenskog pozori{nog fe-stivala u U`icu 2001. godine.
U~estvovala u letwoj {koli filmske dramaturgije Slobodan Sto-janovi}, u okviru 25. Festivala filmskog scenarija, Vrwa~ka Bawa2001. godine.
U okviru projekta Alcatrash, sara|ivala na izradi filmskog sce-narija nema~kog rediteqa Kristijana Vagnera (Christian Wagner Film-produktion) 2002. godine.
Projekat Korak ka pozori{tu, Udru`ewa dramskih pisaca, pokre-nut je javnim ~itawem drame Golubarnik, u postavci Juga Radivojevi}a.
U okviru projekta Studentskog Kulturnog Centra – Beogradskepri~e 4 postavqen je komad Zlatna udica u re`iji Ane Tomovi} 2004.godine.
U~estvovala na 50. Sterijinom Pozorju (2005. god), u okviruprojekta Srpskog Narodnog Pozori{ta Projekat 3 – Pet novih
204 Qubinka Stojanovi}
poglavqa, u okviru kojeg je postavqena je drama sa prve godine studija@ivot u grobu, u re`iji Sr|ana Radakovi}a. Istoimena drama ob-javqena je i {tampana u kwizi Projekat 3 u izdawu Srpskog NarodnogPozori{ta.
Trenutno radi na dramatizaciji bajke Vuk i sedam jari}a za Lut-karsko pozori{te Pinokio, u re`iji Ive Milo{evi}.
Do sada napisala:
Drame:
– @ivot u grobu, 2000. godine
– Oda Obeskorewenih ili Grad boqi od ovog, 2001. godine
– Golubarnik, 2003. godine
– Zlatna udica, 2004. godine
– Pit, 2005. godine
TV drame:
– Mre`a, 2001. godine
– @ena po sredini, 2002. godine
Filmski scenario:
– Trn, 2005. godine
Tekstovi prevedeni na engleski:
– Golubarnik
– Pit
* Op{irnije mo`ete videti na Google-u, uno{ewem autorovogimena i prezimena.
Pit 205
U Pitu*:
NERA, 25 god. – favorit
PAVLE, 35 god. – putuje za Kipar
MARIJA, 29 god. – Obi~na Obi~ni}
VUK, 21 god. – on je normalan
Ovde i sada...
Napomena autora: Video zapis ima funkciju podteksta i kao takavpredstavqa sastavni deo narativne matrice komada.
I tamo gde pomislimo da smo otkrili grozotu, otkri}emo Boga;Gde pomislimo da smo ubili drugoga, ubili smo sebe,Gde pomislimo da putujemo van, do}i }emo u centar svoje egzistencije.Gde pomislimo da smo sami, bi}emo sa celim svetom.
Heroj sa hiqadu licaYozef Kembel
* osim {to predstavqa skra}enicu za naziv ozlogla{ene i nepriznate rase pasa– pit bul terijera, ovaj termin ozna~ava psa koji je u ta~no odre|enoj starosnojdobi i fizi~koj kondiciji i kao takav, nakon rigoroznih treninga, idealnopripremqen za borbu
** the pit (eng.) – jama, rupa, okno, dupqa, bori{te
206 Qubinka Stojanovi}
Qubinka STOJANOVI]
PITdrama
I
Stan, sveden na nivo znaka. Frontalno, beli zid koji ima funkciju videobima, ispod wega francuski krevet. U jednom uglu sto i stolice. Nerasedi za stolom. Postavqa kameru pred sebe. Ukqu~uje aparat.
NERA: Ja nemam mozak. Imam ~mar! Zato me svi jebu u glavu.
Bulimi~no pro`dire hranu pred sobom. Pri~a punim ustima. Jede kao`ivotiwa...
NERA: Biti kul... Biti stvarno kul. Hladno sa stilom! Aer kowak:~etiristo grama {e}era, pola litre hladnog mleka, ~etiri`umanca, dva decilitra devedeset{estoprocentnog alkohola.Mikserom ulupati `umanca sa {e}erom. Dobro razbiti!!!Zatim dodati mleko sa vanili{e}erom. I na kraju dodatidevedeset{estoprocentni alkohol. ... A {ta sa preostalimbelancima? Malim, qigavim placentama? Golu`dravih, sle-pih pili}a?... Klecen brot! ^etiri pile}e placente i {oqabelog praha. Dobro izmiksati! Razbiti! Da bi se sjedinili! Utu slatku, penastu belinu dodati {oqu mekog bra{na. [akeseckanih oraha. Seckanih kajsija. Seckanih smokvi. Suvo gro-`|e. Koru pomoranye. Smesu staviti u kalup, pa u pe}nicu.Pe}i dugo, na tihoj vatri. Svako testo se tako poda... I mora dauspe! Impresionirati do kraja! Samo opu{teno. Le`erno!Samo za vas! Ali onako, uz put! Carska pita!!!... ^etiri jaja...^etiri!.. Moj de~ko je u znaku broja ~etiri. Ja u broju jedan.Jedan i ~etiri su pet. To ba{ i nije neka harmonija. ^etvorkaje sumwi~ava, jedinica mora da bude slobodna. Ali to je kul!Sloboda! Jedna `ena je jednom rekla: NE JEDEM KAO [TOONI JEDU, NE GLEDAM KAO [TO ONI GLEDAJU, NEMISLIM KAO [TO ONI MISLE, NE VOLIM KAO [TOONI VOLE. UMRE]U KAO [TO ONI UMIRU. Wene re~isada jedu moji moqci na polici. Ona je bila slobodna!
Klizi sa stolice, zavla~i se pod sto. ^u~i, dr`i se za glavu. Podi`eruku, napipava kameru na stolu. Spu{ta je dole. Snima se.
