DRAGOJLO BA@ALAC str · CENE ELEKTRI^NE ENERGIJE str.15 Struja u Srbiji na evropskom dnu QUBO MA]I] str 4. Agencija tra`i kadrove DRAGOJLO BA@ALAC str.6 EPS je bogatstvo koje treba

CENE ELEKTRI^NE ENERGIJE str.15

Struja u Srbiji na evropskom dnu

QUBO MA]I] str 4.

Agencija traì kadroveDRAGOJLO BA@ALAC str.6

EPS je bogatstvokoje treba ~uvati

Agencija traì kadrove


8. S

EP

TEM

BA

R 2

005.

íB

R. 3

80 í

GOD

. XX

XI

Prinudni brakPredstavnici naroda u Skup{tini Sr-

bije su odlu~ili - TV pretplata opet idepreko EPS-a. Pritom, EPS nije imao pojmada se, izmenama tog dela zakona, i to kao«inkasant RTS-a» imenuje za „izvo|a~aradova“. Na samu takvu najavu, EPS seo{tro oglasio u medijima. A kako da okva-lifikujemo one predstavnike Saveta zaradiodifuziju koji naglasi{e malteneda se EPS oko ovoga uop{te i ne pita. Onisu, reko{e za EPS, javno preduze}e a nenevladina organizacija i imaju da rade{ta im propi{e zakon. A zakon }e propi-sati neko drugi, bez EPS-a.

I tako, dok s jedne strane EPS poku{a-va da prona|e izlaz iz te{kog finansij-skog poloàja i Vladi Srbije predlaèmere koje bi pomogle da se realizuju barnajva`niji ciqevi iz ovogodi{weg pla-na, s druge strane, umesto nekog re{ewaza te probleme, stiè odgovor u vidu no-vog „doma}eg zadatka“. To je va`no, a nije{to - EPS, vaqda jedini u zemqi, ostva-ruje i prebacuje proizvodne zadatke, po-ve}ava koli~ine jalovine, ugqa, struje,.Remontuje postrojewa po planu, puni de-ponije i akumulacije. Dràva i narod ne-maju problema sa strujom...za istu potro-{wu pla}a se u evrima ~ak mawe negopro{le godine. Stara pri~a - mogu oni danapla}uju i struju i gledawe TV progra-ma. Za{to da RTS ne{to radi, kada }e toumesto wih u~initi slu`benici distri-bucija? Wima, potom, preostaje samo dagledaju stawe na ra~unu.

Zagovora~i „prinudnog braka“ ra~una zastruju i TV pretplate, otvoreno su istica-li da je na~elan dogovor postignut. Glasa-we je pokazalo da je dogovora bilo, aliiza le|a EPS-a. Ru`na konotacija u ovojpri~i, kako je istakao Dragan Kojadino-vi}, ministar kulture i informisawa, je{to ubirawe pretplate preko ra~una zastruju podse}a na neka pro{la vremena,kada je RTS, bio propagandna ma{ina jed-nog reìma. E, obe}avaju, vi{e ne}e biti,sada }e biti javni servis, samo da po~nenaplata gledawa pokretnih slika.

Ciq i ovog puta, o~igledno, ne birasredstva. Nikoga ne interesuje {to jeEPS dobio novo te{ko breme. Vlasnik iMMF nare|uju EPS-u da pove}a procenatnaplate, a onda mu dodaju tovar koji ne-minovno vodi u wen pad za oko sedam od-sto i umawuje prihod za oko 280 milionadinara mese~no! I sve to - kada je pozna-to kada i koliko je poskupela struja, ka-da se ukazuje na gubitak „novog“ EPS-a za{est meseci od oko 2,7 milijardi dina-ra, kada se ne zna kako i odakle da se is-plati no}ni i smenski rad, kada se po-stavqa gomila pitawa na koja EPS ne do-bija odgovore... Od EPS-a se, pritom, tra-ì da u~ini sve - da obezbedi dovoqnostruje, nastavi razvoj, restrukturisawe,reorganizaciju, zaustavi odliv kadrova,

Miodrag Filipovi}

zna~i i da planira a ne da se bavi „golimpreìvqavawem“.

Kupci elektri~ne energije ranije nisuprihvatili ovakav na~in pla}awa TVtakse. Deo potro{a~a je jednostavno „za-kidao“ na TV pretplati i pla}ao je ured-no samo utro{enu struju, ali je EPS nara~un RTS-a bio prinu|en da umesto wihdeo te obaveze redovno izmiruje. Strahda }e gledaoci bojkotovati TV pretplatuprimorao je nadle`ne da je zaka~e naEPS i da poku{aju da tih bar 90 odsto na-plate obezbede i za RTS. Kako je TV pret-plata 300 dinara mese~no, jasno je da jere~ o nekoliko milijardi dinara od svihdoma}instava u Srbiji. Mnoga }e uz ka-blovsku TV, preko koje gledaju i RTS, po-novo pla}ati pra}ewe istog programa.Dileme nema - gnev mnogih }e biti usme-ren ka onome ko donosi ra~une, ka EPS-u.Otvoreno je pitawe, stoga, pomaè liovako vlasnik „oporavku“ jednog na ra~undrugog javnog preduze}a?

A sve to u vreme parola o poslovawu sa~istim ra~unima, opstanku zdravih pred-uze}a koja imaju {ta da ponude trì{tu,slawu socijale u istoriju, ~vrstom korakuu kapitalizam...Samo ne za EPS koji saproizvedenom elektri~nom energijom, ia-ko daleko od toga da je na trì{tu realnovrednovana kao roba, zadovoqava sve ta-kve kriterijume i uz to poprili~no upo-{qava i posustale kapacitete doma}eprivrede. Izdvaja, uz to, neelektropri-vredne delatnosti i smawuje broj radni-ka, pa }e ovu godinu zavr{iti sa 7.809 ma-we uposlenih...Kona~no, o~ekuje se da }ese re{iti i status 6.584 radnika iz javnihpreduze}a sa Kosova i Metohije.

Nacionalni EPS mora da po cenu vla-stitih gubitaka spa{ava nacionalni RTS!Medijski pristisci pojedinaca iz Savetarepubli~ke radiodifuzne agencije, uo~izakonskih promena, bili su uvijeni u sti-lu - „nema drugog JP koje moèefikasno da organizuje TVpretplatu na prostoru celerepublike“! EPS je, svakako,pokazao spremnost da pomogneRTS-u, da mu ustupi bazu poda-taka, kako bi sam organizovaonaplatu gledawa svog progra-ma. EPS je bio spreman da uzsvoj ra~un, {tampa i RTS-ov,kao i da ga raznose omladinci{to je i dodatni tro{ak. Jedi-no ne prihvatamo, isticalo seu EPS-u, da se TV pretplataopet na|e u ra~unu EPS-a. Jer,odluka gra|ana da li }e pla-}ati gledawe RTS-a ne sme dauti~e na to kako }e izmiriva-ti obaveze za struju koju imEPS prodaje.

Naravno, ovo je najmawe pri-~a o TV pretplati.

1

UVODNIK

IL

US

TR

AC

IJA

: AL

EK

SA

ND

AR

JE

VT

I]

Proizvodwa elek-trana EPS-a u pr-voj polovini godi-

ne je najve}a u tom periodu uposledwih 15 godina a u od-nosu na 1990. godinu ve}a jeza ~ak 10 odsto – kaè JovanJovi}, pomo}nik direktoraDirekcije EPS-a za proiz-vodwu

8

Na osnovu pro-izvodnih rezul-tata ostvare-

nih u prvom polugo|u ovegodine, obavqenih remo-nata i popuwenosti depo-nija, EPS }e spremno do-~ekati predstoje}u zim-sku sezonu.

20

SEPTEMBAR 2005 kWhBROJ 380

2

GENERALNI DIREKTOR

dr Vladimir \or|evi} DIREKTOR SEKTORA ZA ODNOSE

S JAVNO[]U

Mom~ilo Cebalovi}GLAVNI UREDNIK

Miodrag Filipovi}

REDAKCIJA:

ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA

Dragan Obradovi}NOVINAR

Anka Cvijanovi}REDAKTOR – TEHNI^KI UREDNIK

Jelena Stanojevi}ADRESA REDAKCIJE:

Carice Milice 211000 Beograd

TELEFONI:

011/2627-090, 2627-395FAKS:

011/2024-844E-mail:

[email protected]@pr.eps.co.yu

Web Site:

www.eps.co.yu

LIKOVNA I GRAFI^KA PRIPREMA:

"Global puls" d.o.o.Beograd

[TAMPA:

[tamparija „Politika” a.d.

Beograd

TIRA@:

13.200 primeraka

PRVI BROJ LISTA ZDRU@ENE

ELEKTROPRIVREDE SRBIJE,

POD NAZIVOM "ZEP", IZA[AO JE IZ [TAMPE

MARTA 1975. GODINE; OD MAJA 1992.

NOSI NAZIV "EPS", OD 6. APRILA 2005. GODINE

LIST IZLAZI POD IMENOM "kWh"

IZDAJE JAVNOPREDUZE]EELEKTROPRIVREDA SRBIJE

CENE ELEKTRI^NE ENERGIJE str.15

Struja u Srbiji na evropskom dnu

QUBO MA]I] str 4.

Agencija traì kadroveDRAGOJLO BA@ALAC str.6


Agencija traì kadrove


8. S

EP

TEM

BA

R 2

005.

íB

R. 3

80 í

GOD

. XX

XI U SCG je procewen

hidropotencijal od27.000 GWh a iskori-

{}eno je samo 12.000 GWh. Bo-gate zemqe ne potcewuju malehidroelektrane, pa to ne bismela ni Srbija.

24

Da li postoji mesto sa kojeg semoè sagledati nepregledno pro-stranstvo metropole? U wegovoj

celovitosti, vidimo ga samo mi, obja{wavaBorivoje Kosanovi}, direktor Dispe~er-skog centra EDB.

32

FO

TO

: MI

LO

RA

D D

R^

A

SEPTEMBAR 2005 kWh BROJ 380

3

NA[ INTERVJUQUBO MA]I], PREDSEDNIK SAVETA AGENCIJE ZA ENERGETIKU

Temeq nacionalnog trì{taRAZGOVOR S POVODOM

KAKO DO AKCIONARSKOG DRU[TVA

Bogatstvo Srbije koje treba ~uvatiREZULTATI EPS-a U PRVOM POLUGODI[TU IZNAD PLANA

Najve}a proizvodwa za posledwih 15 godina[IRE FUNKCIJE ZA TRGOVIN I DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ENERGIJE EPS-a

Korak ka otvarawu trì{taFORUMI

SASTANAK DIREKTORA JAVNIH PREDUZE]A EPS-a

Ki{e padaju „\erdap“ dupliraAKTUELNE TEME

NAPLATA POTRA@IVAWADu`nici „grade“ novi blok CENE ELEKTRI^NE ENERGIJE U OKRU@EWU I EVROPI

Struja u Srbiji najjeftinijaENERGETSKA YAJEDNICA JUGOISTO^NE EVROPE, VELIKA [ANSA EPS-a I EMS-a

Zna~ajan prihod od „elektri~ne raskrsnice“REORGANIZACIJA U ELEKTRO MREÆI SRBIJE

Stvorena dva privredna dru{tvaPOVR[INSKI KOPOVI PRED ZIMSKU SEZONU

Dovoqno ugqa na deponijamaKAKO ]E SE GREJATI GRADOVI U SRBIJI

Stihija utire put gasuNEISKORI[]ENI HIDROPOTENCIJALVelika „mala {ansa“„KOLUBARA-METAL“ NA INOSTRANOM TRÆI[TU

Prvi put na „petom kontinentu“ UVO\EWE SISTEMA MANAXMENTA KVALITETA

Da struja postane „srpski brend“ DVE GODINE PRO-TENT-a

Majstori na dobrom glasu NA LICU MESTA

DISPEÊRSKI CENTAR EDB

Beograd na dlanuPOVRŠINSKI KOPOVI

NA POVR[INSKOM KOPU „TAMNAVA-ZAPADNO POQE“

Novi transportni sistemTERMOELEKTRANE

ZAMENA ELEKTROFILTERA U TENT-u „A“

U korak sa EvropomZAVR[EN REMONT U JP TENT

Pet dana pre rokaHIDROELEKTRANE

PONOVO ODLOÆENA REVITALIZACIJA AGREGATA HE „\ERDAP 1“

Pravi zalet dogodineHE „ZVORNIK“ U ZNAKU OBELEÆAVAWA JUBILEJA

Pola veka prvenca sa DrineDISTRIBUCIJE

PRI KRAJU RADOVI NA URE\EWU MOSTA SLOBODE U NOVOM SADU

^vrsta veza Srema i Ba~keJP ELEKTRODISTRIBUCIJA NI[

Iskqu~ivawa, utuèwa, ali i nagradeSTABILNIE NAPAJAWE STRUJOM NA TRI BEOGRADSKE OP[TINE

Gradwa TS „Obili}“ pri krajuSINDIKAT

INICIJATIVA SINDIKATA EPS-a ZA DOPUNU ZAKONA O ENERGETICI

Akcije i – radnicimaKOSMET

STVARA SE ZAKONSKA OSNOVA ZA KONCESIJE I STRANA ULAGAWA NA KOSMETU

Guraju Srbiju u zape}akEKOLOGIJA

REKULTIVACIJA U FUNKICIJI ZA[TITE ÆIVOTNE SREDINE

[ume smewuju jalovi{taSVET

NUKLEARKE I RAZORUÆAWE

Iz raketa u elektraneRUSIJA ZAPOÊLA ZAMA[NU REFORMU ELEKTROPRIVREDE

Razgibavawe tromog sistemaDOGOVOR SA ENELOM U OKVIRU PREUZIMAWA „SLOVA^KIH ELEKTRANA“

NE „Mohovce“ ipak }e se dogoditiOBNOVQIVI IZVORI

SRBIJA RASPOLAÆE SOLIDNIM POTENCIJALOM OBNOVQIVIH IZVORA ENERGIJE

Mini HE – najunosnija investicijaKULTURA

ZADU@BINE: ZABORAVQENA KRAQICA MARIJA

[kola gra|ena da trajeZNAMENITE LI^NOSTI NACIONALNE ISTORIJE

Jovan Ilki}ZDRAVQE

MENAXERSKA BOLESTVisoka cena funkcije

TURIZAM TAJNE RAJA^KIH PIVNICA Vino u kamenim ku}amaJEDINSTVENO VINSKO STANI[TEPodrumsko idealno trojsvo

SADR@AJ

44

45

42

43

40

41

38

35

36

34

32

30

28

26

24

22

20

14

16

18

13

11

10

08

06

04

46

48

50

52

54

5657

60

62

64

Blok B 1 u JP TENT sinhro-nizovan je na mreù EESEPS-a 6. septembra, pet dana

pre planiranog roka.Wegovim ranijimpokretawem realizova}e se dodatnaproizvodwa od oko 78 miliona kilo-vat-~asova elektri~ne energije.

36

Dugo odlagana revitalizacija agregata u HE„\erdap 1” umesto u ovoj najverovatnije }e za-po~eti tek sredinom slede}e godine. Ruska

strana jo{ nije verifikovala Sporazum o regulisawuklirin{kog duga biv{eg SSSR prema SCG.

38

Prva nukle-arka u svetupo~ela je da

radi pre 55 godina uKalder Holu. Od tadaizuzetno uticajan nu-klearni lobi traì pu-teve kako da gradi novei unapredi rad postoje-}ih elektrana.

48


NA[ INTERVJU

4

QUBO MA]I], PREDSEDNIK SAVETA AGENCIJE ZA ENERGETIKU

Temeq nacionalnogtrì{ta

Agencija za energe-tiku RepublikeSrbije je Zakonomo energetici

osnovana kao regulatornotelo, ~iji su osnovni zada-ci: unapre|ivawe i usmera-vawe razvoja trì{ta ener-gije, pra}ewe primene pro-pisa i pravila za rad ener-getskih sistema, uskla|iva-we aktivnosti energetskihsubjekata na obezbe|ivawuredovnog snabdevawa kupa-ca energijom i obezbe|eweza{tite i ravnopravanogpoloàja potro{a~a.

U ne{to pojednostavqenojinterpretaciji, Zakonom jeAgencija zaduèna za dono-{ewe tarifnih sistema,utvr|ivawe metodologije zaodre|ivawe tarifnih ele-menata za obra~un cena, da-vawe mi{qewa o cenama,utvr|ivawe kriterijuma ina~ina utvr|ivawa tro{ko-va prikqu~ka naenergetske sisteme,izdavawe i oduzima-we licenci, kao i odavawu saglasnostina pravila o radu si-stema i trì{taenergije. Agencija,uz to, utvr|uje usloveza sticawe statusakvalifikovanog kup-ca, odlu~uje po àl-bama na akta opera-tora sistema o odbi-jawu pristupa na sistem i poàlbama na re{ewa o odbi-jawu prikqu~ka na sisteme, azaduèna je i da prati pri-menu tarifnih sistema i po-stupawe energetskih subje-kata u pogledu usvajawa od-re|enih zakonskih odredbi.U nadle`nosti Agencije sudelatnosti elektroprivre-de, gasne i mawim delomnaftne privrede i proiz-

vodwe i distribucije to-plotne energije iz kombino-vanih postrojewa (proizvod-wa elektri~ne i toplotneenergije).

Energetika Srbije, zbogpoznatih problema izola-cije dràve, kasni u procesi-ma koji su odavno zavr{eni uEvropskoj uniji, ali i u ze-mqama jugoisto~ne Evrope.Ipak, uùrbano se hvataprikqu~ak pa je i usposta-vqawe Agencije za energeti-ku potpuno u skladu sa direk-tivama EU. [ta su prvi,odnosno primarni zadaci na-{e Agencije?

– Prvi, izuzetno vaàn,kratkoro~ni zadatak, ne sa-mo i ne toliko Agencije, jeuspostavqawe kompletnogpravnog okvira, odnosno do-no{ewe niza me|usobno usa-gla{enih podzakonskih aka-ta, propisa, pravilnika zakoje su odgovorni Vlada,

Ministarstvo rudarstva ienergetike, Agencija i nekienergetski subjekti. U wi-hovoj pripremi u~estvuje inekoliko konsultantskihku}a, me|u kojima, kao i saostalim akterima ovog po-sla, mora postojati efika-sna koordinacija. Ova aktase moraju uraditi kvalitet-no, jer bi, za pravnu sigur-nost na trì{tu i investi-

cioni rejting energetskogsektora, bilo lo{e ukolikobi se ona ubrzo mewala.

Za samu Agenciju u ovomtrenutku je najva`nije da{to pre do|e do kvalitet-nog stru~nog osobqa, jer }eod wega zavisiti koliko }ebiti efikasna. Potrebnisu, pre svega, stru~waci ko-ji razumeju su{tinu funk-cionisawa energetskih si-stema i wihovih veza saokruèwem, mogu}nosti iograni~ewa energetskihtrì{ta. Naàlost, u Sr-biji danas nema mnogostru~waka koji imaju ova-kva iskustva i znawa, a onisu potrebni i energetskimpreduze}ima. Da bi do{li uAgenciju, moramo im ponu-diti neke atraktivnijeuslove. Prvi ve}i zadatakiz delokruga stalnih nad-le`nosti Agencije bi}eizdavawe licenci energet-

skim subjektima, azatim i cene u ener-getskom sektoru,ali o tome kasnije.Dugoro~nije, Agen-cija treba zajednosa drugim institu-cijama da pokaèkreativnost u do-gradwi osnovneenergetske regula-tive i wenom pri-lago|avawu real-nim uslovima i po-

trebama i usagla{avawu saeksternim zahtevima.

Dosada{wa cenovna po-litika u oblasti energeti-ke je najve}i problem ovogsektora u na{oj dràvi ve}decenijama. Svedoci smo du-boko ustoli~ene prakse da semnogi, politi~ki, socijal-ni, a posledwih par godina imakroekonomski interesi,„peglaju“ preko cene energena-

ta. Koja je uloga Agencije zaenergetiku u tom segmentu, sobzirom na obavezu primenepoznatih i priznatih me-todologija za izra~unavawecene energenata?

– U vezi sa cenama, Agen-cija je zaduèna da:

donosi tarifne sistemeza obra~un elektri~ne ener-gije i prirodnog gasa za ta-rifne kupce, kao i tarifnesisteme za pristup i kori-{}ewe sistema za prenos,transport, odnosno distri-buciju energije i objekata zaskladi{tewe prirodnog ga-sa i druge usluge

utvr|uje metodologiju zaodre|ivawe tarifnih ele-menata za obra~un cena elek-tri~ne energije i prirod-nog gasa, ukqu~uju}i i wiho-

Prvi kratkoro~ni zadatak je uspostavqawe kompletnogpravnog okvira, odnosno dono{ewe vi{e me|usobno usa-gla{enih akata, propisa, pravilnika...

Agencija bi trebalo da postaneinstitucija koja }e delovati ne

toliko na osnovu zakonskihovla{}ewa, koliko silom

argumenata, analiti~kom snagomi autoritetom

*

*

Qubo Ma}i}

U nadle`nosti Agencijeproizvodwa i distribucija toplotneenergije iz kombinovanih postrojewa:Panonske elektrane


5

vu proizvodwu, za tarifnekupce, kao i metodologiju zaodre|ivawe obra~una cenetoplotne energije za tarif-ne kupce koja se proizvodi uelektranama – toplanama

daje mi{qewe o cenamaza pristup i kori{}ewe si-stema i o cenama energije iusluga za tarifne kupce.

U~ini}emo sve {to moè-mo da Agencija u {to kra}emvremenu postane institucijakoja }e (ne samo u domenu ce-na) delovati ne toliko naosnovu zakonskih ovla{}e-wa, koliko silom argumena-ta, analiti~kom snagom, od-nosno stru~nim autorite-tom. To, naravno, ne moèbiti pre nego {to se donesuakta koja su osnova za utvr|i-vawe cena i pre nego {to seAgencija kadrovski popuni.

Normalno je da Agencijaposebnu pa`wu posve}ujeprirodnim monopolima,npr. mreàma, gasovodima inaftovodima, da bude spo-

sobna da ocewuje sve wihovetro{kove, pa da se tako nedozvoli da se neki dalekovo-di prerano grade i time neo-pravdano optere}uju potro-{a~i. Me|utim, kod nas }eAgencija imati veoma veli-ki i odgovoran posao da oce-wuje tro{kove i potencijal-no trì{nih delat-nosti, primera ra-di, proizvodweelektri~ne energi-je. Stawe u kome ce-ne ne odraàvajutro{kove, a pretimawak kapaciteta jeneodrìvo i Agen-cija mora iza}i sasvojim sudom i argu-mentacijom.

Uspostavqawem jedneovakve, sasvim nove i nezavi-sne institucije, u Srbiji }eneminovno do}i do zna~ajnihpromena u sektoru energeti-ke, a koje se ne ti~u samooblasti zbog koje je Agencijaustanovqena. Smatrate li

da }e biti problema oko us-postavqawa su{tinske in-stitucionalne uloge Agen-cije na ~ijem ste ~elu?

– Nas pet ~lanova SavetaAgencije preuzelo je na sebeogromnu odgovornost da iz-gradi i u~ini respektabil-nom i efikasnom temeqnuinstituciju nacionalnogenergetskog trì{ta. Iz-bor ~lanova Saveta u Narod-noj skup{tini i, mora se re-}i, nezavisni izvori fi-nansirawa, zna~e da po~et-ni ambijent za tako ne{topostoji.

Nerealno je, me|utim,o~ekivati da Agencija od-mah po~ne da funkcioni{epunim kapacitetom u svimsvojim nadle`nostima i to

moè biti prvi izvor nera-zumevawa, pa i sporova.Agencija moè po~eti samosa re{avawem nekih àlbi,koje su joj prenete sa Mini-starstva rudarstva i energe-tike. Za sve ostalo potrebnoje prethodno dono{ewe ni-za podzakonskih akata, pra-vilnika i stru~no osposo-bqavawe same Agencije, pa}e se u nekim slu~ajevimamorati da traè prelaznare{ewa. Podse}am, po Zako-nu Agencija je trebalo dabude osnovana jo{ do novem-bra 2004. godine i da se todogodilo ona bi danas bilave} uveliko formirana in-stitucija.

S obzirom na prirodno su-prostavqene interese raz-li~itih energetskih subje-kata i institucija, sigurnoje da }e Agencija u svom de-lovawu nailaziti na pre-preke i otpore, ali verujemda }e ona svoju Zakonom od-re|enu ulogu, ipak, efika-sno izvr{avati.

U oktobru }e biti pot-pisan Ugovor o osnivawuenergetske zajednice jugoi-sto~ne Evrope. Kakve }emo,

kao dràva, preuzeti obave-ze potpisivawem tog doku-menta i kakva je uloga Agen-cije u realizaciji preuzetihobaveza?

– Ugovor o osnivawu ener-getske zajednice Jugoisto~-ne Evrope pripremqen naosnovu ranije potpisanihAtinskih memoranduma, usa-gla{en je i treba da budepotpisan u oktobru, a zatimu narednim mesecima i ra-tifikovan od strane nadle-`nih institucija dràva~lanica.

Realizacija Ugovora trebada omogu}i: stvarawe stabil-nog regulatornog i trì-{nog okvira, atraktivnog zainvestitore; stvarawe jedin-stvenog regionalnog regula-

tornog prostora zatrgovinu energetima;pove}awe sigurnostisnabdevawa potro{a-~a; unapre|ewe za-{tite ìvotne sre-dine i razvijawe kon-kurencije na {iremgeografskom prosto-ru, bez unutra{wihgranica.

Potpisnice, {tozna~i i Srbija, ovim pri-hvataju regulativu EU usvim ovim domenima sa de-finisanim uslovima i ro-kovima primene. Ugovorpredvi|a formirawe odgo-varaju}ih regionalnih in-stitucija, me|u kojima i re-gulatornog tela, sastavqe-nog od predstavnika regu-latornih tela zemaqa pot-pisnica, pa i na{e Agen-cije. Ovo regulatorno telo}e imati prevashodno save-todavni karakter i izdava-ti preporuke, ali }e, uko-liko ga ovlasti Ministar-ski savet – najvi{e telo Za-jednice, donositi i mere saizvr{nom snagom. Realiza-cijom Ugovora se potpi-snicama, ne~lanovima EU,kao {to je Srbija, omogu}a-va da u~estvuju na energet-skom trì{tu EU.

Agencija za energetikuima posebnu odgovornost dase primena odredbi Ugovorao energetskoj zajednici, udelu koji se doti~e nadle-`nosti Agencije, sprovedena najpovoqniji na~in

@eqko Martinovi}

Pored pet ~lanova Saveta, Agencija, po projektu, treba daima jo{ 30 zaposlenih, od kojih 25 sa visokom stru~nom spre-mom inèwersko-energetske, ekonomske i pravne struke. UAgenciji }e biti ~etiri odeqewa: energetsko-tehni~ko, eko-nomsko-finansijsko, pravno i administrativno, svako sa 6 do10 zaposlenih. U prvoj fazi, koja treba da se zavr{i u novem-bru, javnim konkursom }e biti izabrana ~etiri {efa odeqewai najneophodniji deo administrativnog osobqa. U oktobru }ebiti raspisan konkurs za ekspertsko osobqe, kako bi i {efo-vima odeqewa bilo omogu}eno da u~estvuju u wihovom izboru.Do 1. januara trebalo bi da bude popuwena cela kadrovskastruktura. Moè se re}i da }e Agencija tek od tada mo}i da pre-uzima sve poslove zbog kojih je osnovana

Brojno stawe

U Srbiji nema mnogo stru~wakakoji imaju iskustva i znawa u vezisa funkcionisawem energetskihsistema i wihove povezanosti

sa okruèwem

*

*


RAZGOVOR S POVODOM

6

KAKO DO AKCIONARSKOG DRU[TVA

Bogatstvo Srbijekoje treba ~uvati

U jeku rasprava,~esto protivre~-nih, o imoviniElektroprivre-

de Srbije, eventualnomstvarawu akcionarskogdru{tva, tj. transforma-ciji dràvne svojine tra-ìli smo kompetentne sa-govornike, kako u samomEPS-u tako i van wega.Ve}ina neformalnih raz-govora dovela nas je doDragojla Baàlca, zame-nika generalnog direkto-ra EPS-a. Kao po dogovo-ru, svi su predlagali dapri~u po~nemo sa wim, ve-rovatno zbog znawa, upu-}enosti i iskustva kojeposeduje.

Na osnovno pitawe kakoda EPS postane akcionar-sko dru{tvo, Baàlac pr-vo èli da naglasi:

– I pored desetogodi-{weg intenzivnog radaelektroenergetskog siste-ma, uz minimalno odrà-vawe, i pored velikog du-ga EPS-a, velikih potra-ìvawa za struju, zahvaqu-ju}i ulagawima u posled-wih nekoliko godina,EPS }e, kada za to do|evreme, biti veoma intere-

santan za privatizaciju.Kad je re~ o pretvarawu uakcionarsko dru{tvo,{to treba da prethodi po-javqivawu akcija EPS-ana trì{tu, realna je sle-de}a ra~unica. Procewu-jem da nema vi{e od 75 hi-qada qudi, {to zaposle-nih u elektroprivredi,{to penzionera, koji bimogli da se nadaju akcija-ma EPS-a. Ako uzmemo daje wihov prose~an radnista` u elektroprivredi27 godina, dolazimo dobrojke od dva miliona go-dina. Kada to pomnoìmosa 2oo evra, koliko bi tre-balo da vredi godina rad-nog staà, dolazimo do su-me od 400 miliona evra.Ako, na drugoj strani, zna-mo da bi ovakav EPS, sakapacitetima koje ima, dase sada gradi, vredeo oko15 milijardi evra, a amor-tizovan je sa pribli`no5o odsto (ne vi{e jer smoga posledwih godina znat-no obnovili) dolazimo dovrednosti od oko 7,5 mili-jardi evra. Od ovog iznosatreba umawiti iznos dugaEPS-a, kako bi do{li doosnovice za obra~un naja-

vqenih 15 odsto za bes-platnu podelu akcija, ko-liko se predlaè da se po-deli zaposlenima i penzi-onerima.

Tako|e se predlaè dase narednih 15 odsto vred-nosti podeli prosvetari-ma, zdravstvenim radni-cima, vojsci, policiji, za-poslenima u dràvnojupravi, dakle svima oni-ma koji ne rade u preduze-}ima koja postaju akcio-narska dru{tva. Smatram,da bi moralo da se na|ere{ewe da u tih 3o odsto,koji se pretvara u akcijeza deobu, budu i akcije zapenzioni fond.

îja je odluka i gde jeregulisano da se imovinadeli na 7o prema 3o od-sto?

– Mo`da je to neka sta-ra {ema, verovatno znatekako su dono{eni i mewa-ni zakoni o privatizaci-ji. Ali, da ne ~a~kamo to,postala je praksa da drà-vi pripada 7o a radnici-ma 3o odsto vrednostipreduze}a. Kako je, me|u-tim, ovde re~ o dràvnojsvojini velike vrednosti,zaposleni i penzionerimogu dobiti najvi{e 15odsto, dok bi ostalih 15odsto trebalo podelitinekim drugim radnicima

EPS je najve}i resurs ove dræave i zawegovu osmi{qenu, delimi~nu priva-tizaciju je potreban politi~ki konsen-zus a ne politi~ka borba radi ubira-wa poena, jer je vaqda svim partijamastalo da Srbija ima dobar EPS, da odprodaje dela kompanije dobije najvi{enovca {to moæe, a ne da se monopolEPS-a zameni monopolom neke drugeprivatne firme kojoj }e se dozvolitiono {to nama nije dozvoqeno – da pro-daje struju po realnoj ceni i da ubiraprofit – isti~e Dragojlo Baæalac, za-menik generalnog direktora EPS-a

HE „Bajina Ba{ta“– draguq posebno

atraktivan zainostrane kompanije

EPS kao celina uakcionarsko dru{tvo

EPS treba da bude preveden u akcionar-sko dru{tvo kao celina. U suprotnom, na-sta}e haos i afere, poput nekih koje smovideli u drugim firmama. Bi}e velikoginteresovawa i odmah }e se prodati hi-droelektrana „Bajina Ba{ta“ ili Elektro-vojvodina, na primer. Bi}e interesa i zaostale hidroelektrane, jo{ neku distribuciju, a pitawe je kobi i po kojoj ceni kupovao termosektor. EPS u ovom poslu netreba deliti, ni po objektima, ni geografski, niti na bilo kojina~in. EPS je jedinstven sistem i svaki vlasnik akcija ima}esrazmerno u~e{}e u hidro, termo i distributivnim delovima.Razumqivo o tome treba doneti poseban zakon, to dràva morada uredi, nu`no je da se do|e do pravde. Ako bi raspar~avaliEPS u procesu pretvarawa u akcionarsko dru{tvo, posledicebi bile nesagledive. Uostalom, ne smemo se igrati, eksperi-mentisati, niti praviti gre{ke. U pitawu su milijarde evra.

DRAGOJLO BA@ALACZAMENIK GENERALNOG DIREKTORA EPS-a


7

i zaposlenima. U svakomslu~aju, neminovna je do-puna Zakona o javnimpreduze}ima kojim bi seregulisala ova pitawa.

Javna preduze}a su dr-àvno vlasni{tvo, pa sumnogi protiv podele bes-platnih akcija zaposle-nima. Za{to su protiv?

– Ta~no je da su mnogiprotiv toga i da iznose ra-zne argumente za svoje sta-vove. Ali, ni ova dràvnapreduze}a nisu oduvek bi-la dràvna, onasu pre 15-ak go-dina naciona-lizovana. Uz to,interna javnost,zaposleni ne sa-mo u EPS-u, ve}i u institucija-ma koje se nika-da ne}e privati-zovati, nada seda }e negde, u ne-kom preduze}udobiti neke ak-cije. Ja ne vidimda neko sada mo-è da kaè da odtih akcija nema ni{ta i dati qudi nikada nigde ne}edobiti bilo kakve akcije.To bi bila velika neprav-da prema qudima koji sunekoliko decenija radiliu elektroprivredi. Uosta-lom, u prilog toj podeliakcija idu i iskustva dru-gih zemaqa i drugih elek-troprivreda.

Moè li se i}i na dru-ga~iji princip? Verovat-no bi dobro o|eknulo i bi-lo lak{e prihva}eno akobi elektroprivreda pred-loìla da gra|ani dobijuakcije, recimo vlasnicielektri~nih brojila. Po-gotovo {to su kroz duìperiod gra|ani pla}alidoprinose za izgradwuelektroprivrednih obje-kata, naro~ito u distri-bucijama.

– Slaèm se, mo`da bi

se o tome moglo razgovara-ti. Ali, stvari bi se mno-go komplikovale, a nadrugoj strani treba vodi-ti ra~una da gra|ani Sr-bije, ti vlasnici brojila,koji su radili u dru{tve-nim preduze}ima, imajupravo na akcije u svojimpreduze}ima. Neki su topravo ve} iskoristili. U

modelu koji sam izloìopravo na akcije elektro-privrede sti~u zaposlenii svi gra|ani koji su ra-dili van takvih preduze-}a. Osim toga, sve {to jebilo doprinos, naka~enona cene, prakti~no je bilacena i sve je zakonom oelektroprivredi iz 1991.

konfiskovano, tj, nacio-nalizovano.

Ne treba, isto tako,smetnuti s uma da svi gra-|ani moraju biti ravno-pravni, neka vrsta pravdese mora posti}i. Svakigra|anin ima pravo na tih2oo evra po godini radnogstaà (nasle|eno re{eweiz ranijih propisa gde jeprecizirano pravo na 400maraka) i ne moè nikodva ili vi{e puta dobitiakcije u razli~itim fir-

mama. Imali smodru{tvenu svoji-nu koja se u su{ti-ni nije razliko-vala od dràvne,pa kod promenevlasni{tva vaìisti princip.

[ta onda,kada se podele ak-cije? Kako viditeslede}e poteze?

– Dràva se vi-{e od jedne dece-nije pokazuje kaolo{ vlasnik, kojine vodi ra~una o

svojoj imovini. Zato, po kozna koji put mi u EPS-u ja-sno kaèmo da nismo pro-tiv privatizacije. Jesmoprotiv deqewa EPS-a ibrzoplete privatizacijepojedinih, najboqih delo-va EPS-a. Mi smatramo daje nama potreban sve` ka-pital, nova znawa, novaposlovna filozofi-

ja…koja dolazi sa strate-{kim partnerom. Zato bisvi zakonski i ostalipreduslovi za pojavqiva-we akcija EPS-a na trì-{tu morali da se stvorenajkasnije do kraja 2007.godine. Tada bi dràvatrebalo odmah da pusti natrì{te 20 odsto akcija

EPS-a. Siguran sam da za-posleni ne bi bili protivtakvog pristupa. Kad je re~o dono{ewu nekih strate-{kih odluka, dràva, vla-da, morala bi da ima kon-trolnu „zlatnu akciju“, ka-ko bi se garantovao nekidràvni interes.

Da li je mogu}e da se uSrbiji dogovorimo okotoga?

– EPS je najve}i resursove dràve i sa wim trebabiti obazriv, ne ~initigre{ke koje nas skupo mo-gu ko{tati. EPS nije te-ma oko koje bi morala dase vodi politi~ka borba,da se ubiraju politi~kipoeni, jer je vaqda inte-res svih partija da Srbijaima dobar EPS, da Srbijaod wega dobije najvi{enovca {to moè, da se mo-nopol EPS-a ne zamenimonopolom neke drugeprivatne kompanije, kojoj}e se dozvoliti ono {tonije dozvoqeno EPS-u –da prodaje struju po real-noj, nekoliko puta vi{ojceni, da ubira pro-fit…Oko EPS-a mora dabude postignut politi~kikonsenzus svih partija, jersveop{ti interes od pa-metne, osmi{qene, deli-mi~ne privatizacije vaq-da nikome nije sporan, za-kqu~uje Baàlac.

Dragan Nedeqkovi}

Gra|anin koji je u nekom preduze}u ve} iskoristio pravo nabesplatne akcije, ne moè dobiti akcije elektroprivrede, ma-kar da je tu zaposlen i ma koliki da mu je sta`. Brigu o tome }evoditi dràvni registar za akcije.

Moèmo sada napraviti jedan izlet – postoji primer iz Au-strije, gde su deo vlasni{tva distribucija dobile lokalne sa-mouprave. Nema sumwe da distribucije imaju i komunalneaspekte u radu, pa je lokalna vlast ukqu~ena u vlasni{tvo iu upravqawe tim preduze}ima. To je deo dràvne politike, ob-ja{wava Dragojlo Baàlac.

Besplatne akcije

Prilikom pretvarawa dràvnog(javnog) preduze}a u akcionarsko

dru{tvo, dràvi treba da pripadne70, a zaposlenima i penzionerimatog javnog preduze}a, zaposlenima

u institucijama koje ne}e bitiprivatizovane i penzionom fondu

ostalih 30 odsto


8

[estomese~naproizvodwae l e k t r a n aEPS-a je naj-

ve}a polugodi{wa proiz-vodwa u posledwih 15 godi-na a u odnosu na 1990. godi-nu ve}a je za ~ak 10 odsto! Re-kordni proizvodni rezulta-ti termo i hidro kapacitetaostvareni u prvom polugo-di{tu prevashodno su po-sledica dobro osmi{qenogkontinuiranog oporavka uproteklom ~etvorogodi-{wem periodu koji se na-stavqa i ove godine. Podse-}awa radi, treba naglasitida je oporavak proizvodnihkapaciteta finansiransredstvima iz buxeta VladeRepublike Srbije, donaci-jama Evropske agencije zarekonstrukciju i vlada mno-gih zemaqa, povoqnim ino-kreditima i sopstvenimsredstvima. Gotovo je sigur-no da ovakvih rezultata nebi bilo bez navedenih sred-

stava, jer je u prethodne ~e-tiri godine, od ukupno ulo-ènog, u~e{}e sopstvenognovca iznosilo mawe od po-lovine, ta~nije, samo 39 od-sto.

Samo proizvodwa na ovomnivou garantuje da }e bitiispuwena zakonska obavezaEPS-a da garantuje snabde-

vawe tarifnih kupaca, presvega zbog ~iwenice da uSrbiji raste potro{waelektri~ne energije. Taj na-stavak ovih poslova upravopodrazumeva stalna ulagawau remonte i odràvawe.

Da pojasnimo - sredstva izrepubli~kog buxeta kori-{}ena su samo 2001.godine,

mekih kredita vi{e nema,donacije su svedene na eko-lo{ko poboq{awe stawatermoelektrana, navodi Jo-van Jovi}, pomo}nik direk-tora Direkcije EPS-a zaproizvodwu, nagla{avaju}ida se sredstva za odràvawe,odnosno, za remonte u na-rednom periodu mogu obez-

REZULTATI EPS-a U PRVOM POLUGODI[TU IZNAD PLANA

Najve}a proizvodwa zaposledwih 15 godina

Proizvodwa EPS-a u prvom polugodi{tu je 19,6 milijardikÝh U odnosu na 1990. godinu, iako nismo izgradili novuelektranu, ve}a je za ~ak 10 odsto. Potro{wa struje je za 3,1odsto iznad planirane i za ~ak 3,6 odsto ve}a nego lane

Cena ne prati oporavakPrvo polugo|e je peta sezona u kojoj se do-

sledno sprovodi program oporavka proiz-vodnih kapaciteta, uprkos tome {to ve}tre}u godinu struja poskupquje sa zaka{we-wem i u mawem procentu od planiranog. Za-to je sasvim je razumqivo da usporen procesoporavka proizvodnih jedinica uti~e naproizvodwu, pa time i na prihod EPS-a.

U prvih {est meseci ostvareni su svi proizvodno-tehni~kizadaci EPS-a, ostvarena je maksimalna {estomese~na proiz-vodwa, uz pove}awe raspoloìvosti i pouzdanosti proizvod-nih jedinica, smaweno je trajawe neplanskih zastoja, remontisu zavr{eni bez ve}ih ka{wewa i redukcija radova, {to je omo-gu}ilo i pove}awe izvoza elektri~ne energije.

JOVAN JOVI]POMO]NIK DIREKTORA DIREKCIJE EPS-a ZA PROIZVODWU

Nije se odustalo ni od jednog remontaDo kraja juna je, prema podacima Dragana S. Jovanovi}a, di-

rektora Sektora za odràvawe proizvodnih kapaciteta, zavr-{eno 35,97 odsto planiranih remonata na proizvodnim kapaci-tetima, kao i 44 odsto radova na objektima za prenos elektri~-ne energije. Wihovo finansirawe obezbe|eno je, uglavnom, izprihoda EPS-a. Sredstva iz poqskog kredita usmerena su samou zamenu elektrofiltera i parovoda na bloku dva u TENT-u A i~ine svega 5,8 odsto od ukupno planiranog novca za odràvaweEES u ovoj godini.

U odnosu na prvobitni i aktuelizovani plan za prvo polugo-di{te, nije se odustalo ni od jednog remonta. Istina, odlaga-wa nekih radova je bilo. Najve}e, {esnaestodnevno na agrega-tima u RHE Bajina Ba{ta, zbog hidrolo{ke situacije i potrebasistema, zbog ~ega su pomereni. Prema planu, ovi zahvati pred-uzimani su i na termokapacitetima, osim na bloku pet u TENT-u A, za koji je trebalo usaglasiti termine sa firmom „Alstom“.Najve}i remontni radovi planirani za ovu godinu – obnovablokova B 1 i A 2 u TENT-u, po~eli su 16. maja, odnosno 1. juna.Jedini posao, koji je morao da se odloì, je revitalizacijaagregata {est u „\erdapu 1“. Ovaj blok }e, stoga, od 26. septem-bra u}i u dvadesetodnevni remont.

Proizvodni rekordi i rast potro{weDnevna proizvodwa EPS –ovih elektrana u februaru je, u prose-

ku, iznosila 128,3 miliona kWh, a prethodni maksimum zabeleènje u decembru 1997. sa 121 milionom kWh. Do zime za nama, dnevniostvareni maksimum bio je 138 miliona kWh iz decembra 1997. Ovajrekord oboren je 1.marta ove godine, kada je ostvarena maksimalnadnevna proizvodwa tek ne{to nià od 145 miliona kWh.

U drugom kvartalu ove godine potro{wa je porasla za 3,7 od-sto i bila je za 283 miliona kWh ve}a nego u istom periodu la-ne. Podaci pokazuju da od 1998, izuzimaju}i 1999.godinu, bez ob-zira na vremenske uslove, utro{ak struje neprekidno raste.

U aprilu je potro{eno 4,1 odsto, a u junu ~ak 5,7 odsto elek-tri~ne energije vi{e nego u istim mesecima pro{le godine. Iz-nenadno zahla|ewe u junu, kada su temperature pale ispod de-set stepeni, donelo je nagli skok potro{we, koja je za ~etiridana porasla za pribili`no 20 miliona kWh i 10.juna dostiglado sada za taj mesec nezabeleènih 95 miliona kWh. Ove godi-ne, u maju i junu, u odnosu na iste mesece lane, mese~ne potro-{we bile su najve}e u proteklih deset godina. Tako je u junudnevni konzum samo jednog dana bio ispod 75 miliona kWh.


9

bediti jedino prodajomstruje ili uzimawem skupihkomercijalnih kredita.

Sada{wa cena elektri~-ne energije ne ostavqa do-voqno prostora da se u pro-

izvodnom sektoru zavr{iproces oporavka EPS-ovihkapaciteta, kategori~an jeJovi}.

U prvih {est ovogodi-{wih meseci EPS-oveelektrane proizvele suukupno 19,6 milijardi kilo-vat - sati elektri~ne ener-gije, najvi{e u posledwih15 godina, i time plan pre-ma{ile za 5,5 odsto. Proiz-vodwa je u prvom polugodi-{tu bila za ~ak 9,3 procentave}a od ostvarene u istomperiodu lane. Brojke daqegovore da je proizvedeno1,663 milijardi kilovat -sa-ti struje vi{e nego pro{legodine, koliko bi, pore|e-wa radi, u ovom vremenu ibez trenutka zastoja, daoblok snage 382 megavata!

Zanimqivo je i to da je to-kom ovogodi{wih zimskihmeseci nedostajalo samo petmiliona kilovat sati pa dase, posle devet godina, ukup-na potro{wa podmiri pro-izvodwom doma}ih elektra-na. Na drugoj strani, u dru-

gom tromese~ju bilo je stru-je i za izvoz. Svakako, pri-tom, vaqa pomenuti i poda-tak da je ovogodi{wa {e-stomese~na proizvodwa, uodnosu na 1990.godinu, po-

ve}ana za ~ak deset procena-ta, a da u me|uvremenu nijeizgra|ena ni jedna novaelektrana, navodi VeraStanojevi}, direktor Sek-tora za proizvodwu elek-

tri~ne i toplotne energijeu Direkciji EPS-a za pro-izvodwu energije.

