LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 7 BROJ 56 JUL-AVGUST 2012.

DRAGAN SPASI], DIREKTOR

POGONA BEOGRAD

Leto - udarni deo

remontne sezone

STRU^WACI JP EMS

U EVROPSKIM PROJEKTIMA

Priznawe iz Ankare

2 VESTI

Novi transformator ki-

neske proizvodwe pre-

nosnog odnosa 400/220

kV,instalisane snage 400 MVA,

koji je JP EMS nabavio sop-

stvenim sredstvima, stigao je

sredinom jula u rumunsku luku

Konstanca.

Planirano je da se tran-

sformator vozom dopremi do

Vreoca, da bi se na krajwe od-

redi{te,TS 400/220 kV Obre-

novac, dopremio specijalnim

vu~nim vozilom. Ovo }e biti

tre}i transformator u nave-

denom postrojewu.Na transformatorskoj sta-

nici ve} ranije je pripremqe-

no i zavr{eno trafo poqe 220kV B 21. U planu je da se u na-

rednom periodu uradi kadni

sistem, kao i novo 400 kV tra-

fo poqe. Predvi|eno je da se

svi radovi obave u jednoj eta-

pi, a pu{tawe je planirano za

2013. godinu.M.V.

STI@E NOVI TRANSFORMATOR

Tre}i transformator

u TS Obrenovac

Obimni poslovi obavqa-

ju se ovih dana na DV

2x110 kV106 AB od TS

Vaqevo 1 do HE Zvornik u reo-

nu TS Ose~ina. Na ovoj deoni-

ci obavqaju se kompletni elek-

tromonta`ni radovi: zamena

provodnika i ovesne opreme,ugradwa provodnog OPGW ka-

bla, sanacija stubova i to u Ffazi planiranih radova na de-

lu trase od stubnog mesta 33do broja 133 po zateznim po-

qima.

Radovi iziskuju povremena

iskqu~ewa potro{a~a, koja su

uskla|ena sa preduze}em za di-

stribuciju elektri~ne energi-

je u Vaqevu.Radove,koji bi tre-

balo da traju do po~etka avgu-

sta, izvodi PD Elektroistok-Izgradwa d.o.o. Nadzor obavqa

Centar za Investicije,i to za-

posleni u Slu`bi za dalekovo-

de, a projekat celokupnih ra-

dova uradio je PD Elektroi-

stok- Projektni biro d.o.o.M. V.

AKTIVNOSTI KOD OSE^INE

Opse`ni elektromonta`ni

radovi

TS BEOGRAD 3

Po`ar u Resniku

U no}i izme|u 17. i 18. jula iz-

bio je po`ar u magacinu koji se na-

lazi u sklopu TS Beograd 3 u Resni-

ku. U po`aru, koji je intervencijom

vatrogasaca uga{en, sre}om nije bi-

lo povre|enih, ali je pri~iwena

zna~ajna materijalna {teta.

Vatra je zahvatila krov central-

nog magacina opreme i materijala za

~itav JP EMS, povr{ine 1.500 kva-

dratnih metara.Izgoreo je prvi han-

gar u kome su se nalazila tri slu-

`bena stana, portirnica, gara`a sa

dva viqu{kara, magacin HTZ opreme

i kancelarijskog materijala i maga-

cin elektroopreme. Visokonapon-

ska oprema i kablovi na placu nisu

o{te}eni.

Uzrok po`ara jo{ nije utvr|en, a

u ga{ewu je u~estvovalo 11 vozila i

28 vatrogasaca.M. B.

Nedavno je zavr{ena prva faza radova

na poslovnom objektu u Jelene ]et-

kovi}, poznatijem kao ERC. Prvom

fazom radova obuhva}en je gorwi sprat na

kome su ura|eni krovni i molerski radovi

i zameweni su drvenarija i podne kon-

strukcije. U sklopu ove faze zavr{eni su

radovi i na elektro-instalacijama i novoj

telekomunikacionoj mre`i sa novim pro-

gramom koji je prvi put primewen u JP EMS.