NERA: Sino} sam bila slobodna. Obukla sam mre`aste ~arape, zaka-~ila ih halterima. Obukla se u crno. Veoma ukusno. Veoma kul.Obmanula ~oveka koji me voli. Slagala majku i oca... Sakojima `ivim, {to moram... I otvorila kavez... Bila u kafi}unajja~a riba. Sedela u najinteresantnijem separeu. Bila mnogopametna. Bila malo drogirana. Bila malo pijana. Bila mnogojaka... Preko puta mene starac, vrcava oka! Svima pla}a pi}a,
Pit 207
sa mnom se kuca... Recitovao mi... Ahmatovu... Vremeplov!Ali... On je video. Da sam bolesna. Ili je samo flertovao. Uwegovim godinama re~ je ~vr{}a od kite!... I on je video! Tu~vrstu re~ zabodenu u meni duboko. Bizarno je {to kod nas tare~ ne postoji. Di HEMUNG – ko~nica... unutra{wi stisak...gr~... Mnogi qudi pate zbog Hemung – a! Dobro je {to nemamotu re~, da imamo mnogi bi ve} podlegli. Ovako Hemung je kodnas, nekih, podsvestan! Ime je, ipak, znak!... Nikada mi se nijedopadao znak mog imena. Roditeqi su mi nekrofili! Nikadabebi ne bih dala ime NERA! Odvojiti me tako surovo od svihJelena, Biqana, Marija, Bojana, Zorana, Ivana, Sawa, Tawa...Obele`iti me, ODVOJITI od svih wih... A deca umeju da buduba{ surova... [etati sama na velikom odmoru, grickati kle-cen brot. Sedeti u posledwoj klupi sa va{qivom Sofijom,koja je uvek smrdela na bu|. Koja je uvek imala skorene sline uuglu nozdrva. I dve krivudave, vertikalne linije depigmen-tirane ko`e na obrazima. Sada, kada poku{am da je se setim,~ini mi se da su to bili tragovi suza. Sofi je bila pet godinastarija od mene i pisala je prelepe sastave o nesre}noj qubavi,o patwi i o nekim stvarima koje nisam razumela. Ali su mibile lepe. I woj su se svi smejali. I ja sam joj se nasmejala,jednom, dok je ~itala sastav pred razredom. Onako glasno, da se~uje... Zato {to sam htela da im se pribli`im... A nisam. Samosam se udaqila od we. Od jedine we, koja mi je bila sau~esnikili me je ~ak i volela. Ali meni nije trebala wena qubav. Ve}wihova... Tog dana moj mozak se skupio – da bi postao nalikwihovom. Ali plagijator uvek plagira ono najgore od maj-stora. Mo`da da bi se dokazao?! ... I zato sam se skvr~ila.Stisla. I od mozga je postao ~mar! A sve to zbog imena! Zatonikada ne bih svoju bebu tako ozna~ila. Bila bih perfidnija...Umetnula bih joj vodeni `ig, kao {to imaju sve prave valute.Znak koji vidi samo onaj koji zna gde i kako da gleda...
Muka joj je. Povra}a. Bri{e usta. Snima krupan kadar svog lica.
NERA: Ili bih je ubila!
MRAK
208 Qubinka Stojanovi}
II
Na krevetu Nera i Pavle imaju seks. Na video bimu, iznad wihovih glavadva pit bula u klin~u.
PAVLE: Kakva si! Kraqice moja! Spusti se sad malo dole, molim te!...Tako! Volim kad me guta{! ... Pojedi me celog. Tako kwegiwomoja! Da...
Le`e, gledaju u plafon. ]ute. Pu{e...
PAVLE: Danas sam im se usro u `ivot. Nije im bilo dobro od mene.Dosta su mene tovarili govnima. Dosta! “Dobro jutro, {efe!”.Tako! Kona~no! Od danas ja sam “Da {efe!” Ali niko nijeprimetio moju su{tinsku transformaciju. Niko nije obratiopa`wu. To je zato {to su ograni~eni. Polako, sve u svojevreme! Mala, siva, izgu`vana odelca. Male, `ute, smrdqivemrqe na postavama sivih sako~i}a... Braon cipelice... Pla-sti~ne hulahopke, {to se taru me|u nogama. Mali me|uno`nizrikavci. Male skorene ga}ice. Plasti~ni nokti}i. Tu`nesilikonske sisice. Iske`ene bradavice... I ja koji vi{enisam isti. A oni ni{ta ne kapiraju! Kad samo pomislimkoliko sam ih mrzeo. Koliko sam ih se pla{io! Svako jutro!Wihove krmeqive o~i, osmesi, smradovi iz usta... Karminioko usana, na obrazima, oko glavi}a! Stra{no!...
Ustaje iz kreveta. Odlazi do kupatila, pere ud iznad lavaboa. Nera idaqe le`i. ^eka...
PAVLE: Od danas vi{e ni{ta ne}e biti kao pre!... Ke{! Mnogo ke{a!Vi{e ne}e{ morati da se ose}a{ kao da ti ne{to fali... Mo}i}e{ da ima{ sve {to po`eli{!.. Dobro, mislim, sve {topo`eli{ u granicama! U nekim granicama normale. Ali ti simoja normalna kujica! Jel’ tako?
Pavle izlazi iz kupatila, le`e u krevet. Kona~no prime}uje da Nera svevreme }uti. Zagleda je, mazi, qubi, ulaguje se...
PAVLE: [to si sad takva? [ta ima lo{e u tome {to volim da operemkitu? ODMAH? Ne znam za{to to shvata{ tako li~no! Mojpitowa voli tvoju macu. Ali voli i da se kupa!... Da bude ~ist.
Nera ukqu~uje televizor. Mewa kanale: manekenke na pisti, izve{taj sawujor{ke berze, paraziti u organizmu, vesti, turbo – folk peva~ice,izve{taj iz Haga, su|ewe Majkl Yeksonu, sumo rva~i, qubavna scena,intervju Dejvida Bekama, vremenska prognoza...
Pit 209
PAVLE: Dobro! Kako ho}e{! Ali da zna{ da nisi fer! Da li si tisvesna kakav sam danas imao dan? Da li si svesna da sam oddanas ja taj koji upravqa? Sobom? Svojim `ivotom? NA[IM`ivotom? Firma je od danas moja! Cela firma i svi u woj!...Do{lo je moje vreme! A ti nisi sposobna da me podr`i{! Dabude{ tu! Uz mene!... Ne mogu da verujem koliko si samo`iva!Stra{no! Ja sam taj koji treba da popizdi, ne ti!
Unosi joj se u lice. Nera se podi`e. Gledaju se pravo u o~i, nosevi im segotovo dodiruju. Na video bimu – borba pasa...
PAVLE: A, da li je gospo|ica svesna koliko tu|ih guzica sam senalizao da bi bio, stigao dovde!?! Misli{ da sam u`ivao? Alisam imao ciq! A, da li je gospo|ica danas sre}na!?!... Nije!Kako bi i mogla, kada gospo|ica `ivi van arene! Gospo|icapi~kica, nema pojma kako je skupiti jaja! Iza}i i boriti se!
Nera se obla~i. Pavle je prati u stopu, unose}i joj se u lice.
PAVLE: Kakva si ku~ka! Nemam re~i! .. I stvarno sad odlazi{?! Tektako?!
Pavle odlazi do prozora. Stavqa {aku na staklo.
PAVLE: Nemoj da ide{!
Nera se zakop~ava...
PAVLE: Gde }e{?
Nera kre}e prema vratima, uzima kameru sa stola, stavqa je u ta{nu.
PAVLE: Be`i{ po obi~aju!... Ide{ ku}i?!... Ovo bi mogla da bude tvojaku}a!
Pavle joj prilazi. Miluje joj obraz, gledaju se u o~i.
PAVLE: Evo ti pare za taksi.
Pavle joj daje novac.. Poqubi je u usta. Nera odlazi.
PAVLE: Vodi ra~una da ne sjebe{ kameru!