Ako se ne ura~unaju proiz-vodni kapaciteti na Kosme-tu, EPS je proizveo 17,5 mi-lijardi kWh i sa takvim re-zultatima bilans je prema-{io za 6,7 odsto, a lawskiu~inak za 8,4 procenta.

Analize daqe pokazuju daje od po~etka januara do kra-ja juna bruto konzum iznosio18,9 milijardi kWh, {tozna~i da je bio za 3,6 odstove}i nego pro{le godine, a3,1 odsto i od planiranog.Ovoliki „skok“ potro{webi, kada se prera~una, mogaoda pokrije blok snage 150megavata.

Kada se za|e malo dubqe uEPS-ove proizvodne rezul-tate, vidi se da su u prvoj po-lovini godine termoelek-trane dale 12,6 milijardikilovat-sati i u ukupnojproizvodwi u~estvovale sa64,8 odsto. Preciznije, wi-hov u~inak prema{io jeplan za ~etiri, a lawskuproizvodwu za ~ak 13,6 od-sto. Tako su one, kada je re~o prvom tromese~ju – perio-du intenzivnog rada bloko-va JP TENT i JP TE Kosto-lac, dale najvi{e struje od1990. godine, sa blokovimakoji iza sebe imaju bar84.000 sati rada. Re~ je o re-kordu koji, verovatno, ne}ebiti prevazi|en.

U istom periodu termoe-lektrane –toplane su proiz-vele 331,1 milion kWh, {toje 18,9 odsto vi{e nego u pr-vom polugodi{tu lane. Hi-droelektrane su dale 6,5 mi-lijardi kWh i plan su pre-ma{ile za 10 procenata, od-nosno, pro{logodi{wu pro-izvodwu su prebacile za 1,4odsto. Preciznije, proiz-vodwa proto~nih hidroelek-trana bila je za jedan odstove}a od bilansa, odnosno za4,3 procenta mawa nego pro-{le godine, dok su akumula-cione hidroelektrane anga-òvane na nivou 209,2 odstoplana i 148,8 odsto rada izuporednog perioda. Akumu-lacione hidroelektrane susamo 1999. godine bile vi{eangaòvane nego u prvomovogodi{wem polugo|u.

P. M. P.

aTermoelektrane uukupnoj proizvodwiu~estvovale sa 64,8

odsto: TENT

Visoko angaòvaweakumulacionih elektrana:

RHE „Bajina Ba{ta“


10

Sude}i prema bilan-su, u posledwa dvaovogodi{wa mesecasistemu }e nedosta-

jati oko 250 miliona kilo-vat-sati i tu koli~inu elek-tri~ne energije trebalo biobezbediti iz uvoza. To, me-|utim, nije i kona~na brojka.O~ekuje se, naime, da }e uzkvalitetno obavqene remon-te i povoqne hidrolo{keprilike, i sa dobrim radomproizvodnih kapaciteta JPEPS-a, deficit u elektri~-noj energiji krajemgodine, ipak, bitimawi. Zato defini-tivna odluka o uvozujo{ nije doneta. Zasada se sprovode sveneophodne aktivno-sti kako bi eventual-na nabavka elektri~-ne energije iz drugihsistema bila sprovedena u{to kra}em roku i po povoq-nijoj ceni, kaè RadovanStani}, direktor Direkcijeza trgovinu i distribucijuelektri~ne energije EPS-a.

Nekada{wa Direkcija zadistribuciju elektri~neenergije, u novoj organiza-cionoj {emi EPS-a, dobilaje {ire funkcije i novi na-ziv Direkcija za trgovinu idistribuciju. Sada je, tako,~ine ~etiri sektora – zaenergetsko planirawe, za-tim, za promet, za distribu-ciju elektri~ne energije iza upravqawe distributiv-nim sistremom, kao i za ta-rife i odnose sa potro{a-~ima.

Zajedno sa ostalim delovi-ma JP EPS-a sve se ~ini dase ostvari osnovni zadatak, ato je snabdevawe tarifnihpotro{a~a elektri~nomenergijom. U Sektoru za pla-nirawe vr{i se sagledavawepotrebnih koli~ina elek-tri~ne energije na dnevnom,sedmi~nom, mese~nom i godi-{wem nivou i predlaù na-~ini angaòvawa proizvod-nih kapaciteta kako da se ta-kve potrebe zadovoqe. Opti-mizacijom rada poku{ava se

da se najve}i deo potrebapodmiri iz proizvodweEPS-ovih elektrana, odno-sno da se uvoz svede na najma-wu mogu}u meru. U Sektoru zapromet vr{i se ugovarawesvih poslova vezanih za na-bavku i prodaju elektri~neenergije i izdavawe faktu-ra. Preostala dva sektoraobavqaju poslove koji su u„starom“ EPS-u bili u nad-le`nosti Direkcije za di-

stribuciju, a to su, pre svega,briga o upravqawu, odràva-wu i razvoju distributivnemreè, naplata utro{eneelektri~ne energije, smawe-we gubitaka... navodi Sta-ni}.

– Pozitivnim propisimaprecizirno je da je Elektro-privreda Srbije energetskisubjekt ~ija je obaveza da ta-rifne kupce snabdeva elek-tri~nom energijom, bilo izsopstvenih izvora, bilo izuvoza, odnosno, od trgovaca

na organizovanomtrì{tu.. EPS jespreman da snabde-va elektri~nomenergijom i kvali-fikovane kupce,odnosno, potro{a-~e koji vremenombudu doneli odlu-ku da u|u u ovu „ka-

tegoriju“, kaè Stani}.Zakonom o energetici ve}

je, po wegovim re~ima, defi-nisano da kvalifikovanikupac moè birati snabde-va~a elektri~nom energi-jom. To zna~i da nije nu`noda to bude EPS. Za sada kva-lifikovani potro{a~ moèbiti svako ~ija godi{wa po-tro{wa elektri~ne energi-je prema{uje 25 miliona ki-lovat sati. Prema podacima

o potro{wi iz pro{le go-dine, na podru~ju koje „po-kriva“ Elektroprivreda Sr-bije ima 30 takvih kupaca.

– Kvalifikovani kupcigodi{wi ugovor o snabdeva-wu elektri~nom energijommogu da zakqu~e sa EPS-omili drugim snabdeva~em. Na-ravno, ne mogu da „sede na dvestolice“ ve} moraju da se od-lu~e za jednu od ove dve vari-jante – ili }e biti kvalifi-kovani ili tarifni kupci.Ovaj izbor, prakti~no, ve} jemogu}, me|utim, opredeqiva-wa jo{ nema, jer se uz ovakonisku doma}u cenu struje si-gurno niko ne}e odlu~iti zadrugog, po pravilu, skupqegsnabdeva~a, isti~e Stani}.

Ovakva „klasifikacija“kupaca u grupe tarifnih ikvalifikovanih predstavqai postepeno otvarawe trì-{ta. Sada{wa granica od,dakle, 25 miliona utro{e-nih kilovat-sati za godinudana, vremenom }e se pomera-ti naniè, sve do potpunogotvarawe trì{ta, kada }e,prakti~no, svako doma}in-stvo mo}i da bira dobavqa-~a. Ove promene su vrlo slo-ène i potrebno je ispunitipuno preduslova, i kako is-ti~e Stani}, tako da je te-{ko precizirati trenutakpotpunog otvarawa trì-{ta. Ali, izvesno je da seide u tom pravcu. Primeriiz Evrope govore da su oviprocesi trajali i vi{e oddeset godina.

P. M. P

[IRE FUNKCIJE DIREKCIJE ZA TRGOVINU IDISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ENERGIJE EPS-a

Korak kaotvarawutrì{ta

Iskustva ZapadaRazgradwom vertikalno integrisanih

kompanija na Zapadu i distributivna predu-ze}a su pretrpela izmene, kaè Stani}. Da-nas se pravi jasna razlika izme|u distribu-cije i snabdeva~a. Distributivne kompanijepostaju „mini prenos“ odnosno, obavqajufunkciju prenosa na niìm naponskim nivo-ima i, naravno, napla}uju tu uslugu.

Sa druge strane razli~ite firme – snabdeva~i, nabavqajuenergiju od razli~itih proizvo|a~a ili na berzi. Po utvr|enimtarifama pla}aju uslugu kori{}ewa prenosnih kapaciteta idistributivne mreè. Krajwem potro{a~u, zavisno od sopstve-nih tro{kova, nude razli~ite pogodnosti u smislu cene, uslo-va pla}awa i raznih drugih pogodnosti. Put do otvorenog trì-{ta kod wih trajao je 10 – 15 godina.

RADOVAN STANI]DIREKTOR DIREKCIJE ZA TRGOVINU I DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ENERGIJE EPS-a

Novi EPS u sebi objediwuje proizvodwu i distribuciju. Kada jere~ o trgovini, ova delatnost, u sada{woj situaciji, zna~i prven-stveno pra}ewe zbivawa na trì{tu, kao i u sistemima iz okru-èwa. A sve to da bi ukoliko se ukaè potreba, EPS na najpovoq-niji na~in mogao da „pokrije“ sve eventualne potrebe za elektri~-nom energijom. Naravno, i da plasira eventualne vi{kove.

Pra}ewe zbivawa na trì{tu

Za sada kvalifikovani potro{a~moè biti svako ~ija godi{wapotro{wa elektri~ne energije

prema{uje 25 miliona kilovat-sati

Snabdevawe tarifnih potro{a~a elektri~nom energijom osnovni zadatak Kvali-fikovani kupci, godi{wi ugovor o snabdevawu elektri~nom energijom mogu da za-kqu~e sa EPS-om ili bilo kojim snabdeva~em, uz pla}awe usluga kori{}ewa mreæe


11

N a sastanku direkto-ra javnih preduze}aEPS-a za proizvod-wu elektri~ne

energije, koji je 23. avgustaodràn u Vlasinskim hidro-elektranama na Vlasini, oce-weno je da se pozitivni tren-dovi u proizvodwi iz prve po-lovine ove godine nastavqajui da struje i daqe ima dovoq-no da se pokrije ne samo pla-nirana, nego i uve}ana potro-{wa u Republici Srbiji.Ovom sastanku, kojim je ruko-vodio pomo}nik direktoraDirekcije EPS-a za proiz-vodwu energije Jovan Jovi},prisustvovao je i Dragan Vig-wevi}, generalni direktorElektromreè Srbije.

Direktori termo i hidroelektrana govorili su, presvega, o realizaciji remona-ta, koji se, kako je nagla{e-no, olak{ano obavqaju budu-}i da nema onog u ranijim go-

dinama gotovo obaveznogpritiska zbog prete}eg rastapotro{we i nemogu}nostida se ona pokrije iz raspolo-ìvih kapaciteta za proiz-vodwu struje. Od planiranih15 remonata u termoelektra-nama, u toku je 13, ~ija se rea-lizacija odvija zadovoqava-ju}om dinamikom. Na hidroe-lektranama je planirano dase obavi sedam remonata, alisu neki od wih pomereni zakasnije, kako bi se iskori-stili zna~ajni dotoci u pro-to~nim elektranama.

U uvodnom izlagawu, Mi-ladin Basari}, direktorSektora za energetsko pla-nirawe u Direkciji za trgo-vinu i distribuciju, istakaoje da je aktuelna elektroe-nergetska situacija vrlo po-voqna, i to zahvaquju}i u pr-vom redu izuzetno visokomdotoku Dunava, kakav se bele-ì jednom u 20 godina.

– Ovakav dotok Dunavaomogu}ava da HE „\erdap 1“proizvodi dnevno oko 20 mi-liona kilovat-sati, {to jedva puta vi{e od planiranednevne proizvodwe ove elek-trane za ovaj period. Sa ova-ko uve}anom proizvodwom,EPS ima ne samo stabilnunego i vrlo povoqnu elek-troenergetsku situaciju uSrbiji, i pored toga {to jepotro{wa elektri~ne ener-gije ve}a od planirane – is-takao je Basari}.

On je naveo da je u prvompolugo|u ove godine potro-{wa energije bila ve}a odbilansirane za 2,2 odsto, a uodnosu na pro{logodi{wiisti period za celih tri od-sto. Ovaj trend nastavqen jei u julu i avgustu. Ipak, ter-mo i hidro kapaciteti uspe-vaju da odgovore zahtevimakonzuma, a ukupni rezultatiovakvog rada su slojeviti idugoro~nijeg karaktera. Po-voqna elektroenergetska si-tuacija omogu}ava, naime, dase obezbede dobri preduslo-vi za zimski period, tako dase ve} sada moè govoriti o

tome da se u predstoje}u zimuulazi stabilnije i sigurnijenego prethodnih godina.

Na sastanku je, naime, pod-vu~eno da zahvaquju}i veli-koj proizvodwi u hidroelek-tranama, pre svega na „\erda-pu 1», mogu da se ~uvaju i puneakumulacije. U stvari, o~eku-je se da }e popuwenost akumu-lacija pred zimu biti gotovodva puta ve}a nego {to je pla-nirano. Tako|e, ova veoma po-voqna elektroenergetska si-tuacija koristi se da se dopu-ne deponije ugqa za rad ter-moelektrana, na kojima je ve}sada, kako je navedeno, stawesolidno budu}i da su i u pro-izvodwi ugqa i u uklawawuotkrivke ostvareni rezulta-ti ve}i od planiranih.

Dobar deo razgovora bio je,stoga, posve}en obavezama uplanirawu remonata za idu}ugodinu. Re~eno je da do 13.septembra javna preduze}atreba Direkciji za proizvod-wu energije da dostave svojeplanove, kako bi jedinstveniplan remonata na nivou EPS-a mogao da se blagovremenopripremi za Upravni odbor.

FORUMI

Povoqna elektroenergetska situacija:sa sastanka direktora elektrana

Na sastanku direktora termo i hidro elektrana re~eno je daje proizvodwa elektri~ne energije odli~na, da je tehni~ko-tehnolo{ka efikasnost dobra, da pove}awe snage postoje}ihkapaciteta nije mogu}e, jer se izvla~i dati maksimum, i da je-dino moè da se uve}ava vreme angaòvawa pojedinih blokovai agregata, ali i za to su neophodna dodatna ulagawa u opremu.

Pri tome, remonti termo i hidro kapaciteta obavqaju se go-tovo potpuno iz sopstvenih sredstava (izuzev remonta parovo-da u TENT-u iz poqskog kredita) i nema ka{wewa u realizaci-ji planova uprkos tome {to su sredstva za remonte smawena.Prostor za ve}e angaòvawe je, u prvom redu, smawivawe tro-{kova, i na tom planu ne samo da je potreban online rad proiz-vodnog dela, nego i ekonomskog sektora.

Moè boqe, ne moè vi{e

Sa dotokom Dunava, koji se javqajednom u 20 godina, „\erdap 1“ proiz-vodi dnevno dva puta vi{e od plani-ranog, {to ostavqa prostor da se sapunim akumulacijama i dovoqno ugqado~eka zimska sezona

SASTANAK DIREKTORA JAVNIH PREDUZE}A EPS-a ZA PROIZVODWU ELEKTRI^NE ENERGIJE

Ki{e padaju,„\erdap“duplira

Povoqna elektroenergetska situacija:sa sastanka direktora elektrana

12

Tako|e, bilo je re~i i ote{ko}ama u realizacijipojedinih remontnih i dru-gih zadataka i oceweno dapostignuta stabilnost uproizvodwi i pokrivawupotro{we ostavqaju mnogovi{e prostora nego {to gaje bilo u prethodnim godi-nama da se pojedina, speci-jalizovana pitawa funkci-onisawa tehni~kih kapaci-teta temeqitije analizira-ju i pri tom razmewuju isku-stva. Recimo, po{to se po-kazalo da su kvarovi na cev-nom sistemu kotla i daqeglavni uzrok neplaniranihzastoja termoblokova, pri-lika je da se tom problemuodmah posveti odgovaraju}apa`wa. Tako|e, u javnimpreduze}ima trebalo biobaviti svestranu analizutro{kova odràvawa, kakosa aspekta uloènih sred-stava, tako i sa aspekta sta-wa zaliha, za koje je re~enoda je u pogledu strukture za-liha nepovoqno.

Na sastanku je najavqenoda se priprema uvo|ewe po-sebnog sistema upravqawaodràvawem, pa je tim povo-dom, kao i povodom nesin-hronizovanih implementa-cija informati~kih tehno-logija u pojedinim preduze-}ima, sugerisano da se, dokse ne locira nosilac sin-hronizacije na nivou EPS-a,u Direkciji za proizvodwuna|e privremeno re{ewe ida se ta~no zna kome se upu}u-ju informacije i inicijati-ve iz JP.

A. Cvijanovi}

IZMENAMA ZAKONA O RADIODIFUZIJI RTV PRETPLATA U RAÛNU ZA STRUJU

Po{tovawe Zakona, uz posebne ra~uneSkup{tina Srbije usvojila je, na sednici

odrànoj 30. avgusta, izmene i dopune Zakonao radiodifuziji, me|u kojima je i da se od 1.oktobra uvodi mese~na RTV pretplata u visi-ni 300 dinara, a koja }e se napla}ivati uz ra-~une za elektri~nu energiju. Visina RTV pret-plate, istaknuto je tim povodom, u skladu je satro{kovima ìvota, a dok se ne postignu è-qeni efekti RTS-u }e pomagati tranzicionifond koji ra~una na buxetske rezerve, kredi-te i imovinu RTS-a. Time ne}e biti ugroènoposlovawe EPS-a, jer }e u wemu postojati po-seban ìro ra~un za RTV pretplatu.

Kako obja{wavaju u Republi~koj radiodi-fuznoj agenciji, za razliku od vremena kadaje napla}ivana TV taksa ovog puta pretplataza radio i TV ne}e se vezivati za brojilo, ne-

go }e se, kako je Zakonom i definisano, na-pla}ivati za jedan radio ili jedan TV pri-jemnik u doma}instvu na istoj adresi. Pri-premqena je, dakle, evidencija doma}insta-va a ne brojila.

EPS }e po{tovati Zakon, isti~u u ovompreduze}u, a sa nadle`nima iz RTS dogovo-ri}e se detaqi oko naplate RTV pretplate.Po{to spajawe ova dva ra~una u jedan, EPS-udonosi samo pove}an posao i {tetu (na osno-vu izvedene ra~unice smawuje naplatu za se-dam odsto ili za 280 miliona dinara mese~-no) u toj kompaniji }e insistirati da se zadu-èwa za struju i RTV pretplatu {tampaju naposebnim uplatnicama. Novac za utro{enekilovat-~asove, tako bi odlazio EPS-u, dokbi se pare od RTV pretplate svakodnevno

upla}ivale na ra~un RTS-a. Za nepla}ene ra-~une za struju i daqe bi se slale opomene iprezaduèni kupci }e se iskqu~ivati. A zaneizmirene obaveze gra|ana za RTV pretpla-tu, EPS bi obave{tavao RTS na kome bi biloda prema neplati{ama preduzmu raspoloì-ve zakonske mere.

U EPS-u kaù da na taj na~in ne bi biloobaveze, kao u ranijem periodu, da se odre|e-ni procenat sa svakog ra~una upla}uje RTS-u,bez obzira na to da li ga je potro{a~ sam uma-wio za iznos TV pretplate. Vladi Srbije }e,kako se saznaje, biti upu}en i zahtev za upo-{qavawe novih radnika, ~ije bi plate i tro-{kovi rada trebalo da se podmiruju iz paradobijenih od RTV pretplate.

R. E.

REVITALIZACIJA NAJSTARIJIH ELEKTRANA NA MORAVI

Novi vek turbinaPosle odluke Upravnog odbora JP EPS

o finansirawu investicionih aktivno-sti na objektima JP „Drinske HE“, u â~-ku je, posledweg dana avgusta, ozvani~enpo~etak postupka revitalizacije hidroe-lektrana „Me|uvr{je“ i „Ov~ar bawa“.Radnom sastanku u HE „Elektromorava“,na kojem je dato „zeleno svetlo“ za po~etakpostupka revitaliza-cije, prisustvovao su drJeroslav @ivani},predesednik Upravnogodbora EPS-a, dr Vla-dimir \or|evi}, gene-ralni direktor EPS-asa saradnicima, Vasi-lije Pavi}evi}, direk-tor JP „Drinske HE“,Qubinko Filipovi},direktor HE „Elektro-morava“ i drugi. Kakoje tim povodom istak-nuto, projekat rehabi-litacije, koji je na po-trebna sredstva ~ekaopunih 15 godina, vrediosam miliona evra ifinansira}e }e se iz prihoda koje EPSostvaruje prodajom elektri~ne energije.

– Prakti~no od 31. avgusta po~iwe po-stupak obnove kapaciteta ovih hidroelek-trana ukupne snage 13, 5 megavata, najsta-rijih objekata u Elektroprivredi Srbije,rekao je \or|evi}. Elektroprivreda jepo~ela proces obnove proizvodnih kapa-citeta i ove hidroelektrane su na{le me-sto u wemu. I na pragu novog veka one suzna~ajne za â~ak i okolinu, proizvodejeftinu elektri~nu energiju i imaju si-gurno trì{te. U realizaciji projekta{ansu }e dobitii doma}a privreda jer, os-im turbine, sva oprema moè ovde i da seproizvede, naglasio je \or|evi}.

Prema re~ima Pavi}evi}a, prvi agre-gat koji }e u}i u proces obnove je u HE„Ov~ar bawa“ . Poslovi }e, posle sprovo-|ewa svih potrebnih radwi, ugovarawa,projektovawa i izrade opreme po~eti2007.godine. Rok da se rehabilitacija za-vr{i je pet godina. Nosilac poslova jeJP „Drinske HE“ a rehabilitacijom tur-

bina snaga ovih elektrana pove}a}e se za10 do 12 odsto. Obe ove hidroelektranebi}e revitalizovane u narednih ~etirido pet godina. One, ina~e, imaju po dvaagregata, koji su pu{tani u rad jedan zadrugim, izme|u 1954. i 1958. godine.Ukupna snaga im je 13,5 megavata i godi-{we zajedno daju oko 60 miliona kilo-vat-~asova elektri~ne energije. Obnovaobjekata EPS-a nastavi}e se rehabilita-cijom HE „Bajina Ba{ta“, za koju je odlu-ka ve} doneta, HE „Zvornik“, „LimskihHE“ a u dogledno vreme, uz obezbe|ivawesredstava i drugih kapaciteta.

K. Jani}ijevi}

Uz rehabilitacijui pove}awe snageagregata


13

Kada bi, kojimslu~ajem, Elek-troprivredi Sr-bije po{lo za ru-

kom da naplati komple-tan dug za utro{enu elek-tri~nu energiju sakupilabi dovoqno novca za grad-wu novog bloka, snage 500megavata! Zaostali ra~u-ni potro{a~a, gomilanii kama}eni godinama,prema{ili su ve} 40 mi-lijardi dinara ili, pre-ra~unato, oko 500 milio-

na evra, a, prema svim kal-kulacijama, u novi proiz-vodni kapacitet trebauloìti milion evra poinstalisanom megavatu.I dok su ranije doma}in-stva predwa~ila u visiniukupnog duga, sada se situ-acija obrnula. Iznos wi-hovih zaostalih ra~una„teì“ oko 18 milijardi,dok privreda duguje ~ak 22milijarde dinara. Da ne-voqa bude ve}a, ukupan iz-nos potraìvawa, sude}ibar po sada{wim prili-kama, EPS ne}e uspeti danaplati.

– Dugovawe preduze}akoja su u procesu privati-zacije se, po Zakonu o pri-vatizaciji, zakqu~no saposledwim danom pro{le

godine, prijavquje kaodug u otpustu, na wega sevi{e ne vr{e kama}ewa,niti mogu da budu sprove-dene mere prinudne na-plate. Prema o~ekivawi-ma, on }e biti napla}eniz sredstava dobijenih odprodaje tih preduze}a.EPS }e, me|utim, tu de-finitivno biti na gu-bitku, jer je te{ko o~eki-vati da }e bilo koja odovih kompanija od para izprivatizacione mase us-

peti da podmiri sva po-traìvawa, kaè RadovanStani}, direktor Direk-cije za trgovinu i distri-buciju elektri~ne ener-gije, dodaju}i da ova pred-uze}a za utro{enu strujuduguju oko sedam milijar-di dinara. Odnosno, zna-~i, na wihov ra~un otpadapribli`no {estina ukup-nih potraìvawa EPS-a.

Ovogodi{wi dug je, pore~ima na{eg sagovorni-ka, nesporan i svi morajuda ga izmire. Prema po-tro{a~ima koji to ne bu-du u~inili bi}e sigurnopreduzete sve mere pri-nudne naplate, bez obzirana to da li su u procesuprivatizacije. Za predu-ze}a za koja ne vaì ot-

pust duga, a imaju nepla-}ene ra~une iz ranijegperioda, preduslov za bi-lo kakav dogovor o pla}a-wu starih obaveza jeste daizmire sve ovogodi{weobaveze.

„Gledawa kroz prste“nema ni za doma}instva –du`nike. Spiskovi po-tro{a~a iz ove kategorijesa „minusom“ na ra~unu usvakoj distribuciji su po-duga~ki, a iskqu~ewa du-`nika, pri ~emu se vodi

ra~una i o visini i o sta-rosti zaostalih ra~una,ne jewavaju. Najboqa na-plata se, kaè Stani}, be-leì na podru~jima di-stribucija Leskovac,Uìce, Beograd, kao i u„Elektrovojvodini“. Ulo{oj naplati nekada jepredwa~io Ni{, me|utim,zahvaquju}i merama kojesu preduzete u ciqu wenogpoboq{awa, situacija seposledwih nekoliko me-seci i tu popravila.

Prema re~ima Stani}a,EPS sigurno vi{e ne}eodobravati nikakve olak-{ice du`nicima. Na dru-goj strani, zbog toga {toje kilovat-sat ove godineposkupeo sa zaka{wewemi u mawem procentu od

o~ekivanog, postoji {an-sa da bez petoprocentnogpopusta ostanu redovneplati{e. Ovu pogodnostkoristi veliki broj po-tro{a~a, ra~una se oko 30odsto i u ovim uslovimato predstavqa veliki iz-datak za ElektroprivreduSrbije. U sada{woj situa-ciji EPS nema finanij-skih mogu}nosti za odo-bravawe popusta. Da li }ese oni ukinuti ili ne, za-visi pre svega od odgovo-

ra vlade na „pa-ket mera“ koje jeEPS predlo-ìo u ciquobezbe|ewa nov-ca preko po-trebnog za zavr-{etak poslovaplaniranih uovoj godini.

Planom po-slovawa EPS je

najpre predvideo da pro-cenat naplate u ovoj godi-ni stigne do 92,3 odsto,ali je izvesno da }e mora-ti da budu uloèni napo-ri da se jo{ pove}a – nanajmawe 95 procenata. Za-pravo, kako kaè na{ sa-govornik, najboqe bi bi-lo da prema{i sto odsto,jer bi to zna~ilo da po-tro{a~i, uz teku}e obave-ze, izmiruju i deo zaosta-log duga. Iako je procenatnaplate, po pravilu, to-kom zime lo{iji nego uletwim mesecima, u EPS-u isti~u da }e ove grejnesezone morati da bude, akone poboq{an, onda bar za-dràn na istom nivou.

P. M. P.

AKTUELNE TEME

NAPLATA POTRAÆIVAWA

Du`nici „grade“novi blok

Preduze}a u procesu privatizacije duguju sedammilijardi dinara i po Zakonu o privatizaciji,

wihov dug se prijavquje kao dug u otpustu, na wegase vi{e ne vr{e kama}ewa, niti prema tim du`nicima

mogu da budu sprovedene mere prinudne naplate

Nepla}eni ra~uni doma}instava „teæe“ oko 18milijardi, a privreda duguje pribliæno 22 mi-lijarde dinara EPS sigurno vi{e ne}e odo-bravati nikakve olak{ice duænicima

IL

US

TR

AC

IJA

: MA

RT

IN

TR

EB

OT

I]

„Gledawa kroz prste“ nemani za doma}instva: du`nicipred {alterima EPS-a


14

CENE ELEKTRI^NE ENERGIJE U OKRU@EWU I EVROPI

Struja u Srbijinajjeftinija

Kad god u javnostikrene pri~a o even-tualnom poskupqe-wu elektri~ne

energije, po~iwu i diskusijeo tome da li je cena koju po-tro{a~i u Srbiji pla}aju vi-{a ili nià od one u ino-stranstvu, pre svega u zemqa-ma u okruèwu. U zavisnostiod podataka sa kojima se ras-polaè moè se zakqu~itida tro{imo i deset puta sku-pqu, odnosno, jeftinijustruju pa krenu pri~e o po-trebi racionalizacije po-tro{we elektri~ne energi-je, da je ovda{wi standard

niì nego u ostalim zemqa-ma, da se elektri~na energijane sme ar~iti na grejawe...Bez obzira, me|utim, koja sevarijanta za pore|ewa cenastruje primeni, sasvim je ja-sno da po svim pokazateqimakupci u Srbiji pla}aju u pro-seku najjeftiniji kilovat-~as elektri~ne energije u od-nosu na najve}i broj razvije-nih evropskih zemaqa i dr-àva u tranziciji. Na to,prema podacima od 1. januara2005. nije uticalo ni posled-we pove}awe cena elektri~-ne energije od jula ove godi-ne. Trebalo bi, dakle, izra-

~unati neku prose~nu cenuelektri~ne energije. To, me-|utim, nije ni malo jedno-stavno. Gordan Tani}, ruko-vodilac Slu`be u Direkcijiza ekonomsko – finansijskeposlove EPS-a kaè da upo-re|ivawe prose~nih cenaelektri~ne energije nije re-ferentan podatak, jer na wuuti~u razli~ita strukturaproizvodwe i potro{we.

– Validno upore|ivawe je-dino omogu}ava metodologi-ja briselske Union of Electri-

city Industry – Euroelectric, jersu u ovoj metodologiji defi-nisani takozvani tipski po-tro{a~i po kategorijama –doma}instva i industrija. Uokviru we su obuhva}ene ve}ei mawe tarife i snage. Pro-se~na cena odgovara godi-{woj potro{wi od 7.500kWh, sa ~etiri do pet kW an-gaòvane snage, napomiweTani}.

Euroelectricov model,konkretno, podrazumeva pro-se~nu potro{wu u doma}in-

Kupci u Srbiji pla}aju u proseku naj-jeftiniji kilovat-~as elektri~ne ener-gije u odnosu na najve}i broj razvijenihevropskih zemaqa i dræava u tranziciji

Po svimkriterijumima,

cena struje u Srbijina dnu evropske

rang liste:TE „Kostolac“

CENA ELEKTRI^NE ENERGIJE ZA REFERENTNE POTRO[AÊ U DOMA]INSTVIMANA DAN 1. 1. 2005. GODINE (SA POREZOM – CENA 1/100 EURA)

REFERENTNI POTRO[A^ A B1 B2 C1 C2 D E1 E2 F1 F2 GODINA PROSE^NA PROSE^NA

GODI[WA POTRO[WA – kWh 600 1.200 1.700 3.500 3.500 7.500 13.000 13.000 20.000 20.000 GODI. CENA GODI. CENA

OD TOGA NO]U – kWh 1.300 2.500 5.000 9.500 8.000 15.000 1/100EUR 1/100 US$

Razvijene zemqe

AUSTRIJA – – – – – – – – – – 2003. 13,45 15,20BELGIJA 20,16 18,80 17,08 16,58 15,44 14,91 13,37 9,62 13,12 10,24 2000. 11,68 13,22[VAJCARSKA – urbana – – 15,63 – 12,44 10,41 10,05 – – 7,93 2003. 11,77 13,03NEMA^KA– zapadna 30,73 23,85 21,48 19,01 18,52 16,72 11,60 10,99 2002. 12,04 13,60[PANIJA 14,04, 14,04 12,89 12,81 10,97 10,07 9,48 7,33 9,63 7,19 2002. 10,09 11,40FRANCUSKA 16,90 14,28 13,56 13,42 11,56 11,24 10,63 9,27 10,67 9,29 2003. 11,24 12,70V. BRITANIJA – S. Irska 14,91 14,91 14,91 14,91 13,17, 12,59 11,74 8,40 11,43 8,05 2003. 10,27 11,60GR^KA 8,59 8,07 7,92 8,65 6,88 7,80 9,56 5,80 10,01 5,94 2003. 8,50 9,60ITALIJA 9,85 10,20 10,11 19,70 – 18,62 – – – – 2002. 13,81 15,60HOLANDIJA 18,71 18,23 17,79 17,25 20,37 20,04 18,28 15,92 16,67 14,29 2003. 17,08 19,30PORUGAL 14,28 16,23 14,51 14,78 13,81 12,28 11,18 9,55 10,58 8,94 2003. 8,41 9,50

Zemqe u tranziciji

BUGARSKA 5,03 5,99 6,85 7,91 6,24 7,00 7,01 5,58 7,05 5,60Ê[KA REPUBLIKA – Prag 13,00 11,77 11,41 11,22 9,31 8,88 5,16 5,61 4,92 5,36 2003. 7,52 8,50MA\ARSKA 13,57 13,57 13,57 13,57 11,17 11,41 11,08 8,84 10,98 8,72 2003. 9,03 10,20HRVATSKA 13,84 11,40 10,68 9,79 8,59 8,31 7,91 6,34 7,77 6,17TURSKA – – – – – – – – – – 2003 10,27 11,60POQSKA 10,37 8,82 8,37 7,81 8,10 8,12 7,71 5,94 7,56 5,77 2003. 8,41 9,50RUMUNIJA – – – – – – – – – – 2003. 6,45 7,29SLOVENIJA 13,17 10,75 10,03 9,15 10,02 9,16 9,18 7,77 8,82 7,39SLOVA^KA 10,02 9,12 8,34 7,37 6,77 6,51 6,47 4,39 4,99 3,28 2003. 9,20 10,40SRBIJA 1. 1. 2005. 7,36 5,41 4,83 4,12 3,52 3,92 3,93 2,51 5,85 3,49 2003. 4,13 4,69SRBIJA 1. 7. 2005. 7,73 5,68 5,07 4,33 3,70 4,12 4,13 2,63 5,86 3,51 2002. 3,70 3,50

stvu od oko 600 kWh mese~no,tako da se godi{we potro{i2.500 kWh u niòj, a 5.000kWh u vi{oj tarifi. Kada seovaj model primewuje, dobi-jamo uporedive podatke. Ta-ni} isti~e da se zbog togaEuroelectricova metoda svevi{e koristi u svetu.

Treba re}i da blok tari-

fe, kao takve, postoje u veli-kom broju zemaqa a ne samo uSrbiji. Nisu, dodu{e, defi-nisane kao kod nas, ali pri-mewuju ih i u Italiji i uSAD, na primer. Pri tome, uSAD i Francuskoj se prime-wuje takozvani progresivniblok za snagu ({to je ve}a an-gaòvana snaga, to je i cenave}a), a degresivni stav zaenergiju ({to je ve}a potro-{wa, to je mawi tarifnistav za energiju).

– U praksi to zna~i da do-ma}instvo koje tro{i 3.000kWh mora da angaùje 12 kWsnage i da }e u ra~unu imative}u prose~nu cenu od onogako tro{i samo 600 kWh me-se~no – obja{wava Tani}.

Kako je potro{a~u najva-`nije ono {to mora da platiu ra~unu za utro{enu energi-ju, ispada da je kod cene strujevrlo bitan i porez. Jer, kadase porede prose~ne cene stru-je – sa ili bez poreza – vidi seda iznosi umnogome varirajuu zavisnosti od toga kolikodràva, uz ovu robu uzima u

buxet. Interesantno je da sei porez razlikuje od katego-rije do kategorije potro{a-~a. U~e{}e poreza i taksi uukupnoj ceni elektri~neenergije najve}e je u Holan-diji : 90 odsto za prose~nogpotro{a~a (iz kategorije D),odnosno ~ak 91 procenat za

najve}e potro{a~e struje.Kod zemaqa u tranziciji naj-ve}i porez, 25 odsto za sve ka-tegorije, pla}aju Ma|ari. UVelikoj Britaniji i Portu-galu najniì je porez od za-padnoevropskih zemaqa, samopet odsto za sve kategorije, ame|u zemqama u tranziciji

Najnoviji podaci Eurostata: Cene struje i gasau ~lanskim i kandidatskim zemqama EU

KategorijeSvi potro{a~i struje su po Euroelectricovom modelu, u zavisno-

sti od potro{we podeqeni u deset grupa. Prva A grupa godi{wetro{i 600 kWh, a deseta F grupa 2 20.000 kWh (15.000 kWh no}u).Doma}instvo koje tro{i do 600 kWh ìvi u stanu od 50 kvadratai pored elektri~nog osvetqewa radio aparata, TV, friìderaimaju samo male elektri~ne ure|aje. Ovoj kategoriji potro{a~aodgovaraju na{a doma}instva sa jednotarifnim brojilom.

Kategorija C1 i C2 ìvi u stanu od 90 kvadrata i tro{i 3.500kWh godi{we (C2 od toga 1.300 no}u) i pored aparata, koje imakategorija A, tu su jo{ i ve{ ma{ina ili usisiva~. Ovo je potro-{wa koja odgovara na{em potro{a~u sa dvotarifnim brojilom.

Doma}instvo koje po Euroelectricovom modelu tro{i 7.500kWh je u stanu od 120 kvadrata. To je prose~ni potro{a~ kojipored ure|aja koje ima doma}instvo iz kategorije A, upotrebqa-va i ve{ ma{inu, usisiva~, {poret i bojler.

Kategorije E i F su neracionalni potro{a~i. Doma}instva izgrupe E ̀ ive u stanu od 70 kvadrata i tro{e 13.000 kWh, dok kate-gorija F ìvi u stanu od 120 kvadrata i potro{i 20.000 kWh. Gropotro{we ovim doma}instvima predstavqaju bojleri (rezervoaritople vode). Kod nas ovim kategorijama odgovaraju doma}instvakoja se greju TA pe}ima, odnosno elektri~nim grejalicama.

U susret predstoje}em poskupqewu cenastruje i gasa u ê{koj ovda{wi privrednidnevnik „Hospodar`ske novini“ preneo je, radi

ilustracije i pore|ewa, najnovije uporedivepodatke Eurostata (Statisti~kog ureda EU) ocenama ovih energenata u ~lanskim i kandi-datskim zemqama EU. Ovi podaci bi}e sigurnointeresantni za pore|ewa sa cenama u Srbiji.

Dominantni nacionalni proizvo|a~ – ÊZ, jena aukciji za prodaju elektri~ne energije zaidu}u godinu postigao pove}awe cena od 14,6odsto ali pove}awe maloprodajnih cena bi}eniè i iznosi}e, kako o~ekuju analiti~ari,oko 10 odsto. Ra~una se da }e se tako doma}ecene struje izjedna~iti sa prose~nim u Evropi2008. umesto dve godine kasnije, kako je ranijebilo predvi|eno. Lane su cene u maloprodajibile pove}ane za 4,3 odsto. Ovo visoko pove}a-we cena, kao i podatak da je ÊZ u prvom polu-go|u ostvario profit od 10,9 milijarde krunatj oko 370 miliona eura, ponovo su silno pogu-rale akcije ~e{kog energetskog giganta na gore.U odnosu na isti dan pro{le godine kurs akci-ja ÊZ-a su 25.avgusta bio je skoro tri puta ve-}i tj porastao je sa 200 na 570,8 kruna po akci-ji. Optimizam na duù stazu unosi stalni rastcena u susednoj Nema~koj koja je glavnim uvo-znik struje ̂ EZ-a. Vode}i analiti~ari smatra-ju da akcije ÊZ-a trenutno realno vrede izme-|u 620 i 640 kruna. To zna~i da bi ÊZ trebaloda ima trì{nu kapitalizaciju ve}u za najma-we 10 odsto, tojest od preko 11 milijardi eura.

[to se ti~e gasa, koji jedina uvozi firmaRWE Transgas (u vlasni{tvu nema~kog plin-skog giganta RWE), najavqeno je poskupqeweod septembra izme|u 16 i 18 odsto.

Nacionalne valute imaju nominalnu i realnuvrednost. Ova druga kolona, cenu prema realnoj ku-povnoj mo}i u nekoj zemqi. Na primer, prosecna ~e-{ka neto-plata iznosi 15 hiqada kruna tj 500 evra

ali ona, s obzirom na niè ukupne cene u ̂ e{koj imaskoro dva puta ve}u kupovnu mo}, to jest oko 900evra, dok je prose~na realna plata u EU negde oko1.600 – 1.700 eura. Ponderisana time, realna cenaza 100 kilovat-~asova u ê{koj iznosi ne nominal-nih 8,68 ve} 14,36 evra.

M. Lazarevi}

ELEKTRI^NA ENERGIJACENE ZA 100 kWh

ZEMQA U EVRIMA PREMA PARITETUKUPOVNE MO]I

NACIONALNEVALUTE

DANSKA 22,78 16,59ITALIJA 19,70 18,98HOLANDIJA 19,55 17,67NEMA^KA 17,85 15,83BELGIJA 14,81 13,77IRSKA 14,36 11,39AUSTRIJA 14,13 12,76[VEDSKA 13,97 11,20SLOVA^KA 13,88 24,01FRANCUSKA 12,14 10,99BRITANIJA 10,65 9,80 MA|ARS 10,64 16,87FINSKA 10,57 9,20SLOVENIJA 10,33 13,30Ê[KA 8,68 14,36HRVATSKA 8,48 14,31POQSKA 7,70 13,82BUGARSKA 6,44 16,66GR^KA 6,88 8,02ESTONIJA 6,78 10,99

RADI SE O DOMA]INSTVU SA GODI[WOM POTRO[WOMOD 3.500 kWh OD ÊGA JE 1.300 U NO]NOJ TARIFI

GAS CENE ZA GIGAXUL, SA POREZOM

ZEMQA U EVRIMA PREMA PARITETUKUPOVNE MO]I

NACIONALNEVALUTE

DANSKA 28,44 20,71[VEDSKA 22,18 17,79HOLANDIJA 15,29 13,82NEMA^KA 13,60 12,06AUSTRIJA 13,36 12,07[PANIJA 11,90 12,55BELGIJA 11,16 10,38FRANCUSKA 10,57 9,57SLOVENIJA 10,33 13,30IRSKA 9,98 7,92LUKSEMBURG 8,14 6,83SLOVA^KA 8,14 14,61HRVATSKA 7,99 13,49POQSKA 7,55 13,54Ê[KA 7,49 12,40BRITANIJA 6,78 6,24BUGARSKA 6,73 17,41MA|ARSKA 6,19 9,81RUMUNIJA 4,79 10,26ESTONIJA 4,63 7,50

EKSKLUZIVNO ZA

kWh


16

ENERGETSKA ZAJEDNICA JUGOISTO^NEEVROPE VELIKA [ANSA EPS-a I EMS-a

Zna~ajan prihodod „elektri~neraskrsnice“

Realna su o~ekivawa da }e se ostvariti zavi-dan prihod od trgovine elektri~nom energijom,posebno kada je re~ o kori{}ewu RHE „Bajina Ba-{ta“ kao i od prenosa elektri~ne energije

Prikqu~ewe ener-getskoj zajednicizemaqa jugoisto~-ne Evrope, koje bi,

potpisivawem odgovaraju-}eg ugovora, trebalo dausledi najdaqe do kraja go-dine, bez sumwe predstavqaizuzetno vaàn ~inza na{u energetiku, areklo bi se posebnoza elektroprivredu.Na taj na~in kona~nose otvaraju vrata zarealno valorizovawena{eg izuzetnofleksibilnog elek-troenergetskog si-stema, ali i prenosvelikih koli~ina elek-tri~ne energije, jer prak-ti~no smo„raskrsnica“svih elektroenergetskihtokova u ovom delu Evrope.A, za razliku od onih sao-bra}ajnih ovi „elektri~niputevi“ su nam u vrlo solid-nom stawu, a uskoro }e, sadogradwom jo{ nekih deo-nica 400-kilovoltnih da-lekovoda, biti na visokomevropskom nivou.

U ovom integracionompoduhvatu bila je vrlo va-`na podr{ka Pakta za sta-bilnost jugoisto~ne Evro-pe, s ciqem da se pove}a sa-radwa me|u zemqama JIE irazviju wihove ekonomije.Time }e se unaprediti ras-poloìvost efikasnost ipouzdanost mreè energet-skih izvora. Prema jednojstudiji Svetske banke, naprimer, zajedni~kim plani-

rawem rada i razvoja ener-getskih kapaciteta, u{te-delo bi se ~ak oko sedam mi-lijardi evra ili oko 10 od-sto ukupnih ulagawa u elek-troenergetiku u ovom regi-onu do 2020. godine.

U svim ovim segmentima,

pojednostavqeno re~eno,ima prostora i za na{ bo-qitak. Na stranu ~iwenica{to je to predvorje ulaskana{e zemqe u EU i sada ne-ma nikakve sumwe da su prvekorake u tom pravcu na~ini-

li upravo EPS i EMS. Uzto, mi imamo „su ~im predMilo{a“. To je, pre svega,vrlo kvalitetan elektroe-nergetski sistem i vrlokvalifikovani kadrovi,ako u me|uvremenu ne odu,zbog zaista, najblaè re~e-

no, neprimerenogpla}awa wihovograda i lo{eg dr-àvno-~inovni~-kog tretmana. Sadaje samo na nama dabudemo ofanzivni.Naro~ito kada jere~ o trgovinielektri~nom ener-gijom. Na{ elek-

troenergetski sistem po-sledwih godina zna~ajno jeunapre|en. Imamo 45 odstoproizvodwe u hidro i 55 od-sto u termoelektranama,{to na{em EES daje poseb-nu fleksibilnost. Uz to po-

Kadrovi i na{aneorganizovanost mogu biti

zna~ajni ograni~avaju}i faktoriza uspe{nu „igru“ na regionalnomtrì{tu elektri~ne energije

*

*

najmawi porez od 10 odsto je uSlova~koj. U Srbiji je porezna promet za elektri~nuenergiju 18 odsto.

Kada se porede cene strujebogatih i zemaqa u tranzici-ji vidi se da Grci tro{e jef-tiniju struju od Ma|ara. Zapotro{wu od 7.500 kWh go-di{we, prose~na cena je 7,22centa bez poreza, a 7,8 sa po-rezom (od 8 odsto). Niè ra-~une za istu potro{wu (kate-gorija D) od Ma|ara pla}ajui [panci (10,7 centi),[vajcarci, (10,41 cent) iFrancuzi (11,24 centa).

