Dragomir Markovi}: Krediti nisu na poklon Zaposlenih u EPS ... · ra energije (vetar, sunce i biomasu). 44 Anegdota varo{kog humori-ste o Pone Mazinu ( Prokopi-ju Mazni}u, jednom

9.D

EC

EM

BA

R2005.

BR

OJ

383

GO

DI

NA

XX

XI

str. 16OKRUGLI STO UNE

Novi model podele akcija EPS-a

str. 04

str. 20

Dragomir Markovi}:Krediti nisu na poklon

Zaposlenih u EPS-u u 2005.Mawe za preko 10.000

Akcije i reakcijeMinulih dana u EPS-u i “okolini”,

poprili~no se razvukla pri~a o pretva-rawu ovog javnog preduze}a u akcionar-sko dru{tvo pa }e i radnicima zapastideo akcionarskog kola~a. Kaù neki, ta-ko }e prelazak na kolosek privatizacijelak{e da se izvede: sindikati ne}e da sebune.

Sve je jo{ pod nekakvim velom tajan-stvenosti i moglo bi se re}i da su oprav-dana podozrewa sa raznih strana. Najprebi vaqalo napomenuti da je vi{e puta izsamog EPS-a re~eno da je privatizacijasamo u domenu naga|awa i da do sada oddràve, kao vlasnika, odnosno iz VladeSrbije, nije stigao nikakav aber {ta dase radi na tom poqu. Me|utim, ~elniciEPS-a, vi{e puta su u javnost izlazilisa svojim razmi{qawima na tu temu. Onabi, pojednostavqeno, mogla da se sveduna tezu da bi, s obzirom na sada{wi ste-pen nebrige dràve o najve`nijem pri-vrednom resursu Srbije, svojinska pro-mena, odnosno prevo|ewe EPS-a u akcio-narsko dru{tvo, za wih bilo ~ak i po-èqno. Prema razmi{qawima u poslo-vodstvu, EPS bi trebalo da ostane u ve-}inskom dràvnom vlasni{tvu. VladaSrbije bi kontrolisala 70 odsto akcija,15 odsto, bi trebalo podeliti radnici-ma u EPS-a, a isto toliko zaposlenima u{kolstvu zdravstvu, vojsci i drugim jav-nim slu`bama. Poslovodstvo i Sindikatradnika EPS-a sasvim su saglasni okoovakve podele, kao i oko stava da se EPSnikako ne par~a, nego da mora da ostane,kao i do sada, vertikalno povezan. Sin-dikalci zajedno sa jo{ 23 sindikata jav-nog sektora sada insistiraju na odgova-raju}im zakonskim promenama (sakupqe-no je vi{e od 550 hiqada potpisa gra|a-na) koje bi omogu}ile da radnici dobijuakcije pre privatizacije i to do aprila2006. godine. Zato je cela stvar oro~enai, zbog skup{tinskih otezawa, sindikatisu zapretili vi{efaznim {trajkom u ce-lom javnom sektoru. Tu }e po svoj prilicine{to da se postigne, ali ostaje pitawe,{ta }e nadaqe da se zbiva sa onih 70 od-sto “dràvnih akcija”. U EPS-u vele dabi bilo dobro da 51 odsto ostane u dr-àvnom vlasni{tvu a ostalo da se prodastrate{kom partneru. Sa preduze}ima,~ije su akcije na berzi, kaù, dràva vi-{e ne moè netrì{no da se pona{a(upravqawe cenama, socijala…), nitipartijski da upravqa. Svaki kupac akci-

ja ra~una na zaradu po kapitalnoj dobitia akcije velikih energetskih i teleko-munikacionih kompanija su svuda najtra-ènije na berzama. Rad takvih kompanijamora konstantno da bude izloèn javno-sti, zbog svega onoga {to moè da ima va-àn uticaj na kretawe cena wihovih ak-cija. A to zna~i bukvalno svakodnevnoprocewivawe wihovog poslovawa i po-teza menad`menta. Njima ne mogu da sename}u poslovi, koji ne donose profit,poput servisirawa, recimo sada aktuel-neTV pretplate i sli~ni.

U 2006. godini na redu za privatiza-ciju je NIS, a EPS - “neka se pripremi”,jer }e svojinske promene u EPS-u, sasvimizvesno, da uslede 2007. godine. Kako }ebiti podeqen akcionarski kola~ - za sa-da se u vladi mudro }uti. U pomenutomzakonskom predlogu sindikalaca, za raz-liku od drugih ukqu~uju}i i NIS, kodEPS-a je poja~ana uloga dràve takozva-nom zlatnom klauzulom. To ukazuje da bidràva (ako iz ko zna kog razloga ho}e daproda svoje akcije) imala mogu}nost dazadrì najmawe jednu akciju i za tu akci-ju vezuje svoju obaveznu saglasnost za svekqu~ne odluke , kada je re~ o prodaji ilidokapitalizaciji EPS-a. Ali, prakti~none bi imala uticaj na redovno poslovawetakvog preduze}a! Naredni meseci }e, uceloj ovoj pri~i, svakako smawiti brojnepoznanica.

UVODNIK

1

Dragan Obradovi}

IL

US

TR

AC

IJA

: M

AR

TI

N T

RE

BO

TI

]

DECEMBAR 2005 kWh BROJ 383

2

DECEMBAR 2005. BROJ 383

GENERALNI DIREKTOR

dr Vladimir \or|evi} DIREKTOR SEKTORA ZA ODNOSE

S JAVNO[]U

Mom~ilo Cebalovi}GLAVNI UREDNIK

Miodrag Filipovi}

REDAKCIJA:

ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA

Dragan Obradovi}NOVINAR

Anka Cvijanovi}REDAKTOR - TEHNI^KI UREDNIK

Jelena Stanojevi}ADRESA REDAKCIJE:

Carice Milice 211000 Beograd

TELEFONI:

011/2627-090, 2627-395FAKS:

011/2024-844E-mail:

[email protected]@pr.eps.co.yu

web site:

www.eps.co.yu

LIKOVNA I GRAFI^KA PRIPREMA:

"Global puls" d.o.o.Beograd

[TAMPA:

[tamparija „Politika” a.d.

Beograd

TIRA@:

13.000 primeraka

PRVI BROJ LISTA ZDRU@ENE

ELEKTROPRIVREDE SRBIJE,

POD NAZIVOM "ZEP", IZA[AO JE IZ [TAMPE

MARTA 1975. GODINE; OD MAJA 1992.

NOSI NAZIV "EPS", OD 6. APRILA 2005. GODINE

LIST IZLAZI POD IMENOM "kWh"

IZDAJE JAVNOPREDUZE]EELEKTROPRIVREDA SRBIJE

U Srbiji je 21. novembra,pri temperaturi od 0,6stepeni Celzijusovih,

potro{eno 126 miliona kilovat-~asova elektri~ne energije. Od 1.do 21. novembra u odnosu na istiperiod lane poto{wa je drasti~nopove}ana za 6,7 odsto. Ukoliko setakav trend nastavi kraj novembrabi}e do~ekan sa mawkom od 168 mi-liona kWh u akumulacijama i66.000 tona ugqa na deponijama

14

FO

TO

: R

AD

E P

RE

LI

] –

TE

NT

A

Iako su diza-licama prine-li novi nisko-

naponski blok skoro doulaza u trafo-stanicu,radnici ekipe za odrà-vawe TS u JP “Elektro-morava” u Poàrevcu,dobro su se namu~ili.

32

Stvoren politi~kim od-lukama u 1991. godini,JP EPS je trebalo znat-

no ranije reorganizovati. Razlogaza to ima vi{e, ali bitna su tri:takav konglomerat brinuo je presvega o gubita{ima, eliminisawekorupcije (prisutne u svim JP) iuspostavqawe druga~ijeg na~inaupravqawa i postignuta efika-snost u poslovawu kao posledicevi{ka zaposlenih

6

Na Nacionalnoj izlo-`bi Srbija 05 u Mo-skvi, EPS se mnogo-

brojnim posetiocima predsta-vio na prostoru od 80 kvadrat-nih metara u ekskluzivnom kom-pleksu Gostiwij dvor. Umestoelektrana i kopova, {tandom jeovog puta dominirao Nikola Te-sla, kome je EPS posvetio tajprostor po{to se u 2006. godiniobeleàva 150-godi{wica we-govog ro|ewa

13


3

NA[ INTERVJUOD INVESTICIJA U 2006. ZAVISI KONTINUITET BUDU]E PROIZVODWE

Krediti nisu poklonRAZGOVOR S POVODOM

DR ZORAN POPOV: KUDA IDE EPS

Izme|u ùrbe i nepravdeFORUMI

REORGANIZACIJA JAVNIH PREDUZE]A

Eps u novom ruhuUSVOJEN PROGRAM POSLOVAWA JP EPS ZA 2006. GODINU

Pri sada{wim cenama nema uslova za realizaciju bilansaSTRU^NO-KONSULTATIVNI SAVET EPS-a

Zaprepa{}enost nebrigom dràveEPS NA SVETSKOM RUDARSKOM KONGRESU

Rudarstvo i odrìvi razvojAKTUELNE TEME

EPS NA NACIONALNOJ IZLO@BI SRBIJA 05 U MOSKVI

Tesla na {tandu EPS-a PREDSTAVNICI ELEKTRANA I RUDNIKA EPS-a U HE “ZVORNIK”

Potro{wa raste, skroman uvozOKRUGLI STO UNE: “AKCIJE U EPS-u I NIS-u - KAKO I KADA”

Dràva najve}i akcionarDOMA]A ELEKTROPRIVREDA U REGIONALNOJ ENERGETSKOJ ZAJEDNICI JUGOISTO^NE EVROPE

Srpska struja na evropskoj berziNAJVE]I DU@NICI EPS-a

Pregovori re{avaju dug “Viskoze”REORGANIZACIJA JP EPS I STAWE KADROVA

Deset hiqada zaposlenih maweNOVI ÊLIK ZA PAROBRODE IZAZOV ZA STRU^WAKE

Svaki spoj pod mikroskopPUTEVI SARADWE: JP TE “NIKOLA TESLA” I INSTITUT “MIHAILO PUPIN”

Moderna oprema, a doma}aSINDIKATI JAVNOG SEKTORA TRAÆE BESPLATNE AKCIJE ZA ZAPOSLENE

Protesti sindikalaca stigli do pregovora AKCIJE

“EPS I DECA” I U 2006.

Sajt, bro{ure i CD sa igricamaKOSMET

BOQE SNABDEVAWE STRUJOM SEVERNOG KOSMETA

U pogonu novi transformatorSINDIKAT

SINDIKAT ]E ZASTUPATI SMENSKE RADNIKE PRED SUDOM

Arbitraà nije uspela[ESTA KONFERENCIJA REGIONALNE MRE@E ENERGETIKE U VRWA^KOJ BAWI

I sindikati regionalnoEKOLOGIJA

SA ME\UNARODNOG SAVETOVAWA O ZA[TITI @IVOTNE SREDINE U KOSTOLCU

Stop dimnim gasovimaNA LICU MESTA

SA EKIPOM YA ODRÆAVAWE TRAFO STANICA “ELEKTROMORAVE” - PO@AREVAC

Bravo majstoriPOVRŠINSKI KOPOVI

RUDARSKI BASEN “KOLUBARA”

"Poqe D" ispunilo planoveTERMOELEKTRANE

KRAJ REMONTNE SEZONE U JP TENT

Doma}a privreda i na kapitalkamaHIDROELEKTRANE

JUBILEJI U JP “DRINSKE HE”

Svetska, a na{aSA REMONTA U JP “\ERDAP”

Ponekad je i glava “vi{ak”DISTRIBUCIJE

ELEKTRODISTRIBUCIJA ÂÂK REDOVNO ISPUWAVA NAPLATNE ZADATKE

Plan ispuwen sto odstoUSPE[AN NASTUP “ELEKTROVOJVODINE” NA SAJMU ELEKTRONIKE I ENERGETIKE

Priznawe za plakat o za{titi belih rodaSVET

SISTEM ELEKTROPRIVREDE SAD

[tedqivi kolos UKRAJINSKI UGQENOKOPI U OKOLONI DOWECKA PRE@IVQAVAJU TE[KE DANE

Donbas na prekretnici FINSKA POSTIGLA VISOK STEPEN RAZNOVRSNOSTI ENERGETSKIH IZVORA

Potro{a~i proizvode struju O[TRE MERE Ê[KOG VLASNIKA PROTIV NEPLA]AWA STRUJE U BUGARSKOJ

I Romi uzorni potroša~i NEISKORI[]EN ENERGETSKI RAJ NOVOG ZELANDA

Vi{ak nema ko da tro{i OBNOVQIVI IZVORI

ISTRA@IVAWE OEBS-a O POTENCIJALIMA U NA[OJ ZEMQISrbiju moè da greje sun~eva energija

KULTURA PORODICA VAJFERT S legatom u istorijuPORTRET VELIKANA: MILUTIN MILANKOVI]

Nepoznati genijeZDRAVQE

DR SVETOMIR STO@INI], KARDIOLOG, O UTICAJU STRESA NA SRCE

Na meti su ambiciozniTURIZAM

U LESKOVCU, PRE VI[E OD VEKA

Zasijalo sunce u stakletu

SADR@AJ

40

38

36

32

34

30

28

29

27

26

24

23

22

20

19

18

16

14

13

11

12

10

06

08

04

41

42

44

46

48

52

50

54

5657

60

62

SAD, kao najmo}nija sila sveta, ima snaànelektroenergetski sistem, kojem su temeqogromne koli~ine antracita, kamenog i mrkog

ugqa, respektabilan hidro potencijal, nuklearne elek-trane ali i sve razvijeniju proizvodwu obnovqivih izvo-ra energije (vetar, sunce i biomasu).

44

Anegdota varo{kog humori-ste o Pone Mazinu ( Prokopi-ju Mazni}u, jednom od najbo-

gatijih trgovaca koji se zdu{no zalagaoda Leskovac dobije struju) ide u prilogonima koji tvrde da je HE Vu~je po~elada radi 1903. godine. Bilo je to zaistabrzo ukrcavawe tre}e HE u Srbiji u voztehni~kog napretka Evrope, samo neko-liko godina posle Beograda i Uìca

62

U JP TENT 22. novembra pro-izvedeno je 70.913 milionakilovat-~asova elektri~ne

energije, {to je i rekord u dnevnoj pro-izvodwi. Sopstvene rekorde ostvarilesu i dve od ~etiri elektrane TENT-a.

37

NA[ INTERVJU

4


Elektroenergetskibilans Elektro-privrede Srbije zaidu}u godinu odre-

dile su mogu}nosti proiz-vodwe ugqa, koji je postaoodre|uju}i faktor za radrevitalizovanih termoka-paciteta. Shodno tome, iplan investicionih aktiv-nosti u 2006. odredio jeraskorak izme|u sada{wih,pove}anih mogu}nostitermoelektrana da proiz-vode elektri~nu energiju izaostajawa u razvoju rudni-ka, koji su do{li do kri-ti~ne ta~ke sopstvene pro-dukcije. Najvi{e sredsta-va, od planiranih 26 mili-jardi dinara investicija uidu}oj godini, namewenoje za projekte u povr{inskekopove “Kolubare” i “Ko-stolca”, u koje }e se uloì-ti ukupno 8,3 milijarde.Ako bi izostala ova ula-gawa, EPS bi ve} 2007. i2008. godine imao velikiproblem nedostatka ugqaza proizvodwu elek-tri~ne energije.

Ovako je direktorDirekcije EPS-a zastrategiju i inve-sticije DragomirMarkovi} objasnioprioritete u inve-sticionim aktivno-stima, planiranimza 2006. godinu, do-dav{i da ukupanobim planiranih sredsta-va za investicije omogu}ujeispuwewe planova proiz-vodwe u predstoje}oj godi-ni i obezbe|uje kontinui-tet u stvarawu uslova za od-

govaraju}u proizvodwu unarednom periodu. Dakle,planirana sredstva nisuni mala ni velika, tamansu tolika koliko mora dase uradi i koliko je Elek-troprivreda u stawu dauloì u svoje kapacitete.Pri tome, kako kaè Mar-kovi}, ova mera podjednakose odnosi i na sopstvenasredstva i na kredite, kojijesu na raspolagawu, alinisu na poklon. Jedino su

donacije izvan ovog ar{i-na. U narednoj godini bi}eih mawe nego prethodnih,samo oko tri milijarde di-nara, i to iskqu~ivo zastrate{ke ekolo{ke pro-

jekte, kao po~etni impulsdugoro~nijem sve ve}emulagawu u za{titu ìvotnesredine, koje Elektropri-vredu Srbije tek o~ekuje.

- Polovinu od planira-nih investicionih sred-stava, odnosno 12,5 mili-jardi dinara, EPS }e obez-bediti iz sopstvenih izvo-ra, ta~nije iz prodaje elek-tri~ne energije, i to je onona {ta treba obratiti po-sebnu pa`wu - navodi Mar-

kovi} i isti~e da su tasredstva planirana naosnovu projektovanograsta cene elektri~neenergije od po~etkaidu}e godine, i to za 20odsto.

Odgovaraju}i na pi-tawe {ta }e biti s pla-novima ako Vlada zadr-ì staru cenu do pro-le}a i odobri mawi

procenat od planiranog,Markovi} kaè da bi u tomslu~aju i ina~e restrikti-van plan investicija mo-rao da se redukuje. [tavi-{e, on tvrdi da sa sada-

{wom neizvesno{}u okocene struje izgleda sasvimrealno da }e EPS moratida se odrekne nekog inve-sticionog projekta, alikaè da se nada da ne}e bi-ti ugroèno ono {to je odtemeqnog zna~aja, kakvi suprojekti za rehabilitacijurudnika.

- Mi za rudnike nemamoalternativno re{ewe.Ili }emo osposobiti BTOsisteme u “Kolubari “ i

Sa sada{wom neizvesno{}uoko cene struje izgleda

sasvim realno da }e EPS morati da se odrekne nekog

investicionog projekta

*

*

OD INVESTICIJA U 2006. ZAVISI KONTINUITET BUDU]E PROIZVODWE

Krediti nisupoklon

Direktor Direkcije za strategiju i investicije DragomirMarkovi} kaæe da je ulagawe u rudnike prioritetno, jerugqa nema dovoqno, i isti~e da EPS planira da polovinu odplaniranih 26 milijardi dinara za investicione programeu narednoj godini obezbedi iz sopstvenih sredstava Pla-novi restriktivni i uslovqeni cenom struje

- Elektroprivreda Srbije objavila je pro{log meseca javni po-ziv za izbor konsultanta za organizaciono i finansijsko re-strukturisawe JP EPS i za unapre|ewe investicionih aktivno-sti. Ciq je da se uz pomo} renomiranog konsultanta izaberu iprivuku strate{ki partneri za nastavak izgradwe TE “KolubaraB” i za projekte rekonstrukcije “Panonskih elektrana”. To su, da-kle, dva projekta koja u EPS-u imaju sasvim jasne izglede, a uko-liko bi se zaista dogodilo da se u ovom na{em regionu finansi-ra izgradwa nekog velikog kapaciteta, EPS i u tom slu~aju imasvoje projekte. Pa evo, pomenu}u “\erdap 3” i TENT B 3 - odgovo-rio je Markovi} na pitawe da li EPS spremno do~ekuje investi-cione planove Energetske zajednice jugoisto~ne Evrope.

Konsultant za “Kolubaru B”Dragomir Markovi}: Nivo

investicija omogu}uje planiranuproizvodwu elektri~ne energije

i kontinuitet

5


“Kostolcu” i obaviti neo-phodnu eksproprijacijuzemqi{ta za nastavak radabagera, ili ugqa ne}e bi-ti. Da ponovim, s razvojemrudnika se zaostalo i sadaje potreban hitan i zna~a-jan zahvat da bi se obezbe-dio kontinuitet proizvod-we - kaè Markovi}.

Prema wegovim re~ima,na realizaciju investici-onih projekata i te kakomoè da uti~e neizvesnostoko priliva sredstava, jernaprosto opremu i delovenije mogu}e ugovarati doknema sigurnih finansij-skih sredstava.

- Mi smo ve} sada u{kripcu. Ovo je period ka-da bi trebalo da seugovara oprema, ami smo u neizvesno-sti da li }emo ima-ti para da tu opre-mu platimo. Zato sepona{amo i radi-mo “u alternativa-ma”. Ne{to ugova-ramo, ne{to odla-èmo. Ali, jedna jestvar ugovarati sada, a sa-svim druga u martu idu}egodine. Na primer, EPSnabavqa veliki deo metal-ne opreme, a cena ~elikana svetskom trì{tu ne sa-

mo da je naglo sko~ila, ne-go i neprestano raste. Ro-kovi isporuke su veoma du-gi, a ako neko èli urgent-nu isporuku, onda cena vr-toglavo ide gore. Sve totreba imati u vidu kada segovori o uslovima za rea-lizaciju projekata i izve-snosti na{ih planova -smatra Markovi}.

Na pitawe da li EPSmoè kreditima da obezbe-di realizaciju investici-onih projekata za koje nemasopstvenih sredstava, od-nosno koliko su osnovanezamerke da je EPS iskori-stio samo 25 odsto ino-starnih kredita koji su muu proteklim godinama bi-

li na raspolagawu, Marko-vi} ocewuje da EPS sadadobija skupe kredite i dastrategija kompanije nijeda se zaduùje po svaku ce-nu nego da postane ekonom-

ski sposobna da dobije po-voqne kredite.

- O kreditnim zadu-èwima ne moè se govo-

riti bez punog uvidau stawe i analize sva-kog kredita posebno.Ono {to je za finan-sijere povoqan kre-dit, ne mora da zna~ida u celini tako i je-ste. Krediti koje do-bijamo uglavnom surestriktivni, bez mo-gu}nosti {ire konku-

rencije prilikom odabiraopreme i wene cene, i savelikim iznosima za obez-be|ewe kredita, tako da sena tim relacijama prvo-bitna povoqnost potpuno

izgubi. Ali, mi i ne moè-mo da dobijmo druk~ijekredite sa cenom kWh od3,2 evrocenta. U investi-cionom programu za idu}ugodinu jeste zna~ajnije u~e-{}e inostranih kreditanego prethodne tri-~etirigodine. Re~ je o ukupno 94,7miliona evra, ili oko de-vet milijardi dinara. Tosu krediti - da pomenemnajve}e - za revitalizacijuhidroelektrana “\erdap 1”i “Bajina Ba{ta”, BTO si-stema na kopu “Tamnava -Zapadno poqe”, TE “Kosto-lac B”, osposobqavawe te-lekomunikacija i elektro-distributivnog sistema -nagla{ava Markovi}.

Pored toga {to ne moèda uti~e na izbor ponu|a~aopreme, a da to nije ome|e-no granicama dràve kojadaje kredit, EPS tako|ekod ovih kredita ne dobijanovac, pa da wime samo-stalno raspolaè. Uglav-nom se transakcije sredsta-va odvijaju na papiru iEPS uspeva tek da isposlu-je da u realizaciji 20 do 30odsto tih sredstava budeangaòvana srpska privre-da. Prema tome, kaè Mar-kovi}, jedina povoqnasredstva su donacije, aliwih vi{e nema za revita-lizaciju proizvodnih ka-paciteta. On smatra da }eovakvi uslovi krediti-rawa pratiti srpsku Elek-troprivredu sve dok se ce-na struje ne dovede u okvi-re standarda koji vaè zatrì{te kreditora, a do-tle treba biti obazriv sakreditima.

Anka Cvijanovi}

Strategija EPS-a nije da se zaduùje po svaku cenu, nego

da postane ekonomski sposobna za povoqne kredite

*

*

- Prema Strategiji razvoja energetike do 2015. godine, na{prevashodni zadatak je odràvawe i poboq{avawe postoje}ihkapaciteta revitalizacijama, rekonstrukcijama i sli~nim za-hvatima, radi urednog snabdevawa potro{a~a elektri~nomenergijom, {to mi i ~inimo od po~etka ove decenije. U drugi redprioriteta, radi zadovoqewa pre svega sve ve}e potro{weelektri~ne energije, spada izgradwa novih kapaciteta, i to jerazlog {to smo ubrzali aktivnosti za dovr{etak gradwe “Ko-lubare B”. Kada je re~ o ovim novim kapacitetima, vrlo je vero-vatno da }e budu}e investicije biti uslovqene svojinskoimrestrukturisawem EPS-a. “Kolubaru B” i “Panonske” zapo~iwe-mo u status kvo situaciji, a pitawe je kako }e sa ostalim pla-novima biti. [to se odràvawa kapaciteta ti~e, treba re}i dase revitalizacije obavqaju u ciklusima od {est godina i da }enam ono {to smo uradili 2001. ponovo sti}i na dnevni red2007. ili 2008. godine. To je tempo koga se moramo dràti. Uko-liko ne budemo tako radili, vek revitalizovanih blokova ne-}e biti 25 nego mnogo mawe godina - kaè Markovi}.

Tempo u ciklusima

Ukupne investicije u kopove 8,3 milijarde dinara:bageri stigli do ku}a na “Tamnavi -Zapadno poqe”

Re o r g a n i z a c i j aelektroprivrede,stvarawe akcio-narskog dru{tva i

podela akcija su teme kojezaokupqaju zaposlene uEPS-u. Sagovornik lista“kWh” dr Zoran Popov,profesor BK Univerzite-ta u Beogradu, godinama jepratio i prou~avao odnosdràve i elektroprivredei u vezi sa tim predlagaopromene u organizacijiEPS-a.

-Stvoren politi~kimodlukama u 1991. godini,JP EPS trebalo je znatnoranije reorganizovati.U taj sistem, naime, tadaje uba~eno sve i sva{ta.Stvoren je pravi konglo-merat, samo da bi takva ja-ka firma pre svegabrinula o gubita-{ima koji sami ni-su mogli da opsta-nu, pa su onda uba-~eni u EPS. To jeprvi razlog zbogkoga se sada EPSmora oslobodititih, tada uba~enihdelatnosti, isti~ePopov.

Pored tog prvog,smatra on, bitan jei drugi razlog re-organizacije a od-nosi se na elimina-ciju korupcije koje, mora-mo da priznamo, ima u ra-znim oblicima u svim jav-nim preduze}ima u kojimapojedinci imaju kontrolunad dràvnim kapitalomi koriste je za sopstvenudobit, a na {tetu gra|a-

na. Reorganizacija samogEPS-a ne}e eliminisatitu pojavu, ve} prvenstvenotreba da uspostavi druga-~iji na~in upravqawa.Eliminisawe korupcije ujavnim preduze}ima, re-cimo, sprovodi}e regula-torna agencija kao telo u~ijoj je to nadle`nosti.

Efikasnost EPS-a, kaotre}i razlog za reorgani-zaciju kompanije, tehno-lo{ki je odre|ena karak-terom same delatnosti -proizvodwom elektri~neenergije. Niska efika-snost u EPS-u, kao i uNIS-u, posledica je, iz-me|u ostalog, vi{ka zapo-slenih i drugih faktora,dok je produktivnost teh-nolo{ki uslovqena. In-

sistirawe svetskih fi-nansijskih institucija idràve na reorganizaci-ji EPS-a je stoga sasvimrazumqivo, {to sam ipredlagao pre vi{e od de-set godina - napomiwePopov. Direktive EU s

tim u vezi {iroko su de-finisane, usled ~ega su imogu}i razli~iti vidoviorganizacije. Aktuelnoje zato pitawe koji je kon-cept reorganizacijeEPS-a najboqi za zemqu.I u konceptu koji sam za-stupao, nastavqa Popov,EPS je trebalo, pre sve-ga, o~istiti od neesenci-jalnih delatnosti, samo{to je to trebalo u~initiranije, a ne sada kada uSrbiji ve} ima milion

nezaposlenih. Po-{to se EPS u prote-klih deset godina ni-je reorganizovao ikako SCG pre 2016.godine ne moè da sepridruì Evropskojuniji, sa tim proce-som moglo se sa~eka-ti jo{ nekoliko go-dina da se ne bi poja-vilo jo{ 10.000 -20.000 nezaposlenih.

Ovo ne zna~i da isada ne treba izEPS-a izdvajati de-latnosti koje ne ~ine

osnovnu delatnost, ali tone bi trebalo ~initi posvaku cenu. To je opravda-no ako te delatnosti ima-ju mogu}nosti za samo-stalni opstanak izvanEPS-a, ali ne i u slu~aje-vima ako bi time bile

osu|ene na likvidaciju.Drugim re~ima, ovakvaizdvajawa ne treba iskqu-~iti, ali ni sprovoditikao linearnu meru kojale~i sve bolesti.

Odlagawe reorganiza-cije EPS-a za par godinane bi bilo ni u suprotno-sti sa preuzetim obaveza-ma Srbije u vezi sa wenimukqu~ivawem na energet-sko trì{te jugoisto~ne

RAZGOVOR S POVODOM

6


DR ZORAN POPOV: KUDA IDE EPS

Izme|u ùrbei nepravde

“î{}ewe” EPS-a od neelektroprivrednih delat-nosti trebalo je sprovesti ranije, a ne sada kada jeu Srbiji oko milion nezaposlenih Reorganizaci-ja kompanije nije uslov za pristupawe Srbije ener-getskom træi{tu jugoisto~ne Evrope Nepravednepodele akcija u privredi Srbije

Odlagawe reorganizacije EPS-a za par godina ne bi bilo ni u suprotnosti sa

preuzetim obavezama Srbije u vezi sa wenim ukqu~ivawem

na energetsko trì{te jugoisto~ne Evrope od 1. januara 2006. godine

Dr Zoran Popov

“Kolubara-Metal” - budu}nost bez straha

Evrope od 1. januara 2006.godine. Tim povodom,Popov napomiwe da onomoè da funkcioni{e uoba slu~aja, {to zna~i dareorganizacija EPS-a zato nije predstavqala neo-phodan preduslov. Naenergetskom trì{tu ju-goisto~ne Evrope pojavi-}e se tako Bugarska sa jed-nim na~inom organizo-vawa elektroprivrede,Gr~ka sa drugim, Make-donija sa tre}im ... Zna~i,u tako raznoliko organi-zovane elektroprivredeuklapa se i na{ elektroe-nergetski sistem.

Prema re~ima Popova,ceo proces trebalo je vo-diti imaju}i u vidu, presvega, mogu}nosti osamo-staqenih firmi iz EPS-ada se izbore za trì{niopstanak. Jer, neke nee-lektroprivredne delatno-sti u EPS-u, kao {to je naprimer iz RB “Kolubara”izdvojeni “Univerzal”,mogu odmah da samostalnoposluju na trì{tu, a ne-ke, kao “Metal”, uspe{nomogu da posluju i u EPS-ui van wega. Ali, gra|e-vinske firme izdvojene izEPS-a, imaju}i u vidustawe na trì{tu i brojtih preduze}a, te{ko da }eu tome uspeti. One }e po-sle kra}eg ili duèg vre-

mena najverovatnije bitiosu|ene na ste~aj ili li-kvidaciju. U ovakvim isli~nim slu~ajevima tre-balo je ispitati mogu}-nost da se one sveduna pogone za odrà-vawe kompletnihsistema u ve}im JPi da na taj na~in idaqe budu korisneza EPS. Ceo taj po-sao, zna~i, trebaloje voditi slojevitoi postupno, korakpo korak i to timpre {to je privredaSrbija ve} optere-}ena sa bezbroj ta-kvih nere{enihproblema. Za{to on-da stvarati nove jed-nostranim i ishitrenimre{ewima, pita Popov.

Sticajem razli~itihokolnosti, zna~i, nastav-qa na{ sagovornik, stvo-ren je doskora{wi EPS,koji je uspe{no funkcio-nisao i ne bi se smelo do-

zvoliti da ceh reorgani-zacije pla}aju oni koji ni-su uticali na takav na~inorganizovawa. Drugim re-~ima, redukovawe tro{ko-

va EPS-a, {to kao prviprincip reorganizacijeovog JP podràvaju Svet-ska banka i druge monetar-ne institucije, ne bi sme-lo da se obavqa iskqu~ivona teret dela zaposlenihradnika. Jer, i u EPS-u i u

drugim JP je vrlo lakoprona}i ne male iznosetro{kova koje je mogu}eredukovati ili potpunoeliminisati, a da to neuti~e negativno na wiho-ve proizodne mogu}nosti.

Osvr}u}i se na konceptpredloènog stvarawa ak-cionarskih dru{tva, u ko-jem }e 70 odsto kapitalabiti u dràvnom vlasni-{tvu, a po 15 odsto pode-lilo bi se zaposlenima ipenzionerima, odnosnogra|anima, Popov je toocenio kao izrazito ne-pravedan postupak.

- Po ovom “receptu” rad-nici u EPS-u i NIS-u }edobiti vredne akcije, aneki drugi radnici, reci-mo iz preduze}a tekstilneindustrije (koje }e u veli-kom delu verovatno oti}iu ste~aj), po istom receptudobili bi prakti~no bez-vredne papire.

Umesto takvog na~ina,za koji se dràva oprede-lila, svojevremeno je - i topre sankcija - ura|en i po-nu|en znatno pravednijimodel privatizacije jav-nih preduze}a. Svodi se nato da sva dru{tvena predu-ze}a postanu dràvna i dakao takva pre|u u nadle-`nost tzv. investicionihfondova, koji bi u imegra|ana postali wihov vla-snik i koji bi ih potomprivatizovali. I to tako

{to bi od odre|enogmomenta svim punolet-nim gra|anima po tomosnovu pripao podjed-naki iznos para poosnovu privatizova-nih biv{ih dru{tve-nih preduze}a. Timebi se izbeglo da zapo-sleni i penzioneri,recimo, u “Kwazu Mi-lo{u”, Apatinskoj pi-vari odnosno u, ina~e,malom broju sli~nihslu~ajeva dobiju ne-pravedno velike pare,a da ve}ina drugih gra-

|ana u takvoj nepravednojprivatizaciji dru{tvenogkapitala ili ne dobiju ni-{ta ili ~ak i ne u~estvuju,obja{wava svoje vi|ewe Zo-ran Popov.

D. Nedeqkovi}

7


Vertikalna integrisanost EPS-a nema alternativu i razbi-jawe proizvodnih celina ovog JP bilo bi kontraproduktivno.Ne bi nikako trebalo odvajati rudnike od termoelektrana,niti jezera od hidroelektrana. Prenosni sistem je trebalo iz-dvojiti, kao {to je i u~iweno. Preostaju jo{ distribucije, ko-je bi, kao najva`niju sponu sa kupcima i trì{tem, trebalopostepeno izdvajati iz EPS-a. To zna~i i da bi se u po~etnojfazi reorganizacije trebalo u osnovi zadràti na konceptuorganizacije nekada{weg ZEP-a. U prvim sagledavawima reor-ganizacije EPS-a bilo je i predloga da se odvoje rudnici ugqai da se tako, kao {to je to ura|eno u Kaliforniji i u nekimevropskim dràvama, razbije vertikalna integracija u proiz-vodwi elektri~ne energije. Zbog toga ta ameri~ka dràva imaprobleme u snabdevawu strujom. Nasuprot tome, Nema~ka iFrancuska to nisu dozvolile i wihovi elektroenergetski si-stemi, samim tim, veoma uspe{no funkcioni{u.

U Srbiji dràva nema razloga da se odri~e tog dela vlasni-{tva. Prinu|eni smo da na{e fabrike prodajemo budza{to(tehni~ko-tehnolo{ki potpuno su zastarele i malo vrede) imnogo bi boqe bilo da dràva prona|e novac da ih pre togaosavremeni i u~ini efikasnijim i da ih kao takve po ve}oj ce-ni proda. EPS jeste duàn, ali nije prezaduèn. On nije nitehni~ko-tehnolo{ki zastareo. Kao takav ne samo da ima pro-|u na trì{tu, nego i visoku cenu. [to je jo{ va`nije, wegovacena }e imati tendenciju rasta u vremenu, pa nema nikakvihrazloga da se ide na wegovu ubrzanu privatizaciju i prodaju.

Oporavkom ~itave privrede pora{}e i cena EPS-a. Tim pre{to dràva za dve-tri godine iz EPS-a moè odstraniti sveono {to je u wemu sada suvi{no, pa da uz osamostaqewe nee-lektroprivrednih preduze}a i smawewe broja zaposlenih (ito pre svega odlaskom u penziju i pronalaàwem novih radnihmesta za prekobrojne) podigne wegovu op{tu efikasnost. EPSbi tako postao elektroprivredno preduze}e sli~no ve} posto-je}im u Francuskoj i Nema~koj i wegova cena bi se bar dupli-rala. Zna~i, boqe je sa~ekati da se do tih para kasnije do|ei to postepenom prodajom izdvojenih delova, a ne kompanije ucelini. Pri tome dràva jedino moè da proda mawinski pa-ket akcija da bi tako zadràla ve}insku kontrolu u toj kompa-niji zbog nacionalnih i strate{kih ciqeva. Ubrzana prodajaEPS-a uslovila bi, tako|e, da ove pare najverovatnije zavr-{e u javnoj potro{wi i da tako nestanu.

Nema razloga za ubrzanu privatizaciju

Redukovawe tro{kova EPS-a, {to kao prvi princip

reorganizacije ovog JP podràvaju Svetska banka i

druge monetarne institucije,ne bi smelo da se obavqaiskqu~ivo na teret dela

zaposlenih radnika


8

^lanovi Upravnogodbora EPS-a do-neli su odluke oosnivawu zavi-

snih privrednih dru{tava,~iji }e osniva~ biti JPEPS. Na osnovu tih odlukau prvoj fazi reorganizaci-je od 18 sada{wih javnihpreduze}a, koja treba da bu-de zavr{ena do 31. decem-bra 2005. godine, stvori}ese 11 zavisnih privrednihdru{tava. Dosada{wih sedam javnihpreduze}a u tom postupkupromeni}e pravnu formu uzavisna privredna dru-{tva. Nova privredna dru-{tva posta}e Rudarski ba-sen “Kolubara” - Lazare-vac, “Termoelektrane Ni-kola Tesla” - Obrenovac,Hidroelektrane “\erdap”- Kladovo, “Panonsketermoelektrane-toplane” -Novi Sad, PD za distribu-ciju elektri~ne energije“Elektrovojvodina” - NoviSad, PD za distribucijuelektri~ne energije

“Elektrodistribucija Beo-grad” i PD za distribuci-ju elektri~ne energije“Elektrosrbija” - Kraqevo.

Spajawem pojedinih JP,kao i pripajawem delovapreduze}a, stvori}e se i~etiri nova pravna subjek-

ta. Nova zavisna privred-na dru{tva od 1. januara2006. godine bi}e PD“Termoelektrane i kopoviKostolac”, PD “Drinsko -Limske hidroelektrane” -Bajina Ba{ta, PD za di-stribuciju elektri~neenergije “Centar” - Kragu-jevac i PD za distribucijuelektri~ne energije “Jugo-istok” - Ni{. Prema re~ima OlivereDoli} , direktora Direk-cije za pravne poslove iqudske resurse, u drugojfazi postupka uskla|i-vawa organizacije rada iposlovawa javnih preduze-}a, a od po~etka 2006. go-dine zavisnih privrednihdru{tava, najva`niji po-

UPRAVNI ODBOR EPS-a

Od 1. januara 11 privrednih dru{tava

Od dosada{wih 18 javnih preduze}a stvori}e se~etiri nova privredna dru{tva, dok }e ostalih se-dam promeniti pravnu formu Izvr{ewe elektro-energetskog bilansa osetno iznad plana UsvojenProgram poslovawa JP EPS za 2006. godinu

FORUMI

REORGANIZACIJA JAVNIH PREDUZE]A

EPS u novom ruhu

Kostolac : kopovi i termoe-lektrane ponovo zajedno

Od ~etiri preduze}a - jednodru{tvo: ED Vrawe u sastavu“Jugoistoka” -Ni{

Na sednici Upravnog odbo-ra EPS-a, odrànoj 23. no-vembra (predsedavao prof.dr Jeroslav @ivani}) do-nete su odluke o reorgani-zaciji javnih preduze}a i o

usvajawu Programa poslo-vawa JP EPS za 2006. godi-nu. Usvojene su i informa-cije o izvr{ewu elektroe-nergetskog bilansa Repu-blike za septembar i okto-

bar, sa procenom za novem-bar i sa wenim sagleda-vawem za decembar, kao i orealizaciji programa re-monta elektroenergetskihkapaciteta, zakqu~no sa

krajem septembra. Donetaje, tako|e, i odluka o zadu-èwu kod Me|unarodnogudruèwa za razvoj (kreditbr.4090 YF), radi finan-sirawa dela A Projekta za

U proizvodnim kapacitetima JP EPS 7. decembra ispuwen jegodi{wi plan proizvodwe elektri~ne energije od35.608.000.000 kilovat-~asova, odnosno ukupno sa HE “Piva” (u kojoj je dobijeno 762.000.000 kWh) od 36.370.000.000 kilovat-~asova elektri~ne energije. Kako isti~u u Direkciji za proiz-vodwu elektri~ne energije EPS-a 6. decembra ve} je bio do-stignut i plan proizvodwe iz 2004. godine od 36.195.840.000kilovat-~asova elektri~ne energije (iz sopstvenih kapaciteta35.384.537.000 kWh i iz HE “Piva” 811.303.000 kWh). Proizvod-wa elektri~ne energije u JP EPS za jedanaest meseci ove godi-ne iznosila je, naime, 33.699.000.000 kilovat-~asova i bila jena nivou prose~nih ostvarewa u periodu januar-novembar1990.-2005. godine. U novembru 2005.godine, osim toga, postig-nuta je i do sada najve}a mese~na proizvodwa.

U proteklih jedanaest meseci u proizvodnim kapacitetimaEPS-a bilo je ispuweno 97,1 odsto od godi{weg plana i 97,8odsto od najve}e proizvodwe iz 1990. godine. Ostvarewe godi-{weg plana u periodu januar-novembar 2005. godine, zna~i, bi-lo je ve}e za 8,1 odsto, a od uporednog petnaestogodi{weg pe-rioda za 9,9 odsto. Od 1990. godine maksimalnu periodi~nuproizvodwu u 2005. godini ostvarili su TENT A, TE “KostolacB”, HE “Bajina Ba{ta”, HE “Zvornik” i HE “Pirot”. Potro{waelektri~ne energije za jedanaest meseci u odnosu na isti peri-od lane , me|utim, ve}a je za 4,4 odsto, a kada se poredi sa1990. godinom wen rast iznosi ~ak 32 odsto.

Godi{wi plan ispuwen 7. decembra


9

ELEKTROENERGETSKA SITUACIJA U NOVEMBRU

Rekordi termoelektrana.

Srbiju u okviru komponen-te za Dràvnu zajednicuSrbija i Crna Gora Pro-grama Energetske zajedni-ce jugoisto~ne Evrope. Od-luka o reorganizaciji jav-

nih preduze}a, kako je is-taknuto, doneta je u skladusa obavezama iz Odluke oosnivawu JP EPS i sa wi-hovim usagla{avawem sazakonom o energetici i

privrednim dru{tvima.Rok za postupak uskla|i-vawa organizacije rada iposlovawa tih preduze}aisti~e 31. decembra 2005,tako da }e JP EPS ve} od

1.januara 2006. godine bitisa 11 zavisnih privrednihdru{tava, nastalih reor-ganizacijom dosada{wih18 javnih preduze}a.

M. F.

sao bi}e kona~no formi-rawe PD “Centar”. Domarta 2007. godine, kada}e iste}i rok za drugu fa-zu reorganizacije, pred-stoji da se zavr{i odva-jawe {umadijsko-pomorav-skih op{tina iz JP “Elek-trosrbije” i wihovo pri-pajawe PD “Centar”, koji}e dotle ~initi javnapreduze}a “Elektromora-va” - Poàrevac i “Elek-tro{umadija” - Kraguje-vac. Odluka o reorganiza-ciji javnih preduze}aEPS-a posta}e punova`napo dobijawu saglasnostiVlade Srbije. O~ekuje seda }e to biti 1. decembra.