Trenutno se priprema projektna do-

kumentacija za drugu fazu radova kojom }e

biti obuhva}eni prizemqe zgrade i ula-

zni hol.Celokupni projektni zadaci pove-

reni su PD Elektroistok- Projektni

biro d.o.o, a nadzor Centru za Investi-

cije JP EMS. Finansijska sredstva za

rekonstrukciju obezbe|ena su iz sop-

stvenih izvora Preduze}a, predvi|enih

planom investicija za nadogradwu i re-

konstrukciju.Gra|evinske radove obavila je firma

Izol invest iz Beograda, radovi na elek-

tro- instalacijama i novim ra~unarskim

mre`ama povereni su konzorcijumu MDS-informatici d.o.o iz Beograda i Centru za

informati~ki in`ewering CIP d.o.o. iz

Kraqeva.

M. V.

REKONSTRUKCIJA U ERC-u

Zavr{ena prva faza radova

Sve~anost povodom Dana predu-

ze}a , za deo zaposlenih iz Be-

ograda, kao i za zaposlene u

privrednim dru{tvima, organizovana

je 29. juna u restoranu „Milo{ev ko-

nak“. Zaposlenima su se tom prilikom

obratili Vidoje Jevremovi}, pred-

sednik Upravnog odbora i Dr Mi-

lo{ Milankovi}, generalni direk-

tor. Oni su u obra}awima posebno

naglasili da se JP EMS prepoznaje

kao uspe{na i vode}a kompanija u Sr-

biji i jugoisto~noj Evropi, kako po

investicionim ulagawima i izgradwi

objekata za prenos elektri~ne ener-

gije, tako i kao jedno od retkih koje

posti`e pozitivan saldo u ukupnom

poslovawu, i pored ote`anih pri-

vrednih uslova i krize. O~ekuje se da

se u narednom periodu taj pozitivan

trend nastavi ukupnim zalagawem svih

zaposlenih, kao {to je bilo i u pret-

hodnim godinama, zakqu~ak je pozdrav-

nih govora ~elnih qudi JP Elektro-

mre`a Srbije.I u ostalim organizacionim delo-

vima JP EMS {irom Srbije jubilej

Preduze}a je sve~ano je obele`en.

M. Vukas.

DOGA\AJI 3

Redovna 40. sednica Upravnog od-

bora JP Elektromre`a Srbije

odr`ana je 29. juna u Poslovnoj

zgradi JP EMS. Sednicu je vodio Vi-

doje Jevremovi}, predsednik UO, a

prisustvovali su joj i Dr Milo{

Milankovi}, generalni direktor i

Sandra Petrovi}, zamenik general-

nog direktora.

Sednica je pored radnog dela od

{est ta~aka, imala i sve~ani karakter

zbog proslave Dana Preduze}a.U pet ta~aka dnevnog reda izvesti-

lac je bio Nenad Luci} iz Centra za

EFP. On je obrazlo`io predloge od-

luka o rashodima i otpisu pojedinih

motornih vozila, osnovnih sredstava,za{titne opreme i sitnog inventara

za organizacione delove: Bor, Novi

Sad, Vaqevo, Korporativni poslovi,Centar za Investicije i HUP – prav-

ni poslovi.M. V.