Kod zemaqa u tranziciji (ukategoriji D) Srbiji je ce-nom najblià Slova~ka (6,51cent). U Hrvatskoj je ovaprose~na cena duplo vi{anego u Srbiji (8,31 cent), a uBugarskoj je cena kilovat-~a-sa 7 centi.

Moè se re}i da vlada ipravo {arenilo cena u zavi-snosti od potro{we. Raspo-ni su ogromni. U Nema~koj(uz porez od 37 odsto) najve}ipotro{a~i pla}aju tri putajeftiniji kilovat-~as u od-nosu na najmawe. U tranzi-cionim zemqama sli~ni surasponi u Slova~koj, s tim{to je ra~un koji pla}ajuSlovaci tri puta „mr{avi-ji“ u odnosu na istu katego-riju potro{we u Nema~koj.Konkretno, sa zara~unatimporezom kategorija A u Ne-ma~koj jedan kWh pla}a 30,73centa, a u Slova~koj 10,02centa. Potro{a~ iz katego-rije D u Nema~koj plati16,72 centa a u Slova~koj6,51, dok kod kategorije F je-dan kWh Nemci pla}aju 10,99centi, a Slovaci 3,28.

U Srbiji je razlika izme|ukategorija mawa. Najniùprose~nu cenu od 2,63 centa(sa porezom) pla}a potro{a~iz grupe E2, koji tro{i13.000 kWh (od toga 9.500skupqe struje) a najvi{u do-ma}instvo koje godi{we po-tro{i samo 600 kWh. Wih je-dan kWh ko{ta 7,73 centa.Ispada, dakle, da ne vredi{tediti jer i prose~na cena(kategorija D) od 4,12 centije nià od one koju pla}a pometodologiji EPS-a rasip-no doma}instvo u kategorijiF2, a koja je 3,51 cent.

J. Putnikovi}

RHE „Bajina Ba{ta“: kqu~na karikau„strujnom“ trgovinskom lancu


17

stoje izvanredne 400 kilo-voltne dalekovodne veze sasvim susedima, {to stvaraveoma dobre uslove za razme-nu elektri~ne energije. Nataj na~in posle ponovnogpovezivawa sa UCTE i samastabilnost na{eg elektroe-nergetskog sistema je pove-}ana. A sa ulaskom Ma|ar-ske, Bugarske, Rumunije uUCTE, jo{ je ve}a nego pre1991. godine. I daqe se radina pro{irewu 400 kilo-voltnih dalekovodnih vezasa susedima i to }e, kako jenedavno istakao jedan na{elektroprivredni ekspertza nas biti izuzetno zna~aj-no, kada se Rusi prikqu~eUCTE-u i po~nu preko na-{eg sistema u Evropu da „gu-raju“ zna~ajne koli~ine wi-hove jevtine elektri~neenergije. Tu, dakle, moè dase ostvari lep prihod od„strujnog saobra}aja“, alini{ta mawe za nas nije zna-~ajna ni „strujna trgovina“.

Razlozi za optimizam okofunkcionisawa regional-nog trì{ta elektri~neenergije, proizilaze iz to-ga {to je to veliko trì-{te, ~ije su potrebe 300 mi-lijardi kilovat-~asovaelektri~ne energije. U ze-mqama ovog regiona ne po-stoji bitnija razlika u kon-centraciji potro{a~a elek-tri~ne energije, a postoji iduga tradicija, posebno ka-da je re~ o saradwi me|u ze-mqama biv{e SFRJ. Regio-nalizacijom trì{ta elek-

tri~ne energije u principu,trebalo bi da se dobije jev-tinija struja. Iskustva izsveta pokazuju da za tarifnekupce ne}e da bude osetnihpromena u ceni, ali }e kva-lifikovani kupci (oni ko-ji uzimaju velike koli~ineelektri~ne energi-je) imati povoqnijipoloàj, jer }e samimo}i da izaberu naj-jevtinijeg snabdeva-~a u datom trenutku.Dodu{e, potro{a~iiz ove kategorije uSrbiji i sada to mo-gu da urade, ali stru-ju kupuju samo od EPS-a, za-to {to je ona najjevtinija uregionu. Mada to paradok-salno zvu~i, istina je dazbog niske cene struje, u Sr-biji trenutno ne postoji tr-ì{te elektri~ne energi-je. Tako je sada EPS ni krivni duàn – monopolista,ali, na svoju {tetu!

Nove informati~ke teh-nologije omogu}i}e da i uSrbiji do 2015. godine, sva-ki potro{a~ elektri~neenergije (odnosno svako do-

ma}instvo) moè da izabe-re od koga }e da kupi elek-tri~nu energiju. Regional-no trì{te elektri~neenergije bi, posle navede-nog potpisivawa ugovora ostvarawu energetske zajed-nice jugoisto~ne Evrope,

trebalo da zaìvi ve} po-~etkom 2006. godine.

Za Srbiju i EPS bi u tompogledu posebno trebalo dabude zna~ajna prednost u od-nosu na ostale zemqe regio-na, pa i izvan wega, kada jere~ o trgovini elektri~-nom energijom. Struja }e se,istovremeno, kupovati iprodavati i to kupova}e se udelovima dana kada je jevti-na, a prodava}e se onda kadaje najskupqa. Eto i dobrihmogu}nosti da EPS stvara

profit. Otvara se prostorda, posebno RHE „BajinaBa{ta“, valorizuje svoju ve-liku prednost. Ili kon-kretno, na primeru, koji jenedavno iznet na jednomskupu energeti~ara, moglibismo no}u da kupimo kilo-vat-~as za recimo dva evrocenta. Kada se ura~unaju gu-bici odnosno tro{koviprenosa, kao i pumpawe vo-de u gorwe jezero RHE, cenase pewe na 2,8 evro centi, a,kao ve~erwa, vr{na energi-ja, moè da se proda za ~eti-ri evro centa za kilovat-~as. S obzirom na ~iwenicuda postoji velika potrebaokolnih zemaqa za ovomenergijom, jasno je da moèda se ostvari vrlo zna~ajnazarada od 1,2 evro centa pokilovat-~asu.

Postoji samo jedna ilidve opasnosti. Prva, za sveove poslove bi}e potrebnii odgovaraju}i kadrovi.Neblagovremeno re{avaweovog problema i obu~avawenovih qudi, {to je u ovom

trenutku vrlo uo~-qivo, moè, po mi-{qewu mnogih na-{ih elektroener-getskih poslenika,da izazove velikenevoqe. Ako se znada je to u celomovom izda{nom po-slu zaista slaba ka-

rika, onda zaista ~udi, dadràva, koja }e, tako|e,imati zama{ne koristi odovog posla, odnosno Vladai daqe blokiraju sva re{e-wa, kojima EPS i EMS na-stoje da prevazi|u kadrov-sku muku. Druga opasnost jena{a neorganizovanost.Naime, na relaciji EPS-EMS ima povremenih ne-sporazuma, naro~ito dnev-nih, kada se problemi ope-rativno re{avaju. To je, re-kli bismo, normalno kadase dvoje, koji su godinamaìveli zajedno, odjednomrazdvoje. Ali, zato sve tomora da se zapi{e, da sesedne za sto i {to pre re-{ava. Da se i EPS i EMS„skockaju“, jer je pomenutiugovor pred vratima. Ne}e-mo se vaqda dovoditi u redkada trì{te zaìvi.

Dragan Obradovi}

^lanice energetske zajednice jugoisto~ne Evrope bi}e: Alba-nija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Ru-munija, Srbija i Crna Gora, Turska i privremena uprava UN naKosmetu. Svaka ponaosob potpisa}e ugovor sa EU. U ovu zajed-nicu ulaze i ~lanice EU, koje imaju poseban interes u formira-wu ovog trì{ta i one }e u ugovor biti unete kao zemqe „u~e-snice“. To su: Austrija, Gr~ka, Ma|arska, Italija i Slovenija.

Status zemaqa posmatra~a, trebalo bi da dobiju Moldavijai Nema~ka.

^lanice i u~esnice

Od trì{ta }e i EPS i EMSimati koristi, jer }e to bitiprilika za realno vrednovawe

na{eg elektroenergetskog sistema

*

*

Zavidan nivo na{ih„elektroenergetskih

saobra}ajnica“


18

Usklopu reorgani-zacije i restruk-turisawa u Elek-tromreì Srbije

osnovana su dva privrednadru{tva – ElektroistokProjektni biro D. O. O. iElektroistok Izgradwa D.O. O, koja }e, prvenstvenoza potrebe osniva~a – EMS-a, projektovati i graditielektroenergetske objekte.– S obzirom na dugogodi-{wu tradiciju i tehnolo-giju rada u prethodnom pre-nosnom preduze}u – Elek-troistok, a i zbog mogu}no-sti da usluge pruàju i tre-}im licima kako u zemqi,tako i u inostranstvu, no-voformirana preduze}aimaju izuzetnu priliku dabudu vode}a u tim delatno-stima na na{im prostori-ma – kaè Radi{a Kosti},koordinator privrednihdru{tava.

Kako Kosti} isti~e, po-{to }e dru{tva pr-venstveno pruàtiusluge EMS-u, pot-pisan je ugovor opruàwu usluga zanaredne ~etiri go-dine. Za svaku po-slovnu godinu usa-gla{ava}e se obimposlova koje ta pri-vredna dru{tva oba-vqaju za osniva~a, a uskladu sa planovimainvesticija, inve-sticionog odràva-wa, redovnog odrà-vawa i plana poslo-vawa, tako da }e sesklapati aneksiosnovnog Ugovora.Tako|e, ugovori }ese praviti i za van-redne poslove tokomteku}e godine. Is-

Elektroistok Projektni biro D.O.O.i Elektroistok Izgradwa D.O.O. pro-jektova}e i graditi elektroenergetskeobjekte prvenstveno za potrebe osni-va~a EMS-a, ali i za tre}a lica u ze-mqi i inostranstvu

REORGANIZACIJA U ELEKTROMREÆI SRBIJE

Stvorena dva privrednadru{tva

pred osniva~a wegovi ovla-{}eni predstavnici, koji~ine Skup{tinu dru{tva,donosi}e odluke o cenamausluga, godi{wim i sred-woro~nim planovima rada.

Izuzetno je va`no da utom ~etvorogodi{wem pe-riodu osniva~ ima oslonacu ova dva privredna dru-{tva. Re~ je o periodu kada}e se realizovati kreditEvropske investicionebanke (EIB) vredan 59 mi-liona evra. Primer kredi-ta Evropske banke za obno-vu i razvoj (EBRD), koji se

realizuje po principu„kqu~ u ruke“, najboqe govo-ri o prednostima izdvajawatih dru{tava, jer ona nisumogla, shodno me|unarod-nim pravilima, da u~estvujuna tenderu.

Osnivawe ovih privred-nih dru{ta pravi je primersaradwe i razumevawa uprocesu restrukturisawa.Zaposleni u privrednimdru{tvima imaju sva pravai obaveze, kao i ostali uElektromreì Srbije. Du-gogodi{we iskustvo i kva-litet poslova kojim su se tinekad organizacioni delo-vi Elektroistoka bavili,kao i visoka investicionaaktivnost ElektromreèSrbije u predstoje}em pe-riodu, garancija su novimdru{tvima da }e zaposlenibiti maksimalno uposleni,a osniva~u da }e objekteprojektovati i graditi sproverenim – stru~nim i

kompetentnimizvo|a~ima.

Kada je re~ owihovoj osposo-bqenosti, Ko-sti} nagla{avada }e stimula-tivni odlazak upenziju u izve-snim slu~ajevi-ma ostaviti dru-{tva bez nekihizuzetnih stru~-nih kadrova. Tedve organizaci-one jedinice,zbog toga, plan-ski su podmla|i-vane, a planirase i prijem no-vih stru~waka. Sobzirom na to daova privrednadru{tva imaju

TS Beograd 17:sedi{te dru{tva

ElektroistokProjektni

biro D.O.O.

Dobar primer restrukturisawaOsnivawe dva privredna dru{tva u sa-

stavu EMS-a – Elektroistok Projektni bi-ro D.O.O. i Elektroistok Izgradwa D.O.O.moè da posluì kao dobar primer sarad-we i razumevawa u procesu restrukturi-sawa i reorganizacije. S obzirom na pre-poznatqiv brend, visoku stru~nost i po-trebe osniva~a, tim privrednim dru{tvi-ma pruà se izvanredna {ansa na doma}em i na me|unarodnomtrì{tu, – rekao je za list „kWh“ Radi{a Kosti}.

RADI[A KOSTI]KOORDINATOR EMS-ovih PRIVREDNIH DRU[TAVA

PRIVREMENAORGANIZACIONA STRUKTURAU JP ELEKTROMRE@A SRBIJE

PR

IP

RE

MI

O: A

. OP

A^

I]


19

prepoznatqiv brend, o~e-kuje se da }e se, uz dobar me-naxment i u uslovima tr-ì{ne utakmice zauzetikqu~no mesto u delatno-stima koje obavqaju, {to jeveoma va`no i za elektroe-nergetski sektor uop{te –EMS i EPS, kao i za pra-te}u privredu.

Va`no je i to da, prili-kom pojedinih vrlo stru~-nih poslova, osniva~ moèda angaùje stru~wake u timprivrednim dru{tvima.

P. B.

DONACIJA PROJEKTA TEHNI^KE POMO]I EES JUGOISTO^NE EVROPE (SEETEC)

Bez iskqu~ewa i pod naponomElektromreà Srbije do-

bila je proteklih dana vrlozna~ajnu donaciju – opremui obuku zaposlenih za radna dalekovodima pod napo-nom. Zna~aj donacije pre je utehni~kim karakteristika-ma, nego u materijalnoj pro-tivvrednosti. Predstavni-ci Projekta tehni~ke pomo-}i elektroenergetskim si-stemima Jugoisto~ne Evro-pe (SEETEC) dali su EMS-uopremu za rad na dalekovodima i zawenu primenu obu~ili su izvestan brojzaposlenih.

– Sitek program predstavqen je jo{2001. godine, a jedna od tema bila je iuvo|ewe rada pod naponom. Ri~ard Ho-lands, Kana|anin, instruktor za radpod naponom, boravio je kod nas 2002. go-dine kako bi video tehni~ke karakteri-stike stubova. U decembru pro{le godi-ne usvojeno je uputstvo za obuku. Nameraje bila da se kupi oprema, me|utim, nijebilo para. Dobili smo, ipak, opremu kaodonaciju u vrednosti deset hiqada ka-nadskih dolara i obavqena je obuka ubezbednom pewawu i kretawu po stubu i

u pra}ewu izolatora, uz upotrebu po-sebne opreme. Oprema se sastoji od si-stema za pewawe i obezbe|ivawe radni-ka, nezapaqivog odela, provodnih cipe-la, ~arapa i rukavica (kako bi radnikizbegao neugodno peckawe). Izolacionumotku i tester za merewe pada naponana kapastim izolatorima dobili smojo{ 2002. godine – kaè Milorad Pavlo-vi}, rukovodilac Slu`be za dalekovo-de Sektora tehnike EMS-a.

Obuka je bila namewena monterima sva-kog pogona i trajala je dve nedeqe. Kori-sti i u{tede rada pod naponom vi{estru-ki su. Upravo se montiraju za{titna uàds opti~kim kablovima, pa bi se pregled

montaè OPGW mogao da obavi bez is-kqu~ewa. Na~elno, smawuju se gubici, apove}ava pouzdanost sistema. Kona~no, ubliskoj budu}nosti interkonektivni da-lekovodi ne}e mo}i da se iskqu~uju bezme|udràvnog sporazuma, pa }e i rad podnaponom postati neophodna praksa.

P. B.

Obuka zaposlenihu EMS-u na stubu

pod naponom

IZGRADWA NOVOG TELEKOMUNIKACIONOG SISTEMA EPS-a

Kablovi i na pravcudalekovoda 276

U Beogradu su od 19. do21. avgusta obavqeniobimni radovi zamene ze-mqovodnog uèta saOPGW (opti~kim) ka-blovima na pravcu dale-kovoda 276, koji povezujeTS Beograd 8 sa TS Beo-grad 17. Kako je istakaoSlavoqub Luki}, direk-tor Projekta telekomuni-kacije u Direkciji zastrategiju i investicijeEPS-a, to je bila va`nadeonica u realizaciji iz-gradwe novog telekomu-nikacionog sistemaEPS-a. Taj posao je bioposeban tehni~ki izazovza sve u~esnike u ovim ra-dovima, jer je zahtevao is-kqu~ewe dalekovoda vi-

sokog naponskog nivoa,kao i svih ostalih niègnivoa, sa kojima se ukr-{tao. Da bi posao mogaouspe{no da se zavr{i, 21.avgusta je zato moralo dase sa mreè iskqu~i vi{eod pola Beograda. Jo{ jed-nom se tako pokazalo da sezbog neizgra|ene TS Beo-grad 20 u zvezdarskom na-sequ Mirijevo, prilikombilo kakvih radova na tomdalekovodu, javqaju pro-blemi napajawa potro{a-~a u Beogradu.

Prema re~ima Luki}a,ovi radovi iz plana za2005. godinu, uspe{no sui na vreme zavr{eni. Ti-me je zavr{ena jo{ jednazna~ajna faza u opti~kom

povezivawu EPS-a sa Bu-garskom i Rumunijom, {toje i obaveza proistekla izzahteva UCTE. Radove jeizvela firma EMG iz Be-ograda koja je taj posao do-bila na me|unarodnomtenderu. U okviru reali-zacije Projekta telekomu-nikacije, nedavno je op-ti~kim kablovima na HE\erdap „prekora~en“ iDunav a u toku su radovina pravcu dalekovoda 404,koji povezuje Ni{ sa bu-garskom granicom. Premaplanu, postavqawe opti~-kih kablova na toj deoni-ci, koje je zapo~elo 15. av-gusta, bi}e zavr{eno do10. septembra.

M. Filipovi}

Ri~ardHolands


20

POVR[INSKI KOPOVI PRED ZIMSKU SEZONU

Dovoqno ugqana deponijama

Remonti osnovne opreme ura|eni u skladusa aktuelizovanim planovima.

N a osnovu proiz-vodnih rezultataostvarenih u pr-vom polugo|u ove

godine, obavqenih remona-ta i popuwenosti deponija,EPS }e spremno do~ekatipredstoje}u zimsku sezonu.

– Ve}ina remonata opre-me za proizvodwu ugqa iotkrivke na kopovima „Ko-stolac“ i „Kolubara“ zapo-~eta je i privodi se krajuna vreme, kako je i plani-rano – kaè Neboj{a [i-jakovi}, {ef Slu`be zaplan i analizu u Sektoru zaproizvodwu ugqa. – Ono

{to jo{ treba da se zavr{ijeste remont ma{ina na ko-pu „]irikovac», dva ot-kopna sistema na Poqu „D“i krajem septembra inve-sticiona opravka opremena kopu „Tamnava – Isto~-no Poqe», i u tom slu~ajukopovi }e biti potpunospremni za predstoje}u zi-mu. U prilog tome govori ipodatak da su rezerve ot-krivenog ugqa na povr-{inskim kopovima u ovomtrenutku zadovoqavaju}e ida }e do po~etka zimskogperioda biti pove}ane.

Prema re~ima [ijakovi-

}a, posledwi podaci o po-puwenosti deponija poka-zuju da u ovom trenutku prielektranama ima 250.000tona ugqa vi{e od bilan-siranog nivoa. Na deponi-

jama u TENT-u ugqa ima 40odsto vi{e od bilansa, a uTE „Morava“ plan je prema-{en za dva odsto. U TE „Ko-lubara“ do sada je ostvare-no 90 odsto plana, jer je is-

Izlo`ba: Tantuzi iz Sewskih rudnikaPovodom Dana rudara,

u kovinskom Domu kultu-re organizovana je izlo-`ba autenti~nih foto-grafija, novca i rudar-skog pribora, koji svedo-~e o {trajku rudara uSewskim rudnicima1903. godine, ~iji je da-tum uzet za dan rudarskogpraznika u Srbiji. Izlo-`bu je na poziv Rudnika„Kovin“ organizovaloSrpsko numizmati~kodru{tvo iz Resavice, ~i-ji ~lanovi sakupqaju ~u-vaju predmete i svedo~an-

stva o rudarskoj tradici-ji u Srbiji.

Na izlo`bi, koja jetrajala deset dana, bilesu, pored ostalog, foto-grafije sa {trajka uSewskim rudnicima, kojeje snimila onda{waàndarmerija i koje suprvi put javno prikazanena ovoj izlo`bi, zatimtantuzi, nov~i}i koje surudari primali za svojrad umesto dinara, a kojisu vredeli 20 do 50 odstomawe nego dinar i za wihje moglo da se pazari sa-

mo u rudni~koj prodavni-ci. Ti nov}i}i-tantuzibili su, ina~e, povod za{trajk 1903. godine.

Kako je rekao predsed-nik Srpskog numizmati~-kog dru{tva JugoslavMileti}, autenti~nieksponati, me|u kojima jei rudarska lampa lojani-ca, u vlasni{tvu su ~la-nova Dru{tva, koji ih sa-kupqaju i ~uvaju. Ukupnoje predstavqeno oko 500raznih predmeta, koji suprivukli pa`wu ne samou~esnika sve~anosti u

Rudniku „Kovin“ nego ikovinske {ire javnosti.

Posle izlo`be o {traj-ku rudara Sewskog rudni-ka, u prostorijama Domakulture u Kovinu, tako|eu organizaciji ovda{wegrudnika, organizovana jeizlo`ba slika, u tehniciuqe na platnu, slikaraamatera koji rade u rud-nicima u Srbiji. I izlo-`ba radova slikara-ruda-ra tako|e je privukla pa-`wu kovinske publike.

A. C.

Svedo~anstva o rudarewu uSrbiji: sa izlo`be u Kovinu

DeponijaTENT-a

dovoqnougqa


21

poruka ugqa krenula tekposle zavr{etka remonatai sada se deponija inten-zivno puni. U „Kostolcu B“stawe deponije je zadovoqa-vaju}e, dok }e se u „Kostol-cu A», prema o~ekivawima,do kraja septembra dovede-sti do bilansiranog nivoa.

Ostvareni proizvodni re-zultati u periodu od januarado jula ove godine – u odnosuna plan proizvedeno je 101,2odsto ugqa i 116,2 odsto ja-lovine – pokazuju da se ula-gawa u povr{inske kopoveugqa ispla}uju. Prema pro-ceni proizvodwe u avgustu,o~ekuje se da proizvodni re-zultati na proizvodwi ugqau „Kolubari“ u preriodu odI – VIII 2005.god. pre|u bi-lansirani nivo za oko {estodsto, a da }e na kopovima uKostolcu biti za tri odstoispod plana. To bi zbirnopredstavqalo ~etiri odstopreba~aja proizvodwe ugqaza potrebe rada elektrana i{iroke potro{we.

Svi su izgledi da }e pra-vovremeno investirawesredstava u modernizacijuopreme i ulagawe napora dase remonti zavr{e do krajaoktobra, odnosno do po~et-ka zimske sezone, opravdativisokom proizvodwom ugqana povr{inskim kopovimau zimskom periodu.

A. ôli}

Elektroprivreda Srbije}e nastaviti da ulaè zna-~ajna sredstva u proizvodwuugqa, jer to je jedan od pred-uslova da bi Srbija i nared-nih godina imala dovoqnoelektri~ne energije. Na ko-pu „Tamnava – Zapadno Po-qe“ pu{ten je u probni radsistem transportera ~ija jenabavka finansirana izpoqskog kredita. S obziromna to da je dosada{wa traka{irine od 1.600 do 1.800 mmna I BTO sistemu zamewenanovom {irine 2.000 mm ikapaciteta 7.200 kubnih me-tara na ~as, o~ekuje se da u2006. na tom sistemu budeostvaren plan od 12 milio-na kubnih metara jalovinegodi{we, umesto dosada-{wih osam miliona, {to }eprakti~no predstavqati po-ve}awe od gotovo 50 odstokada je re~ o proizvodwi ot-krivke, a {to su i realnemogu}nosti rotornog bage-ra SRs 2000, kaè RadenkoJevti}, direktor Sektora zaodràvawe rudarskih kapa-citeta u Direkciji za pro-izvodwu energije.

Na istom kopu prvog julapu{ten je u probni rad, a od30. jula i preuzet po dokaza-nom kapacitetu i samohod-ni transporter BRs1400.37/50.1, koji je kupqenpolovan u Nema~koj i mon-

tiran u RB „Kolubara“, uzrevitalizaciju svih ma-{inskih i mehani~kih de-lova i ugradwu najsavreme-nije elektroopreme isporu-~ene od firmi FAM/ABB.U okviru aran`mana obez-be|ena je i kompletna teh-ni~ka dokumentacija naosnovu koje je mogu}e napra-viti novi transprorterili bilo koji wegov rezer-vni deo. Ovaj transporter jeukqu~en u rad II BTO siste-ma i omogu}ava}e ve}e mane-varske sposobnosti rotor-nog bagera u tom sistemu, atime i ve}u proizvodwu ja-lovine. Ukupan iznos kupo-vine i svih ulagawa u mo-dernizaciji, revitalizaci-ji i montaì je oko 40 odstood iznosa koji bi se izdvo-jio za novu opremu istih ka-rakteristika.

Kona~no odredi{te samo-hodnog transportera bi}ena ugqenom sistemu, gde }epokazati sve svoje mogu}no-sti na prebacivawu proslo-jaka, s tim {to }e pre togabiti razmotrena mogu}nost

pove}awa wegovog kapaci-teta radi {to ve}eg uskla-|ivawa sa kapacitetom ro-tornog bagera SchRs 650, ka-è na{ sagovornik.

Kona~no, u RB „Kolubara“na „Poqu D“ pro{le godinerealizovan je projekat revi-talizacije bagera SRs 1201,koji se „uhodao“ i proizvodioko 50 odsto vi{e jalovinenego bager SRs 1200.

Kada je re~ o PK „Kosto-lac“ 30. juna aktivirana je, uokviru II BTO sistema na„Drmnu“, pogonska stanicanamewena transporterima{irine trake 2.000 mm i te-orijskog kapaciteta 10.000kubnih metara jalovine na~as. Stanica je kupqena kaopolovna u Nema~koj, a potomsvi mehani~ki sklopovistanice revitalizovani, augra|ena je kompletna novaelektrooprema koju su is-projektovali i isporu~iliFAM/ABB. Va`no je nagla-siti da ukupna vrednost iovog aran`mana iznosi oko40 odsto od cene nove opre-me istih ili sli~nih karak-teristika, kao da je naba-vqena i tehni~ka dokumen-tacija na osnovu koje se mo-è proizvesti nova stanicai koja moè biti od velikekoristi pri nabavci novihsistema transportera na ko-pu „Drmno“.

Kada je re~ o planovimaza 2006. godinu, Jevti} kaèda }e radi daqeg podizawapouzdanosti i raspoloì-vosti rudarskih kapacitetabiti intenzivirani radovina teku}em, servisnom i in-vesticionom odràvawupostoje}e opreme.

A.ôli}

Izgradwa bunkeraU toku je izgradwa bunkera ugqa na kopu „Drmno“ u saradwi

sa poqskom firmom „KOPEX“ i o~ekuje se da }e posao biti za-vr{en u toku slede}e godine. Realizacijom ovog projekta bi-}e pove}ana sigurnost snabdevawa ugqem elektrana u Ko-stolcu, kaè Jevti}.

NOVI RUDARSKI KAPACITETI

Modernizacija opremeNa povr{inskim kopovima „Kolubare“ i „Kostolca“ tokom 2005.

godine uspe{no realizovani projekti nabavke i obnavqawa opreme

Novi sistem transportera na„Tamnavi – Zapadno Poqe“


22

KAKO ]E SE GREJATI GRADOVI U SRBIJI

Stihija utire put gasuLokalne samouprave, svaka za sebe, odlu~uju o na~inu daqinskog grejawa, jer

nema insitucije koja bi brinula o ukupnoj energetskoj efikasnosti u kori{}e-wu goriva za proizvodwu toplotne energije Jo{ ima {ansi da se TENT stavi ufunkciju daqinskog grejawa Beograda

Centralizovana ikombinovana proiz-vodwa elektri~ne itoplotne energije je

najvi{i civilizacijskistandard i najefikasnijina~in da se iz iste koli~inegoriva postigne najve}a mo-gu}a iskoristivost. Da bi seto videlo, dovoqno je oti}ido Zagreba ili Qubqane, ada se ne pomiwu gotovo svievropski gradovi.

Ovako je pomo}nik mini-stra za rudarstvo i energeti-ku u Vladi Republike SrbijeAleksandar Vlaj~i} ilustro-vao put kojim na{a republikatreba da ide u planirawu bu-du}ih kapaciteta za daqin-sko grejawe gradova, kako bidobila {ansu da sustigne ze-mqe sa kojima je pre dvadese-tak godina bila u samom vrhusredwoevropskih zemaqa poenergetskoj efikasnosti.

– Srbija je u me|uvremenuzaostala i daleko je iza svihostalih iako je svojevremeno,pre vi{e od tri decenije, iz-gradila jedno od prvih koge-nerativnih postrojewa uEvropi, TE-TO na Novom Be-ogradu – rekao je Vlaj~i} i,uz pitawe za{to kod nasstalno pobe|uje stihijsko re-{ewe, naglasio:

– Stihija pobe|uje zato{to nemamo sistemski pri-stup, a ne moèmo da ga ima-mo sve dok ne instituciona-lizujemo aktivnosti za izbornajboqeg re{ewa. Ne insti-tucijalizacija u pogledu od-govornosti, jer je tu Zakon oenergetici jasan (odgovor-

nost za bilans elektri~neenergije je na Republici, zatoplotnu – na lokalnoj samo-upravi) nego upravo za ukupanenergetski bilans i energet-sku statistiku koja je sada po-raàvaju}a. Ove godine u re-publi~kom buxetu nisu pred-vi|ena sredstva za osnivawesaveta za efikasno kori{}e-we toplotne energije, kakonalaè Strategija razvojaenergetike, ali }e Mini-starstvo nastojati da se za

idu}u godinu obezbede buxet-ska sredstva i stvore usloviza formirawe i rad tog save-ta. Kao podgrupa u savetu bi-la bi grupa za kombinovanuproizvodwu elektri~ne i to-plotne energije iz gasa i al-ternativnih izvora.

Na{ sagovornik skre}e pa-`wu da bi sve lak{e i boqei{lo da kod nas postoji tr-ì{te toplotne energije ida vaè realni trì{ni pa-rametri. Ovako, lokalne sa-mouprave bez analiza, pore-|ewa i sagledavawa interesaceline odlu~uju svaka za sebe.

Na pitawe da li je stihijarazlog da je Beograd odustaood daqinskog grejawa iz Ob-renovca, Vlaj~i} je odgovo-rio da je i daqe vaè}i pro-jekat grejawa Novog Beogra-

da iz TENT-a i da Mini-starstvo energetike nema sa-znawa da je grad Beograd, kaou~esnik u wegovoj realizaci-ji, odustao od ovog re{ewa.

– Jo{ ima prostora da seTENT stavi u funkciju da-qinskog grejawa Beogradaiako su dva bloka u ovoj elek-trani revitalizovana bezovog aspekta, a Gradska skup-{tina izgleda donela odlu-ku da izvade cevi iz toplo-vodnog kanala – rekao jeVlaj~i}, dodav{i da se ne ra-di samo o Beogradu, ve} i po-trebi svih ve}ih gradova uSrbiji da na najefikasnijina~in obezbede centralnodaqinsko grejawe.

Za studije opravdanostigradwe centralnih kogene-rativnih postrojewa na gas

(budu}i da je i gasovod izpravca Bugarske aktuelan)vrlo su zainteresovani iNi{, Kragujevac, Novi Sadi Subotica, a bez takvih stu-dija nemogu}e je izabratipravo re{ewe. Pri tome, ka-ko je naglasio Vlaj~i}, uzopravdanost, treba proceni-ti i isplativost gradwe ve-likog kogeneracionog po-strojewa, {to je s aspekta ka-pitalne investicije rela-tivno lako, ali veoma te{kos aspekta cene gasa, koja jenepredvidqiva.

Podvukav{i da je dokazanoda su kogeneracije na gas uenergetskom pogledu naji-splativije, a s aspekta za-{tite ìvotne sredine naj-povoqnije, Vlaj~i} je rekaoda ipak otvorena cena ener-genta moè svaki projekat dau~ini neisplativim. Timpre je va`no da se i u domenutoplotne energije institu-cionalionalno centralizu-je dogovarawe o budu}im ko-racima.

A. Cvijanovi}

– I kada se govori o isplativosti pojedinih re{ewa i kadase donose neke odluke, spekuli{e se sa starim analizama, ko-je je vreme davno obezvredilo, a da se i ne pomi{qa da se sveopcije uzmu u obzir, pa tek onda donese odluka o najprihvatqi-vijem re{ewu – rekao je Aleksandar Vlaj~i}.

Spekulacije u odlu~ivawu

– Imam neka saznawa da je Kompanija „Bra}a Kari}“ osnova-la preduze}e za gradwu TE-TO na gas, ali to je sve {to mogu daodgovorim na pitawe da li }e Kari}i graditi u Srbiji elektra-nu na gas – rekao je Vlaj~i}.

Kari} gradi elektranu na gas?

– Ukoliko se nastavi sa dosada{wom praksom, sasvim je mo-gu}e da ugaq ostane energent samo za proizvodwu struje. Po-{to bi nas opredeqewe za gas u~inilo veoma uvozno zavisnim,ipak }e morati da se sagleda {ta je za koji grad u Srbiji ispla-tivije re{ewe – naglasio je Vlaj~i}.

Ugaq samo za struju

AleksandarVlaj~i}


23

Ovoga leta pove}anapotro{wa reak-tivne energije nijeizazvala ve}e te-

{ko}e u elektroenergetskomsistemu Srbije ne samo stoga{to su nai{le ki{e, pa serashladne vitrine, hladwa~ei razne poqoprivredne ma-{ine mo`da mawe koristenego i stoga {to je Elektro-privreda Srbije udar ove po-tro{we do~ekala spremnijenego pro{le godine. Naosnovu projekta koji je pri-premqen jo{ proletos, u veo-ma kratkom roku instalisanesu kondenzatorske baterijena niskonaponskim trafo-stanicama i mreì, tako dase potro{wa reaktivne ener-gije kompenzuje tamo gde na-staje, {to su stru~waci oce-nili najefikasnijim na~i-nom za{tite elektroenerget-skog sistema. Istina, pro-{loga leta, zbog prevelikepotro{we reaktivne energi-je, ispao je iz pogona jedan odblokova u TENT-u, pa je deoSrbije ostao bez struje, ali

problem se re{ava tamo gdeje stvoren, dakle {to je mogu-}e bliè potro{a~ima.

Direktor Sektora u Direk-ciji EPS-a za trgovinu i di-stribuciju elektri~ne ener-gije Nenad Mrakovi} kaè daje projekat realizovan za kra-}e vreme nego {to se moglopouzdano predvideti, pore|e-wem iskustava elektropri-vreda u okruèwu, pa i u Evro-pi. U roku od 96 dana pripre-mqene su i instalisane kon-denzatorske baterije ukupnesnage 200 megavara (MVAr).

– Uspeli smo da zadatakobavimo kvalitetno i brzozahvaquju}i dobroj koordi-naciji na nivou EPS-a i or-ganizovanosti u direkcijamai distribucijama, a ̀ elim daistaknem i da je „Minel –Elektrooprema“ iz Ripwanaru~ene koli~ine baterijaisporu~ila na vreme i premazahtevima iz ugovora koji jeEPS s wome potpisao – kaèMrakovi}.

Na nivou EPS-a, u stru~-nom timu za rukovo|ewe ovim

projektom bili su i dr Aca Markovi}, direktor Sek-

tora za strategiju, i Slobo-dan Kujovi}, glavni inèweru Direkciji za trgovinu i di-stribuciju. U elektrodistri-bucijama, pak, svaka je odre-dila ~oveka koji je bio, kakoto u zapadnom svetu kaù, vla-snik projekta, odnosno odgo-voran za wegovu realizaciju.

Kako kaè Mrakovi}, po-sao se moè smatrati zavr{e-nim uprkos tome {to u nekimdistribucijama nije okon~anu datom roku. Re~ je o mawe odtri odsto ukupnih koli~inakoje je jo{ trebalo ugraditi,jer je do 20. avgusta u funkci-ju stavqeno 97 odsto od 200megavara. Op{toj oceni ouspe{nosti u prilog ide ~i-wenica da su ED sa najve}omkoli~inom baterija posao upotpunosti zavr{ile. NajpreElektrodistribucija Beo-grad, koja je do po~etka avgu-sta ugradila 22 megavara, aonda „Elektrovojvodina“ sa35 i „Elektrosrbija“ sa 60megavara. Potom slede ED

Uìce i ED Kragujevac, samawim koli~inama, ali kojesu tako|e pokazale dobruefikasnost. Preostalo je dase u narednih mesec do dva natrafo-stanice sredweg napo-na, deset i dvadeset kilovol-ti, ugrade kondenzatorske ba-terije od po 600 kilovoltam-pera, ukupne snage 7,2 megava-ra, koje su ve} isporu~ene.

Mrakovi} isti~e da jeukupnoj efikasnosti u reali-zaciji ovog projekta dopri-nelo i to {to su ormari zabaterije bili tipizirani, tesu mogli jednostavno da seugra|uju, ali ono {to je kona-~an rezultat prevazilazi zna-~ewe i uloènog truda iugra|ene opreme. Re~ je o to-me da je ugradwom kondenza-torskih baterija na niskomnaponu u znatnoj meri za{ti-}en elektroenergetski si-stem od prekomerne potro-{we reaktivne energije, jerse ona sada kompenzuje naovom naponskom nivou.

A. Cvijanovi}

– Stru~ni tim, koji je formirao generalni direktor, imao jezadatak da proceni potrebe za kompenzacijom reaktivne snage umreì elektroenergetskog sistema EPS-a. Na osnovu izve{ta-ja, koji je sa~inio ovaj stru~ni tim, proceweno je da je radi po-ve}awa sigurnosti elektroenergetskog sistema potrebno da sedo kraja 2007. godine ugradi oko 700 MVAr. U ovoj godini ugra|e-no je 200 MVAr, na osnovu elaborata koji je izradio Insitut„Nikola Tesla“ i koji je definisao mesta ugradwe kondenzator-skih baterija. U narednoj fazi, na jesen, planiramo da ETF uBeogradu, na osnovu programskog zadatka Tehni~kog savetaelektrodistribucija Srbije, uradi elaborat, odnosno izmeri idokaè prave efekte ugradwe ovih 200 MVAr i, naravno, da pro-veri da li se na odre|enim ta~kama u distributivnoj mreì ina postrojewima javqaju neki negativni efekti, kao {to je ome-tawe signala. Time bi ovaj posao u 2005. bio zavr{en – rekao je~lan Stru~nog tima Aca Markovi}.

– U slede}oj fazi, za 2006. godinu, Institut „Nikola Tesla“treba da uradi studiju radi procene na kojim mestima trebaugraditi novih 200 MVAr na sredwenaponskoj mreì. Potom bise raspisao tender da bi se izabrao ponu|a~ koji moè da ispo-ru~i ove kondenzatorske baterije, jer je projekat izuzetno slo-èn po ozbiqnosti, stru~nosti i, svakako, po efektima kojitreba da se postignu. Nastoja}emo da angaùjemo kompletnu na-{u nauku i na{u struku, a naravno, i na{u industriju. Kada ovokaèm, treba imati u vidu da je jasno da smo ovako veliki posaou ovoj godini uspeli da zavr{imo zahvaquju}i „Minel – Elek-troopremi“ iz Ripwa, kao isporu~iocu baterija. Pri tome,vredno je pomenuti da je prvi put u istoriji EPS-a u jednoj godi-ni ugra|eno 200 MVAr – naglasio je Markovi}.

I struka i nauka

POTRO[WA REAKTIVNE ENERGIJE „SKRESANA“ NA NISKOM NAPONU

Motorima smawen dometInstalisane kondenzatorske baterije ukupne snage 200 megavara. Efekti su ve}

vidqivi, ali }e se i meriti radi usavr{avawa za{tite elektroenergetskog sistema

Kondenzatorskebaterije

postavqene naniskonaponskoj

mreì


24

NEISKORI[]ENI HIDROPOTENCIJAL

Velika „mala“ {ansaU SCG je procewen hidropotencijal od 27.000 GWh a is-

kori{}eno je samo 12.000 GWh Bogate zemqe ne potce-wuju male hidroelektrane, pa to ne bi smela ni Srbija

I skoristiv vodnipotencijal Srbijeje 27. 200 GWh, a is-kori{}eno je pro-

se~no godi{we 10.162 GWhili 37 odsto. U Crnoj Gorion iznosi 9.395 GWh, a isko-ri{}eno je prose~no godi-{we 1.670 GWh ili 17 odsto(analiza Vodoprivredneosnove Srbije 1997. i CrneGore 1999.godine). To je sa-svim dovoqan razlog da seponovo razmi{qa o daqemkori{}ewu hidro-potencijala. Dugo-ro~no gledano,razvoj hidroener-getike je boqe re-{ewe od ulagawa urazvoj termoelek-trana, pa shodnotome i sve zemqe urazvoju ulaù u tuoblast. Sa drugestrane, skoro sverazvijene zemqe su skoro domaksimuma iskoristile ovajsegment energetike.

Ulagawe u izgradwu hi-droelektrana interesantnoje i za potencionalne konce-sionare, jer je wihov radnivek duì, a iz istog razlogato je boqe re{ewe i sa stano-vi{ta dràve. Inicijalnaulagawa u termoelektranenià su i brè se otpla}uju,ali tokom eksploatacije zah-tevaju ve}a operativna sred-stva. Za hidroelektrane naj-ve}i deo investicija otpadana gra|evinske radove, dok jekod termoelektrana nagla-sak na uvoznoj ma{inskojopremi, pa je to jo{ jedanrazlog zbog ~ega bi dràvatrebalo da forsira ovu op-ciju. Za o~ekivati je, naime,da }e potencijalni investi-tor u zna~ajnoj meri angaò-vati doma}e gra|evinare.Svetska praksa pokazuje da setenderi postavqaju tako dase u wima zahteva ve}e anga-òvawe doma}e gra|evinske

operative prilikom izgrad-we hidroelektrana. U ko-rist hidroelektrana je, neo-sporno, i ekolo{ki momenatpogotovo posle usvajawa Kjo-to protokola. Ina~e, za iz-gradwu hidrokapacitetaneophodno je prikupiti i va-lidnu dokumentaciju, pogo-tovo u pogledu mogu}ih po-tencijala. Takvu dokumenta-ciju, prema svetskoj praksi,trebalo bi aùrirati najma-we na svakih 10 godina. Bez

toga, te{ko da }e se privu}iinvestitori.

Kqu~ni neiskori{}enipotencijali SCG su na reciDrini, sa pritokama. Re~ jeo 1.350 MW snage, odnosnopotencijalnoj proizvodwiod 5.500 GWh godi{we. Jo{1969. godine ra|ena je ponov-na studija o kori{}ewuosnovnog toka Drine, gde jebilo predvi|eno podizawe40 hidroelektrana, ali odkojih jo{ nije izgra|ena ni-jedna. Na sada{wem nivourazmatrawa, imaju}i u viduinterakciju sa drugim kori-snicima voda, re{ewima za-{tite voda i za{tite od vo-da, kao i sa ostalim zainte-resovanim korisnicimaprostora, posebno je intere-sanan potez „sredwe Drine»,izme|u Bajine Ba{te i Zvor-nika, a u pitawu je potenci-jal od 1.500 GWh/god. i pre-ko 400 MW instalisane sna-ge. Potez „Dowe Drine», re-{avao bi se sa ~etiri stepe-nice snage od 61 – 68 MW i

prose~ne godi{we proiz-vodwe od 350 – 360 GWh/god.Interesovawe stranaca zaizgradwu za sada ne postoji,mada trenutno ima mawkaelektri~ne energije u regi-onu, a predvi|a se i daqirast potro{we.

Ali, interesovawe je ispo-qeno u drugoj pomo}noj de-latnosti – revitalizacijipostoje}ih kapaciteta. Kakoje ve}ina hidroelektrana uSrbiji izgra|ena pre 40 i

vi{e godina, doksu „najmla|e“ stare~ak 25 godina, ob-nova tih elektranaje neophodna. Zna-~ajna prednost ta-kvih projekata je utome {to zahtevajudosta mawa sred-stva. Dok je za novuhidroelektranupotrebno 100 – 500

miliona dolara, za pove}awesnage, recimo u slu~aju HEZvornik, potrebno je samo 15– 20 miliona dolara. Ovakviprojekti su zanimqiviji zainvestitore i zbog toga {toje povra}aj sredstava uloè-nih u wih brì. Revitaliza-cijom HE Zvornik dobija sedodatnih 28 MW snage i do

Kqu~ni neiskori{}enihidropotencijal u SCG je Drina

sa pritokama, gde je mogu}a gradwaelektrana snage1.350 MW sa

proizvodwom od 5.500 GWh godi{we


25

datne energije 107,5 GWh.âk i da se izgrade po BOT(izgradi-koristi-predaj) si-stemu, predvi|eno je da seprihodi prikupqaju po prin-cipu vi{ka prihoda, {to je ipo sada{wim cenama prihva-tqivo.

Prema mi{qewu nekihstru~waka izgradwa novihhidroelektrana samo za ve}uproizvodwu elektri~neenergije te{ko je isplativa.Ali, ako dràva re{i dagradi, na primer, takav obje-kat na Velikoj Moravi, odwe bi stvorila i plovnu re-ku. Sagra|ena brana sluìlabi i za navodwavawe, ribar-stvo, rekreaciju, sport i tu-rizam. U branu bi se, narav-no ugradile i turbine kojebi proizvodile elektri~nuenergiju.

Za ekonomsku eksploataci-ju moè se, pre svega, ra~una-ti na hidropotencijal Drinei Lima. Drina je, me|utim,grani~na reka {to podrazu-meva takve zajedni~ke podu-hvate sa Republikom Srp-skom, odnosno Bosnom i Her-cegovinom, po{to izgradwahidrocentrale traje od 4 do 7godina. Ukoliko èlimo daobezbedimo sigurno snabde-vawe doma}om elektri~nomenergijom, gradwa mora dapo~ne {to pre. Jer, ve} 15 go-dina Srbija nije izgardilanijednu novu elektranu. Rastpotro{we elektri~ne ener-gije i sve ve}a privredna ak-tivnost, bez novih elektrana,vodi u nesta{ice doma}estruje i rast uvoza.

