StavSvetislav Basara MEIN KAMPF. Burleska. Izdavac: Laguna 2011 Komesar Blesara Reimski pisac Svetislav Basara je prevaziao sam sebe. Postao je junak svojih urnebesnih burleski. Svetislav Basara je danas pisac u trendu. To je pisac koji pie knjige o kojima se prica. Svaka njegova knjiga je kulturni dogadaj. Gostuje na svim televizijskim kanalima i knjievnim vecerima. Otvara Sajam knjiga. Nalazi se u ukrtenim recima, to je dokaz najveceg uspeha jednog pisca. Pravi intervjue sa predsednikom drave. Pie kolumne u reimskim novinama. Dri nam predavanja. Kritikuje nas. Vodi borbu za, kako istice, pobedu evropske Srbije, nad azijatskom Srbijom. Ako danas napadate reimskog pisca Basaru, vi ste primitivac, nacionalista, faista, reakcionar, protivnik reformi, EU i evroatlantskih integracija Branko Draga U svojoj novoj knjizi MEIN KAMPF, cije je prvo izdanje odmah rasprodato, reimski pisac Basara se obracunava sa faistima u Srbiji, tvrdeci da je obracun sa njima deo projekta denacifikacije Srbije. Meni je logicno da se denacifikacijom omiljeni pisac predsednika drave obracunava sa nacistima u Srbiji, ali da se denacifikacijom obracunava sa faistima, to mi deluje zatucano. Koristim izraze pisca iz njegove knjige kada kae: "Razlikovanje neurologije i neuropsihijatrije jo uvek nije uhvatilo korena u naem narodu - narodu koji usled zatucanosti nije u stanju da razlikuje mnogo vanije stvari."/str.7/Vidimo da ni preobracenik Basara nije uspeo da se uzdigne, uprkos neprekidnim pokuajima, da se udalji od tog svog zatucanog naroda, koga toliko prezire, koga besramno napada i optuuje. Na isti nacin ja mogu da kaem - Razlikovanje faizma i nacizma jo uvek nije uhvatilo korena kod naeg reimskog pisca - pisca koji, usled malogradantine, lenjosti duha i ambasadorske sinekure, nije u stanju da razlikuje ni mnogo vanije stvari.Pri takvoj zbrci pojmova u glavi reimskog pisca, potpuno je logicno da Pisac u trendu bei u burlesku da bi izbljuvao svu svoju mrnju, zavist i svoje prokletstvo sluenja Ocu nacije, koga sramno naziva Velikim Sotonom. Otac nacije je akademik Dobrica Cosic. Covek koji je presudno pomogao nepoznatom provincijalnom piscu da se domogne svetlosti velegrada. Drugog svog dobrotvora, Kotunicu dr Vojislava, koji ga je postavio za ambasadora na Kipru, mada nije imao nijedan formalni uslov ispunjen za funkciju ambasadora, nazvao je "dr Mengele pravnih nauka i doivotni firer nacionalsocijalisticke demokratske stranke Srbije i samozvani Rajhskancelar Imaginarne Velike Srbije."A potom pie: "Veliki Sotona je jednocelijski organizam i neprestano se razmnoava deobom"/str.73/, i pie: "Veliki Sotona... neka se da zaklati, ubiti i bombardovati, pa neka onda iz vlastitog rdavog iskustva cvili i zapomae, umesto to privatizuje klanja, ubijanja i bombardovanja i na njima zgrce milione srpskih rajshmaraka, koje odmah konvertuje u dolare. Drava ciji je predsednik bio Veliki Sotona jednostavno je morala da bude bombardovana, upamtite to. Kao to su njegovi prijatelji morali da umru pre njega, uvek u najcrnjim mukama, da bi on bio srecan to je iv i to traje"/ str.53/, a onda kreendo: "Klonite ga se, prelazite na drugu stranu ulice ako naletite na njega, jer je Veliki Sotona uzrocnik tuberkoloze, kancera i leukemije"./str.54/ Izlivi nekontrolisane mrnje Kakva retorika! Kakav cinizam! Kakva mrnja! Evroatlantski pisac je izgubio kontrolu nad biciklom. Klonite ga se i prelazite na drugu stranu da ne bi udario u vas.Pisac u trendu se ne zaustavlja: "Kud god da krene, smrt ga prati u stopu. Iza njega ostaje lelek i vijorenje crnih barjaka. On licno ne usmrcuje i ne ubija, bar ne u posleratnom periodu, bar ne da se zna. A mogao bi jer je iznad zakona. Ali, prode li ulicom, a stalno je u pokretu, eto ti sutradan serije umrlica na drvoredu, ode li na VMA da prilegne u aparat za magnetnu rezonancu, bolesnici umiru kao snoplje."/str.77/Neverovatno! Ne mogu da se setim da je neki pisac u naoj knjievnosti izneo ovakve gnusne mrnje prema drugome piscu. Razumem da se pisci ne slau, da se svadaju, da polemiu, cak i da padne neka cuka, imali smo i takve slucajeve, ali da se u formi burleske piu ovakve bljuvotine, prosto je zaprepacujuce i deluje nestvarno.Ko je kriv za toliku izlivenu mrnju? Otac nacije! On je glavni krivac za stvaranje nacionalne ideologije i mitova. Pre njega Srbi nisu bili nacionalno osveceni. Pre njega nisu ni znali da su Srbi. Sve dok nije doao komunisticki komandant u konim cizmama da ih nacionalno probudi i da svojim pisanjem stvori od Srba faiste.Nacionalna ideologija je ideologija smrti: "Nacija je kolevka smrti. Smisao svake nacije jeste genocid nad samom