40. REDOVNA SEDNICA UPRAVNOG ODBORA

Sve~ana i radna atmosfera

Donete odluke o rashodima za pojedine organizacione delove

GODI[WICA PREDUZE]A

Nastaviti sa pozitivnim

poslovawem

Dr Milo{ Milankovi}, generalni direktor

Vidoje Jevremovi},

predsednik Upravnog odbora

DRAGAN SPASI], DIREKTOR POGONA BEOGRAD

Leto - udarni deo remontne sezone strane 6-7

NOVO OSVETQEWE NA DALEKOVODNIM TRASAMA

Zamewene "balisor" lampe strana 8

TS VRAWE - TRGOVI[TE

Polo`en podzemni kabl strana 8

STRU^WACI JP EMS U EVROPSKIM PROJEKTIMA

Priznawe iz Ankare strane 12-13

UPOZNAJEMO OPERATORE SISTEMA: NORVE[KA

Odgovorni, moderni i uspe{ni strana 18

NA[E KOLEGE

Dalekovodne ekipe strane 20-21

EKSTREMNO VISOKE TEMPERATURE VAZDUHA

Rad na otvorenom prilagoditi vru}inama strane 22-23

REGIONALNA SARADWA SINDIKATA EMS

Sastanak u Bawa Luci strana 23

EMS-OVA AMBULANTA

Saveti za vrele letwe dane strane 24-25

120 GODINA OD TESLINOG BORAVKA U BEOGRADU

Dan u `ivotu genija strane 26-27

izdaje JP EMS

Beograd, Kneza Milo{a 11

www.ems.rs

generalni direktor:

dr Milo{ Milankovi}

organizator za

odnose sa javno{}u:

Mildan Vuji~i}

odgovorni urednik:

Milo{ Bogi}evi}

redakcija:

Predrag Batini}

Miroslav Vukas

Sawa Eker

Aleksandar Opa~i}

Sr|an Stankovi}

kontakt:

(011) 3243 081

pr@ems.rs

priprema i {tampa:

DOO "Komazec"

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

658 (497.11) (085.3)

EMS:Elektromre`a Srbije : list

Elektromre`e Srbije / odgovorni urednik Milo{

Bogi}evi}. – God. 1,br. 1 (sep. 2005) -

. - Beograd (Kneza Milo{a 11) : JP EMS, 2005 -

(In|ija : “Komazec”). - 30 cm

Mese~no. - Je nastavak: Elektoristok

ISSN 1452 - 3817 = EMS.Elektromre`a Srbije

COBISS.SR - ID 128361740

Prva konstitutivna sednica

Odbora za kvalitet i odr`i-

vi razvoj JP EMS odr`ana je

sredinom jula u poslovnoj zgradi

Elektromre`e Srbije u Beogradu.

Odbor je osnovan re{ewem general-

nog direktora JP EMS, wime predse-

dava zamenik generalnog direktora

Sandra Petrovi}, a zamenik pred-

sednika je Dr Dragoslav Peri}.

Odbor broji ukupno 13 ~lanova iz

razli~itih organizacionih jedinica

JP EMS.

Osnovni zadaci Odbora, izme|u

ostalih, su da: promovi{e politiku

integrisanog sistema menaxmenta

(IMS), na~ela odr`ivog razvoja i ak-

tivno u~estvuje u promociji i razvoju

efektivnih sistema menaxmenta kva-

litetom, za{titom `ivotne sredine

i za{titom zdravqa i bezbednosti na

radu; predla`e poslovodstvu osnovne

principe politike i ciqeve IMS;

utvr|uje i predla`e poslovodstvu re-

surse potrebne za uspostavqawe, pri-

menu, odr`avawe i sertifikovawe

IMS, kao i predloge programa i proje-

kata za wegovo poboq{avawe; razma-

tra i usvaja sva sistemska dokumenta

IMS (poslovnik, procedure i uput-

stva) i podnosi ih generalnom direk-

toru na odobrewe.

U skladu sa dnevnim redom i pra-

vilnikom o radu predlo`en je i ime-

novan sekretar Odbora - Ana Ajdu-

kovi}, samostalni master in`ewer u

centru za Upravqawe kvalitetom. Ru-

kovodilac ovog centra, Aleksan-

dar Rosi} predstavio je model

procesa JP EMS prema zahtevima

standarda ISO 9001 i listu doku-

menata integrisanog sistema menax-

menta (IMS).