MRAK
Na video bimu pojavquje se tekst poruke koju Pavle {aqe Neri: Milice,tako sam sre}an {to postoji{... Ti si PETI ELEMENT, zbog tebe sevode ratovi... zbog tebe se sklapaju primirja... You are marvelous! You arebrilliant! You are excelent! You are ten time winner! You can do it baby! TvojaeNeRYi pokre}e GALAKSIJU... VOLIM TE MILION, MILIONASVETLOSNIH GODINA...
MRAK
210 Qubinka Stojanovi}
III
Pre|a{wi stan. Dekorisan. Ruiniran. Svuda se vide tragovi qudi i`urke koja se upravo zavr{ila. Qudi su oti{li... Za stolom sede Pavlei Marija. Nera le`i na krevetu. Snima ih. Vrlo ~esto koristi krupnekadrove usana, o~iju, ruku, stopala...
MARIJA: Ali ona nesre}na riba u crvenoj sukwi?!. Sa onakvim dupetom!Celulitom! Jezivo! Jesi provalio kako joj je bilo frka poredklope?!
PAVLE: Da! Ja sam ba{ ne{to grickao dok sam razgovarao sa wom. A,ona, mu~enica, sve vreme me gleda u usta i oblizuje se! ...Nesvesno!
MARIJA: Preko su sve ribe sviwe! Treba da odem {to pre! Ne bih imalakonkurenciju!
PAVLE: Kao, pri~a sa mnom, a ja joj ~itam misli: “Daj mi tu pitu! Menitreba pita!”. Ne draga, tebi treba kita!
MARIJA: Flertovao si!
PAVLE: Nisam!
MARIJA: Jesi! Namerno si joj pri{ao. Razgovarali ste dvadeset i sedamminuta!
PAVLE: Dvadeset i sedam minuta?
MARIJA: Dvadeset i sedam minuta!
PAVLE: Pro{lo je kao tren!
MARIJA: Vreme je relativno.
PAVLE: Dopala mi se ta wena glad. Ta po`uda! Namerno sam jeo svevreme! @vakao sam svaki zalogaj one Nerine carske pite,ta~no trideset puta. A pri~ao sam punim ustima!
Okre}e se ka Neri.
PAVLE: Milice, mesi{ boqe od moje mame! Samo da zna{....
MARIJA: A ovo `uto, kremasto, a jako!
PAVLE: Aer kowak!
MARIJA: Aer kowak!... Ba{ je fensi! Mora{ da mi da{ recept!
PAVLE: Sve si nas opila!
Marija i Pavle podi`u ~a{e ka Neri. Nazdravqaju.
Pit 211
PAVLE: Kada sam video gra{ke znoja iznad wenih paperjastih, sivihbr~i}a bilo mi je dosta. Vi{e mi nije bila interesantna.
MARIJA: Savladao si sumo rva~a!
PAVLE: Zver je bila na kolenima... Debela dobro pu{i. Sto posto!
MARIJA: Kapiram da nije mogla da se suzdr`i.
PAVLE: Da mi popu{i?
MARIJA: Grozan si... Da. Da ti gricne... Jedan prsti}, pa drugi, patre}i... Celog da te proguta.
PAVLE: Mrmot! Pravi mali, sivi mrmot! Samo da sve {to pre strpa usvoju rupicu na glavi!
MARIJA: Jadna!
PAVLE: Svojim malim, sivim zubi}ima sve bi nas samlela: “Sve midajte! Sve mi treba! Sad! Da sa`va}em! Da progutam! Gladnasam! Mnogo! Umre}u ako ne nahranim svoj organizam! Moram daserem! A, kako }u ako te ne pojedem!?! Tako si mi sladak!Wamwamwamwam!”
MARIJA: Mo`da ima hormonski poreme}aj?! Jadna... Uvek je gladna.
PAVLE: [ta }e{... Svo to silno salo! To je wen krst.
MARIJA: O ~emu ste pri~ali?
PAVLE: O energiji.
MARIJA: Energiji?!
PAVLE: O tome, kako qudi sa izme{anom energijom, koja je pomu}enaiz bilo kog razloga, privla~e isto tako qude sa takvom,problemati~nom, energijom. I onda takva energija kru`i... Izato smo svi sjebani!
Pavle se okre}e ka Neri. [aqe joj poqubac.
MARIJA: A, zato smo mi sjebani!?! U pravu je. Ovde kru`i totalno lo{aenergija. Iznad ove zemqe je pravi vrtlog negativne ener-gije!... Treba {to pre pobe}i odavde, dok te vir ne odvu~e nadno!... Ako tako ne{to ovde postoji?!
PAVLE: Onda smo mrmot i ja do{li do Boga.
MARIJA: Do{li ste do Boga!?!
PAVLE: Da. Ona misli, da je Bog u`asno usamqen.
MARIJA: Usamqen?!
212 Qubinka Stojanovi}
PAVLE: Mrmot misli, da Bog vi{e ne `eli da nas vidi...
MARIJA: Mo`da smo mu dosadili?!
PAVLE: Mrmot misli, da smo mu se zgadili... A, onda sam zamisliomrmota kako se pari sa nekim drugim hr~kom... Pomislio samkako to mora da smrdi!...
MARIJA: Mo`da, stvarno, ima hormonski poreme}aj!
PAVLE: Mora da radi na sebi! [to ne ide u teretanu?
MARIJA: Mo`da ne mo`e zbog tog hormonskog poreme}aja.
PAVLE: U zdravom telu zdrav duh! Ta devojka je u potpunom haosu! To sevidi! Ona nema nikakav sistem! Nema plan! Ideju! Strategiju!Nema kontrolu! Ciq!... Stra{no!
MARIJA: Mo`da je wen ciq da ode odavde u neku drugu zemqu. U nekidrugi grad, boqi od ovog... Mo`da je ovde svaki wen napor,proklet i osu|en! [ta ako se ose}a kao zombi? [ta onda?! I{ta ako joj je neko sjeb’o srce?! [ta ako se zombiju um gu{i uovoj pomr~ini, ovde, pa mora da jede?
PAVLE: Jebote, mali, sivi mrmot mi je pojeo `urku! Stra{no!
MARIJA: Mo`da ona ne sme vi{e da skrene pogled od otvorenog fri-`idera... [ta ako onda vidi samo crne ru{evine svog `ivota.Mo`da je shvatila da je ovaj grad pojeo wu?... I {ta ako zatomora da jede?! Da se odbrani! Zato {to je sama i gladna! Zato{to ne mo`e da dobije ono {to `eli?
PAVLE: Mo`e to da dobije u teretani! Kako ja?! Ja svakog ponedeqka,srede i petka, pre posla idem u teretanu. Subotom u tri idemna fudbal.
Okre}e se ka Neri. Zadovoqno je posmatra. Nera snima krupan kadarwegovog lica.