sobom. Sitni nacionalni zlodusi ne mogu da ive bez smrti, narocito tudih, neprestalno broje leeve, dodaju hiljade fiktivnih smrti na ionako zastraujuce liste streljanih i zaklanih da bismo zauvek bili lider u regionu u broju rtava po glavi stanovnika i da bismo imali to vie argumenata za samosaaljenje i projekciju krivice na druge. Besramno jedu u piju po grobovima. Dre posmrtne govore. Prijatelje pocnu istinski voleti tek kada pomru i oslobode im lebensraum. Samo su mrtvi Srbi pravi Srbi. Svi ostali su petokolonai i izdajnici." /str.76/. Samo su mrtvi Srbi pravi Srbi! Kako to poznato zvuci. Srbi su izvrili genocid sami nad sobom. To je krucijalni dokaz da smo mi genocidan narod. Zato nas treba kazniti. Basara je poslat da nas kazni.Medutim, to nije kraj. Basara ide i dalje. Njegov bicikl se ne zaustavlja. On nudi originalno reenje. Spasonosno reenje za Srbe. Reenje koje je predlagao novoj vlasti. "U noci izmedu petog i estog oktobra na celu jedne ad hoc delegacije istinskih demokrata i patriota, otiao sam kod Zorana indica, u vec osvojenu Skuptinu tobonjeg Grada Beograda, sa zahtevom da se Veliki Sotona izvede pred preki sud i po kratkom postupku STRELJA na Trgu republike."/str.109/Tako treba! Nema milosti! Nova vlast, nova streljanja! Po kratkom postupku! Nema sudenja! Nema cile-mile! Metak u glavu! Nema tu ta da se raspravlja! Dobricu Cosica je trebalo odmah likvidirati! Ustreliti ga kao kriminalca! Ustreliti ga kao besnog psa, jer iri opasno nacionalno besnilo. Sve po kratkom postupku! U tobonjem Gradu Beogradu! Tobonjem?! Beograd nije Grad, to je tobonji Grad. Kao to je Basara tobonji pisac. Koji strelja po kratkom postupku druge pisce. Koji nema milosti. Evropska demokratija zapocinje - streljanjem! Streljanjem pisca uvodi se demokratija u Srbiji. To trai tobonji pisac. Koga je stvorio upravo taj komunista i Otac nacije. Zato ga treba streljati na Trgu republike da se odbrani evropska ideja. Jakobinci su nemilosrdno giljotinirali. Pisac u trendu samo strelja. Napredujemo tehnicki u sprovodenju zla. Na ivici ludila i "zdrave pameti" Zato je Basara tako otar, okrutan i iskljuciv? Zato hoce da strelja po kratkom postupku? Otkuda tolika mrnja prema coveku koji ga je podigao, koji mu je pruio ruku, pred kojim je pseci ponizno puzio, kome je bio odan i kome se godinama divio? Zato Basara pie ba ovako ostraceno? Zato streljanje? Zar to ne pripada nekom drugom dobu? Zato streljanje pisca? Da li je bilo nekih drugih kandidata za streljanje?Poto je roman autobiografski, poto je rec o burleski, poto analiziram ta je sve napisano, glavnog junaka ove makarade cu nadalje zvati Blesara, ne samo zbog toga to mu to ime pristoji nego radi lakeg pracenja polemike. Objanjenje nagomilane mrnje i iskljucivosti moda mogu da nadem u sledecim recima pisca ambasadora, priucenog diplomate i revolucionarnog inkvizitora, "ali tvrdim da smo svi, doslovno svi, mentalno bolesni i to od svih duevnih bolesti istovremeno. Mogu to reci na osnovu sopstvenog iskustva jer sam dugi niz godina lebdeo na ivici izmedu ludila i 'zdrave pameti', na ivici koja je sto puta opasnija od najteeg oblika izofrenije." /str.60/Posle ovakve jedne izofrene izjave, koja je nastala na osnovu licnog iskustva u lebdenju, jer je na provincijalni pisac, buduci veliki reimski pisac, ambasador i miljenik svih medija, dugi niz godina, kako priznaje, lebdeo na ivici, kao neki guru-mentalni bolesnik, joga letac, koji boluje od svih duevnih bolesti istovremeno, koji izrasta u krvavog Velikog Inkvizitora, moda moemo da nademo opravdanje za teke reci pisca letaca, cije su reci sto puta opasnije od najtee izofrenije i najteeg lebdenja, jer Njegova ekselencija ambasador bez diplomatskog iskustva, koji je zavravao pijan pod stolovima, dokazujuci svoju evropsku usmerenost i odredenost, i zet bez pedigrea, potrcko Velikog Sotone i sluga Dr Mengelea, nije mogao da sakrije svoja sopstvena iskustva i ludilo, pa nas je udostojio ove reimske burleske, koja je sto puta opasnija od najteeg oblika njegove izofrenije.Ako ovoj izjavi dodamo i njegovo iskreno priznanje da "naa je nesreca, naa je propast to najmanje 35 odsto srpske populacije cine tipovi poput Blesare /izmena - BD/. Ili cak i gori. Takvi su da ih je jednostavno nemoguce opisati. Beskrupulozni, koji misle iskljucivo na svoju korist, nemilice arce vazduh i vodu, bestidno troe novac poreskih obveznika i satima telefoniraju na tud racun, pritom se lano predstavljajuci kao toboni zatitnici bezimenih"/str.32/, onda dobijamo okvir za razumevanje svih ovih poganih reci koje su ispljuvane na stranicama knjige Pisca u trendu, koji otpocinje svoju borbu sam