Zatim je Odbor razmatrao i usvojio

nacrte procedura integrisanog siste-

ma menaxmenta i to: Proceduru za upra-

vqawe dokumentima IMS, Proceduru za

upravqawe zapisima, Proceduru inter-

ne provere, Proceduru za korektivne

mere i Proceduru za preventivne mere.

Usvojeno je i Uputstvo za izradu i

ozna~avawe dokumenata IMS. Posle odo-

brewa generalnog direktora ova doku-

menta ima}e obaveznu primenu na nivou

celog preduze}a.

U narednom periodu Odbor }e ra-

diti na usvajawu ostalih dokumenta,

politike i ciqeva u okviru imple-

mentacije i priprema za sertifika-

ciju IMS u JP EMS.

R. E.

VESTI 5

Odbor usvojio vi{e nacrta procedura

SASTANAK U UPRAVNOJ ZGRADI JP EMS

Konstitutivna sednica

Odbora za kvalitet i odr`ivi razvoj

Odbor }e promovisati politiku integrisanog sistema me-

naxmenta

DDragan Spasi} novi je direk-

tor Pogona Beograd. Na du-

`nost je stupio u aprilu ove

godine, a u na{em Preduze}u je po~eo

da radi pre dvadeset i ~etiri godi-

ne. U toku radne karijere imao je pri-

liku da se oku{a na razli~itim zada-

cima i da sagleda funkcionisawe si-

stema iz razli~itih uglova. Radio je u

po~etku u Slu`bi odr`avawa, bavio

se ispitivawem viskonaponske opre-

me - energetskih transformatora,prekida~a, strujnih i naponskih mer-

nih transformatora. Kako ka`e, stara

oprema definitivno „pamti wegove

ruke“.

Nakon ovih poslova proveo je osam

godina kao {ef MRC-a Begrad i to u

najte`e vreme velikih redukcija i

bombardovawa, a sve do 2001. godine

kada je postao rukovodilac Slu`be

eksploatacije. Potom je rukovodio

Slu`bom tehni~ke pripreme, odno-

sno tehni~ke koordinacije. Po wego-

vim re~ima, jedino nema radnog sta`a

u za{titi, a i tu je imao prilike da se

oproba kroz obavqawe stru~ne prak-

se kao student. Nema dela Pogona gde

nije proveo bar mali deo karijere, a s

obzirom na veliko iskustvo i godine

koje je proveo u Pogonu, dodatno ga

kvalifikuju za obavqawe du`nosti

direktora.Znawa koja je dobio i savladao na

fakultetu poku{ao je da primeni

kroz obavqawe razli~itih zadataka u

Preduze}u, a naro~ito kroz primenu

savremenih tehnolo{kih dostignu}a

i re{ewa. Veliki je poznavalac novih

tehnologija, a posebno ga interesuje

ra~unarska oprema i wihova primena

u obavqawu razli~itih poslova u Po-

gonu.

Remonti, rekonstrukcije

i investicije

Direktor Spasi} isti~e da leto

predstavqa udarni deo remontne se-

zone i da se remonti se izvr{avaju po

planu. - Izvr{ewe remete kvarovi, od

kojih je najozbiqniji bio na TS Beo-

grad 3, kada su pale sabirnice 110 kV.Pravovremenom interevencijom i za

samo nekoliko sati kvar je otklowen.Na sanaciji kvara anga`ovani su svi

raspolo`ivi qudi, najpre remontna

radionica i DV ekipa koje su ponele

najve}i teret, za{titari, ispitiva~i

opreme, zaista brojna ekipa, a sve u

ciqu brzog re{avawa kvara i omogu}a-

vawa nesmetanog funkcionisawa pre-

nosnog sistema - ka`e Spasi}

Kada je re~ o rekonstrukcijama i

investicijama na trafostanicama u

Pogonu Beograd, trenutno se izvode

radovi na TS Beograd 20. - To je veo-

ma zna~ajna investicija ne samo za

EMS i Pogon Beograd, nego i za ovaj

deo Srbije, jer }e se sa zavr{etkom

ove investicije omogu}iti stabilno

napajawe elektri~nom energijom u Be-

ogradu, dodaje on.Radovi se izvode i na TS Beo-

grad 5, TS Mladost, TS Beograd 3,RP Drmno. Od trafostanica 110 kVjedna od va`nijih je Beograd 6, jer