PAVLE: Posle, ja i milica iznajmimo DVD. Jedan za wu i jedan za mene.Naru~imo picu... Raj! Nedeqom kod mame na ru~ak. Poslesvakog ru~ka legnem, da odspavam pola sata. I to je to! Ima{ritam! Organizuje{ se! Preuzme{ inicijativu! Ide{ i nabadwe ve~e, po najve}em snegu i ledu, u teretanu! Nigde nikog,samo ti! To je tako! Upornost i snaga karaktera stvarajupobednika!... I onda postane{ {ef!... Preuzme{ firmu!!!Napravi{ `urku. Bude{ doma}in. Sve je jako jednostavno,samo kad odlu~i{!
MARIJA: A, ko je wu u op{te zvao?
MRAK
Pit 213
IV
Kartel. Treperavo svetlo nad ringom. Borba se upravo zavr{ila. Qudisu odneli pse i oti{li. U vazduhu miris krvi. Nera snima ring, krvavetragove borbe. Wen video zapis, projektuje se na oronulom, memqivomzidu. U jednom uglu, obavijen mrakom, stoji Vuk. Nera se okre}e ka wemu,snima krupan kadar wegovog lica. ]ute. Posmatraju se...
VUK: [ta radi{ ti ovde?
NERA: Do{la sam da ne{to nau~im.
VUK: Nau~i{?
NERA: Da nau~im kako se bori.
VUK: I?
NERA: Do posledwe kapi.
VUK: Povra}ala si u toku borbe.
NERA: Bilo mi je muka.
VUK: Kako si saznala za ovo mesto?
NERA: Ti si mi rekao.
VUK: Ja?
NERA: Ti. Sino}, na `urci. Dogovarao si se sa nekim, za ve~eras.
VUK: Slu{a{ tu|e razgovore?
NERA: Gleda{ tu|e `ene?
VUK: Skre~!
NERA: [ta to zna~i?
VUK: Kada u|u u arenu, svaki borac ide u svoj ugao. Na sudijin znakpitovi se pu{taju i onda po~iwe... To pu{tawe u duel je skre~.
NERA: Ovo je bio moj skre~?
VUK: Ovo je bio tvoj skre~... Dobra si.
NERA: To je zato {to sam `enka... Mu`jaci se bore kurcem, `enkesrcem.
VUK: Za{to se krije{ iza kamere?
NERA: Ne krijem se.
VUK: [ta onda radi{?
214 Qubinka Stojanovi}
NERA: Ho}u da ka`em ne{to.
VUK: [ta?
NERA: Ne{to va`no.
VUK: Kome?
NERA: Drugi put.
VUK: Misli{ da }e ga biti?
NERA: Znam da }e ga biti.
VUK: Nisi se upla{ila?
NERA: Uvek se pla{im.
VUK: Lepa si.
NERA: To ne zna~i ni{ta.
VUK: Koliko ima{ godina?
NERA: Dvadeset pet. Ti?
VUK: Dvadeset jednu.
]ute...
NERA: [teta... Za oboje.
VUK: To ne zna~i ni{ta.
NERA: Zna~i }e.
VUK: U ovoj borbi ne postoje pravila. Ona se stvaraju u hodu.
Idu jedno ka drugom. Polako...
NERA: ^ime se bavi{?
VUK: Upisao sam fakultet. I radim OVDE...
Vuk rukom pokazuje na kartel.
VUK: Ti?
NERA: Zavr{avam fakultet... [ta radi{ OVDE?
VUK: Drugi put.
NERA: Misli{ da }e ga biti?
VUK: Znam da }e ga biti.
Stoje jedno naspram drugog. Potpuno su u{li jedno u drugo, ali im setela ne dodiruju. Nera je spustila kameru. Na podu krvava fleka. Gledajuse u o~i. Wu{kaju se. [apu}u.
Pit 215
VUK: Iskqu~i kameru.
NERA: Ne mogu.
VUK: Za{to si sa wim?
NERA: Zato {to ne umem bez wega.
VUK: Za{to si onda sa mnom?
NERA: Zato {to ne mogu druga~ije.
Nera mu obavija ruke oko vrata, qubi ga.
NERA: Skre~!Spu{taju se na zemqu u ringu. Vode qubav...
VUK: Kako se zove{?
NERA: Nera. Ti?
VUK: Vuk.
MRAK
V
Pavlov stan. Nera stoji na prozoru. Snima. Na zidu projekcija DeKirikove slike “Tajna i melanholija jedne ulice”, kao da je De Kirikovaslika, Nerin pogled kroz prozor... Nera se okre}e, snima sobu. Seda napod, postavqa kameru.
NERA: Pavle je oti{ao u teretanu. Po ovakvom vremenu. Psihopata!Vetar. Uvek sam ga se pla{ila. Kao beba sam vri{tala kada bipo~eo da duva. Taj fijuk... Vetar je beskompromisan. On dopiresvuda. Dovoqna je i najmawa pukotina... Zato se cigani ~ergariboje vetra. Mo`da sam u pro{lom `ivotu bila ciganka...Mo`da je zbog mene Pu{kin i{ao za ~ergama... A, mo`da sam jabila Pu{kin?! Da li je on voleo ~arda{e ili neki drugi!?!...Bo`e, kako zaboravqam! Nekada sam to znala. Nekada sammnogo toga znala. Sada zaboravqam. ... Se}am se samo mirisa.Oni me uvek vrate. Se}am se mirisa svoje {kolske torbe.Mirisa kose moje prve qubavi. Krvi kada sam prvi put dobilamenstruaciju. Nisam `elela da poverujem u tu crvenu mrqu naga}icama. Klekla sam na pod i molila Boga da to zaustavi.Nisam `elela da odrastem! Nisam bila spremna na to. Ose-}ala sam da me ne{to tako surovo otkida od detiwstva. Da
216 Qubinka Stojanovi}
postajem rawiva. I da ta rana krvari. @ivot! Oti{la sam ukupatilo, uzela mamin brija~, obrijala ribicu, ukrala jojjedan ulo`ak. Pravila se kao da se ni{ta nije dogodilo. Krilasam svoju tajnu godinu dana. Niko nije znao. Nije to normalno!Moje drugarice su se time ponosile! Jedna je dobila zlatnemin|u{e od babe?! Ja sam se pravila luda. Nisam bila spremnaza `ivot! Redovno sam se brijala i bila devoj~ica. I tako jepo~elo… Ja sam ostrvo i lavirint u kome se pro`direm, svakidan! I mu~em, SAMA u sebi, da ne ~uje niko! … Ne umem da`ivim. Zato mi treba neko, da gledam kako se to radi. Kuka-vica! Pla~ipi~ka! Sebi~na! Samo`iva!...
Pali cigaretu... Snima dim. Nastavqa.