sa sobom.Blesara priznaje da je "znacajan faktor moje netrpeljivosti bila zavist" /str.33/ , pa se iskazana mrnja prema Ocu nacije i Ideologu verbalnog legalizma moe objasniti i na taj nacin. Njegova zavist ga cini ubicom, jer trai streljanje po kratkom postupku svoga dobrotvora, opseda ga na ivici ludila i izofrenije, tera ga da pie najpogrdnije uvrede i proganja ga da nanese zlo i svojoj dravi i naciji. Placeni denacifikator Pored Velikog Sotone i Dr Mengelea, Blesara mrzi i Srbiju. Srbija je za njega - Vermaht Srbija. On pie da je "jednopartijska Jugoslavija bila neuporedivo zdravije mesto od viepartijske i takoreci nacionalsocijalisticke Srbije"./str.42/. Jugoslavija koja je izrodila bratoubilacki i verski rat je bila neuporedivo zdravije mesto od faisticke Srbije. Jugoslavija je trebalo da bude vecna grobnica za nacisticku Srbiju. Jugoslavija je trebalo da sahrani srpski patriotizam i nacionalni identitet. Ni demokratija nije dobro prola u ovom lebdecem ludilu . Basara smatra da se "nipoto nije smelo ici na uvodenje viepartijskog sistema"... SKJ je napravila kardinalnu greku. Trebalo je da postane jo jednopartijskija. Trebalo je da pojaca pritisak. Da uvede policijski cas. Da ponovo otvori logor na Golom otoku." /str.45/.Posle prekog streljanja Komesar Blesara mora da dobije cin zbog svoje ideoloke iskljucivosti, nastavlja da sprovodi svoje totalitarne metode, trai da se ponovo uvede policijski cas i da se otvori i Goli otok. Streljanja, policijski cas i Goli otok za prevaspitavanje neistomiljenika, pripadaju setu demokratskih sredstva koja opravdavaju sve demokratske ciljeve za ukljucivanje u evropske i evroatlantske integracije. Spas, dakle, od faisticke Srbe je Jugoslavija i socijalizam. "Poludecu jednog dana od nostalgije za socijalizmom". / str.120/ta je Jugoslavija, kao idealna demokratska drava, prema miljenju Komesara Blesare, trebalo da postane? Jednopartijska drava? Ma, ne. To nije dovoljno. Mora da postane jednopartijskija drava?Jednopartijskija? Ne, napisao je - jo jednopartijskija! Kakav doprinos srpskoj gramatici reimskog pisca. Poredenje prideva u lebdecem stanju. Na granici izmedu ludila i izofrenije. Jednopartijska drava, jo jednopartijskija i jo jo jednopartijskija. Ali moe i superlativ, skraceno, ovako - najjedopartijskija drava. O, kakva lepota poredenja! O, kakav faizam poredenja! O, kakvo pijano brabonjanje! O, kakvo ludacko lebdenje na ivici! Gde je moguce ovako poredenje prideva? Moguce je samo u pijanoj glavi Komesara Blesare. To je moguce u dravi gde su svi mentalno bolesni i gde je Veliki pisac, buduci kakademik, ekselencija pod stolom, placeni denacifikator, najprodavaniji reimski pisac, estradni mucavac i mrsomud, napokon odlucio da se obracuna sa faizmom koji postoji samo u njegovoj glavi "ja sam, da budem jo iskreniji, takode faista."/ str.40/Mogao je da kae da je bio faisticki iskren. Pa da nam prizna da je sada jo faistickiji iskren i da zakljuci da se trudi da bude jo jo faistickiji iskren ili najfaistickiji iskren. Morao je da bude najjednopartijski i najfaistickiji iskren kada je zakljucio - "Tito je bio najbolje, iako ne idealno reenje za nas"./str.45/ To je Komesar Blesara shvatio tek kada se vratio sa ambasadorovanja i kada je presekao vrpce Sajma knjiga. Kada je uao u ukrtenicu i kada je iz dosade, izgubivi talenat i vrcavost, zadrigao u blagodetima reimskog samoreklamiranja, kada je postao dvorski pisac i sagovornik predsednika mediokriteta, opijen sopstvenom velicinom i istorijskim znacajem, poput onoga slikara iz Gogoljeve price Portet, poceo da shvata da je Veliki metar sviju hulja bio najbolje reenje za nas.Dodue, Komesar Blesara jo uvek nije postao Maral nae knjievnosti, jer nije kao idealno reenje za nau knjievnost uspeo da sahrani svog stvoritelja i dobrocinitelja, ostavio je nezaklanog Oca nacije. Oceubistvo pokuava da izvri ovom burleskom, kada vec nije mogao da ga strelja, makar da se sprda sa njim. Palanacka zavist lokalnog dilkoa. Kada Veliki Sotona na Sajmu knjiga potpisuje svoji knjigu, ljudima koji strpljivo cekaju u redu, dok kod Komesara Blesare na tandu nema ljudi, onda je to krucijalan dokaz da je Srbija faisticka drava i da su Srbi faisti.Njegova opijenost Maralom kao najboljim reenjem za Srbe je posledica izofrenog lebdenja na ivici. Naravno, Maral nije ba idealno reenje za Srbe, priznaje to i poludeli nostalgicar za socijalizmom, jer je Sin naroda i narodnosti "ljubio pionirke - kada bi malo vie potegao i bio dobre volje - i u usta. Nekima bi gurao jezik." /str.47/. Nije idealno, ali je Najbolje reenje. Eto tako, nek se zna da je i Drug Komesar Blesara dobro obaveten