napaja va`ne objekte u Beogradu, a

izme|u ostalih ambasade i Skup{ti-

nu. Me|utim za direktora Spasi}a

sve trafostanice su podjednako va-

`ne, kako one visokog napona tako i

one „male“, 110 kV, u koje se tako|e

ula`u sredstva u prevenciju i re-

dovne rekonstrukcije, kako bi se

smawila mogu}nost da do|e ozbiq-

nijih kvarova i prekida u napajawu

potro{a~a.Kada su u pitawu investicije u da-

lekovodnu mre`u u Pogonu Beograd,

6 IZ POGONA I CENTARA

DRAGAN SPASI], DIREKTOR POGONA BEOGRAD

Leto - udarni deo Redovnim rekonstrukcijama trafostanica smawuje se mogu}nost ozbiq-

nijih kvarova i prekida u napajawu potro{a~a

ove godine je predvi|en rasplet da-

lekovoda 110 i 400 kV u okolini TS

Beograd 20 i uvo|ewe dalekovoda 110kV u TS Neresnica.

Planirane su i rekonstrukcija da-

lekovoda, prelaz Dunava dalekovoda

220 kV br. 253/1 i 400kV br. 451, i pre-

laz Save dalekovoda 110kV br. 104/2.- Pored ovih rekonstrukcija, ove godi-

ne }e biti rekonstrukcija cele du`ine

dalekovoda 110 kV br. 101AB i rekon-

strukcija dalekovoda 110 kVbr.102AB/2 od TS Petrovac do TS Po-

`arevac - ka`e direktor Spasi}.

Novi kadrovi

Kada je u pitawu kadrovska struk-

tura Pogona Beograd, o~ekuje se odla-

zak u penziju jednog dela zaposlenih, a

samim tim se otvara mogu}nost za za-

po{qavawe mla|ih kadrova u Pogonu.

Na nivou EMS-a se trenutno radi

analiza i planirawe kadrova, o~ekuje

se da }e u skladu sa zahtevima Pogona

za pove}awem broja izvr{ilaca, nadle-

`ni predvideti, a ujedno i odobriti

nova zapo{qavawa u Pogonu.

Kao primer interesovawa za rad u

EMS-u,Spasi} navodi konkurs za pri-

jem in`ewera. Na konkurs se javilo

{ezdeset i {est in`ewera, bilo je

puno mladih kandidata i kandidata sa

izuzetno visokom prosecima, mnogi i

sa prosekom preko devet, ali na`a-

lost mogao je da bude primqen samo

jedan. Izvr{eno je anketirawe kandi-

data i tom prilikom su pokazali vi-

sok nivo znawa i sposobnosti, tako

da je komisija bila u velikoj nevoqi

oko odabira kandidata. Kandidat ko-

ji je odabran, po~eo je da radi u Pogo-

nu, a podaci o ostalim kandidata uba-

~eni su u bazu i u slu~aju potreba

preduze}a za novim kadrovima }e biti

pozivani.Sr|an Stankovi}

IZ POGONA I CENTARA 7

remontne sezone

Problem kra|e opreme

Veliki problem u radu Pogona

predstvaqaju kra|e dijagonala i

bakarnih u`adi za uzemqewe opre-

me. Ovakve kra|e imaju za posledi-

cu ugro`avawe elekroenergetskog

sistema.Spasi} smatra da bi nad-

le`ni dr`avni organi trebalo da

shvate kolika se opasnost izaziva

ovakvim kra|ama i da su neophodne

izmene krivi~nog zakonika, kako

bi se ova dela tretirala kao

ozbiqna krivi~na dela, ~ijim izvr-

{ewem se ugro`ava elekroenerget-

ski sistem, a samim tim nanosi ve-

lika {teta dr`avi, ali i gra|ani-

ma i privredi.