NERA: I{la sam da se na|em sa Vukom! Duvao je hladan vetar! Nije mismetao. Lupao mi je {amare i podse}ao da sam `iva. DA MOGUDA VOLIM! ^ekala sam tramvaj. ^ekala nervozno. Poredmene je stajala devoj~ica od nekih desetak godina. I vetru sedopala wena kosa, pa se igrao sa wom. Mala je gledala u {ine, uruci je dr`ala fluorescentno zeleni obru~. Pogledala me jestara~kim o~ima. “Teto, jel’ mo`e tramvaj, da te ubije namestu?” Upla{ila me. Takve stvari ne o~ekuje{ da ~uje{ oddesetogodi{we devoj~ice. Mo`da zato {to zaboravqam… A,mo`da je i ona taj dan dobila mecu? Izlupetala sam ne{to,do{ao je moj tramvaj, ona je ostala. Zaboravila sam je. Nisamimala vremena da razmi{qam o tom detetu. @urila sam!… ONNIJE MOGAO DA DO\E!!! Vra}ala sam se. Tramvaj je biopun. U vazduhu naftalin, upr`ena jela, kvarni zubi, kopijeparfema, beli luk, puvawci…Neko mi se navalio na le|a.Kroz prozor, stanica na kojoj sam srela malu. Qudi. Kolahitne pomo}i… I zeleni hulahop na sivom asfaltu. Izletelasam iz tramvaja, klekla na kolena i molila Boga da mioprosti… Onda sam povratila.
MRAK
Pit 217
VI
Stan. U krevetu le`i Pavle. Mewa kanale... Nera na podu. Pu{i yoint.Snima ga...
PAVLE: Hiqadu puta sam ti rekao da prekine{ da duva{. Mozak }e{oduvati. [ta }e ti to?! O. K. I ja sam sva{ta radio, ali sve suto gluposti. Sad si u najboqim godinama, a ti se truje{?!Treba da ra|a{ decu, a ti tu duva{ k’o neka maloletnica!Stra{no! Koga ja volim?! Dobro... Bar si smawila cigarete
VII
Klupa. No}. Nera i Vuk. Hladno je... U pozadini na zidu javnog WC–aprojektuje se slika pit bula na trena`eru. Pas zadihan, balav tr~i popokretnoj traci. Sam...
VUK: Nisi ponela kameru?
NERA: Nisam.
VUK: Za{to?
NERA: Zaboravila sam je. @urila sam da se vidimo.
VUK: Ali ona ti je ba{ bitna.
NERA: To ti je kompliment.
Vuk je miluje po licu, zagleda je u o~i. Qube se.
NERA: Za{to nisi mogao da do|e{?
Pu{ta je. Udaqava se...
VUK: Zna{ za{to.
NERA: Kada }e{ prestati da bude{ uli~ar?
VUK: Kada budem skupio dovoqno ke{a!
NERA: Zna~i nikad.
Vuk je qubi.
NERA: Ne}u!
VUK: A, {ta ho}e{?
NERA: Tebe.
VUK: Ima{ me.
NERA: Ne ovako.
Ti{ina izme|u wih...
VUK: Nekada su kopali rupu duboku oko metar, {iroku oko dva. Dane mogu da isko~e, a onda su bacali kerove u te rupe. Tako jePit dobio ime. Po toj rupi.
NERA: Po rupi u koju je ba~en.
VUK: I samo mu to preostaje. Da kida.
NERA: Da kida do smrti.
VUK: Uvek si mra~na.
Pit 219
NERA: To je zbog imena.
VUK: Ne, to je zbog rupe u kojoj si.
NERA: Iz rupe iza|e{. U rupu te bace. U rupu se vrati{. Da istru-ne{... Zato iz moje rupe niko ne}e iza}i.
VUK: Ne treba mi ovakva pri~a.
NERA: Znam.
VUK: Ja imam vremena. Ceo `ivot je preda mnom. Ne treba{ mitakva.
NERA: Kakva?
Gleda je, smi{qa kako da je ujede za srce.
VUK: Puknuta!
NERA: Sad si surov i odvratan.
VUK: Nisam. Samo sam iskren.
NERA: Volim te.
VUK: Opu{teno cico.
NERA: Pusti me da te volim!
VUK: [ta ho}e{ ti od mene?
NERA: Samo da ti pri|em. Mo`emo do zvezda. Do jebene crne rupe ijo{ dubqe!
VUK: Ja tebe ne volim.
Nera se smeje. Odri~no klima glavom. Weno pona{awe Vuka izbacuje iztakta.
VUK: Draga si mi. Ali te ne volim!
NERA: La`e{!
VUK: Idem. Dosta mi je!
Vuk odlazi.
NERA: Skre~!
Vuk se vra}a, pogodila ga je... Nadvija se nad Neru. Nosevi im se gotovododiruju.
VUK: Ja sam Niko! Sa velikim ambicijama i velikom kitom! Zatoho}u da uradim Ne{to!
NERA: Mo`emo zajedno...
Vuk stavqa prst na Nerina usne, u}utkuje je.
220 Qubinka Stojanovi}
VUK: Volim ke{! Volim pitove! Volim sisate plavu{e!... [tavidi{ ti u meni?
NERA: Sebe. Kosmos.
VUK: Ti si, bre, luda! Ja nisam tvoja jebena crna rupa! Ja samNORMALAN!
Nera se smeje.
VUK: Pona{a{ se kao kuja u terawu. Ho}e{ moju kitu, a wegov ke{!
NERA: Nije istina! Ja sam tebe osetila. I znam kako ti mene...
Vuk je prekida.
VUK: Jebe{!... Ja volim tvoje dupe i to je to! Ni{ta vi{e!
NERA: Sere{! Za{to onda drhti{ dok me jebe{? I stiska{ me ipla~e{ dok svr{ava{?!... Ni{ta nisi razumeo. A tako bih telepo volela. ... Idi!
VUK: Ja nisam tvoj bu|avi kosmos. Meni kavez ne treba!
NERA: Mo`da taj kosmos nema granice.
VUK: Za sada ih ima! Kasnije... ko zna.
Vuk odlazi. Nera se spu{ta na tlo. Smeje se.
NERA: Kavez ili kosmos? Mili? Mili!
MRAK
VIII
Stan. Pavle le`i na krevetu, gleda televiziju, zeva, mewa kanale...Marija sedi za stolom, oslonila se na svoju {aku kao mo}na helenskabogiwa ili bilo ko... Gleda u kavez sa hr~kom. Nerina kamera stojiukqu~ena na stolu. Snima hr~ka u kavezu. @ivotiwica tr~i u crvenomto~ku.
MARIJA: Gde ti je Nera?
PAVLE: Oti{la je sa nekim klincem u {etwu.
MARIJA: I ti je tek tako prepu{ta{ nekom klincu?
PAVLE: Neka je. Tako }e oja~ati. Tako }e shvatiti. Nau~iti!
]ute. Marija nervozno pali cigaretu. Dune dim u kavez. U istom tre-nutku se pokaje, mlati rukama, poku{ava da “izvetri” kavez.
Pit 221
MARIJA: Izvini, molim te! Jesam te povredila?
Marija se obra}a hr~ku. Pavle misli da ona razgovara sa wim.
PAVLE: Nisi me povredila. [ta ti je! Ne mo`e{ ti mene da povredi{!Pustio sam je da vidi, da oseti slobodu. Da vidi da ima idrugih i da oni nisu kao ja.