Za razliku od RepublikeSrpske i Crne Gore, Srbijaima skromniji hidropoten-cijal. Upravo zbog toga, netreba zapostaviti i potce-niti izgradwu malih hidro-elektrana. Svojevremeno jebila predvi|ena izgradwa52 elektrane, snage ve}e od10 MW i sa mogu}om godi-{wom proizvodwom od 7.200gigavat – ~asova, ~ime bi senadomestio zimski uvozstruje. U Srbiji je prema ka-tastru malih hidroelektra-na registrovano oko 856 lo-kacija pogodnih za wihovuizgradwu. Ekonomski poka-zateqi, do kojih se do{lo iz-radom mnogih projekata, ne-dvosmisleno pokazuju, da biove investicije, pri ceni

elektri~ne elektri~neenergije od ~etiri centi pokWh, bile veoma profita-bilne, pa su za wihovu iz-gradwu, veoma zainteresova-ni doma}i i strani ulaga~ii to posebno privatnici.Cena izgradwe malih hidro-elektrana, sa elektroma-{inskom opremom uglavnomkre}e se izme|u 1.500 – 20.000DEM/KW po instalisanomkilovatu (prema podacimaiz 2001. godine). Sude}i potome, one ne spadaju u jefti-ne objekte, wihova prednostje, me|utim, u tipizaciji i umogu}nostima doma}e elek-troma{inske industriije,{to je po svetskim merilimaizuzetno povoqno.

Imaju}i u vidu da je za jed-no razvijeno seosko doma-}instvo, sasvim dovoqnoimati izvor elektri~neenergije snage 10 KW , s timda se eventualni vi{ak mo-è prodavati, postaje jasnozasto se svojevremeno samo izcentralne Srbije, javilo oko500 zainteresovanih inve-stitora. Prema ekonomskimra~unicama povra}aj uloè-nog novca, u ve}ini takvihprojekata, bi}e za samo neko-liko godina, dok je rad ovihelektrana veoma dugove~an –~ak i preko 100 godina! Neja-sno je za{to se onda ovaj do-ma}i, obnovqivi, ekolo{ki~ist i rentabilan energentne koristi, iako za to posto-je svi uslovi. Prema ranijemZakonu o energetici nije bi-lo mogu}e ulagawe privatnogkapitala u ovu oblast, jer supropisi neverovatno kom-plikovali dobijawe takvesaglasnosti. U novom Zakonuo energetici ta mogu}nost jepredvi|ena, s tim {to bi mi-nimum trebalo da bude na ni-vou od pet MW.

O postavqawu takvih elek-

trana samo na rekama u crno-travskom kraju raspravqalose ~esto na skupovima po-slovnih qudi u proteklimgodinama Studiju o tome svo-jevremeno su uradili eksper-ti beogradskog Instituta„Jaroslav êrni“, koji su„snimili“ stawe re~nih to-kova na podru~ju ove op{ti-ne i wihovu energetsku sna-gu, sa zakqu~kom da je hidroe-nergetski potencijal togkraja i ~itavog sliva rekeVlasine veoma zna~ajan.

Na tom prostoru procewe-no je da se moè izgraditi 25do 30 mini elektrana na re-kama u slivu Vlasine. Najpo-godnije lokacije su na Vla-sini, Rupskoj, odnosno Ko-zarskoj, Mla~i{koj, êmer-nici, Dobropoqskoj, Darko-va~koj, Kalawskoj, Preslap-skoj i na jo{ nekim rekama,koje su tokom cele godine bo-gate vodom. Wihova izvori-{ta su na planinama, brzogsu toka, dok je visinska raz-lika velika. Ukratko, veomasu pogodne za gradwu minielektrana i proizvodwuelektri~ne struje. Istovre-meno, to je velika razvojna{ansa Crne Trave.

Elektroenergija je aktuel-na „roba“, {to je razlog vi{eda se vodena snaga crnotrav-skih reka iskoristi. Prveprakti~ne poteze, kako seo~ekuje, povu}i }e privatnopreduze}e „Tehnokomerc“ uLeskovcu. U planu je da se naRupskoj reci, kod istoime-nog sela, u podno`ju planineêmernik, gde je ve} podig-nut ribwak pastrmke, izgra-di mini-elektrana. Poten-cijalnih investitora za po-dizawe elektrana na crno-travskim rekama, me|utim, zasada je malo.

Rade Repija

Dru{tvo za male HEPrvo dru{tvo za male hidroelektrane u Crnoj Gori osnovano je

2002. godine u Beranima. Osniva~i su inèweri elektrotehnikeDanilo Dlaba~ i Tomo Kneèvi}, koji }e preko udruèwa poku{a-ti da realizuju neki od brojnih sopstvenih projekata za mini HE..Podse}awa radi, nekoliko mini centrala ve} je izgra|eno u oko-lini Priboja. Ukoliko dobiju saglasnost od SO Berane da segradski vodovod, na mestu gde se nalazi prekidna komora, isko-risti za instalirawe jedne mini centrale, gradska zona dobilabi dovoqno elektri~ne energije i za komunalne i za druge potre-be. Prema mi{qewu osniva~a, neophodno je uprostiti proceduruza tehni~ku dokumentaciju potrebnu za prikqu~ak malih hidroe-lektrana na elektrodistributivnu mreù Crne Gore, ali i odre-diti cenu struje iz tih elektrana. U Crnoj Gori, trenutno, nemanijedne privatne male hidroelektrane. Jedina mala centrala udràvnom je vlasni{tvu i zanemarqivih je kapaciteta.

Sliv Vlasinezna~ajan

energetskipotencijal

Hidropotencijali Drine i Limazahvalni za ekonomsku eksploataciju


INTERVJU

26

„KOLUBARA – METAL“ NA INOSTRANOM TRÆI[TU

Prvi put na„petom kontinentu“

Posao vredan 634.000 evra za „Thyssen Krupp enginee-ring Australia“ otvara vrata kod jedne od najve}ih rudarskihkompanija u svetu – „B. H.&P. Billetone“ Isporuka prvogkontingenta opreme 15. septembra

Za razliku od pro-{le godine, ova je,kada su u pitawu po-slovi na inostra-

nom trì{tu, za „Kolubara-Metal“ mnogo uspe{nija. Ine samo to. Kada u poslovi~-no vrlo o{troj konkurenci-ji i posle detaqne proveredobijete priliku daradite za jednu od naj-ve}ih rudarskih kom-panija na svetu kakva je„B. H.&P. Billetone“, pajo{ prvi put u Austra-liji, zemqi sa vrlo ja-kim i ekspanzivnimrudarstvom, to je i tekako razlog da metalci„Kolubare“ sa vi{e realnogoptimizma vide sopstvenubudu}nost.

Australijski posao je vr-lo bitan, jer nas tamo afir-mi{e kao firmu. Preostajenam da se takav izbor„Thyssen Krupp engineering

Australia“ samo jo{ potvrdii kod glavnog kupca – „Bille-tone“, koji je renomiranasvetska ku}a i spada me|u pr-ve tri rudarske kompanije usvetu. Su{tina je da u Au-straliji ima potrebe za hi-qadama tona opreme, {to jevelika {ansa za wene pro-

izvo|a~e, kaè Sava Kova-~ev, direktor inèweringa„Kolubara-Metala“.

Australijska kompanija,koja za korporaciju „Ravent-horpnickel“ otvara rudniknikla, prethodno je angaò-vala jednu inèwering

firmu iz Graca (Austrija)da detaqno „skenira“ „Kolu-bara-Metal“ pre nego {to jedala saglasnost za u~e{}e uizradi dela opreme, naru~e-ne kod „Thyssen Krupp“-a.Podisporu~ioce, obi~no,traè u Maleziji ili Kini,zbog jeftine radne snage,

ali potrebno je da se za-dovoqe i zahtevi kava-liteta, dosta o{tri poaustralijskim standar-dima, a tu je „Kolubara-Metal“ bila u velikojprednosti, obja{wavaKova~ev.

Rok za isporuku pr-vog od ~etiri lota

(ukupno 200 tona opreme zadeponijske ma{ine) je 15.septembar i u „Kolubara-Metalu“ su sigurni da }e gaodràti, s obzirom na to dado sada sve ide po planu. Na-redne isporuke su ugovoreneza 15. i 30. novembar i 16. de-

cembar ove godine, a ukupnavrednost posla je 634.000evra (prvobitni ugovor pro-{iren je 17. avgusta za do-datnih 288.000 evra). Veomaje va`no da prvi posao naaustralijskom trì{tu ura-dimo kvalitetno i ispo-{tujemo rokove, koji su bit-ni i zbog tehnolo{ki vrlozahtevnog na~ina transpor-ta. Ako u tome uspemo, u {tane sumwam, ima}emo mogu}-nosti da vi{e godina radi-mo aktivno za trì{te uAustraliji, kaè Kova~ev.

I zaista, kao konkretnapotvrda ispravnosti takveprocene, sredinom avgustastigla je ponuda drugog pro-jekt menaxera „ThyssenKrupp Australia“ za izradu1.800 tona opreme (od ukup-no pet hiqada) za rudnikgvo`|a. Od „Krupp“-a, tako-|e, stigla je informacija io predstoje}em poslu u Ka-

PREDSTAVQEN PROJEKAT PRIVATIZACIJE JP IZ SINDIKALNOG UGLA

Akcije za 3,5 miliona zaposlenihPredloènim izmenama Zakona o javnim

preduze}ima, koje su sindikati EPS-a,NIS-a i PTT teklekoma pripremili i do-stavili svim poslani~kim grupama i Vla-di Srbije, prilikom privatizacije ovihpreduze}a zaposleni u javnom preduze}i-ma, odnosno u javnom sektoru, kao i velikibroj penzionera dobili bi deo besplatnihakcija. Sindikati, pritom, traè da se zasvako JP osnuje akcionarsko dru{tvo, kojebi od dràve preuzelo imovinu i sa wombi upravqalo.

– Transformacijom EPS-a, NIS-a i PTTtelekoma u akcionarska dru{tva 70 odstoakcija bili bi u vlasni{tvu dràve, 15odsto akcija besplatno bi se podeliloradnicima, a preostalih 15 odsto raspo-redilo bi se u u Privatizacioni fond.Raspodela akcija (vrednost jedne bila bi

200 evra) time bi bila pravedna, jer bi uwoj dodelom iz Privatizacionog fonda(registra) u~estvovali i drugi zaposleniu javnim preduze}ima i delatnostima. Sa-mim tim, re{ila bi se i dopuna Penzionogfonda, ~ime bi se rasteretio buxet – ista-kao je Branko Pavlovi}, konsultant ovetri sindikalne organizacije, na konferen-ciji za novinare, odrànoj 25. avgusta. Zadodelu akcija, podsetio je Pavlovi}, kon-kuri{e oko 3,5 miliona gra|ana, a u Priva-tizacionom fondu od celokupne dosada-{we privatizacije ima oko 100 milionaevra. Kako, stoga, nema {ta da se podeli(prose~no bi svako dobio po 30 evra), sin-dikati ova tri javna preduze}a zahtevajuod dràve da usvoji predloène zakonskeizmene, ~ime bi se ovaj iznos u fondu znat-no uve}ao. Rok za wegovo puwewe, tako|e,

skratio bi se umesto sredine 2007. na krajove godine.

Komentari{u}i inicijativu Vlade Srbi-je da se zaposlenima u JP ponudi 15 odstoakcija, Pavlovi} je ocenio da to na prvi po-gled izgleda kao prihvatawe ovog sindi-kalnog zahteva, ali razlika je velika. Umodelu koji se predlaè traè se jednakaprava za sve, bez obzira na to da li }e za-posleni raditi u delovima koji }e se pri-vatizovati ili ne. Ako se akcije podele od-mah, nezavisno od prodaje, obezbe|uje sewihova trì{na vrednost, i dele se po tojdobijenoj ceni svim akcionarima. Modelkoji se predlaè, tvrdi Pavlovi}, boqe jere{ewe i za dràvu i za gra|ane i istovre-meno zadovoqava sve zahteve MMF-a.

D. G. V.

Veoma je va`no da prvi posaona australijskom trì{tu

uradimo kvalitetnoi ispo{tujemo rokove

*

*

Deo opreme za Australiju u Pogonuza proizvodwu „Kolubara-Metala“

Reverzibilna hidroelektrana „BajinaBa{ta“ je, bez ikakve sumwe, me|u najboqimi najvrednijim objektima ElektroprivredeSrbije. I na {irem podru~ju, celom konti-nentu, malo je takvih objekata, kako u teh-ni~kom tako i u ekonomskom smislu, pogoto-vo kad se elektroenergetski sistem posma-tra u celini. Umesto detaqa o snazi i ka-rakteristikama rada za ovu priliku vredipodsetiti kako je izgra|ena. Nastala je udoba planske privrede, tzv. petogodi{wihplanova razvoja, kada su najvi{i organi dr-àve donosili planove i programe razvojakqu~nih privrednih grana. Usvajawu je, ra-zumqivo, prethodila izrada planova iprograma, pripreme i projektovawe svakogobjekta. Taj deo posla obavqao se u konti-nuitetu, nije vremenski ni planovima ogra-ni~avan, a najsprenmiji i najekonomi~nijiobjekti postajali su sastavni deo petogo-di{weg plana.

Za razdobqe u kome je gra|ena reverzi-bilna hidroelektrana „Bajina Ba{ta“ onanije ni postojala u tek usvojenom petogodi-{wem planu. Trebalo je graditi HE VelikaDubravica, odnosno HE Tegare (obe na Dri-ni, s tim {to je Tegare izabrano zbog mawezemqi{ta koje bi se poplavilo). Pojavi se,me|utim, jedan politi~ar iz BiH na narod-nom zboru u Bratuncu i javno zapreti da „ni-ko ne sme plaviti muslimansku zemqu»,

Politi~ka poruka je bila jasna, a u Srbi-ji je izazvala glavoboqe. Odustati od grad-we izabrane hidroelektrane povla~ilo jemnoge posledice, a najva`nija je mawakelektri~ne energije. Radenko Nikoli}, ta-da{wi direktor HE „Bajina Ba{ta», izva-dio je iz fijoke potpuno spreman projekatreverzibilne hidroelektrane, spasao dr-àvu muke i omogu}io bezbolno re{ewe.Sve {to je usledilo je dobro poznato.

Ako se neko pita ~emu sluì ovo podse-}awe na nastanak jedine reverzibilne hi-droelektrane nek pro~ita nastavak. Bilanedavno jedna ekipa Svetske banke u Mini-starstvu rudarstva i energetike pa, poredostalog, upitala {ta je doma}oj elektro-privredi najnu`nije. Logi~an odgovor jegradwa elektrane. Obe}avaju~i da }e obez-bediti novac stranci upita{e postoji lizvani~na odluka koji }emo objekat graditi-nastaviti „Kolubaru B“ ili tre}i blok u„Obrenovcu B“ i za koji od wh imamo studi-ju izvodqivosti (tako se savremenim jezi-kom zove spreman projekat sa finansijskimelementima) . Slegawe ramenima, posra-mqenost i neprijatno ose}awe su, mo`da,ubedqiv odgovor, ali nedovoqan za bilokakve razgovore o kreditu i ulagawu.

Istini za voqu, dana{wi EPS i nekada-{wi ZEP su u potpuno razli~itoj situaci-ji: danas se posluje s gubicima, nekada jedohodak (dobit, zarada) godi{we bila de-setine miliona dolara; danas elektranenisu samostalna preduze}a niti raspola-ù novcem, nekada su udruìvale deo svo-jih para u ZEP, ali su imale i svoj doho-dak....mnogi }e pomisliti da treba pomenu-ti i qude – nekada su mo`da bili drugogkova, bar oni ~elni, ali, ipak, uslovi u ko-jima rade danas prevashodno uti~u na sve.Treba li se ~uditi {to ve} deceniju i ponije zapo~et nijedan novi objekat, {to nemaprojekata (pogotovo u fiokama) spremnihza realizaciju?

Da li neko pomisli da ta su{a investi-cija u elektroprivredi zna~i da su bez po-sla istraìva~i, projektanti, gra|evina-ri, proizvo|a~i materijala, ma{inograd-wa... âk i ako zanemarimo eventualniprivredni oporavak, za koji je nu`no vi{eenregije, potro{wa raste. A neka shvata-

wa zaista zabriwavaju: moèse ~uti, recimo, da je EPS ponovom zakonu „zaduèn“ za ta-rifne potro{a~e i da je za wihsposoban da obezbedi potrebnekoli~ine. Ostali se mogu snab-devati na trì{tu, ali morajupla}ati trì{nu cenu. Zaistaje nonsens u kome EPS morauvoziti po 4,5 a prodavati po3,5 centi kilovat – ~as (cifremogu biti druga~ije, ali jeprincip naopak). Zna~i li to,ipak, da }e doma}e cene, makari za tarifne potro{a~e, osta-ti socijalna kategorija? Ili bitrebalo teìti da ekonomskecene pla}aju svi, a iz sopstve-nih proizvodnih objekata imadovoqno (da ne spomiwemo iz-voz) elektri~ne energije na ko-joj se zara|uje. Kao i na svakojvrsti robe.

Dragan Nedeqkovi}

ENERGETSKA RASKR[]A

Su{a investicija

IL

US

TR

AC

IJA

: JU

GOS

LA

V V

LA

HO

VI

]

zahstanu (blizu 2.000 tonaopreme za drobili{na po-strojewa), a o~ekuju se ikonkretne ponude FAM-a(izrada kliznih vozova nagusenicama u Gr~koj) i„MAN-Takraf“-a (bager ti-pa SRS 1300 i odlaga~ u Ma-kedoniji). „Kolubara – Me-talu“, osim od ova tri dugo-godi{wa poslovna partne-ra, stigla je pre desetak da-na ponuda za saradwu i odjednog novog. Po preporu-ci, u Vreoce su do{li pred-stavnici kompanije „I. E.M. Fördertechnik“ iz Bavar-ske sa ponudom za izradu140 tona opreme za proce-snu industriju. Ako se sve-mu ovome pridoda i skora-{we zakqu~ewe ugovora oposlu u Gani, vrednog (zasada) 460.000 evra samo zamonta`ne radove na siste-mu za odvoz jalovine (rud-nik zlata, 180 kilometaraod prestonice Akre), ovagodina je veoma plodna za„Kolubara – Metal»

– Sve ovo vreme za kojesmo radili sa na{im ino-partnerima trebalo bi, ko-na~no, da se isplati u pra-vom smislu, tako da }e „Ko-lubara-Metal“ mo}i da is-koristi tako ste~enu part-nersku poziciju. Naravno,RB „Kolubara“ i okruèweostaju i ubudu}e prvi kori-snik na{ih proizvoda iusluga. Taj deo poslova na-meravamo da pro{irimo iozbiqno, na razne na~ine,da podignemo na vi{i nivoi uz odre|ene uslove se na-me}emo kao strate{ka fir-ma u EPS, sposobna da radiboqe od drugih.

S. Mladenovi}


28

UVO\EWE SISTEMA MENAXMENTA KVALITETOM

Da struja postane „srpskibrend“

U Elektroprivre-di Srbije, JPTENT prvo jeproizvodno pred-

uze}e koje je, nedavno, do-bilo sertifikat ISO9001:2000, {to je potvrdada je u proizvodnim i po-slovnim procesima prime-nio me|unarodne standar-de upravqawa kvalitetom,koji su znak raspoznavawarobne marke na me|unarod-nom trì{tu. Na dobromputu da ubrzo stignu do ser-tifikata su i JP „\erdap“i JP TE „Kostolac», s tim{to ih u stopu prate „Pa-nonske elektrane», koje suu dru{tvo „prepoznatqi-vih“ zakora~ile jo{ prepet godina, ali sa tada va-è}im standardima iz1996, koji su u me|uvremenuusavr{eni, pa i te novetreba primeniti. Od osta-lih, neki su tek zakora~i-li, a neki (kao povr{in-ski kopovi) ni zalet nisuuhvatili. Me|u distribu-tivnim preduze}ima, ovestandarde primenio je„Elektrotimok», a nekoli-ko JP ED je poodmaklo s

procesom uvo|ewa sistemamenaxmenta kvalitetom(QMS), tako da sertifikato~ekuju ve} krajem ove go-dine.

U najkra}em, na uvo|ewusistema upravqawa kvali-tetom u ElektroprivrediSrbije je po~elo ozbiqnoda se radi, ali ovaj procesni izbliza nije dobio onajintenzitet koji bi bioneophodan da na{a strujapostane pravi srpskibrend, odnosno da EPS is-puni svoju viziju lidera ujugoisto~noj Evropi. Napro{lomese~nom savetova-wu u Topoli, predstavniciEPS-a i konsultantskihku}a zakqu~ili su da, bezobzira na neophodno vre-me, ceo ovaj proces trebaobaviti postupno, korak-po-korak, uz svesrdno anga-òvawe svih zaposlenih,koji }e standarde kvalite-ta primewivati u svako-dnevnom radu, ali, naro~i-to, rukovodilaca, bez ~ijegu~e{}a nije mogu}e defi-nisati, racionalizovati iusavr{iti ni pojedina~neni ukupan poslovni proces.

Naglasiv{i da EPS u uvo|ewu QMS treba pre svega da seoslawa na svoje stru~wake, koji najboqe poznaju poslovne pro-cese, ali i da se ne moè bez stru~nih konsultanata, profesordr Vojislav Boàni}, predava~ na Fakultetu organizacionihnauka, skrenuo je pa`wu u~esnika savetovawa u Topoli da po-stoji me|unarodni standard (ISO 10019) za izbor konsultantaza uvo|ewe sistema menaxmenta kvalitetom i kori{}ewe wego-vih usluga. Ovaj standard, kako je rekao, moè da bude od veli-ke pomo}i rukovodstvu preduze}a pri izboru kompetentnog kon-sultanta i da je, u stvari, samo primenom odredbi ovog standar-da mogu}e da se izbegnu opsenari i oni koji nastoje da mistifi-kuju svaki novi proces, a takvih se i kod nas namnoìlo.

Da ne pro|u opsenari

Sertifikat koji je JP TENT dobio od me|unarodne organizacije SGS

Da bi se poslovni procesi uskladi-li sa me|unarodnim standardima kva-liteta, potrebno je uloæ iti dosta tru-da, vrednovati kvalitet i na pravi na-~in primeniti znawe, svoje i drugih

IL

US

TR

AC

IJA

: AL

EK

SA

ND

AR

JE

VT

I]


29

Na pitawe {ta je kqu~-no u ovoj aktivnosti, Vi-tomir Kravaru{i}, direk-tor „Panonskih elektra-na», za koga kaù da je doa-jen sistema menaxmentakvalitetom u EPS-u, odgo-vorio je:

– Da bi sve funkcioni-salo – i snimawe stawa, iidentifikacija procesa,i izrada dokumenata, i wi-hova provera u praksi, paonda stalna kontrola podobijawu sertifikata –potreban je kriti~an brojentuzijasta (oko 20 odstood ukupno zaposlenih), ko-ji }e usavr{avawu kvali-teta biti u potpunosti po-sve}eni. Tako|e, potrebnoje da se kvalitet plati.Jer, novac je mera svega, pai kvaliteta.

A, kada je re~ o entuzija-stima, onda treba imati naumu da neko qude mora da

zainteresuje, da im pri-bliì, kako se to kaè,problematiku, jer se grlomu jagode ne moè. U tom de-lu ve} se angaùje SektorEPS-a za sisteme upravqa-wa kvalitetom i za{titomìvotne sredine (QMS iEMS), koji namerava daorganizuje i radionice za

osposobqavawe rukovodi-laca koji }e raditi na uvo-|ewu QMS-a, ali na save-tovawu je re~eno da }e ne-{to sli~no organizovatii TENT, koji je voqan daste~eno znawe podeli saostalima.

S obzirom na to da uvo-|ewe sistema upravqawakvalitetom mora da seostvari u malom, kao i u

velikom, da i najjedno-stavniji poslovni procesmora da nosi karakteri-stike onoga {to se na ni-vou kompanije iskazuje kaociq poslovne politikeili jedinstveni poslovniproces, od presudnog jezna~aja da koordinacijaaktivnosti bude celovita

– i po horizontali i povertikali. U vezi s tim,karakteristi~no je zapa-àwe da se ekonomski sek-tor u EPS-u jo{ nije poza-bavio sistemom upravqa-wa kvalitetom iako na{akompanija ubrzano iz eko-nomije obima prelazi uekonomiju dobiti. Efektiuvo|ewa me|unarodnihstandarda kvaliteta mogu

se, naime, vrlo merqivoiskazivati i finansijski,u procentima uve}awa pri-hoda ili dobiti, smawewatro{kova ili optimiza-cije kori{}ewa resursa. Stakvim pristupom ne bimoralo da se strahuje da }ebiti otpora novom na~inurada i da }e, eventualno, idokumenta koja se donose isertifikati ostati mrtvaslova na papiru.

Su{tina sveg ovog po-sla jeste da se na vi{i ni-vo kvaliteta (a taj kvali-tet je propisan me|una-rodnim standardima) po-dignu svi proizvodni iposlovni procesi, kakobi EPS bio {to uspe{ni-ji na trì{tu i {to re-prezentativniji u okru-èwu, a sve to ima svojfinansijski izraz.

Anka Cvijanovi}

U javnim preduze}ima EPS-a, distributivnim i proizvodnim,integrisani sistem menaxmenta (IMS) uvodi se tako {to se naj-pre primewuju me|unarodni standardi kvaliteta, odnosno uvo-di sistem menaxmenta kvalitetom (QMS), a zatim standardi za-{tite ìvotne sredine, pa oni koji se odnose na bezbednost iza{titu zdravqa na radu, odnosno sistemi menaxmenta u ovimoblastima (EMS i OHSAS). Ni kada se radi po kombinovanom mo-delu nije mogu}e istovremeno dobiti sva tri sertifikata, ve}se najpre treba kandidovati za ISO 9001, pa tek onda za ostale,odnosno za ISO 14001 i OHSAS 18001 (koji je tek u pripremi),pri ~emu su standardi ISO 9001 osnova za sve slede}e.

Postupno

Uvo|ewe sistema menaxmenta kvalitetom ne podrazumevasamo primenu me|unarodnih standrada ISO ili OHSAS nego izakonskih obaveza u pojedinim oblastima, zatim uvaàvawepotreba kupaca i zaposlenih, kao i o~ekivawa zajednice i in-teresnih grupa.

Sve je to isuvi{e sloèno, pogotovo za one koji nisu u pri-~i, a morali bi da se angaùju. Da na{em ~oveku sve izgledajo{ komplikovanije, potrudili su se prevodioci, koji engleskeizraze doslovce zamewu srpskim. Tako sada imamo dvojnu upo-trebu jedne re~i, kakva u srpskom jeziku ne samo da ne postojinego ne odgovara ni na{em poimawu jezika.

Izraz menaxment koristi se kao ime poslovodnog tima, {to}e re}i kao naziv za qude, kao na primer „menaxment EPS-a», aonda i kao ime radwe koju qudi obavqaju, kao „menaxment kva-litetom“. U QMS re~ menaxment ozna~ava ime radwe, i moglabi da se prevede kao upravqawe ili koordinacija, ali upu}e-ni tvrde da nije ba{ jedino upravqawe (pogotovo {to smo mi,navodno, re~ upravqawe upropastili samoupravqawem), a ni-je ni samo koordinacija, jer upravqawa ima vi{e. [ta se, on-da, radi u tom menaxmentu, ko bi ga znao! U duhu srpskog jezika(prema pravilima gra|ewa glagolskih imenica) bilo bi da semenaxmenti{e, ali tek to ne bi imalo nikakvog smisla. Zami-slite da neko kaè: – Menaxmenti{em kvalitetom!

Dakle, po{to ne moè da se menaxmeti{e, a mora da se ra-di na „menaxmentu kvalitetom», ostaje da se barem u slobod-nim formama ovaj izraz zameni upravqawem ili da razgovorte~e na nivou – nerazumevawa. Na{em ~oveku je sasvim do-voqno {to mu nije jasno kako se upravqa „kvalitetom», ne-~im {to je imaginarno (makar i propisano me|unarodnimstandardima), kada on zna da qudi mogu da upravqaju drugimqudima, ma{inama, imovinom, preduze}em, dràvom, pa isvojim ose}awima, i da to mogu da ~ine kvalitetno ili ne. E,kako se sad upravqa tim „kvalitetno“, i kako to sve zajednomoè da se kaè na srpskom jeziku, ili }e razre{iti oni ko-ji se ovom obla{}u bave na teorijskom nivou, odnosno u Zavo-du za standardizaciju, ili }e se na{ ~ovek ve} sna}i: samodok ova sintagma si|e u narod. Pri tome, stru~waci skre}upa`wu da su standardi JUS ISO 9000 sre}om dvojezi~ni i dasu termini na engleskom jeziku oduvek isti, a da su se nasrpskom u protekle skoro dve decenije mewali, {to je izazi-valo dodatnu zabunu.

Kako kvalitetno prelomiti jezik

– Zahvaquju}i visokoj profesionalnosti na{e konsultant-ske ku}e, JP „Elektrotimok“ dobio je sertifikat za 11 meseci,a na osnovu iskustva u tom preduze}u sada smo se i mi prila-godili i smatramo da }e ostala distributivna preduze}a mo}ida uvedu QMS za najvi{e osam meseci. To je mogu}e, poredostalog, i stoga {to u ovim preduze}ima ve} postoji dobra or-ganizacija rada, koju sada treba usavr{iti. Slaèm se da tre-ba i}i postupno, za {ta se ovde zalaè ve}ina, ali svaki ko-rak nije podjednako vaàn i neke je mogu}e skratiti ili pre-sko~iti, {to mi i radimo na osnovu sopstvenog kombinovnogsistema CIX Sigma, u kome je objediwen istovremeni rad nauvo|ewu QMS, EMS i OHSAS – rekao je prof. dr Vojislav Sto-jiqkovi}, glavni menaxer CIM College iz Ni{a, konsultanta ne-kih distributivnih preduze}a EPS-a.

Nije vaàn svaki korak

U proizvodnim preduze}ima, kao {to je „\erdap», na primer,opredelili su se da uvo|ewu novog sistema menaxmenta kva-litetom pristupe tako {to }e usavr{iti i dograditi postoje-}e sisteme, koji su u mnogo ~emu sasvim dobri i tehni~kiopravdani. Smatra se da se procesi proizvodwe i odràvawane smeju mewati na pre~ac, jer bi posledice takvog pristupabile nesagledive. U tome ova preduze}a imaju podr{ku i svo-jih konsultanata. Ina~e, primena novih standarda podrazume-va definisawe svakog poslovnog postupka, {to zna~i dono{e-we najmawe pedesetak novih dokumenta, ~ija se primena prove-rava u praksi pre nego {to se dobije sertifikat. U stvari, da-vawe sertifikata i jeste uslovqeno prethodnom proverom do-kumenata QMS u praksi.

Ne moè na pre~ac


DVE GODINE PRO-TENT-a

Majstori na dobrom glasuZa dve godine postojawa, PRO-TENT stekao visok ugled me|u poslovnim part-

nerima Radnici ovog preduze}a bi}e angaæovani u nema~koj firmi Alstom

Od dono{ewa odlu-ke o osnivawupreduze}a PRO-TENT, postojale

su ideje koje bi ga izdvojileod ostalih, sli~nih, firmi.Najpre, po poslovima kojebi obavqali za trì{te, ane samo za osniva~a – JPTENT. Dve godine samo-stalnog rada. – 22. septembarje ro|endan preduze}a – malije period za malu firmu, alisu rezultati zna~ajni.

– Mislim da smo uspeli urealizaciji osnovne idejeprilikom formirawa, da sesve vi{e okre}emo trì-{tu. U narednom periodu bitrebalo da budemo jo{ bo-qi, s obzirom na zapo~eteaktivnosti, kaè Du{ko]eran, direktor pravnih,kadrovskih i op{tih poslo-va JP TENT i vr{ilac du-`nosti direktora PRO-TENT-a. -To zna~i da 448 za-poslenih ima obezbe|en po-sao. Pre svega, u JP TENTna osnovu petogodi{wegugovora koji obezbe|uje vi-

{e od 50 raznih poslova. Uwihovoj realizaciji nemanikakvih problema. To suradovi koji nam ne obezbe-|uju zaradu, tako je dogovore-no sa osniva~em, ali to namujedno omogu}ava sklapaweugovora koji stvaraju pro-fit, pokrivaju tro{kove,li~ne dohotke. Primera ra-di, trenutno su najva`nijiposlovi vezani za remontbloka B-1 u vrednosti od340.000 evra. Grupa koja toradi ima mogu}nost da stek-ne referencu i da dobijeposao na montaì jedne fa-brike na Kipru. Re~ je omontaì gasne turbine idu-

}e godine. Smatram da su topravi poslovi za PRO-TENT.

Kao nova firma PRO-TENT je stekao mesto i izbo-rio se za dobijawe novih po-slova. Pomenimo ugovore saEko-fondom iz Obrenovca,nadaqe, realizuju se posloviza dva postrojewa EMS-a uokviru TENT-a i desetak uBeogradu. U izgledu je skla-pawe ugovora sa firmom„Bioprotein“ iz Obrenovca.

– Ono {to je najbitnije jeda se o nama {iri dobarglas. Ponekad radimo samoda pokrijemo tro{kove, alise zna da moèmo da radimovrlo kvalitetno i da raspo-laèmo potrebnom mehani-zacijom, navodi ]eran i is-ti~e: – Zapo~eli smo poslo-ve na obezbe|ivawu objeka-ta. Obezbe|ujemo TENT, jed-nu {kolu u Obrenovcu. Tu jei servisirawe protivpo-àrnih aparata za TENT.Samo na osnovu najave da }e-mo te poslove raditi, ve}nam se javqaju preduze}a ko-jima je ova usluga potrebna.Tu je i saradwa sa Institu-tom za nuklearne nauke uVin~i. TENT nam je pozaj-mio, bez naknade, pokretnulaboratoriju za ispitivaweoptimizacije procesa pro-izvodwe. Poslovi su reali-zovani u Nema~koj, Tuzli,Gackom… Ovo potvr|uje dasmo sposobni da radimo nesamo sporedne, ve} i visoko-stru~ne poslove.

Kako vreme odmi~e, takose ra|aju ideje za nove obla-

sti angaòvawa. Postojeposlovi na odràvawu kojisu ura|eni na TENT-u „B“, anisu u „A“. PRO-TENT nudiznawe, radnu snagu, primenuinovacija koje su u jednomdelu postrojewa ve} na{lesvoje mesto. Ugovori su ve}zakqu~eni i PRO-TENTima podr{ku poslovodstvaTENT-a za rad. Kako ]eranisti~e, tu se ne bi ostvari-la neka zarada, ali bi sestekla jo{ jedna referencaza izlazak na trì{te. Jer,ako je ne{to dobro zaTENT, mora biti i za druge.

Da je PRO-TENT sve ma-we preduze}e za sporedneposlove, potvr|uje i najavasaradwe sa firmom Alstom.Naime, ova firma planirada formira preduze}e zaBalkan i po wihovom tra-èwu PRO-TENT }e bitiekskluzivni izvo|a~ radovaza novo preduze}e. U toku jepriprema CV-a za grupu oddvadesetak visokospecija-lizovanih majstora, sa ~i-jim kvalitetom rada su seupoznali i predstavniciAlstoma.

– Ne mewa se samo struk-tura poslova koje obavqamo,nego i odnos prema zaposle-nima. To se najboqe ilu-struje, isti~e ]eran, odno-som sindikalne organiza-cije TENT-a. Zajedni~ki sere{avaju mnoga pitawa,radnici PRO-TENT-a ima-ju isti status u pogledu reha-bilitacije, rekreacije, od-nosno, izjedna~eni su saradnicima TENT-a po svimsindikalnim pitawima. Za-to je na{ zajedni~ki stav dasu zaposleni u PRO-TENT-u i radnici TENT-a. To jevrlo {iroko tuma~ewe i satim smo zadovoqni. U zavr-{noj je fazi formirawena{e sindikalne organiza-cije, koja }e imati statuskao da je deo TENT-a.

K. Jani}ijevi}

Iz JP TENT u PRO-TENT je dobrovoqno pre{lo 350 zaposle-nih. To je dokaz kako se sistemati~no pri{lo re{avawu ovogpitawa. U PRO-TENT-u isti~u da wihov na~in rada sada sluìkao model drugim preduze}ima koja su u postupku izdvajawa.

Primer drugima

U PRO-TENT-u je zaposleno 32 radnika sa visokom stru~nomspremom, 10 sa vi{om, 178 sa ~etvrtim stepenom, 32 sa petim,83 sa tre}im, 37 sa drugim, a 76 radnika je sa prvim stepenom.Desetak inèwera radi na vrlo odgovornim poslovima u JPTENT. Me|u zaposlenima sa visokom stru~nom spremom, uPRO-TENT-u posebno se isti~u dva inèwera sa Elektroteh-ni~kog fakulteta koji su bili najboqi studenti. Wima pred-uze}e pla}a postdiplomske studije i oni, sa svojim profeso-rom, razra|uju novu tehnologiju remonta elektrofiltera.

Stru~waci na ceni

FOTO: QUBA MARIÎ]

Remonti, zna~ajan posao zazaposlene u PRO-TENT-u


31

Privredno preduze}e zapodvodnu eksplotacijuugqa „Kovin“ obeleìloje Dan rudara Srbije pri-godnom sve~ano{}u u ko-vinskom Domu kulture, gdesu uz podse}awe na rudar-sku tradiciju uop{te, aposebno na iskustvo u va-|ewu ugqa ispod vode, kojesu u proteklh nekoliko go-dina stekli ovda{wi ru-dari, nagove{teni plano-vi za budu}nost.

U prisustvu zaposlenihi zvanica iz Kovina iElektroprivrede Srbije,direktor Rudnika „Kovin“Jelenko Mi}i} je rekao daje Rudnik „Kovin“ uspeo dadokaè isplativost pod-vodne proizvodwe ugqa ida ga sada o~ekuje bitka nesamo za pove}anu proiz-vodwu nego i za osvajawetrì{ta. Pri tome, on jenaglasio da Rudnik nemaproblema da na|e kupce zasvoj ina~e visokokalori-~an, dakle kvalitetan,ugaq, ali da je suo~en s te-

{ko}ama u naplati ispo-ru~enih koli~ina. Otuda,glavni ciq poslovodstva izaposlenih u ovom preduze-}u, kako je naveo Mi}i},bi}e ne samo da se uve}aprozvodwa do 300.000 tonagodi{we, nego i da se u is-poruci i naplati postig-ne odgovaraju}a trì{naorganizovanost.

– Mi smo ube|eni da saplaniranom proizvodwomi odgovaraju}im odnosomsa kupcima, kojih ima do-voqno za sve koli~ine na-{eg ugqa, moèmo vrlo br-zo da stanemo na svoje nogei da profitabilno poslu-jemo. U planu nam je i osva-jawe otkrivke, odnosno na-meravamo da, umesto {todajemo posao tre}im lici-ma, sami organizujemouklawawe {qunka, za kojitako|e postoji trì{te.Sa svim tim Rudnik „Ko-vin», koji ostaje u statusuzavisnog preduze}a u EPS-u, ali sa sopstvenom odgo-vorno{}u za opstanak i

razvoj, ima dobre izgledeza profitabilnost u budu}-nosti – rekao je Mi}i}.

Pozdravqaju}i doma}inei goste, Dragojlo Baàlac,zamenik generalnog direk-tora EPS-a je naglasio dasu kovinski rudari, poslereorganizacije Elektro-privrede, dobili {ansu dasasvim samostalno ostvaru-ju planiranu proizvodwu,realizaciju i naplatu, te daje to istovremeno i velikaobaveza i izazov. Sa svojestrane, EPS je preuzeo da

otpla}uje kredit za bager,koji je najve}a investicijau podvodnoj eksploatacijiugqa na Dunavu, a aktivno}e u~estvovati i u svojin-skoj transformaciji, od-nsono dokapitalizaciji,koja predstoji svim delovi-ma kompanije, pa i Elek-troprivredi u celini.

Na sve~anosti su uru~enapriznawa zaposlenima sadeset godina rada u Rudni-ku „Kovin».

A. C.

IZDVAJAWE „IZGRADWE“ I „JAVNOG OSVETQEWA“ IZ ED BEOGRAD

Osniva~ka akta u septembruDo polovine septembra konsultantska ku}a

„Faktis“, koju je angaòvao EPS, treba da do-stavi predlog osniva~kih akata za dva novapreduze}a o kojima }e se izjasniti prvo po-slovodstvo preduze}a, pa Upravni odbor JP„Elektrodistribucija-Beograd“, kao i sindi-kalne organizacije. Mi{qewe o izdvajawuove dve organizacione celine iz beogradskedistribucije posle wih da}e Upravni odborJP EPS-a. Na kraju, o wihovom razdvajawu iz-jasni}e se i Vlada Srbije. Aneksom ugovoraizme|u EPS-a i konsultantske firme „Fak-tis“, potpisanog krajem 2004. godine, izme|uostalog, predvi|eno je da se zavr{e poslovi uvezi sa izdvajawem dva organizaciona dela ito pogona: Izgradwe i Javnog osvetqewa iz JPElektrodistribucija Beograd. Na realizacijiprojekta zajedni~ki rade ova konsultantskaku}a i Savet projekta organizacionog re-strukturirawa EDB. Savet je sve neophodnepodatke koji }e predstavqati osnovu finan-sijsko-ekonomske analize, zna~ajne za izdva-jawe ove dve celine i za osnivawe novihpreduze}a, pod nazivom „Javno osvetqewe“ d.o. o i „Izgradwa EDB – Beograd“ d. o. o, dosta-vio Faktisu krajem jula.

U predlogu osniva~kih akata koji Faktisprivodi kraju, precizirani su elementi po-slovnog prostora, ulagawa u narednom petogo-di{wem periodu, struktura radne snage zaaktivnosti na celokupnom konzumu EDB-a, po-

trebne zalihe, osnovna i obrtna sredstva.Po tome delatnost novoosnovanog preduze-

}a „Javno osvetqewe“ bila bi pruàwe uslu-ga na odràvawu i rekonstrukciji funkcio-nalnog i dekorativnog osvetqewa i izgradwumreè javnog i dekorativnog osvetqewa. Dru-go novoosnovano preduze}e „EDB Izgradwa“kao prete`nu delatnost imalo bi poslove naizgradwi, rekonstrukciji, odràvawu, remon-tu i reviziji elektroenergetskih objekata na-ponskih nivoa: 0,4 kV, 10 kV, 20 kV, 35 kV, 110kV i objekata javnog osvetqewa.

Iz podataka dostavqenih „Faktisu“ uo~avase da se u prve dve godine planiraju zna~ajnaulagawa u osnovna i obrtna sredstva novihpreduze}a. Predvi|ena su izdvajawa za tran-sportna sredstva, ure|aje i opremu, informa-ti~ka sredstva, za rekonstrukciju i odràva-we poslovnog prostora.

Za „Javno osvetqewe“ planira se da se tokomnarednih pet godina uloì preko 118 milionadinara, dok se za „Izgradwu“ planiraju sredstvaod preko 207 miliona dinara. Ovako definisa-nim nov~anim iznosima, kao i izdvajawem odre-|enog poslovnog prostora, potrebne radne snage,zalihama itd, EDB }e, kako se predvi|a, omogu-}iti normalno funkcionisawe ovih preduze}a uosnivawu, odnosno wihovo osamostaqivawe iosposobqavawe za trì{nu utakmicu.

Q. Nenezi}

Finansijske iwekcijeza osamostaqivawe:„Javno osvetqewe“

RUDNIK „KOVIN“ ZAKORAÎO U OSAMOSTAQIVAWE

Bitka za trì{te

Podvodnaeksplatacijaugqa: rudnik

„Kovin“


NA LICU MESTA

32

DISPEÊRSKI CENTAR EDB

Beograd na dlanu„Bu|ewe bez kafe palo je kao najteæi teret sugra|anima koji su protekli dan

proveli bez struje… Iako su blagovremeno bili obave{teni o iskqu~ewuelektri~ne energije mnogi korisnici bili su zate~eni Naime, i pored ras-poreda ju~e je vladao prili~an haos Tako su neki na{i æiteqi ostali bezstruje ta~no po rasporedu, dok su drugi uæivali privilegije prioritetnih po-tro{a~a…” („Politika“, Beogradska hronika, ponedeqak, 22. avgust)

D a li postoji me-sto sa kojeg se mo-è sagledati ne-pregledno pro-

stranstvo metropole?Ni na planu grada nema

celog Beograda, ne moè dastane, preveliki je. Za ve-like zemqopisne mape,opet, ima tu previ{e sit-nih, bezna~ajnih detaqa, paih ne ucrtavaju. Na topo-grafskim kartama je nedo-ku~iv nenaviklom umu…

Ne moè da se osmotri saposledweg, najvi{eg spra-ta nekog od gradskih obla-kodera jer je brdovit. Valo-vitiji je od Rima, koji imajedva sedam, dok Beogradima ~ak dvadeset dva brda.

Kaù da je grad kao nadlanu ako se baci pogled izkabine supersoni~nog avi-ona, onog {to leti na visi-nama od dvadesetak kilome-tara, ali da se ni odatle nebi moglo videti ba{ sve.Uvek ne{to nedostaje: le-ti{, tako, i gleda{ Ov~u,al’ nema Stepojevca, ura-kqi{ Obrenovac, fale tiSlanci, nikad nisi na~i-sto da l’ si upario Batajni-cu i Zvezdaru, ili ne{totre}e… Samo, na|i negdetakav avion po vedrom danui izmoli da te povezu!

– Vaqda ga samo mi vidi-mo ovako, u svoj wegovoj ce-lovitosti – objasnio je Bo-rivoje Kosanovi}, direk-tor dispe~erskog centraEDB u Ulici prote Mateje,kod Slavije, pokazuju}i ru-kom ka zidu na kojem je sve-tlucava {ema beogradskihtrafo-stanica, velikihili malih, va`nih i neva-`nih potro{a~a, svih vezame|u wima i koje~ega dru-gog.

Odatle se, iz tog centra,upravqa sistemom, tu sebrinu o wegovom odràva-wu. Na tom nerazgovetnoucrtanom planu su se skri-vale sve gradske i prigrad-ske op{tine utkane u is-

prepletane elektroener-getske veze i postrojewa ukojima su se oni snalazilikao ribe u vodi.

U~inilo mi se da je ni-ski sto~i} ispod suprotnogzida bio zastrt heklanim

stolwakom, ali kad sampri{ao bliè, video samda je taj „miqe“ zapravo fi-ligranski iscrtana {emanad kojom su stajala wih ~e-tvorica. Bilo je o~iglednoda se upravo zbivalo ne{tova`no! To da, ali {ta?