Trafostanica Beograd 3 jedna je

od kqu~nih transformatorskih

stanica za snabdevawe potro{a-

~a Beograda. [to direktno, a {to in-

direktno povezana je sa Drmnom,Obrenovcem, Kolubarom, Bajinom Ba-

{tom, odnosno drugim elektro-ener-

getskim objektima na nivou grada, kao

{to su TS Beograd 8, TS Beograd 5,TS Beograd 17, TS Pan~evo 2, i pred-

stavqa jedan deo ki~menog pr{qena u

elektroenergetskom sistemu Srbije.Ovih dana, bez obzira na visoke

temperaturne uslove, nastavqena je

druga faza gra|evinskih radova. Rade

se kanali i kanalice za elektro- in-

stalacije, demontira se zastarela

oprema, skidaju se zastareli portali

i ostale ~eli~ne konstrukcije, grade

novi portali za pro{irewe trafo i

dalekovodnih poqa, montiraju armira-

ne konstrukcije za temeqe.Radovi na relejnim ku}icama i uvo-

|ewu elektronskih instrumenata su

zavr{eni. Komandna zgrada u kojoj }e

se u perspektivi nalaziti i rezervni

NDC, tako|e je zavr{ena.

Rekonstrukcija samog objekta tre-

balo bi da da traje jo{ dve do tri go-

dine, po{to se odvija pod takozvanim

`ivim uslovima – pod naponom, i zavi-

si od uslova dogovora sa NDC i RDC

Beograd, sa kojima postoji dobra sa-

radwa.

Izvo|a~ ovog dela posla je PD

Elektroistok- Izgradwa d.o.o sa po-

dizvo|a~em radova SZR Mitke, a pro-

jekat rekonstrukcije uradio je PD

Elektroistok – Projektni biro d.o.o.TS Beograd 3 gra|ena u periodu

od 1958. do 1962. godine kada je pu-

{teno u upotrebu prvo 110 trafo po-

qe, a 1999. godine bila je izlo`ena

nato udarima kada je pogo|ena sa pet

Tomahavk projektila i bila zna~ajno

o{te}ena.

M. Vukas

REKONSTRUKCIJA TS BEOGRAD 3

Nastavqeni gra|evinski radovi

Na specijalnim nose}im stubo-

vima 400 kV dalekovoda br.409/2 RP Mladost - TS Srem-

ska Mitrovica 2, koji su najvi{i u Po-

gonu Novi Sad, protekle sedmice za-

mewene su "balisor" lampe, na prelazu

reke Save, u blizini Kupinova i u

Obrenovcu.

Ove lampe postavqaju se na stubo-

ve dalekovoda kao signalno ovetqewe

na prelazima reka, autoputa ili u

blizini aerodoroma, a wihova zamena

na dalekovodu 409/2 specifi~na je,pre svega zbog slo`enosti posla, ko-

ji su monteri uspe{no obavili.Naime, brigadir Zoran Filipo-

vi} i monter Svetozar Rusov peli

su se na stubove, koji su, do konzole,

visoki 66 odnosno 62 metra, {to je

podrazumevalo i spu{tawe do provod-

nika, preko izolatorskog lanca duga~-

kog 4 metra.

Plan je da "balisor" lampe budu

zamewene i na svim ostalim dalekovo-

dima Pogona Novi Sad, odnosno na

preostala dva dalekovoda na prelazu

reke Save, tri dalekovoda na prelazu

Dunava, na dalekovodu kod ^enejskog

aerodroma, na prelazu autoputa E-70

Beograd - Zagreb i na jednom daleko-

vodu u blizini Sombora. Uglavnom su

u pitawu vrlo va`ni 400 kV dalekovo-

di, ~ije iskqu~ewe nije lako dobiti.