o svemu. Priznao je da zna ta je radio pionirkama. Najbolje reenje za nas. Pa, ta? Nema veze! Neka je radio! I drugi bi to radili da su bili na njegovom mestu. Pred naletom narastajuceg faizma sve je dozvoljeno u antifaistickom pokretu. Smrt knjievnosti - ivela burleska! Prevaspitavanjem do unitenja Najbolje reenje za nas Srbe, genocidne faiste i remetilacki faktor na Balkanu, bio bi taj uniformisani i preparirani Maral, ostareli kico i perverznjak, koji pionirkama gura jezik u usta, jer je dobre volje, jer je malo popio, jer je neprikosnoveni gospodar najjednopartijskije partije, pa, samom tom cinjenicom, niko ne sme da mu se suprotstavi u njegovim perverznim igrarijama. To Srbima treba. Takav najjednopartijskiji Gazda.Komesar Blesara zna, kada bi malo vie potegao, kada bi i on, takode, bio dobre volje, ta je najbolje za Srbe. U pijanom zanosu, na ivici, dok lebdi, idealno je stanje za davanje najboljih reenja i zakukavanje za propalim socijalizmom. Jedino reenje bi bilo, naravno i najbolje, jer druga se u totalitarnom nacinu razmiljanja ni ne razmatraju, da Srbi, kao dokazani divljaci i koljaci, izbegnu faizam i nacizam. Sve zajedno, za svaki slucaj neka idu u paketu, stave pod strogu najjednopartijskiju kontrolu gramaticki nepismenog pisca, kako bi njegova ekselencija ambasador, koji pijan ordinira ispod stolova, danas priznati evropejac i medijski pisac, bio sasvim siguran, dok ladi spolovilo na plai u Larnaki, dok pije viski sa ledom o troku opljackanih poreskih obveznika i nameta suncobran da ne bude previe na suncu, jer ima jako osetljivu kou, pa mora, kakvog li napora, svaka dva sata da prekida svoje udobno ambasadorsko lenjstvovanje, izleavanje i plandovanje, dok na miru razmilja kako da strelja Oca nacije, kako i kada da uvede policijski cas i koga da poalje na Goli otok, na prevaspitavanje.Neka produ, brate, Toplog zeca, to je najbolje za sve koji imaju suprotno miljenje od Komesara Blesare, da bi on, dakle, bio potpuno siguran da su Srbi, napokon, porobljeni najjednopartijskijom partijom na svetu i najjednopartijskijim najboljim reenjem, jer to je jedini nacin, ponavljam, jedini nacin, da ne kaem jo jediniji ili jo jo jediniji, odnosno najjediniji, da Srbi vie ne prave nikakva sranja, da ne nerviraju Upravljace sveta, da nema nikakvih vie usranih pobuna i da se ne diu proklete revolucije, jer su ti ludi, genocidni, faisticko-nacisticki, primitivni i nepokorivi Srbi, na kraju svih krajeva, konacno i definitivno pokoreni i uniteni.Srbi su iskorenjeni! Daje se na znanje Upravljacima sveta, operacija bez anestezije je zavrena. Srba vie nema! To je najbolja vest u propaloj tranziciji. Srba vie nema! Kako to dobro zvuci! Sruena je fama o biciklistima! Pronali smo najbolje reenje za sve: za Upravljace sveta, medunarodnu zajednicu, evropske integracije i za malogradane iz Kruga Dvojke, reenje koje bi donelo trajan mir i stabilnost u regionu, reenje kojim se konacno reava srpsko nacionalno pitanje i sva ta zajebancija oko tradicije, pravoslavne vere i nacionalnog identiteta, reenje koje je sigurno i dokazano najbolje, ali ne ba i idealno, jer bi idealno bilo da, ipak, onaj pegavi osamdesetogodinji Maral na odru napastvuje neku nau pionirku, da je u antifaistickom pokretu smeuranih i osuenih udova uzme i dokae da i posle Tita ivi samo Tito i njegova vecna deca komunizma.To silovanje srpskih devojcica je mnogo bolje, nije ba idealno, jer jo uvek srpska krv nije putena, ali je u svakom slucaju zaista mnogo bolje od nacionalsocijalistickog zanosa napaljenih Srba, zanosa koga nije mogla da uniti ni izreirana i nametena Petooktobarska kontrarevolucija. Njegova naknadna pamet, nakon ambasadorskog lenjstvovanja na mediteranskom suncu, "lenjost mi je spasila ivot" /str.51/, ambasadorovanja koje se, prema iskrenom priznanju, svodilo na "jedino to sam u ambasadi uspeo da promenim bilo je da okrecim zgradu i da postignem da prozori ostanu otvoreni... ipak, sam se odmorio tokom te cetri godine." /str.113/, odmaranju o troku genocidnog i siromanog naroda srpskog, koga prezire i ismejava, uspela je nekako da dokuci, da dode do poraavajuceg saznanja da je "bledunjava, nenasilna i neosvetnicka, petooktobarska paradajz-revolucija, zapravo karikatura od revolucije."