Pavle ustaje, prilazi Mariji, nadvija se i poqubi je u kosu. Gleda u kavezna stolu.
PAVLE: [ta je to?
MARIJA: Ja odlazim... Pa sam mislila da ti ostavim MOG hr~ka... Da gavoli{ umesto mene.
Pavle stoji nad wom sa ga|ewem posmatra kavez.
PAVLE: Kako se zove?
MARIJA: Nema ime.
PAVLE: Izvini. Stvarno nije zgodno. Zna{, Nera ne voli glodare!@ao mi je.
MARIJA: Ja bih ga najradije ponela ali ne mogu.
PAVLE: Nisam znao da ima{ hr~ka!!!
MARIJA: To je zato {to si me pre ta~no sedamdeset i dva dana pitaokako sam.
Pavle posmatra kavez sa `ivotiwicom.
PAVLE: Sedamdeset i dva dana?
MARIJA: Sedamdeset i dva dana!
PAVLE: Ja te poznajem, nema potrebe da te pitam “kako si”. Mi smoprijateqi.
MARIJA: Koja mi je omiqena boja?
PAVLE: Crvena?
MARIJA: Qubi~asta! ^ega se najvi{e pla{im?
PAVLE: Smrti? Ne, vi `ene se pla{ite starosti... Buba{vaba?
MARIJA: Mraka! I skakavaca!
Pavle prilazi Mariji miluje je po glavi. Marija pokriva lice rukama.
PAVLE: Marija, mila, {ta ti je? Jel’ treba da dobije{?
MARIJA: Koje su mi boje o~i?
PAVLE: Sive?
222 Qubinka Stojanovi}
Marija spu{ta ruke sa lica, gleda u svog “prijateqa” Pavla...
PAVLE: Zelene!?!
Pavle je po prvi put VIDI... Marija mu opra{ta osmehom. Ipak suprijateqi... Podi`e kavez i gleda kroz wega u Pavla.
MARIJA: Mnogo je sladak!
PAVLE: Hr~ak?!
MARIJA: Kad je depresivan, onda se zavu~e u svoju rupicu i ne izlazi. Akad je dobre voqe onda se mazi, izvrne se na le|a{ca i tra`ida ga ~e{kam po stoma~i}u.
PAVLE: Glodar?
MARIJA: A najsla|i je kad zeva. Kao ~ovek. Razjapi vilicu i stisneokice. Ti tako zeva{... I ba{ mi je te{ko {to moram da ganapustim. Ali nemam izbora. Idem da na|em sre}u! Dok jo{mogu da je prepoznam.
PAVLE: A kako se prepoznaje sre}a?
MARIJA: Kad ti zasuze o~i.
PAVLE: Od sre}e?
MARIJA: Od sre}e koja ti okre}e le|a. Po le|ima najboqe prepozna{sre}u.... Zato idem. Dok ne bude kasno. Ovde me vi{e ni{ta nevezuje. Samo on!
Marija odla`e kavez. Pavle spu{ta pogled. Odlazi do kuhiwe. Marijagleda u hr~ka, uzima kameru, snima svoje lice, zatim podi`e majicu, snimagrudi zumira ih spu{ta majicu. Pavle ulazi u sobu, u ruci su mu dve ~a{ei fla{a aer kowaka. Marija ga snima.
PAVLE: Pazi! Pusti kameru. Ve} se malo kvari. Nera ju je ne{tozeznula!
Pavle stavqa kameru na ormar sa kojeg su oboje u kadru. Marija ustaje,uzima kavez. Stoje, nazdravqaju. ]ute... Gledaju se.
PAVLE: Ti ba{ be`i{?
MARIJA: Ba{ idem.
PAVLE: Ho}e{ se vratiti?
MARIJA: Mo`da... Pavle, kako se ja prezivam?
Pavle }uti, glupavo se nasme{i. Uznemiruje ga Marijino insistirawe.Marija ga gleda, vi{e ne o~ekuje odgovor. Nazdravqa, kucaju se.
MARIJA: Mora{ da mi da{ recept za ovo pi}e.
Pit 223
PAVLE: Ho}u. Potpuno je pedersko, ali ga ti voli{.
Marija gleda u Pavla zatim na sat. Osmehne se.
MARIJA: Kasno je.
Marija kre}e ka vratima.
PAVLE: ^ekaj!
Marija stane. ]ute... Marija ponovo pogleda na sat.
MARIJA: Nema je.
PAVLE: Vrati}e se. Uvek se vrati.
MARIJA: Mo`da ne `eli da se vrati?
PAVLE: Ne zna ona {ta `eli. Mora{ da joj objasni{.
MARIJA: Misli{ da sve zna{?!
PAVLE: Znam dovoqno. Znam da me ona bezuslovno voli.
MARIJA: To ne postoji! Ti si joj potreban! Kao {to sam ja potrebna ovoj`ivotiwici. To ne zna~i da me voli.
PAVLE: Lupeta{! Mo`da je odlu~ila da me voli!
Marija se smeje, podi`e kavez, gleda hr~ka.
MARIJA: Postoji muka odlu~ivawa i muka ~ekawa.
Marija prilazi Pavlu, miluje ga po obrazu. On joj qubi dlan.
PAVLE: Ti si se umorila jel’ da?
MARIJA: I od odlu~ivawa i od ~ekawa. Ostala je samo muka... Sa obestrane.
PAVLE: Izvini.
MARIJA: Ko ho}e na|e na~in, ko ne}e na|e razlog.... Bum! Kilo frazasam ti bacila na sto! ... Pat!
Stoje, gledaju jedno drugo. Nemo}ni...
PAVLE: A, gde ide{?
Ulazi Nera.
MARIJA: O, kuja se vratila! U minut do dvanaest!
Marija izlazi.
MRAK
224 Qubinka Stojanovi}
IX
Stan. Nera sedi na podu, {minka se. Postavqa kameru pred sebe. Na ziduse projektuju wene nakarminisane usne, u odre|enim trenucima kada Neraustane i {eta po sobi, wene usne zamewuje slika ~equsti pit bula kojilaje.