M. Filipovi}

Elektroenergetskusituaciju u novembru,kako je istakao ZoranManasijevi}, zamenikgeneralnog direktoraEPS-a, karakteri{u,pre svega, izvr{ewee l e k t r o e n e r g e t s k o gbilansa znatno iznadplana, nepredvidivrast potro{we elek-tri~ne energije, re-kordna proizvodwa utermosektoru (TENT je22.novembra postigao idnevni rekord sa pro-izvedenih 70,9 milio-na kilovat-~asova) ibrè pra`wewe akumu-lacija i deponija ugqaod o~ekivanog. Pogor-{ano je, stoga, staweakumulacija i one su sanivoom od 96,6 odstotrenutno tek ne{to iz-nad bilansa. Po{toprava zimska sezonatek nailazi, one se,

o~igledno u ve}oj meriza te dane nisu moglesa~uvati. Na deponija-ma trenutno ima 1,2 mi-liona tona, {to je nabilansu i pove}ane po-trebe termoelektrana uovom periodu, zahvaqu-ju}i pre svega povr-{inskim kopovima RB“Kolubara”, uspe{no supodmirene.

Prema re~ima Mana-sijevi}a, pore|ewa ra-di, pri kraju novembra2004. godine akumula-cije su iznad bilansabile za 19, a deponijeugqa za 11 odsto. Ka-rakteristi~na za pro-teklu godinu bila je iizuzetno dobra hidro-logija, koja se u toj me-ri nije ponovila i uovoj godini. Nepo-voqni trendovi u izvr-{avawu elektroener-getskog bilansa i pre-

rano tro{ewe zimskihrezervi, me|utim, po-sledica su osetnog ra-sta potro{we, koja je uproteklom delu godineu odnosu na isti peri-od lane pove}ana ~ak za1,24 milijarde kilo-vat-~asova elektri~neenergije. U odnosu naprvih devet meseci2004. godine, potro-{wa je u istom perioduove godine, ve}a za tri,u oktobru ove prema ok-tobru pro{le ve}a je za7,59, a ovog novembraje za 9,38 odsto ve}a ne-go u istom mesecu lane.Do 22. novembra proiz-vedeno je 33,4 milijar-de kilovat-~asovaelektri~ne energije,{to je 8,1 odsto vi{eod bilansa, a 94,7 odstood godi{weg plana.

M. F.


10

Predloènim Pro-gramom poslovawaJP EPS za 2006. go-dinu, pri datim

pretpostavkama (a koje se pr-venstveno odnose na projek-tovani dru{tveni proizvod,inflaciju i cene elektri~neenergije), finansijsko st-awe uslovqava probleme ufinansirawu teku}e proiz-vodwe, {to zna~i i da EPSnema uslova za realizacijuelektroenergetskog bilansa.EPS, samim tim, ne moè nipreuzeti odgovornost za pou-zdano snabdevawe kupacaelektri~ne energije. Kako jetim povodom istakao RatkoBogdanovi}, direktor Di-rekcije za ekonomsko-finan-sijske poslove, EPS u 2006.godinu ulazi sa minusnomstavkom od 28,8 milijardidinara i to samo po osnovupodmirivawa kredita i dugo-va dobavqa~ima od 16,2 mili-jarde i sopstvenih sredstavaza investicije od 12,5 mili-jarde dinara. Potrebna sred-stva za odràvawe elektroe-nergetskih i rudarskih kapa-citeta, pored toga, premapredloènom programu, iz-nose 14,8 milijardi, a pro-grama investicija ukupno 26milijarde dinara. Za pokri-}e teku}ih operativnih tro-{kova, tako|e, nedostaje 3,6milijarde dinara. Od osta-lih zna~ajnijih aktivnosti u2006. godini planirano je ida se sa 5,8 milijardi dinarafinansira plan za{tite i

unapre|ewa ìvotne sredine(od ~ega su sopstvena sredstva1,3 milijarda, donacije 3,1milijarda i krediti 1,4 mi-lijarda dinara).

Prema re~ima Bogdanovi-}a, EPS nema mogu}nosti daizmiri obaveze po osnovukredita i duga dobavqa~imau iznosu od 11,4 milijardedinara. Pri sada{wim uslo-vima poslovawa, EPS je, ta-ko|e, prinu|en da zaustavineophodne investicione ak-tivnosti. Da bi se odràodostignuti nivo proizvodweelektri~ne energije, me|u-tim, neophodna su investici-ona ulagawa od 300 milionaevra godi{we do kraja ovedecenije, a zbog pove}ane po-tro{we struje neophodne su idodatne investicije za grad-wu novih elektroenerget-skih kapaciteta.

Realizacija elektroener-getskog bilansa i neodlo-`nih investicionih progra-ma uslovqena je, stoga, predu-zimawem hitnih mera nazna-~enih u posebnom predlogu,koji je i prate}i deo predlo-ènog Programa poslovawaEPS-a za 2006. godinu. Upredlogu mera posebno seukazuje da bi zaustavqaweneophodnih investicionihprograma za posledicu imalosmawewe proizvodwe (nedo-statak ugqa u 2006, a od 2008.godine i mawak kapacitetaza proizvodwu elektri~neenergije), pove}awe tro{ko-va proizvodwe, kao i uvoza

elektri~ne energije i gubi-taka u mreì distribucije,smawewe sigurnosti snabde-vawa kupaca i nemogu}nostfinansirawa dospelih sta-rih obaveza.

-EPS }e preduzeti aktiv-nosti na daqem unapre|ewu iracionalizaciji rada i po-slovawa u skladu sa predvi|e-nim merama - kaè Bogdano-vi}. Programom poslovawaefekti racionalizacije natro{kovima u funkciji teku-}e proizvodwe ( ne ra~unaju-}i i wihov deo koji se odno-si na investicije) iznose 3,7milijarde dinara i ukqu~e-ni su u Program mera wego-vog sprovo|ewa u 2006. godi-ni. U predlogu mera predla-è se i da se izvr{i repro-gram dospelih neizmirenihobaveza po kreditima za pe-riod 2002-2005. godina. Me|uwima su obaveze po osnovuPariskog i Londonskog klu-ba, po kineskom kreditu, pre-ma bankama u ste~aju, po osno-vu javnih prihoda ( za koje sepredlaè da se odloè za2007. godinu), zatim da se do-deli pozajmica Ministar-stva finansija, kao i da se izrepubli~kog buxeta obezbedesredstva za finansirawe na-knade zarada zaposlenih iz

JP sa teritorije Kosova iMetohije i da se izvr{i wi-hovo refundirawe za iznoskoji }e EPS priznati kupci-ma na ime odobrenih popustau ceni elektri~ne energije.

Traì se, tako|e, da seobezbedi finansirawe sti-mulativnih otpremnina izTranzicionog fonda za 1.900zaposlenih, da se EPS-u pre-nesu sredstva od prodaje iz-dvojenih preduze}a i da se od-govaraju}im odlukama obez-bedi da se potro{wa ve}a odostvarene u 2005. godini zakategoriju kupaca visokog isredweg napona fakturi{epo ve}im cenama, po{to seobezbe|uje uvozom elektri~neenergije. A kao posebno zna-~ajno u ovom predlogu merapredlaè se da Upravni od-bor donese odluke o pove-}awu prose~ne cene elek-tri~ne energije za 20 odsto,proizvo|a~kih cena ugqa zaindustriju i {iroku potro-{wu za 36,9 odsto i za toplot-nu energiju i tehnolo{ku pa-ru za 30 odsto u proseku ( u za-visnosti od vrste goriva ko-ji koriste). Nove cene bi seprimewivale od 1. januara2006. godine.

M. F.

USVOJEN PROGRAM POSLOVAWA JP EPS ZA 2006. GODINU

Pri sada{wim cenama nema uslova zarealizaciju bilansa

Realizacija elektroenergetskog bilan-sa i neodloænih investicionih progra-ma uslovqena je, preduzimawem hitnihmera nazna~enih u posebnom predlogu,koji je i prate}i deo predloæenog Pro-grama poslovawa EPS-a za 2006. godinu

Zna~ajne aktivnosti u 2006. godini i u oblasti za{tite iunapre|ewa ìvotne sredine


11

Broj zaposlenih uEPS-u u ovoj godinisveden je sa 48.300 naoko 39 hiqada, a za

2006. godinu traì sesmawewe za jo{ 2.500 zaposle-nih. Sa postoje}om cenom uidu}oj godini nedostaja}enam oko 14 milijardi dina-ra, ili 160 miliona evra.Uskoro }e se raspisati ten-der za privatizacionog sa-vetnika i privatizacija bi,posle priprema u narednojgodini, trebalo da usledi2007. godine. O~ekujemo da,ovako vertikalno povezanopreduze}e ne}e da se raz-bija i mislim da bi bilodobro da na|emo partne-ra sa u~e{}em od 20 od-sto. Tako bismo, s obzi-rom na sada{wi odnosdràve prema EPS-u, do-bili ne{to {to se zoverealnost u privre|i-vawu.

Ovo je u uvodnom delusednice Stru~no - konsuta-tivnog saveta EPS-a, odrà-ne 17. novembra 2005, nagla-sio Dragojlo Baàlac, zame-nik generalnog direktora.^lanovi Stru~no konsulta-

tivnog saveta - istaknutielektroprivredni posleni-ci i veliki graditeqi srp-ske elektroprivrede izrazi-li su, ovom prilikom, zapre-pa{}ewe odnosom dràveprema onome {to su oni go-dinama stvarali. S tim u ve-zi, na sednici je dogovorenoda je neophodno da se javno-sti skrene pa`wa na neshva-tqive poteze u vezi sa cenomelektri~ne energije, kojimase blokira i samo odrà-vawe elektroenergetskih ka-paciteta, a o daqem razvojunema ni govora. Ovom prili-

kom ~ulo se da ne bi bilo lo-{e da EPS postane akcio-narsko dru{tvo i da se ino-partneru proda do 20 odstoakcija, 15 odsto podeli rad-nicima EPS-a i 15 odsto za-

poslenima u drugim javnimslu`bama. Samim prelaskomu akcionarsko dru{tvo,spre~io bi se sada{wi pogu-ban odnos dràve premaEPS-u i postigla bi se real-na cena struje.

Baàlac je prisutnimaskrenuo pa`wu da se na ne-davnom tenderu dobilo samo60 odsto traènih koli~inaelektri~ne energije, {to ove

zime moè da stvoriozbiqne probleme. Si-ni{a ]iri}, dugogodi-{wi pomo}nik general-nog direktora ZEPS-a,istakao je da }e Srbija,ukoliko ve} naredne go-dine ne po~ne izgradwunovog kapaciteta, opetpostati najve}i uvoznikelektri~ne energije u

regionu i da bi godi{wiuvoz 2012. godine mogao dadostigne nivo od 12 milijar-di kilovat-~asova - u vredno-sti od oko 500 miliona evra!Realna cene elektri~neenergije, rekao je, omogu}avarazvoj i zapo{qavawe srpskeprivrede i smawuje odlivzna~ajnih deviznih sredstavaza uvoznu elektri~nu energi-ju, koja }e biti sigurno sku-pqa od na{e. ^lanovi Stru~-no-konsultativnog saveta,ulaù}i svoj stru~ni autori-tet, sloìli su se s konstata-cijom da }e Srbija, ukolikose ne{to hitno ne promeni uodnosu prema EPS-u, u}i u ve-like probleme u snabdevawuelektri~nom energijom i da}e redukcije i mrak postatina{a svakodnevnica. Zato su

u ciqu sagledavawa stvarnogstawa, predloì premijeruKo{tunici da formira timiskusnih, uglednih i nezavi-snih eksperata, koji }e, posleanalize stawa, predloìtiVladi Srbije mere za sani-rawe, a potom i razvoj srpskeelektroprivrede u narednimgodinama.

Ovom prilikom je re~enoda elektroprivreda nijevlasni{tvo jedne vlastiili jedne partije, ve} vla-sni{tvo naroda i da nikonema pravo da za svog manda-ta uni{tava ono {to su gra-dile generacije i {to vredimilijarde dolara. Vlasti semewaju i prolaze, re~eno je,a oni, koji je trebalo dabrinu o razvoju ne snose ni-kakvu odgovornost za ono{to nisu ili za ono {to suu~inili. Miroslav Jovano-vi}, nekada{wi zamenikgeneralnog direktoraZEPS-a, rekao je da bi tre-balo da se napravi belakwiga, u kojoj bi se jasno da-la rentgentska slika elek-troprivrede kako bi {irokkrug qudi mogao da zastupainterese elektroprivrede.Istakao je da je ovo “piqar-ska politika”, sitna trgo-vina i prodaja preduze}ainostranom kupcu. Kako sa-da stvari sadastoje, upozo-rio je Jovanovi}, ne preo-staje nam ni{ta drugo negoda odemo u Sabornu crkvu ida molimo Boga da Srbija nebude u mraku.

D. Ob..

STRU^NO-KONSULTATIVNI SAVET EPS-a

Zaprepa{}enostnebrigom dràve

Na sednici je nagla{eno da je elektroprivreda vla-sni{tvo naroda i da niko nema pravo da za svog manda-ta uni{tava ono {to su gradile generacije i {to vredimilijarde dolara

Stru~no-konsultativni savet EPS-a

Na nedavno raspisanom tenderu za uvoz struje dobilo

se samo 60 odsto koli~ina potrebnih za ovu zimu

Cene elektri~neenergije blokiraju i

samo odràvaweobjekata

12

Pod motom “Rudar-stvo i odrìvirazvoj”, u Teheranuje u organizaciji

Iranskog nacionalnog ko-miteta i Iranskog rudar-skog preduze}a (Iran MineHouse) od 7. do 11. novem-bra odràn 20. svetski ru-darski kongres. Ova mani-festacija predstavqa naj-ve}i i najzna~ajniji ru-darski forum na kome u~e-snici razmewuju ideje iiskustva iz oblasti rudar-ske industrije. Ciq Kon-gresa bila je promocijanau~ne, tehni~ke i eko-nomske saradwe u svetskojrudarskoj industriji. Go-tovo 500 delegata iz celogsveta i vi{e od 1.000 izzemqe-doma}ina poku{aloje da prona|e re{ewa zaprobleme dana{weg rudar-stva istovremeno se bave}irudnim blagom kao global-nim fenomenom i potre-bom kako razvijenih, tako

i zemaqa u razvoju. Jednaod nezaobilaznih tema ko-jom se bavi ve}ina dana-{wih skupova, pa i ovaj,bila je i za{tita ìvotnesredine.

Pored foruma kao glav-nog doga|aja odràna je ivelika izlo`ba rudarskeopreme i najve}ih kompa-nija-proizvo|a~a - EXPO2005. Predstavqene su no-ve tehnologije i oprema zaekstrakciju, skladi{tewetransporta ruda i polu-proizvoda.

Delegaciju EPS-a i RB“Kolubara” koja nas jepredstavqala na ovom kon-gresu sa~iwavali su Slo-bodan Mitrovi}, pomo}-nik direktora Direkcijeza strategiju i investicijei mr Darko Dani~i}, me-naxer projekta. Oni supred delegatima iz celogsveta na izuzetno pose}e-noj prezentaciji predsta-vili rad “Ispitivawe ro-

tornih bagera za utvr|i-vawe wihovog stawa za re-vitalizaciju”.

- U prvom delu prezenta-cije bilo je re~i o srp-skim rudarskim resursimai lignitnom sektoru, od-nosno predstavqeni suElektroprivreda Srbije iKolubara-Metal, kao pre-duze}e koje proizvodi iodràva opremu. Prezen-tacija je izazvala velikupa`wu posetilaca, naro-~ito delegata ~ija delat-nost je povr{inska eks-ploatacija ugqa, a posleizlagawa uspostavqeni subrojni kontakti - kaèSlobodan Mitrovi}. -Lignit }e, kao i sve osta-le vrste ugqa, jo{ dugo bi-ti zna~ajan energetski re-surs, ako wegovo kori-{}ewe bude u saglasnostisa ciqevima iz oblastiìvotne sredine - zakqu-~uje Mitrovi}.

Jo{ od svojih po~etaka,Svetski rudarski kongres,traìo je na~ine za pro-{irewe saradwe radi una-pre|ewa nauke i transfe-ra tehnologija, kao i omo-

gu}avawe me|unarodne sa-radwe u istraìvawu irazvoju mineralnih resur-sa. Uzev{i u obzir ubrza-ni razvoj koji zahteva pro-{irewe eksploatacije,transporta i prerade mi-nerala, fokus se pomeriona kori{}ewe resursa sasmawenom proizvodwomotpadnih materija, rekul-tivaciju zemqi{ta i za-{titu ìvotne sredine.Ovogodi{wi kongres pru-ìo je priliku za diskusi-ju na teme iz oblasti: pro-jektovawa i planirawa,mehanizacije i ma{ina,tehnologija za o~uvawe re-sursa, rudarewa malih raz-mera, zdravqa i sigurno-sti u rudarstvu, upravqawaotpadnim materijalima,za{tite ìvotne sredine,of{or rudarstva, geomeha-nike, postupawa sa vodom urudarstvu, istraìvawa,globalnih aspekata rudar-stva, novih metoda i in-formacionih tehnologija,edukacije i budu}ih tren-dova.

A. ôli}

Prvi svetski rudarski kongres odràn je 1958. godine u Var-{avi i na wemu je u~estvovalo 750 delegata iz 13 zemaqa. Fo-rum se odràva svake tre}e godine, a 1982. godine organizaci-ja ove manifestacije pripala je Beogradu, kada je u~estvovalo2.350 delegata iz 56 zemaqa.

Rudarstvo u me|unarodnoj saradwi

EPS NA SVETSKOM RUDARSKOM KONGRESU

Rudarstvo iodrìvi razvoj

Ciq Kongresa bila je promocija nau~ne, tehni~kei ekonomske saradwe u svetskoj rudarskoj industriji

VISOKI ZVANI^NIK SECO MI[EL MORDASINI POSETIO ELEKTROPRIVREDU SRBIJE

Zadovoqstvo primenom donacijaDirektor za ekonomsku saradwu i razvoj

u [vajcarskom dràvnom sekretarijatu zaekonomske poslove, SECO, Mi{el Morda-sini, posetio je 31. oktobra Elektropri-vredu Srbije, kako bi se upoznao sa napret-kom primene tri paketa iz {vajcarske do-nacije. Najve}i i najva`niji paket SCA-DA/EMS, u dispe~erskom centru, kako jekonstatovano ovom prilikom, nalazi sepred fabri~kim testom, koji bi trebalo da

se obavi u novembru 2006. godine. Drugi pa-ket odnosi se na SRAAMD instalacije i te-stirawe sistema za sakupqawe stawa bro-jila na visokom naponu.Tre}i paket iz SE-CO donacije je, visokonaponska laborato-rija, odnosno kamion s opremom za visoko-naponske testove na terenu, koji su gostiobi{li u TS Beograd 17.

Posle razgovora s na{im stru~waci-ma, koje je predvodio Vladimir Obrado-

vi}, savetnik generalnog direktoraEPS-a, Mi{el Mordasini je izrazio za-dovoqstrvo na~inom na koji su utro{enasredstva donacije {vajcarske vlade iuop{te saradwom s ElektroprivredomSrbije, koja je po~ela jo{ 1999. godine,hitnom isporukom rezervnih delova zareparaciju na{eg elektroenergetskog si-stema.

D. Ob.

Slobodan Mitrovi} i mr Darko Dani~i}

na prezentaciji

13

EPS je uspeo u veomakratkom roku, ta~-nije od 17. oktobrado 14. novembra, da

se pripremi za u~e{}e naovoj izlo`bi. Celokupanposao pripreme i produk-cije promotivnog materija-la realizovao je SektorEPS-a za odnose s javno-{}u. Kompletan promo ma-terijal prevo|en je na ruskijezik a mnogo toga je ra|enou isto vreme, kako bi deomaterijala bio utovaren nakamion koji je po{ao 9. no-vembra. Rokovi su bili ne-mogu}i, ali uspeli smo, ob-ja{wava Mom~ilo Cebalo-vi}, direktor Sektora. Mo-ram da kaèm - pitawe je dali bi sve ovo bilo ura|enona ovom nivou i u ovim ro-kovima da posao nije vodi-la Estera Mi{kovi}, sa-mostalni referent za izda-va~ku i propagandnu delat-nost.

Odràvawe Nacionalneizlo`be SRBIJA 05 u orga-nizaciji Ministarstva tr-govine, turizma i usluga, apod pokroviteqstvom Vla-de Republike Srbije, jedan

je od veoma zna~ajnih proje-kata proistekao iz Memo-randuma o trgovinsko-eko-nomskoj saradwi koji su u

maju 2004. potpisali BojanDimitrijevi}, ministartrgovine, turizma i uslugai Jurij Lu`kov, gradona-

~elnik Moskve. Ova mani-festacija bila je odli~naprilika za uspostavqawenovih poslova i angaò-vawe doma}ih kompanija naruskom trì{tu, odnosnoza oìvqavawe trgovinsko-ekonomske saradwe RuskeFederacije i RepublikeSrbije.

Na prostoru od 80 kva-dratnih metara u eksklu-zivnom kompleksu Go-stiwij dvor, EPS se pred-stavio mnogobrojnim pose-tiocima izlo`be. Umestoelektrana i kopova, ovogputa {tandom je domini-rao Nikola Tesla kome jeEPS posvetio zna~ajanprostor s obzirom da se na-redne godine obeleàva150-godi{wica wegovogro|ewa. EPS je posetioci-ma predstavio Teslu krozkratki film i materijal“Tesla - nau~no delo i ì-votni put”, a ceo {tandEPS-a i promotivni mate-rijali bili su dizajniraniu znaku na{eg velikog na-u~nika.

A. ôli}

AKTUELNE TEME

S obzirom na to da }e seod 1. decembra u novembar-skim obra~unima za elek-tri~nu energiju na}i istavka za RTV pretplatu,interesovalo nas je kako seElektroprivreda Srbijepripremila za naplatupretplate.

- Na osnovu izmena Zako-na o radiodifuziji zakqu-~en je ugovor izme|u Radio-televizije Srbije i EPS-akojim su definisani odno-si u fakturisawu RTV pret-plate uz ra~un za elektri~-

nu energiju - kaè MilanMirosavqevi}, direktorSektora za tarife i odnosesa kupcima u Direkciji zatrgovinu i distribucijuelektri~ne energije. - Ura-|eno je zajedni~ko uputstvosa RTS-om, uru~eni su mate-rijali elektrodistribu-tivnim preduze}ima, a u to-ku je i izrada posebnogsoftverskog paketa za na-platu. Moèmo re}i da susve obaveze koje se ti~uEPS-a ispuwene. Sve to je,naravno, iziskivalo i po-

ve}ano angaòvawe qud-stva u na{oj kompaniji, asamim tim su i tro{kovive}i. Oni jo{ nisu preci-zno utvr|eni, ali je odlu~e-no da se privremeno pokri-vaju izdvajawem osam odstood napla}ene RTV pretpla-te. Kona~ni obra~un }e bi-ti ura|en za {est meseci.

Uz oktobarski ra~un zautro{enu elektri~nu ener-giju gra|anima je uru~eno iobave{tewe o naplati RTVpretplate, wihovim pravi-ma i o mogu}nostima za

osloba|awe od pla}awa.RTS je od{tampao obrasceza osloba|awe od pla}awapretplate, koji se mogu na-}i i na {alterima elektro-distribucija.

Mirosavqevi} navodi daje interesovawe gra|ana zapopuwavawe zahteva zaosloba|awe od pla}awaRTV pretplate veliko i da}e svi zahtevi predati na{alterima elektrodistri-bucija biti prosle|eniRTS-u.

A. ôli}

EPS NA NACIONALNOJ IZLOÆBI SRBIJA 05 U MOSKVI

Tesla na {tandu EPS-aUpravni odbor Elektroprivrede Srbije doneo je odluke kojima je omogu}en nastup

ove kompanije na Nacionalnoj izloæbi srpske privrede SRBIJA 05 koja je odræanau Moskvi od 29. novembra do 1. decembra

RTV pretplata moè da krene


[tand EPS-a na prostoru od 80 kvadratnih metara

14


Pri temperaturi va-zduha od 0,6 stepeniCelzijusovih, u Sr-biji je, 21. novem-

bra, potro{eno 126 milio-na kilovat-~asova. Ako seima u vidu da je za prvih de-vet meseci 2005.ukupna potro{waelektri~ne energijeve}a za oko tri od-sto, a od 1. do 21. no-vembra ove, u odnosuna isti period pro-{le godine, za 6,7odsto - moèmo dakaèmo da, pri pr-vom zahla|ewu, ima-mo drasti~an rastpotro{we.

Ovu konstatacijuizneo je Miladin Basari},direktor sektora za ener-getsko planirawe i uprav-qawe u Direkciji za trgo-vinu i distribuciju elek-tri~ne energije, na sastankudirektora elektrana i rud-

nika EPS-a (predsedavaoVladan Jovi~i}, direktorDirekcije za proizvodwuenergije) koji je 22. novem-bra odràn u HE “Zvornik”.On je tako|e ukazao da }emo,ukoliko se nastavi ovakav

trend, kraj novembra do~e-kati s mawkom, u odnosu nabilans, od 168 miliona ki-lovat-~asova u akumulacija-ma i 66 hiqada tona ugqa nadeponijama. Raspisan je itender za uvoz 223 miliona

kilovat-~asova elektri~neenergije u decembru i 233miliona kilovat-~asova ujanuaru idu}e godine. Pro-cewuje se, kako je rekao Ba-sari}, da bi, zbog slabe hi-drologije, koja se o~ekuje

krajem decembra,mawak u akumulaci-jama mogao da do-stigne i 253 milio-na kilovat-~asova ida }e naro~ito re-zerve u RHE “BajinaBa{ta” biti na ne-dopustivo niskomnivou. Na deponija-ma bi rezerve ugqamogle da budu za 300hiqada tona ispodkoli~ina predvi|e-

nih bilansom. Ako se nasta-vi su{a mora}e da se doku-pquju dodatne kloli~ineelektri~ne energije ili dase dodatno angaùju TE-TO.Za sada, kako je rekao Basa-ri}, situacija je pod kon-

trolom. Ali treba u~initisve da se ne otrgne kontro-li, naro~ito, kada je re~ otrendu rasta potro{weelektri~ne energije.

Zamenik generalnog di-rektora EPS-a Zoran Mana-sijevi}, potvrdio je, navede-ne konstatacije i rekao da jeposlovodstvo EPS-a s timdetaqima upoznalo nadle-`ne u Ministarstvu za ru-darstvo i energetiku, kao isa ~iwenicom da nerealnoniska cena elektri~ne ener-gije, povla~i za sobom i sil-ne probleme u elektroenere-getskom sistemu Srbije. Onje posebno istakao da se do-godilo i ne{to {to nije uskladu sa te`wama ka jedin-stvenom energetskom trì-{tu. A to je da na tom trì-{tu, nema dovoqno elek-tri~ne energije. Naime, naposledwem tenderu, kako jenaveo, EPS nije uspeo da ku-pi koli~ine potrebne za ovu

PREDSTAVNICI ELEKTRANA I RUDNIKA EPS-a U HE “ZVORNIK”

Potro{wa raste, skroman uvoz

S prvim zahla|ewem od 1. do 21. novembra u odnosu na pro-{logodi{wu potro{wa porasla za 6,7 odsto Razmatra semogu}nost stimulacije radnika koji }e dati najve}i doprinosoptimalnoj proizvodwi u zimskoj sezoni

U ovoj i narednim godinama u investicionom programu

prioritet }e se dati rudnicimaugqa, a rezultati sada{wih ulagawa mogu da se o~ekuju,

tek 2008. i 2009. godine

*

*

Sastanak predstavnikarudnika i elektranaEPS-a u HE “Zvornik”

U odnosu na 22. novembar, kada je u HE "Zvornik", na sastankupredstavnika elektrana i rudnika, konstatovano lo{a elek-troenergetska situacija u Srbiji, po~etkom decembra, stawe jeosetno poboq{ano.

Na to su, kako nam je rekao Miladin Basari}, direktor sek-tora za energetsko planirawe i upravqawe u Direkciji zatrgovinu i distribuciju elektri~ne energije, posebno uticaledve povoqne okolnosti: mawa potro{wa elektri~ne energijezbog toplijeg vremena i zna~ajno pove}awe dotoka na rekama.Tako je stawe u akumulacijama 4. novembra ponovo bilo iznadbilansiranih koli~ina i to za 3,3 odsto, a na deponijama ugqaza 2,2 odsto.

Hidrologija je po re~ima Basari}a bila izuzetno dobra zaovo doba godine, i na tu povoqnost vaqa ra~unati do krajaprve dekade decembra. Rastu dotoci i na Dunavu. Po~eo je iuvoz elektri~ne energije. Zbog povoqne temperature vazduha,koja je iznad proseka za ovo doba godine, potro{wa elektri~neenergije u Srbiji od po~etka decembra za ~etiri odsto je mawaod bilansirane. Basari} precizira da je u razdobqu od 1. do 4.decembra, dnevna potro{wa elektri~ne energije radnimdanom, bila na nivou od oko 120 miliona kilovat-~asova.

Poboq{ana elektroenergetska situacija


15

zimu i nije izvesno da li }e-mo uspeti da do|emo do tihwih! To su, kako je rekao, no-vi aspekti, koji bi trebaloda se predo~e Ministarstvuza energetiku, kako bi ko-na~no moglo da seshvati da ne}emo ima-ti dovoqno elektri~-ne energije, ako je neproizvodemo u Srbiji.

- Nimalo nije norm-alna situacija - rekaoje Manasijevi} - da napo~etku grejne sezone,15. oktobra, u akumu-lacijama imamo 18 od-sto vi{e, u odnosu nabilansirane koli~ine, ave} 22. novembra, si|emo is-pod bilansa. Na deponijamasmo imali 11 odsto vi{eugqa od bilansa, a ve} posleprvog meseca zimske sezonedo{li smo na bilans. Zimanije ni po~ela, a dnevna po-tro{wa dostigla je 127 mi-liona kilovat-~asova. Osim

verbalne, nemamo nikakvudrugu podr{ku i ne ostajenam ni{ta drugo, nego daradimo najboqe {to moè-mo i proizvodimo maksi-malne koli~ine elektri~neenergije. Proba}emo da na-|emo model da u ovoj zimskojsezoni stimuli{emo odre-|eni broj qudi, koji }e datizna~ajan doprinos optimal-noj proizvodwi, naro~ito utermoelektranama.

Manasijevi} je prisutneupoznao i sa ~iwenicom daje finansijski minus EPS-a za 2006. godinu takav, da nesamo da ne dopu{ta izdva-jawe ni jednog jedinog dina-ra za bilo kakve investici-je, ve} onemogu}ava i norm-alno remontovawe i odrà-vawe postrojewa.

Analizu devetomese~nograda elektroenergetskihkapaciteta, predstavnici-ma elektrana i rudnika,predo~ila je Vera Stanoje-vi}, direktor Sektora zaproizvodwu elektri~ne itoplotne energije u Direk-ciji za proizvodwu energi-je.Osnovno obele`je anali-

ziranog perioda je bilo dasu, u posledwih 16 godina,zahtevi potro{a~a bili naj-ve}i, a da su istovremenoproizvodni kapacitetiEPS-a isporu~ili sistemunajve}u koli~inu elektri~-ne energije. Proizvodwa je

od potro{we bilave}a za 1,65 mili-jardi kilovat-~a-sova (ovakav sufi-cit nije ostvarenod 1998. godine).Elektrane su zaprvih devet meseciproizvele 27,8 mi-lijardi kilovat-~asova (dve mili-jarde kWh odnosno

7,8 odsto vi{e od planira-nog elektroenergetskim bi-lansom). U odnosu na istiperiod 2004. godine proiz-vodwa je ve}a za 10,1 odstoili 2,5 milijardi kilovat-~asova vi{e, {to je, kako jerekla Vera Stanojevi},ekvivalentno kontinuira-nom radu bloka od 398 mega-vata u navedenom periodu! Upetogodi{wem periodu su-{tinskih promena, kapaci-teti EPS-a su ispunili svetehni~ke ciqeve i postiglio~ekivane rezultate: pove-}ana je proizvodwa na svimnivoima (dnevno, mese~no,periodi~no), smawen je de-ficit energije u EES EPS-a, prekinuto je iscrpqi-vawe radnih sposobnostiopreme, pove}ana je pouzda-nost rada, smawen je broj itrajawe kvarova u TE, po-boq{ana je ekonomi~nosteksploatacije ...

Elektroenergetski pro-izvodni kapaciteti, kako jeoceweno na ovom skupu,spremno do~ekuju zimu!

Predo~avaju}i analizurada rudarskih kapaciteta,

Neboj{a [ijakovi} iz Di-rekcije za proizvodwu ener-gije, istakao je eksproprija-ciju, kao najteì problem,ali je naveo da stepen ot-krivke garantuje stabilnuproizvodwu ugqa - ve}u odbilansirane. Stawe na de-ponijama, kako je rekaoboqe je nego prethodnih go-dina i krajem decembra nawima bi trebalo da bude 500hiqada tona, {to je za 10 od-sto iznad bilansa. On je, po-red ostalog, rekao da rudario~ekuju uspe{nu zimu, bezve}ih problema.

Sa realizacijom progra-ma remonta u 2005 godini,prisutne je upoznao DraganS. Jovanovi}, direktor sek-tora za odràvawe pro-izvodnih kapaciteta u di-rekciji za proizvodwu ene-rgije i, kako je naveo, dosada nije bilo neplanira-nih zaka{wewa ili naro-~itih odstupawa. Dinamikarealizacije remonta je zado-voqavaju}a, a ve}i zahvati}e se posebno pratiti.

Kada je re~ o odràvawurudarskih kapaciteta,navedeno je da imamo padprocenta udela kvarova ida je odràvawe na vi{emnivou u odnosu na prethod-ne godine. Za 2006. godinu,ve} su usagla{eni terminiremonta.

Ovom prilikom zamenikgeneralnog direktora Zo-ran Manasijevi} je istakaoda je u investicionom pro-gramu za idu}u godinu, ali i2007. i 2008. prioritet datrudarskom sektoru, a VladanJovi~i} je dodao da }e rezul-tati sada{wih ulagawa bi-ti vidqivi tek 2008. i 2009.godine.

D. Obradovi}

Elektroprivreda se posmatra u jednom {irem kontekstu pre-govora izme|u me|unarodnih finansijskih institucija i drà-ve i stalno su pogledi uprti u nas. Ni slede}e godine ne moè-mo da o~ekujemo zna~ajnije poboq{awe. Svetska banka i MMFcene rezultate, koje je elektroprivreda postigla i mislim dasmo jedini odgovorili svim tim zahtevima, po~ev od ostvari-vawa procenta naplate elektri~ne energije, koji je ~ak ne{tovi{i od onoga {to je traèno, preko broja izdvojenih preduze-}a non kor delatnosti, smawewa broja zaposlenih, ve}e proiz-vodwe do ~iwenice da nismo probili propisani fond plata. Upregovorima na{eg preduze}a s tim institucijama, dakle, pro-blema nije bilo i, ako nam je za utehu, to smo sve okon~ali ka-ko treba. Mnogi kaù da }e se efekti onoga {to smo uradilitek iskazati, ali evidentno je da ne dobijamo adekvatnu cenuna{ih energenata struje i ugqa, kako bismo nastavili normal-no poslovawe - rekao je Zoran Manasijevi}.

“Svetska priznawa” a koristi nema

Na posledwem tenderu EPS nijeuspeo da kupi potrebne koli~ineelektri~ne energije za ovu zimui neizvesno je da li }e uspeti

da do|e do wih i kako

*

*

Mawak u akumulacijama i ispra`wene deponije iako prava zima nije ni po~ela


16

Dràva, kao vla-snik ne vodi do-voqno ra~una oElektroprivredi

Srbije i zato i nije pri-hva}en na{ zahtev da elek-tri~na energija poskupi od1. oktobra. Ukoliko u 2007.godini ne usledi promenavlasni~ke strukture, EPS}e se na}i u izuzetno te-{koj situacijii, koju jepreìvqavao u nekom ra-nijem razdobqu i kada jedo{lo do potpunog raubo-vawa kapaciteta. Pri ova-kvoj ceni elektri~ne ener-

gije, gubitak u 2006. godinimoè da bude toliki, da ibez isplata zarada zaposle-nima, EPS ne}e mo}i danastavi poslovawe.

Ovo je na okruglom stoluna temu: “Akcije u EPS-u iNIS-u - kako i kada”, kojije u organizaciji Udru-èwa novinara energeti-~ara (UNE) organizovan27. oktobra u Me|unarod-nom pres centru, rekaoDragojlo Baàlac, zame-nik generalnog direktoraEPS-a. Komentari{u}izahtev za podelom besplat-

nih akcija radnicima na-cionalne elektroenetrget-ske kompanije i zaposleni-ma u javnim slu`bama, Ba-àlac je rekao da je to pri-hvatqivo za poslovodstvoEPS-a i ocenije da je takavzahtev sindikata radnikaEPS-a i NIS-a sasvim re-alan.

- Apsolutno smo za prevo-|ewe EPS-a u akcionarskodru{tvo, ali smo za prodajuu celosti. Parcijalna pro-daja kompanije bila bi po-gubna, mada bi neki delovimogli da se privatizujuodvojeno. Tu, pre svega mi-slim na “Panonske elek-trane”, koje su u su{tinivi{e vezane za NIS, jerkoriste mazut, ~ija je cenana trì{tu visoka i kilo-vat-~as iz ovakve elektranestaje 5,5 evro centi, a izuvoza ~etiri do ~etiri i poevro centa. Na{ stav je dabi EPS trebalo da ostane uve}inskom dràvnom vla-sni{tvu, tako {to bi vladakontrolisala 70 odsto, 15odsto akcija bi trebalo po-deliti zaposlenima u{kolstvu zdravstvu, vojscii drugim javnim slu`bama,a preostalih 15 odsto rad-nicima EPS-a - rekao jeBaàlac.

Posebnu pa`wu na ovomskupu privuklo je izlagaweBranka Pavlovi}a, stru~-nog konasultanta sindika-ta radnika EPS-a i NIS-a.

- EPS bi i s cenom elek-tri~ne energije od 4,5 evrocenta ( sada je 3,3) bio naj-jevtiniji u okruèwu aimao bi dodatnih 250 mi-liona evra. Shvatate li ka-kve mogu}nosti ima taj si-stem i kada ima najniùcenu elektri~ne energije uokruèwu. A sada se drìdepresirana cena ispodnajnièg nivoa! Pitawe

akcionarstva u javnimpreduze}ima je re{eno ukonceptualnom i formal-nom smislu na taj na~in{to su zakonski predlozipredati Skup{tini Repu-blike Srbije i to ne sa 15hiqada potpisa, koliko jebilo potrebno, nego sa vi-{e od 550 hiqada potpisagra|ana. Postoje}i mehani-zam privatizacije i podeleakcija pokazao je ogromnenedostatke - rekao je Pa-vlovi}.

On je naveo primer daako dràva proda 70 odstokapitala jedne firme i tepare stavi u budèt, pa po-tom deli akcije zaposleni-ma, za wih ne postoje trì-{no zainteresovani kupci.Jer, kako je rekao, ko }e dakupi akcije firme kada jeneko ve} vlasnik sa 70 od-sto i donosi odluke kakveon ho}e. Zato je model na-knadne podele akcija poka-zao da one nemaju trì{nuvrednost. Sada{wi meha-nizam je za ovakve sistemekao {to su EPS i NIS, ve-oma nepravi~an, jer obezbe-

OKRUGLI STO UNE: “AKCIJE U EPS-u I NIS-u - KAKO I KADA”

Dràva najve}i akcionarPromena vlasni~ke strukture EPS-a - od 2007. godine Zahtev za podelom bes-

platnih akcija radnicima nacionalne elektroenetrgetske kompanije i zaposleni-ma u javnim sluæbama po principu 70 odsto dræavi, 15 odsto radnicima EPS-a, a 15odsto radnicima ostalih javnih sluæbi, prihvatqiv je za poslovodstvo EPS-a

Pavlovi} je istakao da dràva po ovom modelu ostaje vlasnikkontrolnog paketa akcija i na taj na~in moè da brine o nacio-nalnom interesu. Kod EPS-a je, u odnosu na druge zakone, na-~iwen izuzetak pa je uvedena i zlatna klauzula, koja obavezujedràvu da mora da zadrì najmawe jednu akciju i da wu vezujesve kqu~ne odluke u vezi sa prodajom, dokapitalizacijom isli~no.

- Dràva u slu~aju EPS-a ima kontrolni paket akcija i ima mo-gu}nost da donosi kqu~ne odluke. Ali, za slu~aj da, iz nekog raz-loga, po~ne da prodaje svoje akcije, onda smo obezbedili da zapo-sleni i za to dobijaju pare. To je za{titini mehanizam. Sve to }eznatno da razvije berzu i izjedna~i}e gra|ane Srbije u vezi sapravom na dobijawe akcija. Kwigovodstveni model je isti kao dosada, da se recimo za 20 godina staà dobije 4.000 evra akcija.Ali, kada prema postoje}em modelu iza|ete na trì{te od tih~etiri hiqade mo}i }e da se dobije samo hiqadu evra, a s na-{im modelom i 10.000 evra, {to zna~i da qudi mogu da budu do-vedeni u poziciju u kojoj su bili akcionari: “Apatinske pivare”,“Kwaza Milo{a”, “C” marketa “Soko [tarka”… To je pozicija daimamo akcije, pre nego {to se jave kupci, koji èle da ostvareve}inski paket tog preduze}a. To je vrh koji u tom trenutku trì-{te daje - rekao Pavlovi}.

Na pitawe gde je onda kamen spoticawa, ako je sve to tako ja-sno, Pavlovi} je odgovorio da se na taj na~in “dràvi oduzimaigra~ka”. - Ne mogu vi{e da se igraju javnim preduze}ima i sovom idejom smo jednako krupan zalogaj i vlasti i opoziciji. Jav-na preduze}a postaju i za vlast i za opoziciju ozbiqna preduze-}a, s kojima vi{e ne mogu da se igraju partijske igre, po princi-pu, osvoji{ vlast, pa to, kada je re~ o upravqawu, podeli{, kaoneku svoju dedovinu. I opozicija, na taj na~in svojima nema {tada obe}a, da }e dobiti kada do|u na vlast. Ulazi se, dakle, u ra-cionalne oblike kori{}ewa te imovine - kaè Pavlovi}.

Predstavnik Sindikata radnika EPS-a, Miroslav Veli~ko-vi}, rekao je na ovom okruglom stolu da je stav i poslovodstva isindikata da EPS mora da ostane celina i da navedeni konceptakcionarskog dru{tva, svakako, mora da se obezbedi pre priva-tizacije EPS-a. Jer, jedino }e na taj na~i mo}i da se obezbedi in-teres zaposlenih.

Kod EPS-a zlatna klauzula

17


|uje, kakvo-takvo dobijaweakcija samo onima, koji }ese prodati, odnosno onimakoji }e iza}i iz tog siste-ma, dok ostali ne dobijajunikakve akcije. Pomenutimodel re{ava to pitawe.

- Drugi problem su onikoji rade u prosveti, zdrav-stvu, vojsci, policiji, dr-àvnoj upravi, kultu-ri…Po postoje}em modelu

tih 3,5 miliona zaposle-nih, a sa penzionerima inezaposlenima i vi{e od~etiri miliona qudi, ne-maju nikakve {anse da do-biju akcije. U privatizaci-onom registru imamo oko110 miliona evra kwigo-vodstvene vrednostiakcija i kada bismo ihdanas podelili dobilibismo mawe od 30 evrapo osobi. Dakle, gra|a-ni Srbije moraju jedna-ko da se tretiraju i nemoè da postoji jednakategorija gra|ana(oko 1,5 miliona qu-di), koja je ostvarilapravo na akcije i drugakategorija od oko ~eti-ri miliona qudi, kojinisu. Unutar ove drugegrupacije, jednako moramoda tretiramo zaposlene uEPS-u, NIS-u i drugimsli~nim javnim preduze}i-ma i ostale. Na{ model, da-kle, omogu}ava da svi gra-|ani Srbije ostvare to svo-je pravo do aprila 2006. go-dine. To nije nikakav po-pulizam, ve} potpuno real-

na mogu}nost - kaè Pavlo-vi}.