/str.27/. Sa Kipra mu ta paradajz-revolucija, dok je iz dosade farbao zgradu i otvarao prozore, nije delovala previe karikaturalno. Ali kada je izgubio sve sinekure, kada je vracen u grotlo hladne azijatske stvarnosti, probudila se u njemu varvarska zavist, mrnja i bes. Danas to vie ni ne krije. Nita ga vie ne moe zaustaviti da se obracuna sa zabludama. Svim zabludama koje on smatra prokletim nasledem prolosti. Isus Hrist opasan tip Ni Isus Hrist nije ostao izvan ove sprdnje. Zato bi Isusa Hrista potedeo? Sve je dozvoljeno u ludackom pijanstvu. "Cak je i hricanstvo podleglo toj zabludi. to je neoprostivo. A moda je cak i jeres. Jer, Isus, skupa sa ucenicima, nije radio nita KORISNO /podvukao Blesara/ u ovozemaljskome smislu. Cak je i ucenike odvracao od posla." /strr.51/. Isus Hrist je, dakle, takode bio njegov drug lenjivac, koji nije radio nita korisno. Nita KORISNO! Podvuceno! Naglaeno. Neka se upamti. I ne samo to. Bio je i poguban za okolinu. Svoje ucenike je odvracao od poslova. Zamislite?! Cak je i njih odvracao od rada. Kakva tetocina! Kakav blefer!Jer ako Isus Hrist ne radi nita korisno i ucenike odvraca od poslova, onda je on opasan tip. To su isto mislili jerusalemski sadukeji i fariseji, Komesara Blesare ideoloki pajtai. Uplaeni da ih bic Sina Boijeg trajno ne istera iz udobnog hrama, gde su trgovali, pekulisali i radili ovozemaljske korisne stvari. Zato su ga izrucili Pontiju Pilatu i optuili. Zato su ga razapeli na krstu i ubili. Komesar Blesara je na knjievni sadukej i farisej. Komesar Blesara strelja pisca. Na licu mesta, po kratkom postupku. Komesar Blesara se plai bica kriticke javnosti. Zaticen je privilegijama okupatorskog reima, umotan u sopstvenu sujetu, uzdignut na poloaj dvorskog lakeja, sagradio je oko sebe hram ljudske pohlepe, licemerja i gluposti, pa nam sa trona velikog pisca i intelektualca, nadmeno i bestidno, dri moralne pridike.Ambasador lenjivac je prevaziao matu pisca lenjivca. U svom lebdenju nad ivicom spoznao je da je lenjost vrlina i da je Isus Hrist bio guru svih lenjivaca. ta je to korisno u ovozemaljskom smislu i zato je Isus Hrist bio lenjivac nije nam objanjeno. Jednostavno, Komesar Blesara smatra da to i ne treba da objanjava nikome, jer je on pisac cije se sprdacine odmah objavljuju, on ne trai sponzore, njemu je sve dozvoljeno, on moe da blesara, da lupeta, udara, vreda, moe da strelja pisce, moe da iri blesarevtinu, jer je on miljenik evopejaca, dece crvene buroazije, miljenik svih proevropskih nacionalnih medija, on je brend skorojevica i palanackih modernista, svih onih koji ive na budetu drave koju preziru, njega niko nema prava nita vie da pita, on je institucuja nemorala i podlosti, on ne vodi nikakve polemike, on je iznad svih nas, on vodi monologe i sanja o najjedopartijskijem sistemu, streljanju, policijskom casu i Golom otoku.Svi koji mu stanu na put su unapred osudeni na uvrede, porugu i sprdanje. Ne dozvoljava nikome da ga sputava u tom njegovom pijanom prosipanju uci i kritici svega postojeceg, jer okupatori demokratije i nacionalne nezavisnosti podravaju njegova mucava i nepismena baljezganja, jer im to odgovara, jer su dobili zadatak da to ba tako rade, jer rade po unapred smiljenom scenariju, rade kako im je naredeno, rade protiv interesa svoje drave i svog naroda. Komesara Blesaru to nije briga. Bitno je da on dobije medijski prostor, da zagadi javnost to vie, da sve obesmisli, da se osveti, da izbljuje sve gadosti i zavisti iz sebe i da tako doprinese optoj konfuziji, apatiji i rastakanju naeg nacionalnog i gradanskog bica. Njemu ne smeta to je okovana demokratija, to je unitena privreda, to su mediji stavljeni pod kontrolu savetnika, to je predsednik mediokritet i klovn, to su tajkuni opljackali Srbiju, to je gradonacelnik prevarant, demagog i totalitarista, to su unitene sve gradanske institucije, to uta poast privatizuje citavu dravu, to su gradani opljackani, osiromaeni i to ive na samom egzistencijalnom minimumu, to sve vie dece gladuje, to vie Srba umire nego to se rada, to gradani ne mogu da se lece, to nam je kolstvo propalo, to kulturu vode kriminalni tipovi, to se preko kulture peru pare, to je sve u kulturnom ivotu betonirano i pod kontrolom,to je knjievnost bacena u potpalublje, to mladi naputaju Srbiju, to sela umiru, to nacija umire, to drava odumire i to, ako ovako nastavimo, sigurno nestajemo, na optu radost mocnika koji upravljaju svetom. Komesaru Blesari to nita nije vano, nego vodi svoje licne krstake ratove da bi nahranio svoju bolesnu tatinu. Opte mesto Komesar Blesara je ba odlucio da se obracuna sa svima. Niko ne sme ostati poteden. Tako se, navodno, obruava i na politicare i pie za njih: "politicari su svuda takvi samo zato to - kao u slucaju rasne teorije - podleemo zabludi da su na zapadu bolji jer su organizovaniji, redovno se tuiraju i posle vrenja velike nude putaju vodu u toaletima... ovi nai to ne cine jer je prezir prema zapadnoj tehnologiji, ukljucujuci vodokotlice, deo - naeg identiteta".Ovo je tipicna