NERA: Ili ti ili ja! ... Moram da te izbacim iz sebe! Ne `elim da tevolim! Pro`dire{ me! Surovo, polako, temeqno! Sisa{ mikrv! Zbog tebe postajem slaba! Povijam se... Pla{i{ me! Ti simoja crna rupa! Guta{... Ti! Ja! Ja! Ti! Mi? Oni? Oni izvanNas? Oni!!! Oni su sve sjebali! Oni u svojim velikim ku}ama,sa `enom i telohraniteqem. I oni {to ih gledaju i navijaju izsvojih malih ku}a uz pasuq i pivo... I moji!... Oni su krivi zasve!... [to ja tebe ne mogu da volim! A htela sam! Poku{avala!Da ti objasnim! Moram da te pustim. Ti si moj stisak i gr~!Moj Hemung! I ko je kriv? [to sam ja ovako sjebana... [to samdosadna... [to izmi{qam razloge... [to pijem... [to gutampilule? Da se smirim! [to mi `ivot ne vaqa... [to imamkvar! [to mi je muka... [to nisam volela... [to nikad nisamstvarno svr{ila nego se pravim... [to NE VERUJEM! [tojurim za qubavqu. Tr~im! Molim! Kad je na|em, odbacujem
X
Slepo i gluvo doba no}i. Pusto par~ence grada. Qudi ve} odavno nezalaze u taj kraj... Masivna vrata no}nog kluba. Zakatan~ena. Na wihovojpovr{ini projektuje se slika qudi koji igraju u klubu, masa se samonazire. Iznad te uzavrele ka{e, igra svetlosti. Dobra `urka... Nastepeni{tu ispred sede Marija i Vuk. Duvaju... Izme|u nogu joj je kavez sahr~kom. Marija pu{i i duva dim u kavez. Smeje se.
MARIJA: Ja ga stvarno volim! Prosto ga volim!!! Oduvek sam ga volela.Mo`da zato {to ga nikad nisam imala. A i to ni{ta ne zna~i.Jel’ da? Mo`da ja imam tebe... Sad, u ovom trenutku, ali to jeto. Ni{ta vi{e... Qudi su zaboravili da `ive Trenutak.
VUK: Jure za Ve~nim, a to je Trenutak. Ni{ta ne kapiraju.
MARIJA: To je tako tragi~no! Jel’ da?... A, ti si mnogo sladak. Znam teja, muva{ se tu okolo... I ti si izgubqen. Vidim ti to u oku. Ida si zaqubqen... I da pati{. Sve ja to vidim. Ali to je srawe,maleni! Neka ti je polomila srce i sad ujeda{!
Vuk je gricne...
MARIJA: [to se quti{?! Ja sam na tvojoj strani.
Vuk je wu{ka.
VUK: Miri{e{ na ukusno.
Marija se osmehne zavodqivo...
MARIJA: Ti si bezobrazan mali uli~ar, jel’ da!? I ima{ neku te{kupri~u.
VUK: Ni te`u ni lak{u od tvoje.
MARIJA: I ja imam te{ku pri~u. Trebalo je da odem danas odavde. Da sespasem... Zna{ moj posao je takav da svuda mogu da se zaposlim.Ja sam medicinska sestra. Ja le~im qude! To je jako depresivanposao i smrdqiv, ali ja KAO le~im qude. Zabadam im igle,vadim krv, nanosim bol! A oni zahvalni... I tako sam pro-pustila jo{ jednu {ansu. Trebalo je da odem za Ju`nu Afriku.Tamo im trebaju sestre. Zna{ li da bih tamo imala svog roba!Zamisli!
VUK: [a ti radi{ ovde?
MARIJA: ^ekam nekog.
VUK: Ovde? Pa, ovde niko ne}e do}i.
226 Qubinka Stojanovi}
MARIJA: Ba{ zato... A ti? [ta ti radi{ ovde?
VUK: Tra`im ne{to {to sam izgubio.
MARIJA: Nisi ga dobro ~uvao.
Marija pogleda na sat, osmehne se.
MARIJA: Sada bih ve} letela. Bila u oblacima!
Marija povu~e dim i duva u kavez. Vuk posmatra Mariju kako se “za-bavqa” sa hr~kom...
VUK: Za{to ga mu~i{?
MARIJA: Mo`e mi se...
VUK: Ostavi ga.
MARIJA: Dobro je wemu. Ne zna za boqe.
VUK: Bespomo}an je u tom kavezu.
MARIJA: I ja sam!!!
VUK: Daj ga meni.
MARIJA: Evo ti TO srawe. Meni i ovako vi{e ne treba. Pokloni gatvojoj devoj~ici. Uvuci joj se u dupence! Oprosti}e ti {ta godda si uradio. Ribe su koko{ke!
Marija nogom gura kavez, Vuk ga uzima.
MARIJA: Sve je to tako dosadno...
Marija pokriva lice rukama.
MARIJA: Koje su mi boje o~i?
VUK: Zelene.
Marija se nasme{i. Pogleda ga i pomiluje, nekako maj~inski po obrazu.
MARIJA: Ho}e{ kod mene?
Marija i Vuk nestaju u mra~noj ulici.
MRAK
Pit 227
XI
Kartel. Treperavo svetlo. Nera i Vuk u ringu, izgu`vani... Kraj wihovihnogu kavez sa hr~kom. Nera dr`i “svoju” kameru. Na zidu se projektujekrvava fleka i kavez kraj we. Nera i Vuk se qube pripijeni jedno uz drugo.Nera se odvaja.
VUK: Ostani.
NERA: Za{to?
VUK: Molim te.
Vuk joj pru`a kavez sa hr~kom. Marija gleda u kavez sa `ivotiwicom.
VUK: Ovo je za tebe.
NERA: Kavez?
VUK: Da te podse}a na mene.
NERA: Odakle ti to?
VUK: Na{ao sam ga pored kontejnera. Bilo mi ga je `ao.
Nera uzima hr~ka.
NERA: Qudi su surovi.
VUK: Najsuroviji.
Gledaju se.
NERA: Reci?!
VUK: Predomislio sam se.
NERA: I ja sam.
VUK: Daj mi jo{ jednu {ansu.
NERA: A ko }e meni da da {ansu?
VUK: Ja sam tvoja {ansa!... Sawao sam te sino}. Sve crno, sva ta smrt,nema{tina i mrak... A ti, kao kometa oko mene... Sija{. Biosam na livadi, legao u travu, gledao u zvezde... I umro...Na|ubrio cve}e, nahranio p~ele, pretvorio se u med.
NERA: Nema{ ti meni {ta da pru`i{.
VUK: A {ta ti treba?
NERA: Sigurnost.
VUK: To ne postoji na ovoj planeti. To su qudi izmislili...
Podi`e kavez sa hr~kom.
228 Qubinka Stojanovi}
VUK: Jel’ on siguran?
NERA: Jeste.
VUK: Nije! Mogu sad da ga izvu~em iz te rupice u koju se nabio i daga smo`dim!
NERA: Idem.
VUK: Nemoj da ode{!!! Ispa{}e u pravu matori Japanac....
Nera mu okre}e le|a, odlazi. Vuk recituje pesmu “Slu~ajni susreti”japanskog pesnika Kacumi Tanake.
VUK: Halejeva kometa pojavila se 1910. god. Ja sam se rodio godinudana potom. Wen period traje sedamdeset i {est godina isedam dana, pojavi}e se, dakle, ponovo 1986. ... Svi su izgledi davi{e nikada ne}u videti tu zvezdu. Tako je i sa qudskimsusretima... Retko se susre}u srodne du{e, jo{ re|e na}i }e{pravu qubav. Znam da }e se moj istinski prijateq pojaviti tekposle moje smrti i da je moja draga umrla jo{ pre nego {to samse rodio.