Tako|e, na ovaj na~in, po-stiù se i drugi korisniciqevi. A to je da dràvane moè vi{e partijski daupravqa javnim preduze}i-ma. Dràvna imovima, kakonavodi Pavlovi}, ne moèvi{e da se koristi besplat-no (to u ekonomiji nijenormalno) i da se onda na

drugoj strani igra cenama idrugim elementima. Tako jekonceptualno ugra|ena ne-racionalnost u javna predu-ze}a. Ovaj model privatiza-cije, po wegovim re~ima,zna~ajno }e oja~ati i berzuhartija od vrednosti, jer }e

deset odsto od svog dela, od-nosno sedam odsto vredno-sti javnih preduze}a, mo}iodmah da se kotira na berzi.Takvim mega transakcijamaberza }e znatno da oja~a idobije na zna~aju u ovom de-lu Evrope.

- Kao najva`niju moè-mo da spomenemo ~iwenicu

da ovaj model privatizaci-je re{ava pitawe penzio-nog fonda. Po{to MMFnalaè da finansiraweovog fonda iz budèta mo-ra postepeno da se ukida,dràvni dug penzionomfondu moè da se vratikroz akcije dràvnih pred-uze}a. Tako se postiè dana{ penzioni fond, kao isvuda u svetu, postane jedan

od najve}ih akcionara, od-nosno vrlo jak investicio-ni fond. On sti~e prihodupravqawem akcijama jav-nih preduze}a i odgovarasvojim obavezama premapenzionerima. Zaposleni}e na taj na~in biti raste-

re}eni poreza, jer,wima se sada poredpla}awa doprinosa,uzimaju dodatni pore-zi, stavqaju u budèti odatle dodatno fi-nansira penzionifond. Smawi}e, se da-kle, svima poresko op-tere}ewe - napomiwePavlovi}

Ovaj predlog pot-pisalo je vi{e od 550hiqada gra|ana i do-bio je podr{ku 25

sindikata javnih preduze}ei - kako je re~eno ovom pri-likom - ne moè se vi{eizbe}i meritorna raspravau parlamentu - u roku od dvameseca, od dana podno-{ewa. Me|utim, primetnasu razna odugovla~ewa izbog toga je i na ovom skupupripre}eno generalnim

{trajkom u slu~aju poku{a-ja opstrukcije.

- Dràva u preduze}imaod strate{ke va`nostitreba da ostane suvlasnik.Koliki }e to deo bitiostaje da se vidi, ali pose-dovawe zlatne akcije drà-vi daje mogu}nost da stra-te{ki upravqa onim {to jeu wenom interesu. Va`no jei prisustvo strate{kog

partnera, zbog razvoja idolaska sveèg kapitala,ali on sigurno ne}e da do-|e ako mu se ne obezbede od-re|ena upravqa~ka prava -rekla je Gordana Dostani},direktor Beogradske berzehartija od vrednosti. - Tu,me|utim, svakako ostajeprostor za takozvane kapi-larne investitore, odno-sno male akcionare i zatoje potrebno da postoji deokapitala, koji }e pripada-ti wima. Taj deo kapitala}e uvek biti na berzi i u tehartije od vrednosti }e seulagati. One }e dovoditiinvestitore, koji ra~unajuna zaradu po kapitalnoj do-biti. Dakle, odre|ena gru-pa investitora, bilo da supojedinci ili su institu-cionalni investitori,{tede}e kupovinom hartijaod vrednosti na berzi, ra-~unaju}i da, kada im to od-govara, te hartije mogu dapretvore u nov~ani oblik ida za taj period zarade nakapitalnoj dobiti.

D. Obradovi}

Novi model podele akcijajavnih preduze}a omogu}ava da

svi gra|ani Srbije ostvarepravo na akcije do aprila

2006. godine, a dràva ne bivi{e mogla partijski da

upravqa javnim preduze}ima

Podela akcija svima: Okrugli sto Udruèwa novinara energeti~ara

Parcijalna prodaja EPS-a

pogubna, izuzetak su

“Panonske elektrane”

koje bi mogle da se odvojeno

privatizuju


18

Vlada Republike Sr-bije potpisala je25. oktobra u AtiniUgovor o osnivawu

regionalne energetske za-jednice jugoisto~ne Evrope.Isto su uradili ipredstavnici CrneGore, Albanije Bosnei Hercegovine, Bugar-ske, Rumunije, Hrvat-ske, Makedonije iUNMIK-a. Mora sere}i da je bilo razlo-ga za mnogo ve}e isti-cawe va`nosti ovog~ina, posebno za nas,jer je time posle pri-kqu~ewa na UCTE, na-~iwen prvi izuzetnozna~ajan iskorak u procesi-ma na{e integracije uEvropsku uniju. Sada namsledi usagla{avawe odre|e-nih propisa, a Agencija zaenergetiku, kao nezavisnoregulatorno telo, trebalobi u svemu tome da odigrakqu~nu ulogu.

Ugovor se odnosi, da pod-setimo, na formirawe zajed-ni~kog trì{ta prirodnoggasa i elektri~ne energije,ali postoji namera da sepro{iri na naftu i naftnederivate. Srbija je tek posledono{ewa Zakona o energe-tici 2004. godine, stvorilapretpostavke za na{e punoukqu~ivawe u regionalnuenergetsku zajednicu i, po-red energetskog povezivawai dugoro~ne sigurnosti upogledu snabdevawa pri-rodnim gasom i elektri~-nom energijom, ovaj proces}e zna~ajno uticati i na po-liti~ku stabilnost u celomregionu. Kada se energetskazajednica jugoisto~ne Evro-pe i formalno prikqu~iEvropskoj uniji, bi}e stvo-

rena tre}a po veli~inienergetska organizacija usvetu - posle OPEC i IAEA.

Veli~ina i struktura na-cionalnih enetrgetskih si-stema u jugoisto~noj Evropi

je takva da se efikasna kon-kurencija moè obezbeditisamo na regionalnom nivou.Stvarawe nacionalnih tr-ì{ta zahtevalo bi neraci-onalnu dezintegraciju, na-

cionalnih, pre svega proiz-vodnih delova sistema namala neodrìva preduze}a.Zahvaquju}i povoqnom geo-grafskom poloàju i do-brim dalekovodnim vezama

sa susednim elektroener-getskim sistemima, Ugo-vor o energetskoj zajedni-ci JIE omogu}uje i osetnopove}awe prihoda odtranzita elektri~ne ener-gije.

Otvaraju se na taj na~ini vrata {irokom kruguinostranih investitorada ovde ulaù, jer }e, naprimer, u celom ovom re-gionu do 2020. godine bi-ti potrebno da se izgrade

kapaciteti od 11.600 megava-ta, kako bi se pokrio ukupanprognozirani rast potro-{we elektri~ne energije.Smawewem rizika , investi-torima se daje snaàn pod-

sticaj, ne samo za ulagawa uenergetsku infrastrukturu,ve} i u metalsku, elektroin-dustriju, rudarstvo…

Razume se, posmatrano una{em miqeu, za sve to po-trebni su stabilni regula-torni okviri za poslovaweenergetskih preduze}a u ko-jima }e da vaè za sve u~e-snike ista trì{no orijen-tisana pravila, kao i u zem-qama EU. Predsednik Save-ta Agencije za energetikuRepublike Srbije Qubo Ma-}i} rekao je nedavno da jeenergetika prvi deo srpskogdru{tvenog i privrednogkorpusa, koji po~iwe dafunkcioni{e u celini, nesamo po pravilima EU, negoi realno kao deo evropskeinfrastrukture. Na pravnojregulativi, jo{ malo mora-mo da poradimo. Ma}i} na-vodi da je najve}i i najva-`niji deo odredbi Ugovorao energetskoj zajedniciJIE, ugra|en u na{e propi-se kroz, na primer, Zakon oenergetici, Zakon o za{ti-ti konkurencije, set zakonao za{titi ìvotne sredi-ne… Trenutno se, kaè Ma-}i}, o~ekuje da vlada donesejo{ neke prate}e propise,koji su potrebni da bi Agen-cija mogla normalno da ra-di. Oni bi trebalo da seusvoje do kraja ove godine.

Tako|e, regulativa }e mo-rati i daqe da se dogra|uje,jer ne postoji dovr{en mo-del energetskog trì{ta, aevropske direktive su osta-vile i dosta {irok prostorda nacionalna zakonodav-stva sama reguli{u mnogedetaqe.

D. Obradovi}

O~ekuje se da Vlada Srbije do kraja ove godine donese jo{ neke prate}e propise,

koji su potrebni da bi regulatorna agencija

po~ela normalno da radi

*

*

DOMA]A ELEKTROPRIVREDA U REGIONALNOJ ENERGETSKOJ ZAJEDNICI JUGOISTO^NE EVROPE

Srpska struja na evropskoj berzi

Prvi iskorak Srbije u procesima integracije u EUKqu~na uloga Agencije za energetiku Republike Srbije

Na evropskojstrujnoj pijaci zna~ajanprihod i od tranzitaelektri~neenergije

Qubo Ma}i}


Ve} duè vreme naj-teì zadatak elek-trodistributivnihpreduze}a je napla-

ta dugova za utro{enu elek-tri~nu enrgiju. I mada suposledwih godina zaistaulagani veliki napori ipreduzimane raznovrsne me-re, od kompenzacionih po-slova i raznih povlastica,pa preko reprograma i “ot-pusta duga” do podno{ewakrivi~nih prijava i ski-dawa sa mreè kao krajwemere, izvr{ewe ovog radnogzadatka, ipak, ne ide èqe-nim tempom, niti pak dajeo~ekivate rezultate. Za-{to?

Odgovor smo potraìli uJP “Elektrosrbija” Kraqe-vo, koje u ovoj godini bele-ì natprose~ne rezultate unaplati. Do kraja tre}egkvartala, gledano u celini,preduze}e je naplatni zada-tak ispunilo sa 97 odsto,ali u tom segmentu poslo-vawa, u~inak distributiv-nih delova nije ujedna~en.Ilustracije radi, navodi-mo nekoliko primera.

ElektrodistribucijiKru{evac, iako ima naj-boqu naplatu u preduze}u,privreda je u septembru du-govala 360, a doma}instvaoko 350 miliona dinara. Zaprivredni sektor tipi~noje da su najve}i potro{a~iistovremeno i najve}i du-`nici! Me|u wima predwa-~i Korporacija “Trajal”,~iji mese~ni ra~un za struju

prose~no iznosi 10 milio-na dinara i ona je najve}idu`nik u kategoriji “dugo-va u otpustu”.

Sli~no je i u Elektrodi-stribuciji â~ak, koja po-kriva op{tine â~ak,Gorwi Milanovac i Lu~a-ne. Ovoj distribuciji gra-|ani duguju 242, a firme 288miliona dinara. Ve} godi-nama, weni najve}i du`ni-ci su preduze}a “MilanBlagojevi}” iz Lu~ana (53miliona), “Sloboda” (42miliona) i Fabrika harti-je “Boò Tomi}” (32,4 mi-liona) iz â~ka. Najsloè-nija je situacija, me|utim, u“Elektropodriwu” u Lo-znici, ali ne samo zato {tood doma}instava potraùje181, a od “virmanaca” oko800 miliona dinara, negojer je na wenom podru~ju He-mijski kombinat “Viskoza”,sa 2.500 zaposlenih radni-ka, koji od sredine februa-ra ne rade jer im se ne ispo-ru~uje struja.

Po re~ima dr Marka Bla-gojevi}a, generalnog direk-tora “Viskoze”, o~ekivalose da }e se pre ve}eg zahla-|ewa, obezbediti neophod-

ni energenti jer u suprot-nom, pri niskim temperatu-rama, ne moè da se pokreneproizvodwa , ~ak i ako bi sedobila struja. Po{to ras-polaù sirovinama vred-nim oko sto miliona dina-ra, a ~ija se vrednost svakogdana degradira, verovalo seda dràva ne}e dozvolitiada sredstva uloèna u re-mont postrojewa i reproma-terijal propadnu. Zato su seblagovremeno obratiliVladi Srbije za pomo}. Sre-dinom jula, Vlada je dalapreporuku EPS-u da ima seodobri kori{}ewe elek-tri~ne energije, ali do pr-vih dana novembra takvu do-zvolu nisu dobili.

O stvarnom stawu u sada-{wem trenutku u “Elek-tropodriwu” saznali smone{to vi{e od SelimiraStan~i}a, rukovodiocaEkonomsko-komercijalnogsektora ove distribucije.

-Posle “otpusta duga”,Hemijski kombinat “Vi-skoza” duguje nam59.318.528 dinara. Osimtoga, od aprila ove godineoni ne pla}aju teku}u po-tro{wu, koja iznosi tri

19

NAJVE]I DUÆNICI EPS-a

Pregovori re{avaju dug“Viskoze”

Posle otpusta duga HK “Vi-skoza” duguje 59,3 miliona di-nara, a od aprila ne pla}a niteku}u potro{wu Elektri~naenergija tom preduze}u nijeobustavqena ali isporuka sajednog izvoda nedovoqna zapokretawe proizvodwe

do ~etiri miliona dina-ra mese~no. A to zna~i dawima nije sasvim izostav-qena isporuka elektri~-ne energije. Naime, ovajkombinat od tri izvodadobija energiju samo pre-ko jednog, {to je svakakonedovoqno za normalanproces proizvodwe. Tra-è, stoga, da se pove}a do-vod i za pomo} se obra}ajuVladi, resornom mini-starstvu i EPS-u. Prego-vori jo{ traju i trenutnone znamo kakav }e biti is-hod - napomiwe Stan~i}.

Prema re~ima Stan~i}a,ovo preduze}e nije jedinidu`nik “Elektropodri-wa”. “Trep~a” iz VelikogMajdana, koja nije u re-strukturisawu, duguje nam32.773.435 dinara i na tajna~in dug se povla~i ve}nekoliko godina, pa smobili prinu|eni da ih utu-ìmo. Zbog specifi~nostiproizvodwe, ipak, nismoih skinuli sa mreè da bimogli da koriste pumpe zaizbacivawe podzemne vode.Veliki du`nik je i JKP“Vodovod i kanalizacija”,od kojeg se potraùje15.834.440 dinara.

O~igledno je, dakle, dakrupne ekonomske te{ko}esa kojima su suo~ena mnogapreduze}a na podru~ju“Elektrosrbije”, ovo javnopreduze}e ne moè samo daotkloni, pa je neophodnoda se ukqu~i i dràva. Usuprotnom, “Elektrosrbi-ja” ne bi mogla da obavqasvoju osnovnu funkciju, od-nosno da odràva elektro-energetske objekte u pogon-skoj spremnosti i isporu-~uje elektri~nu energiju upotrebnim koli~inama.Jer, to, pre svega, o~ekujupotro{a~i koji redovnoizmiruju obaveze. Svakodrugo re{ewe ne bi bilotrajno i od toga niko ne biimao korist.

R. Gavrilovi}

U re{avawe dugova “Viskoze”

ukqu~ena i Vlada Srbije

20


Kada se uporedibroj zaposlenih uElektroprivrediSrbije 2001. godi-

ne sa brojem koji }e bitikrajem 2005, do{lo je dosmawewa za preko 18.000,ukqu~uju}i i izdvajawepodzemne eksploatacijeugqa. Umesto 56.000, ko-liko je bilo na kraju2001. godine, EPS sadaima oko 32.000 zaposle-nih, sa jo{ oko 6.000 ukosmetskim javnim pred-uze}ima. Samo u ovoj go-dini, reorganizacijompreduze}a i odlaskomradnika po raznim osno-vama, broj zaposlenihsmawen je za preko10.000!

- Osetno smawewe brojazaposlenih predstavqa re-zultat prve faze struktur-nih promena, na koju se

sredinom godine, nadove-zala druga, kaè Qubi{aIli}, direktor Sektora zaqudske resurse. - A to zna-~i u ovoj godini najve}epromene dogodile su se una~inu organizovawa de-latnosti koje nisu u nepo-

srednom lancu proizvodweugqa i proizvodwe, preno-sa i distribucije elek-tri~ne energije. Neelek-troprivredne delatnosti

organizovane su kao poseb-na preduze}a. Zaposleni utim delatnostima, na tajna~in, dobili su mogu}-nost da preduze}a razvijajune samo u skladu sa potre-bama EPS-a, nego i u skla-du sa razvojem trì{ta.

Za zaposlene u neelek-troprivrednim delatno-stima, kojih ima oko7.000, EPS ostaje i daqepouzdani kupac wihovihproizvoda i korisnikusluga. Me|utim, kakoisti~e Ili}, poredEPS-a, novoosnovanapreduze}a mogu sada da sepovezuju sa strate{kimpartnerima koji ve}imaju dobre pozicije na

trì{tu i naprednijutehnologiju u proizvod-wi. Drugim re~ima, izdva-jawem iz EPS-a, novoo-snovana preduze}a stekla

su mogu}nost da iskoristesve pogodnosti trì{ta iprivatizacije, koje bi imbile uskra}ene da su osta-la u sastavu EPS-a. U bli-skoj budu}nosti, u struk-turnim promenama kojima}e EPS biti izloèn, tedelatnosti bi se ugasileili u najboqem slu~ajusmawile- i po obimu i pobroju zaposlenih. Zato jeizdvajawem ovih preduze-}a omogu}eno da svi kojisu bili zaposleni u wimai daqe imaju obezbe|enaradna mesta.

Drugi oblik smawivawabroja zaposlenih, koji jerealizovan u ovoj godini,odnosio se na dobrovoqniodlazak iz preduze}a uz is-platu stimulativnih ot-premnina. Za tu opcijuopredelilo se oko 2.800lica. Nadaqe, sredinomgodine prenosna mreà,zajedno sa dispe~erskim iposlovnim sistemom kojije prati, i zaposlenima utim delatnostima, odvoji-la se od EPS-a i organizo-

REORGANIZACIJA JP EPS I STAWE KADROVA

Deset hiqadazaposlenih mawe

Za ~etiri godine -2001-2005. broj radnika smawen za18.000 Od po~etka naredne godine privredna dru{tvaumesto javnih preduze}a

Transformacija ne}e predstavqati samo promenu pravne

forme, nego i unapre|ewe na~ina organizovawa Transportne trake i

za kupce van EPS-a


21

vala kao posebno javnopreduze}e. Po tom osnovuiz EPS-a je oti{lo blizu1.600 zaposlenih. Od 1. julaove godine Elektropri-vreda Srbije dobila je ta-ko novi oblik bez preno-snog sistema i prate}ihdelatnosti.

- Obuhvataju}i u svom sa-stavu sve povr{inske ko-pove ugqa, termoelektra-ne i hidroelektrane, ~i-tavu distributivnu mreùSrbije i snabdevawe po-tro{a~a energijom, EPSi u svom novom oblikupredstavqa veliki i slo-èn sistem, isti~e Ili}i navodi da je, stoga, odlu-~eno da je za takvu kompa-niju najboqi na~in orga-nizovawa onaj koji se za-sniva na odnosima mati~-nog i zavisnih privred-nih dru{tava. Od 1. janua-ra 2006. godine, EPS usvom sastavu ne}e vi{eimati javna preduze}a.Ona }e se transformisatiu nova zavisna privrednadru{tva. Transformacija

ne}e predstavqati samopromenu pravne forme,nego i unapre|ewe na~inaorganizovawa.

U distributivnom sek-toru dolazi do objediwa-vawa JP ED Ni{, JP“Elektrotimok”, JP EDLeskovac i JP ED Vrawe uPrivredno dru{tvo za di-stribuciju elektri~neenergie “Jugoistok” d.o.o.Ni{. JP ED “Elektrosr-bija” i JP ED Uìce ta-ko|e se spajaju i ~ini}ePrivredno dru{tvo za di-stribuciju elektri~neenergije “Elektrosrbija”d.o.o, Kraqevo. JP “Elek-tromorava” i JP “Elektro-{umadija” spajaju se uPrivredno dru{tvo za di-stribuciju elektri~neenergije “Centar” d.o.o.Kragujevac. Ciq ovih in-tegracija je da se sa~ineja~i poslovni subjekti save}im ekonomskim poten-cijalom za nastup na trì-{tu elektri~ne energije.

U oblasti proizvodwedolazi do spajawa Drin-skih i Limskih hidroelek-trana u Privredno dru-{tvo “Drinske-Limske hi-droelektrane” d.o.o. Baji-na Ba{ta, sa ciqem da sepostignu boqi ekonomskirezultatati u poslovawu. Uslu~aju spajawa javnihpreduze}a Povr{inski ko-povi i Termoelektrane“Kostolac” u Privrednodru{tvo “TE-KO” (“Termo-elektrane” i Kopovi “Ko-stolac”) d.o.o. Kostolac,sledi se prirodna i tehno-lo{ka veza izme|u proiz-vodwe ugqa i elektri~neenergije na istom geo-grafskom prostoru, {totreba da dovede do zna~ajneu{tede u tro{kovima po-slovawa. Ovakva organiza-cija zna~i da }e EPS odpo~etka naredne godineimati 11 privrednih dru-{tava - od toga pet distri-butivnih i {est proizvod-nih.

- Sve ove promene zahte-vaju uspostavqawe novogmodela organizovawa, na-vodi Ili}. - Temeqi noveorganizacije bi}e novastruktura poslovnih jedi-nica u okviru jednog pri-vrednog dru{tva koja tre-

ba da po~iva na homogeno-sti delova, finansijskimerqivim rezultatima ra-da svakog dela, stalnojtendenciji smawivawatro{kova, efikasnom me-naxmentu i motivisanimkadrovima. U kreirawunove organizacije treba-lo bi imati u vidu izazovesa kojima }e se nova pri-vredna dru{tva susrestina trì{tu elektri~neenergije. Tim izazovimamo}i }e da odgovori samo

organizacija koja je mawehijerarhijska a vi{efleksibilna, mawe in-ertna a vi{e dinami~na,zatim u kojoj su jasno povu-~ene linije u rukovo|ewu,uspostavqena odgovornostu upravqawu, finansija-ma i tro{kovima i razvi-jena posve}enost qudima iwihovim sposobnostima,zakqu~uje na{ sagovor-nik.

K. Jani}ijevi}

Nova privredna dru{tva u EPS-u, koja nastaju spajawem dvaili vi{e javnih preduze}a, preuzimaju zaposlene koji su u wimana dan 31.12.2005. godine u radnom odnosu. Preuzimawe se ne vr-{i automatski, nego prema zakonom propisanoj proceduri, kojapodrazumeva saglasnost zaposlenog za promenu poslodavca.

Prema Zakonu, u slu~aju statusne promene koja nastaje spa-jawem preduze}a, novo dru{tvo od firme koja prestaje da po-stoji, preuzima kolektivni ugovor i sve vaè}e ugovore o raduna dan promene. Na taj na~in, zaposleni zadràvaju sva pravai obaveze koje su do dana promene imali po kolektivnom ugovo-ru i ugovoru o radu. Ali, ako se i u pisanoj formi izjasne daprihvataju promenu poslodavca, koja nastaje usled statusnepromene.

Zaposleni se u pismenoj formi obave{tava o preno{ewuugovora o radu na novo preduze}e i ostavqa mu se rok od petradnih dana od dana dostavqawa obave{tewa, da se o tome iz-jasni. Ukoliko zaposleni ne prihvati prenos ugovora o radu,taj akt se otkazuje, uz prestanak radnog odnosa po{to preduze-}e sa kojim je zakqu~en vi{e ne postoji.

Posle preno{ewa ugovora o radu, oni se mogu mewati ako jepotrebno da se izvr{i preme{taj zaposlenog na drugi posaoili drugo mesto rada, kao i u drugim slu~ajevima predvi|enimzakonom.

Zaposleni i statusne promene

22


Vi{e od dve dece-nije stru~wacibeogradskog In-stituta za ispiti-

vawe materijala (IMS)zajedno sa stru~wacima uEPS-u, posebno u Termoe-lektrani “Nikola Tesla”,rade na odràvawu paro-voda, ta~nije kontroli za-varenih spojeva. Tokom tesaradwe nagomilalo seogromno iskustvo, specija-lizovalo znawe, a nakupi-lo se i na hiqade stranicadokumentacije o svemu {toje ra|eno. O svakom zavare-nom spoju na starim paro-vodima sada ve} postojipodebela kwiga istorijewegove eksploatacije isvaka od wih }e vrlo brzojedino istorija i ostati.

Re~ je o tome da je u Elek-troprivredi Srbije sa re-vitalizacijom termoblo-kova po~elo i uvo|ewe no-vih materijala, odnosnonovi parovodi prave se odnajnovije generacije ~eli-ka P91, tako da i tehnolo-gija zavarivawa ovih cevi,kao i kontrola tih spojevazahteva nov pristup. Na{i

sagovornici u IMS-u, De-jan Mom~ilovi}, rukovo-dilac Centra za metale ienergetiku i Milo{ Bo-gojevi}, {ef Odeqewa zaispitivawe materijala me-todama bez razarawa, kaùda su i oni i stru~waci uEPS-u sada iznova na po-~etku. Ponovo za svaki za-vareni spoj treba defini-sati nulto stawe, proceni-ti vek eksploatacije, utvr-diti neophodne meto-de kontrole, u~esta-lost provera i siste-mati~nost interven-cija.

- Svrha na{eg zajed-ni~kog rada u kon-troli zavarenih spo-jeva je da se blagovre-meno ustanovi gre-{ka na spoju i da se ona ot-kloni u vreme remontabloka, kako se ne bi dogo-dilo da blok stane zbog iz-nenadnog produvavawa naparovodu. U {irem smisluto spada u domen obezbe-|ewa energetske efika-snosti, a u uèm je u vezi sapodizawem pouzdanostirada blokova - kaè Mom-

~ilovi} i dodaje da su uTENT-u, zahvaquju}i si-stematskom pra}ewu stawasvakog zavarenog spoja, odsredine osamdesetih godi-na, sa tada{wih oko 80 is-pada blokova zbog parovo-da, iznenadno popu{tawespoja sveli na dva-tri go-di{we.

Bogojevi} navodi da uslu~aju kada blok stanezbog produvavawa na paro-

vodu treba tri dana da bise cev ohladila i ponovozavarila. Da je to velikigubitak kilovat-sati inovca moè se lako izra-~unati, i zato je bitno daspoj ne otkaè dok blokradi.

- Nema zavarenog spojabez gre{ke. âk i kada jecev od vrhunskog materija-la i kada je zavarivaweobavqeno najboqom tehno-logijom, ne moè se ra~u-nati na potpunu sigurnost.Zbog toga je va`no imati“zdravstveni karton” sva-kog spoja, {to smo u TENT-u uveli jo{ pre dve deceni-je, a sa novim materijalimai razvojem novih tehnolo-gija imperativ postaje ibrza i kvalitetna inform-acija, do koje se moè sti-}i jedino pomo}u ra~unarai odgovaraju}ih softvera -obja{wava Bogojevi}.

Nagla{avaju}i da sustru~waci IMS-a i

TENT-a sada iznova napo~etku, jer novi ~elik,nova tehnologija zavari-vawa i novi parovodi zah-tevaju ne samo da se kreneod nultog stawa nego i dase sistematizuju podaci omaterijalima i specifi-kuju i klasifikuju postup-ci zavarivawa, Bogojevi}kaè da su za TENT jo{po~etkom devedesetihpripremali softver za

pra}ewe eksploatacijezavarenih spojeva, takoda ne}e biti velikihte{ko}a da se obezbedi“mikroskopska” elek-tronska kontrola i no-vih parovoda.

Svakako, bi}e po-trebno, kako kaù obana{a sagovornika, do-

sta rada na analizi i kla-sifikaciji svih parameta-ra, definisawu nultogstawa, proceni veka tra-jawa svakog spoja i odabi-ru metoda ispitivawa ikontrole, {to sve treba dabude u elektronskoj for-mi. Ipak, sav taj rad, pa iulagawa, samo su neznatantro{ak u odnosu na efektekoji }e se posti}i elek-tronskom analizom poda-taka i sublimacijom najva-`nijih informacija o od-re|enom spoju. Bitno je dase kvalitetno i brzo do|edo informacije koji spojtreba popraviti u vremeremonta bloka i koje meto-de treba primeniti, kakose ne bi dogodilo da popu-sti dok blok radi. U tompogledu saradwa IMS-a iEPS-a tek }e se oboga}i-vati, smatraju na{i sago-vornici.

A. Cvijanovi}

NOVI ÊLIK ZA PAROVODE IZAZOV ZA STRU^WAKE

Svaki spoj pod mikroskop

Sa revitalizacijom termoblokova po~elo je uvo-|ewe novih materijala za parovode, ~ije odræa-vawe, uprkos velikom iskustvu u ovom poslu, ponovokre}e iz po~etka

O svakom zavarenom spoju na starim parovodima

postoji na hiqade stranicadokumentacije

*

*

- U planu EPS-a za nove studije istraìvawa u idu}oj godi-ni predloèno je da se na|e i studija “Tehnologija zavarivawa~elika P91 i MoV 5 10, analiza integriteta i veka zavarenihspojeva i izrada dosijea nultog stawa”. Ova studija je neophod-na, jer su ovo novi materijali, pa ni u svetu nema dovoqno po-dataka o wihovom pona{awu u eksploataciji, a mi tek sti~emoiskustvo u radu s wima. Naàlost, iako su ove vrste ~elikapredstavqene kao posledwa re~ tehnolo{ke nauke, ve} ima na-gove{taja da se problemi u eksploataciji javqaju brè nego{to se o~ekivalo. O tome }e se razgovarati na me|unarodnomskupu tehnologa u Londonu krajem ove godine. Ova saznawa sudodatan razlog da blagovremeno sagledamo kakav tehni~ko-tehnolo{ki tretman treba da imaju novi parovodi u termoele-ketranama EPS-a - kaè Petar Kneèvi}, pomo}nik direktoraJP TENT za investicije.

Najpre studija

Novi parovodi od najkvalitenijeg~elika: iz TENT-a

23


Stru~waci i speci-jalisti Instituta“Mihailo Pupin”- Automatika i JP

TE “Nikola Tesla” zavr{et-kom poslova na uvo|ewu ko-mpjuterskog sistema nadzorai upravqawa na bloku A-2,jo{ jednom su dokazali daudruèno doma}e znawe itehnika mogu uspe{no da re-{avaju najsloènije tehni~-ke zadatke i da se ravnoprav-no ukqu~e u me|unarodno tr-ì{te. Pri tom, mogu da sauspehom konkuri{u svetskimfirmama u ovoj oblasti. Do-ma}a energetika i industri-ja u Institutu “Mihailo Pu-pin” dobili su pouzdanog,sada ve} referentnog part-nera za budu}u modernizaci-ju svojih postrojewa i kom-pjutersko vo|ewe sloènihenergetskih i industrijskihprocesa, kaè Milenko Ni-koli}, direktor “IMP - Au-tomatika”.

U okviru kapitalnog re-monta bloka A-2, ~ija je sin-hronizacija na mreù elek-troenergetskog sistemaEPS-a obavqena 6. novembraove godine, izvr{ena je jo{jedna doma}a modernizacijasistema za nadzor i upravqa-we radom termoenergetskogbloka. Posle veoma uspe{noizvr{ene zamene starih, pr-vobitno ugra|enih sistemaza tehnolo{ka merewa, za re-gulaciju i upravqawe radomure|aja bloka od 125 megava-ta u TE “Morava”, specijali-sti “IMP-Automatika” po-novili su uspeh rekonstruk-cijom postoje}eg i ugradwomnovog kompjuterskog sistemana bloku A-2 u Obrenovcu.

- Svi potrebni elektron-ski ure|aji, programabilnikontroleri - ATLASMAKS za prihvat i obradupreko 5.000 signala, odgova-raju}i industrijski ra~una-ri, sa lokalnom ra~unarskommreòm i potreban broj rad-nih stanica, projektovani

su, izgra|eni i programira-ni u na{em preduze}u, nagla-{ava Nikoli}. Nabraja, pritome, i da je ugra|eno 16 pro-gramibilnih kontrolera,dva servera, {est radnih,kao i inèwerska stani-ca.êtiri velika zidna mo-nitora dijagonale 50 in~aomogu}uju lako i jednostavnopra}ewe svih sistema u pro-cesu energije. Tako|e, izvr-{ena je zamena o{te}enihsignalnih i komandnih ka-blova i postavqawe novih podrugim, bezbednijim kablov-skim trasama ~ija ukupna du-ìna prema{uje 100 kilome-tara. Pored toga, izvr{enaje i zamena upravqawa hidra-uli~nim turbinskim regula-torom i ukqu~ewe regulato-ra u regulaciju pritiska pa-re ispred turbine, broja obr-taja i snage turboagregata.

Po re~ima na{eg sagovor-nika ura|eno je jo{ niz veo-ma bitnih poslova. Sve rado-ve i proizvodwu odgovaraju-}e opreme uradio je Insti-tut kao i projektnu dokumen-taciju i izvr{io obuku ma-

nipulativnog osobqa - ruko-valaca blokom i obuku inè-wera za odràvawe ovog si-stema.

- Ugra|ena elektronskaoprema programirana je daomogu}i realizaciju mnogihveoma zna~ajnih funkcija,nagla{ava Nikoli}.- Ovaoprema obezbe|uje pra}ewe, u

realnom vremenu, svih po-gonskih podataka, wihovoarhivirawe i na jednostavanzahtev, prikazuje wihov nu-meri~ki i dijagramski pri-kaz trenda promena u odre|e-nom vremenskom intervalu.Ono {to je veoma bitno je daje sistemom nadzora i upra-vqawa predvi|eno duplira-we kriti~nih signala izprocesa. Svi ra~unari u si-stemu povezani su redundant-nim ra~unarskim mreàma.Ovim ugra|enim sistemompove}ana je mogu}nost brzogotkrivawa kvarova primar-ne, osnovne opreme i ure|ajabloka, pove}ana je bezbed-nost rada, a vrlo kvalitetnaregulacija omogu}ava radbloka prakti~no po projek-tovanim parametrima, ~imese poboq{ava energetskaefikasnost i pove}ava eko-nomi~nost rada bloka.

Prednosti kompjuterskihsistema nadzora i upravqa-wa, u odnosu na klasi~ne si-steme su vi{estruke kako upore|ewu tehni~ko-tehnolo-{ke pouzdanosti, tako i upogledu ekonomske isplati-vosti.

K. Jani}ijevi}

PUTEVI SARADWE: JP TE “NIKOLA TESLA” I INSTITUT “MIHAILO PUPIN”

Moderna oprema, a doma}aNovi kompjuterski sistem upravqawa u TENT-u na bloku A-2 delo doma}ih stru~-

waka U rangu sa svetskim proizvo|a~ima ove vrste opreme

Zahvaquju}i ve} tradicionalnom poslovnom opredeqewuEPS-a da razvoj povezuje sa progresom doma}e nauke i elektro-ma{inogradwe, a na bazi stru~no istraènih i zajedni~kimispitivawima potvr|enim projektnim i proizvodnim mogu}no-stima Instituta, sa wim je jo{ 1998. godine zakqu~en prviovakav ugovor, kaè Miroslav Crn~evi}, vi{i savetnik u In-stitutu. - Re~ je o ugovoru za projektovawe, proizvodwu, ispo-ruku i ugradwu kompjuterske opreme za pogonski nadzor iupravqawe blokom snage 110 MW u TE “Kolubara A” u VelikimCrqanima. Kako je za rehabilitaciju i modernizaciju ovogbloka dobijena inostrana donacija, ve} proizvedena oprema uIMP - Automatika, prilago|ena je, programirana i ugra|ena nabloku snage 125 MW u TE “Morava”. Da je ovaj potez bio ispra-van, potvr|uju i rezultati koje je za godinu dana ova termoe-lektrana ostvarila u proizvodwi elektri~ne energije. Godi-{wi plan proizvodwe za ovu godinu ispunila je 22. novembra.Sve ovo govori da su doma}i stru~waci i specijalisti za sa-vremenu elektronsku opremu za nadzor rada i upravqawetermoenergetskim blokovima iskoristili pruènu {ansu odstrane EPS-a i TENT-a.

Potvr|ene reference

Staro i novo izdawe - komanda bloka A-1 i A-2


24

Narodna skup{tinaRepubilke Srbijeusvojila je izmeneZakona o privati-

zaciji prema kojima seomogu}ava da se u predsto-je}oj privatizaciji javnogsektora zaposlenima bes-platno dodeli 15 odsto ak-cija, s tim {to bi one, pre-tvorene u vrednosne obve-znice, bile naplative tekkada se prodaju ta javnapreduze}a. Ovo vremenskoodre|ewe bilo je razlog da

su 24 sindikalne organiza-cije nastavile svoje prote-ste, zapo~ete 28. novembrajedno~asovnim prekidomrada {altera u elektrodi-stiribucijama i po{tama,a zatim nastavqene slede-}eg dana tako|e jednosat-nom stankom u radu nekoli-ko benzinskih pumpi. Odnajavqenog prekida snab-devawa strujom Vlade iSkup{tine odustalo se, aonda su o mogu}em re{ewuzapo~eti razgovori sa

predstavnicima Vlade iSkup{tine.

Kako je saop{teno izSindikata EPS-a, predsed-nik Skup{tine PredragMarkovi} je obavestiopredstavnike sindikalnihorganizacija javnog sektorada je mogu}e da Skup{tinaSrbije 22. ili 23. decembrastavi na dnevni red tri za-konska predloga koje su sin-dikati dostavili, a svojimpotpisima ih predloìlo540.000 gra|ana. Pre toga,

Vlada bi morala da dostavisvoje mi{qewe o predlozi-ma sindikata da se formi-raju akcionarska dru{tvaEPS, NIS i PTT kapital,jer je o izmeni Zakona oprivatizaciji ve} odlu~e-no. Iz Sindikata EPS-a ta-ko|e su saop{tili da imajuuveravawa iz Vlade da }eona svoje mi{qewe na pred-loène zakone dati do kra-ja prve dekade ovog meseca.

Na koji na~in }e se raz-re{iti suprotstavqenost

SINDIKATI JAVNOG SEKTORA TRAÆE BESPLATNE AKCIJE ZA ZAPOSLENE

Protesti sindikalacastigli do pregovora

Ukoliko Vlada da svoje mi{qewe na predloæena tri zakona, ona bi se mogla na-}i na dnevnom redu Narodne skup{tine krajem decembra

PROJEKAT TELEKOMUNIKACIONOG SISTEMA EPS-a

Hiqaditi kilometar OPGW mreèPostavqeno je oko 1.030 kilometara opti~kih kablova, u planu je jo{ 900 kilometara u 2006. god.

Krajem oktobra na re-laciji TS “Beograd 8” -TS “Drmno”, na daleko-vodu 401/1, postavqen jehiqaditi kilometar op-ti~kog kabla u okviruprojekta novog telekomu-nikacionog sistemaEPS-a, ~ija realizacijaje u toku - kaè MiroslavBeleslin, rukovodilacOPGW projekta u Direk-ciji za strategiju i inve-sticije Projekat teleko-munikacije. - Od 11 pred-vi|enih, zavr{eno je po-stavqawe OPGW kablovana osam dalekovoda u to-ku 2005. godine.

Projekat telekomuni-kacionog sistema EPS-a, finansiran iz kredi-ta Evropske investicio-ne banke, obuhvata iz-gradwu mreè opti~kihkablova koriste}i po-stoje}u dalekovodnu in-frastrukturu. Ta~nije,obavqa se zamena starog

zemqovodnog uèta no-vim sa opti~kim vlak-nom. Do sada je opti~kimvlaknima opremqeno oko23 dalekovoda, a ukupnaduìna postavqenih op-ti~kih kablova je oko1.030 kilometara. Proje-kat ugradwe OPGW ka-blova izradio je Pro-jektni biro “Elektroi-stok”, a glavni izvo|a~iradova bili su Energo-montaà Beograd i EMG(Energomanagement Gro-up) i u ne{to mawem obi-mu MINEL. Izvo|a~iradova su se tehni~ki do-bro opremili i sa raspo-loìvim qudstvom izve-li sve radove u roku. Unekim delovima mreèuspevali su da postave ido {est kilometara op-ti~kog kabla dnevno,{to je vrhunski rezultato ovoj oblasti. Tako|e,treba ista}i i angaò-vawe qudi iz EPS-a koji

su u~estvovali u nadzorui organizaciji radova ibez ~ije pomo}i posao nebi bio zavr{en.

Izuzetna saradwaostvarena je i sa dispe-~erskom slu`bom EPS-akoja je omogu}ila neop-hodne uslove za iskqu-~ewe dalekovoda i ne-smetan rad na montaìopti~kih kablova, kao isa distribucijama kada jebilo potrebno iskqu-~ewe niskonaponskih da-lekovoda sa kojima seukr{tala optika.

Tokom realizacijeprojekta i izvo|ewa ra-dova, zaposleni su poka-zali veliko intereso-vawe za u~e{}e u prime-ni novih tehnolo{kihre{ewa, tako da je reali-zacija ovog projekta op-{teprihva}ena kako uEPS-u, tako i u EMS-u.Svi u~esnici su tehnolo-{ki unapredili svoje

znawe i u tom smisluEPS je “lokomotiva raz-voja”. Zna~ajan doprinosdali su i projektanti,izvo|a~i radova, radni-ci dalekovodnih ekipa itrafo-stanica, sa kojimaje ostvarena odli~na sa-radwa.

Sa ovom fazom posla,opti~kim kablovima us-postavqena je veza sa Ma-|arskom, Hrvatskom i Ru-munijom, a u prvoj polo-vini 2006. bi}e ostvare-na i sa Bugarskom i Bo-snom i Hercegovinom.Na taj na~in, posle po-stavqawa telekomunika-cionih ure|aja, ste}i }ese uslovi da EPS i EMSbudu tehnolo{ki ravno-pravni ~lanovi u evrop-skoj integraciji elek-troenergetskih sistema.

Za narednu godinu pre-dvi|eno je postavqaweoko 900 kilometaraOPGW kablova na 19 da-

Sva{ta }emo jo{ doì-veti, ako se ovako nasta-vi. Elektroprivredi jav-no poru~uju da ne zna dara~una, pravi naopakeanalize za pore|ewe ce-na elektri~ne energije,prodaje struju po naka-radnom tarifnom siste-mu i sl. Jednom re~ju uelektroprivredi radeneki me{etari i mu}ka-ro{i, koji svesno i na-merno uznemiravaju jav-nost, ru{e idealne pro-grame stabilizacije, pro-izvode inflaciju i nano-se {tetu dràvi. Beztrunke stida to rade qu-di koji u stvarnosti stva-raju galimatijas, kako uglavama obi~nih qudi,tako i u privrednim toko-vima ove zemqe.

Te{ko se sna}i u obiquneverovatnih optu`bi, ajo{ teè razjasniti u ~emuje problem. Ipak, koriste-}i zdrav ra-zum i elemen-tarnu logikuvredi pone{toobjasniti, podnavodnicima,naravno. Po~-nimo od nivoacena: prose~nacena se veomalako izra~u-nava, ostvare-ni prihod sepodeli sa pro-datim brojemkilovat-sati igotovo. A zapretvarawe uevre koristise zvani~ni kurs. I to jecela pri~a. Kakve analizetreba praviti.[to se ti~etarifnog sistema, to je sa-mo tehnika koja nema goto-vo nikakve veze sa prose~-nom prodajnom cena, ta-rifnim sistemom se cenaprimewuje.