Bila je nedeqa, 21. avgust,dan kada je pola Beogradaplanski ostalo bez struje, azbog postavqawa nekog va-`nog opti~kog kabla poSrbiji: do{li smo im dazavirujemo i zapitkujemo unevreme, kad ih je zivkaotelefonom i bogoradiosvako ko nije ùrio na voz.

– Danas smo imali vi{eod hiqadu sedamsto tele-fonskih poziva – rekli sunam u informacionomcentru, jedinom takvom u~itavoj dràvi, dok smo imsmetali u nevreme. – Ju~etek neznatno mawe… Takoje od srede, kada smo naja-vili ova iskqu~ewa. Nijeih bilo vi{e jer imamo igovorni automat, a oni su-gra|ani koji se radije slu-è kompjuterom i Inter-netom obave{tewa mogu dana|u i na na{em sajtuwww.edb. co.yu.

Ra~unam u sebi: ako jesvako ko ih je pozvao pri-~ao tek pola minuta i akosu mu odavde qubazno odgo-varali samo jo{ toliko,onda je re~ o ne{to vi{eod dvadeset osam ~asova ne-prekidnog telefonskograzgovora!

– Teorijski, da – smeju se.– Ali, kada neko poziva dabi nam dojavio kako je ru-~ak pristavio jo{ u dva uju-tru i da ga je upravo zgoto-vio, pa nam sad daje „zelenosvetlo“ da iskqu~imo i we-govu ulicu, onda to veseqe

FOTO: @EQKO SINOBAD

Pola Beograda planskiostalo bez struje {to jeuslovilo vi{e od 1.700

telefonskih poziva


POVR[INSKI KOPOVI

34

NA POVR[INSKOM KOPU „TAMNAVA-ZAPADNO POQE“

Novi transportni sistem Najve}a investicija u ugqenom sektoru EPS-a u posledwih desetak godina. Pr-

vi korak ka podizawu godi{we proizvodwe ugqa na kopu na 12 miliona tona

Po~etak rada tran-sportnog sistemana kopu „Tamnava-Zapadno poqe», u

koji smo uloìli 17 odukupno 25 miliona dolara,koliko iznosi kredit Vla-de Republike Poqske, jasnopokazuje kako se u Elektro-privredi Srbije gleda nabudu}nost kolubarskog i ko-stola~kog basena, odnosnona ugaq kao najva`nijienergent Republike, rekaoje dr Vladimir \or|evi},generalni direktor EPS-a,pu{taju}i 15. avgusta uprobni rad novi sistemtra~nih transportera nanajmla|em povr{inskom ko-pu u „Kolubari».

Instalirawem ovog siste-ma, proizvodwa jalovine nakopu bi}e ve}a za 30 odsto.To je samo prva faza u dosti-zawu krajweg ciqa, podiza-wa godi{we proizvodweugqa na 12 miliona tona.

Montaù opreme, ~iji jeglavni isporu~ilac bilapoqska firma „Kopeks»,uradila je „Kolubara-Me-tal“ za deset meseci.

– Osnovu za realizacijupoqskog kredita ~ine studi-

je koje su, za potrebe Elek-troprivrede, uradile Evrop-ska agencija za rekonstruk-ciju i Rudarsko-geolo{kifakultet iz Beograda. Zajed-ni~kim radom do{li smo doovoga {to danas imamo, a toje pove}ana sigurnost rada uugqenom sektoru kako za „Ko-lubaru», tako i za EPS, ista-kao je Dragan Tomi}, direk-tor Rudarskog basena „Kolu-bara». Novi transportni si-stem je jedan od najmoderni-jih u Evropi i najve}a je in-vesticija u „Kolubari“ i uugqenom sektoru EPS-a u po-

sledwih desetak godina. Po-mo}u savremene opreme u no-vom dispe~erskom centruupravqa se radom i sagledavakompletno stawe sistema.

Generalni direktorEPS-a je na konferencijiza {tampu najavio nova in-vesticiona ulagawa u reha-bilitaciju rudnika ugqa. Unovu opremu u EPS-u ove islede}e dve godine bi}euloèno oko 140 milionaevra. Samo za novi BTO si-stem na kopu „Tamnava-Za-padno poqe», koji }e omogu-}iti podizawe proizvodwe

na 12 miliona tona ugqa go-di{we, obezbe|eno je 70 mi-liona evra iz kreditaEvropske banke za obnovu irazvoj i „KfW“ banke izNema~ke. U novu opremu uKostolcu bi}e uloèno jo{50 miliona evra.

– Doma}i termokapacite-ti moraju uvek da imaju do-voqno ugqa, ali po ekonom-ski opravdanim cenama. Sacenom koja nam ne omogu}avazaradu, ve} samo gubitak,prinu|eni smo da se okre}e-mo kreditima, naglasio je\or|evi} i dodao da donaci-ja i tzv. „mekih“ kredita vi-{e ne}e biti, tako da EPSne moè da traì spas u no-vim kreditima, ve} u uslovi-ma poslovawa kakve imajuelektroprivrede susednihzemaqa, koje su postale pro-fitabilne kompanije.

Do 25. septembra na no-vom transportnom sistemubi}e ura|en test kapacite-ta i pouzdanosti opreme, anakon toga sledi kona~anprijem transportera i po-~etak garantnog roka oddve godine.

D. Vukovi}Generalni direktor EPS-a Vladimir \or|evi} daje nalog za probni rad

novog BTO sistema

AMBICIOZNI PLANOVI ZA POVR[INSKI KOP „DRMNO“

Ciq – devet miliona tona ugqaUlagawe u nove investicione programe, pro-

blem je sa kojim se suo~avaju u Javnom preduze-}u PK „Kostolac“. Planovi za nabavku i monta-ù nove opreme postoje odavno. Konkretno, re~je o investicijama za Povr{inski kop „Drmno“,za novi, peti, BTO sistem, kako bi se pove}alaproizvodwa na ovom kopu. U budu}nosti, tajkop treba da preuzme kompletnu proizvodwuugqa sa kopova „Klenovnik“ i »]irikovac“, nakojima je proizvodni vek pri kraju

– Ulagawa u novi BTO sistem na PK „Drmno“su veoma aktuelna. Na ovom kopu sa radovimasmo, naime, krenuli prema zapadu, gde su nepo-voqniji uslovi za rad zbog zalegawa ugqa, ka-è Dragoqub Lakovi}, direktor JP PK „Kosto-lac“. – Na ovakav tehnolo{ki potez smo se od-lu~ili jer smo imali ~vrsto obe}awe iz EPS-a da }e ugovarawe i izgradwa novog BTO si-stema krenuti jo{ pro{le godine. To bi zna~i-

lo, s obzirom na obim radova na izradi i mon-taì opreme, da bi 2007.godine sistem imaliu pogonu. Me|utim, ve} godinu dana ne uspeva-mo da ugovorimo posao. Zato smo kretawe si-stema odloìli za 2009. godinu. U nastojawuda se ovo pitawe re{i, nedavno je upu}en do-pis generalnom direktoru EPS-a u kojem su iz-nete ~iwenice i ukazano je realno stawe. Ge-neralni direktor je ovo prihvatio kao vrloozbiqan problem i o~ekujem da }e se do krajagodine ugovoriti izrada petog BTO sistema,nagla{ava Lakovi}.

Krajem pro{le godine, na PK „Drmno“ u pogonje pu{ten ~etvrti BTO sistem. U modernizaci-ju i revitalizaciju sistema je uloèno ~etirimiliona evra. Sistem }e omogu}iti da se pro-izvodwa jalovine u JP podigne sa 18 na 21 mi-liona kubnih metara ~vrste mase, a ugqa sa{est na sedam miliona tona.

Peti BTO sistem, prema projektima i potre-bama pro{irewa na PK „Drmno“, bio bi jedan odnajmodernijih i najve}ih sistema, ne samo nakopovima kod nas, ve} i u Evropi. [irina tran-sportera je dva metra, rad je potpuno automati-zovan sa frekventnom regulacijom.

Izrada i montaà ovog sistema, kao i ostaliposlovi koji se na planu investicija priprema-ju u „Kostolcu“, za ciq imaju zavr{etak drugefaze razvoja kopa „Drmno“ i dostizawe proiz-vodwe ugqa od devet miliona tona na godi-{wem nivou. Time bi PK „Drmno“ preuzeo kom-pletnu proizvodwu ugqa u kostola~kom ugqe-nom basenu, ~ime bi se trajno re{io problemsnabdevawa ugqem kostola~kih termoelektra-na. No, ovde se planovi ne zavr{avaju.

K. Jani}ijevi}M. Jawetovi}


35

Uokviru rehabili-tacije i moderni-zacije blokova JPTE „Nikola Te-

sla“, ove godine je u toku rea-lizacija predvi|enih poslo-va na bloku A-2. Od svih pla-niranih poslova najduì jeposao na elektrofilteru ko-ji je prakti~no odredio du-ìnu trajawa ukupnog re-monta na ovom bloku. U novielektrofilter bi}e uloè-no oko pet miliona dolara.Polovina sredstava obezbe-|ena je iz kredita VladePoqske, a polovina iz sop-stvenih sredstava Elektro-privrede Srbije.

– Davnih sedamdesetih go-dina, kada su sagra|eni blo-kovi »1« i »2« imali smo od-re|enih problema u defini-sawu kvaliteta garantova-nog ugqa. Konkretno, radise o udelu mineralnih pri-mesa u tom ugqu, {to je ima-lo za posledicu da je stepenotpra{ivawa bio nezadovo-qavaju}i. To je dovelo do to-ga da ovi blokovi budu najve-}i zaga|iva~i sa visokimprocentom pepela u dimnomgasu, kaè Petar Kneèvi},pomo}nik direktora JPTENT za investicije. – Mi-nulih godina preduzimalismo na ovim blokovima odre-|ene mere, maweg obima, dase ovaj problem re{i. Ovegodine prvi put se ide u je-dan ozbiqniji zahvat, u mo-dernizaciju elektrofilte-ra. Rezultat modernizacijetreba da bude stepen otpra-{ivawa koji omogu}uje dakoncentracija ~vrstih ~e-stica u produktima sagore-vawa na izlazu iz elektro-filtera bude mawa od 50 mi-ligrama po metru kubnom,{to je evropska norma.

Stari elektrofilter bioje teàk oko 670 tona. Novi}e teìti vi{e od 1.000 to-na i bi}e visok kao zgradaod osam spratova. Uz moder-nu koncepciju rada, ve}ibroj sekcija, novi tip elek-troda, izmewene strujne pa-rametre, evropske norme }ebiti lako dosegnute.

Demontaà stare kon-strukcije zapo~eta je po~et-kom juna, a zatim je premaplanu usledila montaà no-ve ~eli~ne konstrukcije, ma-{inske, elektro opreme iizolacije. Za ove radovepredvi|en je rok od ~etirimeseca. Da bi svi ovi poslo-vi bili blagovremeno rea-lizovani sa gra|evinskimradovima po~elo se ranije,dok je blok bio u pogonu.

– Prvi deo poslova, de-montaù 670 tona opreme i2.900 kvadratnih metara izo-lacije uradili smo za dvade-setak dana. Staru opremu de-limi~no, posle procene vra-}amo u magacin kako bi seeventualno ponovo iskori-stila, a najve}i deo opremeide na otpad, isti~e BoòMi}ovi}, glavni inèwerinvesticija.-Ti prvi radovizavr{eni su po~etkom juna,kada je blok zaustavqen radiulaska u remont. Sigurno jeda bismo neke poslove brèzavr{ili, s obzirom na do-bru organizaciju radova, dasu vremensku uslovi bili bo-

qi. Skoro svakodnevne ki-{e su nas ometale, jer se svima{inski i gra|evinski ra-dovi obavqaju napoqu.

Radove na elektrofilteruizvodi vi{e firmi. Proje-kat i isporuku osnovne opre-me uradile su poqske firmeRafako i Elwo. Kompletnu is-poruku i montaù ~eli~nekonstrukcije i ku}i{teelektrofiltera radi Go{aMontaà sa kooperantima:Termika, Minel oprema,Termooprema, Zastava Pro-cesna, Sloboda Metal i Fe-rum Vaqevo. Gra|evinske ra-dove i nose}u konstrukcijuizveli su GZP Sloboda sa ko-operantima: Geosonda i Slo-boda Metal. Isporuku i mon-taù elektro opreme, glav-nog transformatora i nisko-naponskog ormana izradio je[najderelektik sa podizvo|a-~ima: Minelpo i Elektrovatâ~ak. Elektormonta`ne ra-dove i isporuku kablova oba-vi}e Termoelektro Enel.

– Sa isporukom i monta-òm opreme nema problema.Oprema iz Poqske je potpu-no isporu~ena a, navodi Pe-tar Kneèvi}, ostali deo seisporu~uje kako diktira di-namika montaè. Za ovaj deoposla napravqen je dinami~-ki plan, kako bi se radovi

nesmetano obavqali u vrlosku~enom prostoru. Rokovise po{tuju i trenutno smo napragu najozbiqnije faze, ato je montaà elektroda. Sjedne strane, montaà dugotraje, a sa druge }e pokazati iotkriti eventualne gre{kekoje se moraju otkloniti.Elektro i radovi na izola-ciji prate ma{insku monta-ù. Poslovi su me|usobno is-prepletani. Ne moè se je-dan zavr{iti da bi se po~eodrugi, ve} se sve radi po seg-mentima. To zna~i da sinhro-nizacija poslova mora bitidobra da se ne bi gubilo vre-me. Po zavr{etku radova naelektrofilteru predstojipovezivawe sa ostalim delo-vima postrojewa, sa novimkonceptom upravqawa kojise kao obiman i vaàn posaoradi na bloku A-2. Nadamo seda }emo uspeti da ispo{tuje-mo rok za zavr{etak kom-pletnog remonta, koji je de-finisan krajem oktobra, ka-è Kneèvi}.

Vek trajawa novog elek-trofiltera je 40 godina, sarevitalizacijom nakon 15godina uz redovno godi{weodràvawe. Kako na{i sa-govornici isti~u, ovo }enajverovatinije biti po-sledwi elektrofilter saklasi~nom elektro opremom.Umesto napojnih jedinica sa50 herca, primeni}e se na-pojne jedinice sa frekven-com ve}om od 20 kiloherca.

To }e smawiti dimenzijeelektrofiltera, jer }e elek-trode biti kra}e

K. Jani}ijevi}

TERMOELEKTRANE

ZAMENA ELEKTROFILTERA U TENT-u „A“

U korak saEvropom

Reference za doma}e firmeU izradi elektrofiltera na bloku A-2 zna~ajno je sve ve}e

u~e{}e doma}ih firmi. Ovim poslovima one sti~u referencei iskustva za realizaciju budu}ih poslova. Samo TENT ima 14blokova, a ovakvi zahvati }e se raditi i u drugim termoelek-tranama. Strane firme, u ovom slu~aju poqske, izra|uju osnov-nu opremu elektrofiltera oko 300 tona opreme, a na{e za sada~eli~nu konstrukciju, oplatu, gazi{ta, preko 700 tona opreme.U TENT-u su posebno zadovoqni saradwom sa „Go{om“, koja pu-tem konzorcijuma radi veoma uspe{no.

Novi elektrofilter – pet milionadolara Polovina sredstava obezbe-|ena iz kredita Vlade Poqske

Me|usobno isprepleteniposlovi montaè opremeMe|usobno isprepleteniposlovi montaè opreme


36

ZAVR[EN REMONT U JP TENT

Pet danapre roka

Blok B-1 u JP TE „Nikola Te-sla», sinhronizovan je na mre-ù elektroenergetskog siste-ma EPS-a, 6. septembra, pet

dana pre planiranog roka. Ranijimkretawem bloka realizova}e se dodat-na proizvodwa od oko 78 miliona ki-lovat-~asova elektri~ne energije akose ima u vidu da se sa ovog bloka dnevnoisporu~uje oko 13 miliona kilovat-~a-sova. Drugim re~ima, raniji ulazakbloka u pogon omogu}io je da se u kasuTENT-a, odnosno EPS-a, slije oko2,340 miliona evra, ra~unato po ceniod tri evro-centa za jedan kilovat-~as.

– Kapitalni remont bloka B-1 po~eoje 15.maja 2005.godine i planom jebilo predvi|eno da traje 120 dana.Izuzetno dobrom pripremom, kojaje po~ela pre godinu dana, a potom,i dobrom organizacijom i sinhro-nizacijom radova, rok smo skrati-li za pet dana – kaè Zoran Stoja-novi}, direktor TENT-a „B“ i ru-kovodilac stru~nog tima za kapi-talni remont na ovom bloku. –Ovogodi{wi kapitalni remontbloka B-1 obuhvatio je kapitalni re-mont turbina i generatora, sa zamenomodre|enog broja lopatica rotora i sta-tora, detaqnim pregledom generatorai sanacijom o{te}ewa izolacije ispodkapa rotora. Zatim, imali smo ozbiq-nije i zna~ajnije radove na zameni de-la cevnog sistema, ekonomajzer 1 i 2,kao i delove ispariva~a. Kapitalniposao bio je i zamena RB linije me|u-pregrejane pare jer smo u toku rada,zbog produvavawa varova, imali veoma~este zastoje od tri do ~etiri dana.Ako se ima u vidu da zbog stajawa dnev-no ne proizvedemo 13 miliona kilo-vat-~asova, onda nije te{ko sa~initira~unicu za{to smo odlu~ili da i ovajposao obavimo u toku kapitalnog re-monta. Imali smo u vidu i evropska is-kustva vezana za lo{e osobine materi-jala 14MOV63. Planiramo da ovaj po-sao izvedemo i na bloku „2“ prilikomnarednog kapitalnog remonta.

Od zna~ajnijih poslova koji su obu-hva}eni kapitalnim remontom, Stoja-

novi} isti~e i zamenu lopatica naturbini turbonapojne pumpe. Tako|e,va`ni poslovi su i kapitalni remontre{etki za dogorevawe, radovi na ka-nalima dimnog gasa, aero sme{e ibrojni drugi.

Za sve ove poslove utro{eno je, premaprvim ra~unicama, oko 28 miliona

evra. Za ovu godinu bilo je planiranoda se izdvoji 23 miliona evra, s tim{to je deo opreme nabavqen i kupqenznatno ranije. Deo sredstava koja po-traùje izvo|a~ radova Alstom pla}enje pro{le godine, a ostali iznos bi}eispla}en u 2006. godini. U cenu kapi-talnog remonta ura~unati su, tako|e, iparovod koji je nabavqen 2002. godine uvrednosti od 4,5 miliona evra i kupo-vina lopatica turbine turbo-napojnepumpe iz 1996.godine, koje su ko{taletada{wih 1,2 miliona maraka. Da bi sedobila ukupna cena kapitalnog remon-ta treba sa~ekati kona~ne obra~une, atreba jo{ dodati vrednost PDV i cari-ne za uvozne delove opreme.

Koliko dobra priprema uti~e na ko-na~ni ishod poslova, najboqi je pri-mer ovog kapitalnog remonta. Kako is-ti~e Stojanovi}, pregovori su po~elijo{ pro{le godine sa firmama Alstomi Rafako, originalnim proizvo|a~imaopreme i TENT je dobio odobrewe dasa wima sklopi ugovor za wenu isporu-

ku i za izvr{ewe radova. Ukupna vred-nost ugovora je oko 13,5 miliona evra.Ugovor je potpisan u novembru pro{legodine. Obaveza Alstoma je kapitalniremont turbina visokog i sredweg pri-tiska, kao i obe turbine niskog priti-ska, zatim kapitalni remont generato-ra, zamena dva zagreja~a niskog priti-

ska, zamena zagreja~a VP 6 bis i is-poruka odre|enog broja regulaci-onih ventila i raznih komponena-ta. Rafakov deo ugovora odnosi se,najve}im delom na isporuku cev-nog sistema kotla, koji je zame-wen, kao i na 16 hladwaka i na oko40 tona za{tite cevi napadnutiherozijom. Rafako je primenio iinovaciju uvo|ewem na~ina zapti-vawa zagreja~a vazduha, ~ime pro-

cenat wegovog propu{tawa prema deludimnog gasa sa 14 do 15 treba da svedena maksimalnih {est odsto.

– Sve poslove, od ugovarawa do izvo-|ewa, podelili smo u vi{e partija. Uprva dva LOT-a su ugovori sa konzorci-

Glavni radovi u kapitalnom remontubili su na turbinama i generatoru,zatim na zameni lopatica rotorai statora i na sanaciji o{te}ewa

izolacije ispod kapa rotora

U kapitalnom remontu bilo je angaò-vano oko 1.000 qudi {to iz TENT-a, {toiz drugih firmi. Svako od wih nosi deoodgovornosti, ali i zasluge za izvedeneposlove. Ipak, smatram da kao rukovodi-lac stru~nog tima za kapitalni remontmogu da izdvojim nekoliko najodgovorni-jih qudi. Pohvale zasluùju, i to ne samopo mojoj oceni, Vlada Boìnovi}, glavniinèwer odràvawa, Milo{ Baji}, kor-dinator projekta, Bo{ko \otunovi}, nosi-lac poslova na zameni parovoda i delovacevnog sistema, Predrag [ekeqi}, zadu-èn za poslove na kotlu, Igor Damjanac,za kapitalni remont turbogeneratora,Vladan âni} za ostale ure|aje kotlov-skog postrojewa, stru~waci za termoi-zlatorske i {amoterske radove...

Pohvale

Najobimniji i najzna~ajniji re-mont u EPS-u u ovoj godini trajao114 umesto planiranih 120 dana

Blok B 1 TENT-aod 6. septembra

ponovo na mreì


37

jumima Alstom i Rafako. Tre}im su obu-hva}eni radovi na parovodu kupqenimu vreme remonta bloka B-2. Isporu~i-lac je Babkok Borsing Power, ali tadanije ugra|en i ostavqen je za blok B-1,jer su parovodi identi~ni, obja{wavana{ sagovornik. Radove je veoma uspe-{no obavio Feromont. LOT 4 obuhvatazamenu delova cevnog sistema EKO I iEKO II, delova ispariva~a koji su bilinajugroèniji i sanaciju ostalog delacevnog sistema kotla. Ovaj posao je do-bio Mitsui-Babkok. Nadaqe, LOT 5 suposlovi na ostalim ure|ajima kotlov-skog postrojewa, kapitalnom remontuure|aja za dogorevawe ugqa, elektro-filtera, kanala sveèg vazduha, dim-nog gasa i aero sme{e. Taj posao je ugo-voren sa doma}im konzocijumom, na ~i-jem je ~elu Go{a-Montaà. Poslovikoji su predvi|eni, a nisu realizovanisu u LOT-u 6. i odnose se na oblast me-rewa, regulacije i upravqawa. Predvi-|eno je bilo da se izvr{i zamena posto-je}ih krugova sa najsavremenijom teh-nologijom elektropneumatske regula-cije. Zbog ka{wewa u ugovarawu, koje jeusledilo posle ̀ albe jednog od u~esni-ka tendera, firma Simens koja je dobi-la posao nije uspela da uradi projekte iisporu~i kompletnu opremu. Taj posaouradi}e se zato u redovnom remontuidu}e godine. I, na kraju, posledwugrupu poslova – LOT 7 ~ine oni koji seodnose na termoizolacione, skelarske,{amoterske i poslove ma{inskog ~i-{}ewa. Ugovor je potpisan sa doma}omfirmom Izoprogres.

I u ovom kapitalnom remontu, u~e-stvovale su doma}e firme. Tako jePRO-TENT bio podizvo|a~ Alstoma,kao i MIN – Ni{, podizvo|a~i Babco-ka bili su LM-mont i Termoelektro.Ali, posebno treba naglasiti i to da jeu poslovima angaòvano oko 200 rad-nika odràvawa TENT-a „B“ raznihprofila, koji po re~ima Stojanovi}azasluùju sve pohvale. A, one }e bitipreto~ene i u stimulaciju, jer su za tenamene obezbe|ena izvesna sredstva.Plati}e se i prekovremeni rad, jer seposlovi nisu prekidali i na pojedi-nim radilo se i po 24 sata dnevno.

K. Jani}ijevi}

O obimu poslova koji su izvedeni nakapitalnom remontu, mo`da najboqesvedo~i nekoliko podataka. Na pri-mer: na ekonomajzerima je izvedeno oko17.000 varova (od kojih je deset odsto isnimqeno) i ugra|eno je 1.150 tona ce-vi (oko 286 kilometara cevi). Demonti-ran je stari parovod od 650 tona i mon-tiran novi od 520 tona... ovo i sve osta-lo, ura|eno je u planiranom roku.

Remont u brojkama

Za ovogodi{we remontneaktivnosti u TE „Kostolac A“sredstva iz sopstvenih izvora

REVITALIZACIJA BLOKA A-1 U TE „KOSTOLAC“

Podmla|ivawe elektrane Kotao i remont opreme bi}e zavr{eni do kraja ove, a zamena

kompletne opreme na turbogeneratorima obavi}e se dogodine

Revitalizacijom bloka A-1, snage100 megavata u Kostolcu, u koju }e ove inaredne godine biti uloèno 18,5 mi-liona evra, radni vek ove proizvodnejedinice, jedne od najstarijih u siste-mu EPS-a, bi}e produèn za 15 godi-na. Termoelektrane „Kostolac“ ali iEPS ve} od naredne grejne sezone do-bi}e obnovqen, modernizovan i pou-zdan izvor za proizvodwu blizu 600miliona kilovat-~asova elektri~neenergije i bazni kapacitet za proiz-vodwu toplotne energije za grejaweKostolca i Poàrevca.

Zamena jednog kotla i remont opre-me koja se ne}e mewati bi}e zavr{enido kraja ove godine. Zamena drugog ko-tla i gotovo potpuna zamena opreme naturbini i generatoru zavr{i}e se dopo~etka grejne sezone naredne godine.Posle demontaè stare opreme i sana-cije krune kotla, radovi na montaìcevnog sistema na kotlu jedan po~elisu polovinom avgusta i kako je predvi-|eno trebalo bi da se zavr{e ve} polo-vinom decembra. Do tada, kako je ista-kao Qubi{a Stevi}, zamenik direk-tora TE „Kostolac», bi}e zavr{en iremont opreme koja se ne mewa, kao iugradwa novog elektrofiltera, sa ka-rakteristikama po vaè}im evrop-skim standardima.

– Prema utvr|enim planovima pot-pala kotla predvi|ena je za 25. decem-

bar, {to prakti~no zna~i da }e Termo-elektrane „Kostolac“ ve} ove zimeimati pouzdan izvor za proizvodwu to-plotne energije, pa i potrebne pare zakretawe ostalih blokova iz hladnogstawa. Utvr|eni planovi montaècevnog sistema, treba re}i, dosta su„tesni», kaè Stevi}. Uz dobru orga-nizaciju i blagovremeno obezbe|iva-we potrebne dokumentacije, verujem da}e Termoelektro, kojem je montaà po-verena, uspeti da odrì predvi|eniplan aktivnosti.

Sredstva od 4,6 miliona evra za ovo-godi{we aktivnosti obezbedila jeElektroprivreda Srbije iz sopstve-nih izvora. Preostalih 14 milionaevra, koliko je potrebno za dodatnuopremu i izvo|ewe planiranih radovau narednoj godini bi}e obezbe|eni izkredita doma}ih banaka. Isporuka do-datne opreme i kompletan nadzor u to-ku monta`|e povereni su ruskoj firmiTehnopromeksport. Jer, deo opreme zarevitalizaciju ovog bloka obezbe|enje iz ruskog kredita. Kada svi plani-rani radovi budu ve} po~etkom zimenaredne godine zavr{eni, blok A-1bi}e u pravom smislu te re~i, podmla-|en i modernizovan. Pored nove opre-me na oba kotla i na turbo-generatorugotovo da ne}e biti stare.

^.Radoj~i}


HIDROELEKTRANE

38

PONOVO ODLOÆENA REVITALIZACIJA AGREGATA U HIDROELEKTRANI „\ERDAP 1”

Pravi zalet – dogodine âk i da Ruska Duma u ovoj godini verifikuje sporazum o regulisawu klirin-

{kog duga biv{eg SSSR-a prema SCG, radove je nemogu}e obavqati tokom zim-skih meseci Za po~etak revitalizacije u toku zavr{na faza priprema

D ugo odlagana re-v i t a l i z a c i j aagregata u Hidro-elektrani “\er-

dap 1”, umesto u ovoj, najve-rovatnije }e zapo~eti teksredinom slede}e godine.Ruska strana jo{ nije veri-fikovala te{ko usagla{a-vani Sporazum o regulisa-wu klirin{kog duga biv-{eg SSSR-a prema SCG,{to je uslov da bi put Kla-dova krenula prva po{iqkaiz OAO „Silovije ma{ini“iz Sankt Peterburga, glav-nog proizvo|a~a i isporu-~ioca opreme i izvo|a~a ra-dova. SCG je verifikovalataj me|udràvni sporazumna osnovu koga se finansi-ra revitalizacija agregatau HE “\erdap 1”, a Rusi bito najranije mogli da urade

tek u oktobru kada }e dowidom ruskog parlamenta, Ru-ska duma, obnoviti zaseda-we posle letweg odmora.

– Zimski meseci nisu po-godni za dopremu opreme iobavqawe radova i najreal-nije je, stoga, da revitaliza-cija startuje po~etkom julanaredne godine. U tom smi-slu pripremaju se planovi ibilansi za 2006. godinu, ka-è Dragan Stankovi}, di-

rektor Javnog preduze}aHEPS “\erdap“. Odlagawerevitalizacije hidroagre-gata, koja je trebalo da za-po~ne jo{ 2003. godine, ima,po wegovim re~ima, bar jed-nu dobru stranu: omogu}ilo

je da se sa ruskim stru~waci-ma usaglase svi tehni~ki iorganizacioni detaqi ovogizuzetno sloènog posla.

Premda novo pome-rawe rokova te{ko pada nesamo EPS-u nego i ruskimpartnerima, pripreme zadan kada }e poslovi krenutiu punom su jeku. U samoj hi-droelektrani izgra|ene sukancelarije u kojima ve} ra-de ruski stru~waci iz kon-

cerna „Silovije ma{ini“ iinèweri beogradskogTermoelektra, kao glavnogpodizvo|a~a radova. U kruguhidroelektrane betoniranje plato gde }e direktnostizati oprema i delovi iz

Rusije i tu „na licu mesta“se cariniti. Uz budu}u ca-rinsku zonu ure|ene su bara-ke za sme{taj alata, ure|ajai rezervnih delova. U istovreme u samom centru Kla-dova ni~e vi{espratnica zasme{taj ruskih stru~wakakoji }e ovde boraviti najma-we pet godina. Planiranoje, naime, da radovi na revi-talizaciji prvog agregatatraju 12 meseci, a svakog odpet ostalih po 10 meseci.

– Za (ne)po{tovawe roko-va predvi|ene su finansij-ske stimulacije i penali.Tako }e svima biti u inte-resu da ispo{tuju dinamikuradova. Zbog toga o~ekujemoda }e, kada posao jednom kre-ne, sve te}i po zacrtanomprogramu, napomiwe direk-tor Stankovi}.

Od po~etka ove godine do polovine avgusta Javno preduze}e„\erdap“ prebacilo je plan za tri odsto i proizvelo 5,26 mili-jardi kilovat-sati elektri~ne energije. Hidroelektrana „\er-dap 1“ prema{ila je plan za ~etiri odsto i ostvarila proiz-vodwu od 3,98 milijardi kilovat-sati, dok je „\erdap 2“ zbogobilnog dotoka Dunava i nesmetanog rada HE „\erdap 1“ moraoda ispu{ta vodu po cenu podba~aja plana. Ta hidroelektrana jedo 15. avgusta proizvela 869,14 miliona kilovat-sati elek-tri~ne energije i ostvarila plan sa 84 odsto, ali }e sa poboq-{awem hidrolo{ke situacije u najve}oj meri nadoknaditi pod-ba~aj i pribliìti se ispuwewu godi{weg plana.

„Vlasinske hidroelektrane“ su nadma{ile plan za 88 odstoi proizvele 282,8 miliona kilovat-~asova struje. Hidroelek-trana „Pirot“ je do polovine avgusta proizvela vi{e od 129 mi-liona kilovat-sati ili 89 odsto iznad plana.

„\erdap“ iznad plana

Znatno ja~i agregati Prema programu revitalizacije, svi hi-

droagregati bi}e oja~ani na 201 megavat sasada{wih 174 megavata nominalne snage,ali je realno o~ekivati da }e raditi sa205 megavata. I do sada je, uostalom, pre-ma{ivan zvani~ni kapacitet, pa su agrega-ti “\erdapa 1” radili i sa 190 megavata„guraju}i“ u pojedinim trenucima i do 211megavata, {to tako|e ilustruje koliko se ovde predano odrà-va oprema. U planu je da se revitalizuje po jedan agregat godi-{we, a kada se zavr{i ceo projekat, snaga svih {est ma{ina u„\erdapu 1” bi}e ve}a za 162 megavata.

DRAGAN STANKOVI]DIREKTOR JAVNOG PREDUZE]A HEPS „\ERDAP“

Agregati HE „\erdap 1“radili i sa 190 megavata


39

U demontaù i revitali-zaciju u}i }e, kako je pred-vi|eno, najpre {esti agre-gat. Umesto wega, da hidroe-lektrana ne bi zastajkivala,bi}e ugra|en agregat koji jeve} kompletiran u fabrika-ma nekada dràvnog i stra-te{kog, a sada privatnogkoncerna „Silovije ma{i-ni“. Dobro zapakovan,ogromni ure|aj ~eka ve} me-secima u skladi{tu na veri-fikovawe sporazuma o regu-lisawu klirin{kog duga dabi krenuo u Hidroelektra-nu “\erdap 1”. Oprema zanaredni, drugi po redu agre-gat u programu revitaliza-cije uveliko se radi u ru-skim fabrikama.

U okviru revitalizacije“\erdapa 1”, koja }e ukupnoko{tati 100,5 miliona do-lara, doma}a preduze}a rea-lizova}e oko 25 odsto vred-nosti poslova. Pored Ter-moelektra najvi{e }e bitiangaòvani „Lola“, koja jeu me|uvremenu zavr{ila re-vitalizaciju dizalica, za-tim MIN, „Prva Petolet-ka“, Go{a....

– Ovo je prva revitaliza-cija hidroagregata otkakoje “\erdap 1” po~eo da pro-izvodi struju pre 35 godina.Do „podmla|ivawa“ posled-weg od {est agregata navr-{i}e se ~ak ~etiri decenijeod pokretawa hidroelek-trane, a proceweni radnivek postoje}e opreme je 30godina. Upravo zato svi ne-strpqivo ~ekamo po~etakrevitalizacije, jer nije is-to kada se u taj zahvat krenenormalno ili iz neke hava-

rije koja i te kako posku-pquje radove, napomiweStankovi}.

Dobro i blagovremenoodràvawe postrojewaobezbe|ivalo je do sada ne-smetan rad ove hidroelek-trane. U me|uvremenu je re-konstrukcijom dve od {estturbina u “\erdapu 1” pove-}ana mogu}nost rada posto-je}e opreme tokom sprovo|e-wa programa revitalizaci-je. I dok smo se mi uzdali uve{tinu stru~waka za re-monte kao zamenu za skupumodernizaciju, Rumuni su utom poslu prili~no odma-kli. Na svojoj strani hidro-elektrane “\erdap 1” revi-talizovali su pet agregata iu ovoj godini zapo~iwu istizahvat na posledwem, {e-stom. âk su i na “\erdapu2” zavr{ili revitalizacijujednog agregata. Posao je

obavila {vajcarska kompa-nija „Voteh“, nekada{wi„[ulcer“. Dva revitalizova-na agregata na rumunskomdelu “\erdapa 1” su, me|u-tim, u duèm zastoju i tek se22. septembra o~ekuje pu-{tawe u rad jednog od wih.

Na na{oj strani “\erda-pa 1” trenutno su u toku re-monti agregata koji teku bezzastoja. Uspe{no je obavqeni tromese~ni remont brod-ske prevodnice na toj hi-droelektrani, pri ~emu suradovi obuhvatili komplet-nu hidromehani~ku i elek-tro opremu ovog izuzetno va-`nog dela |erdapske brane.Po{to su i pored bri`qi-vog odràvawa dotrajali iovi ure|aji, do{lo je vremei za revitalizaciju samihbrodskih prevodnica. Po-gotovo je izraubovana opre-ma na na{oj prevodnici na

“\erdapu 2” po{to nepre-kidno radi posledwih dese-tak godina, koliko se istatakva prevodnica na rumun-skom delu nalazi u remontu,jer Rumuni stalno odlaùweno pu{tawe u rad. Presvega, usled takvog nepre-kidnog rada neophodna jehitna i temeqna rekon-strukcije prevodnica na na-{em delu “\erdapa 1 i 2”, zakoje postoji mogu}nost da sepotrebna sredstva obezbedeiz inostranih izvora.

– U JP „\erdap“, kaè di-rektor Stankovi}, procesrestrukturisawa je zavr{en.Samo u 2005. godini ovo jav-no preduze}e napu{ta 213qudi, od toga 129 wih odla-zi sa otpremninom. U celomJP ostaje samo 1.090 zaposle-nih, odnosno isto onolikokoliko je i bilo pre nego{to su „Vlasinske hidroe-lektrane“ i HE „Pirot“u{le u sastav “\erdapa“.Smawewem broja zaposlenihpove}an je, me|utim, pro-blem deficitarnosti nekihstruka. Na “\erdapu 1”, re-cimo, broj dizali~ara je sve-den na minimum i to ve}ugroàva sam proces rada.Optimalnu kadrovsku situa-ciju ima samo hidroelektra-na „Pirot“, a svi ostali ujavnom preduze}u suo~avajuse sa nedostatkom odre|enihstru~nih profila, pogotovostru~waka elektro i ma{in-ske struke, {to je i logi~nojer ve} ~etiri godine nijebilo zapo{qavawa.

Miodrag Filipovi}Mladen Ba~li}

Rukovodilac grupe za revitalizaciju Anatolij Ignatov, in-èwer hidroenergetike iz „Silovije ma{ina“, ve} uveliko bo-ravi i radi u “\erdapu 1” na uskla|ivawu detaqa za predsto-je}u montaù opreme. Radovi na revitalizaciji prvog hidroa-gregata, po wegovim re~ima, mogu da po~nu tri meseca posle ve-rifikovawa me|udràvnog sporazuma. Taj prvi agregat }e na-kon desetomese~ne revitalizacije biti pu{ten u rad u tzv.praznom hodu i potom }e se na wemu u naredna dva meseca oba-vqati pode{avawe opreme.

Inèwer Toqa, kako ga saradnici i qudi iz hidroelektra-ne zovu, ima ogromno i burno iskustvo na ovim poslovima. Ra-dio je u Rusiji, pa tri godine na Asuanskoj brani u Egiptu, za-tim na “\erdapu 2” od 1985. do 1988. godine i dugo vremena uLatinskoj Americi – u Kolumbiji, Salvadoru, Venecueli...Svuda je iskqu~ivo bio angaòvan na montaì opreme i revi-talizaciji agregata.

Glavni partneri Rusima na ovom projektu su Termoelektro inema~ki „Simens“. Termoelektro je ve} zavr{io prvu verzijuprojekta radova na revitalizaciji a prema re~ima Sa{e Pe{i-}a koji rukovodi timom te firme na ovim poslovima, ona od-li~no sara|uje sa koncernom „Silovije ma{ini“, sa kojim je iranije radila na “\erdapu“.

Stru~waci velikog iskustva

Dobro odràvawesa~uvalo snagu

Hidroelektrane“\erdap 1”

[esti agregat jeprvi na spisku zarevitalizaciju

40

Hi d r o e l e k t r a n a„Zvornik“ – prve-nac na Drini osno-vana je, kao preduze-

}e od op{tedràvnog zna~aja,pod nazivom „Hidroelektranana Drini“, Re{ewem VladeFNR Jugoslavije od 8. avgusta1947. godine. Bio je to jedan odve}ih objekata prvog petogo-di{weg plana onda{we Jugo-slavije. Gradwa je, pomo}u“{tapa i kanapa“, potrajalapunih deset godina. Gradio sekolos, a nikakve mehanizacijenije bilo?! Umesto buldoè-ra-kramp, umesto bagera-koli-ca, ali srce i entuzijazam gra-diteqa bilo je ve}e od okol-nih brda i planina.

Bila je to nat~ove~anska ineravnopravna borba ~ovekasa prirodom i, pobedio je – ~o-vek. Bilo je dana kada su rado-vi na pregra|ivawu silne inepredvidive Drine podse}a-li na zidawe Skadra na Boja-ni, jer sve {to bi vredni gra-diteqi dawu uradili, no}u biDrina podivqala, nado{la doneba i sav bi mukotrpni, gra-diteqski trud odnela. Uz ve-{tinu neimara, ali i sre}u, jenajzad, pregra|ena, izgra|enaje brana duga~ka 166,5 metara,a visoka 42 metra. Ukupna za-premina akumulacije je 89 kub-

nih hektometara, a povr{inajezera je 13 kvadratnih kilo-metara. U dve ma{inske zgra-de montirana su ~etiri gene-ratora, ukupne snage 96 MW.

HE„Zvornik“ je sve~ano pu-{tena u rad 26.septembra 1955. godine. Naàlost, kraj veli-ke radne pobede i veliko sla-vqe nisu svi graditeqi do~e-kali. Na plo~i, ispod brane,upisano je 39 imena – Oni su zagradwu prvenca na Drini da-li najdragocenije {to su ima-li – svoje ìvote.

Prvi kilovati u HE„Zvor-nik“ su proizvedeni prili-kom probnog pu{tawa u radprva dva generatora na desnojobali Drine 26. jula 1955. go-dine, a za pola veka uspe{nograda, proizvedeno je 22,15 mi-lijardi kilovat-sati elek-tri~ne energije. Podatak zapohvalu i divqewe, jer je pre20 godina, elektroma{inskaoprema u potpunosti amorti-zovana, a gotovo neverovatno

zvu~i podatak da je rekordnaproizvodwa ostvarena pro-{le godine. Proizvedeno je55,6 miliona kilovat-sati, da-kle – posle 49 godina rada!

Sve to, naravno, ne bi se mo-glo ostvariti bez bri`qivenege postrojewa i vrlo visokepogonske spremnosti, kojakrasi ovu elektranu – isti~eMilorad Dragi}, direktor. Unekoliko navrata, ulagalo seu modernizaciju i rekonstruk-ciju postrojewa. Sedamdese-tih, zameweni su namotaji nasva ~etiri generatora, a osam-desetih je zamewena komplet-na oprema za upravqawe, sig-nalizaciju i regulaciju. U HE„Zvornik“ ne postoji ni jedanjedini stari kabal, zamewenisu svi kablovi u duìni od100 kilometara. Rade}i i gra-de}i, vredni Zvorni~ani sumislili i na budu}nost. Pretri godine ura|ena je Studijamodernizacije HE, sa mogu-}im pove}awem snage i do 20

odsto po najpovoqnijoj vari-janti – kaè Dragi}. Za ovajprojekat, ne bez razloga, zain-teresovana je i Svetska banka.

A, sve {to od wih zavisi –Zvorni~ani urade na najboqina~in. Recimo, pre 15 godina, uHE „Zvornik“ bilo je zaposle-no 132 radnika, a sada ih ima80. Dakle, stalno su teìli dapove}aju proizvodwu da smawebroj zaposlenih, {to je jo{retkost na ovim prostorima.

I, ove godine – kada slave 50godina uspe{nog rada, mogu sepohvaliti izuzetnim rezulta-tima. Od po~etka godine, pro-izvedeno je 392,6 miliona ki-lovat-sati elektri~ne energi-je a plan je preba~en za 19,84odsto. Prose~no angaòvawepo agregatu je 6.981 sat. Uz do-bru hidrologiju, prose~ni do-tok je iznosio 433 kubika u se-kundi, odràvawe i nega, presvega, bili na visokom nivou –isti~e direktor Dragi}. I sapunim pravom, naravno.

Sopstvenim snagama zavr-{ili su remonte tri genera-tora i zapo~eli ~etvrti.

Jednom re~ju – posle jubi-larnih pola veka postojawa irada, HE„Zvornik“, ovde seima ra{ta i slaviti.

M.\oki}

Gradwa HE„Zvornik“ je bila svojevrsna kovnica elektropri-vrednih kadrova. Na stotine graditeqa, predvo|enih Borom-Kintom, Miroslavom Jovanovi}em i Radenkom Nikoli}em, ste-kli su ovde dragocena iskustva. Svi zajedno su oti{li na grad-wu HE „Bajina Ba{ta“, zavr{ili su je pre planiranog roka iu{tedeli onda{wih velikih pet milijardi dinara.

RADOVI NA REMONTMA U JP „LIMSKE HE“ ULAZE U DRUGU POLOVINU

Odloèno pra`wewe jezera HE „Potpe}“U prvoj dekadi avgusta je zavr-

{en remont u HE „Uvac“, a 19.avgu-sta, posle mesec i po dana, zavr{e-ni su remontni radovi u HE „Bi-strica“. Najpre su radovi produè-ni za desetak dana zbog sanacijeo{te}ewa na predturbinskom za-tvara~u, koji su uspe{no zavr{eni,a potom, zbog ugradwe opreme zamerewe protoka, koju su dobili izdonacije {vajcarske vlade. Zapo-~eti su i remontni radovi uHE„Uvac“, koji }e potrajati tri ne-deqe. Bi}e to klasi~an remont,bez ve}ih zahvata.

Najkasnije u remont ulazi, {to jei logi~no, HE „Potpe}«, jer je jedinaproto~na hidroelektrana u sasta-vu „Limskih HE“. Remonti u ovoj hi-

droelektrani po~eli su 22.avgustai traja}e tri puta po tri nedeqe-za svaku ma{inu po dvadesetak da-na. Planirano je da se u toku re-monta izvr{i totalno pra`wewe igeneralno ~i{}ewe potpe}kog jeze-ra. Tom prilikom treba izvu}i nastotine kamiona otpada, koji ugro-àva proizvodwu elektri~neenergije. Naime, zbog nagomilanogotpada na re{etkama, gubi se pro-izvodwa od 3–4 MW, odnosno izgu-bi se godi{wa proizvodwa jednoggeneratora snage 10 MW!

Me|utim, zbog planiranog pra-`wewa potpe}kog jezera, digla sevelika uzbuna u sanxa~kom kraju.Pobunili su se ribolovci iz op-{tine Rudo, a to je dràva BiH, ra-

zne nevladine organizacije i eko-lo{ki „prvoborci“. Gra|ani Pribo-ja su oti{li najdaqe-rekli su, akose ispusti voda iz jezera, iseli}ese i od planiranog pra`wewa seodustalo. Da bi se bar deo otpadasa re{etki o~istio, angaòvani sugwurci, ali to ne re{ava problem.A, problemi sa otpadom su vi{ede-cenijski i veliki, jer sav otpad odIvangrada, Bijelog Poqa, Prijepo-qa, Priboja i Nove Varo{i zavr{iu jezeru HE„Potpe}“. Do}i }e, vaq-da, kraj i tim problemima. Zahva-quju}i inostranoj donaciji gradi-}e se deponija u jednoj uvali 800metara iznad jezera, a otpad }e bi-ti recikliran.