Ovog puta iskori{}eno je planirano

iskqu~ewe dalekovoda 409/2 zbog re-

monta poqa u RP Mladost.

S. Eker

8 VESTI

Nedavno je na podru~ju Vrawa i Tr-

govi{ta zavr{eno polagawe pod-

zemnog 35 kilovoltnog kabla du-

`ine pribli`no 170 metara od TS 110

kilovolti Vrawe 1 do TS Trgovi{te.

Pre ne{to vi{e od 20 godina na toj da-

lekovodnoj trasi bila je podignuta pri-

marna veza na drvenim samicama, koje su

ovom prilikom otklowene. Pomenuta

trasa bila je predvi|ena za rad na na-

ponskom nivou od 110 kilovolti,ali po-

{to u Trgovi{tu ne postoji 110 kilo-

voltna transformacija elektri~ne

energije odlu~eno je da se postavi 35

kilovoltni podzemni kabl. Radovi koji

su po~eli sredinom decembra pro{le

godine, i koju su zavisili od iskqu~ewa

elektri~ne energije ugovorenih sa lo-

kalnom distribucijom u Vrawu i vremen-

skih prilika u zimskom periodu, trajali

su do 27. maja ove godine. Ovom novom

podzemnom vezom Trgovi{te je dobilo

pouzdanije i sigurnije napajawe elek-

tri~nom energijom.Radove na trasi izve-

la je firma PD Elektroistok – Izgrad-

wa d.o.o, celokupan projekat uradio je

PD Elektroistok – Projektni biro

d.o.o,dok je nadzor bio poveren Slu`bi

za dalekovode u Centru za Investicije

JP EMS.

M. Vukas

TS VRAWE - TRGOVI[TE

Polo`en podzemni kabl

Postignuto pouzdanije i sigurnije napajawe Trgovi{ta elektri~nom

energijom

NOVO OSVETQEWE NA DALEKOVODNIM TRASAMA

Zamewene "balisor" lampe

na prelazu reke Save

Postavqawe lampi je veoma slo`en posao

Ujulu 2012. godine odr`ane su mese~ne eksplicitne aukcije za dodelu prava na kori{}ewe prekograni~nog preno-

snog kapaciteta na granicama regulacione oblasti Republike Srbije, za avgust 2012. godine.Na zajedni~kim mese~nim aukcijama na granici Ma|arska-Srbija, za avgust 2012. godine, u~estvovalo je 21 u~esnika

i zabele`eno je zagu{ewe u oba smera.Rezultati zajedni~kih mese~nih aukcija na srpsko-ma|arskoj granici, za avgust 2012. godine, prikazani su u tabeli i

na grafiku:

Detaqne informacije o proceduri i rezultatima zajedni~kih aukcija objavqeni su na zvani~nom sajtu JP EMS:

http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf-joint.htm

TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE 9

Pregled rezultata mese~nih aukcija prekograni~nih

prenosnih kapaciteta za avgust 2012. godine

10 TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

JP EMS je organizovao dodelu 50 posto raspolo`ivih prekograni~nih kapaciteta na mese~nom nivou za avgust 2012.godine na ostalim granicama i smerovima regulacione oblasti republike Srbije. Ukupan broj kompanija koje su u~e-

stvovale julskim aukcija bio je 17. Na svim granicama i smerovima postojalo zagu{ewe, sa izuzetkom granice Crna Gora

– Srbija u smeru ka Srbiji.Rezultati mese~nih aukcija za dodelu 50 posto raspolo`ivog prenosnog kapaciteta, za avgust 2012. godine, prikaza-

ni su u tabeli i na grafiku:

Detaqne informacije o proceduri i rezultatima zajedni~kih aukcija objavqeni su na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf.htm

Marko Jankovi}, dipl.el.in`.