Su{tina je, po obi~aju,drugde i ona se pre}utku-je. Srpska elektropri-vreda proizvodi, prenosii distribuira potro{a-~ima elektri~nu energijuistim ma{inama, vodovi-ma i ure|ajima kao i svedruge elektroprivrede uEvropi i svetu. I to, na-ravno, ko{ta. Nema ~a-robnog {tapi}a kojim bi u

Srbiji taj posao bio zadve tre}ine, ili polovi-nu jeftiniji od drugih. Aupravo to se traì. Re-zultat je poznat ve} pet-naest godina elektropri-vreda svaku zavr{ava sagubicima, ne pokriva nitro{kove proizvodwe.Preciznije, od kako je po-stala javno dràvnopreduze}e.

Mo`da je uzaludno ras-predati pri~u o posledi-cama, nabrajati kakve sve{tete nastaju, ne samo uelektroprivredi, nego iu celoj privredi i drà-vi u celini. Argumenti nepomaù, ekonomisti po-liti~ari kao da zabora-vqaju svoju struku. Ta na-uka je davno utvrdila daje poslovawe sa gubicimabesmisleno, o bilo ka-kvom poslu da je re~.

Ako se tome doda nano-{ewe {tete i ar~ewe

imovine, {to je i golimokom vidqivo kao posle-dica dugogodi{we naopa-ke politike cena, vaqa-lo bi primeniti pravnutekovinu ustanovqenujo{ u rimskom pravu. Ka-da naslednik i vlasnikneke imovine po~ne ne-kontrolisano da je rasi-pa i uni{tava smi{qenaje posebna pravna insti-tucija, postavqa se sta-rateq. Isto vaì u slu-~aju da je neko neodgovo-ran, nerazuman ili malo-letan , odnosno mentalnonesposoban za dono{eweracionalnih odluka.

Dragan Nedeqkovi}

ENERGETSKA RASKR[]A

Moè li badava

lekovoda, a privode sekraju tenderi za nabavkukablova i izbor izvo|a-~a radova. Ciq projektaje postavqawe oko 3.000kilometara opti~kih ka-blova do 2008. godine.

Realizaciju projektaprate i strani konsul-

tanti - norve{ka firmaIntech - sa kojima jeostvarena izuzetna sa-radwa, a Evropska inve-sticiona banka pozitiv-no je ocenila napredak urealizaciji projekta.

A. ôli}

U pojedinim delovima mreè postavqano i do {est kilometara

opti~kog kabla dnevno

mi{qewa sindikata jav-nog sektora i Vlade, odno-sno Skup{tine, u vezi sarokom dodele besplatnihakcija, najverovatnije }ese znati u narednih neko-liko dana, a sindikati }eu me|uvremenu organizova-ti najavqeni protestniskup u Beogradu. U Koor-dinaciji sindikata tvrdeda je od bitne va`nosti dali }e besplatne akcije za-posleni dobiti pre nego{to se javna preduze}a

privatizuju ili posle, od-nosno da od toga zavisi dali }e zaposleni dobitimrvice ili pravu vrednostdeonica.

Da podsetimo, sindikatipredlaù da se 15 odsto ak-cija dodeli zaposlenima ipenzionerina odre|enogjavnog preduze}a, a 15 odstoostalim gra|anima zaposle-nim u javnom sektoru koji nemoè da se privatizuje.

A. C.

Glavni odbor Sindikata EPS-a izrazio je nezadovoqstvovredno{}u radnog ~asa koja je utvr|ena u Planu poslovawaEPS-a u idu}oj godini, jer je mawa za dva odsto od dogovoreneu pregovorima. Tako|e, ni start zarada u januaru nije zacrtankako je re~eno, plate realno i daqe padaju, neizvesnost u re-strukturisawu EPS-a se uve}ava, te je Glavni odbor odlu~ioda o svemu ovome obavesti javnost na konferenciji za novina-re zakazanoj za 7. decembar.

Glavni odbor je za predsednika Sindikata EPS-a izabraoMiroslava Veli~kovi}a, a za zamenika predsednika @ikicu\or|evi}a.

Nezadovoqni Planom za 2006.

IL

US

TR

AC

IJA

: J V

LA

HO

VI

]


26

AKCIJE

Ubuxetu SektoraEPS-a za odnose sjavno{}u predvi-|eno je dovoqno

novca za realizaciju proje-kata u okviru edukativnekampawe za decu koju je po-krenuo EPS - kaè Mom~i-lo Cebalovi}, direktorSektora. - Analiziralismo akciju “EPS i deca”, tj.sve {to je do sada ura|eno.Ono {to je dobro, potrudi-}emo se da unapredimo, aono {to je lo{e - trudi}e-mo se da ispravimo. Za po~e-tak 2006. planiramo da nasajtu EPS-a postavimo ma-li “sajt” koji }e biti posve-}en upravo akciji “EPS ideca”. Na wemu }e deca mo-}i da na|u sve {to je do sadaura|eno u okviru ove akcijea postavqa}e se i sve {to sebude uradilo u slede}oj go-dini. Ciq je da {to vi{edece privu~emo na sajtEPS-a. Kada do|u do svojestranice, svrati}e verovat-no i na druge, pa }e im seEPS polako pribliìti.

Sredinom decembra ovegodine bi}e ura|eno retestistraìvawe kako bi sestekao uvid u to koliko je

pove}ano znawe dece oEPS-u i struji, u odnosu namart kada je sprovedeno pr-vo istraìvawe i kada jeakcija bila na po~etku. Naosnovu rezultata tog rete-sta, bi}e napravqen kona~-ni plan rada za 2006. godi-nu.

Kako se naredne godineobeleàva 150 godina odro|ewa Nikole Tesle, glav-ni “junak” akcije bi}e na{veliki nau~nik. Radnomverzijom akcije za 2006. go-dinu predvi|eno je odrà-vawe likovnog (1. do 31.mart) i literarnog konkur-sa (6. oktobar - 6. novembar2006.). Oba konkursa bi}eposve}ena Nikoli Tesli.Kako je akcija izazvala in-teresovawe nekih agencija,stigle su ponude da onikompletno realizuju akciju.

- Nikome ne}e biti pove-reno da celu akciju vodisam. Iz onoga {to se nudiizabra}e se najzanimqivijiprojekti. Moramo da pri-znamo da u sistemu EPS-anema kadrovskih potencija-la da sami iznesemo ovu ak-ciju, tim pre {to ona morada bude podignuta na najvi-

{i nivo, s obzirom da }eobeleàvawe 150 godinaro|ewa Nikole Tesle bitiod velikog zna~aja za na{uzemqu, kaè Cebalovi}.

O~ekujemo da }e biti mul-timedijalnih CD-ova sarazli~itim sadràjima, da}emo decu voditi u MuzejNikole Tesle u Beogradu,da }e biti postavqena po-zori{na predstava za decu“Tesla - bajka o struji” koja}e, u organizaciji distri-bucija, gostovati po grado-vima {irom Srbije, da }e-mo organizovati posete na-{im elektranama i kopovi-ma... Poku{a}emo da na{unajzna~ajniju pozori{nuku}u, Narodno pozori{te,dovedemo u ve}i broj grado-va sa predstavama srpskihklasika. Ideja je puno, a de-taqan plan akcije bi}e po-znat do kraja decembra.

U planu je i saradwa sade~jim TV ku}ama kako biakcija “EPS i deca” bilajo{ boqe promovisana.

A. ôli}

“EPS I DECA” I U 2006.

Sajt, bro{ure iCD sa igricama

Kako je akcija “EPS i deca” nai{la na od-li~an prijem kod dece, u EPS-u i Ministar-stvu prosvete, Elektroprivreda }e nastavi-ti druæewe sa decom kroz brojne projekte.

Sektor EPS-a za odnose s javno{}u je objavio tri nove bro-{ure koje posve}uje najmla|ima. Naime, u ciqu nastavka akci-je “EPS i deca”, objavqene su slede}e bro{ure: “Deco moja,{ta se ~uje? Neizbe`na {tedwa struje!”, zatim “Na sve stranetermoelektane” i “Svima nam svetla pale na{e jake hidrocen-trale”. Autor stihova i ovog puta je Ra{a Popov, a ilustraci-je su Dijane Topolac.

Bro{ure su jo{ jedna aktivnost kojom ElektroprivredaSrbije uspostavqa nove kanale komunikacije sa najmla-|ima. Ovim bro{urama deca mogu da se upoznaju sa proce-sima proizvodwe struje u hidro i termocentralama, satime kako se {tedi struja i {ta EPS ~ini u ciqu za{ti-te okoline... Sve to je, naravno, ispri~ano na duhovit ideci blizak na~in. Ra{a Popov, opisuju}i \erdap, govorio “{est |erdapskih mlinova za vodu”, i upoznaje decu da jenajvi{a gra|evina u Srbiji kotao termoelektrane “NikolaTesla B”.

Bro{ure su prosle|ene elektrodistributivnim preduze}i-ma, koja u~estvuju u realizaciji akcije “EPS i deca”.

S.R.

Bro{ure za lak{u komunikaciju

Osnovci u Ni{u, Pirotu, Prokupqu,Kur{umliji i Aleksincu su pokazali daimaju ve}a znawa kako iz fizike (elek-trotehnike), a posebno iz oblasti proiz-vodwe i upotrebe elektri~ne energije.

Kako su istakli nastavnici, to su iina~e najboqi u~enici svoje genera-cije. Ekipa JP “Elektrodistribuci-ja” Ni{ posetila je O[ “Miroslav

Anti}” u Ni{u u ciqu nastavka akci-je “EPS i deca”. Tom prilikom pro-movisane su igrice sa EPS-ovog sajtao {tedwi i proizvodwi elektri~neenergije u hidro i termo elektranama.Organizovan je i kviz za najboqe u~e-nike osmog razreda iz fizike, a po-bednici su pored {kolskog pribora,koji su dobili svi u~esnici, nagra|e-

ni opti~kim mi{evima za personalnera~unare. Svakoj {koli, u~esniku ak-cije, EPS je darovao i dve kwige izedicije “Popularna nauka” - “IzumiNikole Tesle”, DVD seriju “Ra|awesvetlosti” od 12 epizoda u izdawuCentra za odnose s javno{}u i CD sapomenutim video igricama.

D. T.

AKCIJA “EPS I DECA” USPE[NO REALIZOVANA U OSNOVNIM [KOLAMA NI[KOG REGIONA

Opti~ki mi{evi za pobednike

Edukativno o EPS-u i elektri~nojenergiji i u narednoj godini


27

KOSMET

Na najstarijoj “sto-desetki” na Kosovui Metohiji, tra-fo-stanici “Va-

la~” u Kosovskoj Mitrovi-ci, sredinom pro{log me-seca pu{ten je u pogon no-vopostavqeni transforma-tor snage 60 megavoltampe-ra, koji je EPS dobio od“Beogradskih elektrana”radi poboq{awa uslovasnabdevawa potro{a~aelektri~nom energijom usevernom Kosovu.Ovaj transforma-tor je tri puta ve}iod zamewenog, takoda je snaga trafo-stanice sada pove-}ana za 40 MVA iiznosi 91,5 MVA.Na sve~anosti po-vodom pu{tawa urad ovog velikogtrafoa u prostori-jama “Vala~a” re~e-no je da on omogu}u-je da se odgovori potreba-ma pove}ane potro{weelektri~ne energije u se-vernom Kosovu, ali i na-zna~eno da struja ipak mo-ra da se {tedi.

Direktor Sektora za di-stribuciju u DirekcijiEPS-a za kosmetska predu-ze}a Dragutin Markovi} jenaveo da pove}ana snagatransformacije u “Vala~u”poboq{ava kvalitet snab-devawa potro{a~a ne samou severnom, nego i u ju`nomdelu Kosovske Mitrovice,kao i podru~ja op{tineSrbica. On je istakao da jeod 1999. rekonstrukcija“Vala~a” jedna od najve}ihinvesticija u delu elek-troenergetskog sistema naKosmetu koji odràvajupreduze}a EPS-a, podse-

tiv{i da su upravo ona uproteklih {est godina je-dina brinula o distribu-tivnoj mreì u srpskimsredinama na Kosmetu.Markovi} je nagovestio inove planove za poboq{a-vawe ovog dela ED mreèna Kosmetu.

S pu{tawem u rad novogtransformatora u “Vala~u”vremenski se podudariloodràvawe [este konfe-rencije Regionalne mreè

ICEM-a u Vrwa~koj Bawi,na kojoj su predstavniciSindikata EPS -a iznovapostavili pitawe povrat-ka proteranih radnikaEPS-a sa Kosova i Meto-hije. I ovoga puta oni surekli da èle da rade usvojim objektima na Kosme-tu i da od me|unarodne sin-dikalne asocijacije, po-

sebno Regionalne mreèza jugoisto~nu Evropu, o~e-kuju pomo} u stvarawu uslo-va za povratak.

Gotovo istovreme-no, o sudbini protera-nih radnika sa Kosme-ta razgovaralo se ne-{to intenzivnije ne-go ina~e i u Beogradu.Povod za to bilo je do-no{ewe programa po-slovawa Elektropri-vrede Srbije u idu}ojgodini, u kome se pro-jektuje i poloàj ko-smetskih preduze}aEPS-a. Predstavnici

Koordinacije sindikal-nih organizacija sva trikosmetska preduze}a razgo-varali su o tome sa gene-ralnim direktorom EPS-adr Vladimirom \or|evi-}em i predsednikomUpravnog odbora prof. drJeroslavom @ivani}em.

Uglavnom, odlu~eno je dase plan za kosmetska predu-

ze}a donese u roku od trimeseca od dana kada sesteknu uslovi za uskla|i-vawe wihove organizacije,rada i poslovawa. U me|u-vremenu, tokom predstoje}egodine radi}e se elaborato mogu}nostima osnivawajednog ili vi{e zavisnihpreduze}a, u kojima bi sezaposlilo najmawe 300 rad-nika sa Kosmeta. Na ovajna~in mogla bi da se otvo-ri perspektiva rada na tr-ì{tu u delatnostima ko-jima se kosmetska preduze-}a sada bave, pruàju}iusluge drugim preduze}imaEPS-a u okviru poslovno-tehni~ke saradwe.

Tako|e, kao i proteklih{est godina, u Planu po-slovawa EPS-a za 2006. go-dinu predvi|ena su sred-stva za isplatu nadoknadazaposlenim radnicima saKosmeta, a nastavi}e se iprivremeno radno angaò-vawe kosmetskih radnika udrugim preduze}ima EPS -a. U ovoj godini privreme-no radno angaòvano biloje u vreme remonta i po2.000 radnika, a stalnibroj se kretao oko 1.200.Me|u ovim radnicima je ioko 200 zaposlenih koji ra-de na odràvawu distribu-tivne mreè u srpskim sre-dinama na Kosmetu.

A. Cvijanovi}

BOQE SNABDEVAWE STRUJOM SEVERNOG KOSMETA

U pogonu novi transformator

Stari transforamator na TS “Vala~” zamewen triputa snaænijim O reorganizovawu kosmetskihpreduze}a tri meseca po{to se za to steknu uslovi

U vreme montaènovog trafoa

u TS “Vala~”

Budu}i da je Planom poslovawa EPS-a predvi|e-no da u idu}oj godini oko 2.000 radnika iz kosmet-skih preduze}a dobije stimulativne otpremnine,sindikalisti su traìli da se radnicima sa Ko-smeta te otpremnine ne umawuju ako ne ispuwavajuuslove za penziju. Oni smatraju da }e uz ovakvu soli-darnost veliki broj radnika sa Kosmeta izrazitièqu da uzme stimulativnu otpremninu i da se, po-sle {est godina i{~ekivawa povratka na Kosovo,spase ove neizvesnosti.

Otpremnine bez umawewa?

Pove}ana snaga transformacijeu “Vala~u” poboq{ava kvalitet snabdevawa

potro{a~a u severnom i ju`nomdelu Kosovske Mitrovice, kao

i podru~ja op{tine Srbica

28


Sredinom pro-{log meseca odr-àn je u Sindi-katu EPS-a prvi

i jedini sastanak Odboraza pregovore o primeni~lana 108 Zakona o radu,na kome je zakqu~eno dadrugog nema nego da sepravo na uve}anu nadokna-du za smenski rad ostvaru-je pred redovnim sudom.Na sednici Odbora nisuse pojavili predstavniciVlade Srbije, koji bi, za-jedno sa predstavnicimaSindikata i arbitrom,trebalo da do|u do mirnogre{ewa spora. [tavi{e,iz Vlade je poru~eno danema sredstava za pla}awesmenskog rada prema od-redbama novog Zakona oradu, te da ne}e biti niarbitraè u vezi sa ovomnadoknadom.

Vera Tomovi}, pravniku Centrali SindikataEPS-a kaè za na{ listda je Vujadin Masnikosa,advokat iz Novog Sada,koga je za arbitra u EPS-u odredila Republi~kaagencija za mirno re{a-vawe radnih sporova, oba-vestio predstavnike Sin-dikata o mi{qewu Vlade,te da je posle toga, u tompolovi~nom sastavu, mo-glo jedino da se zakqu~ida se ide pred redovnisud. Sindikat TENT-a jeradi pokretawa sudskogpostupka odmah potom an-gaòvao advokate, a u Ko-stolcu su odlu~ili da ihzastupa pravna slu`baSindikata EPS-a.

Da podsetimo, u EPS-usu zahtevi za primenu no-vog Zakona o radu u pogle-

du nadoknade za smenski ino}ni rad usledili ~im jeovaj akt stupio na snagu.Prvo je to traìo UGS“Nezavisnost” u TENT-u,koji nije dobio pravo dapregovara jer nije repre-zentativan, ali mu se ubr-zo pridruìo i Sindikat

EPS-a, u kome je na po~et-ku bilo dileme kako pri-meniti odredbe koje su udirektnoj koliziji sa sta-vom Vlade o kontroli ra-sta zarada u javnom sekto-ru. Reprezentativni Sin-dikat je posebno straho-vao da bi primena Zakonanapravila ogromne dis-proporcije u sistemu ra-podele, mada je bilo jasnoda se zakon mora primeni-ti. U poslovodstvu je iz-ra~unato da bi za pla}awesmenskog i no}nog radaprema novim zakonskimre{ewima bila neophod-na cela milijarda dinarana godi{wem nivou.

Novi Zakon o radu, nai-me, propisuje da se zasmenski rad osnovica uve-}ava 26 odsto, umesto sa-da{wa dva odsto, koja suutvr|ena Posebnim ko-

lektivnim ugovorom. Ta-ko|e, za no}ni rad osnovi-ca se dodatno uve}ava 26odsto, a prema tuma~ewukoje je naknadno stiglo izMinistarstva za rad, za-po{qavawe i socijalnupolitiku, uve}awa posvim osnovama se sabira-ju, tako da se za no}ni raddobija 52 odsto vi{e negoza rad u dnevnoj smeni.Prema Kolektivnom ugo-voru no}ni rad se sada uEPS-u pla}a 45 odsto vi-{e nego dnevni.

Podvla~e}i da se Zakonmora sprovoditi, Tomovi-}eva nije èlela da ko-mentari{e mi{qeweVlade da nema novca zaprimenu zakonskih odred-bi koje je ta ista Vladakreirala, ali navodi da}e arbitar Masnikosa uroku do 30 dana od sastan-

ka Odbora za pregovarawedostaviti svoje mi-{qewe, koje se moè sma-trati mi{qewem Agenci-je za mirno re{avawe rad-nih sporova i predstavqa-ti putokaz za daqe delo-vawe Sindikata. U sva-kom slu~aju, na sedniciOdbora su prisutni jedno-glasno zakqu~ili da senadoknada za rad morapla}ati prema zakonskomre{ewu, koje je u ovom slu-~aju po zaposlenog po-voqnije od re{ewa u Ko-lektivnom ugovoru.

- Uz svo razumevawe si-tuacije u koju se do{lo, sjedne strane zbog kontro-le rasta zarada u javnomsektoru, kao prvorazred-nog zahteva MMF-a, a sdruge zbog neophodnostida se u na{e zakone ugra-di evropska regulativa,niko zaposlenima ne mo-è da ospori pravo da sud-skim putem ostvare ono{to im Zakon omogu}ava.Sve {to nastane kao pro-blem u primeni ovih od-redbi moè postupno dase razre{ava, pa i sistemraspodele da se koriguje,kako ne bi do{lo do dis-proporcija koje bi ugro-zile wegovu osnovu - isti-~e Tomovi}eva.

A. Cvijanovi}

SINDIKAT ]E ZASTUPATI SMENSKE RADNIKE PRED SUDOM

Arbitraà nije uspela

Vlada odustala od mirnog re{avawaspora oko pla}awa smenskog rada premanovom Zakonu o radu, pa }e se zaposleniu EPS-u obratiti redovnom sudu

Na osnovu Zakona o mirnom re{avawu radnih sporova, kojije usvojila Skup{tina Srbije, Republi~ka vlada je oformilaAgenciju za mirno re{avawe radnih sporova koji se odnose naprimenu i dono{ewe kolektivnih ugovora. Prema ovom zakonu,sindikati u javnim preduze}ima, kao potpisnici kolektivnihugovora, du`ni su da se za re{avawe kolektivnih sporova naj-pre obrate Agenciji, a tek potom redovnom sudu. Uloga Agenci-je je da arbitrira izme|u Vlade i sindikata, odnosno potpi-snika kolektivnog ugovora. Na{ sindikat se sada prvi putobratio Agenciji i to je po~etak jedne nove prakse kod nas - ka-è Vera Tomovi}.

Po~etak nove prakse

Nema para za pla}awe smenskograda po novom zakonu: sa “Poqa D”u RB “Kolubara”

SINDIKAT

29


[estu konfe-renciju Regi-onalne mreèenergetike,

kao dela ICEM-a za jugoi-sto~nu Evropu, odrànusredinom novembra uVrwa~koj Bawi, obeleì-lo je nekoliko zna~ajnihodluka. Prema oceni doma-}ina ovoga skupa, Sindi-kata EPS-a, one imaju da-lekose`ne ciqeve, poseb-no u pogledu budu}eg orga-nizovaqa ovog dela me|u-narodne asocijacije sin-dikata radnika energeti-ke. Pre svega, SindikatEPS-a preuzeo je od gr~keelektroprivrede ulogupredsedavaju}eg Mreòm, aza predsednika je izabranMilan Kova~evi}, dosko-ra{qi sindikalni lider uElektroprivredi Srbije.Tako|e, doneta je odluka dai sindikati u energetskomsektoru jugoisto~ne Evro-pe objedine svoje delovaqekao {to su to u~inile vla-de zemaqa ovog regionapotpisav{i Ugovor oenergetskoj zajednici.

Konferencija je, izme|uostalog, usvojila deklara-ciju kojom je iskazalaopredeqeqe za o~uvaqedru{tvene kohezije u zem-

qama regiona i za{tituprava zaposlenih u elek-troprivrednim preduze}i-ma, izraziv{i nezado-voqstvo {to je Ugovor oenergetskoj zajednici jugo-isto~ne Evrope priprem-qen i potpisan bez u~e{}asindikata. S tog razloga jezakqu~eno da odmah trebazahtevati dijalog sa Mini-starskim savetom, radi ~e-ga }e se Mreà obratitiEvropskom parlamentu,kao najdemokrati~nijojinstituciji Evrope. Tako-|e, zaloìv{i se za re{a-vaqe svih spornih pitaqadijalogom, u~esnici ovogskupa su izrazili sprem-nost da uloè maksimalnenapore radi postizawasporazuma sa vladama i po-slovodstvima o pove}aquzaposlenosti, rastu zaradai poboq{aqu radnih i ì-votnih uslova.

A kada je re~ o javnimelektroprivrednim predu-ze}ima u zemqama regiona,u~esnici Konferencije supredo~ili da }e se odlu~nosuprotstaviti svakom po-ku{aju wihovog raspar~a-vawa i rasprodaje, izraziv-{i uverewe da ova preduze-}a, uz odre|enu moderniza-ciju i reorganizaciju, mo-

gu da budu konkurentna naslobodnom trì{tu. Pritome, oni su podsetili dasa uvo|ewem bilo kojeg odevropskih modela restruk-turisawa elektroprivredau ovom regionu mora isto-vremeno da se uvode ievropski dru{tveni stan-dardi, posebno u oblastiza{tite prava zaposlenih.

U vezi s tim je i opre-deqewe da se sindikati su-protstave davawu privile-gija pojedinim kompanija-ma, jer to s jedne strane videkao branu zdravoj konkuren-

ciji, a s druge, kao otvaraqemogu}nosti za prodor neo-kolonijalizma, koji ugro-àva rad zaposlenih i inte-rese preduze}a i zemqe.

Uz naglasak na ja~aqe sa-radqe sindikalnih orga-nizacija, [esta konferen-cija je prihvatila inicija-tivu za spajawe ove mreèsa Regionalnom mreòm zanaftu, hemiju i prirodnigas, koja je nedavno osnova-na u Bukure{tu. Planiranoje da se pripreme za to oba-ve do maja idu}e godine, ka-da bi trebalo da se odrìkonferencija jedinstveneenergetske mreè jugoi-sto~ne Evrope, koju bi ~i-nile ove dve mreè. Nazna-~eno je da }e ta budu}a je-dinstvena mreà imati sa-mostalnost u delovaqu i da}e obuhvatati sindikalneorganizacije ICEM -a iPSI-ja u regionu jugoisto~-ne Evrope. Naravno, kakonam je obja{qeno, i ovamreà i sve sindikalneorganizacije bile bi idaqe u sastavu ICEM-a iPSI-ja.

A. Cvijanovi}

[ESTA KONFERENCIJA REGIONALNE MREÆE ENERGETIKE U VRWA^KOJ BAWI

I sindikati regionalnoUlogu predsedavaju}eg Regionalne mreæe preuzeo Sindikat EPS-a, a za predsed-

nika izabran Milan Kova~evi} Za dijalog sa Energetskom zajednicom jugoisto~neEvrope jedna sindikalna centrala

- Ako je formiraqe energetske zajednice jugoisto~ne Evropekorak ka ulasku ovog regiona u Evropsku uniju i ako to zna~i da}e u ovoj zajednici na{a elektroprivredna preduze}a stasava-ti u evropske kompanije, onda je jasno da ni vlade ni poslodav-ci ne mogu ovaj proces uspe{no da vode bez radnika, ukolikoèle istinski da dostignu evropske standarde u celini, a nesamo u trgovini strujom i ostalim energentima. Budu}i da sin-dikati nisu u~estvovali u dosada{qem toku organizovaqaenergetike na regionalnom nivou, mi smo se na [estoj konfe-renciji u Vrqa~koj Baqi dogovorili da se organizujemo tako daubudu}e niko ne moè da nas zaobi|e u razgovorima o budu}no-sti na{ih preduze}a i delatnosti u kojima radimo. Jedinstve-na mreà koju nameravamo da oformimo ima}e svoju centralu ujugoisto~noj Evropi, koja }e objediqavati na{e sindikalne ak-tivnosti i omogu}avati da jedinstveno delujemo u regionu, pri~emu }e verujemo do}i do izraàja i radni~ka solidarnost ispecifi~nosti regiona, koji je postao meta velikih energet-skih kompanija. Izme|u ostalog, ova mreà bi}e na{ odgovor nate`qu kapitala da zanemari interese zaposlenih - rekao je zana{ list Milan Kova~evi}, predsednik Regionalne mreèICEM-a za elektroenergetiku jugoisto~ne Evrope.

Ne moè bez radnika

Sa Konferencijeu Vrwa~koj Bawi

Osnovni zadatakEPS-a, kao jedneod najve}ih kom-panija na ovim

prostorima, je proizvod-wa energije, {to sa uspe-hom ispuwava. Ali, svevi{e preovladava sazna-we da je za{tita ìvotnesredine isto toliko zna-~ajna. Zato se u posledwihpet godina u EPS-u ulaùzna~ajna finansijskasredstva, ne samo u revi-talizaciju i rehabilita-ciju proizvodnih kapaci-teta, ve} i u za{titu ì-votne sredine. Tim vi{e{to se u postupku prisaje-diwewa Evropskoj unijipodrazumevaju i posloviiz oblasti za{tite ì-votne sredine i ~ine oko30 odsto svih aktivnostikoje treba realizovatipre pristupawa, re~eno jena Me|unarodnom saveto-vawu o za{titi ìvotnesredine, odrànom u Ko-stolcu.

Organizator savetova-wa bio je JP TE “Kosto-lac” zajedno sa poqskimfirmama “Rafako” i“Energotehnika-Energoro-zruch”, sa kojima ovo JPve} vi{e godina uspe{nosara|uje. Teme savetova-wa odnosile su se na sma-wewe emisije sumpornihi azotnih oksida iz term-oelektrana u atmosferu.Pored stru~waka koji sebave za{titom ìvotnesredine u EPS-u, u term-oelektranama i drugimsrpskim kompanijama,mogu}e metode, kao i oiskustva poqskih elek-trana u odsumporavawudimnih gasova iz ugqa,osnovnog goriva za pro-izvodwu elektri~neenergije, predstavili supredstavnici poqskihfirmi.

- U oblasti za{titeìvotne sredine u Srbi-

ji veoma nepovoqna situ-acija nastala je usledizolacije zemqe, aliproblem predstavqa ispora promena svesti.Jer, oko 80 odsto tih pro-blema moè se re{titibez posebnih finansij-skih ulagawa, odnosnosamo boqom organizaci-jom rada i savesnijim od-nosom prema ìvotnojsredini i prirodnim re-sursima, naglasio je Mi-hajlo Gavri}, direktorSektora za za{titu ì-votne sredine u EPS-u.-Od 2000. godine svest jepo~ela polako da se me-wa, to je veoma dug pro-ces. EPS, kao va`nakompanija, posebno imaspecifi~an i teàk za-datak. Reforma u oblastiza{tite ìvotne sredi-ne u postupku prisajedi-wewa Evropskoj uniji,

~ija su pravila stroga, uEPS-u neminovno morada se sprovede. Kada se todogodi, u Srbiji }e se do-biti bitka za za{tituìvotne sredine.

Prema re~ima Gavri}a,jedan od najbitnijihaspekata u oblasti za-{tite ìvotne sredine,je zakonska regulativa.

Pre sankcija, u odnosu narazvijene zemqe, Srbijaje bila u zaostatku reci-mo, za deset do 15 godina.Sada se zaostajawe meridecenijama i ve} smo 40godina iza razvijenih ze-maqa. U narednih desetzato moramo da “spakuje-mo” tih 40 godina, {tozna~i da nema prava na


30

EKOLOGIJA

SA ME\UNARODNOG SAVETOVAWA O ZA[TITI ÆIVOTNE SREDINE U KOSTOLCU

Stop dimnim gasovima Odsumporavawe - korak daqe u za{titi æivotne sredine U EPS-u u toku izrada

dve studije koje treba da opredele primenu metode odsumporavawa

U decembru pro{le godine usvojen je prvi set zakona izoblasti za{tite ìvotne sredine. Mnoge mere koje se tek do-nose neophodno je da uvaè takve promene. Doneti su zakoni,ali nisu podzakonska akta, a pravilnici su stari i po 15 go-dina. Tzv. “ekolo{ki ustav” potrebno je postupno usagla{avatisa pravnom i normativnom regulativom Evropske unije. U tomsmislu zna~ajno je da Ustav Republike Srbije garantuje pravona zdrav ìvot, kaè Gavri}.

Propisi Evropske unije obavezuju na to da se vodi ra~una io zaga|ewu u okruèwu, a o~ekuje nas i sprovo|ewe akata me-|unarodne konvencije, kao i potpisivawe Kjoto protokola. Za-kon o wegovoj ratifikaciji ve} je na razmatrawu i o~ekuje seda }e u Savezni parlament dospeti u junu idu}e godine.

Pravo na zdrav ìvot

Za TE “Kostolac B”u toku je izrada studije opravdanosti


31

gre{ku. U suprotnom,Srbija }e ostati “fleka”na karti Evrope. U pri-log naporima da se re{iproblem odsumporavawaje i to {to }e se po~ev od2008. godine, zakonskipropisi koji vaè zaugqen-dioksid primewi-vati - kada se radi o sma-wewu emisije i primeni

mehanizma Kjoto proto-kola- i za okside sumpo-ra i azota. Projekti od-sumporavawa, odnosnopre~i{}avawa dimnihgasova, omogu}i}e dase uloèna sredstvaubrzo, vrate a pritom }e se i zaga|ewesmawiti.

Pove}ana briga oza{titi ìvotnesredine dovela je dousvajawa vi{e prav-nih akata u Poqskoj,koja u najve}oj meri ogra-ni~avaju ispu{tawe{tetnih supstanci u at-mosferu. Propisi suuskla|eni sa zahtevimaEvropske unije. Da bi seudovoqilo tim zahtevimana trì{tu su se pojavi-

li energetski kotlovi,koji zadovoqavaju pro-pise u vezi sa emisijomgasova, kao i postrojewaza pre~i{}avawe dimnih

gasova u elektranama itoplanama. Savremenetehnologije za pre~i-{}avawe dimnih gasovai za{titu ìvotne sre-dine omogu}avaju daqueksploataciju postoje-}ih energetskih objeka-

ta. Ve} 80-tih godinapro{log veka, firma“Rafako” je po~ela da sebavi problemom smawe-wa emisije {tetnih jedi-wewa sumpora i azota ito ugradwom postrojewaza smawewe emisije{tetnih supstanci, a ko-riste}i iskustva reno-miranih kompanija u ovojoblasti.

- U Kostolcu i u termo-elektranama EPS-a dosada nije ra|eno na re-{avawu problema odsum-poravawa. Savetovawe je,stoga, kako je istakaoNeboj{a Mi{i}, direk-tor Sektora za kvalitetu JP TE “Kostolac”, pr-vi konkretniji korak,pogotovu {to je i u EPS-u u toku izrada studije oodsumporavawu u termoe-lektranama. Radi se stu-dija o opravdanosti od-sumporavawa samo za TE“Kostolac B”, koja se fi-nansira iz donacije ja-panske vlade. Problem za

finansirawe tihprojekata je {to suvrlo skupi, ali to jeu interesu {ire dru-{tvene zajednice, ane samo EPS-a. O~e-kuje se da }e se dokraja januara zavr-{iti studija oprav-danosti odsumpora-

vawa u TE “Kostolac B”,kao i studija EPS-a, koje}e biti dobra osnova dase zapo~ne i ve}a reali-zacija projekata odsum-poravawa u termoelek-tranama.

Postoji vi{e metodaodsumopravawa u kojimase kao nusproizvodi do-bijaju gips ili ve{ta~ko|ubrivo. Obe ove metodeomogu}avaju da se proiz-vod koji se prilikom od-sumporavawa dobije mo-è iskoristiti i u drugesvrhe - u gra|evinarstvuili poqoprivredi. Stu-dije koje se rade u EPS-u,kao i drugi koraci kojise preduzimaju, pre svegau TENT-u, da}e predlogeza re{ewa, a stru~waci}e o wima dati posledwure~.

Kristina Jani}ijevi}

Termoelektrane “Kostolac” su u oporavak i modernizacijukapaciteta u posledwe ~etiri godine uloìle 55,5 milionaevra. Zavr{etkom ovog posla, ~iji su efekti vidqivi u pove}a-noj proizvodwi elektri~ne energije, narednih nekoliko godinaulaga}e se vi{e desetina miliona evra u za{titu ̀ ivotne sre-dine, rekao je Bojan @ivanovi}, predsednik Organizacionogodbora savetovawa.- Na blokovima u TE “Kostolac A” bi}e ugra-|eni novi elektrofilteri, koji }e emisiju ~estica svesti uevropske norme. U poodmkaloj fazi su i pripreme za moderni-zaciju sistema otpepeqivawa u TE “Kostolac B”, a u planu je iprelazak na novu tehnologiju odlagawa pepela, gustom me{avi-nom, {to }e potpuno spre~iti razvejavawe pepela sa deponija.Odsumporavawe dimnih gasova za sada se planira na blokovi-ma TE “Kostolac B” . U sistem odsumporavawa potrebno je ulo-ìti znatna finansijska sredstva tako da brzina realizacijeovog zadatka zavisi od mogu}ih kreditnih linija, ali i od fi-nansijske sposobnosti EPS-a, naglasio je @ivanovi}.

îst vazduh - obaveza prema okruèwu

Postoji vi{e metoda odsumopravawa kojima sekao nusproizvodi dobijajugips ili ve{ta~ko |ubrivo

*

*

Savetovawe u Kostolcu-korak daqe u re{avawu odsumporavawa


32

Kada su po~etkomosamdesetih posta-vili tu trafo-sta-nicu u Skadarskoj

ulici, u Radnoj mali, na pe-riferiji Poàrevca, pri-~alo se da }e potrajati bar~etrdeset godina. Isposta-vilo se da je to isto kao {tobiva i u ìvotu: nada{ sejednom, a zapadne ti ko zna{ta, i ne sawa{.

- Da je sve teklo normal-no, da je bilo onako kakosmo se svi nadali, potrajalabi toliko, ako ne i duè -uverava me inèwer Dra-{ko Vi}i}. - Ali su joj sil-ne restrikcije tokom deve-desetih do{le glave. Umo-rila se i ostarila pre vre-mena. Pukne ~ovek od toli-kog lomatawa, a da ne}eobi~na trafo-stanica…[ta je sve protutwalo krajwe i kraj nas za tih desetakgodina, dobro je da smo tra-jali i ovoliko.

Pokazuje rukom navi{e,ka pustim ìcama i kablo-vima {to su premreìli ne-bo, kako bi {to slikovitijeopisao sve uàse kroz koje jepro{la. Kao da neznam i sam…

Sada mewaju nisko-naponski blok: starisu ve} izneli, a novstoji na kamionu. Vi-sokonaponski su zame-nili nedavno. Wihdesetak iz ekipe zaodràvawe trafo-sta-nica, i jo{ dva mom~i-}a na u~eni~koj prak-si, merkali su odakleda krenu.

- Onaj je Radetov sin - {a-pu}e zavereni~ki na{a pre-dana doma}ica Vesna Pa-vlovi}, koja obavqa i poslo-ve odnosa s javno{}u, poka-zuju}i glavom na jednog od

wih. - Dobar de~ko, vredan,nije od onih {to gledaju sa-mo kako da uhvate krivinu…

Nemam pojma ko je Rade;pretpostavqam da im je ko-lega, da je zaposlen u “Elek-tromoravi”, pa i ja zavere-ni~ki klimam glavom, zasvaki slu~aj.

Stari niskonaponskiblok je privla~io pa`wucrnpurastih mladi}a koji suga, u prolazu, zagledali is-pod oka. Da nije toliko qu-di, koliko god da je teàk,videlo im se po o~ima, “is-pario” bi za tren. Poredwega, prikqu~en na maliagregat, stajao je veliki -usisiva~ za pra{inu?!

- Ne slikaj, molim te kobrata! - zavapio je jedan uplavom radni~kom kombine-zonu. - Ako nam ène sutrana slici vide da usisavamopra{inu u trafou, ima daizginemo. Tera}e nas i kodku}e da usisavamo i rinta-mo, ko du{mane.

Iako su dizalicom prine-li novi niskonaponskiblok skoro do ulaza u trafo-stanicu, dobro su se namu~i-

li. Badava {to ih je biloonoliko, unutra je bilo te-sno kao u nerazgaènim ci-pelama, te{ko da bi trojicastala odjednom. Povuci-po-tegni, ipak su ga postavili

na mesto. Najvi{e je povu-kao onaj mali Radetov, nije{to je wegov, ali preznojise dete, alal mu vera.

- Ne zna se gde je teè - ot-hukuje Dra{ko kao da jeon vukao. - Da li u urba-nim sredinama ili na se-lu. U gradu smo sku~enisa kapacitetima, a po-tro{wa struje vrtoglavoraste. I na selu, samo ne-{to sporije. Ali, tamotreba sti}i, ponekad ikroz bespu}e…

Rasklimatanim a pou-zdanim “jugom” vra}amose u direkciju “Elektro-morave”, gde nas ~eka di-

rektor Dragan @ivkovi},kao na iglama. Odavno jetrebalo da otputuje u Kragu-jevac, ali, iako smo mu banu-li nenajavqeno, obe}ao je da}e odvojiti malo od oskud-

nog vremena i za nas.- U gu`vi smo, ne samo

zbog revitalizacije trafo-stanica. Naime, upravo smopro{li sertifikaciju zastandard ISO 9001, a to jeogroman posao. Recimo dasmo time za korak blièEvropi. A do we }e nas sa~e-kati i sistemi 14001 i19001 koji standardizujuekologiju i za{titu na radu.To radimo za budu}i period,a skupa s Kragujevcem. Do-bro, sertifikat je kao vo-za~ka dozvola: ima{ je, alito ne zna~i da ume{ da vo-zi{. Ima jo{ dosta posla…

Hvali se, ne skriva ponos,{to je na izradi procedurabilo ukqu~eno dve tre}ineradnika, {to su bili zain-teresovani da se taj posaouradi na najvi{em nivou.

- Stvorena je za~u|uju}e

SN

IM

IO

@E

QK

O S

IN

OB

AD

NA LICU MESTA

SA EKIPOM YA ODR@AVAWE TRAFO-STANICA“ELEKTROMORAVE” - POÆAREVAC

Bravo, majstoriIako su dizalicom prineli novi niskonaponski

blok skoro do ulaza u trafo-stanicu, dobro su se na-mu~ili Badava {to ih je onoliko, kad je unutra bi-lo tesno kao u nerazgaæenim cipelama, te{ko da bii trojica stala odjednom

Trebalo je da izdrì ~etrdeset godina

Staro za novo:rashodovani

niskonaponskiblok

Raspitujem se naivno kako im je zimi u bespu}u i da li bismo mogli tada sa nekom od ekipa na teren, a on me

pogledao kao da sam ga pitao da li bismo mogli na Mars


33

pozitivna klima i ja sve mi-slim da je to wihova porukada su uvek spremni da pri-hvate pravi posao, praviciq. Mislim da je ve}ina,ba{ zahvaquju}i wemu, shva-tila da }e spajawe sa Kragu-jevcem, sa”Elektro{umadi-jom”, predstoje}e ukrupwava-we firme doneti novi, vi-{i kvalitet. Ipak, da bi-smo predupredili glasinekoje se uvek javqaju u takvimprilikama, mi smo organi-zovali jedan klasi~an zborradnih qudi…

Opa, bato, uskliknuo sam usebi! Samoupravqawe! Ikao da mi je pro~itao misli,nastavio je:

- Nije to nikakvo vra}awena staro. Jednostavno, sma-tram da je po{tenije qudi-ma ne{to re}i gledaju}i ihu o~i. Ta dvosmerna komuni-

kacija i wima uliva povere-we, jer bar ne strepe da ihneko opet prevodi èdnepreko vode.

Vidi se da je u ùrbi, alida ne}e da izneveri goste.Zato mu dajem priliku da seizvu~e tako {to mu spomi-wem da nas o~ekuje i magi-star Zoran Jeremi}, direk-tor dela preduze}a Distri-bucije Poàrevac, {to inije bilo daleko od istine.Pozdravqamo se kao stariprijateqi.

“Elektromorava” pokriva~ak ~etiri op{tine: Poà-revac, Smederevo, VelikuPlanu i Smederevsku Pa-lanku. Deo javnog preduze}aza konzum Poàrevca je naj-ve}i, a “zaduèn” je za ~ita-vu teritoriju Brankovine,dodu{e bez @agubice, alisu mu dodati @abari. Ili,

za one {to se boqe snalazesa zemqopisnim kartama,prostire se izme|u Dunava iMorave, sve do Gorwaka.