7M.\. Jezero HE „Potpe}«

HE „ZVORNIK“ U ZNAKU OBELEÆAVAWA 50 GODINA RADA

Pola veka prvenca sa DrineDrinu savladali neimari koji su svoja iskustva preneli na druge hidroelektrane U

jubilarnoj godini sa 22 milijarde i 150 miliona kilovat-~asova elektri~ne energije

Graditeqi


41

Uprole}e 1999. go-dine sru{en jeMost slobode uNovom Sadu. Tada

je prekinuta najva`nija vezaSrema i Ba~ke. Od tada pa dodanas, gra|ani Novog Sada,ali i svi oni koji èle ovu-da da pro|u, putovawe produ-àvaju duplo i prinu|eni suda sa sremske pre|u na ba~kustranu preko neuslovnog pu-ta, koji uop{te nije dimen-zionisan za ovakav saobra-}aj, kao i preko, u najmawuruku, ~udnovatog „mosta nabaràma“.

Ovih dana o~ekuje se zavr-{etak radova na Mostu slo-bode. Prema posledwim in-formacijama, ovaj vaànstrate{ki objekat trebalobi da bude pu{ten u promet28. septembra, {to se pokla-pa sa ranijim najavama odgo-vornih da }e Most slobodebiti predat na upotrebu gra-|anima do kraja septembra.

Polovinom 2004. godine,na me|unarodnom tenderu zaobnovu i rekonstrukciju

Mosta slobode, sa ponudomod 3,22 miliona evra, od se-dam u~esnika ovaj zna~ajanposao poveren je konzorciju-mu „Elektrovojvodina»-Energotehnika „Ju`na Ba~-ka“, Mostogradwi i Ba~ka-putu, da bi u decembrubio potpisan ugovorza izvo|ewe radova,sa rokom od devet me-seci. Oko desetogmarta ove godine, ka-da su to dozvolilivremenski uslovi,po~elo je ra{~i{}a-vawe i demontaàporu{enih delova objektakoji su u nadle`nosti ovogkonzorcijuma. Nadzor u iz-gradwi mosta obavqa fran-cuska kompanija BCEOM, afinansijer je Evropskaagencija za rekonstrukciju.

Pogon „Elektrovojvodi-ne“, Energotehnika „Ju`naBa~ka“ u ugovorenom rokutrebalo je da izgradi kom-pletnu spoqnu javnu rasvetuna ovom izuzetno zna~ajnomobjektu, kako za severnu srp-

sku pokrajinu, tako i za ceoregion, zatim tunelsku rasve-tu, obnovi trafo – stanice,napravi novi ventilacionisistem i video nadzor u tune-lu, koji je sastavni deo Mostaslobode, kao i da uradi celo-

kupan protivpoàrni si-stem. Sve to u skladu sa najvi-{im evropskim standardimaza ovu vrstu objekata.

U Energotehnici „Ju`naBa~ka“ tim povodom kaù da}e tenderski radovi bitiprecizno zavr{eni u pred-vi|enom roku – do 10. sep-tembra ove godine, ali na-gla{avaju da je prvobitniposao dodatno uve}an za 40odsto ({to se odnosi na ure-|ewe javne rasvete i na putuprema Rumi, kao i putu Pe-trovaradin – Sremska Ka-menica). Svi radovi bi}ezavr{eni do desetog septem-bra, a kona~an iznos vred-nosti radova pove}an je na4, 6 miliona evra.

Novinu na ovom objektu, uodnosu na stawe pre bombar-dovawa, predstavqa}e, sva-kako, signalizacija izvede-

na prema me|unarodnimstandardima, a celim siste-mom upravqa}e se iz jednogcentra. Most }e posedovatii meteosignalizaciju, kao ivideo nadzor koji }e u sva-kom trenutku davati infor-

macije o saobra}aju utunelu.

– Od 247 radnika,koliko trenutnoupo{qava Energo-tehnika „Ju`na Ba~-ka“, na poslovimaure|ewa Mosta slo-bode u~estvuje svegapet odsto, a i to je za

nas sporedni posao -kaè zalist kWh Novak Koprivica,direktor Energotehnike „Ju-`na Ba~ka“,. On nagla{avada je osnovna delatnost ovogpogona, u stvari, izgradwa iodràvawe elektrodistri-butivnih objekata i da je ovajdeo „Elektrovojvodine“, po-sao prihvatio zbog zna~ajamosta, kao i zbog toga da bise slobodan deo radnika upo-slio na trì{tu.. Takav an-ga`man, nagla{ava direktorKoprivica, ni u jednom mo-mentu ne ugroàva nijedanposao iz osnovne delatnostiEnergotehnike „Ju`na Ba~-ka“. Ilustracije radi, u vre-me finalnih radova na Mo-stu slobode sa uspehom je urad pu{tena i TS 110 kV uVr{cu.

A. Jan~i} Raki}evi}

PRI KRAJU RADOVI NA URE\EWU MOSTA SLOBODE U NOVOM SADU

^vrsta veza Srema i Ba~ke Pu{tawe Mosta u promet najavqeno za 28. septembar „Elektrovojvodina“, Ener-

gotehnika „Juæna Ba~ka“ i drugi ivo|a~i poverene poslove zavr{avaju u roku

U Sremskoj Kamenici jo{ jedan kablovski vod Radi sigurnog snabdevawa Instituta za kardiovaskularne i

plu}ne bolesti u Sremskoj Kamenici, „Elektrovojvodina“ je sa-mostalno, pored predvi|enog, finansirala jo{ jedan istovetan20-kilovoltni kablovski vod. Na taj na~in „Elektrovojvodina“je uloìla 9,5 miliona dinara u Most slobode, sopstvenihsredstava. Na pitawe da li je to bilo neophodno, Koprivica jerekao da za taj posao nije bilo dileme, jer je menaxmentu „Elek-trojvodine“ sigurnost snabdevawa elektri~nom energijom, oveugledne zdravstvene ustanove imperativ, uostalom kao i dru-gih prioritetnih potro{a~a.

Po najvi{im evropskimstandardima: Most slobode

DISTRIBUCIJE

Za potrebe javne rasvete Mostaslobode i prilaznih puteva bi}e

postavqeno 279 stubova, sa pojednom ili dve svetiqke

*

*


42

JP ELEKTRODISTRIBUCIJA NI[

Iskqu~ivawa,utuèwa,ali i nagrade

Iskqu~ivawa i utu-èwa du`nika nateritoriji JP Ele-ktrodistribucija

Ni{, od kojih se potraùje{est milijardi dinara, od~ega samo doma}instva dugu-ju ~etiri milijarde, daju re-zultate. Sve je vi{e onih ko-ji se javqaju ̀ ele}i da izmi-re zaostala dugovawa, podi-ù kredite kod svojih bana-ka ili u dogovorusa nadle`nima ud i s t r i b u c i j isklapaju ugovor oisplati duga navi{e rata, uz pla-}awe teku}e po-tro{we, saznajemou JP ED Ni{. SaPo{tanskom {te-dionicom je potpisan spo-razum o pla}awu ra~una zastruju na {alterima po{tabez pla}awa provizije. Ta-kav dogovor je mogu} i sa ne-kim bankama.

U Ni{u, Pirotu i Proku-pqu postavqeni su postter-minali u {alter salama ko-ji }e gra|anima omogu}itipla}awe duga za struju kre-ditnim karticama na {est

i 12 mese~nih rata bez pot-pisivawa ugovora sa di-stribucijom. A u ciqu pove-}awa naplate, planirano jei uvo|ewe inkasantnih slu-`bi, koje }e u vangradskimpodru~jima struju napla}i-vati na licu mesta.

Potro{a~ima se nizommera olak{ava regulisawezaostalog duga. Tako se oni,kako isti~u u ED NI[, mo-

gu obratiti i svojim banka-ma za podizawe povoqnihkredita koji }e im omogu}i-ti isplatu dugovawa u celi-ni, a postoji i mogu}nostpla}awa ra~una trajnim na-lozima banke. Na taj na~indoma}instva mogu izmiri-vati teku}u mese~nu potro-{wu ili ratu prema sklo-pqenom ugovoru.

– Onima koji ne èle da

reguli{u dug, struja se is-kqu~uje, ali tek posle sla-wa nekoliko opomena.Me|utim, opomene ne dajuèqene rezultate pa sko-ro svakodnevno tridese-tak ekipa montera ima pu-ne ruke posla i dnevno sesa mreè iskqu~uje i posto doma}instava, isti~eBratislav @ivi}, {efSlu`be za iskqu~ewa.

O p { t i n s k o msudu u Ni{u EDNi{ je podnela15.175 tu`bi aukupan iznos utu-èwa je 1,187 mi-lijardi dinara.Do sada je re{eno3.785 predmeta ukorist distribu-

cije i napla}eno je ne{tovi{e od sto miliona dina-ra. Mnoge tu`be ne mogubiti u potpunosti napla}e-ne, jer dobar deo utuènihpotro{a~a pla}a dug u vi-{e rata, a neka potraìva-wa su zastarela. Do krajagodine planira se jo{7.600 utuèwa. Sa ovako ve-likim brojem utuèwa EDNi{ }e u}i u normalan ko-

losek utuèwa i, kako na-vodi Dragan Stankovi}, ru-kovodilac Slu`be za prav-ne, kadrovske i op{te po-slove, ne}e se dozvoliti za-starelost utuèwa ve} }e seuz skra}eni postupak i}i uizvr{ewe. Tu`be se podno-se protiv svih koji imajudeset nepla}enih obra~unaza struju a u narednom peri-odu tu`be }e uslediti i po-sle dva do tri nepla}enara~una. Kod Trgovinskogsuda u Ni{u vodi se postu-pak i protiv 235 pravnihlica ~iji je ukupan dug 578miliona dinara.

Dok se vodi „borba“ sadu`nicima, oni koji re-dovno pla}aju struju, dobi-jaju poklone. Svi oni kojisu od po~etka godine re-dovno izmirivali svojeobaveze i bili u preplati,konkurisali su za nagrade.Metodom slu~ajnog uzorkaizabrano je 180 potro{a~akojima su u znak pa`we izahvalnosti uru~eni po-kloni, majice i ka~keti saoznakom ED Ni{.

S. Man~i}

[vedska me|unarodna agencija za razvoj SIDA donator jemnogobrojnih akcija i projekata koji se sprovode na teritorijijugoisto~ne Srbije u elektrodistribucijama Vrawe, Leskovac iNi{. Ukupna vrednost donacije je 3,1 miliona evra za akcije ko-je }e se obavqati tokom dve godine u ovim distribucijama. U EDNi{ u planu je nabavka ure|aja za merewe i analizu parameta-ra mreè, remont trafo-stanice 35/10 “]ele Kula“, uvo|ewedaqinskog upravqawa u ~etiri trafo-stnice i radio sistemaza te potrebe, kao i ugradwa kondenzatorskih baterija.

U toku je priprema dokumentacije za sprovo|ewe ovih aktivno-sti i, kako navodi Andrija Vuka{inovi}, pomo}nik direktora zatehni~ke poslove, o~ekuju se dozvole za radio veze, kako bi na je-sen do{lo i do prakti~ne realizacije projekta. Stru~ni nadzorda}e donator i o~ekuje se dolazak dvojice predstavnika SIDE.

Donacija iz [vedske

U nastojawu da se naplate zaostala dugovawa preduzimaju se opseæne mereUtuæivawa daju rezultate do sada u korist ED re{eno 3.785 predmeta

Krivi~ni postupci protiv potro{a~akoji se posle iskqu~ewa samovoqno

prikqu~uju na mreù. Do sada je pokrenut 741 krivi~ni postupak

GR^KO RE[EWE ZA SRPSKI PROBLEM

Brojilo na dohvat rukeIzgleda da su gr~ka elektrodistributivna

preduze}a uspela da re{e probleme koji sede{avaju radnicima na{ih distribucija pri-likom o~itavawa brojila ili iskqu~ewa po-tro{a~a sa mreè. Postaviv{i aparate vanstambenih zgrada, odnosno ku}a, Grci su one-mogu}ili bilo kakav kontakt radnika distri-bucije i vlasnika, dok na{e ekipe i daqe mu-ku mu~e sa „neposlu{nim“ potro{a~ima, psi-ma, bombama u ormari}u, polivawem benzinomi te{kim re~ima i pretwama, koje su naà-lost postale uobi~ajena stvar za ove qude.

Pored olak{anog pristupa aparatu, moè sere}i da je omogu}eno i redovno o~itavawe broji-la u vikend naseqima, {to kod nas opet predsta-vqa problem, jer su vlasnici malo kad prisutni,a ormari} sa brojilom je – u ku}i. A i tro{kovioko obave{tavawa da }e ~itawe brojila bitiobavqeno u odre|eno vreme ne postoje.

Mo`da }e primer koji navodimo biti od kori-sti na{im distributerima, jer }e time svakakopomo}i ekipama da uspe{nije i bez opasnostipo ìvot obavqaju posao.

A. ôli}

Lak pristupbrojilima


43

FOTO: DOBRI]

STABILNIJE NAPAJAWE ELEKTRI^NOM ENERGIJOM ZA TRI BEOGRADSKE OP[TINE

Gradwa TS „Obili}“pri kraju

Najzna~ajniji elektroe-nergetski objekat u posled-wih desetak godina Zajed-no sa poslovnim delom uobjektu, investicija je vred-na oko osam miliona evra

Transformatorskastanica i razvodno

postrojene„Begrad 36“

poznatije kaoTS „Obili}“

startuje u oktobru

B eograd }e uskorodobiti jo{ jedanobjekat koji }epredstavqati sna-

`no izvori{te elektri~neenergije na naponskom ni-vou 110 kV. U zavr{noj jefazi, naime, izgradwatransformatorske stanicei razvodnog postrojewa„Beograd 36", poznatije kaoTS „Obili}“, na kojoj se ve}obavqaju zavr{na ispitiva-wa i pode{avawa. Ukupnupripremu za finalne pro-vere rade stru~waci Elek-trodistribucije Beograd, aza sekundarne sisteme za-{tite i upravqawa pomaùim eksperti firme „Si-mens“. Prema planiranojdinamici radovi na ukla-pawu TS u 110 kV mreùtreba da po~nu 26. septem-bra, a pu{tawe objekta u radpredvi|eno je u periodu od10. do 20. oktobra.

– Zbog intenzivne iz-gradwe stambeno poslovnihobjekata na ovom delu Beo-grada nesrazmerno je pove-

}an broj potro{a~a elek-tri~ne energije u odnosu nakapacitete trafostanica35/10 kV, preko kojih se ovopodru~je napajalo, pa su ne-prestano radile sa velikimoptere}ewem. Pu{tawem urad TS „Obili}“ gra|anina teritoriji op{tinaVra~ar i Zvezdara, a deli-mi~no i Vo`dovca, ima}ekvalitetno i pouzdanosnabdevawe elektri~nomenergijom. Okolne TS 35/10kV bi}e rastere}ene, potpu-no }e se supstituisatiobli`wa TS 35/10 kV u Gr-~i}a Milenka i obezbedi}ese odre|ene rezerve u kapa-citetima elektri~ne ener-gije za prikqu~ivawe novihpotro{a~a, kaè SlobodanKolarov, koji obavqa funk-ciju nadzornog organa nadizgradwom ovog objekta.

Na nepuna 23 ara u blizi-ni stadiona FK „Obili}“izgra|en je energetsko – po-slovni objekat, u kojem samaTS zauzima oko 2.000, a po-gonsko – poslovni deo naspratu oko 550 metara kva-dratnih. S obzirom na to dase nalazi u podru~ju stambe-nih zgrada velike gustine,objekat je projektovan i iz-gra|en po najvi{im stan-dardima i kriterijumima upogledu za{tite ìvotnesredine. Izrada glavnoggra|evinskog projekta i iz-vo|ewe gra|evinskih i gra-|evinsko – zanatskih radovapovereni su preduze}u „Rat-ko Mitrovi}“, Sektor pro-jektovawa beogradske Elek-trodistribucije uradio jeglavni elektrotehni~ki

projekat, a geotehni~kielaborat i istra`ne radoveobavili su stru~waci „Ko-sovoprojekta“. Specijali-zovana preduze}a „Minel„i„Energoinvest-RAOP“ izIsto~nog Sarajeva (Repu-blika Srpska), izveli suelektromonta`ne radove.

Prvu fazu uklapawe TS umreù 110 kV i 10 kV imontaù postrojewa MTKobavila je Direkcija iz-gradwe i radionica EDB.Zajedno sa ekipama FKS izJagodine izvedeni su i ra-dovi na polagawu prikqu~-nog kabla 110 kV, ~ija jetrasa ina~e u dovodu duga500 metara i toliko u odvo-du, kao i radove na polaga-wu 10 kV kabla u duìni od20 kilometara.

– Proizvo|a~i opreme supoznate doma}e i stranefirme, nagla{ava Kolarov.„Energoinvest“ je isporu-~io 110 kV postrojewe, kojeje izolovano gasom SF6, satri dovodno – odvodna, dvatrafo i jednim spojnim po-qem. Oprema 10 kV je iz za-jedni~ke produkcije „Si-mensa“ i „Minela“. Re~ je ometal – clad }elijama saugra|enim vakumskim pre-kida~em, a od ukupno 58 }e-lija 44 su izvodne, po ~eti-ri trafo i spojne, po dvemerne i MTK i dva ku}natransformatora. Dva ener-getska transformatora od40 MVA su tako|e proizve-deni u „Minelu“.

Objekat poseduje integri-san sistem za{tite i upra-vqawa najnovije generacijesa mikroprocesorima „Si-

mens“, putem PC ra~unaraostvaruje se funkcija lo-kalnog komandovawa i pra-}ewa hronologije doga|awau TS, a sinhronizacija lo-kalnog vremena preko GPSure|aja. Daqinsko upravqa-we je preko dva nezavisnatelekomunikaciona preno-sna puta iz Dispe~erskogcentra EDB na Slaviji, asopstvena potro{wa iz dvaku}na transformatora sna-ge 2x250 kVA i razvodnihormana sa automatskim osi-gura~ima.

Funkcionisawe sistemagrejawa i hla|ewa u TS, kaoi sistema tehni~ke za{ti-te, potpuno je automatizova-no, preko temperaturnihsenzora i odgovaraju}ihkontrolera, a sistem dojavepoàra izveden je prekomikroprocesorske protiv-poàrne centrale. Kao i zapostrojewe mre`no ton-frekventne komande, koje jeugra|eno u ovaj objekat, pro-izvo|a~i i isporu~ioci suspecijalizovane firme„Simensa“.

Za rad na postrojewimaenergetskog objekta ovakvevrste obavezna je obuka za-poslenih, kaè na kraju in-èwer Kolarov. Od sedam-deset planiranih, grupa od30 montera dispe~erskihekipa ve} je pro{la deoobuke za odràvawe i mani-pulaciju postrojewem 110kV. Predstoji im obuka na10 kV postrojewu i koman-dovawem na stani~nom ra-~unaru.

R. Sretenovi}


SINDIKAT

44

INICIJATIVA SINDIKATA EPS-a ZA DOPUNU ZAKONA O ENERGETICI

Akcije i – radnicimaPredloæeno da se precizira da su sredstva za osnivawe i rad energetskih

subjekta u dræavnoj svojini i da moæe da se privatizuje najvi{e 49 odsto kapi-tala, od kojeg bi 15 odsto akcija bilo podeqeno zaposlenima U pripremipredlog da se osnuje akcionarsko dru{tvo „EPS – Kapital“

Glavni odbor Sindi-kata radnika EPS-akrenuo je u za{tituinteresa zaposlenih

s dvema inicijativama nor-mativnog karaktera. Prvase odnosi na predlog Na-rodnoj skup{tini Republi-ke Srbije da dopuni nedav-no usvojeni Zakon o energe-tici, a druga na osnivaweakcionarskog dru{tva kojebi upravqalo imovinomsvih javnih preduze}a JPEPS, registrovanom u pro-{logodi{wem popisu.

Milan Kova~evi}, pred-sednik SindikataEPS-a, kaè da suobe ove inicijativeproiza{le iz istograzloga, a to je za-{tita interesa dr-àve Srbije, wenihgra|ana i, svakako,zaposlenih u EPS-u.U Zakonu o energeti-ci, smatra se, obave-zno mora da se preci-zira da su sredstva za radJP EPS, ali i svih drugihjavnih preduze}a u energet-skom sektoru, u dràvnojsvojini i da se, pri tom, de-fini{e da ne moè da seprivatuzuje vi{e od 49 od-sto ovih sredstava.

Kako obja{wava na{ sa-govornik, ovakvo odre|eweje izostavqeno iz novog za-kona iako ga je bilo u pret-hodnom, a da nikome nije ja-sno {ta se èlelo time. USindikatu EPS-a se sumwada bi bez ovog zakonskog od-re|ewa moglo da se dogodida nekome padne na pamet daprivatizuje, na primer, i 70odsto sredstava EPS-a, {tobi, u krajwem, imalo vrlolo{e posledice.

Kova~evi} navodi, izme-|u ostalog, da bi sa priva-tizacijom ve}inskog delakapitala EPS-a dràva

Srbija izgubila mogu}nostda postoje}im elektroe-nergetskim kapacitetimaupravqa na na~in koji osi-gurava ispuwewe bilansi-ranih potreba za strujom, ajo{ mawe bi mogla da uti~ena kretawe cene struje ia-ko bi u ovom domenu i daqeimala regulatorno pravo.Da bi gra|ani Srbije ima-li dovoqno struje, i to poceni ekonomski i socijal-no prihvatqivoj, dràvamora da bude ve}inski vla-snik kapitala u EPS-u, jer}e samo tako mo}i da uti~e

na na~in kori{}ewa re-sursa i ekonomske odnosekoji se iz toga izvode. Pri-vatni kapital, podse}a Ko-va~evi}, rukovodi se jedi-no profitom i svaka drugaopcija mu je sporedna, pa ito po kojoj ceni }e proiz-voditi kilovat-sat i, naro-~ito, kome }e ga prodavati.

– Kada smo se za ovakvore{ewe zalagali tokom di-

skusije o predlogu sada ak-tuelnog Zakona o energeti-ci, odgovoreno nam je da ta-ko ne{to nijedna zemqanije usvojila i da su razgo-vori o privatizaciji u

energetskom sek-toru za Srbiju da-leka budu}nost. Naprimeru NIS-apokazalo se da ovajdrugi argument ni-je ta~an, a mi smo uobrazloèwu svo-ga predloga nave-li da je ve}inskovlasni{tvo nadenergetskim po-

tencijalima regulisalaGr~ka – navodi Kova~evi}.

Druga inicijativa Sin-dikata EPS-a izgleda kaoda je proiza{la iz prve, jerse predlogom za osnivaweakcionarskog dru{tva„EPS – Kapital“ u stvarisugeri{e na koji na~in bise raspolagalo kapitalomEPS-a, i onim delom kojibi ostao u vlasni{tvu dr-

àve (51 odsto) i onim, ma-wim, od 49 odsto, koji bimogao da se privatizuje.Sindikat EPS-a ne samoda predlaè osnivawe ak-cionarskog dru{tva ve} jekoncipirao i predlog za-kona o osnivawu, koji na-merava da, uz potpise zapo-slenih i wihovih ~lanovaporodica, dostavi Narod-noj Skup{tini Srbije.

Kova~evi} kaè da }eSindikat iskoristitiustavno pravo, da 15.000gra|ana moè da predloìzakon, te da }e nastojati daosnovni kapital budu}eg„EPS – Kapitala“ bude iz-raèn u akcijama odre|enenominalne vrednosti i kaotakav upisan u registar.On nagla{ava da je ovo, ustvari, incijativa Sindi-kata za dono{ewe zakona opodeli besplatnih akcijaradnicima EPS-a, jer }e sepredloìti da 15 odstovrednosti pripadne radni-cima EPS-a, 15 odsto da seupi{e u privatizacioniregistar, a ostatak po even-tualnoj drugoj revizijii{ao bi u penzioni fond.Naravno, akcinarsko dru-{tvo bi upravqalo i onimdelom imovine koja biostala u dràvnom vlasni-{tvu, kako bi se u celiniobezbedili uslovi za stva-rawe profita i o~uvaweenergetskih resursa.

A. Cvijanovi}

Kova~evi} kaè da su za podelu besplatnih akcija zainte-resovani svi zaposleni u javnom sektoru, kako oni u NIS-u,Telekomu ili @eleznici, tako i radnici u zdravstvu, obra-zovawu, trgovini, ugostiteqstvu... Neki sindikati ve}ih jav-nih preduze}a ve} su najavili da }e se, svako u svojoj delat-nosti, pridruìti zahetvu za dono{ewe zakona o dodeli ak-cija radnicima. Ima ideja da takvu inicijativu jedinstvenoupute Skup{tini Srbije.

Javni sektor jedinstven

U koncipirawu nacrta zakona o osnivawu akcionarkog dru-{tva „EPS – Kapital“, Sindikat EPS-a nastoji da obezbedi dase u kapital ovog novog preduze}a uvrsti sve ono {to je ~ini-lo imovinu JP EPS prema popisu iz 2004. godine, kao i u me|u-vremenu ste~ena imovina. Pri tome, nabrojana su sva javnapreduze}a koja su prema Zakonu o elektroprivredi ~inila JPElektroprivreda Srbije, pa i ona na Kosovu i Metohiji. Kova-~evi} nagla{ava da bi se ovakvim re{ewem spre~ilo da seimovina kosmetskih preduze}a rasproda ili na drugi na~inotu|i, a da radnici koji su proterani iz wih ne mogu da ostva-re pravo na akcije po osnovu uloènog rada.

I kosmetska preduze}a

Da bi gra|ani Srbije imalidovoqno struje, i to po

ekonomsko prihvatqivoj ceni ,dràva mora da bude ve}inski

vlasnik kapitala u EPS-u

*

*


45

Pro{le godine spe-cijalni izaslanikgeneralnog sekreta-ra UN na Kosovu i

Metohiji vratio je Skup-{tini Kosova, kao privre-menoj instituciji vlasti uPokrajini, zakon o koncesi-jama, koji je ta skup{tinausvojila, ali koji specijal-ni izaslanik nije mogao daproglasi. Jer, kako je nave-deno, „nije u saglasnosti saUstavnim okvirom za pri-vremenu samoupravu, ugroà-va rezervisane nadle`nostii odgovornost specijalnogizaslanika i sadrì mnogo-brojne mawkavosti i su-{tinske propuste“. Tako|e,iz kancelarije {efa UN-MIK-a sugerisano je da se„zakon na sadràjan na~inizmeni od samog po~etka“.

Pri{tini je, posle toga,postalo jasno da ne moè dadonese zakon koji je u is-kqu~ivoj nadle`nosti dr-àve, odnosno RepublikeSrbije. Pa ipak, od osnovnenamere nije se odustalo.Umesto zakona o koncesija-ma, sada je pripremqenpredlog zakona o proceduridavawa koncesija, {to }ere}i zakonskog akta proce-duralne prirode, kojim se,naravno, podrazumeva da jesamo davawe koncesije regu-lisana stvar. Ali, nije!Proceduralnim aktom samose poku{ava da se u zape}akgurne pre~e pravo.

Davawe koncesija je, nai-me, neprikosnoveno pravodràve vlasnika dobara, a toje na Kosovu i Metohiji dr-àva Srbija. Otuda je iz Di-rekcije EPS-a za kometska

preduze}a upu}eno pismo po-slovodstvu i Upravnom od-boru EPS-a, kao i odgovara-ju}im dràvnim organima, ukome se skre}e pa`wa da sezamenom teza, odnosno deza-vuisawem osnovnog prava, uzpomo} proceduralne zakon-ske forme, kr{i Rezolucija1244 i ugroàvaju osnovnaprava dràve Srbije.

Pravnik u DirekcijiEPS-a za kosmetska pitawaMilan Vujakovi} ka-è za na{ list da jenovoponu|enim zako-nom u Pri{tini ustvari napravqen po-ku{aj da se na spored-na vrata u|e u glavniprostor – dràvnukompetenciju.

– Utvr|uju}i proce-duru za ne{to {to ni-je u wenoj nadle`nosti, akoncecije sigurno nisu,Skup{tina Kosmeta, iakoprivremenog mandata, na-stoji da trajno onemogu}idràvu Srbiju da raspola-è svojim prirodnim bogat-stvom. Za nas u Elektropri-vredi Srbije, to je izuzetnobitno pitawe s obzirom nato da bi se prema takvom jed-

nom zakonu, koji bi, uprkoswegovoj koliziji s me|una-rodnim pravom u oblastisvojine, eventualno mogao ida proglasi specijalni iza-slanik na Kosmetu, malteneunedogled odloìla mogu}-nost na{eg u~e{}a u kori-{}ewu ugqenih i vodnih re-sursa u Pokrajini – obja-{wava Vujakovi}.

U ponu|enom predloguovog zakona, isti~e Vujako-

vi}, daje se pravo Regulator-noj komisiji za nabavke dadonosi i usvaja pravila ipodzakonske akte za sprovo-|ewe ovog zakona, a kada sesve to stavi u ravan sa ve}usvojenim zakonskim re{e-wima o davawu objekata podzakup na 99 godina, i to spravom nasle|ivawa, onda sunamere privremene kosmet-

ske skup{tine sasvim o~i-gledne. Pri tome, trebaimati u vidu da je Skup{ti-na Kosova ve} donela velikideo zakona kojima se oblastenergetike reguli{e potpu-no nezavisno od RepublikeSrbije i wenih organa iprivrednih subjekata.

Istina, kako kaè Vujako-vi}, iz Zakona o privatiza-ciji izuzeta su javna preduze-}a, kao deo dràvnog vlasni-

{tva koje se ne mo-è prodavati, alizakonima u oblastienergetike, davawaobjekata pod zakup,pa sad ovim predlo-gom da se procedu-ralno reguli{e da-vawe koncesija,o~igledno se utireput potpuno samo-

stalnom kori{}ewu ener-getskih potencijala. Dodat-ni argument za ovu tvrdwu je~iwenica da su pri{tinski„zakonodavci“ ve} pripre-mili Nacrt zakona o stra-nim ulagawima, u kome tako-|e nema ni naznake da se ra-~una na ikakvo u~e{}e Beo-grada u odlu~ivawu o tomepod kojim uslovima i kojimstranim investitorima }ese ustupati na kori{}eweono ~ime formalno-pravno,pa i prema Rezoluciji 1244,raspolaè Srbija, kao vla-snik prirodnih dobara i iz-gra|enih prera|iva~kih ka-paciteta. Ima li ovakvo ko-smetsko zakonodavstvo ika-kve veze sa ocewivawemstandarda na Kosmetu? Upu-}eni kaù ima, i te kakve.

A. Cvijanovi}

KOSMET

Re~ koncesija je latinskog porekla i u pro{losti se koristi-la u zna~ewima: ustupawe zemqe, dozvola, priznawe u postup-ku, povlastice. Kasnije je wome ozna~avano ustupawe pravnimlicima iskqu~ivo javnih prava. U kapitalizmu, javno pravo jepre{lo u dràvni monopol, {to zna~i, kako obja{wava Vujako-vi}, iskqu~ivo pravo dràve da eksploati{e javna dobra iliodre|ene delatnosti radi sticawa prihoda za javne potrebe.

– U naj{irem smislu, koncesija zna~i dozvolu koju javnavlast izdaje fizi~kom ili pravnom licu (doma}em ili starnom)radi eksploatacije nekog javnog dobra ili obavqawa neke de-latnosti od javnog interesa – navodi Vujakovi} i dodaje da je upravnoj nauci ovo sasvim jasno i da se nigde ne ostavqa mogu}-nost da o koncesiji odlu~uje privremena lokalna samouprava.

[ta je koncesija

Davawe koncesija jeneprikosnoveno pravo dràve

vlasnika dobara, a to je na Kosovui Metohiji dràva Srbija

*

*

Stvara se zakonska mogu}nost zadavawe koncesije na ugqenokope:sa Povr{inskog kopa „Bela}evac“

STVARA SE ZAKONSKA OSNOVA ZA KON-CESIJE I STRANA ULAGAWA NA KOSMETU

Guraju Srbijuu zape}ak

Direkcija EPS-a za kosmetska pred-uze}a obavestila poslovodsvo EPS-a idræavne organe da su zakoni u skup-{tinskoj proceduri


EKOLOGIJA

REKULTIVACIJA U FUNKCIJIZA[TITE ÆIVOTNE SREDINE

[ume smewujujalovi{ta

N o v o f o r m i r a n opreduze}e za re-kultivaciju io z e l e w a v a w e ,

RIO, u Kostolcu, odmah nastartu na{lo se pred veo-ma odgovornim zadacimavezanim za za{titu ìvot-ne sredine. Iz nazivapreduze}a vidi se wegovadelatnost a, pri tom, tre-ba imati u vidu da je u Ko-stolcu, u okviru nekada-{weg IEK „Kostolac“ po-stojala OOUR „Rekultiva-cija i ozelewavawe“ kojase bavila istima poslovi-ma – ure|ivawem zemqi-{ta po zavr{enoj eksploa-taciji ugqa. Po~etkom de-vedesetih godina pro{logveka, ovo preduze}e je uga-{eno i posle toga na po-slovima rekultivacije ze-mqi{ta gotovo da se ni-{ta nije ni radilo.

– Rekultivacija degra-diranog zemqi{ta, posle

eksploatacije ugqa, veo-ma je va`no i zna~ajnopitawe koje je ne samo za-konska, nego i moralnaobaveza, kada je re~ o Ko-stolcu i okolini. Jer,kaè Gordana \ulakovi}direktor preduze}a RIO,zna~ajne povr{ine plod-nog sti{kog zemqi{tazahva}ene su eksploata-cijom lignita. Na osnovupodataka, koji se vode od1953. godine, za potrebePK „Kostolac“ ekspro-prisano je vi{e od 3.000

hektara zemqi{ta. Odtoga, odlagali{ta jalo-vine zauzimaju oko 2.500hektara, pod {umom senalazi 400, pod oranica-ma 140, a na dva hektarazasa|eni su eksperimen-talni vo}waci.

Da bi se degradirano ze-mqi{te privelo prvobit-noj nameni, potrebno je,najpre, uraditi tehni~ku,a potom i biolo{ku re-kultivaciju. Potrebnafinansijska sredstva zaove poslove su zna~ajna a,

kako ih posle devedesetihgodina nije bilo, ostalesu velike povr{ine neure-|enog zemqi{ta.

– Planovi u ovoj oblastisu izuzetno obimni. Ve}ove godine, kada je po~elasezona sadwe, po{umilismo deset hektara zemqi-{ta, a planiramo da odmahpo~etkom jeseni – kadauslovi to dozvole i kadase zavr{i sa poslovima naredovnom odràvawu zele-nih povr{ina – krene unovu akciju po{umqavawa.U planu je da sa listopad-nim i ~etinarskim drve-}em po{umi jo{ 40 hekta-ra, navodi Gordana \ula-kovi}. – Na ovakvom ze-mqi{tu, naj~e{}e jalovi-{tima, sade se vrste kojena wemu i uspevaju. Me|uli{}arima re~ je o bagre-mu, dafini, javoru i bre-zi. Od ~etinara sadi secrni bor, a najboqe uspevakavkaska jela, ali we nemana trì{tu. Zbog nedo-statka sadnog materijalakoji je ina~e, veoma skup,odlu~ili smo da podigne-mo sopstveni rasadnik.Od Ministarstva za poqo-privredu dobijena je sa-glasnost za ove poslove ipredstoji priprema tere-na na kojem }e se to radi-ti. Nastoji se da se sop-stvenom proizvodwom sad-nog materijala obezbedesadnice potrebne za po{u-mqavawe ovih terena, ali,sigurno, izvesne koli~i-ne pripremaju se i za tr-ì{te.

Od drugih poslova, pred-stoji po{umqavawe spo-qa{weg odlagali{ta naPK „Drmno“ na kosinama,

„Rekultivacija i ozelewavawe“, kao samostalno preduze}e,posluje od septembra pro{le godine. Tridesetak zaposlenih,projektom je predvi|eno 107 radnika, uz kori{~ewe nove opre-me, za godinu dana obavili su ve} zna~ajne poslove na biolo-{koj rekultivaciji, ure|ivawu i odràvawu zelenih povr{inau gradu, u okolini energetskih objekata, na pepeli{tu TE „Ko-stolac“… Osniva~i preduze}a, u ovom slu~aju Javna preduze}aTE i PK „Kostolac“, obezbe|uju poslove po osnovu potpisanogugovora, s tim {to RIO ve} obavqa poslove za trì{te.

Poslovi i za trì{te

U posledwoj deceniji pro{log vekana PK „Kostolac“ malo ra|eno na re-kultivaciji degradiranih povr{ina

Odlagali}ta jalovinezauzela 2.500 hektara

Pod {umom oko400 hektara

a da bi se spre~ili erozi-ja i razno{ewe pepela naplatou. Po{umqavawe je uplanu, tako|e, na ostalimkopovima u Kostolcu, kaoi na povr{inama na koji-ma su jo{ ranije zavr{enieksploatacija ugqa iliodlagawe jalovine. Ovimaktivnostima, kao i po-slovima na ure|ivawu ze-lenih povr{ina u Kostol-cu i u okolini proizvod-nih objekata, RIO daje do-prinos za{titi ìvotnesredine. Me|utim, o~i-gledno je da bi mnogo togatek trebalo uraditi, aliza to su potrebna izuzetnovisoka sredstva. Jer, Ko-stolcu, kao uostalom idrugim gradovima u oko-lini energetskih objeka-ta, nedostaje kiseonik ko-ji proizvode {ume.

K. Jani}ijevi}

Do kraja godine, ukolikoblokovi TE „Nikola Tesla“budu radili punim kapacite-tom, planira se preseqewe me-sta za odlagawe pepela i {qa-ke na kasetu “1”. Sada se odla-gawe pepela i {qake obavqana kaseti “3” koja bi se, zbogpopuwenosti, morala da napu-sti. Umesto otvarawa nove ka-sete, {to bi zna~ilo zauizima-we novih povr{ina plodnogzemqi{ta u okolini termoe-lektrane, daqe odlagawe pepe-la obavqa}e se na staroj kase-ti ”1”, na kojoj ima prostora zanove koli~ine pepela.

Pepeo i {qaka, kao produk-ti sagorevawa kolubarskogugqa, u TENT-u hidrauli~nimputem transportuju se na odla-gali{te, na deponiju koja senalazi pored Save, uzvodno odglavnog pogonskog objekta.Deponija zauzima povr{inuod 400 hekatara, podeqena jena tri kasete i u wu }e bitisme{teno 120 miliona kubnihmetra pepela i {qake. Godi-{we se u TENT-u „A“ odloìvi{e od tri miliona pepela i{qake, posle sagorevawa oko14 miliona tona ugqa. Depo-nija je projektovana tako dawen vek odgovara periodu ukojem }e ovi blokovi raditi.

– Jo{ 2001. godine pripre-

mili smo detaqan programprelaska sa kasete ”3” na kase-tu ”1”, koja je ve} bila u eks-ploataciji, ali je ostalo pro-stora da se podizawem koteodlaù nove koli~ine pepe-la, kaè @ivadin Jovi}i~,vode}i gra|evinski inèweru TENT-u „A“, zaduèn za radna hidrotehni~kim objekti-ma, me|u kojima je i deponijapepela i {qake. – Paralele-no smo po~eli poslove na pri-premi kasete koju napu{tamo,kao i nove (stare) na kojoj }ese vr{iti naredno odlagawe.Na kaseti „3” odlagawe je sti-glo do nivoa kote 101 i to jezavr{na kota. Na kaseti „1”odlagawe }e se vr{iti do ko-

te 110,5, kako je projektompredvi|eno. U budu}nosti mo-}i }e da se ide i na vi{e kote,jer i u TENT-u „A„ predstojipromena tehnologije odlaga-wa pepela. Nova tehnologijaodlgawa pepela omogu}i}e da

se pepeo odlaè na ovim kase-tama i posle 2015. godine.

Napu{tenu kasetu potrebnoje za{titi od razvejavawa pe-pela, {to }e se u~initi zasa-dima raznih vrsta trava kojeuspevaju na ovakvom zemqi-{tu. Uradi}e }e se, zna~i, bi-olo{ka rekultivacija.

– Planiramo da zatravqi-vawe obavimo na jesen, jer suefekti tada mnogo boqi. Na-sipi koji su izgra|eni od sme-{e pepela i vode u odnosu 1:1,zatravquju se sukcesivno, za-livaju se tako da se pepeo odrazvejavawa drì pod kontro-lom. Sama deponija, kako is-ti~e na{ sagovornik, {titise od vetrova redovnim zali-

vawem. Najve}i problem ovdepredstavqaju oluje bez ki{a,mada je ovo leto na neki na-~in i{lo na ruku proizvo|a-~ima struje u Obrenovcu.

K. J.

47

Najve}i deo poslova vezanih za preseqewe kasete obavqajuzaposleni u TENT-u. Glavne gra|evinske radove i oslonce za pe-pelovod izvodi GP „Sloboda“ iz Obrenovca. Na kaseti »1«trenutno se izgra|uje obodni nasip, a stepen gotovosti radova je60 odsto. Planirano je da se poslovi zavr{e do novembra, kakobi se do kraja godine odlagawe pepela preselilo na ovu kasetu.

Obodni nasipi

ODLAGAWE PEPELA I [QAKE NA DEPONIJI PEPELA TENT-a

Povratak na prvu kasetuGodi{we se odloæi vi{e od tri miliona kubika pepela i {qake

ME\UNARODNA ORGANIZACIJA GREENPEACE PLOVI DUNAVOM

Ekolo{ki jedrewak u KostolcuJedrewak „Anna“, kojim Me|unarodna eko-

lo{ka organizacija „Greenpeace“ promovi{eprojekat „Energetska revolucija“, plove}i Du-navom, boravio je i u Kostolcu. Tom prilikom~lanovi nevladine organizacije „Lokalnaagenda 21, za Kostolac – op{tinu“, u kontaktusa evropskim ekolozima ukazali su na ekolo-{ke probleme, sa kojima se susre}u u ovomgradu.

– Posadi jedrewaka „Anna“ uru~ili smona{ CD, sa snimkom emisije „Zaboravqenaplaneta“ koja je emitovana na RTS-u i u kojojse govori o ekolo{kim problemima Kostolca,kaè Jovica Vequ~i} – Ker~uq, predsednik„Lokalne agende 21«. – Na CD-u su prikazanecrne ekolo{ke ta~ke Kostolca, kao i promo-cija nove tehnologije koja se odnosi na reci-klaù i kori{}ewe pepela TE „Kostolac“ uputogradwi i vodoprivredi. Na ovaj na~insmo skrenuli pa`wu na Kostolac i zaga|enuìvotnu sredinu u okruèwu energetskih

objekata. Jedrewaku smo poèleli sre}anput i uspe{no okon~awe promocije projekta.

Ina~e, Greenpeace i „Anna“, brod koji je iz-gra|en jo{ 1910. godine, plove ovog leta Duna-vom, upozoravaju}i javnost na pretwu koju

predstavqaju antropogeno izazvane klimat-ske promene i kori{}ewe nuklearne energije.Brod je po{ao iz Dancinga, krajem maja, i{aokanalom Rajna-Majna-Dunav do Austrije ipredvi|eno je da stigne Dunavom do Crnog mo-ra. Odatle }e preko Bosfora i Sredozmenogmora prispeti do Egipta.

Izlo`ba o energiji i klimi, koja se prika-zuje tokom putovawa, treba da upozori pose-tioce {irom Evrope da su ~isti i bezbedniizvori energije, koji nemaju {tetnog uticajana ìvotnu sredinu, mogu}i. Re{ewe je pre-lazak na obnovqive izvore energije koji jeneophodan ukoliko se sprovodi koncept odr-ìve proizvodwe energije, bez negativnoguticaja na ìvotnu sredinu. Postoje}a tehno-logija kori{}ewa obnovqivih izvora moèda obezbedi {est puta ve}u koli~inu energi-je nego {to su trenutne svetske potrebe.

K. J.

Susret saevropskimekolozima


SVET

48

NUKLEARKE I RAZORUÆAWE

Iz raketa u elektrane

P rva nuklearka usvetu po~ela je daradi pre 55 godinau Kalder Holu (Ve-

lika Britanija). Od tadaizuzetno uticajan nuklear-ni lobi traì nove putevekako da gradi nove i una-predi rad postoje}ih elek-trana. Pored ekolo{kogrizika zbog nuklearnog ot-pada i katastrofe u êrno-biqu pre 19 godina, ozbiq-na smetwa bile su ograni-~ene rezerve urana kao go-riva za nuklearne reaktore(procewene su na maksi-malno jo{ 50 godina). Re~je o 3, 1 milion tona, od ~e-ga se skoro tre}ina nalaziu Australiji, a zatim dola-ze Kazahstan, Kanada i Ju-`na Afrika. Reaktoriprogutaju svake godine oko75.000 tona urana. Maloolak{awa je donela upo-treba takozvanih „brzohra-ne}ih“ reaktora, koji omo-gu}avaju da se od tone uranadobije i do 60 puta vi{eenergije nego sa gorivom ukonvencionalnim postro-jewima. Re{ewe je, me|u-tim, do{lo sa potpuno neo-~ekivane strane.

Po~etkom primene Spo-razuma o smawewu strate-{kog naoruàwa SAD inekada{weg SSSR-a, pot-pisanog davne 1987. godine,stvoreni su uslovi da nu-klearno oru`je postane go-rivo za nuklearne elektra-ne. Nuklearne bojeve glave

sadrè 90 odsto oboga}e-nog urana U – 235 i P -239,koji se mogu koristiti za„brzohrane}e reaktore“.Ameri~ka vlada je jo{ 1994.potpisala ugovor o kupovi-ni 590 tona nuklearnogoru`ja od Rusije radi uni-{tavawa. Kao dobar bizni-smen, prodala ga je elektro-kompanijama za 11,9 mili-jardi dolara. To prevedenozna~i 152.000 tona prirod-nog urana, {to je dvostrukovi{e od celokupnih svet-skih potreba. Do 1999. go-dine dinamika otkupa jebila deset tona oboga}enogurana godi{we, a od 2001.godine je kvota pove}ana na30 tona godi{we, {to jejednako 10.600 tona urani-jum oksida. S druge strane,SAD su objavile da imajuvi{ak od 174 tone oboga}e-nog urana, {to predstavqa

4.300 tona goriva za nukle-arne reaktore.