blesarovitina. Neto kao deo identiteta Komesara Blesare. Neto to je postalo njegovo opte mesto. Trebalo je da ispadne smeno, ironicno i vrcavo, ali je postalo glupo, prazno i dosadno. On kao kritikuje politicare, odnosno reim, ciji je on omiljeni pisac. Politicari se kao ljute, da se Srbi ne dosete, ali, ipak, otvaraju sve medije svome omiljenom piscu. Putaju ga sa lanca da opogani javni ivot. Svi mi kao treba da se smejemo to su nai politicari tako prikazani. Ali mi svi znamo da je to gnusna la. Nai politicari uopte nisu takvi. To je namerna zamena teza. Sprdanje sa povodom. Sprdoblesarenje. Blesoprd!Sprdobles! Blesarosprdacina. Sprdoblesosprd! Sprdoblesosprobles! Blesosprdobles! Na ivici. Komesar Blesara je mogao, recimo, sve to da izravno proveri sa predsednikom drave, prosrpskim predsednikom koji se budi sa pevaljkom Severinom. Mogao je da pita svoga oboavanog predsednika, kada je vec vodio nameten intervju sa tim mediokritetom, kada vec ne sme nita drugo da ga pita, da li se redovno tuira, da li posle vrenja velike nude povlaci vodu u toaletu i da li ima prezir prema vodokotlicu.Naravno, Komesar Blesara je lukav. Nije on ludi Srbin. On to nikada ne bi pitao. Ovako je mnogo bolje. Pie da bi ispao kao duhovit i da bi se kao podsmehnuo srpskim politicarima. Svi mi znamo da je Komesar Blesara fama. Srpski okupatorski reim je uspostavljen odlukom velikih sila i ucenjenim politicarima je dato neograniceno pravo da opljackaju dravu i gradane Srbije, da zadue dravu i narod i da slome ekonomsku kicmu Srbije, da Srbija nikada vie ne bude remetilacki faktor na Balkanu. Srpski politicki olo je tu priliku obilato iskoristio i danas su oni bogati ljudi. Sve su podredili pljackanju drave i naroda. Pljacka je jo uvek u toku. O tome Komesar Blesara, naravno, ne sme da pie. Poltron i kukavica uiva u svojim privilegijama bogatog i priznatog reimskog pisca. On ima arhaicnu predstavu o srpskim politicarima i pokuava da bude duhovit na najbizarniji nacin.Skutonoa banditskog reima Srpski politicari pripadaju staleu bogatih clanova evropskog drutva. Neka obrati panju koja odela nose njegovi prijatelji, koja kola voze i koja pica piju. Mogao bi, recimo, Komesar Blesara da upita svoga najdraeg politicara Cedu Jovanovica kako se obogatio, da li se tuira, da li povlaci vodu na vodokotlicu sam ili to rade njegovi telohranitelji. Srpski politicari su se obogatili bestidnim pljackanjem drave i naroda, postali su kapitalisti preko noci, japijevci, pekulanti i ne razlikuju se od belosvetskog politickog oloa koji su unitili civilizaciju. Koji su doveli do bankrota EU i Evropu uveli u sazvede socijalnih revolucija. Unitili su evropsku ideju. Unitili su demokratiju. Unitili su republikansku ideju. Oteli su nam slobodu i predali nas u ruke bankara zlikovaca. Porobili su covecanstvo zelenakim kamatama. Porobili su drave i nacije. Razorili su institucije. Obesmislili su ivot. Okupirali su medije. Stvorili su od gradana konzumente. Idiote. Debilizovali su javni ivot.Veliki brat sve kontrolie. Svuda perverzija, pijanstvo i nemoral. Svuda rasulo i raspad. O tome treba danas da pie angaovani evropski pisac. O tim temama treba pisati. Pisati i urlikati! Zato Komesar Blesara o tome ne pie? Zato ne udari na te najmocnije skotove? Zato ne pokae svoju drskost i hrabrost u obracunu sa tim kriminalcima na vlasti? Zato se iivljava na ostarelom piscu? Njega hoce da strelja?! Masturbira nad Drugom Titom i socijalizamom! Velica najjednopartiskiji sistem i zajebava nas u zdrav mozak. Nema muda da izade na crtu tim mafijaima na vlasti. Nema petlju da se obracuna sa njima. Postao je odguzna muva predsednika mediokriteta. Zatvara oci pred najvecom pljackom u istoriji naeg naroda. Postao je skutonoa tog banditskog reima. Postao je njihov glasnogovornik. Konsiljere. Potkupili su njegovu lenjost. Potkupili su ga otvaranjem Sajma knjiga, dobijenom NIN-ovom nagradom i slikom u ukrtenim recima. Ucenili su ga. Prodao je svoja uverenja i to je njegovo pravo. Njegov ivot. Ali nema prava vie da nam dri predavanja. Nema prava da se sprda i zajebava. Neka napie burlesku o sebi. Neka bude to to jeste i neka umukne. Neka brani svoj status i svoj kapital. Neka nas ostavi na miru. Blesarevtina Pokuaj Komesara Blesare da ispadne duhovit i da se kao sprda sa svojim prijateljima srpskim politicarima je jadna blesarovtina. O, Blesara, Blesara! Ne hvataj se u kolo u kome ne moe da igra. Dri se svojih nalogodavaca i svoga udobnog, malogradanskog ivota. Povuci vodu u vodokotlicu, posle velike nude predsednika drave, moda ce te nagraditi nekim boljim ambasadorskim nametenjem. Moda nece morati da farba zgrade i otvara