- Te{ko da bismo biliefikasni i na usluzi potro-{a~ima da nismo organizo-vani po poslovnicama i is-postavama - kaè direktorZoran Jeremi}. - Poslovni-ce su u Ku~evu, Petrovcu iVelikom Gradi{tu i u wi-ma je po tridesetak zaposle-nih radnika, dok ispostave,u kojima je deset do petnaestzaposlenih, imamo u Ko-stolcu, Malom Crni}u,Aleksandrovcu, VelikomLaolu, Rebrovu i Golupcu.Time smo donekle sebiolak{ali posao, ali smo ta-ko i na{im potro{a~ima,{to je va`nije, obezbedilida ne moraju svaki ~as da po-teù do Poàrevca kako bi

obavili neki posao. Samo,te{ko je i zamisliti koli-ko je sve razu|eno…

Poku{avao je to uzalud dami objasni svode}i niskona-ponsku mreù na kilometrei navode}i mi broj stanov-nika, gradova, sela, tra-foa… Jedino sam zapamtioda malo selo Manastiricaima ~ak - dvadeset pet trafo-stanica, ~ak {est vi{e odgrada Poàrevca! I zami-{qam koliko je to posla, nesamo na pukom odràvawu,ve} i na smawewu gubitaka.

- Uz redovno, teku}e odr-àvawe, imamo i ovo inve-sticiono, i tada Dra{kovaekipa priska~e u pomo} kadustreba. Evo, samo su u Po-àrevcu od sredine okto-bra, dakle za nepun mesec,uspeli da remontuju {esttrafo-stanica, a do krajasezone imaju u planu jo{ dve.A u martu }emo ispo~etka…

Raspitujem se naivno kakoim je zimi u bespu}u i da libismo mogli tada sa nekomod ekipa iz wihovih ispo-stava na teren, a on me pogle-dao kao da sam ga pitao da libismo mogli na Mars, samo{to nije prasnuo u smeh.

- Moè, naravno, ali vamne bih preporu~io…

Mora da sam li~io nauvre|enu strinu, pa je namahnastavio:

- Ro|eni brat \or|a Mar-janovi}a ìvi u Ku~evu iradi kao novinar u lokal-nom listu. Ina~e, bio jeba{ ne{to nao{tren nanas, ve~ito je pronalazioneke smicalice protivEPS-a. Jednom prilikom,ba{ be{e zima, zavejalo sve,krenuo je s na{om ekipom nateren. Pao dalekovod, pa jepo{ao kao reporter da izve-{tava. Ma, nije znao {ta gaje sna{lo! Jer, taj teren jenepristupa~an i leti, a ka-moli zimi. Klipsali su pe-{ice prte}i sneg satimadok nisu stigli gde treba,du{a mu iza{la na nos. Do-le su ga, vaqda, sneli na ru-kama. Posle je objavio re-portaù u kojoj nas je po pr-vi put opisao kao heroje. Nislovo vi{e protiv EPS-a…Pa, jeste li sigurni da bi-ste probali?

Milo{ Lazi}

Mr Zoran Jeremi},

direktor delapreduze}a

Distribucije Poàrevac:

sve na polzu potro{a~a

Dragan @ivkovi}, direktor “Elektromorave”:dvosmerna komunikacija izaziva poverewe

Dobro su se namu~ili! Alal vera

FO

TO

: @

EQ

KO

SI

NO

BA

D


POVR[INSKI KOPOVI

“Poqe D” - najve}i i naj-uspe{niji kop Rudarskogbasena “Kolubara”- nastav-qa vi{edecenijsku tradi-ciju. Mesec dana pre iste-ka kalendarske godine is-puweni su godi{wi plano-vi otkopa ugqa i jalovine.

-Na{ zadatak je bio da, uovoj godini, otkopamo 13,5miliona tona lignita i 35miliona kubnih metara ja-lovine. Taj plan je ve}ostvaren, rekao je Slobo-dan Markovi}, tehni~kidirektor “Poqa D”. Prema

re~ima Markovi}a, za-hvaquju}i, pre svega, izu-zetnom zalagawu zaposle-nih, planski zadaci na ot-kopu jalovine ostvareni su,uprkos te{ko}ama, 5. no-vembra, kada je otkopan iposledwi od planiranih

35 miliona kubika jalovi-ne. Otkop jalovine od tadate~e uobi~ajeno i dnevnose otkopa i odloì izme|u120 i 180 hiqada kubika. Uovom trenutku koli~ineotkopane i odloène jalo-vine prema{ile su 38 mi-

RUDARSKI BASEN “KOLUBARA”

“Poqe D” ispunilo planove

Tokom 11 meseci na ovom kopu otkopano oko 14 miliona tona lignita i vi{e od 38miliona kubika jalovine Godi{wi plan otkopa jalovine u “Kolubari” ostvarenve} 22. novembra

Rudari Povr{inskog ko-pa “Drmno”, sa rudarskihsistema na kojima se otkri-va ugaq, mesec i po danapre isteka godine realizo-vali su ovogodi{wi planproizvodwe otkrivke od2,6 miliona kubika ~vrstemase. Da }e plan otkrivkena PK “Drmno” biti ostva-ren znatno pre isteka ka-lendarske godine, nagove-{tavali su desetomese~niproizvodni u~inci, premakojima je do kraja godinetrebalo otkopati jo{ oko1,2 miliona kubika jalovi-ne. Kako se na kopu ostva-ruje prose~na dnevna pro-izvodwa u rasponu od 80 do100 hiqada kubika, bilo jesasvim izvesno da }e ovegodine ostvariti nadpro-se~ni rezultat. Ostvaren jeu oktobru i jo{ jedan pro-izvodni rekord. Otkrive-no je 2,52 miliona kubikajalovine, {to je najve}a me-se~na proizvodwa od otva-rawa ovog kopa. Zna~ajukupnih proizvodnih re-

zultata na jalovini je uto-liko ve}i, po{to se proiz-vodni proces odvijao upo-redo sa remontnim aktiv-nostima na osnovnoj rudar-skoj mehanizaciji i obim-nim tehni~ko - tehnolo-{kim zahvatima (a koji suse odnosili na preseqewerudarskih ma{ina i tran-sportnih sistema prema za-padnom poqu kopa “Drm-no”, koje u fazi intezivnogotvarawa).

Veoma povoqni poslovnirezultati neposredna su po-tvrda realizacije strategi-je razvoja JP Povr{inskikopovi “Kostolac”, donetogpre nekoliko godina -ista-kao je Dragoqub Lakovi},direktor PK “Kostolac”.Od narednih obaveza izdva-jaju se, pre svega, ulagawa zanabavku i montaù novog,petog jalovinskog sistema,za kop “Drmno”, kao i aktiv-nosti na pove}awu plata za-poslenih... U procesu reor-ganizacije kompanije nakopovima “Kostolac” ne}e

biti vi{ka radnika. Da-kle, perspektiva sa ula-gawima i ovakvim rezulta-tima rada je izvesna.

Do isteka kalendarskegodine na Povr{inskomkopu “Drmno” o~ekuju da seproizvede jo{ oko 3,5 mili-ona kubika jalovine, {to seujedno moè ra~unati i kaoovogodi{wi preba~aj. Sobzirom na to da je ovogodi-{wi plan proizvodwe jalo-vine na nivou JP 25, 2 mi-

liona kubika, sasvim je iz-vesno da }e po isteku kaled-ndarske godine ukupni ja-lovinski bilans biti znat-no iznad plana, {to je u naj-ve}oj meri zasluga zaposle-nih na ovom kopu. Proiz-vodwa prema planu za 2006.godinu bi}e ve}a za oko dvamiliona kubika i iznosi-}e ne{to vi{e od 27 milio-na kubika ~vrste mase.

S. Sre}kovi}

NA PK “DRMNO” PLAN PROIZVODWE JALOVINE REALIZOVAN MESEC I PO DANA PRE ROKA

Vi{ak od 3,5 miliona kubika?

Rekordi i u otkrivciugqa: PK “Drmno”

Krajem novembra ostvaren godi{wiplan proizvodwe lignita


35

liona, {to je za oko 10 od-sto vi{e od plana.

Kada je re~ o ugqu, pri-~a je sli~na. Godi{wiplan od 12,9 miliona tonalignita ostvaren je kra-jem novembra. Kako se uo-bi~ajena dnevna koli~inalignita, koji se otkopa naovom kopu, kre}e oko 40hiqada tona, o~igledno jeda }e ovogodi{we koli-~ine ugqa, koja }e putelektrana i {iroke po-tro{we krenuti sa ovogkopa, dostignuti 15 mili-iona tona lignita, {to jeza oko 10 odsto iznad pla-na.

Ako se ima u vidu da suse na ovom kopu, od po~et-ka godine dogodile trihavarije bagera (glodar“6”, glodar “8” i glodar“3”) i da su sva o{te}ewatih ma{ina uspe{no sa-nirana ( opravka “{esti-ce” trajala je nekolikomeseci), onda je u “pri~io izvanrednim proizvod-nim rezultatima”, za rad-nike ovog kopa godina naizmaku bila, ipak, jednaod najteìh.

Kada je re~ o Povr{in-skim kopovima “Koluba-ra”, u celini, rezultati sune{to skromniji. Trenut-ni rezultati, ostvarenina otkopu lignita neznat-no su boqi od planira-nih, dok je -da bi se ostva-rio godi{wi plan od oko26,2 miiona tona, do kra-ja godine neophodno otko-pati jo{ oko dva milionatona ugqa.

Plan otkopa jalovineje, me|utim, ve} ostvaren.Neznatna zaostajawa nakopovima “Poqe B” i“Tamnava-Istok” “pokri-vena” su proizvodwom na“Poqu D” i “Tamnavi-Za-pad”, pa je godi{ni planod 55,7 miliona kubika ja-lovine ostvaren ve} 22.novembra. Kako je, od ta-da, do kraja godine osta-lo jo{ ~etrdesetak dana,realna je procena da }eostvarena proizvodwa bi-ti znatno ve}a od plani-rane i da }e, najverovat-nije, prema{iti koli~i-nu od 60 miliona kubika.

M. T.

S obzirom na teìnuhavarije bagera na “PoquD” Rudarskog basena “Ko-lubara”, sre}na je okol-nost da nije bilo qud-skih `rtava - rekao nam jeVladan Jovi~i}, direk-tor Direkcije za proiz-vodwu energije EPS-a. Usubotu 3. decembra oko 22~asa, iz za sada neutvr|e-nih razloga, sru{io sebager (glodar 9). Kolosduìne 110 metara, visok46 metara - ukupne teì-ne oko 3140 tona, uvezenje 1989. godine. êtiriradnika su teè, a jedanlak{e povre|en.

Jovi~i} nam je daqe re-kao, da je formiranastru~na komisija, koja }eda utvrdi kako su nastaliuslovi za pad bagera.Uskoro }e se definisatii naredni koraci u vezi

sa organizovawem proiz-vodwe na ovom kopu, mon-taì havarisanog bagerai wegovoj revitalizaci-ji. Ova havarija, istakaoje Jovi~i}, ne}e ostavitiposledice u proizvodwiugqa i ostvarivawu elek-troenergetskog bilansa,jer je taj bager radio nauklawawu jalovine. Ali,izvesno je da }e u nared-nom periodu uticati nasmawewe iskopavawa ja-lovine na “Poqu D” za 10do 15 odsto. Komisija }e,kako je rekao Jovi~i},uskoro da utvrdi stepeno{te}ewa ovog bagera,ali je ve} sada jasno da jere~ o {teti u iznosu odvi{e miliona evra i da}e weno otklawewe po-trajati nekoliko meseci.

Prema prvim saznawi-ma, do havarije je do{lo

posle pucawa jedne od ta-kozvanih u{ki bagera,{to je poremetilo stati-ku i izazvalo padawestrele radnog to~ka iprotivtega te{kog neko-liko stotina tona. Bagerje prakti~no prepolov-qen, a prema nezvani~-nim procenama rudara,nivo o{te}ewa je 70 od-sto. Posledice havarijena ovom kopu bi}e ubla-ène, jer }e na mesto ha-varisanog do}i stariji imawi “glodar 3”. U ovojnesre}i najteè je povre-|en Aleksandar Milano-vi}, bagerista, koji je,po{to je ispao iz kabine,vi{e od dva sata proveo umraku ukqe{ten u kon-strukciji bagera , na vi-sini od oko 40 metara.

D.Ob. M.T.

HAVARIJA BAGERA NA “POQU D”

Sre}om bez `rtavaFormirana stru~na komisija koja }e da utvrdi kako su nasta-

li uslovi za pad bagera

Prema nezvani~nim procenama nivoo{te}ewa bagera je oko 70 odsto


36

TERMOELEKTRANE

Sinhronizacijombloka A-2 TE“Nikola Tesla”na mreù elektro-

energetskog sistema EPS-a, 6.novembra 2005.godine,zavr{ena je ovogodi{waremonta sezona u JP TENT.Osim standardnih remona-ta u ovom preduze}u obav-qena su i dva kapitalna re-monta na blokovima B-1 iA-2.

- Osnovna karakteristikaovogodi{wih remonata je-ste da je priprema bila do-bro ura|ena a obuhvatila jeprojektovawe, raspisivawetendera, nabavku rezervnihdelova, opreme i angaò-vawe izvo|a~a radova, kaèMilutin Savi}evi}, po-mo}nik direktora JPTENT za proizvodwu. - Na-daqe, karakteristi~no je ito da su dobrom sinhroniza-cijom poslova, remonti ko-ji su po pravilu skra}i-vani za po nekoliko da-na, ura|eni kvalitetnokako su i planirani, ~i-me je omogu}ena dodatnaproizvodwa elektri~neenergije iz ovih postro-jewa. Posle sinhroniza-cije, svi blokovi koji subili u remontu veomabrzo su dostigli projek-tovane parametre u pro-izvodwi, {to je znak dablokovi spremno ulaze u zi-mu. Jo{ jedna, ne mawe bit-na karakteristika ovogodi-{wih remonata, je zna~ajnou~e{}e doma}e privrede uprocesu rehabilitacije imodernizacije energetskihpostrojewa. Posle kapital-nog remonta bloka A-2, do-kazano je da EPS, zajedno sasrpskom privredom, ima re-zultate i da je sposoban dagradi nove kapacitete kaonekada. Uz ovakve zahvate

obnavqa se i doma}e znawe,dolaze mladi qudi sposob-ni da u~estvuju u implemen-taciji svih sistema. U ovihnekoliko godina, od kadasmo krenuli u realizacijustrategije obnove postro-jewa, uz angaòvawe doma-}ih firmi i stru~wakaEPS-a, vra}eno je povereweu sopstvenu stru~nost, na-gla{ava Savi}evi}.

Kapitalni remont blokaA-2 privukao je veliku pa-`wu doma}e stru~ne javno-sti ne samo zbog pouzdanijeproizvodwe elektri~neenergije nego i usled anga-òvawa doma}eg znawa iprivrede u ~itav posao. To-kom remonta uveden je pot-puno nov, kompjuterizovanisistem upravqawa blokom,delo stru~waka Instituta“Mihailo Pupin” - Automa-tika i TENT-a. Kao {to jepoznato, automatizaciju si-

stema upravqawa prvi put suzajedni~ki uradili Insti-tut i stru~waci TENT-apro{le godine u TE “Mora-va”, koja je tako|e kapitalnoremontovana. Ono {to radevelike svetske kompanijepoput Simensa i drugih, nadva bloka u TENT-u uradi-li su doma}i stru~waci.Pogodnosti su vi{estruke,jer se u mnogim operacija-ma intervenisalo na licumesta. Zatim, operativno

osobqe koje radi na ovimblokovima, lak{e je pri-hvatilo sistem, jer su svauputstva na srpskom, odno-sno nema jezi~kih barijerakao na blokovima A-3 i A-5.

- To nije jedini anga-`man doma}eg znawa u re-

montu bloka A-2. Sistempobude generatora uradio jeElektrotehni~ki institut“Nikola Tesla”, a doma}emontaèrske firme Termo-

elektro-Enel, Term-oelektro-Ceneks, Go-{a, Sloboda, Elek-trokosmet, Fero-mont, IHTM, Mineli druge obavile sukompletnu realiza-ciju posla, navodiSavi}evi} i podvla-~i da je kapitalni re-mont bloka A-2 ista-kao jednu, naizgledsporednu, a zapravo

veoma va`nu ulogu TE “Ni-kola Tesla”:- One su ne samonajve}i proizvo|a~ elek-tri~ne energije u Srbiji,nego, a to je i ovog puta do-kazano, snaàn pokreta~srpske privrede, kako po ve-li~ini poslova koje otvara,tako i po {irokom podru~juza tehnolo{ki razvoj indu-strije, za nove projekate iza promociju i uvo|ewe do-ma}eg stru~nog znawa. Po-kazalo se da instituti iz

Srbije, osloweni na velikeproizvodne sisteme, poputTENT-a, mogu da stvoreuglavnom ono {to se uvozi-lo - produkte visokih tehno-logija i visokostru~nogznawa, isti~e na{ sagovor-nik.

O sloènosti poslova uovom kapitalnom remontunajboqe svedo~e podaci o to-me {ta je sve obavqeno.Kqu~ni posao tokom remon-ta bio je zamena postoje}egregulaciono-upravqa~kogsistema za sva postrojewa,

[alteri {irom Srbije

U kapitalni remont bloka A-2 uloèno je 1,250 milijardi di-nara, ukqu~uju}i i rekonstrukciju elektrofiltera. Ukupnafinansijska sredstva koja su planirana za remonte na niovuJP TE “Nikola Tesla” iznosila su 2,760 milijardi dinara. U na-rednoj godini ne planiraju se kapitalni remonti na blokovimaTENT-a. Za redovne remonte u 2006.godini planiraju se sred-stva u visini od 2,100 milijardi dinara, za remont zajedni~keopreme na blokovima -470 miliona i za teku}e odràvawe- 803miliona dinara.

Sredstva

TENT je snaàn pokreta~ srpske privrede, kako po

veli~ini poslova koje otvara, tako i po {irokom

podru~ju za tehnolo{ki razvoj industrije

*

*

Doma}i izvo|a~i radova usvim segmentima kapitalnogremonta: blok A-2

Posle remonta, blokovi brzodostigli projektovane parametre

KRAJ REMONTNE SEZONE U JP TENT

Doma}a privredai na kapitalkama

Vra}eno poverewe u stru~nost doma}ih firmi Spremni iza gradwu novih objekata EPS-a


37

koji je bio nepouzdan i teh-ni~ki zastareo. Stru~waciTENT-a dali su celokupanopis tehnolo{kog procesa,koji je posluìo kao podlo-ga za izradu softverskog al-goritma ugradwom SCADAsistema Instituta “Mihai-lo Pupin”, ~ime je znatnopoboq{an i pove}an stepenautomatizacije bloka. Glav-ni poslovi na bloku A-2 bi-li su, nadaqe, zamena kom-pletnog parovoda sveè me-|upregrejane pare, zamenakompletne termi~ke izola-cije i limene oplate kotla iizgradwa novog elektro-filtera, ~ija }e efikasnostotpra{ivawa biti u skladusa evropskim normama. Kadaje re~ o turbini i generato-ru, obavqeni su kapitalniremonti svih elemenata isklopova na postrojewu, aremontom su obuhva}eni ibrojni drugi poslovi.

- U svim segmentima ka-pitalnog remonta imali

smo doma}e izvo|a~e radova.Ono {to je bitno, jeste da jesinhronizacija poslova bi-la dobra, a tome je sigurnodoprinela uspe{na sarad-wa izme|u svih u~esnika uremontu i redovno me|usob-no informisawe o tokovi-ma poslova, nagla{ava Sa-vi}evi}.- Ono {to je tako|eveoma bitno je ~iwenica da}e iskustvo koje smo steklina ovom i prethodnim re-montima, pomo}i kod nared-nih poslova na remontuosnovne opreme. Iako jepriprema za remont biladobro ura|ena, neke proble-me smo morali da re{avamou hodu. Ako bismo sada u{liu modernizaciju sistemaupravqawa na bloku A-1,imali bismo jasno defini-sane zadatke i posao bimnogo lak{e bio ura|en.Ceo posao bio bi zavr{enza 90 dana. Ali, ako bi seradio i remont elektro-filtera, vreme remonta bitako|e bilo 150 dana. Jer,poslovi na izgradwi i za-meni elektrofiltera nemogu da se obave za kra}evreme. U svakom slu~aju, is-kustvo, ste~eno na remonti-ma koji su obavqeni pomo}i}e u daqoj realizaciji za-dataka u oblasti rehabili-tacije i modernizacije na-{ih postrojewa. Doma}aprivreda, tako|e, ima isku-stvo vi{e i iskoristila je{ansu dobijenu od EPS-a.

K. Jani}ijevi}

Druga polovina novembrau JP Termoelektrane “Ni-kola Tesla” okarakterisa-na je visokom proizvodwomelektri~ne energije uz is-puwewe mese~nih i godi-{wih planova i obarawarekorda u dnevnoj proiz-vodwi. Tako je 22. novembrau toku 24 sata proizvedeno70.913 miliona kilovat-~a-sova elektri~ne energije,{to je rekord u dnevnoj pro-izvodwi JP TENT. Ovo jav-no preduze}e je tog danaelektroenergetskom siste-mu isporu~ilo 55 odstoukupne proizvodwe u EPS-u. Sopstvene rekorde udnevnoj proizvodwi tada suostvarile i dve, od ~etiri,termoelektrane u sastavuovog javnog preduze}a - TE“Nikola Tesla B” sa 28.700miliona i TE “Kolubara”sa 4.890 miliona kilovat-~asova.

U svim termoelektrana-ma i pre isteka meseca is-puweni su mese~ni plano-vi proizvodwe elektri~neenergije. U ranim ju-tarwim satima, 26. novem-bra 2005. godine, godi{wiplan od 6,324 milijardekilovat-sati ispunila jeTE “Nikola Tesla B”. Go-dinu je, ~etrdesetak danapre roka, zaokruìla i TE“Morava”. Na osnovu tre-nutne situacije, o~ekuje seda }e u TE “Nikola TeslaA”, plan biti ispuwen to-kom decembra, tako da }eova godina za kapaciteteTENT-a biti “skra}ena”.

Dobra proizvodwa elek-tri~ne energije na nivou~itavog preduze}a opravda-

la je sredstva uloèna urehabilitaciju i moderni-zaciju proizvodnih postro-jewa, kaè Milutin Sav}e-vi}, pomo}nik direktoraJP za proizvodwu.- SadaTENT moè da ostvari ive}e planove od utvr|enihelektroenergetskim bi-lansom za 2004. i 2005. go-dinu. Bilans se radi premamogu}nostima kopova za is-poruku ugqa prema termoe-lektranama. Na osnovusvih koeficijenata teh-ni~ke efikasnosti bloko-vi u TENT-u, o~igledno,spremni su i za ve}u proiz-vodwu, a koja bi od sada-{we bila ve}a za milijar-du kilovat-~asova na godi-{wem nivou. Ovakvo stawepotvrda je ulagawa u opre-mu, kvalitetno obavqenihremonata i dobro ura|enestrategije obnove kapaci-teta TENT-a. Da bi se rea-

lizovao elektroenerget-ski bilans od 18 milijardikilovat-~asova, potrebnoje, me|utim, vi{e ugqa. Ato zna~i da je neophodnoulagawe u rudarski sektor,kako bi se pove}ala wegovaproizvodwa.

Odli~ne rezultate u pro-izvodwi elektri~ne ener-gije pratila je i èlezni-ca TENT-a, ~iji vozovi susa “Kolubarinih” kopovaprevozili po 90.000 tonaugqa dnevno. I pored izu-zetno visoke proizvodwestruje, ugqa za sada, imadovoqno, odnosno, stawena deponijama je u okvirubilansa za ovaj period.

K.Jani}ijevi}

U TENT-U SE OBARAJU REKORDI

Skra}ena godinaVisoka proizvodwa elektri~ne energije na

svim blokovima opravdala ulagawa u revitali-zaciju proizvodnih kapaciteta

Dva dana posle ispuwewa godi{weg plana proizvodwe u TE“Nikola Tesla B”, obeleèn je i jedan jubilej. Naime, 28. novem-bra, blok B-2 napunio je 20 godina rada. Oba bloka u TENT-u “Boslonci “ su EPS-a prose~nom godi{wom proizvodwom od okosedam milijardi kilovat-~asova elektri~ne energije.

Na mreì dvadeset godina


38

JUBILEJI U “JP DRINSKE HE”

Svetska, a na{a

Za 39 godina rada HE “Baji-na Ba{ta” proizvela je 57,5milijardi kilovat-~asova, aza 23 godine iz RHE dobijeno15 milijardni kWh elektri~-ne energije

Davne 1966. godi-ne, 27. novembra,u omaleno mesta-{ce Peru}ac sli-

la se velika masa qudi.(oko 30.000) da bi prisu-stvom uveli~ali veliki do-ga|aj-predsednik Jugoslavi-je Tito, pustio je u radHE,,Bajina Ba{ta,, .Neko-liko hiqada vrednih gradi-teqa, naoruànih velikimentuzijazmom i radnim ela-nom, ali i iskustvom sagradwe HE,,Zvornik,,-podrugi put su pregradiliplahovitu i mo}nu Drinu inapravili silan posao. Iz-gradili su HE,,Bajina Ba-{ta,, tada najve}u elektranuu Srbiji, sa ~etiri genera-tora ukupne snage 360 mega-vata. Podignuta je betonskabrana visine 90 metara, a je-zero elektrane se pruìlo50 kilometara - do Vi{e-grada, do Andri}eve “naDrini }uprije”. Ro|en je ov-

da{wi gigant, i to u pra-vom trenutku: industrijali-zacija zemqe hvatala je za-mah, pa su kilovati bilivredniji od zlata. Po~etakrada HE,,Bajina Ba{ta,,ozna~io je i stabilnost uradu elektroenergetskogsistema Srbije. Jer, svakiispad 220 kV dalekovoda Ba-jina Ba{ta - Titograd, op-tere}enog sa 200 megavata,dovodio je do raspada siste-ma , po{to dotle i nije bi-lo tako velikih proizvod-nih objekata. Od tada , pu-nih 39 godina, proteklo jeDrinom puno vode, ali nikapi uludo. Za 39 godinauspe{nog rada ,HE,,BajinaBa{ta,, je proizvela 57,5milijardi kilovat-sati

elektri~ne energije i dalaje nemerqiv doprinos radui razvoju ElektroprivredeSrbije.

[esnaest godina poslepu{tawa u rad HE ,,BajinaBa{ta,, tako|e 27. novembra1982. godine, u Peru}cuopet veliki doga|aj-pu{tase u rad RHE,,Bajina Ba-{ta,, impozantne snage od630 megavata, i slavi se ra-|awe novog giganta na Dri-ni. Ostvarilo se i Tarabi-}a proro~anstvo -Drina jepotekla uzbrdo na Taru-dabi se odozgo,sa visine od600 metara, sjurila na mo}-ne turbine To{iba, ~iji suje generatori pretvarali ukilovate. Glavna ideja jebila da se termoelektrane

no}u ne gase,ve} da proizvo-de struju za pumpawe vode uakumulaciju RHE na Tari, aradila bi u generatorskomreìmu u kriznim perio-dima rada elektroenerget-skog sistema. Zbog preveli-ke potro{we elektri~neenergije, me|utim, kriza uradu elektroenergetskogsistema je postala ~esta po-java, pa je RHE umesto ,,de-ùrnog vatrogasca,, postalastoèr stabilnosti siste-ma. RHE “Bajina Ba{ta” po-seban doprinos u radu elek-troenergetskog sistema Sr-bije dala je posle raspadaJugoslavije i odvajawa odUCPTE sistema. Dragoce-na je i sada kada se stvarajedinstveno trì{te elek-

HIDROELEKTRANE

U JP,”Limske HE” pored standard-nih poslova zavr{eni su i posebniremontni radovi. U HE “Potpe}”posledwoj remontovanoj, na sva trigeneratora ugra|ena je, tako, novamikroprocesorska za{tita.Takva za-{tita, najnovije tehnolo{ke gene-racije ugra|ena je i na dalekovode,koji HE “Potpe}” povezuju sa elek-troenergetskim sistemom Srbije. Nataj na~in pove}a}e se bezbednost ra-da postrojewa i oja~ati ve} ionakovisoki nivo pogonske spremnosti.

Uz odre|ene remonte, pogonskaspremnost “Limskih HE” je na vi-sokom nivou i tehni~kih zastojanije bilo ni u jednoj od ~etiri hi-droelektrane. Od posebnih radovana pripremi objekata za zimskeuslove izdvaja se pregled daleko-voda 35 kV u HE “Bistrica” , “Ko-kin Brod”, “Potpe}” i “Uvac” kojielektri~nom energijom napajasopstvenu potro{wu u ove ~etirihidroelektrane i zbog te{kih zim-skih uslova, kakvi su, na primer, u

Sanxaku, ~esto biva havarisan.Proizvodwa elektri~ne energije u

,,Limskim HE,, je prema{ila o~eki-vawa. Godi{wi plan je ispuwen jo{22. septembra, a dnevni i mese~niplanovi stalno se prebacuju. Na za-vidnom nivou su i akumulacije -jeze-ra u elektranama “Kokin Brod” iHE,,Uvac,,. Polovinom novembra,Uva~ko jezero je ispra`weno za de-setak metara i ova voda je zavr{ila uZlatarskom jezeru.

M.\.

JP “LIMSKE HIDROELEKTRANE”

Za{ti}eni generatori HE “Potpe}”

HE “Bajina Ba{ta”

omogu}ava stabilan rad

EES EPS-a


39

U “Vlasinskim HE”, ko-je posluju u sastavu JP“\erdap”, u prisustvu za-poslenih i mnogobrojnihgostiju, izlo`bom i sve-~anom akadamijom 5. no-vembra u Domu kulture uSurdulici obeleèna je50-godi{wica poslovawa.Kako je tim povodom u po-zdravnom govoru istakaoRadmilo Nikoli}, direk-tor “Vlasinskih HE”, odpo~etka rada do 31. okto-bra 2005. godine u ovim hi-droelektranama proizve-deno je preko 11,4 milijar-de kilovat-~asova elek-tri~ne energije, a pre-pumpano je vi{e od dve mi-lijarde kubnih metara vo-de. I ove godine - i to dvameseca pre roka - “Vlasin-ske HE” su ispunile godi-{wi plan. Do 1. novem-bra, tako, proizvedeno jevi{e od 321 milion kilo-vat-~asova elektri~neenergije, {to je i 14 od-sto iznad godi{weg pla-na, a prepumpano je 88,7miliona kubika vode ili32,2 odsto preko planira-nog u~inka.

-”Vlasinske HE” ~inedve akumulacije, ~etirielektrane, PAP “Lisi-na”, kao i mreà sabirnihkanala za vodu, tuneli, op-to~ni kanali, zahvatnegra|evine, zatvara~nice,cevovodi pod pritiskomitd. Taj sistem prostire sena 544 kvadratnih kilome-tra na teritoriji ~etiriop{tine : Bosilegrada,Crne Trave, Surdulice iVladi~inog Hana - rekao jeNikoli}.

Bitno je i to da je ovajsistem gra|en u dve faze ito u periodima od 1946-1958 i 1972-1978 godine,

posle koje je ukupna insta-lisana snaga dostigla128,67 megavata. U prvojfazi izgra|eni su branana Vlasinskom jezeru, do-vodni kanali i hidroelek-trane Vrla 1,2,3 i 4, u ko-jima je ugra|ena polovinapredvi|enih agregata,ukupne snage od 56,9 mega-vata. Tokom druge faze po-dignuta je brana na reciBoìci, PAP “Lisina” iugra|eni su preostaliagregati u sve ~etiri elek-trane, instalisane snageod 71,77 megavata. To jeomogu}ilo da “VlasinskeHE” udvostru~e godi{wuproizvodwu elektri~neenergije i da postanu zna-~ajan izvor energetskogpotencijala Srbije.

Prema re~ima Nikoli-}a, proteklih godina“Vlasinske HE” znatno sudoprinele i razvoju ovogkraja, a op{tinama Surdu-lica i Vladi~in Han omo-

gu}avaju i redovno vodo-snabdevawe. U narednomperiodu najva`niji poslo-vi bi}e revitalizacija imodernizacija opreme ipostrojewa, kao i izradastudije o pove}awu proiz-vodwe “Vlasinskih HE” ito dovo|ewem novih voda iuvo|ewem tehni~kog siste-ma upravqawa.

Posle sve~ane akademijeu prigodnom zabavnom pro-gramu Folklorni ansambl“Vlasina” iz Surdulicepredstavio je pesme i igrejuga Srbije. Do kraja dru-èwa goste i doma}ine po-sebno su zabavqali DraganStankovi}, glumac Pozo-ri{ta u Vrawu, sa monolo-zima iz “Ko{tane”, estrad-ni umetnici Usnija Red-èpova i Stani{a Sto{i}kao i poznati truba~i Bo-ìdara Nikoli}a Dowe izGrdelice.

M.Filipovi}

U “VLASINSKIM HE” OBELEÆENO 50 GODINA POSLOVAWA

Iznad plana za deset meseci

Od po~etka rada u ovim elektranama proizvedeno 11,4 mili-jardi kilovat-~asova elektri~ne energije Za deset mesecigodi{wi plan preba~en za 14 odsto

tri~ne energije jugoisto~-ne Evrope. U no}nim sati-ma nabavqa se jeftinijaelektri~na energija, kojase dawu moè prodati pove}oj ceni, tako da je RHEpostala i profitabil-na.Takvo svetsko ~udo, sanajve}im padom na svetu,radilo je punih 20 godinabez kapitalnog remonta,{to je za~udilo i proizvo-|a~e opreme iz ,,To{ibe,,po{to se u svetu kapitalniremonti reverzibilnihelektrana obavqaju svakihosam godina rada.

Za protekle 23 godineuspe{nog rada, mo}ni mo-tor-generatori RHE su po-krenuti 21.450 puta u obareìma rada, a radili su131.000 sati. Proizvedenoje 15 milijardi kilovat-sa-ti elektri~ne energije ito kada je najpotrebnije. Uposledwe tri godine, obav-qen je kapitalni remontoba agregata, i generalniremont tunela do akumula-cije na Tari, duga~kogosam kilometara. Reverzi-bilka je, opet, nova, i u na-rednih 15 do 20 godina nawoj ne}e biti potrebni ve-}i zahvati. A, kada se , od2007-2010. godine obavi re-vitalizacija HE,,BajinaBa{ta,, i ovoj podmla|enojelektrani radni vek }e seproduìti za 30-40 godina.

Ukupno, HE i RHE, od pu-{tawa u pogon, proizvele su72,5 milijarde kilovat-satielektri~ne energije.

Tokom tih proteklih go-dina rada, pored HE “Zvor-nik”, sa sabirnica genera-tora HE,,Bajina Ba{ta,, uelektroenergetski sistemtekli su najjeftiniji kilo-vati. U pravom smislu re~iova elektrana je svetska ,ana{a, jer HE i RHE imajuinstalisanu snagu od 1.000megavata, odnosno svetskuproduktivnost od ~etiriMW po radniku. Krajem go-dine, do}i }e do spajawa,,Drinskih HE,, i ,,LimskihHE,, objedini}e se proiz-vodwa elektri~ne energijeu drinskom slivu. A, kada sespoje dva veoma uspe{napreduze}a, logi~no je da }ese dobiti jedno, a mo}no.

M.\oki}

U pogonu za narednu godinu: “Vlasinske HE”


40

SA REMONTA U JP “\ERDAP”

Ponekad je i glava“vi{ak”

U pojedine delove turbinskogdela ulazi se kroz male otvore,pomo}u mornarskih merdevina

Osam elektrana, dve brodskeprevodnice, jedno pumpnopostrojewe, trideset agre-gata desetine crpnih stani-

ca,mnogo prate}e opreme, razbacanena prostoru od Beograda do Vlasine usastavu je JP “\erdap”. Najstarijaelektrana (Vrla 2) ve} je napunilapola veka rada i funkcioni{e do-bro, dok u najmla|oj u sistemu (dodat-na elektrana na “\erdapu II”) usledkvara ima najvi{e poslova. Pojedinaoprema ve} je u funkciji vi{e od po-la veka, dok su neki delovi postro-jewa ve} prilikom ugradwe tehni~kii tehnolo{ki bili prevazi|eni. Bes-prekorno funkcionisawe zahtevakvalitetan remont. Poslova je mnogo,remonti su uglavnom vremenski ogra-ni~eni, pa za stru~wake i majstoreJP “\erdap” i pomo}ne radne snageiz “\erdap-Usluga” to zna~i rad ivan uobi~ajnog radnog vremena.

Remont u agregatima je posebna pri-~a, prostora za manipulaciju je maloponekad je i glava “vi{ak”, a kamoli{lem na glavi. U pojedine delove tur-binskog dela ulazi se kroz male otvo-re i to pomo}u mornarskih merdevina,usled vara i bru{ewa prostor je pundima i neprijatnih mirisa. Pentrawepo trafoima za elektri~are je uobi-~ajna pojava, ipak ~ini se da je za maj-store na peskarewu opreme rad sa ma-skom u pra{ini od svih poslova najte-ì.Oprema koja se nalazi u vodi pone-kad zahteva pregled, a jedini majstorikoji to mogu uraditi su gwurci. Gwu-ra~ka ekipa (u sastavu @ika , Ki}a iStevan) ulaze u vodu bez obzira na tokoje je godi{we doba, u dubinu, kakokaù “gde je vidqivost sa lampom je-dva pola metra”. Remonti na pirotskojelektrani i vlasinskim elektranamasu zavr{eni, a u “\erdapu I” na tre}ojma{ini okon~a}e se do 19 decembra,dok }e se sa wima na desetki dodatneelektrane HE “\erdap II” u}i i u2006. godinu.

M. Dr~a


41

DISTRIBUCIJE

Elektrodistribucijaâ~ak ima u ovoj go-dini izuzetno efi-kasnu naplatu ra~una

za utro{enu struju. U prvihdeset meseci naplatni zada-tak je kumulativno ispuwensa vi{e od 100 odsto, a u ok-tobru je realizovan ~ak sa102 odsto. Procenat naplateje neuobi~ajeno visok iako jenekada{wa jaka privredaovog regiona desetkovana uvreme sankcija i potom punostradala tokom bombardo-vawa. Upravo je Fabrika na-menskih proizvoda kombina-ta “Milan Blagojevi} “ izLu~ana, koja je pretrpela ̀ e-stoke napade aviona NATO,i najve}i du`nik me|u predu-ze}ima na podru~ju Elektro-distribucije â~ak.

Veliki du`nici u katego-riji “virmanaca” su i ~a~an-ska “Sloboda”, fabrika har-tije “Boò Tomi}”, Fabrikareznog alata, “Cer”, “Gu~a” igra|evinsko preduze}e “Gra-diteq” iz Gorweg Milanov-ca. Za razliku od wih,gorwomilanova~ki “Meta-lac” i kombinat “Takovo”(posle privatizacije) ured-no izmiruju mese~ne faktureza potro{enu struju.

Polovinom oktobra pri-vreda je ~a~anskoj Elektrodi-stribuciji dugovala 289 mi-liona dinara, a doma}insta-va 155 miliona dinara. Svadugovawa doma}instava pre-ko 5.000 dinara su utuèna.Do kraja oktobra tuèno jeblizu 2.300 po{ro{a~a za dugod 44, 6 miliona dinara, od~ega je napla}ena polovinasume. U ovoj godini zakqu~nosa oktobrom podneto je i 147

krivi~nih prijava protivonih koji bezobzirno tro{e,a ne pla}aju struju, i po timtu`bama izre~eno je desetakkazni zatvora. Izvo|ewem du-`nika pred sud i primenomdrugih raznovrsnih mera, ne-naplativa potraìvawa u ka-tegoriji doma}instava svede-na su na minimum. U prinud-noj naplati nema zastoja, ia-ko Elektrodistribucija â-~ak sa 344 zaposlenih “pokri-va” gotovo 2.000 kvadratnihkilometara i za tu vrstu po-slova nema dovoqno qudi, na-pomiwe finansijski direk-tor Zoran Bo{kovi}.

Zapaèni rezultati posti-ù se i u regulisawu tehni~-

kih i ekonomskih gubitakaelektri~ne energije. Sa oko20 procenata pre pet godinaukupni gubici struje svedenisu na 12,34 odsto u prvih de-vet meseci ove godine. Posvoj prilici do kraja decem-bra ne}e prema{iti 13,5 od-sto zahvaquju}i i stalnoj mo-dernizaciji opreme i osavre-mewivawu niskonaponskemreè koja je najve}i balastu Elektrodistribuciji â-~ak. Lane je na ovom distri-butivnom podru~ju izgra|ena21 TS 10/0,4 kV i 170 kilome-tara mreè niskog napona.Za ovogodi{wih devet mese-ci postavqeno je 182 kilome-tra niskonaponske mreè, a

do kraja godine maksimal-nim zalagawem svih zaposle-nih bi}e izgra|eno jo{ 40kilometara te mreè i ukup-no dvadesetak TS 10/0,4 kV.

-Odràvawe takvog tempaulagawa o~ekuje se i ubudu}e,pri ~emu }e teì{te biti nauvo|ewu novih tehnologija.Sada se u postrojewa masovnougra|uju vakuumski prekida-~i umesto starih malouqnih,masovna je i primena sredwe-naponskih kablova sa UPEizolacijom i forsira se re-konstrukcija za{tite i uvo-|ewe daqinskog upravqawa,kaè rukovodilac tehni~kogsektora Zoran Petrovi}.

[irim planom za nared-nih pet godina, po wegovimre~ima, predvi|eno je preba-civawe niskonaponske mre-è sa preostalih drvenihstubova i mawih preseka nabetonske stubove i ve}e pre-seke. Plan ukqu~uje i moder-nizaciju trafostanica ugra-dwom savremenih mikropro-

cesorskih ure|aja i opremeza daqinsko upravqawe idaqi razvoj MTK sistema.Tako }e se, uz redukovawe gu-bitaka struje, stvoriti iuslovi za kvalitetno snabde-vawe sve ve}eg broja potro-{a~a, kaè Petrovi}, navo-de}i da se na ovom distribu-tivnom podru~ju godi{weizda oko 1.000 elektroener-getskih saglasnosti. Ranijese u re{avawu tih zahteva ka-snilo i po par meseci, ali sesada u svim slu~ajevima sa-glasnosti izdaju u roku.

Sa intenzivnom stambe-nom i infrastrukturnomgradwom u â~ku i GorwemMilanovcu pojavquje se sveve}i broj preduze}a koja nu-de iste usluge projektovawai izvo|ewa radova kao i ~a-~anska Elektrodistribuci-ja, ali u tome imaju dalekomawe iskustva. Zbog nedo-voqne stru~nosti i neade-kvatnog rada tih firmipri izgradwi objekata,Elektrodistribucija â-~ak je samo u pro{loj godi-ni imala primarnu {tetuod oko tri miliona dinarana kablovskim vodovima.

M. Filipovi}M. Ba~li}

ELEKTRODISTRIBUCIJA ÂÂK REDOVNO ISPUWAVA NAPLATNE ZADATKE

Plan ispuwen sto odstoU oktobru naplatni zadatak realizovan sa 102 odsto Za razliku od ve}ine pred-

uze}a, gorwomilanova~ki “Metalac” i kombinat “Takovo” uredne su plati{e

Godi{we se izda oko hiqadu elektroenergetskihsaglasnosti na ovom distributivnom podru~ju

Elektrifikacija ~a~anskog kraja po~ela je 1921. godine iz-gradwom elektri~ne centrale sa prvom parnom lokomobilomod 75 KS i generatorom 380/220 V. Prva sijalica u â~ku zasi-jala je 23. septembra te godine.