Kada je re~ o plutonijumu,nuklearno razoruàvawe}e dovesti do „osloba|awa“150 do 200 tona plutoniju-ma. On }e se pojaviti kaoplutonijum za otpad ilikao kombinacija sa urani-jum oksidom, kao miksovanioksid, {to je nova vrsta{tedqivog goriva za reak-tore. Ameri~ka vlada jeproglasila 38 tona pluto-nijuma iz atomskog naoru-àwa vi{kom. Treba pod-setiti da se u svetu godi-{we demontira 15 tona ili3.000 bojevih glava sa plu-tonijumom. Tako se stvaraosnova za reaktorsko gori-vo koje moè proizvesti110 milijardi kWh (tre-nutno dovoqno za energet-

Prema podacima Nuklearne energetske agencije (NEA), naj-mo}nije nuklearne zemqe su SAD (103 reaktora), Francuska(59) i Japan (55). U svetu, trenutno, radi 440 reaktora sa insta-lisanom snagom od 367.684 megavata. U izgradwi su jo{ 23 re-aktora projektovane snage 17.431 megavat, a planira se izgrad-wa jo{ 43 reaktora u narednih deset godina. Narasprostrawe-niji su reaktori sa vodom pod pritiskom (PWR), kojih je ~ak263 u svetu (SAD, Francuska, Japan i Rusija),. Na drugom mestusu reaktori sa te{kom vodom pod pritiskom „CANDU“ (PHWR).Oni su instalisani u 38 zemaqa. Po podacima OECD -a (organi-zacije sa 30 ekonomski najmo}nijih zemaqa) na po~etku ove go-dine bilo je mawe nuklearki, ali su kapaciteti pove}ani za je-dan odsto, a proizvodwa za ~etiri. Prema takozvanoj „sme|ojkwizi“ u pogonu su bila 352 reaktora u 17 zemaqa OECD-a, aosam je bilo u izgradwi. Zanimqivo je da }e u narednim godi-nama prestati sa radom 11 reaktora, od toga {est u VelikojBritaniji. Od ukupno proizvedene elektri~ne energije u svetuna nuklearke otpada trenutno 16 odsto. Me|utim, u Francuskoj~ak 78 odsto proizvedene elektri~ne energije dolazi iz nu-klearki, a u Slova~koj, Nema~koj i [vedskoj vi{e od polovine.Slikovitije re~eno, elektri~na energija koju danas daju nukle-arke u svetu jednaka je ukupnoj proizvodwi iz svih izvora Ne-ma~ke i Francuske zajedno. âk 56 zemaqa raspolaè sa 256istraìva~kih reaktora.

Amerikanci kolo vode

Eksperti za nuklearke su novim tehnolo{kim postupcima zna-~ajno produìli „ìvotni vek“ nuklearki sa sada{wih 30 do 40na 60 godina eksploatacije. To je ve} primeweno u SAD i Japanu.Amerikanci, kao vode}a sila u nuklearnoj energetici sa 23.000megavata snage u svojim nuklearkama, naro~ito su zainteresova-ni za taj projekat. Japanci na ostrvu Hon{u, na krajwem severuzemqe u mestu Roka{o, planiraju da 2007. godine otvore nova su-permoderna postrojewa koja bi za nekoliko decenija produìlasnabdevawe uranijumom i plutonijumom. Naime, wihovi ekspertipoku{avaju da me{avinom oboga}enog uranijuma i plutonijuma,zvanog MOX sa oksidnim gorivom stvore „hranu“ za moderne reak-tore za bar trideset godina unapred. To bi bilo prvo takvo po-strojewe u svetu zu mirnodopske svrhe. Poznato je da se MOX ko-risti i u Evropi u 30 odsto postoje}ih reaktora.

Produàvawe „ìvotnog veka“

Primenom sporazuma o planskom uni{tavawu nuklear-nih bojevih glava Va{ingtona i Moskve, nuklearna ma{i-nerija dobila nove koli~ine urana i plutonijuma kao „hra-nu“ za reaktore Sada{we rezerve dovoqne za narednihpedeset godina U svetu radi 440 nuklearki sa instalisa-nom snagom od 367.684 megavata, a u izgradwi su jo{ 23

Nuklearnatehnologija

– kontroverzeoko ogromnog

profita

Nuklearka u ameri~kojsaveznoj dràvi Ohajo

O za{titi okolineTre}i me|unarodni obrazovni kongres o za{titi okoline (WEEC)

odrà}e se 2 – 6. oktobra u Torinu pod pokroviteqstvom UNESCO-a,Svetske zdravstvene organizacije, Svetskog saveta za ishranu (FAO)i Evropskog parlamenta.

Kongres koji se odràva u po~etnoj godini Svetske dekade obrazo-vawa i odrìvog razvoja (2005 – 2014. godina) okupi}e nau~nike, uni-verzitetske profesore, politi~are i tehnologe, koji }e razmotritinajnovija svetska iskustva u koncipirawu i primeni multidiscipli-narnih programa za za{titu okoline. Prethodni kongres odràn jepro{le godine u Brazilu i okupio je vi{e od 300 u~esnika.

O energetskim kompanijamaMe|unarodna konferencija i izlo`ba o uslu`nim energetskim kom-

panijama „ESCO Europe 2005“ odrà}e se u Be~u 4. i 5. oktobra u orga-nizaciji kompanije „Synergy“. Na skupu }e se razgovarati o ulozi kom-panija koje pruàju energetske usluge, sa posebnim osvrtom na wihovoposlovawe na liberalizovanom energetskom trì{tu Evrope.

Tokom konferencije bi}e predstavqeni uspe{ni projekti za po-boq{awe energetske efikasnosti. Razmotri}e se i strategije na na-cionalnom i nivou EU za razvoj uslu`nih energetskih kompanija ifinansirawe wihovih projekata. Skup }e imati ~etiri osnovne teme:politika i regulativa, projekti, finansirawe kompanija i nove teh-nologije i tehnike za energetsku efikasnost.

O nuklearnoj energiji Me|unarodna konferencija pod nazivom „Budu}nost nuklearne

energije u Evropi“ odrà}e se 17. i 18. oktobra u Briselu u organiza-ciji specijalizovane kompanije „EU Conferences“. Na skupu }e govori-ti i visoki rukovodioci iz Direktorata za energiju Evropske komisi-je, Me|unarodne agencije za energiju (IEA) i OECD-a.

Konferencija }e se baviti pitawem da li je nuklearna energija, ko-ja ne zaga|uje ìvotnu sredinu poput fosilnih goriva, pravi odgovorza o~ekivani rast potro{we struje u 21. veku. U~esnici skupa razgo-vara}e o boqem uskla|ivawu energetske i politike za{tite okolinei istraìvawa, pove}awu bezbednosti nuklearki i sigurnosti usnabdevawu strujom, primeni evropskih programa o klimatskoj za-{titi, strategijama za primenu Protokola iz Kjota i o finansirawuenergetskih projekata.

O hidroenergiji Me|unarodna konferencija i izlo`ba „Hidro2005“ odrà}e se u au-

strijskom gradu Vilahu 17 – 20. oktobra, u organizaciji specijalizo-vanog ~asopisa „Hidroenergija i brane“ i kompanije „Network event“ iuz podr{ku Svetske banke. Tema ovogodi{we konferencije je „Poli-tiku (preto~iti) u praksu“ sa namerom da se sugeriraju najboqa prak-ti~na re{ewa za rad zakonodavaca i za planirawe, finansirawe iizbor tehnologije kod hidroprojekata. Razmotri}e se i novi metodiza poboq{awe rada, odràvawe i rehabilitaciju hidroenergetskihpostrojewa, kako bi se uve}ale koristi od hidroenergije.

Na izlo`bi }e, kao i prethodne godine, u~estvovati veliki brojkompanija ukqu~enih u razvoj, dizajnirawe, konstrukciju, izgradwu,odràvawe i opremawe hidroelektrana.

Tema pro{logodi{we konferencije u portugalskom gradu Portubila je „Novo doba za hidroenergiju». Na skupu su u~estvovali eks-perti iz 60 zemaqa.

O kori{}ewu biomaseêtrnaesta evropska konferencija i izlo`ba o biomasi odrà}e

se 17 – 21. oktobra u Kongresnoj palati u Parizu pod pokroviteq-stvom UNESCO-a i Evropske komisije. Na skupu }e se razgovarati oistraìvawu, razvoju, novim tehnologijama i komercijalnim projek-tima za kori{}ewe biomase u energetske i industrijske svrhe. Raz-motri}e se i mogu}nosti za poboq{awe me|unarodne saradwe u obla-sti biomase i bioenergije.

Na pro{logodi{wem skupu u Rimu u~estvovalo je vi{e od 100 izla-ga~a i 1.200 delegata iz 90 zemaqa.

O ~istoj energiji Me|unarodna konferencija i izlo`ba „îsta elektri~na energija –

podru~je Mediterana“ odrà}e se 14 – 16. novembra u Rimu u organi-zaciji kompanije „Green Power“, specijalizovane za pripremu poslov-nih skupova i izlo`bi o obnovqivim izvorima energije. U~esniciskupa razgovara}e o regulativi, politici i finansirawu razvoja ob-novqivih energetskih izvora, regionalnoj interkonekciji i trgovinipravima na emisiju gasova. Analizira}e se i perspektive po vrstamaalternativnih izvora.

M. B.

ske potrebe dve tre}ine Au-stralije). Rusija je ve} naja-vila da }e koristiti pluto-nijum kao gorivo u konven-cionalnim i „brzoneutron-skim“ reaktorima. Ona ima~ak osam ledolomaca na nu-klearni pogon, a i zna~ajandeo trgova~ke flote kojièli da modernizuje i sma-wi, {to energeti~ari jedva

~ekaju jer }e dobiti novetran{e urana i plutoniju-ma.

Posle zavr{etka erehladnog rata izme|u SAD iSSSR-a ostalo je 150 bro-dova koje pokre}e preko 200mawih nuklearnih reakto-ra. Re~ je o podmornicama,ali ima i ledolomaca i no-sa~a aviona. To su reaktorisa vodom pod pritiskom, akonstruisani su tako da imponovno puwewe nije po-trebno bar deset godina.Mornarice SAD, Rusije,Kine, Velike Britanije iFrancuske koriste ovakvebrodove. Tokom devedese-

tih godina pro{log vekamnogo nuklearnih podmor-nica je oti{lo u staro gvo-`|e zbog zastarelosti ismawewa nuklearnog arse-nala. Procewuje se da i da-nas deo nuklearki koristikao gorivo uran i plutoni-jum iz nekada{wih supermodernih plovila.

Razvoj nuklearnih elek-trana je poodavno postaloi pitawe prestià eko-nomski najja~ih zemaqa.Razlog je vrlo jednostavan:ne moè se razvijati nu-klearna energetika, a da sene radi i na razvoju atom-skih i nuklearnih oru`ja.Zato }e nuklearna tehno-logija za dugo ostati pri-vilegija kruga najbogati-jih, koji }e samo iz preo-stalog dela sveta uvozitisupertalentovane nau~ni-ke, koji sawaju o radu u naj-modernijim laboratorija-ma. Narodski re~eno: do-bijawe elektri~ne energi-je je samo nusproizvod upravom poslu pronalaè-wa {to ubita~nijih nukle-arnih projektila.

Branislav Seni~i}

Kao de~ak pro{ao sam apokalipsu Hiro{ime i znam {ta zna-~i naopako upotrebqena nuklearna energija. Me|utim, danasna pragu 21. veka ube|en sam da budu}nost planete Zemqe uproizvodwi elektri~ne energije leì upravo u nuklearkama.U pro{losti smo imali dve velike opomene: êrnobil, preskoro dvadeset godina (1986. Ukrajina) i opasan incident u nu-klearki „Ostrvo tri miqe». Ali, svet danas nema boqu alter-nativu od ove (Jumi Arimoto, japanski dràvnik i vrstan po-znavalac nuklearne hemije)

De~ak iz Hiro{ime – NE su budu}nost

ME\UNARODNI KONGRESI I SIMPOZIJUMI


50

RUSIJA ZAPOÊLA ZAMA[NU REFORMU ELEKTROPRIVREDE

Razgibavawe tromogsistema

Rusi zaista imaju raz-loga za energetskospokojtvo. Posedujunajizda{nija nala-

zi{ta gasa u svetu, po rezer-vama ugqa samo su SAD is-pred wih i osmi su me|u ze-mqama prebogatim naftom.Raspolaù i ogromnim vod-nim potencijalima, naro~i-to u Sibiru i na ruskom Da-lekom istoku. Sa najve}im{umskim pojasom na planetiRusija ima i sjajne uslove zakori{}ewe biomase u ener-getske svrhe. U toj ogromnojzemqi sa 142 miliona sta-novnika {ume pokrivaju 8,5miliona kvadratnih kilome-tara ili ve}a pro-stranstva negoistovremeno uBrazilu i Kanadikojima je prirodapodarila najve}e{umsko blago po-sle Rusije.

Po broju nukle-arnih reaktora upogonu i po pro-dukciji i potro{wi strujeRusi su ~etvrti u svetu. Samojedna wihova, dodu{e najve-}a, nuklearna elektrana „Ba-lakovo“ od 4.000 megavataproizvodi bezmalo 30 mili-jardi kilovat-sati elektri~-ne energije, koliko cela Ir-ska ili Slova~ka, ili gotovodvostruko vi{e nego Islandi Novi Zeland zajedno.

Rusija je lane proizvelaoko 915 milijardi kilovat-sati struje, 60 milijardi vi-{e nego u 2003. godini. I po-tro{wa struje tamo stalno

raste sa poja~avawem pri-vrednog tempa. U minuloj go-dini ruski bruto doma}iproizvod pove}an je za sedamodsto nadma{iv{i sve osta-le ~lanice Grupe osam najra-zvijenijih zemaqa. U toj {e-stoj uzastopnoj godini eko-nomskog rasta Rusi su utro-{ili 860 milijardi kilo-vat-~asova elektri~ne ener-gije. Upravo zbog tako zahuk-tale privrede ruski neto iz-voz struje skliznu}e, po pro-cenama, sa lawskih 70 na 55milijardi kilovat-sati uovoj godini. Stru~waci ve-ruju da }e se kqu~ni ekonom-ski parametri u Rusiji i da-

qe poboq{avati i da }e ovo-godi{wi ruski BDP doseg-nuti 649 milijardi dolaraprema 560 milijardi dolaralane.

Rusija prodaje zna~ajne ko-li~ine struje biv{im ze-mqama SSSR-a, Kini, Poq-skoj, Turskoj i Finskoj. Uplanu su i isporuke Iranu iverovatno Avganistanu i Pa-kistanu iz dve elektrane kojeRusi grade u Taxikistanu.Spisak kupaca struje jo{ }ese {iriti kada se Rusija zakoju godinu poveè sa UCTE

spajaju}i sa Zapadom u jedin-stven elektroenergetski si-stem, preko svojih dalekovo-da, i sve zemqe nekada{wegSovjetskog Saveza.

Otvarawe Rusije za spoqnusaradwu neminovno name}eunutra{we promene. Najve}aelektroenergetska kompani-ja na svetu, holding „Ujedi-weni energetski sistem Ru-sije“ (UESR) sa godi{womproizvodwom 650 milijardikilovat-~asova elektri~neenergije, oko 2,5 miliona ki-lometara vodova i blizu polamiliona zaposlenih, zapo~eoje postupak reorganizacijenakon {to je pro{le godine

prihva}en paketprigodnih zako-na. UESR „dr-ì“ 70 odsto ka-paciteta i pro-izvodwe elek-tri~ne energijeu Rusiji i tre}i-nu produkcijetoplotne ener-gije i organizu-

je centralnu dispe~ersku slu-`bu i visokonaponski pre-nos. Pod svojom kontrolomima tridesetak federalnihelektrana i vlasni~ki udeo,od mawinskog do stopostot-nog, u 73 lokalne monopoli-sti~ke elektroenergetskekompanije, popularno nazva-ne regionalni energosi. UE-SR poseduje i vlasni{tvo uvi{e kompanija u Jermenijii Gruziji, gde na taj na~inkontroli{e 69, odnosno 19odsto tamo{we proizvodweelektri~ne energije. Raspo-

laè i udelom u elektropri-vredi Moldavije i Taxiki-stana, a uskoro }e ga ste}i i uKazahstanu.

U posledwe dve godinevrednost akcija UESR-a nad-ma{ila je glavni ruski ber-zanski indeks za 40 odsto, za-hvaquju}i dobrim rezultati-ma tog holdinga koji je laneostvario prodaje vredne 23milijarde evra. UESR bijeglas i da je najboqa uzdanica– ruskog buxeta. Samo na imeporeza za pro{lu godinu ovajholding je dràvnoj kasiuplatio tri milijarde evra.

Federalne vlasti jo{ po-seduju 52,7 odsto akcija UE-SR-a, dok je 34,3 odsto deoni-ca u vlasni{tvu inostranihakcionara. Ostatak je u ruka-ma ruskih kompanija i bana-ka i malih deoni~ara. Deli-mi~na privatizacija sprove-dena je i na lokalnom nivou –u 66 regionalnih energosa.

Predvi|ena reforma ruskeelektroprivrede i UESR-apodrazumeva potpuno razdva-jawe proizvodwe, prenosa idistribucije i formirawe10 velikih samostalnih pro-izvodnih kompanija sa pro-se~no 9.000 megavata koje }eraditi {irom Rusije. Sedam

R e s t r u k t u r i r a w eima za ciq ukidawemonopola u proizvod-wi da bi se otvorilavrata za privatno in-vestirawe i podsti-cajnu konkurenciju

Tradicionalno ~etvrtiRusija u svetskoj proizvodwi struje u~estvuje sa 5,5 odsto i su-

vereno drì ~etvrto mesto ispred Kanade. Najsna`niju elektro-privredu imaju SAD sa proizvodwom gotovo 4.000 milijardi kilo-vat-sati godi{we i udelom od 25 odsto u globalnoj produkcijielektri~ne energije. Kinezi su na drugom mestu sa 1.640 milijar-di kilovat-sati i deset odsto u~e{}a. Tre}i je Japan koji proiz-vodi vi{e od 1.050 milijardi kilovat-~asova i ima globalni udeood oko sedam odsto.

SAD predwa~e i po broju nuklearnih reaktora u pogonu. Ameri-kanci imaju 103 reaktora sa gotovo 100.000 megavata, Francuskaeksploati{e 59, a Japan 55 reaktora, 24 vi{e od Rusije na ~etvr-toj poziciji.

Usled ogromnihrazdaqinaelektranena ruskom

Dalekom istoku„izolovane“ su

od centralneprenosne mreè

Najve}a elektroenergetska kompanijau svetu, „Ujediweni energetski sistemRusije“, godi{we daje 650 milijardi

kilovat-~asova struje i ima blizu polamiliona zaposlenih


51

takvih kompanija ({est zaproizvodwu termoenergije ijedna koja objediwuje hidro-kapacitete) u po~etku }e po-slovati kao filijale u pot-punom vlasni{tvu UESR-a.Planirano je i osnivawe vi-{e mawih samostalnih regi-onalnih proizvodnih kompa-nija, jednog samostalnog ope-ratora sistema, jednog samo-stalnog operatora trì{ta,jedne samostalne federalneprenosne kompanije i vi{esamostalnih regionalnihdistributivnih preduze}a.Po prvobitnom programu re-strukturirawe UESR-a trebada se okon~a do kraja 2006. go-dina, a potpuno otvarawe tr-ì{ta dve godine kasnije.Minulog decembra, me|utim,rusko ministarstvo energe-tike odloìlo je za 12 do 18meseci prvu prodaju proiz-

vodnih objekata, {to se odno-si i na nezavisne regionalneelektroenergetske kompani-je „Irkutskenergo“, „Tate-nergo“ i „Ba{kirenergo“.

Rukovodstvo UESR-a je petgodina pripremalo reformusa ciqem da se demonopoli-zuje proizvodwa i otvorevrata za privatno investira-we i podsticajnukonkurenciju utom tradicio-nalno tromomsektoru. Za sadaje predvi|eno daUESR, odnosnodràva zadrìnajmawe 49 odstoakcija novih proizvodnihpreduze}a. Kasnije }e vladasmawivati svoj udeo prodaju-}i deonice po odre|enoj di-namici. Federalna preno-sna kompanija i operator si-

stema ostaju u ve}inskom vla-sni{tvu dràve koja bi tre-balo da poseduje bar 75 odstoplus jednu akciju. Nuklearke}e i daqe u potpunosti bitiu dràvnim rukama.

Ruska elektroprivreda imavi{e od 440 velikih termoe-lektrana i hidropostrojewa,od toga 77 TE na ugaq. Ceo si-stem se oslawa na proizvodnekapacitete od 208.000 megava-ta. Termoelektrane, pritom,u~estvuju u ukupnoj proizvod-wi sa vi{e od 60 odsto, hi-droelektrane sa ne{to vi{eod 20 odsto i nuklearke saoko 16 odsto. U toj prostranojzemqi postoji sedam odvoje-nih elektroenergetskih si-stema, od kojih jedino onaj da-lekoisto~ni, zbog velikihrazdaqina, nije povezan saintegralnim sistemom.

Premda su u Rusiji utvr|e-ne rezerve ugqa od 157 mili-jardi tona, wegova produkci-ja je u posledwih desetak go-dina prepolovqena na oko250 miliona tona godi{we,od ~ega dve tre}ine koli~i-na tro{e termoelektrane itoplane, a dosta ide i u iz-voz. Glavna nalazi{ta i pro-izvodwa koncentrisani su udesetak velikih basena, me|ukojima su kamenim ugqem naj-bogatiji „Pe~ora“ na kraj-wem evropskom severoistokui Kuzwecki basen u Sibiru.Ugqenokop „Pe~ora“ zauzi-ma 90.000 kvadratnih kilo-

metara i razvijen je za pod-zemnu eksploataciju, uprkossurovih klimatskih uslova i~iwenice da je 85 odsto togrudnika pod ve~itim ledom.

Nemerqivi su i hidropo-tencijali ove zemqe. Oni te-oretski prema{uju 2.800 mi-lijardi kilovat-sati godi-{we, od ~ega je tre}ina eko-nomski opravdana za eksplo-ataciju.

Deset ruskih nuklearnihelektrana sa 31 reaktorom,kojima upravqa „Rosenergoa-tom“ kao federalni koncern,imaju 23.000 megavata i godi-

{we proizvode oko 140 mili-jardi kilovat-~asova elek-tri~ne energije. Pored „Ba-lakova“, po ~etiri reaktoraod 1.000 megavata imaju i nu-klearke „Kursk“ i „Lewin-grad“ od kojih je lane svakaproizvela vi{e od 24 mili-jarde kilovat-sati struje.

Trenutno se grade ~etirireaktora i devet su u planu.Sa ispuwewem tih namera Ru-sija bi u nuklearkama dobilanovih 14.000 megavata, ~imebi podmladila ve} vreme{nepostoje}e reaktore: devet wihimaju po gotovo tridesetakgodina, a polovina je starijaod dve decenije. Rusko mini-starstvo za atomsku energiju~ak predvi|a da bi do 2020.godine proizvodwa struje iznuklearki mogla dosti}i 300milijardi kilovat-sati ilitrostruko vi{e nego na sa-mom po~etku ove decenije.

Rusko Ministarstvo ener-getike u dugoro~nim projek-cijama ra~una da bi ukupnadoma}a proizvodwa do krajaove decenije mogla narastido 1.070 milijardi kilovat-sati, a do 2020. na najmawe1.215 milijardi kilovat-~a-sova. U svim planovima ru-ska vlada daje prioritet raz-voju nuklearne i hidroener-gije kako bi za izvoz prete-klo {to vi{e, trenutno vrloskupih, fosilnih goriva –nafte, gasa i ugqa.

U dugoro~noj strategijiRusija }e moratibri`qivo da re-{ava veliko ae-rozaga|ewe iztermoelektrana ibezbedno odlaga-we nuklearnogotpada. Predsto-ji i intenzivnije

bavqewe obnovqivim izvo-rima kori{}ewe snageplime i oseke.

Zna~ajnisu i geotermalniizvori na severnom Kavkazu,u zapadnom Sibiru, kod Baj-kalskog jezera i naro~ito naKam~atki i Kurilskim ostr-vima. Procewuje se, recimo,da visoka temperatura geo-termalne vode na ostrvu Kam-~atka opravdava razvoj po-strojewa od najmawe 1.130megavata za proizvodwuelektri~ne energije.

Mladen Ba~li}

Saradwa sa KinomPredstavnici UESR i kineske dràvne kompanije za prenos

SGCC potpisali su u julu ugovor o dugoro~noj saradwi, pri ~e-mu je Kina izrazila èqu da pove}a uvoz elektri~ne energijeiz Rusije. U planu je i podsticawe zajedni~kih ulagawa u pro-izvodwu i prenos da bi se pove}ala razmena struje. O~ekuje seda }e ovakva saradwa ubrzati razvoj elektroenergetskog sek-tora u Sibiru i na ruskom Dalekom istoku i pove}ati efika-snost rada u elektroprivredi Rusije.

Reforma ruske elektroprivredepodrazumeva potpuno razdvajawe

proizvodwe, prenosa i distribucije


52

DOGOVOR SA ENELOM U OKVIRU PREUZIMAWA „SLOVA^KIH ELEKTRANA“

NE „Mohovce“ ipak }e sedogoditi

Italijanski gigant duplo mawe}e platiti za Slova~ke elektranenego {to se obavezao da }e inve-stirati u wih Nastavak trendapovratka nuklearnoj energiji u EU

Italijanska firmaEnel obavezala seovih dana da }e, popreuzimawu „Slo-

va~kih elektrana“, investi-rati u pove}awe proizvodweelektri~ne energije u ovompreduze}u 72,6 milijarde slo-va~kih kruna (oko 1,88 mili-jarde evra). Lavovski deo tihulagawa, to jest oko 61,4 mi-lijarde kruna (1,59 milijardeeura) otpada na dogradwu tre-}eg i ~etvrtog bloka u nukle-arnoj centrali „Mohovce“(EMO). Time bi trebalo da sestavi ta~ka na spekulacijeoko sudbine planova s do-gradwom ove nuklearne cen-trale, ~ija su prva dva blokaod po 440 megavata, koja su pu-{tena u rad krajem pro{ledecenije, gra|ena uz mno{tvokontraverzi, sumwi i otpora.

U ~lanku o SE u julskombroju kWh prenesene su „pro-cene obave{tenih analiti-~ara“ da ova dva bloka ne}enikad biti dogra|eni. Nakonferenciji za {tampu,odrànoj 15. avgusta u Brati-slavi, slova~ki ministarprivrede Pavol Rusko je, me-|utim, kategori~ki izjavioda je „sada definitivno jasnoda }e tre}i i ~etvrti blokEMO biti dogra|eni“. Fi-nansirawe dogradwe EMO iostalih investicija u okviruovog plana Enela realizova}ese iz sredstava Enela i divi-dendi SE koje zbog toga ne}ebiti ispla}ivane u periodudo 2012. godine.

Ovaj investicioni plan,koje je nacionalno Ministar-stvo privrede dogovorilo sa

Enelom, definitivno biuskoro trebalo da potvrdislova~ki Fond narodne imo-vine. Dogovor oko plana je je-dan od kqu~nih uslova kojitreba da bude ispuwen da biEnel, pobednik na pro{logo-di{wem tenderu za privatiza-ciju SE, mogao da definitvnopreuzme paket od 66 odsto ak-cija dràve u ovom dominant-nom nacionalnom proizvo|a-~u elektri~ne energije.

Enel, ina~e, treba da is-plati za ovaj udeo sumu od32,4 milijarde SK, odnosnooko 840 miliona evra. Celatransakcija – isplata ove su-me i preuzimawe SE, trebalabi da se okon~a do kraja go-dine. Italijanski dràvnigigant pobedio je na tenderuispred novog krupnog igra~ana evropskom trì{tu elek-tri~ne energije – ~e{ke, ta-ko|e, dràvne firme ÊZ(êske elektrarensky za-vody), koji je bio smatran zafavorita (posebno zbog te-snih veza iz vremena zajed-ni~ke dràve slova~ke i ~e-{ke elektroprivrede), ali je

ponudio oko 150 milionaevra mawe od italijanskogkonkurenta.

Investicije Enela trebalobi da pomognu, pre svega, dase nadoknadi pad produkcije,koji }e nastati posle plani-ranog prestanka rada obabloka starije slova~ke nu-klearne centrale u Jaslov-skim Bohunicama u perioduod 2006. do 2008. To iskqu~i-vawe je bilo dogovoreno jo{u susret stupawu Slova~ke uEU, a nedavno su propali po-sledwi poku{aji vlade Mi-kula{a Dzurinde da u Brise-lu isposluje fakti~ko pro-duèwe roka za wihovo za-tvarawe, tako {to bi obe bi-le istovremeno zatvorene2008. Zbog ovog smawewa pro-izvodwe, vlada èli da senovi blokovi grade {to br-è. Umesto ranije predvi|e-nog tempa gradwe od {est go-dina pomiwe se da bi vladamogla zahtevati da se oviblokovi dograde u roku od sa-mo ~etiri godine. Dogradwa,koja bi mogla da krene punimtempom u roku od jedne godi-

ne, kako tvrdi Rusko, moglabi da bude gotova za samo ~e-tiri umesto za {est godina,za koliko se sve dosad operi-salo. Razmak izme|u iskqu-~ivawa blokova u Bohunica-ma i po~etka rada novih blo-kova u Mohovcima mora bitimaksimalno skra}en, jer sva-ki mesec te „rupe“ u bilansuko{ta}e zemqu stotine mi-liona kruna.

Prva dva bloka u Mohovci-ma, s te{kovodnim reaktori-ma VVER-V213 bila su do-gra|ena tako {to su na sovjet-sku tehnologiju, oslowenu nanoviju generaciju relativnoboqih i bezbednijih reakto-ra od onih ~ernobilskih, do-gra|en zapadni sistem bez-bednosti i upravqawa. Tomprilikom su gra|evinski ra-dovi za jo{ dva bloka zavr{e-ni sa 70, a za tehnologiju sa30 odsto. Protiv dogradweove nuklearne centrale bilaje stru~na, politi~ka i {irajavnost u Austriji, mada netako energi~no i o{tro, kao{to je to bio slu~aj s dovr{a-vawem gradwe dva bloka odpo hiqadu megavata u ~e{kojnuklearki u Temelinu. Spe-kulisalo se da su Austrijan-ci nekako „progutali“ „Mo-hovce“, jer nisu mogli „rato-vati na dva fronta“, ali tekpo{to su navodno dobiliuveravawa da }e se ostati nasamo prva dva bloka.

Milan Lazarevi}

Enel se obavezao da }e, osim dogradwe nuklearke „Mohovce“,najzna~ajnija sredstva uloìti u gradwu vetrewa~a oko 148 mi-liona evra i 78 miliona u modernizaciju preostalih blokova uJaslovskim Bohunicama. Ostatak ulagawa i}i }e u gradwu ma-lih hidroelektrana na reci Ipel i modernizaciju termocen-trale u Novakima. Rusko je saop{tio da zahtevi Enela, koji seti~u revizije nekih nepovoqnih ugovora o kupovni struje nisuprihva}eni, kao da ni{ta jo{ nije odlu~eno o ukqu~ivawu uprivatizaciju hidroelektrane u Gab~ikovu, koja je ostala izvanovog procesa usled spora s Ma|arskom.

Ostale obaveze Enela

EKSKLUZIVNO ZA

kWhU dogradwu tre}eg

i ~etvrtog blokaNE „Mohovce“ ENEL

}e uloìti 1,59milijarde evra


U SLOVENIJI SE POVE]AVA BROJ IZVORA SA EKOLO[KI ÎSTOM ENERGIJOM

Uz „plavu“ i „zelena“ energija

REPUBLIKA SRPSKA PODSTIÊ IZGRADWU MALIH HIDROELEKTRANA

Javni poziv za dodelu koncesijaVlada Republike Srpske je objavi-

la odluku kojom raspisuje javni po-ziv za prikupqawe samoinicijativ-nih ponuda za dodelu koncesija u na-redne dve godine za izgradwu malihhidroelektrana, snage do pet mega-vata, saop{teno je iz Vladinog bi-roa za odnose s javno{}u.

Javni poziv za prikupqawe samoi-nicijativnih ponuda bi}e otvoren do15. septembra. Zainteresovana pravnalica mogu da dostave samoinicijativ-

nu ponudu i za druge lokacije, koje ni-su definisane dokumentacijom kojomraspolaè Ministarstvo privrede,energetike i razvoja Republike Srp-ske. Dakle, postoji mogu}nost pravqe-wa mape sa malim vodotokovima kojihnema na karti Ministarstva.

Pored uslova za podno{ewe prija-va, ponu|a~, prema objavqenoj odluci,treba da iskaè interes za izgradwumalih hidroelektrana za koje je izra-|ena studija o izvodqivosti ili je u

fazi izrade i treba da da izjavu ospremnosti nadoknade tro{kova iz-rade studije ili istraìvawa.

Ministarstvo privrede, energe-tike i razvoja Republike Srpskenajdaqe }e u roku od 90 dana, od za-kqu~ivawa javnog poziva, proceni-ti postojawe javnog interesa za iz-gradwu malih hidroelektrana, zakoje je podnesen zahtev.

V. P.

Uz „plavu“, potro-{a~i u Slovenijive} vi{e od godi-nu dana mogu da

kupuju i „zelenu“ energiju.Ovu robnu marku stvorilaje Elektro Qubqana, a re~je o struji dobijenoj iz ob-novqivih i ekolo{ki ~i-stih izvora, preciznije izwenih deset malih hidroe-lektrana. Jer, kako navodeu ovom preduze}u, jedno odwegovih va`nih poslovnihopredeqewa je i da pomog-ne u o~uvawu ~istog i zdra-vog okruèwa. Tako je „ze-lena“ energija namewenaonim potro{a~ima kojimanije svejedno u kakvim eko-lo{kim uslovima ìve.

Kako bi se ovaj proizvod i daqerazvijao u Elektro Qubqani inten-zivno pripremaju wegovu obnovu. Zato je zaduèna projektna grupa zarazvoj proizvoda „zelena“ energija.Ciq je, najpre, da se oja~a ekolo{kasvest kod potro{a~a, ali i da sesredstvima, prikupqenim na poseb-nom ra~unu, podsti~u projekti odr-àvawa postoje}ih i gradwe novihproizvodnih postrojewa i poboq{aracionalnost kori{}ewa energije.

Jedna od osnovnih aktivnosti ovegrupe je i da obezbedi transparent-nost proizvoda uvo|ewem sertifi-kata, odnosno potvrda o izvoruenergije. Daqe, vaqa zainteresova-ti kupce, koji „ekolo{ki“ razmi-{qaju, i koji èle da u~estvuju uo~uvawu okruèwa.

Od 01. juna cena „zelene“ energijeodgovara ceni elektri~ne energijeza tarifne kupce, uve}ane za jedantolar po kilovat-satu. Taj dodatakza „zelenu“ energiju odlazi na pose-

ban ra~un preduze}a Male hidroe-lektrane Elektro Qubqana d. o. o.a tako sakupqena sredstva bi}e is-kori{}ena iskqu~ivo za ekolo{keprojekte.

„Zelenom“ energijom u ElektroQubqani su, dakle, nazvali elek-tri~nu energiju dobijenu iz ekolo-{ki ~istih, obnovqivih izvora ko-ji su gotovo neiscrpni. Takvih iz-vora je, navode u ovom preduze}u, uprirodi mnogo. Tro{kovi proiz-vodwe energije iz wih su, uprkosve}im ulagawima na po~etku, ipakniski, a proizvodne tehnologijekoje se koriste ne ugroàvaju ì-votnu sredinu. Re~ je o vodi, bio-masi, bio – gasu, energiji sunca ivetra, energiji plime i oseke, kaoi o geotermalnoj energiji. Najve}iprocenat ove ekolo{ke energije uSloveniji obezbe|uju mikro i malehidroelektrane.

P. M. P.

HRVATSKA ELEKTROPRIVREDA

Poboq{ankreditni rejting

Poznata svetska agencija za procenukreditnog rejtinga „Standard & Poor’s“pove}ala je rejting Hrvatskoj elektro-privredi (HEP) za dug u stranoj valutina BBB sa dosada{wih BBB – (BBB mi-nus). Za dug u doma}oj valuti, rejtingHEP-a je ostao isti, odnosno BBB.

Hrvatska elektroprivreda time zadr-àva najboqi kreditni rejting me|usvim hrvatskim kompanijama na listamaove svetske agencije, sa sedi{tem uLondonu. U pore|ewu sa sli~nim elek-troprivrednim preduze}ima u zemqamakoje su nedavno postale ~lanice Europ-ske unije, HEP se ovakvim rejtingomsvrstava me|u uspe{nije firme, konsta-tuje se na Internet stranici Hrvatskeelektroprivrede. U saop{tewu se za-kqu~uje da ovo me|unarodno priznawepotvr|uje da se HEP uspe{no pripremaza potpuno otvarawe energetskog trì-{ta u Hrvatskoj 2007. godine.

Hrvatska elektroprivreda pokriva 95odsto potreba gra|ana za elektri~nomenergijom na ~itavom podru~ju Hrvat-ske. Preostalih pet odsto struje proiz-vodi se u industrijskim kogeneracij-skim pogonima i u malim privatnim hi-droelektranama.

* * *Skupqa struja

Hrvatska vlada donela je odluku o pove}awucena elektri~ne energije od 1. septembra ovegodine. Za doma}instva struja poskupquje petodsto, a za privredne organizacije je {est od-sto vi{a.

M. B.

Pare od „zelene“ energije koristi}ese samo za ekoprojekte

Obnovqivi izvorisu u svetu, naro~i-to u protekloj de-ceniji, prepozna-

ti kao va`na opcija u sma-wewu pritiska na okolinuizazvanog kori{}ewemkonvencionalnih izvoraenergije, ali i kao dopri-nos energetskoj sigurnostii smawewu uvozne zavisno-sti. – U ovome je naro~itodaleko odmakla Evropskaunija koja je posebnom poli-tikom okrenutom odrìvomrazvoju i kompletnim zakon-skim okvirom obezbedilaznatan rast u~e{}a obno-vqivih izvora u ukupnojproizvodwi energije, kaèMilan ]u{i}, iz Direkci-je za strategiju i investici-je Elektroprivrede Srbije.

Potencijal obnovqivihizvora energije u Srbijinije dovoqno veliki da bieliminisao sada{we pro-bleme u snabdevawu strujom.Me|utim, taj potencijal mo-è da omogu}i ublaàvaweuvozne zavisnosti i da do-prinese ve}oj energetskoj

sigurnosti. Tako|e, trebaimati u vidu da je u Srbiji upovoju razvoj odgovaraju}eindustrije za proizvodwuglavne i pomo}ne opreme zatehologije koje koriste ob-novqivi izvori energije.

– U~e{}e obnovqivih iz-vora energije (vetar, bioma-sa, geotermalni izvori) imale hidroelektrane u ukup-noj proizvodwi elektri~neenergije u Srbiji moglo bida dostigne i deset odsto,tvrdi ]u{i}, ali dodaje daje problem u tome{to su po~etna ula-gawa u objekte zaproizvodwu energi-je iz tih izvora veo-ma velika. Srbijaraspolaè solid-nim potencijalnimbogatstvom u obno-vqivim izvorimaenergije, a mogu}iinvestitori se naj-vi{e interesuju zaizgradwu malih hi-droelektrana i vetrewa~a.]u{i} nagla{ava da dono-{ewe Zakona o energetici

predstavqa zna~ajan koraknapred, jer se u tom dokumen-tu, pored malih hidroelek-

trana, pomiwu i drugi ob-novqivi izvori energije.

– U Srbiji ima vi{e od850 lokacija pogodnih za iz-gradwu malih hidroelek-trana. Problem je, me|utim,{to je postoje}a zakonskaregulativa nedovoqno sti-mulativna za investitore.Ilustracije radi, za iz-

gradwu male hidroelektra-ne potrebno je nabaviti vi-{e od 20 dozvola i saglasno-

sti. Pote{ko}upredstavqa i visinainvesticija, koje seu zavisnosti od lo-kacije kre}u od 1.200do 5.000 evra po in-stalisanom kilova-tu, obja{wava ]u-{i}.

Takvi projekti to-liko ko{taju i u raz-vijenim evropskimdràvama, {to zna-~i da bi zaintereso-

vanim investitorima tre-balo dati odre|ene subven-cije. Potencijalne inve-stitore, ipak, najvi{e in-teresuje izgradwa mini hi-droelektrana zato {to do-ma}a industrija moè daproizvede svu opremu po-trebnu za wihov rad. Pri-vla~ewe stranog kapitala,


OBNOVQIVI IZVORI

54

SRBIJA RASPOLAÆE SOLIDNIM POTENCIJALOM OBNOVQIVIH IZVORA ENERGIJE

Mini HE – najunosnijainvesticija

U zemqama EU u proseku se potro{i pet puta vi{e fosilnihgoriva nego u Aziji, Africi i na Sredwem istoku, dok ih gra|a-ni SAD potro{e za oko 12 puta vi{e. Ako najbogatije zemqe nesmawe potro{wu fosilnih goriva, male su im {anse da na toprisile ostale, posebno zemqe u razvoju, kaè ]u{i}.

Potro{wa fosilnih goriva

Za izgradwu male hidroelektranepotrebno je nabaviti vi{e od

20 dozvola i saglasnosti.Pote{ko}u predstavqa i visinainvesticija, koje se u zavisnostiod lokacije kre}u od 1.200 do 5.000evra po instalisanom kilovatu

*

*

U Srbiji ima vi{e od 850 lokacija po-godnih za izgradwu malih hidroelektra-na Problem – postoje}a zakonska regu-lativa i visina investicija Privla~e-we stranog kapitala realna opcija, jer jere~ o veoma unosnom i isplativom poslu

Milan ]u{i}

samim tim, realna je opcija,jer je to veoma unosan i is-plativ posao.

]u{i} podse}a da je u „Ze-lenoj kwizi o sigurnostisnabdevawa energijom“

Evropska komisija poru~i-la da je neophodno {tedetienergiju, efikasnije kori-stiti konvencionalna go-riva, ali ukqu~iti u ve}ojmeri nuklearnu energiju iobnovqive izvore energije.

Eksperti u Evropskojuniji smatraju da zamenomfosilnih goriva (ugaq, gasi nafta), obnovqivim izvo-rima energije mogu da se po-stignu boqi rezultati u su-o~avawu sa problemom kli-matskih promena. Investi-rawe u obnovqive izvoregeneralno nije najjeftini-ji na~in za redukovawe ga-sova staklene ba{te, ali jeod ìvotne va`nosti, gle-dano dugoro~no, smatrajueksperti EU. Tako, recimo,iskustva u kori{}ewu vetrapokazuju da investirawe uinovacije u ovoj oblasti ko-ri{}ewe obnovqivih izvo-ra ~ine jeftinijim. Proce-wuje se da }e EU u periodudo 2020.godine u~estvovatisa samo sedam odsto u pora-stu globalne energetske po-tro{we, dok }e vi{e od tre-}ine pove}awa ostvaritiKina i Indija.

Vawa Petrovi}


55

N a akumulacionomjezeru Gruè, kojeKragujevac sa oko-linom snabdeva pi-

ja}om vodom, bi}e sagra|enamini hidroelektrana od 40kW. Izgradwu }e finansi-rati Evropska agencija zarekonstrukciju (EAR) u iz-nosu od 85.000 evra, odnosno73 odsto od ukupne vrednostiprojekta. Preostalih 27 pro-cenata }e obezbediti Skup-{tina grada Kragujevca. Ceoprojekat vredan je oko 93.000evra. Re~ je o demonstracijiprojekta iz oblasti obno-vqivih izvora, koji sprovo-di Republi~ka agencija zaenergetsku efikasnost. U~e-snici na projektu su i Skup-{tina grada Kragujevca, kaoi wen partner Regionalnievrocentar za energetskuefikasnost pri Ma{inskomfakultetu u Kragujevcu.

– Za sada je ura|en idejniprojekat, a do desetog septem-bra bi}e raspisan tender.Posle toga }e uslediti iz-bor najpovoqnijeg ponu|a~a,a zatim izgradwa i montaàhidroelektrane. Ceo posaobi}e zavr{en u narednih petmeseci, kaè Radosav Vulo-vi}, na~elnik odeqewa zaposlove predsednika i zame-nika predsednika Skup{ti-ne grada Kragujevca.

Naime, ugovori i tender}e se malo razlikovati od uo-bi~ajenih, zato {to je VladaSrbije pre nekoliko godinapotpisala me|unarodni spo-razum po kojem se svi projek-ti finansirani od Evropskeunije realizuju po wenimprocedurama. Prema re~imaVulovi}a, re~ je o

olak{avaju}oj okolnosti,jer se izgradwa i montaàobjekta radi po ta~no utvr|e-nim i propisanim obrasci-ma i kli{eima EU.

Izgradwa mini HE „Gru-ànsko jezero“ zna~ajna je zakragujeva~ko JKP „Vodovod ikanalizacija“, jer }e smawititro{kove potro{we elek-tri~ne energije potrebnepreduze}u. Gradski Vodovod saGruànskog jezera snabdevaoko 250.000 stanovnika Kragu-jevca sa okolinom. Gruànskoakumulaciono jezero, kapaci-teta od 2.000 litara u sekundisagra|eno je 1983.godine.

– Ovakva mini HE }e pro-

izvoditi 236 miliona kilo-vat – ~asova, odnosno oko ~e-tiri odsto godi{we ukupneproizvodwe elektri~neenergije potrebne Vodovodu.Gruànsko jezero ima kapa-citet za dve HE od 40 kW.Struja iz ove elektrane ko-risti}e se za napajawe brane,odnosno za rad „Vodovoda ikanalizacije“ Kragujevca, avi{ak }e se isporu~ivatielektroenergetskoj mreì„Elektro{umadije“ – isti~eVulovi}. Prema izvedenojra~unici, mini HE }e se ot-platiti za ~etiri godine,odnosno oko 25 procenata nagodi{wem nivou.

Kako kaè Vulovi}, idejaza izgradwu takve mini HEnije nova, jer je na osnovu ta-kve studije prof. dr MilunaBabi}a iz Regionalnog evro-centra za energetsku efika-snost ve} izgra|ena mala hi-droelektrana u „Zastavi“.