NERA: Ja sam je videla! Vodili su me moji. Ta~no se se}am! Jedinaslobodna zvezda na nebu! To sam mislila dok sam gledala krozteleskop. A, ti?
VUK: Bio sam suvi{e mali, ne se}am se.
Nera se okre}e ka Vuku.
NERA: Otkud zna{ tu pesmu.
VUK: To je bila omiqena pesma moje majke.
NERA: A, {ta je sa wom?
VUK: Umrla je.
Nera se vra}a, stoji naspram Vuka. Gledaju se.
VUK: Postoje borci koji kada potpuno savladaju protivnika, kad mupolome noge, pokidaju vrat i kada ovaj umire pod wima, po~nuda ga li`u... Sa`ale se. Ali to je jako retko... Qudi ne cenemnogo ovu osobinu.
MRAK
Pit 229
XII
Pavlov stan. Nera sedi na podu, Marija za stolom. Sede jedna naspramdruge. Nera snima kamerom Mariju, ona jede. Nera snima krupan kadarwenih usta dok `va}u.
MARIJA: Ne dam ti ni{ta!
Nera odla`e kameru, Marija odla`e jelo. Okre}u se jedna ka drugoj,gledaju se. Na video bimu, klawe dva pit bula... Gledaju se. ]ute. Dugo...
Nera se osmehne, prilazi Mariji poli`e joj obraz. Uzima kameru. Odlazi.
MRAK
XIII
Pavlov stan.... Nera i Pavle. Pavle hoda po fitnes traci. Jako jezadihan. Nera le`i na krevetu, snima ga...
PAVLE: Milice odlu~io sam!!! Vodim te na more... Na Kipar! [taka`e{?! Imam tamo neka posla... Kupio sam cementaru, zna{?!A wima tamo treba cement, da zalepe sav taj kamen. I onda mispojimo lepo i korisno! Tebi i ovako treba malo boje u licu.Anemi~na si mi! Da ne dr`i{ opet one tvoje dijete?!... Vidi{ta sam ti kupio? Uop{te ne trenira{! Treba ti kondicija.Da oja~a{! Samo se igra{ sa tom kamerom. Kakva ti je to{kola kad od tih brqawa sprema{ diplomski. Stra{no! Alija verujem u tebe! Ako je toliki problem, pa kupi}emo {kolu.Jebe{ {kolu… Jesi u~ila danas? Nisi?! Znam!
Ska~e sa trena`era, dolazi do Nere. Podi`e je lagano sa kreveta, qubijoj ruke, odvodi je do beskona~ne trake. Postavqa je na spravu. Nerapo~iwe da hoda. Pavle uzima kameru, snima je.
PAVLE: Tako! Bravo lepotice! Vidi{ da mo`e{! Jo{ malo i po~e}e{da u`iva{! Tako kwegiwo moja. Da podigne{ tu guzu, da budejo{ lep{a! Da bude savr{ena. Prijavio sam te i na anti-celulit program. Da mi bude{ potpuno u formi. … Ali ti seopire{! Izbi}u ja te lewe bube iz tvoje glavice. Opire{ se, ato nije dobro za tebe! Ja znam {ta je najboqe za nas. Jel’ tako…Da… Vidi kako fino ide{, bravo!... Malo }emo ubrzati.
Pavle ubrzava traku. Nera gotovo da tr~i.
230 Qubinka Stojanovi}
PAVLE: Danas nam je trogodi{wica, a ja sam od moje devoj~ice dobioglodara! Malog, sivog, mrmot~i}a… Lepo. Hvala! Svakom pozasluzi. Nema veze… Ja }u ga voleti… Kao tebe {to volim!...A, je’li gospo|ica danas u~ila?! Nije! Naravno da nije! Da lise gospo|ica spremala za surovu realnost? Za `ivot? Go-spo|ica je imala pametnija posla. Gospo|ica pi~kica je tra-`ila…
Pavle pove}ava brzinu na trena`eru. Nera tr~i, gotovo da se sapli}e.Pavle snima krupan kadar wenog lica.
PAVLE: Sve znam! Mislila si da si slobodna?! Nisi, milice. Povodacje bio samo dovoqno duga~ak… A, “Mali” je lep. Jak. U naponusnage. Pravi pit bul terijer!... Ali mi smo imali dobar seks!!!Jel’ tako?! Reci!
Pavle vadi pi{toq, pote`e na Neru. Puca. Nera pada, weno telozaglavquje beskona~nu traku, aparat je~i. Pavle prilazi, snima je…
PAVLE: Ti si pohotna ku~ka. Sve si uni{tila! …Stra{no!
Pavle bri{e znoj sa ~ela. Sad mu je lak{e…
MRAK
XIV
Pavlov stan. Marija le`i na krevetu, mewa kanale. Zeva. Na stolu kavezsa hr~kom. Pavle snima kavez.
MARIJA: I {ta je to bilo sa ku~kom?
PAVLE: Ubio sam je.
MARIJA: Ubio si je?
PAVLE: Da!
MARIJA: Ali ti si je voleo!
PAVLE: Tim sam lak{e pucao!
MARIJA: I {ta }e{ sad?
PAVLE: Ni{ta.
Pavlu je dosadilo Marijino zapitkivawe, svu svoju pa`wu posvetio jehr~ku.
PAVLE: Bila je skotna.
Pit 231
MARIJA: A gde je... sad?
PAVLE: Bacio sam je u reku. Nije zaslu`ila boqe. Izdala me je.
Marija ustaje iz kreveta, prilazi Pavlu, grli ga i qubi u kosu.
MARIJA: Ako ti bude nedostajala... Videla sam jednog lepog kera naulici. Rasan i jak... Izgleda kao pravi vuk!
PAVLE: Ne, hvala! Ne}e mi nedostajati! Uostalom imam Belu. Vidikako je slatka!
Pavle snima hr~ka.
PAVLE: Ona me ne}e izneveriti!
Pavle odla`e kameru na sto. Na zidu projekcija hr~ka koji tr~i ucrvenom to~ku. Pavle se okre}e ka Mariji, podi`e je, odnosi u krevet.
PAVLE: Milice, ho}e{ da se preseli{ kod mene? ... Ti }e{ biti mojaprava investicija! Ti si bila tu uz mene, sve vreme! Ti si ta!...Idemo MI na Kipar. Ima}e{ sve {to po`eli{! Ti to za-slu`uje{!... Sve ranije su bile propali favoriti.
Marija se kiko}e. Hr~ak tr~i u mestu. To~ki} u kavezu {kripi. Sabla-sno. Sablasno. Sablasno. [kripa se naglo zaustavqa. Pavle pritr~ava,nadvika se nad kavez.
PAVLE: Vidi?! Stala je! Ne tr~i vi{e! Bela!?... Pa, jebem ti matermalu dlakavu! Nije vaqda uganula nogu?!... Govno jedno!
MRAK
KRAJ
232 Qubinka Stojanovi}