Osam decenija od prve sijalice

â~anska Elektrodistribucija pokriva op{tine â~ak,Gorwi Milanovac i Lu~ani, a deo wenih elektroenergetskihobjekata i potro{a~a nalazi se u susednim op{tinama -Kraqevo, Poèga, Ariqe i Ivawica. Ukupno snabdeva 84.000potro{a~a, od toga 78.500 doma}instava, i na godi{wem nivoudistribuira oko 700 miliona kilovat-~asova elektri~neenergije, {to je najvi{e u JP EPS Elektrosrbija Kraqevo

Veliko distributivno podru~je


42

Velika nagrada zadobar dizajn” - spe-cijalno priznawePrivredne komore

Vojvodine i Novosadskogsajma “za izuzetne rezultateu oblasti unapre|ewa dizaj-na proizvoda”, predstavqe-ne na Jesewim specijalizo-vanim sajmovima (odrà-nim od 1. do 4. novembra),dodeqena je “Elektrovojvo-dini”, “za kulturu korpora-tivnog plakata”. Ovo predu-ze}e, koje godinama na saj-movima, osvaja {ampionskapriznawa za takmi~arskopredstavqawe dostignu}asvojih stru~waka, na 14. Me-|unarodnom sajmu elektro-nike i energetike u NovomSadu, uspe{no je predstavi-lo aktuelnu, specifi~nu izahtevnu temu - “Elektrovoj-vodina i za{tita ìvotnesredine”.

Na inovativno ure|enom{tandu Elektrovojvodine,postavqen je, izme|u osta-log, specijalno osmi{qe-ni plakat posve}en za{ti-ti belih roda, ura|en uCentru za odnose s javno-{}u preduze}a. Pano jeura|en u saradwi sa Dru-{tvom za za{titu pticaVojvodine. U sam centar{tanda ugra|en je i origi-nalni dalekovodni stub sanamenski ugra|enom plat-formom za bezbedno gnezdoroda, bez opasnosti po pti-ce- od kratkih spojeva. Naplatformu je postavqenoprirodno gnezdo i maketapara roda u wemu.

Za takva originalna do-stignu}a u celokupnom sa-jamskom predstavqawu oveteme, akademik prof.drSokol Sokolovi}, predsed-nik Stru~nog ìrija, uru-~io je Tomislavu Papi}uzameniku direktora ovog

preduze}a, “Veliku nagra-du za dobar dizajn”.

Elektrovojvodina je, ina-~e, bila jedan od 130 izlaga-~a na ovim jesewim specija-lizovanim sajmovima, kojeje 1. novembra otvorio Rado-mir M. Naumov, ministarrudarstva i energetike uVladi Srbije.

Papi} je naglasio, timpovodom, da }e prostor nakojem “Elektrovojvodina”obavqa svoju delatnost bi-ti jedan od glavnih centa-ra za razmenu kao i za uvozelektri~ne energije izpravca Ma|arske, Hrvatskei Rumunije, zbog ~ega jeneophodno da se preduzima-ju i dodatne mere za pove-}awe za{tite ìvotne sre-dine”.

Kako je istakla QiqanaErharti~, rukovodioc Ce-

ntra za kvalitet “Elektro-vojvodine”, Srbija u obla-sti za{tite ìvotne sre-dine zaostaje oko 40 godi-na za razvijenim zemqamaEvropske unije. Stawe je,zna~i, prili~no alarm-antno i potrebno je da seove aktivnosti u znatnojmeri usmere na harmoniza-ciju propisa i standarda sapostoje}im u EU. Uzrocizaga|ewa ìvotne sredinenajve}im delom poti~u odproizvodnih kapaciteta. Uperiodu 2001-2005. godinaEPS je realizovao oko 25miliona evra direktnihulagawa u unapre|ewe eko-logije -istakla je QiqanaErharti~, dok se u nared-nih pet godina planirawihov rast na vi{e od 550miliona evra. Da bi EPSposlovao prema svim eko-

lo{kim standardima inormama, u ciqu postizawaodrìvog razvoja, pro-ceweno je da bi trebalouloìti -~ak oko milijar-du evra dodatnih sredstava.U poslovima izgradweelektroenergetskih obje-kata “Elektrovojvodina” jei do sada sprovodila ak-tivnosti u o~uvawu ìvot-ne sredine, koje }e se i po-ja~ati posle ura|ene takvestudije.

Shodno tradiciji, nasta-loj povodom odràvawaovih sajmova, Papi} je De~-joj bolnici u Novom Saduuru~io simboli~nu dona-ciju “Elektrovojvodine” -~ek na 200.000 dinara, zadogradwu aparata za ane-steziju.

M. ôli}

USPE[AN NASTUP “ELEKTROVOJVODINE” NA SAJMU ELEKTRONIKE I ENERGETIKE

Priznawe za plakat o za{titi belih roda

Uspostavqawe efektivnog sistema za upravqawe za{titom æivotne sredine(EMS) je strate{ki ciq koji je ugra|en i u planove poslovne politike

“Velika nagrada za dobar dizajn”,

za originalnadostignu}a

u celokupnom sajamskom

predstavqawu oveteme uru~ena je

“Elektrovojvodini”


43

Stru~ni tim EPS-a zareaktivnu energiju, u ~ijemsu sastavu i stru~waci In-stituta “Nikola Tesla” ibeogradskog Elektroteh-ni~kog fakulteta (a iz JPEDB-a dr Miladin Tana-skovi} i mr @eqko Mar-kovi}) na nedavno odrà-nom sastanku u Krwa~i raz-matrali su realizaciju iefekte programa ugradwekondenzatorskih baterijau 2005, kao i plan aktivno-sti za 2006. godinu. Kon-statovano je, pritom, da jetaj posao ura|en iznad o~e-kivawa. U kratkom vremen-skom periodu, pred letwusezonu 2005. godine, naosnovu elaborata Institu-ta “Nikola Tesla”, uspe-{no je, naime, zavr{enaugradwa 197,5 MVAr kon-denzatorskih baterija naniskonaponskoj mreì, apreostalog broja baterija(2,5 MVAr), obuhva}enihplanom za 2005. godinu, je utoku. Taj posao, koordini-ran iz EPS-a, distribuci-je su zajedni~ki odradile.U niskonaponsku mreùdistribucija, stoga, ugra-|eno je ukupno 219,5 MVAr.

I to: “Elektrosrbija” - 60MVAr, “Elektrovojvodi-na” - 35 MVAr, EDB - 10 +22 MVAr, ED Uìce - 21MVAr, “Elektromorava” -19 MVAr, ED Ni{ - 17MVAr, “Elektrotimok” -14,5 MVAr, “Elektro{uma-dija” - 13 MVAr, ED Lesko-vac - 10 MVAr i ED Vrawe- 8 MVAr.

Izrada elaborata oefektima ugradwe konden-zatorskih baterija na ni-skonaponskoj mreì je utoku. Na osnovu podatakaprikupqenih dosada{wimmerewima, upore|uju}iseptembar 2004. - septem-bar 2005., uo~en je rast po-tro{we aktivne energijedva odsto i smawewe po-tro{we reaktivne energi-je za 7,5 odsto. To ukupnouti~e na smawewe gubitakana visokom i sredwem na-ponu od oko 20 miliona ki-lovat-~asova, pa je ocewenoda se, pri ovakvim pokaza-teqima, moè o~ekivatida }e se celokupna inve-sticija isplatiti za {estmeseci. A kako se u zim-skim mesecima o~ekuje ipove}ana potro{wa, ova

investicija moè se is-platiti i pre tog perioda.Stru~nom timu, u vezi satim, predstavqena su i me-rewa, po~ev od avgusta2005. godine iz PogonaMladenovac, karakteri-sti~nog po “ostrvskom” ra-du (u TS “Mladenovac” in-stalisano je 6,375 MVAr), akoja pokazuju da je potro-{wa reaktivne energijesvedena na vi{e od 60 pro-cenata u odnosu na 2004. go-dinu. Ugradwom kondenza-torskih baterija otvarajuse, tako|e, kapaciteti zaprenos aktivne energije,{to omogu}ava odlagawesredstava za investicijena niskonaponskoj mreì.

Sagledani su i tehni~kipodaci rada kondenzator-skih baterija. Stru~wacisu procenili da su wihovedimenzije, {to se ti~esnage, kao i naponskog ni-voa (420V), korektno iza-brane, imaju}i u vidu pri-sustvo vi{ih harmonika.Posledwa istraìvawa,naime, ukazuju da vrednosttotalnog harmonijskog iz-obli~ewa (TDH) raste ida iznosi oko 3,5 odsto,

{to je, prema re~ima Mar-kovi}a, veoma zna~ajno zamreù EDB-a. Izboromnièg naponskog nivoaradni vek baterija, stoga,bio bi znatno kra}i. U2006. godini prema izlo-ènom planu Direkcije zatrgovinu i distribucijuelektri~ne energijeEPS-a ugradi}e se po 100MVAr na niskom i nasredwem naponu. Posebno}e se, pritom, voditi ra-~una o optimizaciji mestaugradwe kondenzatorskihbaterija. Data je i podr-{ka saradwi sa firmom“MINEL Elektroopre-ma”, kao isporu~iocemkondenzatorskih baterija,jer se sa takvim kvalitet-nim doma}im proizvodimpostiù unifikacija iracionalizacija sistema.

T. Zoranovi}

UGRADWA KONDENZATORSKIH BATERIJA U DISTRIBUCIJAMA IZNAD OÊKIVAWA

Niskonaponska mreàja~a za 219,5 MVAr

Za godinu dana, zahvaquju}i ugradwi tih baterija, do{lodo rasta aktivne energije za dva odsto i do smawewa potro-{we reaktivne energije za 7,5 odsto

Me|unarodno priznata ku}a za serti-fikaciju TUF Bajern iz Minhena i stru~nakonsultantska firma CIM COLLEGE iz Ni{adale su "zeleno svetlo" za dodelu serti-fikata o uvo|ewu sistema kvaliteta ISO9001 : 2000 u JP ED Ni{. Prilikomprezentacije izve{taja o sertifikaciji izbirnog rezultata provere sertifikatori sunaglasili da su pokazani rezultati zadovo-qavaju}i, a rad pojedinih slu`bi je posebno

istaknut. Dispe~erski centar je pohvaqenzbog visokog organizacionog nivoa poslo-vawa, Sektor za nabavku i prodaju za propa-gandu ciqeva, Slu`ba javnih nabavki iSlu`ba ba`darewa mernih ure|aja za dobroure|enu dokumentaciju.

Predloèno je i niz korektivnih mera kojebi JP ED Ni{ trebalo da sprovede u nared-nom periodu.

Stru~ni konsultant CIM COLLEGE prof.

Vojislav Stoiqkovi} je rekao da je JP EDNi{ na dobrom putu da je prvi stepenikuspe{no prebro|en i da ne treba ostati napostignutom, ve} nastaviti do krajweg cija.Direktor JP ED Ni{ mr Aleksandar Jawi}izrazio je zadovoqstvo zbog predloèneserftifikacije i istakao da na putu dokvaliteta ideal nije ciq, ve} samo putokaz.

S.M.

ELEKTRODISTRIBUCIJA NI[

Uvodi se sistem kvaliteta

U 2006. godini prema planu ugra-di}e se po 100 MVAr na niskom i

na sredwem naponu


44

Najmo}nija ekonom-ska sila sveta -SAD imaju vrlosnaàn elektroe-

nergetski sistem, kojem sutemeq ogromne koli~ineantracita, kamenog i mr-kog ugqa, respektabilanhidro potencijal velikihreka, nuklearne elektrane,ali i sve zastupqeniji ob-novqivi izvori energije:vetar, sunce i biomasa. Ge-ografski posmatrano, naAtlanskoj obali elektri~-nu energiju daju nuklearke,stotine termoelektrana imawe hidroelektrane, uzhiqade fabrika za preraduotpada, koji se kasnijompreradom koristi za dobi-jawe struje i grejawe. Zasredi{wi deo SAD, tako-zvani Midvest, elektri~nuenergiju obezbe|uju hidro-centrale sredwe snage nareci Kolorado sa central-nim postrojewem - elektra-nom Huver sa 2000 megava-ta, podignutoj jo{ 1936. go-dine, kada je predstavqalapravo gra|evinsko ~udo.Pacifi~ka obala strujudobija iz hidrocentrala,termo postrojewa na pri-rodni gas, ali sve vi{e iiz vetroelektrana, koje nasvojim farmama - od Kali-fornije do Teksasa - pro-izvedu 6.300 megavat-~asovagodi{we, {to je dovoqnoza ~ak dva i po miliona do-ma}instava. Re~ je i o naj-jeftinijem obliku energi-je od samo dva centa po ki-lovat-~asu. Naravno, nesmeju se zaboraviti ni so-larni kapaciteti naro~i-

to u pustiwama Arizone,Nevade i Kalifornije.

Kada je re~ o hidro po-tencijalu SAD je pionirrazvoja hidroenergetike,jer je davne 1882. godine na

reci Foks u saveznoj drà-vi Viskonsin sa radom po-~ela prva hidroelektrana usvetu. Ne{to kasnije to sedogodilo i na Nijagari, dabi 1886. {irom SAD i su-sedne Kanade bilo ~ak 45hidrocentrala razli~itesnage. Po~etkom dvadese-tog veka, ~ak 40 odsto elek-tri~ne energije dobijanoje iz vode. Danas se 30 mi-

liona ameri~kih domovastrujom snabdeva iz hidro-centrala, a sa 90.000 mega-vata instalisane snageSAD je vode}a zemqa poproizvodwi elektri~neenergije iz hidrocentrala.Tome treba dodati i poten-cijal od 18.000 megavati izreverzibilnih hidro po-strojewa. Federalna vladaje vlasnik i proizvo|a~

skoro polovine isporu~e-ne struje iz hidroelektra-na (40.787 megavat-~asova),zatim slede privatni inve-stitori (27.626 MWh) ijavne kompanije (20.202MWh). Kada je re~ o brana-ma, SAD je apsolutni svet-ski rekorder sa ~ak 75.000mawih, ali i takvih dì-novskih objekata. Najve}aje svakako Grand Coulee, po-dignuta 1942. na reci Ko-lumbiji u saveznoj dràviVa{ington. To je najmo}-nija ameri~ka hidroelek-trana sa 6.809 megavata in-stalisane snage. Visoka je108 metara, a {iroka 1,3kilometra. Na istoj recipodignuta je pet godina ra-nije i brana Banevil. Ali,najgrandiozniji poduhvatje bila izgradwa Huverovebrane u saveznoj dràvi

SVET

SISTEM ELEKTROPRIVREDE SAD

[tedqivi kolosMudra kombinacija velikih prirodnih bogatstava,

efikasnosti kori{}ewa energenata i racionalne eksplo-atacije obnovqivih izvora Vodena snaga glavni ener-getski izvor na Pacifi~koj obali, prirodni gas u Kali-forniji i Meksi~kom zalivu, a nuklearke na Atlanskojobali Najve}e svetske rezerve ugqa obezbe|uju polovinupotreba za elektri~nom energijom i stabilnost proizvod-we i distribucije elektri~ne energije Budu}nost u so-larnoj energiji, vetroelektranama i kori{}ewu biomase.

âk 90 odsto solarne energije u SAD dobija se u pustiwi Mo-have, (federalna dràva Kalifornija), gde je instalisano vi{e1,5 miliona solarnih ogledala. Radnicima na odràvawu ovoggigantskog postrojewa treba dve nedeqe samo da ih operu. So-larna ogledala suun~eve zrake fokusiraju na cevi napuwenesinteti~kim uqem. Odatle uqe greje vodu u izmewiva~ima to-plote i {aqe paru u turbine. Procewuje se, da se preko solar-nih sistema ogledala, dobija 3.500 megavat-~asova elektri~neenergije godi{we. U SAD postoji i sistem fotovoltnih }elijakoje direktno pretvaraju sun~evu energiju u elektricitet.

Pustiwa Mohave - solarni raj

Nezamenqive nuklearke - Trikastin

Lepotica reke Kolorado - HE Huver

45


Arizona, na reci Kolora-do. Radovi su po~eli u jekuvelike ekonomske krize1932. i posle velikih qud-skih `rtava i sva|a, branaje sve~ano otvorena u 1936.godini. Visoka je ~ak 223metra, a {iroka 380 metarai sa instalisanom snagomod 2.000 megavata! Ipak, tonije najvi{a ameri~kabrana. Nadma{uje je jeOrovil, na reci Feder, usaveznoj dràvi Kalifor-nija, podignuta 1968.godine, sa 234 metravisine. SAD su, ina~e,sa 320 milijardi ki-lovat-~asova elek-tri~ne energije iz hi-dro izvora godi{we usvetu na drugom mestuiza Kanade.

Amerikanci nisunikada zaboravili“black-out” davne 1965.godine, kada su bezstruje istovremeno ostalesavezne dràve Njujork,oblast Nove Engleske kojaobuhvata {est saveznih dr-àva i susedni Ontario uKanadi. Trideset milionaqudi bilo je u panici, jerse prenosna mreà od hi-drocentrala raspala. Belaku}a je donela strategiju oizgradwi pouzdanog elek-trosistema, da se to vi{ene bi ponovilo i ~etiridecenije kasnije SAD je u

tome potpuno uspela.Prema planovima fede-

ralne vlade do 2017. u SAD}e se izgraditi hidro po-strojewa u 39 saveznih dr-àva, ukupne instalisanesnage 30.000 megavati. Gra-di}e se naro~ito u cen-tralnim i zapadnim delo-vima koji su ve} duè suo-~eni sa problemima vode.

Danas su SAD i lider uproizvodwi elektri~neenergije u nuklearnim cen-

tralama. Sa preko 800 mi-lijardi kilovat-~asova go-di{we, 104 ameri~ke nu-klearke su obezbe|ivalepetinu potreba zemqe zastrujom. Instalisani ka-pacitet je bio 97.452 mega-vata. Potrebe za uraniju-mom se, uglavnom zado-voqavaju iz doma}ih izvo-ra, ali se mawi deo jo{uvozi. Ameri~ka vojska jezna~ajno pomogla u akcijiuni{tavawa nuklearnog

oru`ja, kada su “oslobo|e-ne” zna~ajne koli~ine obo-ga}enog uranijuma. Iz Ru-sije je kupqeno 226 tonavisoko oboga}enog urani-juma, {to je zna~ilo novih6.600 tona nisko oboga}e-nog uranijuma za nuklearnereaktore. Ameri~ka vojska,tako|e, oslobodi}e 34 toneplutonijuma do 2014, {to}e nuklearkama i te kakodobro do}i kao pogonskogorivo. Kada je re~ o ame-ri~kom javnom mnewu, sta-bilan rad bez incidenatai plansko odlagawe nukle-arnog otpada uverili su~ak 65 odsto Amerikanacada je ulagawe u nuklearkedobar biznis.

Kamen temeqac ameri~-kog elektroenergetskog si-stema bez sumwe je, ipak,nekoliko hiqada termoe-lektrana, prose~ne snageoko 350 megavata. Wihovainstalisana snaga je ukup-no oko 1,5 milion megava-ta. Polovina se snabdevaugqem (~etvrtina svetskihrezervi ugqa se nalazi u

SAD), a ostale pri-rodnim gasom, naf-tom i prera|enim ot-padom svih vrsta. Sa-mo u Kaliforniji segradi deset novihtermoelektrana, jerse godi{we potrebepove}avaju u prosekusa dva odsto. U save-znim dràvama, gde surezerve kamenog, mr-kog ugqa i lignita

ogromne (Severna i Ju`naDakota, Vajoming, Pensil-vanija, Montana), termopostrojewa su osnovni iz-vor snabdevawa stanovni-{tva strujom.

SAD su zemqa gde se i tekako vodi ra~una o privat-nom vlasni{tvu i za{titi~ovekove okoline, {to jenezaobilazna tema kada jere~ o proizvodwi elek-tri~ne energije. Primeraradi, zbog sukoba vlasni~-

kih prava dva indijanskaplemena u pustiwi Mohave(savezna dràva Kalifor-nija), preti da stane term-oelektrana Mohave, snage1.580 megavata. Problem jeu tome {to cevovod kojimse doprema gas prelazi pre-ko sporne teritorije. Uko-liko bi termoelektranastala, dva miliona qudi biostalo bez struje, a {tetase meri stotinama milio-na dolara! Zbog toga svekompanije koje se bave di-stribucijom i proizvod-wom strogo vode ra~una dase vlasni~ki i ekolo{kiproblemi unapred re{e,kako ne bi do{li u situa-ciju da bankrotiraju.

Uprkos bogatstvu svihenergenata i mo}nim po-strojewima, Amerikanci suna nacionalni nivo digli{tedwu kao na~in ̀ ivota i~uvawe enrgetskih izvora.Sakupqawe otpada svih vr-sta je svakodnevica i kom-panije za preradu nemajuproblema sa sirovinama.Ni{ta se ne baca. Najboga-tija savezna dràva Kali-fornija koja decenijamaima problem sa vodom, a uposledwih desetak godinai sa povremenim nesta{i-cama struje, napravila jedetaqan plan kako da 30 mi-liona stanovnika uvek imai vodu i struju. S jedne stra-ne, doma}instva su finan-sijski stimulisana da {te-de vodu. preko poreskiholak{ica u onim oblasti-ma gde je ona problem, a raz-bijen je i svojevrsni mono-pol distributivnih ener-getskih kompanija u formi-rawu cene usluga. Od boga-tih se uvek pone{to moènau;iti, a {tedqivi ener-getski kolos, sa one straneokeana, i te kako je pou~anprimer kako se gazduje saenergijom i prirodnim bo-gatstvima.

Branislav Seni~i}

U gradu Brixportu (federalna dràva Konektikat) u lokal-nom postrojewu za preradu otpada svakog dana se spali oko3.000 tona sme}a. Ono se kasnijom preradom koristi za obezbe-|ewe strujom oko 15 odsto lokalnog stanovni{tva. U federal-noj dàvi Mejn petina potrebne elektri~ne energije dobija sesagorevawem otpadaka drveta i preradom biomase.

Prerada otpada i biomase sve popularnija

Prema planovima federalnevlade do 2017. u SAD }e se izgraditi hidro

postrojewa u 39 saveznih dràva, ukupne instalisane

snage 30.000 megavati

*

*

46


Pri~a o Dowecku ili regi-onu Donbasa, danas mili-onskom ukrajinskom cen-tru industrije ugqa i cr-

ne metalurgije po~iwe sredinom19. i po~etkom 20. veka kada su um-ni qudi tada{we carske Rusijeshvatili zna~aj ogromnih nalazi-{ta antracita i kamenog ugqa nasamo 450 kilometara jugoisto~nood Kijeva. Za samo nekoliko dece-nija prodajom crnog zlata na-puwene cu do vrha kase u Moskvi iPetrogradu. Za vreme II svetskograta, vo|ene su, ne slu~ajno, izme-|u Rusa i Nemaca krvave borbe, jerko je imao Donbas u rukama, imaoje uredno snadevawe vojske iobiqe najkvalitetnijeg ugqa uEvropi.

Re~ je o teritoriji od 60.000kvadratnih kilometara na kra-jwem istoku Ukrajine, koja se de-lom {iri i na Rusiju. Donbas jepo potvr|enim rezervama antra-cita i kamenog ugqa ugqa drugiregion u svetu, posle ameri~kihsaveznih dràva Pensilvanija,Vajoming i Montana. Antracit iz

se koristi mahom u termoelektra-nama, a kameni ugaq za koksovawe.Glavni centri su [akartck, Hor-livka i Krasnij Li~. Kod Sla-vjanska, prona|ene su ogromne ko-li~ine mrkog ugqa, a novo okno -Novodmitrivskoje ima pet debe-lih horizonata kamenog ugqa sapola milijarde utvr|enih rezerv-i. U ju`nom Donbasu rezerve sudve milijarde tona ugqa sa vekomeksploatacije od 27 godina u ak-tivnim rudnicima, 69 godina urudnicima u izgradwi i 76 godi-na u rezervnim rudnicima. Od 29rudnika u Donbasu, samo su tripovr{inski kopovi, sve ostalo jeduboko pod zemqom. Kako su stru~-waci utvrdili najve}a nalazi{taantracita i kamenog ugqa (peti-na rezervi) nalaze se na dubiniod 500 do 1800 metara. Prose~nadebqina otkrivke je od 0,3 metra,ali ima i koridora sa debqinomizme|u 0,6 i 0,8 metara. Procewu-je se da su rezerve antracita, ka-menog i mrkog ugqa u Donbasu do-voqne za dva do tri veka nesmeta-ne eksploatacije. Poznato je da su

UKRAJINSKI UGQENOKOPI U OKOLINI DOWECKA PREÆIVQAVAJU TE[KE DANE

Donbas na prekretniciUkrajinske rezerve ugqa, (70 odsto u Donbasu), procewene na 38 milijardi tona,

{to je dovoqno za dva do tri veka eksploatacije Kalori~na vrednost donbaskogantracita i kamenog ugqa bez premca u svetu Pre raspada SSSR-a, Ukrajina proiz-vodila 146 miliona tona godi{we, a danas samo 90 miliona tona, {to ne zado-voqava ni doma}e potrebe (98 miliona tona) Pola miliona rudara jo{ uvek ~e-ka pravu privatizaciju uz pomo} Svetske banke.

U posledwih desetak godina u regi-onu Donbasa buknulo je preko 700 po-àra u rudarskim oknima posle eks-plozije metana. Od 1991. poginulo jeoko 4000 rudara. Najvi{e nesre}a sedogodilo u rudnicima gde se proizvo-di ugaq za koksovawe u ~eli~anama.Posle Kine, Ukrajina je zemqa sa naj-vi{e rudarskih nesre}a. Preciznijena svakih milion tona iskopanog ugqanastrada po jedan rudar. Vi{e ekipaeksperata iz Svetske banke je uz pomo}ukrajinske vlade izradilo projekatsanacije sada{weg sistema ventilaci-je i kompletne modernizacije rudnikau Donbasu. Gruba procena je da bi tre-balo uloìti pet milijardi dolara ukompjuterizaciju sistema bezbedno-sti, kako bi se kona~no spirala smrtizaustavila i krenulo u normalnu eks-ploataciju nadaleko ~uvenog ugqa.

U~estale nesre}e

Rudari na svakodnevnimposlovima u Donbasu


po kalori~noj vrednosti (7600-8800 kilo kalorija), antracit ikameni ugaq iz Donbasa bez prem-ca u svetu. Trenutno ugaq se uDonbasu kopa na deset industrij-skih lokacija: Krasnoarmejska,Donecko-Makeveska, Centralna,Toledsko-Sneìnska, Lisi~in-ska, Luganska, Almazno-Marijev-ska, Krasnodanska, Bokovo-Hru-stalska i Seleznijevska.

Ukrajina ima preko pola mili-ona rudara, a 450.000 radi u base-nu Dowecka. Posle raspada So-vjetskog Saveza i sticawa nezavi-snosti 1991., Donbas ulazi u dubo-ku krizu. Nekada je Ukrajina pro-izvodila 146 miliona tona ugqa iizvozila, a danas samo 90 milionatona i time ~ak ne zadovoqava nidoma}e potrebe (98 miliona to-na). Poqska, primera tradi imasamo 150.000 rudara, a proizvodi95 miliona tona ugqa godi{we.Centralna vlada u Kijevu uloì-la je tokom 2003. i 2004. preko dvemilijarde dolara u ukrajinskerudnike, a posebno regionDowecka. S druge strane, Svetskabanka je do sada uloìla u opora-vak ukrajinskih rudnika pola mi-lijarde dolara, ali bez rezultata.Zato je i predloìla zatvarawe~ak dve tre}ine rudnika zbog za-starelih ma{ina, ~estih nesre}ai ogromnih gubitaka. Ra~unica jejasna: dok ukrajinski rudar proiz-vede godi{we samo 100 tona ugqau Rusiji je to duplo vi{e, a u Se-vernoj Americi i do 4000 tona. Sdruge strane tona ukrajinskogugqa ko{ta 50 dolara, a u svetu jeduplo jeftinija. êsti {trajkovii pojava ilegalnih rudnika pred-stavqaju sve ve}i problem zaUkrajinu, jer bez Donbasa, nemani te{ke industrije.

Ve}ina rudnika u Donbasu su dr-àvno vlasni{tvo i bez brze iefikasne privatizacije nemaoporavka nekada{weg kolosa ru-darstva i te{ke industrije. Sre-dinom 2002. ukrajinska vlada jedonela dugoro~an program konso-lidacije i modernizacije rudni-ka u Donbasu vredan 8,8 milijardidolara u narednih deset godina.Su{tina je da se zate~eni dugoviprepolove, uvede ke{ pla}awe ipre|e sa bu|ètskog na direktnotraèwe investitora. Do 2010.broj rudnika bi se smawio za ~e-tvrtinu. Cena tone ugqa je dignu-ta sa 25,50 na 28 dolara za tonu,ali je borba za preìvqavaweDonbasa i ukrajinskih rudnikavrlo neizvesna. Strane kompani-je ho}e da investiraju, ali traèotpu{tawe bar polovine rudarai taj vru} krompir niko ne sme daprihvati, jer su rudarski {traj-kovi dovoqno destabilizovalizemqu. Region Dowecka je ve} na-javio i mogu}e otcepqewe od ma-tice, a tenzije su pogotovo veli-ke posle nedavne smene vlasti uKijevu.

Branislav Seni~i}

ENERGETIKA U ALBANIJI

Kreditimaprotiv krize

Vlada Albanije je sredinom novem-bra donela odluku o privatizacijipribli`no 80 malih hidroelektrana{to je, ina~e, samo jedna od mera uborbi sa energetskom krizom u ovojzemqi. Istovremeno, kako je navede-no u saop{tewu vlade, nacionalnojenergetskoj korporaciji odobrena jekupovina novih tehnologija uz koje}e biti pove}ane mogu}nosti, odno-sno “oja~ani” kapaciteti za uvoz ne-dostaju}ih koli~ina elektri~neenergije. Uz ovo, vlada }e, kako je sa-op{teno, povoqne kredite odobrava-ti svim kompanijama koje odlu~e dagrade energetske objekte.

Zbog nemogu}nosti elektrana uzemqi da proizvedu dovoqne koli~i-ne struje, restrikcije su u Albanijipo~ele u prvoj polovini proteklogmeseca. Gra|ani u ve}ini naseqastruju su, u proseku, imali samo po~etiri sata dnevno. Neprekidnosnabdevawe obezbe|eno je samo zabolnice, vodovod, policiju, hitneslu`be, me|unarodne organizacije istrana predstavni{tva, najavili su ualbanskoj Korporaciji za energijuKE[ kojoj je, za razliku od ranijegperioda, sada odobreno da struju ku-puje i od malih proizvo|a~a.

Najve}e koli~ine struje u Albani-ji daju elektrane na Drimu, ali jewihova proizvodwa zbog dugotrajnesu{e i lo{e hidrologije, ove godineznatno smawena. U vreme kada su po-~ele redukcije, KE[ je deo mawkovapokrivao uvozom elektri~ne energi-je iz Rumunije i Bugarske i nadao sepove}awu isporuka iz Italije. Po-mo} u re{avawu energetske krize,Albanija je zatraìla i od Makedo-nije.

Sa elektroenergetskim problemi-ma Albanija se, ina~e, susre}e ve} 15godina. Iz sezone u sezonu ponavqajuse krize sa proizvodwom struje i tokako zbog lo{eg upravqawa i zasta-relog prenosnog i distributivnogsistema, tako i zbog nedostatka nov-ca kao posledice nepla}awa ra~una.Posledwa hidroelektrana u Albani-ji je izgra|ena davne 1987. godine.

U posledwe dve godine, po{to jepoboq{ano upravqawe sistemom, al-banska Korporacija za energiju je,kako su javile agencije, za unapre-|ewe energetskog sistema dobilakredite vredne stotine milionaevra.

P.M.P.

Ukupne svetske rezerve ugqa iznose1,081 biliona tona. Najve}e svetskerezerve ugqa poseduje SAD (508 mili-jardi tona), ali je za eksploataciju do-stupno samo 275 milijardi tona. Ukra-jina ima procewene rezerve na ~ak 231milijardi tona, od ~ega je klasifiko-vano 170 milijardi, ali je u eksploata-ciji samo 38 milijardi tona. Najve}iproizvo|a~ i uvoznik ugqa je Kina(1,310 milijardi tona). Severozapadnideo ameri~ke savezne dràve Pensil-vanije je rekorder u svetu po rezerva-ma antracita (Skranton i Vajlks-ber). Naj-ve}i ameri~ki rudnici kamenog ugqasu su u regionu Apala~i i Roki plani-na, a mrkog ugqa i lignita ima na Sred-wem zapadu i Zapadnoj obali. Saveznadràva Vajoming proizvodi najvi{eugqa, a Montana ima najve}e rezervecrnog zlata. U Evropi, po rezervamaugqa Rusija je bez premca (173 milijar-di tona). Najve}i ugqeni baseni suêqabinsk, Kanskahinsk, Kuznec, Le-na, Moskva, Pe~ora, Raj~ikinsk, Ju`naJakutija, Tajmur i Zarjanka. Nema~ka iPoqska raspolaù zna~ajnim rezerva-ma kamenog, mrkog ugqa i lignita u re-gionu [lezije. Australija sa 76 mili-jardi tona rezervi ugqa je energetskirespektabilna zemqa, jer ima osam od-sto svetskih rezervi, a Ju`na Afrikasa pet odsto je afri~ki lider.

Ugaq jezikom brojki

Ukrajina - Donbasje od zlatne kokepostao dràvniproblem


48

Sme{tena na sever-noj periferijiEvrope, Finska jesa 5,2 miliona sta-

novnika na 338.000 kvadrat-nih kilometara jedna od naj-re|e naseqenih zemaqa Sta-rog kontinenta, a ipak je uvrhu svetske lestvice po po-tro{wi energije. Podnebqeu kome zima traje gotovo de-vet meseci, dok je leti pro-se~na temperatura oko 22 ste-pena celzijusa, zahteva punoenergije za zagrevawe objeka-ta i neuobi~ajeno puno gori-va za prelazak ogromnih raz-daqina izme|u ra{trkanihnaseqa sa malo stanovnika.Velika zastupqenost ener-getski intenzivnih grana uprivredi, kao {to su drvnaindustrija i metalurgija, do-datno uve}ava potro{wuenergije u Finskoj.

âk i pre naftne krize se-damdesetih godina energijaje bila jedna od glavnih pre-okupacija nordijskih ze-maqa, pa je i Finska zapo~e-la programe {tedwe da bismawila zavisnost od uvozaenergenata. Doma}i izvoripodmiruju svega tre}inuukupne potro{we energijejer Finska nema nalazi{tafosilnih goriva, sem trese-ta. Zato se Finci i u elek-troprivredi upiwu da pove-}aju iskori{}avawe sop-stvenih resursa i da brzomliberalizacijom trì{ta ikombinacijom razli~itihizvora struje obezbede ener-getsku sigurnost.

Vlada je s tim ciqem jo{pre desetak godina ukinulaobavezu dobijawa raznih do-

zvola za gradwu elektrana iprodaju struje direktno kra-jwim potro{a~ima i znatnoje olak{ala uvoz i izvozstruje. Me|unarodna agenci-ja za energiju IEA ocenila jeu nedavnom izve{taju da“finska energetska politi-ka ima briqantan rezultat upostizawu energetske efi-kasnosti i nacionalne ener-getske sigurnosti”. Finskaima “zadivquju}u sposobnostprebacivawa na razli~itevrste goriva i impresivnudiversifikaciju energet-skih izvora, a finsko libe-ralizovano trì{te elek-tri~ne energije je pravi mo-del konkurencije za mnogedràve”, napomenuli su eks-perti IEA.

Radikalna trì{na ori-jentacija finske vlade po-tvr|ena je i odnosom premanovom nuklearnom reaktoru“Olkiluoto 3”, ina~e prvomkoji se gradi u ambijentupotpuno liberalizovanogtrì{ta elektri~ne ener-gije u Finskoj. Iako je re~ onajve}em reaktoru na svetuod 1.600 megavata, finskavlada je dozvolila da se tajprojekat razvija kao nezavi-sna privatna inicijativa uskladu sa trì{nim potre-bama. Niti je vlada izri~itoprihvatila taj plan, niti jeobe}ala bilo kakvu vrstu ga-rancija i podr{ke.

Nuklearke su sastavni deofinske energetske scene jo{od kraja sedamdesetih i po-~etka osamdesetih godinapro{log veka kada su izgra-|ene nuklearne elektrane“Loviisa” i “Olkiluoto” sa podva reaktora. Prva ima 1.020megavata i u vlasni{tvu jenajve}e finske elektropri-vredne kompanije “Fortum”,~iji je ve}inski paket akcijau dràvnim rukama. Druga nu-klearka, “Olkiluoto”, sa dvaopereativna reaktora po 840megavata, u posedu je grupe“Teollisuuden Voima Oy”(TVO), ~iji su ve}inski vla-snici privatne kompanije izdrvnoprera|iva~ke i indu-strije papira. Za finskuelektroprivredu upravo jespecifi~no to da je ve}inaelektrana u vlasni{tvu do-ma}ih industrijskih kompa-nija koje gro proizvedenestruje tro{e za sopstvene po-

trebe, a vi{kove prodaju natrì{tu.

Gradwa novog nuklearnogreaktora, petog u Finskoj itre}eg u nuklearki “Olkiluo-to”, zvani~no je po~ela u av-gustu ove godine i traja}eukupno pet godina i ko{tatitri milijarde evra. Taj za sa-da najmo}niji reaktor u sve-tu ima}e radni vek od {ezde-set godina i mo}i }e da zado-voqi potrebe grada od 1,6miliona stanovnika. Kada jefinski parlament u 2002. go-dini odobrio projekat “Olki-luoto 3”, time je prvi put u za-padnoj Evropi dato “zelenosvetlo” gradwi novog reak-tora posle pauze od deset go-dina.

Glavni doma}i izvorienergije u Finskoj su hidro-elektrane, treseti{ta i dr-vo iz ogromnih {umskihkompleksa. Zahvaquju}i dr-àvnim podsticajima i in-

FINSKA POSTIGLA VISOK STEPEN RAZNOVRSNOSTI ENERGETSKIH IZVORA

Potro{a~i proizvodestruju

Vlasnici ve}ine elektranau Finskoj su doma}e indu-strijske kompanije koje groproizvedene struje tro{e zasopstvene potrebe, a vi{koveprodaju na træi{tu

Finska je u 2004. godini proizvela 81,9 i potro{ila 86,8 mi-lijardi kilovat-sati elektri~ne energije. Izvezeno je 6,8, a izuvoza je nabavqeno 11,7 milijardi kilovat-sati struje.

Termoelektrane na razne vrste goriva, ukqu~uju}i biomasu,proizvele su lane 45,2 milijarde kilovat-sati struje i u~e-stvovale sa 55 odsto u doma}oj proizvodwi. Iz nuklearnihelektrana isporu~eno je 21,8 milijardi kilovat-~asova iligotovo 27 odsto, dok su hidroelektrane dale 14,6 milijardikilovat-sati ili blizu 18 odsto doma}e produkcije.

Finci su tradicionalni neto uvoznici struje i wenom ku-povinom u susednim zemqama - [vedskoj, Rusiji i Norve{koj- podmiruju izme|u pet i 15 odsto godi{we potro{we elek-tri~ne nergije.

Tradicionalni uvoznik

HE “Pyhakoski” -jedna od

lepotica na vodi


49

vesticijama, Finci su tokomosamdesetih godina zapo~e-li sistematsku ekspoloata-ciju treseti{ta, pod kojim jevi{e od jedne tre}ine wiho-ve teritorije. Prema Geolo-{kom pregledu Finske,energetski sadràj u nalazi-{tima treseta ve}i je negokod dokazanih rezervi nafteu Severnom moru. Finskaima najve}u proizvodwu tre-seta u svetu i najve}eg proiz-vo|a~a, kompaniju “Vapo OyEnergia”. Iako doma}a pro-dukcija treseta dostièosam miliona tona godi-{we, Finci ga jo{ nedo-voqno to{e kao pogonsko go-rivo za elektrane.

Treset uglavnom koristemala i sredwa postrojewa zakombinovanu proizvodwustruje i toplotne energije zasnabdevawe naseqenih mestai industrijskih kompleksa.Ukupno, Finska ima ~etrde-setak elektrana koje koristetreset ili kombinaciju tre-seta i otpadaka drveta. Tre-set se, zapravo, najvi{e upo-trebqava za loèwe u rural-nim podru~jima, kao i drvo,koje je ve} decenijama u {i-rokoj upotrebi u unutra{wo-sti zemqe za potrebe doma-}instava i kao dopunsko po-gonsko gorivo za elektrane.Za proizvodwu struje u 2001.godini utro{eno je milionkubnih metara drvne mase,

{to je ravno produkciji dvemilijarde kilovat-satielektri~ne energije. Ciq jeda se krajem ove decenije zate svrhe utro{i pet milionakubnih metara drvne mase,bilo zasebno, bilo u kombi-naciji sa tresetom.

Reke u Finskoj su ve}inomkratke i plitke. Najduà jeKomijoki i ona sa rekom Ou-lujoki ~ini glavni oslonachidroenergetskog sektoraFinske koja raspolaèsa oko 200 hidroelek-trana, ali uglavnom ma-lih. U zemqi beskraj-nih {uma i 60.000 jeze-ra sve hidroelektranesu prave lepotice navodi, a najve}a me|uwima, “Imatra” u vla-sni{tvu “Fortuma”, imasvega 170 megavata.

Najvi{e struje,ipak, stiè iz termoelek-trana koje se oslawaju na{irok izbor goriva, od uvo-znog ugqa, gasa i nafte dodoma}ih izvora u vidu tre-seta i drvne mase. Najkrup-nije finsko postrojewe nafosilna goriva, termoelek-trana “Inkoo” na ugaq snage1.000 megavata u bliziniHelsinkija, tako|e pripadakompaniji “Fortum”. Neop-hodan ugaq Finci uglavnomuvoze iz Poqske, Rusije iSAD. Me|u postrojewimakoje sagorevaju drvo i tre-

set najja~a je TE “Pietersaari”od 265 megavata.

Od 120 kompanija za proiz-vodwu elektri~ne energije uFinskoj najve}a posle “For-tuma” je privatna kompanija“Pohjolan Voima Oy” (PVO)~iji su glavni akcionari dvevelike poslovne grupe izsektora {umarstva i drvneindustrije. Postoji i nizmalih elektrana sa kombino-vanom proizvodwom elek-tri~ne i toplotne energije,lociranih u mawim naseqi-ma ili u blizini industrij-skih kompleksa. U kogenera-cijama se proizvodi oko 35odsto elektri~ne energije,po ~emu je Finska jedan odlidera u svetu. Udeo kogene-racija, prema sada{wim pla-novima, pove}a}e se na 40 od-sto ukupne nacionalne pro-dukcije struje u 2010. godini.

Finska polaè veliku pa-`wu na spre~avawe aerozaga-|ewa da bi za{titila drago-cene {umske komplekse odkiselih ki{a. Pre petnaestgodina prva je u svetu uvelaporez na sadràj ugqenika inapravila je veliki napre-dak u redukciji {tetnih ga-sova. U sklopu tih naporavlada ohrabruje i {irewe ob-novqivih izvora, ukqu~uju}ikori{}ewe snage vetra.Finska ima vi{e od 60 rela-tivno malih vetroelektrana

sa ukupno 40 megavata, ve}i-nom instaliranih kraj obaleili u planinskim predelimana severu zemqe. Vetroelek-trane daju oko 70 miliona ki-lovat-sati struje godi{we.

Forsiraju se i drugi ener-genti koji mawe zaga|uju ì-votnu sredinu od klasi~nihfosilnih goriva. Finska jeu tome na~inila krupan is-korak i danas je vode}i pro-izvo|a~ biogoriva me|u nor-dijskim i balti~kim zemqa-ma. Istraìva~ki rad u kom-panijama je veoma razvijen i

donosi puno inovacija u teh-nologiji kori{}ewa obnov-qivih izvora energije.

Kompanija “Vapo Oy Ener-gia” bila je pionir u tehnolo-giji upotrebe treseta i drve-ta za proizvodwu energije.Jedan od wenih tehnolo{kihnoviteta je takozvano ekotu-li postrojewe u rasponu od0,5 do 10 megavata za proiz-vodwu toplotne energije, ko-je tro{i otpad iz prerade dr-veta u standardnom kotlu na-mewenom za sagorevawe naf-te. Po{to se drvo na posebanna~in su{i, mogu}a je i upo-treba otpadaka drveta sa re-lativno visokim sadràjemvlage. Postrojewe je modu-larne gra|e i moè se preme-{tati na druge lokacije.