V. Petrovi}

Jezero, dugo osam kilometara, nalazi se u centralnom deluop{tine Kni} i zauzima povr{inu od 919 hektara. Zbog polo-àja i oblika pogodno je za sportove na vodi – veslawe i kajak.Na jezeru je izgra|ena infrastruktura za pojedine sportove, aobeleèna je i vesla~ka staza u duìni od dva kilometra. Je-zero je, tako|e, meka i za sportske ribolovce.

Meka – za sportove

U srcu op{tine Kni}Gruànsko jezero

EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU (EAR)FINANSIRA PROJEKAT „GRU@ANSKO JEZERO“

Mini hidroelektranaod 40 kW u [umadiji

Za pet meseci bi}e izgra|ena elektrana na ve{ta~kom je-zeru Tender do desetog septembra

Doma}a opremaza nove mini HE


KULTURA

56

ZADU@BINE: ZABORAVQENA KRAQICA MARIJA

[kola gra|ena da trajeI ako oronulo pod

bremenom vremenai nebrige, starozdawe na uglu ulica

Narodnog fronta i Kosovkedevojke i daqe izaziva ose}ajstrahopo{tovawa. Gra|enada traje i da monumentalno-{}u opomiwe na zna~aj obra-zovawa, danas osen~ena pati-nom decenija i nema{tine,predstavqa kulturnoistorij-ski spomenik izuzetnog zna-~aja za prosvetu Beograda,Srbije, pa i nekada{we Ju-goslavije. Jer, kroz to zdawesvedenog srpsko-vizantij-skog stila, pro{le su {ezde-set dve generacij? gimnazi-jalaca i sredwo{kolaca ko-ji su za sobom ostavili duboktrag u nau~nom, privrednomi kulturnom ìvotu zemqe:re~ je, poznato je, o u~enici-ma nekada{we Druge ènskegimnazije, potowe êtvrtebeogradske, a od 1956. godinei |acima Elektrotehni~ke{kole „Nikola Tesla“. Samona godinu dana, 1963/64, deoprostora ustupqen je Drugojbeogradskoj gimnaziji,biv{oj Drugoj mu{koj.

Iako su povesti {kola isamog zdawa neraskidivo po-vezane, vremenom je iz kolek-tivnog se}awa i{~ileloili izbrisano ono {to sve-mu daje poseban pe~at. Nai-me, prva gimnazijska zgradakoja je sagra|ena posle veli-kog svetskog rata u Kraqevi-ni Jugoslaviji bilo je upra-vo ovo zdawe: kamen temeqacje postavqen i osve}en 19,

oktobra 1932, gradwa je zapo-~eta 19. maja naredne, a dovr-{ena za samo {est meseci ipredate {koli, u~enicama iprofesorima novembra istegodine, {to bi i danas bioneimarski poduhvat vredandivqewa. Radovi i {kolskiinventar su ukupno ko{talidvadeset miliona onda{wihdinara, a ve}i deo novca, u?ogromnu podr{ku u ube|iva-wu Dràvnog saveta, dala jekraqica Marija, nepraved-no zaboravqena kao velikidobrotvor.

U listu „Vreme“ od 19. ok-tobra 1932, pi{e: „Drugaènska gimnazija zauzima}e3.000 kvadratnih metara, aima}e suteren, prizemqe itri sprata. U suterenu gimna-zije bi}e stanovi za poslugu,magacini, instalacije cen-tralnog grejawa i ostala spo-redna odeqewa. U prizemqusu, osim kancelarija i kabi-neta, predvi|eni jedna veli-ka sala (17 sa 11 metara)za gimnastiku i uz wuodeqewe sa tu{evima,zatim moderan bife, am-bulanta, itd. Na prvom idrugom spratu bi}e desetprostranih i svetlihu~ionica veli~ine 10 sa6,5 metara, a uz svaku u~i-onicu i po jedno odeqe-we za garderobu. Naspratovima su po dve kan-celarije za profesore ikabinet za direktora,kao i druga potrebnaodeqewa. Gimnazija }eimati svoju posebnu ka-

pelicu koja se podiè da bise sa~uvala uspomena na malucrkvu ?vete Natalije. Kapelase nalazi tik uz veliku saluza sve~anosti na drugom spra-tu; velikom gvozdenom tolet-nom odvojena od sale tako daova moè da sluì za koncer-te i za razne sve~anosti, kaoi za bogosluèwe…”

Ikonostas je crtao VasaPrimorac, a veliku freskuiznad ikonostasa oslikao jeMilo Milunovi}. Naà-lost, freska je odavno uni-{tena, a ikonostas se od1948. nalazi u crkvi svetogMarka.

Ina~e, tu ~udesnu z?radu jeprojektovala arhitekta Mi-lica Krsti} ôlak-Anti},koja je i sama bila u~enicaDruge ènske gimnazije.Prostrano dvori{te povr-{ine od oko 5.000 kvadrat-nih metara sa terasom i balu-stradama od ve{ta~kog kame-na zamislila je kao prostor

za velike javne priredbe idodala usvojenom planu.

Druga ènska gimnazija je1953, preimenovana u êtvr-tu beogradsku i i{kolovalajo{ tri generacije u~enika.Od 1956. u tom zdawu je Elek-trotehni~ka {kola „NikolaTesla“.

Za vreme okupacije u ?kolije bila nema~ka kasarna, aposle oslobo|ewa u wu se use-lio Centar za obuku vezistaJNA. Nikada nije obnavqa-na, pa se i danas na wenoj fa-sadi raspoznaju tragovi me-taka i gelera.

„Nikola Tesla“ jedna odnajuglednijih elektroteh-ni~kih {kola u Evropi,osnovana je uredbom VladeFNRJ 28. septembra 1948.kao Radiotehnikum. Radilaje u zgradi na Batajni~komputu do 1951, odakle je prese-qena u Dunavsku 34, da bi sepre nepunih pola veka skra-sila u ovom zdawu. Wen pr-

vi, ina~e veoma uspe{andirektor, bio je Mio-drag Panti}, po struci –geograf.

Zgrada je pod za{ti-tom dràve, ali joj od to-ga nije ni lak{e ni bo-qe: dràva je {titi, aline obnavqa, pa je wenasudbina za sada neizve-sna. Mo`da }e monogra-fija o {koli i zgradi,koja se upravo priprema,kona~no probuditi ne-~iju savest?!

Milo{ Lazi}

Nekad i sad – ~ak i drvo je opstalo

FOTO: SA[A XAMBI]


57

Zgrada Parlamenta jesimbol jedne drà-ve, isto kao zastavai himna.

Monumentalna gra|evinaSkup{tine Srbije i CrneGore sa svojom istorijom jejedinstvena u svetu. Neobi-~an splet ìvotnih okolno-sti idejnog tvorca ove gra|e-vine, arhitekte Jovana Il-ki}a, doprineo je da od prvo-bitnog projekta do kona~nogoblika zgrade pro|e tride-set godina.

Jovan Ilki} ro|en je1857. godine u Beogradu. Va-ìo je za talentovanog i ve-oma plodnog arhitektu. Kaomlad Ilki} je, sa jo{ parkolega, bio prete~a novihstilova u arhitekturi kojisu iz Evrope do{li u Srbi-ju. Wegove gra|evine su ustilu neo-baroka i klasici-zma. Mnogi Ilki}evi rado-vi objavqeni su u inostran-stvu. Svojim delima uticaoje na arhitektonska ostvare-wa u Srbiji po~etkom XXveka. U to vreme, Ilki} jebio glavni projektant u srp-skom Ministarstvu gra|e-vine, pa mu je veliki izazovbio konkurs koji je dràvaobjavila za projekat Domanarodnog predstavni{tva.

Prvi projekat za tada{wiDom narodnog predstavni-{tva uradio je 1891. godineKonstantin A. Jovanovi}.

Zgrada je trebalo da se gradiu blizini Batal-xamije.Ubrzo je do{lo do izmeneplana. Tako da je 1901. godi-ne raspisan novi konkurs zaarhitektu koji }e dati idej-no re{ewe za Dom narodnogpredstavni{tva. Nagradu jedobio rad arhitekte JovanaIlki}a. Novi projekat pred-stavqao je varijantu re{ewakoje je prvobitno ponudioKonstantin A. Jovanovi}.Sa izgradwom se nije krenu-lo odmah po odobrewu pro-jekta. Gradwa sada{weSkup{tine po~ela je 1907.godine a kamen temeqaczgrade poloìo je kraq Pe-tar Prvi Kara|or|evi}. Uisto vreme 1906/7. godineIlki} je, zajedno sa svojimkolegama iz Petrograda, re-alizovao ideju izgradwekancelarija i hotela Osigu-ravaju}eg dru{tva Rosija-Fonsier. Tako je nastala ve-lelepna gra|evina, dana-{wi hotel „Moskva“, sa izu-zetno dekorativnom fasa-dom, ~ija kerami~ka oblogaje izra|ena u Pe~uju. U gor-wem delu fasade ove gra|e-vine predstavqena je alego-

rijska grupa u reqefu kojasimboli~no prikazuje pri-vrednu i pomorsku mo} tada-{we Rusije.

Jo{ jedna zgada je plod Il-ki}evog brilijantnog uma,Oficirski dom (dana{wiStudentski kulturni cen-tar). Izgradwu Oficirskogdoma naru~io je kraq Alek-sandar Prvi Obrenovi}1895. godine. To je bilo me-sto u kome se okupqala elitatada{weg Beograda i mesto ukome su se odràvali najot-meniji balovi tog vremena.

Jovan Ilki} ostavio jesvoj pe~at i na zgradi proto-kola DSIP (ku}a Krsmano-vi}) na Terazijama. Gra|enaje 1885. i kao zadu`binaAlekse Krsmanovi}a, trgov-ca i dobrotvora poklowenadràvi. Ova gra|evina imaistorijski zna~aj, jer je u woj1. decembra 1918. godinekraqevi}-regent Aleksan-dar Kara|or|evi} proglasioujediwewe Srba, Hrvata iSlovenaca. Interesantno je,da je kraqevi} Aleksandarstanovao ba{ u toj ku}i(1918 – 1922). Kada je po~eoPrvi svetski rat, Jovan Il-

ki} odveden je u slova~ki lo-gor Nezider u kome je 1917.godine preminuo. Rat je pre-kinuo izgradwu Skup{tine,a splet nesre}nih okolnostibio je takav da su svi plano-vi, po kojima je ova gra|evi-na trebalo da bude ura|ena,izgubqeni. @ivot je hteo daJovanov sin, Pavle Ilki} naosnovu onoga {to je bilo iz-gra|eno napravi nove plano-ve. Gradwa Skup{tine je mo-gla ponovo da po~ne. Velikupomo} u dovr{avawu objekta,posebno u osmi{qavawu en-terijera, dao je poznati ar-hitekta Nikolaj Krasnov.Monumentalna gra|evinadovr{ena je tek 1936. godi-ne. Zgrada je oblikovana uduhu Ilki}evog akademskogtradicionalizma, ulep{avaje bogata unuta{wost sa ar-hitektonskom i umetni~komdekoracijom. Ispred ulaza uSkup{tinu 1939. godine va-jar Toma Rosandi} izradioje skulptursku grupu „Igralise kowi vrani“.

Pored sve lepote koja kra-si ovu neob~nu gra|evinu, za-divquju}e je to {to ona u se-bi ~uva neverovatnu razmenuideja, emocija i velike odgo-vornosti izme|u oca koji jedao ideju i postavio temeq isina koji je od o~eve idejenapravio remek delo.

Biqana Markovi} Jevti}

ZNAMENITE LI^NOSTI NACIONALNE ISTORIJE

Jovan Ilki}


58

BIOSKOP

BAJKA O BOKSERUSa prvim septembrom u na{e bio-

skope stiè i najnoviji film RonaHauarda „Bajka o bokseru“, u komeglavne uloge tuma~e Rasel Krou iRene Zelveger. Kao {to i sam naslovkaè, ovo je ìvotna pri~a o XejmsuXej Bredoku-bokseru i nacionalnomheroju. Sredinom tzv. „Velike De-presije“, kada je Amerika umalo ba-~ena na kolena pod teretom obeshra-bruju}eg ekonomskog sloma, neo~e-kivano se pojavio heroj koji je podi-gao masu na noge, potvr|uju}i koli-ko se ~ovek u ìvotu moè boriti zadrugu {ansu za svoju porodicu i se-be. Taj heroj obi~nih qudi bio jeXejms Xej Bredok – poznatiji kaoCinderella Man – koji }e postatijedno od najve}ih iznena|ewa i naj-inspirativnijih sportskih legendiu istoriji.

„Bajku o bokseru“ predstavqa Oska-rom nagra|ena filmska ekipa, kojase sastoji od producenta BrajanaGrejzera, rediteqa Rona Hauarda,scenariste Akive Goldsmana i glu-maca Rasela Kroua i Rene Zelveger –pri~aju}i su{tinski ameri~ku pri-~u o ~oveku koji nije bio toliko ve-liki bokser koliko je bio veliki~ovek koji je’izboksovao’ svoj put izmraka i poraza do besmrtnosti. Xi-ma Bredoka glumi australijskafilmska zvezda i Oskarovac RaselKrou. Wegova simpati~na kolegini-ca i tako|e Oskarovka Rene Zelvegertuma~i lik bokserove supruge Mae.

Rediteq Ron Hauard dobitnik jeOskara za film „Ve~ni sjaj bespre-

kornog uma“ i smatra se jednim odnajtalentovanijih rediteqa. Ako jesuditi po ekipi, ali i po pri~ifilma, o~ekuje nas prava poslasti-ca, koja }e verovatno doneti i novenominacije za najpresti`nijufilmsku nagradu.

39. BITEF Beogradski internacionalni te-

atarski festival, ove godine bi}eodràn od 16. do 29. septembra, podsloganom „Na tragu bajke i antibaj-ke“. Umetni~ki direktor i selek-tor festivala Jovan ]irilov kaè: “ Ovogodi{wi BITEF nosi izra-ziti pe~at 21. veka. To je hrabrotragawe za novim formama, nekadaveoma, veoma smelim, za neke ~ak ne-dopadqivim, jer ta umetnost niko-me ne laska. Kako je re~ o smelojumetnosti, na granici najrazli~i-tijih scenskih izraza, vodio sam ra-~una da najboqi svetski primeri teumetnosti budu na najvi{em nivou.To nisu eksperimenti, to su rezul-tati. 39. BITEF }e na svoj na~inobeleìti dvesta godina ro|ewavelikog Hansa Kristijana Ander-sena, koga je svako od nas u detiw-stvu doìveo kao svog pisca, pa iovogodi{wi stvaraoci BITEF-a.Kako ìvot nije bajka, tako ni po-zori{te nije bajka, zato podnaslovBITEF-a glasi, „Na tragu bajke iantibajke». Direktno inspirisanapredstava Andersenom stiè iz we-gove rodne Danske, na{eg dugogodi-{weg prijateqa i velikog umetni-ka Eu|enija Barbe „Andersenovsan“ , kao i na{a, isto tako traga-la~ka predstava na tragu bajke, ali

i antibajke „No Name Sneàna“mladog Bojana \or|eva.“

Po mi{qewu selektora dve pred-stave }e uokviriti ovogodi{wi pro-gram BITEF-a. Prva je predstava iz-raelskog teatra „Foram magnum“ (ko-jom }e biti i otvoren BITEF) i svo-jevrsna urbana bajka momaka iz pred-gra|a Francuske i Alìra. Ove dvepredstave bi}e izvedene na velikojsceni Centra Sava. Ostale predstavebi}e izvedene u Jugoslovenskomdramskom pozori{tu, Narodnom po-zori{tu (gde }e biti premijernoigrana predstava „Edvard drugi “,ko-ja je ra|ena u koprodukciji BITEF-aI Slovenskog narodnog gledali{~aiz Qubqane) , Ateqeu 212 ,Centru zakulturnu dekontaminaciju, Malompozori{tu „Du{ko Radovi}” i uSportsko rekreativnom centru Ta-{majdan.

„NO] MUZEJA“Manifestacija “ No} muzeja “ bi}e

po drugi put odràna u Beogradu17.septembra. Ova manifestacija jenastala kao projekat koji bi dopri-neo pozicionirawu Beograda kaonajva`nijeg kulturnog centra u re-gionu. Ovoga puta, u no}i kada budubili otvoreni svi muzeji u Beogra-du, bi}e organizovano 11 sadràja,sa akcentom na sportu, jer }e pa`wavelikog dela svetske javnosti bitiusmerena ka glavnom gradu zbogEvropskog prvenstva u ko{arci. Je-dan od predvi|enih sadràja „No}imuzeja“ je i revijalni GSM filmskifestival u Muzeju primewene umet-nosti, a na kojem }e biti predsta-vqeni filmski radovi snimqenikamerom mobilnog telefona. U

„No}i muzeja “ bi}e organizovana Ivelika uli~na parade, na kojoj orga-nizatori o~ekuju vi{e od 20 000 po-setilaca.

IZLO@BA

UMETNOST U SRBIJI1989 – 2001.

Ove godine Muzej savremene umet-nosti u Beogradu proslavqa 40 godi-na postojawa i jedna od izlo`bi ko-jom }e obeleìti ovaj jubilej je “Umetnost u Srbiji 1989 – 2001.”.To }ebiti prilika da sagledamo rad umet-nika koji su se formirali u tom te-{kom periodu. Na izlo`bi }e bitipredstavqena dela najzna~ajnijihumetnika srpske umetni~ke scene da-nas, kao {to su: Mr|an Baji}, Uro{\uri}, Ra{a Teodosijevi}, MilicaTomi}, Predrag Ne{kovi}, Jovanêki}, Grupa [kart, Aleksandar Zo-graf, Zoran Naskovski….Ina~e, Mu-zej savremene umetnosti u svojoj ko-leksciji ima 7500 umetni~kih dela, au sastavu muzeja se nalaze i GalerijaPetra Dobrovi}a, Galerija-legatMilice Zori} i Rodoquba ôlako-vi}a, Ateqe Petra Lubarde, kao iSalon Muzeja Savremene umetnosti.Izlo`ba “ Umetnost u Srbiji 1989 –2001.” bi}e otvorena od 11. septembrado 7.novembra.

KWIGE

DEDA RANKOVE RIBQE TEORIJEZa ovaj roman kwièvnica Mirja-

na \ur|evi} ove godine dobila jekwièvnu nagradu “@ensko pero“,koju je ustanovio nedeqnik „Ba-zar“.U ovom romanu, koji su kriti~a-

ri nazvali srpskim krimi-romanomu kome je èna glavni lik, inspek-torka Harijeta, odnosno Prqava Ha-ri, urawa u komplikovani svet mu-{ko-ènskih odnosa’ i dobija odgo-vore na pitawa – „Da li dobra ribamora da ima velike grudi ili ih mo-è zameniti kra}om nogom? Da lipostoje idealni parovi? Da li jeopasnije zanimawe ’patolo{ki {va-ler’ ili operativac DB u toku akci-je Sabqa?“ Ovo je peti roman Mirja-ne \ur|evi}, a tre}i iz serije krimiromana sa glavnom junakiwom Hari-jetom, biv{om inspektorkom Odeqe-wa za krv i seks MUP-a Srbije. I

prethodna dva romana iz ovog serija-la, „Ubistvo u Akademiji nauka“ i„Parking svetog Savatija“, nalazi-la su se u najuèm izboru za “@enskopero“.Radwa romana „Deda Rankoveribqe teorije“ odvija se u leto 2003,na repovima akcije „Sabqa“, a svepo~iwe na posledwem ispra}aju Ha-rijetinog biv{eg qubavnika, Bogda-na Banduke zvanog Banda, visokogslu`benika DB-a, na kojem se poja-vquje „previ{e udovica za jednu pra-voslavnu sahranu“. Ova kwiga je po-sledwih meseci na listi najproda-vanijih izdawa.

Jelena Kneèvi}


59

PRAZNICI, OBIÂJI, VEROVAWA

Vozdviènije âsnogKrsta, me|u pravoslavnimvernicima poznat kao Kr-stovdan, jedan je od dvana-est najve}ih praznika uSrpskoj pravoslavnoj cr-kvi. On je nepokretan pra-znik i svake godine seslavi 14. septembra pogrigorijanskom,

odnosno 27. septembrapo julijanskom kalendaru.Toga dana se praznuju dvadoga|aja u vezi sa âsnimKrstom Hristovim: prvi jepronalazak âsnog Krstana Golgoti, a drugi je po-vratak âsnog Krsta izPersije u Jerusalim.

Posle Hristovog vaskr-sewa Jevreji su sakrilikrst na kome je bio raza-pet i skoro trista godinao wemu se ni{ta nije zna-lo. Carica Jelena, majkacara Konstantina, 326. go-dine je oti{la da se po-kloni mestima Hristovogstradawa i po~ela je datraga za âsnim Krstom.Od starca Jude saznala jeda se Krst nalazi zakopanispod Venerinog hrama naGolgoti. Carica Jelena ipatrijarh Makarije oti-{li su na Golgotu. Tada jeCarica naredila da sesvetil{te sru{i i da sena tom mestu kopa. U ze-mqi su prona{li tri kr-sta. Bilo je veoma te{kosaznati koji je âsni Krst.U tom trenutku, pored wihje prolazila pogrebna po-vorka. Patrijarh Makarijeih je zamolio da zastanuda bi na pokojnika polo-ìo jedan po jedan krst.Kada je spustio prva dvani{ta se nije dogodilo akada je stavio tre}i krstpokojnik je oìveo. Tako jedokazano da je to âsni i@ivotvorni Krst Hristo-vog stradawa.

Carica Jelena je podi-gla crkvu posve}enu Vas-krsewu Hristovom, na me-stu gde je bio wegov grob. Utoj crkvi âsni Krst je biosve do 614. godine kada gaje car Hozroj, osvojiv{iJerusalim, odneo u Persi-ju. Punih ~etrnaest godinaKrst je bio u Persiji, svedo 628. godine, kada je gr~-ki car Iraklije pobedioPersijance i vratio Krstu Jerusalim. Car Iraklijeje sa Krstom na svojim le-|ima u{ao u grad, skinuoje carsku ode`du i izneoKrst na Golgotu ba{ onakokako je to i Hrist u~inio.âsni Krst je na taj na~inponovo vra}en u crkvuVaskrsewa Hristovog naGolgoti. Prestona ikonasa kojom crkva obeleàvaKrstovdan prikazuje pa-trijarha Makarija kako na

Golgoti uzdiè âsniKrst. U crkvi se toga danaosve{tava bosiqak i pro-pisuje se jednodnevni postkoji zabrawuje i ribu.

Pored crkvenog prazno-vawa, negde su zadràni ipaganski obi~aji. Krstov-dan se slavi iz zahvalno-sti prema boànstvu kojeje podarilo i odràlo le-tinu. Veruje se da upra-`wavawe razli~itih ob-reda donosi naklonost bo-ànstva da odrì i jese-wu setvu. Tada treba isko-pati rupe za sa|ewe vo}kida bi se grane „krstile“odnosno granale. Na Kr-stovdan se predskazivaloi vreme, ako je dan obla-~an zima }e biti jaka, akoje dan sun~an i lep nared-na godina bi}e su{na.

B. M. J.

KRSTOVDAN


ZDRAVQE

60

Upo~etku ~ovekose}a laku pre-morenost, uspo-reno reagovawe u

dono{ewu odluka, glavo-boqu, nervirawe, gubitakkoncentracije...Kada muprvi put izmere pove}ankrvni pritisak, naro~itodowi, koji se popne iznad100 mililimetara ìvi-nog stuba, knedla u grlu ra-ste. Sve ~e{}e ose}a arit-mije i bolove koji simuli-raju anginu pektoris.

Ovo je skup simptoma kojise i kod nas i u svetu ve} dvedecenije nazivaju menaxer-skom bole{}u. Me|utim,bolest je mo`da pogre{nonazvana, jer ne poga|a samomenaxere ili biznismene uklasi~nom smislu. U rizi-ku je svako na na bilo kojemrukovode}em mestu. Funk-cija danas ima veliku cenu:traì veliko angaòvawe,samo pozitivan poslovnirezultat, stalno dokaziva-we neograni~eno radnovreme i ostavqawe koku-rencije iza sebe.

Menaxerska bolest mo-gla bi da se objasni kaoskup simptoma koji nastajuzbog svakodnevnog stresa.Ipak, u tom sindromu do-miniraju kardiolo{kesmetwe, pa zato o ovoj bole-sti razgovaramo sa prio-fesorom dr Vi{eslavomHaxi Tanovi}em, interni-stom – kardiologom, vla-snikom Internacionalneklinike za srce iz Beogra-da, koji je kod nas me|u pr-

vima po~eo da se bavi me-naxerskom bole{}u. Svogtipi~nog pacijenta opisu-je kao nekoga ko je jedva na-domak pedesete godine, ave} se àli na visok krvnipritisak, glavoboqu, tr-wewe ruke, bol u ki~mi,ubrzani sr~ani rad, imagoru{icu, pati od nesani-ce...êsto ove osobe uzima-ju sedative na svoju ruku,zabrinuti su, previ{e pu-{e, piju i jedu. Ni{ta ma-we bitno: sve su mawe tole-rantni i sve ~e{}e „eks-plodiraju“ i to ku}i, predsvojim najbiliìma.

«Mawe para, a ve}a kon-centracija stresnih poslo-va i obaveza», kratka jeformula i za sve ve}i brojpojava ~ira na èlucu ilidvanaestopala~nom crevu.Gastritis, pa i kamen uù~noj kesi koji se probu-di posle svakog nervira-wa, ali i obilnije ve~ere,tako|e su ~este pojave.

Dr Haxi Tanovi} kaèkako su se danas u uslovimaposlovawa promenila pra-vila – nema vi{e samou-pravqawa, ve} je sve pita-we profita, a to ne ide bezstresa koji haba radnog ~o-veka. Zato svako, ne samoglavnokomanduju}i predu-ze}a ili firme, ve} {efili rukovodilac bilo kogodseka, sektor ili pogonaima neke simptome mena-xerske bolesti.

– Lekarski saveti ovimosobama da kontroli{uredovno krvni pritisak i

holesterol, da se obaveznobave fizi~kom aktivno-{}u i da budu umereni u je-lu i pi}u, na àlost, neslu{aju se. Mnogi stanutek kada se zbog infarktaili {loga probude u Ur-gentnom centru. Menaxer-ska boelst se posledwih 15godina neverovatno izme-nila. Mladi qudi postajuozbiqni kandidati za in-farkt i druga te{ka ikobna oboqewa, ali veli-ki broj paciejnata se oglu-{uje o savete lekara. Pre-poru~ujemo im da idu nagodi{wi odmor, ali mno-gi nemaju vremena ni zapo{ten vikend. Strahujuod poslodavca, radno vre-me je sve duè i po 10 i 12sati i sve to ostavqa po-sledice na zdravqe, kaèdr Haxi Tanovi}.

Qudi ~esto ne shvatajuda nema tablete koja moèlako i brzo da re{i tegobemenaxerske boelsti. Ta-blete za sniàvawe krv-nog pritiska i sedativ –sredstva za umirewe ili zasmawewe teskobe i nape-tosti, koji mnogi qudi pi-ju, samo }e delimi~no po-mo}i. Lek je ne{to drugo.Mora da se mewaju navikei stil ìvota, da se kaèposao je vaàn, ali i zdra-vqe i porodica. Preporu-ka je da takve osobe, saopisanim simptomima,svakoga dana nakon poslaobavezno {etaju, tr~e ilibar sednu na ku}ni bi-cikl. Idealno bi bilo da

idu na plivawe ili tr~a-we dva ili tri puta nedeq-no, kaè ovaj lekar.

Najbitnija je preporukada qudi koji su cele nede-qe pod stresom, , treba sva-ki vikned da provode izvansredine u kojoj rade. Dva –tri sata na nekom izleti-{tu izvan grada, ili na se-lu, dovoqna su da se ~ovekopusti i povrati snagu,sredi ìvce i dovede telou tako potrebnu ravnoteùsa duhom.

Vrlo je zanimqivo kakose kod nas menaxerska bo-lest mewala. Kandidati zaovo te{ko oboqewe nisuvlasnici najve}ih kompa-nija i preduze}a, jer za wihradi {iroko razvijeni me-naxment, pa se prime}uje daje me|u pacijentima zapra-vo najve}i broj qudi kojinisu poznati javnosti. Oniistina imaju dobre plate,mesto rukovodioca ili za-menika na visokoj funkci-ji, zavidan status u firmi,ali i mnogo zdravstvenihtegoba. Stres je, kaù leka-ri, nekada dobrodo{ao, jernas posti~e na rad, ali jeveoma bitno znati u va-`nom trenutku odreagova-ti pravilno na poja~anistres. Ne treba gutati auto-matski tablete, ve} tajstres treba „izbaciti“ izsebe kroz fizi~ku aktiv-nost i odmarawe u poro-di~nom krugu ili u neopte-re}uju}em dru{tvu.

@. P. O.

Ozbiqni kandidatiza infarkt i druga

te{ka oboqewaMENAXERSKA BOLEST

Visoka cenafunkcije

Menaxerska bolest poga|a {efove iqude na rukovode}em mestu Strah odgubitka posla, lo{eg poslovnog rezul-tata, konkurencije, pod stalnim stre-som – stvara ~ir, sr~ane smetwe, nesa-nicu – veli profesor dr Vi{eslavHaxitanovi}, internista kardiolog


61

Vi{ak se ne nosi lakoGOJAZNOST

Dugo je i kod nas vladalomi{qewe da kada neko„lako“ nosi vi{ak kilo-grama, nema dijabetes ni

visok pritisak – ne morada brine. Danas je stav le-kara kategori~an: boqe da-nas baviti se gojazno{}u

nego sutra le~itidijabetes, hiperten-ziju, bolesti srca...Osobe koje se hvaleda dobro „nose“ vi-{ak svojih kilogra-ma ne razmi{qajuda trpi wihova ù~-na kesa, kukovi iostali zglobovi,{to }e se sve ispo-qiti za desetak go-dina, mo`da i pre.Tako je stav da je de-bqina bolest – usvo-jen i kod nas. âk 75odsto svih hiper-tenzija vezano je zagojaznost.

Doìveti stotuPREVENCIJA

Prose~ni ìvotni vekza mu{karca sada je 70, aza ène 72 godine. Stre-sne godine i te{ke pri-like u kojima dugo ìvi-mo uti~u direktno na na{ìvotni vek. Psihostressmawuje otpornost orga-nizma, a pad imunitetauti~e na porast hroni~-nih bolesti i naizgledbanalnih infekcija, kojesve skra}uju ìvot

Dr Miodrag \or|evi},na{ poznati onko-epide-miolog kaè kako bi bilolepo kada bi medicinauspela da produì pro-se~ni ìvotni vek na 80godina kod mu{karaca,odnosno 85 kod èna.Ali, nije ciq samo pukoproduèwe ìvota, ve}wegov kvalitet, da stari-ji qudi budu vitalni, po-kretni i zadovoqni, a nedepresivni, jer ih je poro-dica napustila, pa sami sebore sa mnogim hroni~-nim bolestima.

Dr \or|evi} iznosi ijedno zanimqivo zapaà-we iz obilaska stara~kihdomova i gerijatrijskihustanova u provinciji. Du-

boku starost, iznad 90 go-dina, doìvqavaju qudikoji su ceo ìvot proveliu siroma{tvu ili usled re-ligioznih razloga.

– Qudi koji su ìveli ubedi i siroma{tvu u ve}emdelu svog ìvota ìvelisu na smawenoj protein-skoj ishrani. Meso i mastsu retko unosili i nikadase nisu sladili hranom.Savremeni ~ovek nema me-ru ni u jelu, ni u mnogo ~e-mu drugom.

Ako se u ishrani dra-sti~no smawi unos soli,ìvot }emo produìti zadve do pet godina. Zatim,ukoliko kontroli{emoredovno krvni pritisak iako, po preporuci lekara,uzimamo lekove, na o~eki-vanu duìnu ìvota uspe-}emo da dodamo jo{ dve dopet godina. I tu je otpri-like kraj pri~e. ôvek ko-ji se opredeli za „doìve-ti stotu“ to mora da uradive} u ranoj mladosti, a to,izme|u ostalog, podrazume-va da jede malo masti i cr-venog mesa, a mnogo povr-}a, uz obaveznu fizi~ku ak-tivnost.

Propali godi{wi odmorPSIHOLOGIJA

Svaki drugi par se u tokugodi{weg odmora jednompo{teno posva|a, tvrdi se ustudiji hambur{kog Insti-tuta za organizaciju slobod-nog vremena. Sva|e }e se na-staviti, tvrde istra-ìva~i, ako se zajed-no odmaraju dve gene-racije, naro~ito akosu deca u „magare}imgodinama“, jer tinej-xeri uvek imaju dru-ga~iju predstavu otome kako treba pro-voditi odmor. U vre-me odmora porodi~-ni odnosi su pod po-sebnim pritiskom.Tu su i neprijatne„vi{e sile“: kolonena putevima i pro-blem sa kolima, lo-{e vreme, mala ho-telska soba, pretrpa-ne plaè... Kada seprevelikim o~eki-vawima doda samojedno dete u puberte-tu ili pogre{no izabrantrenutak da se ra{~isti ne-ki problem me|u partneri-ma, do katastrofe na odmoruje mali korak.

Psiholozi, obja{wavajuza{to mnogi sa odmora sti-ù razo~arani. Prvo, kaù,

letovawe ~esto bude ocewe-no kao propalo, jer se naodmor krenulo sa preveli-kim o~ekivawima. Najgorepro|u oni koji zamisle daza 14 dana nadoknade sve

ono ~ega su se odricaliskoro 12 meseci.

Lo{a usluga u hotelu, ukojem ste izabrali da prove-dete godi{wi odmor, ipak,boqa je od prvog radnog da-na, te{e nas psiholozi.

@. P. O.

Mrtvi umorni a – budniNESANICA

Borba protiv nesanice nevodi se pilulama za spava-we. Postoji mnogo prepo-ru~qivijih na~ina da se po-boq{a kvalitet sna ili po-bedi no}no bdewe.

Lekari savetuju da se napo~inak odlazi uvek u istovreme, ali i ustaje u istovreme, bez obzira da li smospavali dobro ili ne. To je~ak pravilo koje treba po-{tovati u vreme praznikai vikenda. Imaju}i u vidudana{wi ritam obaveza ina~in ìvota, verovatno jemalo qudi spremnih na ta-kvu samodisciplinu. Leka-ri tvrde da – iza dobrogsna – stoji jaka voqa i~vrst karakter. Uo~i odla-ska na spavawe treba uve-

sti sebi neki red, na pri-mer, prvo, prawe zuba, papode{avawe budilnika,obla~ewe pixame…

U spava}oj sobi ne sme dabude ni pretoplo, ni pre-hladno. U krevetu ne bi tre-balo da se jede, gleda tele-vizija, pi{e ili radi ne-{to {to je rezervisano zabudni deo dana. Uo~i spava-wa vaqa izbegavati alko-holna pi}a i kafu. Prekodana preporu~uje se fizi~-ka aktivnost i odlazak u{etwu, ali ne neposrednopred spavawe, jer se organi-zam zapravo tako vi{e budi,nego priprema za san.

Jedno od najva`nijih pra-vila je da se ne spava prekodana.


TURIZAM

62

Vino u kamenim ku}amaTu ne stanuju qudi, ali sve vrvi od wih, naro~ito leti i s jeseni kada se be-

re groæ|e i pravi vino, gra|evine su jedna do druge, kao u gradu, ima trgova...

Selo Rajac je kodNegotina, na gra-nici sa Bugar-skom. Iznad sela

put vodi pored duboke jarugeiz koje xikqaju stoletnihrastovi i brestovi. Na br-du su – dva kilometra daqe –vinogradi i pivnice. Kadase popnete do pivnica, iz-gleda kao da ste stigli uunutra{wost Istre ili naneko dalmatinsko ostrvo sprastarim gra|evinama.

Ali, pre nego {to nasta-vimo pri~u o Pivnicama,vaqa re}i kako se do wihstiè.

Najkra}i put od Beogradado Raja~kih pivnica je krozhomoqska sela sa naherenimbrvnarama, bondra~urama,~atmarama i novim vilamakoje krase labudovi i lavo-vi, pa onda put Majdanpeka,kroz avetiwske rudarskegradove, pored {uma i }u-murxija, kroz mese~ev pej-za` od rudokopa, pored pla-

nina jalovine i potom, po-sle Majdanpeka, putuje sekroz gotovo nenastawene ibesku}ne predele.

Izbegavam da idem naj-kra}im putevima jer mi ni-je ciq da stignem, ve} daputujem.

Zato sam ovoga puta na Ra-ja~ke pivnice po{ao iz Ne-gotina, sa Milan-~etom Brankovi-}em, direktoromnegotinske Elek-trodistribucije,dok je za volanombio Goran Doj~i-novi}, poslovo|a.Da nisam po{aosa wima, te{kobih na{ao put do Raja~kihpivnica. Nema putokaza.Put je, istina, asfaltni,ali izlokan i uzan tolikoda se izuzetno oprezno moravoziti ako ne}ete da se suda-rite sa nekim ko dolazi sasuprotne strane.

Milan~e Brankovi} (47)

je iz ovih krajeva. Iz Bra-}evca, sela do Rajca. Trebaznati da mu ne tepam ja, ve}wegov kum koji ga je upravotako krstio. Brankovi}i subili vrlo dobro seosko do-ma}instvo i takvo bi osta-lo da se posledwe genera-cije mla|ih nisu raselilipo {kolama i gradovima.

Milan~e je zavr{io Eko-nomski fakultet. Svoje-vremeno, bio je predsednikomladine, SSRN-a... mladikadar koji je negovan da seprofesionalno bavi poli-tikom, na visokim funkci-jama u Beogradu. Ali, sti-cajem okolnosti, evo, okre-

nuo se privredi. Direktorje Elektrodistribucije i udrugom mandatu. Taj sticajokolnosti bili su majka,otac Vidojko, deda Zdrav-ko, cela familija koja ga jenagovarala da ne ide dale-ko od ku}e, da ne napu{tazavi~aj.

Stekao sam utisak da senije pokajao.

Milan~e Bran-kovi} je predusre-tqiv prema novi-narima. To sam~uo i pre nego{to sam ga upo-znao. Organizo-vao je izlet na Ra-ja~ke pivnice ia-

ko je sve ispalo iznenada i uneradan dan. Tako smo podogovoru i na vreme stigligde smo naumili. Najpre upivnicu doktora Pavla Bar-bulovi}a (77) gde nas je ~e-kao predsednik Mesne za-jednice Du{an Mi{i} ko-jem je najavqen na{ dolazak.

TAJNE RAJA^KIH PIVNICA

Ovde sve po~iwe i zavr{ava sevinom. Od ro|ewa, preko kr{tewa,do smrti. No, Raj~ani nisu pijanice,

jer piju umereno


63

Doktor Paja, kako Raj~anizovu Barbulovi}a, nije tu,ali kao i da jeste. Gosto-primstvo je na visini.

Raja~ke Pivnice su vino-gradarsko naseqe, drugo se-lo Raj~ana u kome su pre sve-ga podrumi za vino.

Dole ìve qudi, gore vi-no. Gore je sve druga~ije ne-go dole. Tu je nare|ano goto-vo dvesta kamenih ku}a odkojih je polovina u upotre-bi. Pokrivene su }erami-dom. Ulice su krivudave, sauskim prolazima i neo~eki-vanim malim trgovima kojekrase ve{to zdelani kamenibunari sa drà~ima od ko-vanog gvo`|a.

U dowem delu, kod velike~esme, nalazi se glavni trgsa velikim zapisom – pra-starim dudom, ispod koga jekamena trpeza, gde se oku-pqa za Spasovdan, Gospoji-nu i Svetog Trifu-na, vinogradarskuslavu. Sve ku}e sugra|ene od belog te-sanog kamena pe-{~ara, nalik na ono{to se vi|a po Du-brovniku i Kotoru.Delimi~no su uko-pane, sa dva na-spramna ulaza na dvanivoa i prozoromkroz koji se posta-vqa drveni oluk –„gurma“, za sipawegro`|a u kacu, dok su na bo~-nim zidovima uski otvorinalik na pu{karnice kojisluè za provetravawe, „davino lak{e di{e“.

Tako tvrde jedni, dok dru-gi kaù da su to zapravo ibile pu{karnice u vremeTuraka, od kojih su se me-{tani branili.

U toku leta i jeseni ovdevrvi od ìvota, brige okovinograda, berbe i na krajuspravqawa vina. U kasnujesen i zimu, kada se vinosmesti u burad, do pivnicasvakodnevno dolaze samodoma}ini, da preta~u iliobi|u vino, naliju dve ilitri litre, koliko za ku}u iposle sat – dva vra}aju se udowe selo. Vino koje se dr-ì dole, u selu, nije takodobro.

Poneko Pivnice zove i~ar{ija, jer, pre i posleDrugog svetskog rata, kad

selo nije imalo prodavni-ce, ovde je bila mesara i pe-kara. Verovatno je naziv –~ar{ija i zbog toga, {to tugore, Raj~ani sahrawuju svo-je mrtve. Obi~aj je da po-grebna povorka pro|e Piv-nicom gde doma}ini iz sva-

ke kamenu ku}e prosipaju po~a{u ili bokal vina.

Raja~ke Pivnice nisu is-traène. Te{ko da i{ta ov-de ima veze sa onim {to sesmatra tradicionalnim uSrbiji.

U zvani~nim spisima po-miwu se prvi put 1713. godi-ne, ali i daqe ima onih kojise zalaù za pretpostavku daje nastalo sredinom 19. ve-ka, posle odlaska Turaka.

Na najstarijim ku}amaima belega makedonskih

majstora, na jed-noj je ostao i za-pis o „majstoruKosti iz Mace-donije – 1854",stele na grobqudeluju bogumil-ski, a nisu, su-de}i po simbo-lima, neki spo-menici izgle-daju staro, a ni-su…Mnogo jeovde nepoznani-ca, malo odgovo-

ra. Zapravo, za sve postojiodgovor, ali je to naj~e{}eneka legenda, a ni ona ni-kada ista ve} zavisi od sa-govornika.

Ono {to se pouzdano znaje da su vinom i Raja~kim

pivnicama krajem devetna-estog veka bili odu{evqe-ni Francuzi. Po{to je wi-hove vinograde prethodnopokosila filoksera, ovdesu na{li sorte koje potpu-no odgovaraju wihovom pod-nebqu. Ovaj kraj je na istojgeografskoj {irini kao iBretawa. Dok nisu zanovi-li svoje vinograde, odavdesu la|ama uvozili vino ipla}ali ga suvim zlatom.Jedan ~abar (50 litara)pla}ao se zlatnikom napo-leonom. Trajalo je to oko 20godina (1860 – 1880). Po-{to su zaimali para, Raj~a-ni su svoje sinove po~elida {aqu u inostranstvo na{kolovawe. Me|u prvima jeu svet oti{ao Petar Mi-{i}, sin vinogradara, kojije kasnije postao genaral ikomandant [umadijske di-vizije koja je prva probilaSolunski front. O tomesvedo~i spomen-podrum ge-nerala Mi{i}a na ovda-{woj pivnici.

Ovde sve po~iwe i zavr-{ava se vinom. Od ro|ewa,preko kr{tewa, do smrti.Pije se stalno, pa se zatoovi podrumi i zovu pivni-ce. Sa pivom to nema nika-kve veze.

No, Raj~ani nisu pijani-ce, jer piju umereno.

Doktor Petar Paunovi},~ovek sa tri specijalizaci-je, penzionisani direktorZavoda za za{titu zdravqaTimok i sam vinogradar usvom rodnom Rajcu tvrdi dase uz raja~ko vino boqe mi-sli, lep{e govori i jo{ bo-qe peva, ali ako se pije bezpreterivawa. A koliko je,po wemu, dozvoqeno popiti„u granicama umerenog“?Pa, veli, dozvoqeno je: okana momka. Zna~i, litardnevno.

Na Raja~kim pivnicamane}ete ~uti da neko kaène{to lo{e o vinu. Napro-tiv. Zato u Rajcu, vele, nemasr~anih oboqewa, ni bole-sti krvnih sudova. Vladauverewe da je wihovo vinodobro ~ak i trudnicama idojiqama, jer uti~e na kva-litet mleka.

Va{ novinar se uverio dame{tani govore istinu.

Slobodan Stoji}evi}

Ono {to se pouzdano zna je da suvinom i Raja~kim pivnicama krajem

devetnaestog veka bili odu{evqeniFrancuzi. Po{to je wihove vinograde

prethodno pokosila filoksera,ovde su na{li sorte koje potpuno

odgovaraju wihovom podnebqu

Milan~e Brankovi},direktor ElektrodistribucijeNegotin i u drugom mandatu


64

JEDINSTVENO VINSKO STANI[TE

PodrumskoidealnotrojstvoUhladovitim podrumima vazda je, kaù,

16 stepeni. I leti i zimi. Drugi opetkaù da varira nekoliko stepeni,{to mi se ~ini verovatnijim. Vino u

ba~vama ne voli velike temperaturne razlikeniti svetlost na kojoj gro`|e zri i uìva.

U pucadima ima svega {to je potrebno da seu hladovini i ti{ini podruma pretvori unektar.

Kada je vino gotovo, opet se javqa sun~ana va-tra. @ari nam obraze posle nekoliko gutqaja.

U podrumima trbu{aste ba~ve leè dole, aodozgo visi suvo meso i pr{uta. Pobelelo je odpodrumske memle, kao da je uvaqano u bra{noili morsku so.

Tom lepotnom dru{tvu (vinu i pr{utu) nedo-staje samo tre}i deo da bi bilo celina, trojstvo:samo jo{ ~ovek koji }e u sebi sve sjediniti.

Kod drevnog duda-zapisa na centralnom deluRaja~kih pivnica proslavqaju se seoske slave ineki va`niji praznici. Tu se vino to~i nemi-lice, jede i pije (za goste sve besplatno), veseli.Pekao se vo. Svojevremno, svaka pivnica je timprilikama imalo svoju, zasebnu muziku.

No, to vreme je pro{lo. Danas ima 174 pivnice, od toga su 95 u upotre-

bi. Pod vinogradima je 95 hektara a 1950. naprimer, bilo je 300 hektara vinograda.

Poznato je da sela u Srbiji nestaju. To nije za-obi{lo ni Rajac koji je 1910. godine imao 1.700stanovnika, dok ih je Negotin imao tri hiqade.A sada, Rajac sa sve izbeglicama i decom ima380 stanovnika.

I na pivnicama, zato, nema negda{we vreve.S. S.

Documents

DRAGOJLO BA@ALAC str · CENE ELEKTRI^NE ENERGIJE str.15 Struja u Srbiji na evropskom dnu QUBO MA]I] str 4. Agencija tra`i kadrove DRAGOJLO BA@ALAC str.6 EPS je bogatstvo koje treba