prozore. Moda nece vie morati da pie narucene burleske. Moda ce se tvoji gospodari zadovoljiti da povlaci vodu u vodokotlicu njihovih toaleta.Parafraziracu jednu recenicu napisanu o Velikom Sotoni - Komesar Blesara je zgrnuo milione dinara, odnosno stotine hiljada evra intenzivnim pljuvanjem i poniavanjem sopstvene nacije i sopstvene drave, pljuvanje i mrnja su njegov placeni posao, on je vrhunski inenjer manipulacije i spinovanja, sluga okupatorskog reima, poltron i licemer, mekuac i jajara koji ne sme da digne svoj glas protiv totalitarizma i pljackanja, koji mora da oblaci odela koja mu ne stoje da bi otvarao Sajam knjiga, neotesani primitivac, pijandura i podlac, kome neko mora da kae da umukne, da se skloni iz svih televizijskih emisija, da nauci da govori, da nauci da misli, da nauci da pie gramaticki pravilno, da uzme bicikl i da pokua, ako ga lenjost nije ubila, da se vrati na pocetak, jer sve je ovo fama koja ce proci, koja ce otici u zaborav, a sa njom i on, reimski sluga, propali ambasador, neuspeli satiricar, njegova mrnja, zavist, ludilo i primitivizam, sve ce to, dragi moji, oticu u prokleti zaborav, da ne kaem smrdljivu kanalizaciju, kao i njegove ofarbane ambasade, otvoreni prozori i vodokotlici po toaletima.Uzgred, ako je vec hteo da govori o evropskim politicarima, onda je mogao da procita i da prenese izvetaj o analizama koje su nadene u toaletima parlamenta Evrope. Te objavljene analize vie govore o evropskoj politici, nego sve burleske Komesara Blesare i sve njegove donkihotovske borbe sa pokvarenim vodokotlicima.Jedini koji je tobo dobio naklonost Komesara Blesare je Zoran indic: "Pristojan filosof, ali Niceu ipak ni do kolena, koga su hladnokrvno ubili samo zato to je perfektno govorio nemacki i koji je, zahvaljujuci superiornom pojmovnom aparatu tog jezika, uspeo da prozre prevaru vievekovnog srpskog paradajz-faizma" / str.38/... "indica su ubili zbog toga to je ugrozio stabilnost hiljadugodinjeg srpskog Reicha." /str.42/Kaem toboe, jer Komesar Blesara ne oprata ni njemu. Sprda se sa svima, prcka i pljucka na sve, jer je zlocest, zavidan, ljubomoran, lenjivac, uobraen i poniava pristojnog filosofa, koji nije do kolena Niceu, kao to ni Komesar Blesara nije do kolena Domanovicu, Steriji, Nuicu, Petru Kocicu ili Duku Kovacevicu. Poredenje indica i Nicea je ta prokleta blesarevtina. Blesarevtina je skorojevicko poprckavanje na sitno, palanacki narcizam malih diferencija, provincijalna zavist, anerski zajeb, odsustvo duhovne vertikale, sprdanje na zadatu temu, onanisanje nad istorijskim impresijama, varvarska mrnja, jezuitska iskljucivost, krstaka okrutnost, komesarska logika, podanicko uvlacenje mocnima, guzoljub, totalitaristicko licemerje, pijani modernizam i proklestvo ugaenog talenta. Blesarevtina je zarazna bolest koja mora de se leci. Najbolji lek za blesarevinu je da ne pie nita i da umukne. Neka se povuce u osamu i neka doivi katarzu.Tvrdnje da su indica hladnokrvno ubili samo zato to je perfektno govorio nemacki je podlost. Tvrdnja da je indic uspeo da prozre prevaru vievekovnog srpskog paradajz-faizma je glupost. Istorijska je istina da je poslednjih meseci svog ivota indic, shvativi o cemu se radi, postao zagovornik zatite srpskih nacionalnih i dravnih interesa. Naalost, streljali su ga jer reavanje nacionalnih i dravnih pitanja nije bilo u njihovom planu. Tako stalno rade kroz istoriju. Nije im to prvi put. Ako ne mogu da vas potkupe, oni vas ubiju. O tome Komesar Blesara ne sme da pie. Niti sme da pie ko su bili insajderi i pomagaci u tom streljanju. Ako je dobro obaveten kako je Maral revolucije gurao jezik u usta pionirkama, morao je da zna ko je iz indicevog bliskog okruenja ucestvovao u programiranom streljanju. Koji politicari oko indica su bili deo te politicke zavere? Zato nam to ne otkrije? Zato se plai? Zato ne skine famu sa tog kriminalnog streljanja? Neka to napie i spasi napacenu duu.Tvrdnja da su indica ubili zbog toga to je ugrozio stabilnost hiljadugodinjeg srpskog Reicha spada u izjave sa ivice. Izjave date u transu letenja. Izmedu ludila i burleske. Nita nije slucajno Na kraju, cemu ovo pisanije? Zato Komesar Blesara sve ovo radi? Mislite li da je on glup i izmanipulisan? Mislite li da je burleska slucajno napisana? Slucajno ima taj hitlerovski naslov? Nita nije slucajno. Nema slucajnosti. Njegova knjiga je izala programirano. Posle ekonomskog kolapsa, ostalo je da se uniti jo preostali nacionalni identitet. Sada je na tapetu nacionalni identitet. Njega treba razoriti. A najbolje se to radi kada se Srbi optue za faizam. To je preuzeti recept. Izvodaca radova ima na pretek. Otimaju