“Vapo” uspe{no komerci-jalizuje i produkciju opiqa-ka drveta da bi se upotrebi-li kao gorivo. Opiqci na-staju pri procesima u drvnojindustriji - drvna pra{ina,komadi}i pri rezawu i mle-vewu drveta. Taj otpad sekompresuje u jednostavnukompaktnu formu u oblikuplo~ica debqine osam i du-ìne 30 milimetara i kori-sti se u industrijskim elek-tranama i komunalnim to-planama, kao i u privatnimobjektima. Pelete se mogukoristiti u kombinaciji saugqem i naftom i mnogo su

isplativije u pore|ewusa drugim gorivima. “Va-po” ima pogone u Fin-skoj, [vedskoj i Estoni-ji, a lane je proizveo250.000 tona peleta oddrveta i 45.000 tona pe-leta na bazi treseta.

U potrazi za novimoblicima proizvodweenergije do{lo se doideje o gajewu trske ko-

ja bi posluìla kao novobiogorivo. Ona obezbe|ujeboqi energetski efekatnego bilo koja druga biqkagajena u te svrhe. Trska imaprinos od 6-8 tona suve ma-terije po hektaru i daje 4,5hiqada kilovat-sati po to-ni suve materije. U planu jei zapo~iwawe proizvodwegorivnog materijala stvo-renog kombinovawem trskei piqevine.

Marija Radovanovi}Mladen Ba~li}

Finska elektroprivreda ima oko 400 proizvodnih postro-jewa sa ukupno 16.000 megavata. Termoelektrane, ukqu~uju}i ikogeneracije, imaju blizu 11.000 megavata, hidroelektrane oko2.880, a nuklearke 2.700 megavata.

Najvi{e megavata u termoelektranama

“Loviisa” -prva finska nuklearna elektrana

Glavni doma}i izvori energije u Finskoj su

hidroelektrane, treseti{ta i drvo iz

ogromnih {umskih kompleksa


50

Ne t r a d i c i o n a l n ao{tra re{ewa u bor-bi protiv neplati-{a i kradqivaca

struje izabralo je bugarskodistributivno preduze}e“Elektri~na distribucijaStoli~no” koje je po~etkomove godine, posle pobede natenderu za privatizaciju, zasumu ne{to mawu od 300 mi-liona evra preuzeo je ÊZ,~e{ki elektroenergetskigigant . Na podsticaj ili na-re|ewe novog vlasnika, di-stribucija je u sofijskomkvartu Hristo Botev, u komeprete`no ìve Romi, predu-zela dosad nevi|ene, revolu-cinarne mere o ~emu je za-nimqivo i duhovito nedavnopisala ~e{ka {tampa.

U tom pra{wavom nasequprizemnih ku}a , ~esto polu-raspadnutih, vladao je takavhaos i java{luk u pogledusnabdevawa elektri~nomenergijom i pla}awa koji semorao re{avati radikalnimmerama. Firma je, najpre, po-stavila betonske stubove sastrujomerima visoko nad zem-qom. Time je lokalnom sta-novnistvu oteàno da mani-puli{e sa strujomerima imreòm. Na takve poteze ovopreduze}e je bilo nateranoenormnim kra|ama struje, ko-je su lane u leto iznosile oko

75.000 evra, a u zimu ~ak polamiliona leva. Istovremeno,struju uop{te nije pla}alo~ak 90 odsto doma}instava!

Za samo sedam-osam mesecisituacija je preokrenuta iztemeqa. “Od najproblemati~-nije ~etvrti, to je postao uzo-ran kvart u kome je rekordnanaplata ra~una za struju”, iz-javio je ~e{kim “Lidovimnovinama” Boìdar Gatev,rukovodilac divizije Sever-ni region u ovom preduze}u.Neplati{e sada ~ine svega10 odsto, a u leto svega dvaodsto procenata svih kori-snika.

Iza smawewa kra|e strujestoje odlu~ne mere. “Namon-tirali smo 150 hiqada meta-ra novih kablova i to na ta-kvu visinu na koju niko jo{

od kradqivaca nije uspeo dase popne”, navodi Gatev i do-daje da su kutije za strujomeresme{tene u ormanima na 10metara visine na stubovima,visokim 13 metara. Od ukup-no 1.900 strujomera ~ak 1.100je obezbe|eno na ovaj na~in.U jednoj drugoj, tako|e, pro-blemati~noj ~etvrti pri-meweno je druga~ije, tako|e,netradicionalno re{ewe -strujomer je sme{ten u pan-cirni orman!

Investicije u mreù omo-gui}ile su distribuciji dautvr|uje da li se neko pri-kqu~io ilegalno i pored ta-ko visoko postavqenih vodo-va. Zahvaqu}i novom tipustrujomera, sada se moè od-mah utvrditi da li je neko ne-{to tako uradio. A na to se

reaguje promptnim se~ewemstruje! Nova tehnologija jetako omogu}ila kontroluprilikom o{te}ivawa stru-jomera ili mreè. Postaloje mogu}e da se potro{wasvakodnevno bilansira zasvakog potro{a~a. U roku odsamo tri godine planira sepotpuna modernizacija mre-è.

Ove mere pozdravqaju ipredstavnici lokalnih udru-èwa Roma. Imaju i za{to.Ilegalna prikqu~ivawa sudovela do toga da su se ìcepod visokim naponom vuklepo zemqi. To je bilo, zaista,opasno i samo se slu~aju mo-è zahvaliti za mali broj ne-sre}a, koje su se dogodile po-sledwih nekoliko godina,kada je kulminirao haos usnabdevawu i pla}awu struje.

Problema ima, naravno, idaqe. Jer, dosta se Roma odvi-klo da pla}a ra~une i pratipotro{wu. A mnogi nemajuni naviku da {tede struju. Ujednoj ku}i otkriveno je da jedoma}in spojio gvozdenikrevet za elektrovodove i ta-ko je pretvorio u pe} za gre-jawe!!!

Osim poboq{avawa pla-}awa teku}e potro{we dostaje u~iweno i u naplati sta-rih dugova. Napla}eno ih jeoko 50 procenata.

M. Lazarevi}

O[TRE MERE Ê[KOG VLASNIKA PROTIV NEPLA]AWA STRUJE U BUGARSKOJ

I Romi uzorni potro{a~iNamontirali smo 150 hiqada metara novih kablova i to na takvu visinu na koju

niko jo{ od kradqivaca nije uspeo da se popne

EKSKLUZIVNO ZA

kWh

ÊZ je od po~etka ove decenije intenzivirao borbu protivilegalnog prikqu~ivawa i kori{}ewa struje. Tada je formi-rana u svakom regionu specijalizovana radna grupa za borbuprotiv “ilegalaca”, opremqena modernom dijagnostikom i sa-stavqena od stru~waka sa iskustvom u borbi protiv ovih kri-vi~nih dela.

Broj otkrivenih slu~ajeva neovla{}ne potro{we (u stvarikra|e) na podru~ju Severnomoravske energetike porastao je, naprimer, za 2,2 puta od 2001. godine tj sa 311 na 759. Istovre-meno je za oko tri puta porastao broj fakturisanih naknada{tete. Naj~e{}e se ilegalno prikqu~uju oni kojima je “ise~e-na” struja zbog nepla}awa, zatim restorateri, razne radioni-ce... Naj~e{}e se to ~ini spajawem vodova izvan strujomera, ma-nipuulacijama broj~anikom... Kazne su relativno visoke iiznose od350 evra pa navi{e Godi{we ÊZ u ê{koj otkrijekra|e struje u vrednosti od 1.700.000 evra.

Borba protiv ilegalnog prikqu~ivawa

Sofija: smawuje seneovla{}ena potro{wa

51


Ve}ina ìteqa Evrop-ske unije i daqe je protivnuklearne energetike, ma-da u ne{to mawem procen-tu nego pre tri godine. Uproseku energiju iz atomasada podràva 37 odstoqudi u 25 zemaqa Unije.To pokazuju i ovih danaobjavqeni rezultati naj-novijeg istraìvawa Eu-robarometara, kojim jebio obuhva}en veoma veli-ki, reprezentativni uzo-rak od oko 24.000 qudi.Istovremeno, ispitivanasu i wihova znawa o nu-klearnoj energetici i po-sebno o wenom va`nom de-lu - radioaktivnim otpa-cima. Pri tome, uo~en je

fenomen da tamo gde qudiboqe poznaju ovu oblast,daju i ve}u podr{ku kori-{}ewu nuklearne energi-je. To bi, jednostavno, zna-~ilo da su otpori i odba-civawe nuklearne energi-je u mnogo ve}oj meri “sle-pi” i osloweni na emoci-je i zastra{enost qudi,nego na realno poznavawebezbednosnih problema uenergetici.

Na ~elu rang-liste ze-maqa po podr{ci atom-skoj energiji su Ma|arskai [vedska, u kojima je po-dràva 65 odnosno 64 od-sto ispitanika. Iznad 50odsto su jo{ ê{ka, Li-tvanija, Finska, Slova~-ka, Francuska, Holandijai Belgija. Na dnu liste su

Austrija, sa podr{kom odsamo osam odsto i Gr~ka(10 odsto) Ispod 20 odstoispitanika daje podr{kujo{ i na Kipru, u Irskoj,[paniji i Malti. Ve}brzi pogled na ovu listuuo~ava da razvijenije zem-qe zapadne Evrope u ve}ojmeri podràvaju atomskuenergiju, a da me|u izra-zitim protivnicima pre-ovla|uju siroma{nijezemqe ju`ne i sredweEvrope, ~esto jako zavi-sne od turizma i poqo-privrede. âk i u Nema~-koj, koja je donela i spro-vodi odluke o zabrani

gradwe i postupnom za-tvarawu svih nuklearnihelektrana do 2020, podr-{ka je ve}a od prosekaUnije i iznosi 38 odsto.U biv{oj jugoslovenskojrepublici Sloveniji 44odsto qudi podràvaenergiju iz atoma.

Austrijanci su poznati,a to je pokazalo i ovo is-traìvawe, kao najzakle-tiji protivnici nuklear-ne energije. Tamo je za-brawena gradwa nuklear-ki jo{ 70-ih godina. Po-znato je koliko je prote-sta iz Austrije bilo pro-tiv gradwe ~e{ke nukle-arne centrale Temelin(dva puta po 1.000 MW) ,koja se nalazi u bliziniaustrijsko-~e{ke granicei u ne{to mawoj meri pro-tiv slova~ke nuklearnecentrale Mohovce (dva pu-ta 440 MW). Oni, me|u-tim, spadaju zajedno s Ki-pranima, Malteànima iPortugalcima, me|u naro-de u Uniji koji imaju naj-slabija znawa odnosno da-li su najvi{e neta~nihodgovora na postavqenapitawa iz ove oblasti.Najvi{e znawa su pokaza-li [ve|ani, potom Belgi-janci, Slovenci, Finci,Holan|ani, êsi...

Milan Lazarevi}

ISTRAÆIVAWE EUROBAROMETRA

Ve}ina protiv nuklearkiPodr{ka u zemqama u kojima su ve}a znawa o nuklearnoj energetici i radioaktiv-

nim otpacima Austrijanci su poznati kao najæe{}i protivnici nuklearne energije

EKSKLUZIVNO ZA

kWh

Ovih sedam pitawa bilo je u upitniku Eurobarometra. Verujemo da ne}e biti te{ko da odgovorite na wih.

1. Da li je svaki radioaktivni otpad veoma opasan?2. Produkuji li radioaktivni otpad istraìva~ki centri?3. Nastaje li radioaktivni otpad u bolnicama?4. Ima li raznih kategorija radioaktivnog otpada?5. Nastaje li nuklearni otpad i u drugim granama?6. Nastaje li nuklearni otpad samo u atomskim reaktorima?7. Ima li radioaktivnog otpada toliko koliko i ostalog?

Ta~ni odgovori 1ne, 2da, 3da, 4da, 5da, 6ne, 7ne

Proverite i vi va{e znawe!

Nad prosekom EU Pod prosekom EUMa|arska 65 Luksemburg 31 [vedska 64 Italija 30 ê{ka 61 Danska 29 Litvanija 60 Poqska 26 Finska 58 Portugalija 21Slova~ka 56 Malta 17 Francuska 52 [panija 16Holandija 52 Irska 13Belgija 50 Kipar 10V.Britanija 44 Gr~ka 9Slovenija 44 Austrija 8Estonija 40Letonija 39Nema~ka 38

Podràvate li nuklearnu energiju

(odgovori “da” u procentima- prosek EU -37)

Ma|arska na~elu rang-liste po podr{ci stanovni{tvagradwi nuklearnihelektrana: NE “Pak{“

52

Kraj oktobra i po~e-tak novembra naNovom Zelandu obe-leàvaju dva”ener-

gi~na” praznika - Labourweekend ili Praznik radai Guy Fawkes (Gaj Foks). Ta-da se po engleskoj tradicijipale vatre i takav vatrometuprili~en je u znak se}awana neuspeo poku{aj spaqi-vawa zgrade parlamenta(5.11.1605) od strane ovogve} spomenutog zaverenika.Prvi (Praznik rada) se

proslavqa duìm neradnimvikendom (subota, nedeqa,ponedeqak), a drugi se jedvapreìvqava. Danima trajuindividualni vatrometi izba{ta, ku}a i ulica, uz opa-snost od paqevine materi-jalnih dobara koje se obi~-no i de{avaju, svake godineu ve}em ili mawem obimu.

Po izvornoj tradicijispaquje se lutka koja oli~a-va Gaj Foksa, ali od tada dodanas proteklo je puno vodei stvar u svoje ruke mahom jeuzela pirotehnika. Ener-getski naboj od desetak da-na, izme|u ta dva doga|aja

poklapa se sa pravim ener-getskim popu{tawem u po-tro{wi elektri~ne energi-je. Zimu je smenilo prole}ei na putu je leto. Kalendar-ski gledano na ovoj drugojstrani zemqine kugle okto-bar je april, novembar - maj,a u decembru po~iwu leto,Bozi} i godi{wi odmori.

Elem, sezona vi{ka sun~a-ne i ostale energije koja ov-de vi{e àri i pali, kaùzbog atmosferske antark-ti~ke rupe, nego u zemqamaSeverne hemisfere. Zraci sudirektniji, kao na planini(Novi Zeland i Australija

smatraju se, stoga, visoko ri-zi~nim zemqama za nastanakraka koè, na ~elu su svetskeliste po broju obolelih odte bolesti). Medicinskistru~waci zagovaraju dugerukave, {e{ire i ~esta ma-zawa koè za{titnim kre-mama sa faktorom 30, ali toje daleko od poèqnog. Kao{to je isto tako i mogu}nost{ire upotrebe sun~eve ener-gije, recimo u doma}instvi-ma, u zemqi sa dosta sunca to-kom cele godine, dosta vetrai {to je jo{ paradoksalnijesa dosta ki{e.

Svi elementi za energet-

“Najprqavije” termoe-lektrane u Evropskoj Uni-ji nalaze se u Gr~koj, Ne-ma~koj i Poqskoj. To tvrdiugledna medjunarodna orga-nizacija - Svetski fond zaza{titu prirode (VWF),koja je izradila i objavilaekolo{ku studiju i rang-listu 30 termocentrala ko-je najvi{e zagadjuju vazduhugqen-dioksidom.

Ova lista se zasniva napodacima o emisijama izEvropskog registra emisi-ja {tetnih materija iz da-ta-baze Me|unarodne agen-cije za energiju (IEA), kaoi na datama o efektivno-sti elektrana.

Istraìva~i su, najpre,

utvrdili listu od 30 elek-trana u Uniji koje najvi{eispu{taju u atmosferuugqen-dioksid kada se radio apsolutnim koli~inama.Na osnovu informacija ou~inku elektrana izra~u-navali su relativne emisi-je (u gramima ugqen-diok-sida na kilovat-~as proiz-vedene energije) pa su po-tom ustanovili “pravednu”listu najve}ih zagadjiva~a.Najprqavija centrala jegr~ka Agios Dimitros, zatimnema~ka Frimmesdorf,{panska Abono...

Zakqu~ci studije su po-sebno nepovoqni po Ne-ma~ku. Od 30 najprqavijihtemocentrala ~ak devet ihje u Nema~koj, a pet je u pr-vih deset. Posle Nemaca su

Poqaci - oni imaju petcentrala u 30 najprqavijih.[panija, Italija i VelikaBritanija imaju po ~etiricentrale na ovoj najcrwojlisti. Gr~ka ih ima dve -pored pomenute “{ampion-skog” Agios Dimitros, na li-sti je na veoma visokom ~e-tvrtom mestu jo{ i elektra-na Kardia. ê{ka ima jed-nu, kao i Belgija.

Emisije ugqen-dioksida,prema nau~nim istraì-

vawima, doprinose klimat-skim promenama a energe-tika u svim tim emisijama,koje izaziva ~ovek, u~estvu-je sa 37 procenata. Pojedi-na~no najvi{e od svih qud-skih aktivnosti i indu-strijskih grana.

“Elektrane na ugaq spa-daju u najprqavije, jer kori-ste gorivo koje od svih naj-vi{e produkuje ugqen-di-oksid. Da bi se zaustaviloglobalno otopqavawe ugaq

STUDIJA SVETSKOG FONDA ZA ZA[TITU PRIRODE: TE SA

PRQAVOM TEHNOLOGIJOM

Predwa~e Gr~ka, Nema~ka i Poqska

Agos Dimitros-najprqavija centrala. zatim nema~ka Frimmesdorf, {panska Abono...

EKSKLUZIVNO ZA

kWh

EKSKLUZIVNO ZA

kWh

Pet nema~kih TE u prvih

deset u Evropi

NEISKORI[]EN ENERGETSKI RAJ NOVOG ZELANDA

Vi{ak nema ko da tro{iTokom cele godine zemqa sa dosta sunca, vetra i ki{e Zna~ajni i potencijali

biomase, biogasa, prirodnog gasa i ugqa, kao i termalne energije Vi{kovi stru-je nema kome da se izvoze


53

ski raj su dakle opisani -voda, sunce i vetar. Po{toje i zemqa vulkanskog pore-kla ima dosta i termalnihizvora, ali i prirodnog ga-sa i ugqa...E, ima jo{ ne{tou mnogo ve}oj meri nego dru-ge zemqe u svetu, {to se mo-è ra~unati i kao plus ikao minus. Re~ je o jakojpoqoprivredi (sto~arstvoi ov~arstvo), o oko 60 mili-ona goveda i oko 40 milionovaca u odnosu na samo ~eti-ri miliona stanovnika,{to doprinosi izbacivawu

dodatne energije - biomasei biogasa u zemqu, u vodoto-ke i atmosferu u vidu zaga-|ewa, bez ve}e korisne upo-trebe. Zbog potrebe da se nanivou planete ograni~iefekat “staklene baste”, naNovom Zelandu je bilo ne-davno poku{aja da se farm-erima uvede dodatan porez.To nije pro{lo, a oni su us-put krstili tu ideju kao“porez na prde`” (fart tax).

Bilo - ne bilo ta proble-matika su{tinski }e mora-ti da se pokrene sa mrtve

se mora zameniti ~istijimalternativnim izvorima,kao {to su zemni gas i ob-novqivi izvori energije”,izjavio je Imogen Zetho-ven, povodom objavqivawaove studije {ef energet-ske kampawe u VWF.

U studiji se konstatujeda }e u narednih 20 godi-na ve}ina najprqavijihtermocentrala biti izba-~ene iz pogona, jer im is-ti~e vek trajawa. To daje

nade za osetno po-boq{awe stawa u ovomva`nom sektoru za{titesredine. Ako bi ove“prqave” centrale bilezamewene plinskim elek-tranama iste snage, ondabi se wihove {tetne emi-sije u odnosu na u~inaksmawile za 47,8 odsto. Akada bi bile zameweneelektranama na obnovqi-ve izvore (voda, vetar,sunce...), emisije bi opaleza ~ak 73,4 odsto. A ako bibile zamewene savreme-nim termocentralama naugaq, emisije bi bile ni-è za samo 13,5 odsto! Toje, naravno, snaàn argu-ment u prilog radikalni-jeg pristupa planirawuenergetske budu}nosti.

Industrijski razvijenezemqe su se Kjoto protoko-lu obavezale da }e u odnosuna 1990. sniziti emisijegasova koji izazivaju efe-kat “staklene ba{te”, kao{to je ugqen-diokisid za5,2 odsto i to izme|u 2008.i 2012 godine. ZemqeEvropske unije obe}ale sujo{ osetnije snièwe odosam procenata.

M. Lazarevi}

ta~ke, pre ili kasnije, po-gotovo {to Novi Zelandprema spoqwem svetu pro-jektuje imix zelene i ~istezemqe. Ina~e, na Novom Ze-landu, prema izvoru in-formacija Ministarstva zaekonomski razvoj, u ukupnoprocewenoj proizvedenojkoli~ini elektri~ne ener-gije od 40.000 gigavat-~aso-va (do kraja marta 2004) hi-dro u~estvuje 61,6 odsto, od~ega se tri ~etvrtine proiz-vodi na Ju`nom ostrvu, gas21,5 odsto, ugaq 7,1 odsto,geotermalna energija 6,3odsto i ostali izvori 3,5odsto (biogas, industrijskiotpad, drvo i vetar). Mini-starstvo, tako|e, procewujeda su zahtevi za elektri~-nom energijom u rastu oddva odsto godi{we ili pre-ko 150 MW novih kapacite-ta prose~no svake godine,premda taj podatak stru~wa-ci dovode u pitawe.

Prema kalkulaciji Lej-land Brajana, eksperta za

energetiku, ukupni zahteviza rastom elektri~ne ener-gije bili bi pet odsto godi-{we, pri ~emu on isti~e dase energetski planeri igra-ju sa hladnom budu}no{}u.Da bi se izbegao mrak, sakojim je pre nekoliko godi-na bio suo~en Okland (naj-ve}i grad na Novom Zelandusa vi{e od milion stanov-nika) - ta~nije centar gra-da, ali i iz drugih razloga,kao {to je dotrajala mreà,u zemqi obiqa prirodneenergije javio se pro{legodine nuklearni lobi, saargumetntima da bi nukle-arke bile ekolo{ki naj-

boqe re{ewe za budu}nost.To je malo podiglo pra{i-nu, jer Novi Zeland vaì za“nuclear free country”, za{tase izborio 80- tih godina,zaustavqaju}i francuskenuklearne eksperimente poPacifiku. âk se ne do-zvoqava ni ulazak ratnihbrodova drugih zemaqa, sanuklearnim gorivom, u oveteritorijalne vode.

Re{ewe bi bilo (sa ilibez nuklearne energije) ve-}e kori{}ewe sunca i ve-tra, gde bi se postigle ne-verovatne u{tede i neo~e-kivani efekti. To je ovdeveoma skromno, prepu{te-no je pojedincima i bezzna~ajnije javne kampawe.Da je sunce naj~istije re-{ewe nema dileme, oko ko-ri{}ewa vetra se jo{ po-lemi{e, i to ne sa aspektakorisnosti nego u smisluda takva postrojewa naru-{avaju harmoniju prirod-nog ambijenta (ru`na su) iizazivaju buku.

To ~ini se ne stoji na ja-~im nogama, ali, da li }epostoje}e pitawe do}i nadnevni red skorije nego{to se misli govore i na-vedeni podaci o “hladnojbudu}nosti”. Da li }e setoplo hladiti “toplim”ili }e se na~isto ohladi-ti, zavisi}e od strategijebudu}eg razvoja, ali o tom -potom. Novi Zeland naprimer, nema kome da izvo-zi struju, tim pre, jer je Au-stralija kao prvi sused“preko bare”, udaqena trisata avionom .

Sowa âvor - [lahora

Uprkosogromnomstadu ovacajo{ bez ve}egkori{}ewabiomase

Tri ~etvrtine HEproizvodi se na

Ju`nom ostrvu


54

OBNOVQIVI IZVORI

Organizaciji zaevropsku bezbed-nost i saradwu, sajasnim zadatkom

da pomaè stvarawu uslovaza bezbednost i saradwu u re-gionu, u najvi{em je intere-su da omogu}i odrìvi eko-nomski razvoj koji se smatraosnovom politi~ke stabil-nosti. S druge strane, bezenergije nema ekonomskograzvoja. Dakle, upravqaweenergijom je osnova razvoja,a promocija kori{}ewa ob-novqivih izvora energije jeshva}ena kao va`no poli-ti~ko pitawe koje propise uSrbiji iz oblasti za{titeìvotne sredine uvodi uproces harmonizacije sastandardima EU. To je odizuzetnog zna~aja za zemqe utranziciji, posebno za Sr-biju i Crnu Goru. Karakte-ristike sektora elek-tri~ne energije suopadawe cena struje,pove}awe zahteva i po-gor{avawe pouzdano-sti kapaciteta zbogzastarele opreme kojojje neophodno obnav-qawe i oporavak(SCG uvozi 23 procen-ta potrebne vr{ne po-tro{we).

[to se ti~e obnov-qivih izvora energi-je, do sada nijednaobimna studija o wihovimpotencijalima nije sa~iwe-na, tako da op{ti presek jo{nije dostupan, {to je onemo-gu}ilo bilo kakav pristuprazvoju ovog dela energet-skog sektora u Srbiji i Cr-noj Gori. Kwiga OEBS-a opotencijalima obnovqivihizvora energije Srbije iCrne Gore “Liber Perpetu-um” ima za ciq da obezbediuvid u mogu}nosti zemqe, ka-

ko bi se omogu}ila novaulagawa u ovaj sektor i pod-staklo stvarawe Regional-nog energetskog trì{ta.Budu}i da }e se ve}ina ze-maqa suo~iti sa ozbiqnimnedostacima energije u bli-skoj budu}nosti, jer zalihefosilnih goriva brzo nesta-ju, u roku od jedne ili dve de-cenije mnoge zemqe }e bitiprimorane da koriste ob-novqive izvore energije zapodmirivawe sopstvenihenergetskih potreba.

[to se ti~e sun~eve ener-gije upotrebom samo jednogprocenta od dostupnih koli-~ina podmirile bi se ener-getske potrebe Zemqe u 21.ve-ku, smatraju stru~waci. U to-ku 21. veka Srbija i Crna Go-ra mora}e da primeni mudruenergetsku strategiju koja }eobuhvatati nekoliko inova-

tivnih mera efikasnog ko-ri{}ewa energije, brz rastkori{}ewa obnovqivihenergetskih kapaciteta iupotrebu fosilnih goriva,uz podràvawe visokih eko-lo{kih normi u ciqu o~u-vawa prirodne sredine iklimatskih uslova. Imaju}ito u vidu procena ukazuje dainstalacioni potencijaliza fotonaponske sisteme do2010.godine iznose oko 20

megavata. Kada bi samo300.000 doma}instava u Sr-biji i Crnoj Gori imalo barpet metara kvadratnih solar-nih kolektora za grejawe sa-nitarne potro{ne vode ilivazduha u{tedelo bi se oko1.500 gigavat-~asova godi-{we, {to odgovara instali-sanom proizvodnom kapaci-tetu od 400 megavata. Takvainvesticija bi se isplatilaza dve godine, bez ikakve po-tro{we energenata. Ener-getski potencijal sun~eveenergije je zadovoqavaju}ina celoj teritoriji Srbije imogu}e je efikasno kori-{}ewe termi~kog dejstvasun~evog zra~ewa.

Ukupna raspoloìva sna-ga energije vetra na praguelektrana u energetskim si-stemima Srbije i Crne Go-re, pri ~emu 66, 7 odsto ~ine

termoelektrane, iznosioko devet gigavata.Sredwi faktor iskori-{}ewa proizvodnih ka-paciteta je 47 procena-ta. Prose~ni faktor is-kori{}ewa kapacitetavetrogeneratora variraizme|u 20 i 40 odsto, za-visno od stabilnostivetra, sposobnosti mre-è da preuzme elektri~-nu energiju, kao i oddrugih meteorolo{kihi tehni~kih parametara.

To zna~i i da jedan megavatproizvodnih kapaciteta uprose~nom vetrogeneratoruu kvantitativnom energet-skom smislu odgovara oko 0,5megavata instalisanih uprose~noj hidro ili termoe-lektrani.

Debalans u proizvodwi ipotro{wi elektri~ne ener-gije je u proteklom periodure{avan uvozom skupe elek-tri~ne energije i restrik-

tivnim merama u isporuci.Prevazilaèwe elektroe-nergetske krize moglo bi sere{iti kupovinom i monta-òm 2.000 do 3.000 vetroge-neratorskih jedinica, pro-se~ne snage jednog megavata,uz uslov da je tehni~ki isko-ristivi vetropotencijal ve-}i od tri gigavata. Srbija iCrna Gora, po istaìvawi-ma OEBS-a, imaju tehni~kiiskoristivi vetropotenci-jal u rasponu od osam do 15gigavata, {to je vi{e od tre-nutnog deficita u proiz-vodwi elektri~ne energije.

Ukupni hidropotencijalSrbije procewen je na oko31.000 gigavat-~asova godi-{we. Ve}i deo tog potenci-jala, oko 62 odsto, ve} je is-kori{}en jer je ekonomskiopravdano gra|ewe ve}ihproizvodnih kapaciteta.Ostatak hidropotencijala jeiskoristiv gradwom malih iskupqih objekata, posebnomini i mikro elektrana.Neke procene kazuju da je namalim vodotokovima mogu}eostvariti ukupnu instalisa-nu snagu od 500 megavata iproizvodwu 2.400 gigavat-~asova godi{we. Od toga sepolovina nalazi u uì~kom,ni{kom i kragujeva~kom re-

Bogatstvo vode leì u uì~kom,

ni{kom i kragujeva~kom

regionu

Debalans u proizvodwi i potro{wi elektri~ne energije je u proteklom

periodu re{avan uvozom skupe elektri~ne

energije i restriktivnim merama u isporuci

*

*

ISTRAÆIVAWE OEBS-a O POTENCIJALIMA U NA[OJ ZEMQI

Srbiju moè da grejesun~eva energija

Promocija kori{}ewa obnovqivih izvora energije uvodi propiseSrbije u proces harmonizacije sa standardima EU Energetski poten-cijal Sunca zadovoqavaju}i na celoj teritoriji Srbije


55

U Srbiji i Crnoj Goridosad nije sprovedeno si-stematsko istraìvawevetroenergetskog poten-cijala, ali na osnovu po-stoje}ih meteorolo{kihpodataka i nekih pojedi-na~nih namenskih merewazakqu~ak je da postoje ta-kve pogodne lokacije.Prema mi{qewu @eqka\uri{i}a, sa Elektroteh-ni~kog fakulteta u Beo-gradu, to su, pre svega, ju-`ni Banat gde duva jak ju-goisto~ni vetar, Zlati-bor, Kopaonik, Vlasina iCrnogorsko primorje. Onnavodi da je u Crnoj Gorikrajem 2004. godine po-stavqen vetroagregat sna-ge 500 kW u mestu Vilusi ublizini Nik{i}a, koji jete{ko havarisan ove godi-ne usled direktnog udaragroma u lopaticu vetro-turbine (struja groma jeotkinula jednu lopaticu iizazvala poàr na insta-laciji agregata).

Prognoze razvoja vetro-energetike, tvrdi \uri-{i}, su veoma optimi-sti~ke i u svim varijanta-ma predstavqaju vetroe-lektrane kao bitan izvorelektri~ne energije u bu-du}nosti. Takve prognozesu realne, jer je vetar ne-iscrpan energent, a we-

gov potencijal vi{estru-ko prevazilazi globalnepotrebe za elektri~nomenergijom. Smatra se,ipak, da }e vetar zbog svo-je nepredvidive prirodeimati samo ograni~enudeo u ukupnoj proizvod-wi struje. Prema rezulta-tima studije izvodqivo-sti Wind Force 12, koju jesprovela i finansiralaEvropska unija, u~e{}evetroelektrana u svetskojproizvodwi elektri~neenergije u 2020. godiniprocewuje se na 12 odsto.

Vetar predstavqa neis-crpan ekolo{ki izvorenergije ~iji globalnipotencijal vi{estrukoprevazilazi svetske po-trebe za elektri~nomenergijom. Kori{}eweenergije vetra u proizvod-wi elektri~ne energijepo~elo je da se razvija jo{tridesetih godina pro-{log veka i tada je i po~e-la izgradwa prvih vetroe-lektrana, postrojewa zaelektromehani~ku konver-ziju energije vetra. Pro-izvodwa struje iz vetra uto vreme bila je neefika-sna, nepouzdana i skupa.Sa razvojem velikih hi-droelektrana i termoe-lektrana vetroelektranesu brzo pale u zaborav.

Me|utim , velika ener-getska kriza koja je nastu-pila sedamdesetih godinadvadesetog veka, a potom isve ozbiqniji ekolo{kiproblemi doveli su do re-nesanse vetroelektrana.Stoga, danas, vetroenerge-tika predstavqa granuenergetike koja se najbr-è razvija, kako u tehno-lo{kom pogledu, tako i urastu instalisanih vetro-elektrana u svetu. Najve}idoprinos razvoju modernevetroenergetike dala jeDanska, u kojoj je indu-strija vetrogeneratorapostala jedna od vode}ih.

Na jako vetrovitim lo-kacijama, ~ija je sredwagodi{wa brzina ve}a odsedam metara u sekundi, ve-troelektrane mogu biti iekonomi~nije od komerci-jalnih izvora, ali su takvepovoqne lokacije veomaretke. Smatra se da }e ve-troelektrane po ceni pro-izvedenog kilovat-satabiti u potpunosti konku-rentne konvencionalnimizvorima, kada se u cenuproizvodwe elektri~neenergije ukqu~i i uticajna ìvotnu sredinu.

Razvoj tehnologije ve-troelektrana je intenzi-van u svim elementima, apre svega je usmeren nadaqe pove}awe snage kojudaju pojedina~ni vetroa-gregati. Na sada{wem ni-vou do 2010. godine komer-ciajlno su dostupni vetro-agregati snage do 5 mega-vata. Posebna pa`wa po-sve}uje se daqem razvojuvetroagregata za rad naplaniniskim lokacijamasa oteànim klimatskimuslovima i turbulentnimvetrovima.

D.G.V.

VETROELEKTRANE KAO BUDU}I BITAN IZVOR ELEKTRI^NE ENERGIJE

Nepredvidivost jedino ograni~ewe

Vetroenergetika kao grana energetike najbræe se razvija i u tehnolo-{kom pogledu i u rastu instalisanih kapaciteta

gionu. Energetski zna~ajprocene registrovanih hi-dropotencijala vodotokovana teritoriji Srbije ukazu-je da je mogu}e izgraditi867 malih hidroelektrana,ukupne instalisane snage453 megavata i ostvaritigodi{wu proizvodwu od1.600 gigavat-~asa. Za takavobim proizvodwe u termoe-lektranama trebalo bi dase utro{i 2,3 miliona tonalignita ili 400.000 metarakubnih prirodnog gasa izuvoza.

Prema tim istraìvawi-ma, Srbija ima znatne mo-gu}nosti za kori{}ewe geo-termalne energije, pa bitrebalo planirati weno ve-}e u~e{}e u energetskom bi-lansu. Intenzivnim pro-gramom razvoja geotermal-nih resursa do 2015.godinemogla bi da se obezbedi za-mena najmawe do 500.000 to-na uvoznih te~nih gorivagodi{we. Geotermalnaenergija u Srbiji se, me|u-tim, simboli~no koristi(snaga tih kapaciteta je tek86 megavata), iako je po tompotencijalu svrstana u bo-gatije zemqe.

V.Petrovi}

Vetar naiscrpan ekolo{kiizvor energije


56

KULTURA

Nedavno je u galerijiSrpske akademijenauka i umetnostiprire|ena izlo`ba

legata Beogradskom univer-zitetu. Najvi{e pa`weprivukle su tri numizma-ti~ke kolekcije svetskogugleda i zna~aja, one koje suvisoko{kolcima ostavilidobrotvori Igwat Mihai-lo, Hugo i \or|e Vajfert,Qubomir Kova~evi} i Fi-lip Ferari.

Pored kulturnog i isto-rijskog zna~aja, ova izlo-`ba je nosila i jednu pri-krivenu poruku o kojoj sedanas nerado pri~a. O ~emuje re~?

Kod nas se 1945. po~elo saru{ewem ugleda bogatih,mada je danas svima jasno dabogat ~ovek mora da budesposoban. Ali, tu se zabora-vqa na jednu stvar: ugled sene stvara po tome kako sesti~e, ve} kako se raspola-è bogatstvom! KapetanMi{a Anastasijevi} ne bistekao ugled da je svoje parestavio u {vajcarsku banku!Kao i Nikola Spasi}, Ili-ja Milosavqevi} Kolarac,Sima Igumanov i plejadaonih koji su ostavqalifondove, stipendije, {tam-pali kwige… Koji su timestvorili i podigli drà-vu! Po svemu, to su pravi ju-naci devetnaestog veka iwihov kult bi trebalo raz-vijati kao primer dana-{wim bogata{ima, koji bizaista ne{to od onoga {tosu zaradili mogli ostaviti“na polzu ote~estvu”.

Zbirka porodice Vajfertje svakako najpoznatija.Ona je i danas primer ko-lekcionarske strasti, alii velikodu{nosti koja jekrasila ove posrbqene ba-

natske Nemce, pivare i in-vestitore svetskog ugleda.Treba li uop{te podse}atida je \or|e Vajfert bioosniva~ i po~asni guvernerNarodne banke Srbije?

Danas se u zbirci nalazi14.114 komada novca nepro-cewive vrednosti. Po re~i-ma gospo|e Vesne Radi}, ku-stosa Narodnog muzeja, u ko-jem se zbirka nalazi na ~uva-wu, wu je oko 1878. po~eo dasakupqa Hugo Vajfert. Po-sle wegove, ipak, preranesmrti preuzeo ju je wegovotac Igwat Mihailo, a od1910. unuk, odnosno Hugovsin \or|e. Wu je, po izri~i-toj èqi \or|a, darivao Be-ogradskom univerzitetu we-gov sestri}, naslednik i po-towi izvr{ilac testamentaAdolf Gramberg 1923. godi-ne. Angaòvawem i uticajemsamog \or|a zbirka je u ve-likom neredu iz Be~a, gde jesklowena od rata, preba~enau Beograd 1925. Do wenoguru~ewa predstavnicima Be-

ogradskog univerziteta,profesorima Miloju Vasi-}u i Nikoli Vuli}u, sre|i-vali su je i detaqno popisi-vali u Vajfertovoj vili iz-nad Mostarske petqe pozna-ti numizmati~ari BalduinSarija i \or|e Elmer. Svedo predaje Narodnom muzeju1956. godine, nalazila se uUniverzitetskoj bibliote-ci.

Ali, to je tek jedan od po-klona porodice Vajfertote~estvu!

\or|e Vajfert se nasta-nio u Beogradu oko 1872. go-dine zbog poslova vezanihza novokupqenu pivaru. Ni-je ga dràlo mesto, ve} jeskitao po Srbiji u potraziza ugqem neophodnim za radpivare. Kada je kona~noprona|en }umur u Kostolcui otvoren Borski rudnik,po~eo je da me{etari akci-jama na belosvetskim berza-ma, pa je ovaj “pan~eva~ki[vaba” ubrzo postao prebo-gati industrijalac, vrlopoznata li~nost u evrop-skom finansijskom svetu.

Finansijski uticaj mu jeomogu}io velikodu{nostkoju nije {tedeo: od masov-nog zapo{qavawa qudi naizgradwi èleznice i sta-nova, podizawa {kola i am-bulanti do poklawawavrednih predmeta muzejima:Narodnom muzeju je darivaokolekciju zlatnih, srebr-nih i bronzanih medaqa,Muzeju grada Beograda ~uve-nu zbirku skica i slika sta-

rog Beograda, dok su Pan~e-va~ka gimnazija i Vr{a~kimuzej, blagodare}i wemu, usvoje postavke uvrstili iznatnu koli~inu anti~kognovca i izuzetno zna~ajniharheolo{kih predmeta.

Ina~e, kada je re~ o ovojnumizmati~koj zbirci, le-gatu \or|a Vajferta Beo-gradskom univerzitetu, po-stoji jedan podatak koji je,naàlost, izgleda ve} zabo-ravqen. Naime, kako sepri~a, iz we je po~etkom de-vedesetih netragom nestaoposledwi sa~uvani prime-rak nov~i}a od sto zlatnihperpera, od stotinak, koli-ko ih je iskovano pod crno-gorskim kraqem Nikolom.Ovi zlatnici nikada nisubili u prometu kao sredstvopla}awa, jer je wihova no-minalna vrednost bila isu-vi{e velika, ve} ih je kraqdarivao svojim miqenici-ma i va`nim uzvanicama, aovi su ih, po svemu sude}i,blagovremeno pretopili uzube.

Potomci Vajfertovih,~lanovi porodice Gram-berg, danas ìve u Beogradui, ako ih je stigla pravda,ponovo su akcionari BIP-a. Gospo|a Vesna Gramberg,a potpisnik ovih redovaima ~ast da je li~no pozna-je, bila je, izme|u ostalog, ijedna od prvih stjuardesa Ju-goslovenskog aerotran-sporta.

Milo{ Lazi}

PORODICA VAJFERT

S legatom u istoriju

Bogati varqivi ugled ne stvarajuna~inom na koji sti~u, ve} kako ras-polaæu svojim bogatstvom

\or|e Vajfert

Narodni muzej:~uvar narodnog

blaga

57


ûveni ameri~ki Kolum-bija univerzitet organizo-vao je 1982. godine velikinau~ni skup na kojem se ras-pravqalo o delu samo jednognau~nika. ôvek kome je po-sve}ena ova u~ena raspravabio je - akademik MilutinMilankovi}, Beogra|aninrodom iz Daqa, nau~niksvetskog glasa, koga tamo srazlogom svrstavaju uzWutna, Keplera, Men-deqejeva…

Ovde, kod ku}e, stvaristoje malo druga~ije: naBeogradskom univerzi-tetu, na kome je preda-vao kao redovan profe-sor, nikada se nije izu-~avao wegov rad, a “Ka-non osun~avawa”, kapitalnonau~no delo s kojim je stekaosvetsku slavu, ~ak nije nipreveden na srpski.

Razlozi za ovo bagatelisa-we su sasvim nenau~ne pri-rode, a svode se na to da je,iako zarobqen, na interven-ciju tada ~uvenog matemati-~ara profesora ûbera, Pr-vi svetski rat proveo u bi-blioteci Ma|arske akademi-je nauka, gde ga je ra{irenihruku primio matemati~kigenije Koloman fon Sili,omogu}iv{i mu izvanredne

uslove za rad, i {to su ga zavreme okupacije, tokom Dru-gog svetskog rata, ~uvalipripadnici specijalne ne-ma~ke policije, da ga se nebi dokopali Britanci, od-nosno Intelixens servis,jer su znali s kakvim geni-jalnim umom imaju posla.Zbog tog “greha”, tek ustoli-~ena i zauvek sumwi~ava no-

va vlast posle okupacije nijedozvolila da bude postavqenza predsednika Srpske aka-demije nauka i umetnosti, paje tako ostao doìvotni -potpredsednik.

îme je to Milutin Mi-lankovi} zaduìo ~ove~an-stvo? Uz neizbe`na novi-narska pojednostavqewa, re~je o tome da je bez teleskopa isuperkompjutera, dakle “pe-{ice” izveo matemati~kidokaz da nagib zemqine ose uodnosu na wenu putawu okoSunca varira, te da se u peri-

odu od 41.000 godina kre}eod 22,1 do 24,5 stepena, {touslovqava razli~itu koli-~inu osun~avawa odnosnosmenu ledenih doba. Ili,jo{ jednostavnije, re~ je oonom efektu kad vrh ~igrekoja usporava rotaciju po~i-we da opisuje sve {ire kru-gove pre no {to igra~ka iz-gubi snagu i padne. Zelena

planeta ne pada, ne samozato {to nema gde, ve} izbog toga {to je sna`ne,a nedoku~ive kosmi~kesile vra}aju u pre|a{wuravnoteù.