se ko ce preuzeti operativu. Sve su spremni da urade samo da ostanu u igri, da ne presui dotok donacija.Borba protiv faizma se pojavila u pravom trenutku. Tacno kad treba. Kada je ponestalo para. Uvek se sve vrti, ipak, oko novca. Briselska birokratija, administracija Imperije u rastrojstvu i soroovske fondacije ukidaju mnoge donacije za profesionalne parazite u nevladinom anacionalnom sektoru, koji koracaju rame uz rame sa vladinim cinovnicima, koji uzimaju pare na foru, na guzove, na glupost i na prevaru, koji su citavu deceniju naucili da dobro ive na donacijama, ali danas donacija vie nema, presuila su vrela, nema vie para jer je kriza, jer se svet menja, jer je dolo novo doba, pa kada je vec tako, bre-bolje je nadena neka nova vaka, neka nova obmana, samo da bi se obezbedio siguran priliv novca, samo da bi se osigurao parazitski ivot na tudi racun, izmilja se jedna nova poast koja moe da bude jako profitabilna i za koju se mogu izvuci lepe pare. Tako je otkriven faizam u Srbiji. Napravljen je projekat-faizam u Srbiji.Deci komunizma je odgovaralo da oni postanu antifaisticki pokret koji ce dobijati novac od briselske Kominterne. Ali, projekat je lansiran u pogrenom trenutku. To nisu ocekivali. Ne samo da su budeti EU i Imperije prazni, ne samo da stotine hiljada ljudi u Evropi i Imperiji izlaze na ulice da zatite ugroenu demokratiju, da odbrane republikansku ideju i gradanske slobode, nalazimo se u predrevolucionarnom stanju koje mora neto novo da izrodi, nego je u evropskim drutvima, koja su doivela potpuni bankrot evrozone i propast evrounijskog nametnutog briselskog politickog koncepta, dolo do pojave i nacizma i faizma do te mere da ultradesnicari dobijaju sve vecu naklonost biraca i da su u mnogim mestima irom Evrope vec uli u lokalne organe vlasti. Bilo je prirodno ocekivati da ce Evropa naglo zaokrenuti udesno i da ce se probuditi stari aveti prolosti. Umni ljudi su to vec davno predvideli. Ali fariseji i sadukeji tranzicije nisu pratili igru. Ostali su zateceni.Pokuaji neoliberalnih ideologa da, u novonastaloj evropskoj zbilji, nastave da sviraju staru, dobro poznatu muziku o donacijama, velicajuci navodni faizam u Srba, dok prizivaju streljanja, policijski cas, Goli otok, perverznog Marala i socijalizam, samo je alosni dokaz da naa malogradanska kvazielita na vlasti nita ne cita, da nita ne prati, da je izgubila moc rasudivanja, da su zadovoljnim onim to su opljackali, da ne ele nita da menjaju i da su spremni, radi svoje licne udobnosti, sve da preduzmu da se totalitarni reim i dalje zadri, da sve ostane isto, jer taj totalitarni reim je garancija njihovog parazitskog ivota u kome moe da se lenjstvuje do mile volje i da se piu ovakve posprdne burleske. Udarna pesnica tog totalitarnog reima u kulturi je nesretni Komesar Blesara.Neoliberalni totalitarni reim je na izdisaju. Trini fundamentalisti ce svim sredstvima braniti osvojenu vlast. Njihovi ivoti su ugroeni ako nisu na vlasti. To je njihova borba za opstanak na slobodi. Ukoliko izgube vlast, zavrice na robiji i konfiskovace im se imovina. To ih sigurno ceka. Pre ili kasnije. Zato je vano da se nacionalna i gradanska Srbija obracuna sa podvalom o faizmu u Srba. Zato je vano da se raskrinka podlost Komesara Blesare i blesarevtine u celini. To mora da bude zadatak svakog od nas.Naa nacionalna osobina je da prepustimo sve slucaju, jer uvek pogreno mislimo da to nije nita, da je to prolazno i da ce samo da se ispravi. Greka! Ako smo ita naucili za ove dve decenije nacionalne tragedije, to je iskustvo da ne smemo vie nita preputati slucaju i da moramo ustati u odbranu nae nacije i nae drave. To je jedini nacin da sacuvamo svoj nacionalni identitet i svoju dravnu nezavisnost. To je jedini nacin da obezbedimo sigurnu buducnost naem pokolenju.Zato su napisani ovi redovi. Zato moramo otpoceti nau borbu protiv totalitarizma i blesarevtine. Moramo ih poraziti odmah, jer sutra neki novi Komesar Blesara, na ivici nerava, moe da izda naredenje evroatlantskim inkvizitorima da nas streljaju po kratkom postupku, da nam uvedu policijski cas, da nas poalju na Goli otok ili na Kolimu, da njihovi generalisimusi guraju jezik u usta naoj deci i da sve to objanjavaju borbom protiv faizma u Srba. Veliki brat to trai od njih. Oni su spremni sve da urade jer su ucenjeni. Oni su spremni sve da urade jer su podlaci i moralne protuve.Nae je da se borimo i ne dozvolimo da nam razrue kucu. Mi rezervne drave i rezervne nacije nemamo. Nemamo velikog izbora. Ostalo nam je jedino da branimo slobodu i nezavisnost. To je naa sveta dunost.http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=247&cl=07