Prvi je u svetu uvrstiotad jo{ osporavanu teo-riju Alberta Ajn{tajnau svoja predavawa, a dao

je i veoma zna~ajan doprinosrazumevawu drugog postulataspecijalne teorije relativ-nosti. Naime, uspeo je da do-kaè da brzina svetlosti, zakoju se znalo da iznosi ne-{to mawe od 300.000 kilome-tara u sekundi, a verovalo daje konstatntna - varira ~ak iu vakuumu! Iako je Ajn{taj-nov rad docnije prihva}en(mada ni danas mnogima nijenajjasnije kako na brzinusvetlosti uti~u zakrivqe-nost vremena i prostora) na-{eg nau~nika nikada nisu

rehabilitovali, a egzaktnedokaze wegove teorije jo{tuma~e nesavr{eno{}u in-strumenata i progla{avajuza - gre{ke u merewu.

Davne 1923. godine na sve-pravoslavnom kongrsu u Ca-rigradu, u prisustvu visokihpredstavnika crkava i drà-va, raspravqalo se i o re-formi julijanskog kalenda-ra. Na{a delegacije je onamooti{la s predlogom koji jesa~inio Milutin Milanko-vi}. Iako je posle dugih nad-mudrivawa oceweno da je todelo najbliè ideji, radikoje je i organizovan ovajskup, odnosno da je re~ o naj-ta~nije ure|enom kalendarui o najbezbolnijem na~inu dase “ispeglaju” sve razlike iz-me|u julijanskog i gregori-janskog ra~unawa datuma (po-sebno pokretnih crkvenihpraznika), on do sada nije niusvojen niti primewen.

Bio je stru~wak za armira-nobetonske konstrukcije,ma{tao je o izgradwi najvi-{e gra|evine na svetu. Takose 1958, tri godine pre we-gove smrti, pojavio ~udanrad “Vavilonski toraw mo-derne tehnike”. U wemu jeopisao zgradu rotaciono-si-metri~ne spoqne strukturekoja bi bila visoka - 21.646metara! Wena osnova bilabi 132.840 metara. Sve prekoi izvan toga, izra~unao je,dovelo bi do sudara sa pri-rodnim zakonima i takvozdawe bi se sru{ilo podsopstvenom teìnom. Nekima{toviti su izra~unali dabi u toj Milankovi}evoj ku-li moglo da ìvi ~ak stomiliona qudi, ali bi}e da jere~ o onima koji nisu shva-tili wegove fantasti~nematemati~ke etide.

M. Lazi}

PORTRET VELIKANA: MILUTIN MILANKOVI]

Nepoznati genijePrvi je u svetu uvrstio tad jo{ osporavanu teoriju Alberta

Ajn{tajna u svoja predavawa, a dao je i veoma zna~ajan doprinosrazumevawu drugog postulata specijalne teorije relativnosti

Milankovi}evazasluga je i to{to je dokazaoda brzina svetlosti nijekonstantnanego da varira ~ak i u vakuumu

Bio je stru~wak za armirano-betonske konstrukcije, ma{tao je o izgradwi

najvi{e gra|evine na svetu

MilutinMilankovi}


58

BIOSKOPI

"HARI POTER I VATRENIPEHAR"

Najve}i filmski hit ove zime, a vero-vatno i 2005. godine je ekranizacija ~e-tvrte kwige ~uvene engleske kwièvni-ce Xoane Rouling o najpopularnijem de-~aku ~arobnjaku na svetu Hariju Poteru“Hari Poter I vatreni pehar”. Film jedo sada ve} zaradio neverovatnih 181,5miliona dolara,a u na{e bioskope sti-è sa prvim danima decembra. U posled-wem nastavku Hari }e se u ~etvrtoj godi-ni {kolovawa suo~iti sa ~iwenicom daje misteriozno odabran da u~estvuje upresti`nom Tro~arobwa~kom turniru,uzbudqivom takmi~ewu koje }e ga supro-staviti sa starijim i iskusnijim u~eni-cima iz Hogvartsa i dve rivalske evrop-ske {kole magije. Sledbenici Harije-vog najve}eg neprijateqa, zlog LordaVoldemora, poseja}e strah me|u ~arob-wa~kom zajednicom, kada tamni znaksprì nebo na svetkom turniru ozna~a-vaju}i Voldemorov povratak. Ali za Ha-rija, ovo nisu jedine vesti koje }e prou-zrokovati nervozu. On jo{ uvek mora na-}i partnerku za Hogvortski boì}nibal. U ~etvrtom delu u svet Harija Pote-ra u{eta}e mno{tvo novih likova -{ampioni konkurentskih {kola: Se-drik Digori (Robert Pattison) predstav-nik {kole Hogvarts, Fler Delaker(Clemence Poesy) predstavnica {koleBobatons i Viktor Krum (StanislavLankevski), jedan od najboqih igra~akvidi~a i predstavnik {kole Durm-strang, Harijeva prva qubav Co Cang(Katie Lueng)… Snimawe filma “HariPoter i vatreni pehar” po~elo je kasnou prole}e 2004. u Leavesden Studiju u En-gleskoj i trajalo je do marta 2005.Spe-cijalne efekte radio je ponovo Xon Ri-~ardson, lutke Nik Dadman i trostrukioskarovac Stjuart Kreg, koji je bio no-minovan za Oskara i za “Harry Potter and

the Sorcerer’s Stone”. Wih trojica i sce-narista Stiv Klovs radili su na sva ~e-tiri Harry Potter filma. Naravno u ulo-zi Harija Potera je Daniel Radcliffe, ko-ji je izjavio da u se ne ose}a preteranoslavnim odkada je po~eo da glumi u ovojsavremenoj bajci: ”Ja sam slavan samodva dana godi{we,to jest kada je premi-jera novog filma. Sve ostalo vreme janaporno radim i snimam taj film”.

“MLETA^KI TRGOVAC”Delo Vilijama [ekspira usudio se da

ekranizuje rediteq Majkl Radford. Kaojedan od najizazovnijih [ekspirovih ko-mada, kompleksnost “Mleta~kog trgovca”je ~esto odbijala producente i reìsereu poku{aju da ga adaptiraju na velikoplatno. Podu~en “Hamletom” i “Romeom iJulijom”, Radford nije èleo da “Mle-ta~ki trgovac” bude savremen i bilo je,zna~i potrebno vratiti se u 16 vek, uklo-piti se u scenografiju i kostime tog do-ba, ali i na ~iwenicu da je osnovno pre-vozno sredstvo tada bila voda. Direktorfotografije Beonit Delom kaè da jefilm neverovatno realan i u isto vremebogat i obojen, jer svaki kadar ima izu-zetnu dubinu i druga~iju upotrebu svetla.Ve}i deo filma je sniman kamerom iz ru-ke, {to je dalo posebnu ìvost. [to seti~e kostima, Radford je èleo stilizo-vaniji izgled: “Dok su kostimi u Engle-skoj bili ogromni i preterano dekorisa-ni sa trouglastim sukwama, Venecija togdoba je imala mnogo opu{teniji, seksi-pilniji izgled. Veoma organski, prijat-ni, pravi renesansni stil”. Najve}i iza-zov cele produkcije bio je prona}i glum-ca koji }e tuma~iti ulogu [ajloka. Pro-ducent Carl Brokaw se odmah setio Al Pa-}ina, sa kojim je radio na filmu “Angelsin America”. Jednog dana, tokom ru~ka, po-menuo sam ideju o snimawu “Mleta~kogtrgovca”, za {ta je pokazao izuzetno in-teresovawe i rekao da je dovoqno zreo daigra [ajloka”. Kada je Pa}ino pristao,cela pri~a je dobila na zna~aju, a jakagluma~ka ekipa uzdigla je na nivo mnogove}i od “samo jo{ jedne [ekspiroveadaptacije”. Snimawe filma trajalo jedevet nedeqa na lokacijama u Luksembur-gu i Veneciji. “Mleta~ki trgovac” je nabioskopskom repertoaru kod nas od 12.de-cembra.

POZORI[TE

“LET IZNAD KUKAVI^JEG GNEZDA”

Kada je 1962. godine ameri~ki kwi-èvnik Ken Kizi napisao dramu “Letiznad kukavi~jeg gnezda”, nije mogao nida nasluti da je napravio hit roman..Godinu dana kasnije, Dejl Vaserman jeadaptirao roman i postavio ga na pozo-ri{nu scenu, gde je glavog junaka Mak-

marfija tuma~io, tada mladi glumac,Kirk Daglas. On je odmah prepoznaozna~aj ovog dela, pa je otkupio autorskaprava, ali nije uspeo da ubedi filmad-ìje da ga produciraju. Tek je sedamde-setih godina rediteq Milo{ Formannapravio film, koji je dobio Oskara,kao i sam Forman za reìju. Oskarom jenagra|eni i Xek Nikolson, i danas seova predstava igra u ~uvenom london-skom “Gilgud teatru”, ali i u Beogradu ito na sceni Beogradskog dramskog pozo-ri{ta. Glavna uloga je poverena Draga-nu Bjelogrli}u, kome je ovo i veliki co-me back na “daske koje ìvot zna~e”, po-sle pauze od deset godina. U ulozi novi-nara koji je uba~en u du{evnu kliniku snamerom da razotkrije sve mahinacijekoje se u woj de{avaju, po mi{qewu pu-blike i kritike Bjelogrli} se odli~nosna{ao. Brojnu gluma~ku ekipu ~ine:Milorad Mandi}, Boris Komneni}, Da-nijel Si~, Fe|a Stojanovi}, Marko@ivi}, Sr|an Dedi}, Savo Radovi},Dejan Mati}, Qubinka Klari}, SandraBugarski... Rediteq ove crno-humorneantologijske pri~e je @anko Tomi}”.

IZLO@BE

SLIKE RAFAJLOVI]A, SKULPTURE JOKSIMOVI]A

U Â^KUU galeriji “Nade`da Petrovi}” u â~-

ku do 25.decembra otvorena je izlo`baslikara Aleksandra Rafajlovi}a i vaja-ra Zdravka Joksimovi}a. Re~ je o zajed-ni~kom projektu pod naslovom “Jedan/Je-dan”, kome su ovi umetnici pristupiliposle dvodecenijskog individualnogumetni~kog tragawa.Rafajlovi} i Joksi-movi} su jedni od najplodnijih likovnihstvaralaca posledwih godina.O tome sve-do~i niz visoko ocewenih samostalnihizlagawa,brojne zna~ajne nagrade,me|ukojima je i Gran Pri koji je Rafajlovi}dobio na ovogodi{wem me|unarodnom


Oktobraskom salonu. Na ovoj izlo`bi,umetnici }e su~eliti svoje poetike u de-vetnaest parova.”Sli~nosti i razlikepokaza}e {ta umetnosti daje mo} da se uwoj svaki pojedinac izrazi u jedino wemukao umetni~koj li~nosti odgovaraju}emsvetu oblika,tematika,znakova,simbola”,kaè kriti~ar Jerko Denegrija, “Ovo za-jedni~ko izlagawe ne ometa wihovu umet-ni~ku pojedina~nost. Re~ je o umetni~-kom poduhvatu koji polazi od obi~nog ipoznatog, a stiè do neobi~nog i nepo-znatog.” Na izlo`bi }e biti predstavqe-ni wihovi crteì, fotografije, skulp-ture, objekti, kolaì, instalacije. Kakove} ocewuju likovni kriti~ari ovo }ebiti izlo`ba koja }e pred publiku posta-viti nove izazove i otkrivala~ka zado-voqstva.

KWIGE

“ÊRNOBIQSKE JAGODE”, VESNE GOLDSVORTI

Vesna Gol-dsvorti je kwi-èvnica na{egporekla, koja ve}20 godina ìvi uLondonu. Na ta-mo{wem Univer-zitetu od 1992.go-dine predaje en-glesku kwièv-nost 19. i 20. vekai savremenu bri-tansku dramu.Go-stuju}i je preda-va~ na ameri~kimuniverzitetima.Wen autobio-grafski roman

“êrnobiqske jagode” (koji je sada objav-qen i na srpskom, u izdawu “Geopoeti-ka”) doìveo je prili~an uspeh u VelikojBritaniji, zemqi u kojoj se pojavi oko200.000 naslova godi{we. Uz podrazume-vaju}u kampawu, kwiga je u londonskomTajmsu progla{ena Kwigom Radija 4.Potom je doìvela i velike tiraè u vi-{e izdawa, a zatim objavqena na nema~-kom jeziku. Kada je po~ela da pi{e ro-man, Vesna kaè da je to trebalo da budeintimna istorija jedne, zapravo dve, po-rodice (jedne srpske i jedne britanske), apro{irilo se i na istoriju dva grada, dvekulture. “êrnobiqske jagode” objediwu-ju nekoliko ànrova:od dnevni~kog, pre-ko memoarskog do beletristi~kog. Engle-ski “Obzerver” opisao je ovo delo kao“duhovito, bolno i briqantno” dok ga je“Ekonomist” ocenio kao “majstorskoostvarewe”. Kriti~ar kwièvnog maga-zina “Tajms” ocenio je “êrnobiqske ja-gode” kao najboqu kwigu memoarske pro-ze u posledwih nekoliko godina.

Jelena Kneèvi}

KULTURNI CENTRI

ITALIJANSKI INSTITUT ZAKULTURU

Ustanova italijanske kul-ture u Beogradu nalazi se u Wego{evojulici, broj 47. U okviru prostorija Insti-tuta nalazi se i biblioteka sa delimaitalijanske kwièvnosti koja radi pone-deqkom, sredom i petkom od 10.00 do 14.00i utorkom i ~etvrtkom od 10.00 do 18.00.Italijanski institut za kulturu organizu-je kurseve italijanskog jezika ~iji je ciqda se odgovori na razli~ite potrebe za po-znavawem i usavr{avawem ovog jezika. Ne-davno je zavr{en i ~etvrti festival ita-lijanskog filma, koji je samo jedna u nizumanifestacija koje se organizuju. U tokucele godine aktuelne su razne izlo`be go-stuju}ih italijanskih umetnika ili pakna{ih, ali koji ìve i rade u Italiji, ra-dionice plesa i savremene igre, koncertiitalijanske muzike, kao i prikazivawe no-vih filmova iz ove zemqe, ali i retro-spektiva wihovih ~uvenih umetnika.Takoje u aprilu ove godine u Kinoteci prikaza-na retrospektiva ~uvenog italijanskog re-diteqa Mikelan|ela Antonionija. Kako jeItalija zemqa kojoj je izme|u ostalog i mo-da za{tiitni znak, Insitut za kulturu po-dràva i organizovawe ve} tradicional-ne Revije italijanske mode.

INSTITUT “SERVANTES”

[panski kulturni cen-tar, odnosno Institut Serv-antes, pro{le godine je zvani~no otvorio{panski princ Felipe i princeza Letisi-ja. Nalazi se u îka Qubinoj ulici 19. Odsvog otvarawa privukao je veliki broj qu-di koji èle da se, pre svega, upoznaju sa{panskom kulturom i {panskim jezikom. U“Servantesu” postoje kursevi rali~itognivoa. Biblioteka Instituta Servantes uBeogradu teì da postane jedan od glavnihstubova ~itavog Instituta. Od otvarawaza javnost biblioteka nastoji da pomogne unastavi jezika, kao i u {irewu i promoci-ji hispanske kulture. U novembru je bilaaktuelna revija filmova {panskih auto-ra, a za slede}u godinu najavquju niz zna-~ajnih projekata koji }e promovisati {pan-sku kulturu.

FRANCUSKI KULTURNICENTAR

Francuski kulturnicentar se nalazi u Zmaj Jovinoj ulici,broj11. Ova zgrada predstavqa deo arhitek-tonske ba{tine Beograda. Centar ima zaciq da predstavi frankofonsku kulturu,kao i da radi na podsticawu u~ewa fran-cuskog jezika. To postiè priredjivawemraznih dogadjaja u svim oblastima kultu-re. Medijateka Francuskog kulturnog cen-tra, sme{tena na dva nivoa, pruà svojimposetiocima mogu}nost da pozajmqujukwige (oko 3.000 naslova), kompakt disko-ve, video kasete i DVD (oko 18.000 dokume-nata), da prelistavaju u prijatnom prosto-ru preko 100 ~asopisa i novina, kao i daimaju pristup internetu. U proseku 8.500posetilaca mese~no tu nalazi i mogu}nostda pogleda programe francuske televizi-

je, da prisustvuje dogadjawima u sali zapredavawa i projekcije, kao i da u galeri-ji vidi raznovrsne izlo`be. Zna~ajna je iaktivnost Francuskog kulturnog centra uoblasti organizovawa kurseva francu-skog jezika (na svim nivoima), radionica ispecijalizovanih kurseva kojima izlazi ususret {irokim interesovawima ovda-{we publike.

Za decembar najavquju obeleàvawestogodi{wice od smrti @ila Verna, kao iu~estvovawe na brojnim manifestacijamau Beogradu, od kojih su neke Festival stu-dentskog filma ili No} reklamo`dera.

GOETHE INSTITUT

Goethe Institutpostoji u Beograduod 1970. godine. Od 1983. godine sme{tenje u istorijskoj zgradi u pe{a~koj zoni iz-me|u Terazija i Kalemegdanske tvr|ave,koja se nalazi nad u{}em Save u Dunav, uKnez Mihailovoj 50.

Institut poseduje biblioteku sa oko12.000 naslova, koji se najve}im delom mo-gu pozajmiti, kao i prostranu ~itaonicu savelikim brojem dnevnih novina, ~asopisa,magazina i stru~ne periodike. Pored togau Institutu se nalazi i sala za kulturnemanifestacije, koja je tako|e pogodna i zamawe izlo`be.

Ovde se mogu poha|ati kursevi nema~-kog jezika, bez obzira da li je u pitawu po-~etni ili vi{i nivo.

14. i 15. decembar, Goethe institut }eposvetiti Albertu Ajna{tajnu, povodomobeleàvawa 100 godina teorije relati-viteta. U prostorijama Instituta bi}eodràno predavawe i film posve}enovom nau~niku, wegovom ìvotu i radu, sadozvoqenim prisustvom zainteresovanih.

BRITISH COUNCILE

Britanski savet se nalazi na Terazija-ma, broj 8. Ukoliko èlite da proverite iunapredite svoje znawe engleskog jezika,postoji {irok izbor kurseva, materijala iispita u skladu sa va{im potrebama. Tako-|e, pruàju podr{ku i nastavnicima engle-skog jezika u vidu profesionalnog usavr-{avawa i materijala koje imaju na raspo-lagawu. Za ~lanove British Councila na ras-polagawu je preko 9.000 kwiga, DVD i videokaseta, vi{e od trideset novina, ~asopisai ùrnala, internet i interaktivni medi-ji. A za online materijalie moè se imatipristup i od ku}e. U okviru ove instituci-je postoji i Me|unarodna mreà mladih na-u~nika, ~iji je ciq da omogu}ava mladimnau~nicima da putuju i me|usobno kontak-tiraju. Ovaj projekat pruà mladim istra-ìva~ima priliku da razmewuju ideje,znawe i informacije u raznim radionica-ma iz oblasti fizike i prisustvo na sa-stancima na kojima se raspravqa o priori-tetnim temama, posle ~ega sledi stvarawepravih ili virtuelnih mreà da bi se us-postavqeni kontakti odràli. Britanskisavet podràva i razne manifestacijekulture koje se de{avaju u na{oj zemqi.

J. Kneèvi}


60

ZDRAVQE

Nemam ni 50 godi-na. Ne pijem, nepu{im, niko u mo-joj porodici nema

sr~ano oboqewe”... “Bi}udobro sutradan, pa ne moguda tro{im svoje poslovnovreme, po{to mi ga leàweu bolnici oduzima”... “Dali ste sigurni da gledatemoj snimak”...

Ovo su samo neki od odgo-vora, koje je u svojoj dugogo-di{woj praksi zapamtioprofesor dr SvetomirStoìni}, internista -kardiolog, dugogodi{wiupravnik Interne klinikeKlini~ko bolni~kog cen-tra “Beànijska kosa”, akoji ilustruju jedan od ~e-stih na~ina prihvatawa le-karske dijagnoze. Re~ je, ka-ko obja{wava dr Stoì-ni}, o negirawu istine, ato nije ni{ta drugo negojedan od na~ina borbe sastresom posle doìvqenoginfarkta. Da stvar bude te-à, kod najve}eg broja bo-lesnika koji ovako reagujuupravo je stres kqu~no do-prineo infarktu ili sla-bosti srca, zbog koje je ~o-vek pravo iz kancelarijestigao u Koronarnu jedini-cu.

Na{ sagovornik, dr Sto-ìni} kaè kako nije lakosuo~iti ~oveka sa dijagno-zom infarkta , jer iako tonije “smak sveta” od paci-jenta se traì da promeniiz korena na~in ìvota.To je prestrojavawe iz re-dova zdravih me|u hroni~nebolesnike. Primeri sa po-~etka teksta zabeleèni suu koronarnim jedinicimakada je ~oveku te{ko daprihvati da mu se “dogodi-la” bolest, jer u na{emmentalitetu je duboko usa-|eno mi{qewe da se touvek doga|a nekom drugom.Niko ko mnogo radi, ima

odgovoran posao i zna da jepod stresom ne treba olakoda prelazi preko znakovakoji kao crvena lampicaupozoravaju da }e nam srceuskoro popustiti. Nabrajasimptome: lupawe srca, ~e-ona ili potiqa~na glavo-boqa, nervoza, bolovi koji“{etaju”, gr~evi u èlucu,~e{}e i obilnije znojewe.Ovo nisu, kaè on izolova-ni simptomi, ve} ozbiqnipodaci za lekara da predsobom imamo osobu sa povi-{enim krvnim pritiskom,ishemijskom bole{}u srca,a ovo su i prete~e odnosnopremonitorni znaci akut-nog infarkta srca ili mo-`danog udara.

Dr Stoìni} obja{wavada se mnogo puta bez obzirada li le~i direktora ilidispe~era koji je pod ~e-stim stresom, susretne i sane~im {to je on nazvao -sindromom “predaje”. ô-vek je ube|en da }e imatinovi sr~ani udar, za kojikaè da }e slede}eg putabiti “verovatno fatalan”,i bez obzira na pozitivantok bolesti, pacijent odbi-ja da prestane da pu{i ilida smawi vi{ak kilogra-ma, jer mu “to ne}e donetini{ta dobrog”.

Medicina je napredova-la i posle infarkta pamet-ni qudi se vra}aju svojojporodici i poslu, alimewaju svoj na~in ìvota,a pre svega, poku{avaju dazauzdaju stres, koji im jeprotresao srce. Ima paci-jenata koji 20 godina posleprvog infarkta ìve beztegoba, ali koji su u ìvo-tu okrenuli novi list. DrStoìni} voli da citiraslavnog svetskog kardilogaPola Dadlija, koji je uka-zivao da je pojava sr~anogoboqewa pre 80 godine na-{a gre{ka, a ne Bo`ja

voqa ili u~inak prirode.Dobra je i na{a narodnamudrost: do kraja sazrevawa- do 25, pa ~ak i 30 izgleda-mo onako kako nam je pri-roda odredila, do zrelogdoba i stvarala{tva, tj. do50. izgledamo onako kakoìvimo, dok posle 50. ona-ko kako zasluùjemo.

Kardilozi ve} duè raz-likuju dva tipa li~nosti -A i Be, ~ije osobine nekoga~ine gotovo sigurnim kan-didatom za infarkt i vi-sok pritisak. Pravilo iziskustva lekara je da qudikoji stalno isti~u svoje za-sluge u stilu “Ja, pa Ja”, od-nosno oni koji ~esto re~e-nicu po~iwu sa Ja, mnogo~e{}e postaju sr~ani bole-snici. Ovaj kardiolog sma-tra podelu preteranom, jerponekad moè da odvratipa`wu od nekih osoba kojesu samo naizgled leèrne.Za li~nosti tipa Be se sma-tra da su leèrne, sa fata-listi~kim ìvotnim sti-lom i prihvatawem sudbinei analize tvrde da ~ak ~e-tiri puta re|e boluju odslabosti srca. Mu{karcitipa A , nasuprot ovima suenergi~ni, agresivni, hi-

peraktivni, ambiciozni,nestrpqivi - i zato platecenu.

Medicina, jo{ nije ot-krila ure|aj koji bi izme-rio stres, ve} samo zna da seìvot pod brigom i opte-re}ewem, koje traje dugo,te-sno dovodi u vezu sa viso-kim pritiskom, gastriti-som i bolom u èlucu, gla-voboqama i onim najdrama-ti~nijim - bolom iza grud-ne kosti i kratkim dahom.Jasno je i bez merewa - srcesavremenog ~oveka puca podstresom, pa je ba{ zato oba-vezni savet kardiloga dasvaki ~oveka ma kolikoozbiqnim poslom se bavioi sa kakvim problemima sesuo~avao mora da na|e na-~in da odmori svoje nerve idu{u, a samim tim i srce.[etajte, pecajte, svirajteinstrument iz mladosti, ne~itajte novine, ve} kwigu,igrajte karte ili {ah sakom{ijom ili nekim ko vasne poznaje, samo su deo neo-bi~ne terapije koju kardi-lozi sve ~e{}e preporu~ujuqudima koje stres opasnougroàva.

Z. D. @.

DR SVETOMIR STOÆINI], KARDIOLOG, O UTICAJU STRESA NA SRCE

Na meti su ambiciozniQudi koji stalno isti~u svoju vaænost, ambiciozni i hiperaktivni, ~e{}e meta

infarkta Premonitorni znaci - glavoboqe, bol u æelucu, stezawe u grudima -kao alarmna lampica Odmorite nerve, du{u i - srce, poruka lekara


61

Oprezno sa aspirinom i brufenomLEKOVI

Noge te{ke kao olovoBOLESTI VENA

Narodna izreka “jednu ku-}u gradi{, drugu razgra|u-je{“ potvr|uje se na primerukori{}ewa aspirina, bru-fena ili drugih lekova izgrupe lekova za ublaàvawebolova ili reume. âk 10 od-sto bolesnika kod kojih jedo{lo do krvavqewa u, jed-waku, èlucu ili drugim de-lovima creva naàlost, umi-re uprkos svim naporima le-kara i napretku medicine.

Lekari Centra za urgent-nu hirurgiju Urgentnog cen-tra u Beogradu na nedavnomsimpozijumu na Medicin-skom fakultetu ponovo suupozorili na alarmantnepodatke. Akutno i ponavqa-no krvavqewe iz ovih orga-na je naj~e{}i problem sakojim se hirurzi sre}u deù-raju}i u hitnim slu`bama.

Svakodnevno kori{}eweovih lekova pove}ava rizik

od nastanka ~ira na èlucu40 puta, a na dvanaestopala~-nom crevu- osam puta. @rtvesu osobe, koje ove lekove uzi-maju redovno, svakodnevnotokom pet godina i oni po-staju hirur{ki pacijenti.

Aspirine i lekove zasmawewe bolova nikako nebi trebalo uzimati na svojuruku u velikim koli~inamaili u duèm vremenu, jer po-sledice mogu biti kobne.

Svaki ~etvrti stanovnikSrbije boluje od nekog pore-me}aja venske cirkulacije.Glavni uzrok bolesti je u na-slednom faktoru: ako jedanod roditeqa ima pro{irenevene i probleme sa cirkula-cijom, kod potomka postoji 75odsto verovatno}e da }e se ja-viti isto oboqewe. Kada obaroditeqa imaju ove tegobeugoènost dece je ve}a od 80odsto.

Jedini trajni vid izle-~ewa vena je operacija, dok sepreporukom o no{ewu ela-sti~nih ~arapa (bandaè) i

kori{}ewem razli~itih me-dikamenata i masti mogu po-sti}i dobri rezultati u po-~etnim fazama bolesti, kadasu poreme}aji u venskoj cir-kulaciji jo{ blagi. Me|u na-{im pacijentima uop{te ni-je popularno no{ewe ela-sti~nih ~arapa, Razne trave,melemi i masti koje su dale-ko popularniji od elasti~-nih zavoja i ~arapa nisu odvelike pomo}i: doktori tvr-de da se time tek neznatnosmawuje zamor u nogama uve~eili uklawawa ose}aj teìneu nogama.

Do posledwe tableteANTIBIOTICI

Za{to da pije antibiotikpropisanih 10 dana, kada suproblemi sa upalom grla ilizapaqewem uva pro{li ve}posle tri ~etiri dana uzi-mawa i kada se ~ovek ose}akao “nov”. “Ne}u vi{e da setrujem jakim lekovima”, za-kqu~i}e mnogi i samoinici-jativno prestati da uzimajuantibiotike, koje su neretkokupili sami, u apoteci bezrecepta, konsultuju}i se sakom{ijom ili poznanicom,medicinskom sestrom.

Ovo je potpuno pogre{norazmi{qawe, a ba{ takoovih zimskih dana mnogirade. Samole~ewe antibio-ticima je i opasno i besmi-sleno gledano na dugi rok:kada nam budu potrebni zaozbiqne upale ili posle te-{kih operacija, ne}e bitiefikasni, jer smo ih olakotro{ili kad nas je boleozub ili za povi{enu tempe-raturu.

Antibiotike treba iskqu-~ivo da prepi{e doktor. Ko-riste se za le~ewe zapaqewa,~iji su uzro~nik bakterije ito prema antibiogramu- po-sle uzetog brisa ili labora-torijskih analiza. Kod viru-sa su potpuno bez dejstva. Me-|u sobom se razlikuju po svomsastavu odnosno strukturi, patako u svakom organizmu de-luju druga~ije. Da bi se opti-malno iskoristili, lekartreba da poznaje dobro anti-biotike i da ih precizno i

dozira i odredi vreme uzi-mawa. To je razlog za{to kadapijemo antibiotik moramoda se gledamo u sat . Ne moèse antibiotik jednom uzetina osam, a posle na deset sati.Tako|e bitno je i da se nekiantibiotici uzimaju samopet dana, ali zato drugi delu-ju druga~ije i moraju se pitipunih 10 ili 14 dana, ~ak ikada se ve} ose}amo dobro, jeriako su se simptomi bolestipovukli, antibiotici jo{nisu zavr{ili svoj posao.Ako bi prestali da uzimamolek prerano, infekcija ne bibila izle~ena do kraja. Zatoinfekcija moè da se javiponovo, a da antibiotici na-rednog puta vi{e ne buduefikasni.

Z.D.@.

Zimi se depresije javqajumnogo ~e{}e. Dani su krat-ki, mrak se spu{ta rano, iz-lasci se prorede. Psiholozikaù da je va`no prepoznati{ta je depresija. Ako se tmur-no raspoloèwe umor ili tu-ga javqaju retko, onda to nijezabriwavaju}e. Normalno jebiti i lo{e raspoloèn.Me|utim, ako je ~ovek ~esto iduè vreme tuàn i apati-~an, ako mu svaka vrsta radaili hobija izgleda besmisle-na, onda je verovatno re~ odepresiji. Kad imamo pro-bleme sa pa`wom i koncen-tracijom, kada nismo u stawuda donosimo ~ak ni obi~neodluke, a ose}amo, nemir,

unutra{wu prazninu, lo{espavamo i mu~e nas te{ke mi-sli, verovatno smo u depresi-ji. Trenutak da obavezno po-traìmo savet lekara je kadaovi simptomi traju duè, alii kada mr{avimo, àlimo sena vrtoglavicu, bol u le|i-ma…

Stari lek za lo{e raspo-loèwe je druèwe, ali ikretawe i sport. Za teè de-presije , lekar moè da pre-pi{e antidepresive. Kod nassu sve popularniji preparatiod kanatariona, koji se mogudobiti bez recepta, ali ipakje boqe posavetovati se sasvojim lekarom i oko ovihpreparata.

Druèwem protiv depresijePSIHOLIGIJA


TURIZAM

62

Pone Mazin bija jegolem trgovac imlogo se zalagaja daLeskovac dobije

struju, bija je me|u najglav-ni za tuj rabotu. I desilose da je umreja ba{ kad prviput pu{tili elektri~noosvetqewe. Toj je dalo po-vod na nekoga leskova~kogpesnika da ispoje epigram:Elektrika sinu, Pone Ma-zin - zinu! Toj je bilo od-prilike 1903. godine. Elek-triku prvo dobija Beograd,pa Uìce, pa Leskovac

Ovu anegdotu nepoznatogvaro{kog humoriste, zabe-leìo je Dobrivoje Kapi-sazovi}, a Pone Mazin jezapravo bio ProkopijeMazni}, jedan od najboga-tijih trgovaca pre i poslePrvog svetskog rata koji sezdu{no zalagao da Lesko-vac dobije struju. @ivot jenamestio da upravo onogadana kada su zasijale prvesijalice u gradu, on za svag-da zatvori o~i.

Ova anegdota ide u pri-log onima koji tvrde da jeHE Vu~je po~ela da radikrajem 1903, a ne u prole}eslede}e godine, kada je, podrugim izvorima, Mini-starstvo gra|evina pregle-dalo sva postrojewa u hi-drocentrali i uli~no osve-tqewe u Leskovcu. Vi{eizvora potvr|uje da je Hi-drocentrala Vu~je po~elada proizvodi i isporu~ujestruju 11. decembra 1903. postarom, odnosno 24. decem-bra po novom kalendaru, nadan kada je Leskovac, 26 go-dina ranije, oslobo|en od

Turaka. Bilo je to zaista br-zo ukrcavawe u voz tehni~-kog napretka Evrope, samonekoliko godina posle Beo-grada i Uìca. Bila je tre-}a hidroelektrana u Srbi-ji, ali je svoje prethodnicenadma{ila po snazi i ko-li~ni struje koja je tada ite kako bila potrebna mla-doj i poletnoj leskova~kojindustriji. Na~iwena je nadomak Vu~ja, na padinamaKukavice gde je bilo najpo-godnije iskoristiti snaguplahovite Vu~janke. Od Vu~-ja do Leskovca, 17 kilome-tara, na~iwen je i daleko-vod, prvi u Srbiji. U lesko-va~ke domove doveo je “sunce

u stakletu”, kako je narodopisivao sijalice.

Ta 1903. godina bila jeva`na ne samo za Srbijukoja se oporavqala od vi-{evekovnog ropstva. Bra}aRajt su te godine prvi uistoriji vazduhoplovstvapoleteli, a Henri Ford uDetroitu osnovao kompa-niju koja }e ga proizvesti u

rodona~elnika savremenogautomobilizma. Te godineza~eta je prva bicikli-sti~ka trka Tur d Frans, ko-ja traje evo do dana{wihdana, a malo je falilo daPolitika bra}e Ribnikarpo~ne da izlazi te, a ne tekslede}e godine.

U ameri~kim hronikamatoga vremena beleì se da

U LESKOVCU, PRE VI[E OD VEKA

Sunce zasijalo u stakletu

Jedna od prvih hidroelektrana u Srbiji, pri-znati deo svetske ba{tine u oblasti elektroteh-nike, najverovatnije da }e uskoro posatati prvakojom }e se upravqati daqinski Iz vu~janskeporodice Cvetkovi}, sa oca na sina evo ve} ~e-tvrta generecija je stasala

Iz porodi~nog albuma Cvetkovi}a: Vukadin (gore desno) i sinovi Dragi} i Vladimir (drugi i tre}i s desna)

GoranPetrovi},

“zaporni~ar”


63

je elektri~na energija bilajo{ uvek releativno novifenomen, a kori{}ewe par-ne snage, pre pravilo negoizuzetak. Zato je, vaqda, naj-ve}e svetsko Udruèwe in-èwera elektrotehnike,elektronike, telekomuni-

kacija i drugih sli~nihoblasti (IEEE) - HE Vu~jeuvrstilo u listu (me|u 64 usvetu) dostignu}a od op-{teg zna~aja za razvoj iistoriju elektrotehnike usvetu. Priznawe je dato po-~etkom ove godine, o ~emusvedo~i bronzana plo~a nawenom zidu. Time je HEVu~je postalo zvani~no pri-znati deo svetske ba{tine uoblasti elektrotehnike.

Bi}e to, verovatno, iprva mini automatizo-vana hidroelektranakod nas kojom }e se, zbogtehnolo{ke opravdano-sti, daqinski upravqa-ti iz Leskovca, kaè drJosif Spiri} (60), di-rektor ED Leskovca.(Zapazili ste izvesnuogradu uba~enom re~juverovatno? To je otuda{to ima interesovawada bude kupqena. A akobi se to desilo, onda binovi vlasnik imao pravo dajoj promeni namenu, odno-sno da sa wom radi {ta mu jevoqa). Ura|en je projektnizadatak, usvojen na stru~nomsavetu EPS-a, jo{ treba dase objavi tender za izvo|a~aradova.

Danas u HE Vu~je radidesetak radnika, a kada seautomatizuje bi}e samo je-

dan i to kao kustos, vodi~koji }e gostima pokazivati{ta je {ta.

U HE Vu~je radnici sum-wi~avo vrte glavama. Te-{ko da se i{ta moè po-sti}i bez qudi... ali, vide-}emo.

Poslovo|a HE Vu~je jeRatko Cvetkovi} (53), vi-sokokvalifikovani ma{i-nista. Sve 32 godine, koli-ko ima staà, radi u EDLeskovac, a u HE Vu~je je24 godine. To su suvi, zva-ni~ni podaci, mada jeistina druga~ija. RatkoCvetkovi} nema 24, ve} 52godine radnog staà naovoj hidrocentrali! To je,re}i }ete, van propisa i

nemogu}e. E pa - jeste vanpropisa, ali je mogu}e.

îm je prohodao, RatkoCvetkovi} se na{ao u Cen-trali. To mu je bilo kaonekom obdani{te, {to bise danas reklo. Jer tada jetu ma{inista i poslovo|abio wegov otac Vladimir(radio od 1947-1982), kao{to je pre wega to isto ra-

dio Vladimirov otac, Rat-kov deda Vukadin. Porodi-ca Cvetkovi} iz Vu~ja to-liko je vezana za Centraluda im se radni sta` ne mo-è meriti onako kao i dru-gim qudima.

Ratko je visok, ko{~at,

dugih sedih brkova, pravigor{tak. Lovac je, ribolo-vac, planinar, sve u svemu~ovek prirode koji kroti iupreè u slu`bu ~ovekajednu od wenih najmo}ni-jih sila - vodu. Pored wegaje Sa{a (26) sin koji ideo~evim stopama. Zavr{ioje sredwu elektrotehni~ku{kolu i evo, ve} {est go-dina, s prekidima, radi uHidrocentrali, kao i we-

govi pretci. S preki-dima zato jer radi po-nekad po ugovoru, pa naodre|eno vreme, prekoomladinske zadruge itako... Za stalno nijeprimqen, iako je stal-no u Centrali. Kao iostali Cvetkovi}i,wegovo prethodnici.Sa{a bi bio ~etvrtiCvetkovi} koji, sa ocana sina, radi ovde, aliima ih jo{, po pobo~-noj liniji. U HE Vu~je

petnaestak godina radio jei Ratkov stric Dragi}.

Kao nekada Ratko i Sa-{a, svako u svoje vreme, kadsu kao deca igrala ovde isaìvqavala sa generato-rima i turbinama, navika-vali na jednoli~an ma{in-ski zvuk ~iju svaku promenuosete i tako zakqu~uju dali je sve u redu - tako u da-

na{we vreme, leti ovudatr~akara dvoipogodi{wiStrahiwa, Slavi{in (25)sin. Slavi{a je Sa{in ro-|eni brat, godinu danamla|i, ali oèwen. Zavr-{io je vazduhoplovnu aka-demiju, radi kao kontro-lor leta, @ivi u Beogradu.îm leto grane, eto ti gaStrahiwa kod dede i stri-ca. Ve} zna {ta je tamo {tai upozorava posadu ovogstarostavnog postrojewa{ta im vaqa ~initi.

Ko zna, mo`da }e i Stra-hiwa raditi ovde jednogadana, ako se, ipak, ne pre|ena daqinsko i ako ovu dra-gocenost ne kupi neki pa-rajlija i pretvori u, naprimer, kafanu. U hotel-~i}-motel~i}. Vu~jankaima lepe plaè, milina.

A kad rekoh kafana, nadesnoj obali ove hirovitelepotice nalazi se kafa-na, hotel, ili tako ne{to,u ru{evinama. Gra|evinaje obloèna plastifici-ranim limom, o~erupana,nikakva. Svojevremeno ju jeneko kupio od Hotelskougostiteqskog preduze}aBalkan, pa po{to nije is-po{tovao ugovor, objekatje vra}en prethodnom vla-sniku i sada trune.

Kada se prilazi HE Vu~-je, odozgo li~i na manastiru`qebqen u klisuri. Takoje lepa. A samo desetak me-tara od we, preko koritare~ice - ruglo. Jo{ je ru-`nije jer je tik uz lepotu.

Ni putniku namernikuzbog toga ne moè svejednobiti, a kako je zaqubqni-cima u HE Vu~je, samo oniznaju. I postavqa se, pro-sto se name}e pitawe: Mo-è li se ne{to preduzeti?

Na primer, da EPS ot-kupi od Balkana ovo ruglood zgrade i na~ini u wojnekakav obrazovni centar.Mesto gde bi se usavr{a-vali stru~waci, ne{tokao rasadnik znalaca.Najmodernija tehnologi-ja, kompjuteri, usavr{a-vawe... a sve to u okruèwugotovo nedirnute prirodekoja malo-malo pa podseti~oveka na to ko je kogastvorio.

Slobodan Stoji}evi}

U ameri~kim hronikama toga vremena beleì

se da je elektri~na energija bila jo{ uvek releativno

novi fenomen, a kori{}eweparne snage, pre pravilo nego

izuzetak

Josif Spiri}, direktor ED Leskovca

Ratko i Sa{a Cvetkovi}, otac i sin,

U SLICI I REÎ

Bo`je o~i nadkawonom

Skrivena u klisiri Vu~janke, li~i na mana-stir. Uostalom, u manstiru se krote strasti i raz-vija duhovnost, a u hidroelektrani kroti se buji-ca i pretvara u svetlost.

Jo{ 1901. godine, pionir elektrifikacije Sr-bije, posle prou~avawa Vu~janke u blizini selaVu~ja, profesor \or|e Stanojevi} je zapisao da“... na tom mestu voda pada u nekoliko skokova ko-ji nisu daleko jedan od drugog sa visine ve}e odsto metara...”

Tu su virovi i jazovi nazvani: Pe{in jaz, \o-kin vir Jedan i \okin vir Dva, pa Sokolski vir,pre~nika poput bunara, kojem se ne zna za dno...svi oni - kao i prelepi {umoviti predeli, liti-ce, planinski vrhovi - vide se kada se {eta uskombetonskom stazom dovodnog kanala duga~kog ne-pun kilometar. Mestimi~no, dovodni kanal imaobe strane korita od betona, a mestimi~no jednastrana je uklesana stena.

Kanal je otvoren pa u wega upadaju li{}e i gra-ne koje ga, ako se ne ~iste mogu zagu{iti. O tomebrinu zaporni~ari od kojih je jedan Goran Pe-trovi} (43), kojeg smo zatekli na radnom mestu.Du` kanala nalazi se devet ustava - brana kojimase reguli{e protok vode i ispu{ta nagomilanire~ni nanos, ali su najva`niji prvi, vodozahvatgde se voda usmerava u kanal i posledwi, koji jezapravo komora u kojoj je prikupqena voda koja sesunovratnom cevi od gotovo 250 metara, sprovodido turbina.

Iznad svega toga, kao kakvi nadzornici, bo`jeo~i, {estare orlovi.

S. S.

Documents

Dragomir Markovi}: Krediti nisu na poklon Zaposlenih u EPS ... · ra energije (vetar, sunce i biomasu). 44 Anegdota varo{kog humori-ste o Pone Mazinu ( Prokopi-ju Mazni}u, jednom