Pregled cena elektri~ne energije na evropskim berzama

Gledaju}i trend kretawa prose~nih mese~nih cena elektri~ne energije na najve}im evropskim berzama jasno se vi-

di da u letwim mesecima cene gotovo uvek stagniraju. Prose~na mese~na cena na najzna~ajnijoj berzi EPEX Spot

koja pokriva tr`i{ta Nema~ke/Austrije ,Francuske i [vajcarske kao i na OPCOM rumunskoj berzi ve} nekoliko

meseci “igra” na nivou od 40 EUR/MWh. Na skandinvskoj berzi NORDPOOL MWh je u proseku kupovan po najni`im

cenama u Evropi i to po ceni od 25 EUR/MWh. Naravno italijanska GME berza nasuprot ostalim zabele`ila je rast

od 10 posto u odnosu na maj 2012. godine.

Prose~ne cene elektri~ne energije na vode}im evropskim berzama prikazane su u tabeli i na grafiku, a preuzeti su

sa zvani~nih sajtova prikazanih berzi.

Jasmin Li~ina, dipl.ekonomista

Marko Jankovi}, dipl.el.in`.

TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE 11

Na sve~anosti odr`anoj sredi-

nom juna u Ankari, direktor

Direkcije za prenos JP EMS

Ilija Cvijeti}, predstavnik Srbi-

je u ENTSO-E Project Group Turkey,

dobio je plaketu zbog zna~ajnih re-

zultata ostvarenih na projektu „Una-

pre|ewe performansi regulacije u~e-

stanosti turskog elektroenerget-

skog sistema za sinhroni rad sa UC-

TE“ (“Rehabilitation of the Frequency

Control Performance of the Turkish Po-

wer System for Synchronous Operation

with UCTE”). Ovaj, kako se naj~e{}e

naziva, „Drugi projekat“ je ra|en za

potrebe povezivawa elektroenerget-

skog sistema Turske sa evropskom in-

terkonekcijom „Kontinentalna Evro-

pa“. U radnim grupama „Drugog projek-

ta“ su radili mr Nikola Obrado-

vi} i Du{ko Ani~i} iz Direkcije

za upravqawe prenosnim sistemom.

Sve~anost je odr`ana povodom za-

vr{etka „Drugog projekta“. Cvijeti}

se tom prilikom obratio prisutnima

i podsetio da je rad na „Drugom pro-

jektu“ okupio stru~wake iz Turske,

Nema~ke, [vajcarske, Francuske, Ita-

lije, Gr~ke, Bugarske i Srbije, kao i

da je zahvaquju}i, pored ostalog, i ra-

du na ovom projektu Turska u probnom

sinhronom radu sa sinhronom obla-

{}u „Kontinentalna Evropa“ ve} vi{e

od godinu dana. Tako|e, on je pohva-

lio stru~nost i zalagawe turskih ko-

lega iz kompanije TEIAS (Turkish Elec-

tricity Transmission Corporation).

Po~etak

Turska je marta 2000. godine zva-

ni~no zatra`ila prikqu~ewe tada-

{woj evropskoj interkonekciji UCTE

(sada ENTSO-E Regionalna grupa

„Kontinentalna Evropa“). Upravqa~ki

komitet UCTE-a je aprila 2000. godi-

ne doneo odluku o po~etku razmatra-

wa mogu}nosti za paralelni rad sa

elektroenergetskim sistemom Tur-

ske. U po~etku se posao za prikqu~e-

we EES Turske vodio u okviru radne

grupe UCTE-a „System Development”.

Provera tehni~kih mogu}nosti EES

Turske poverena je potom UCTE pro-

jektnoj grupi „Interconnection of Tur-

key“, u kojoj JP EMS ima svog pred-

stavnika. Zatim su ura|ene dve velike

studije (nekad se umesto studija ko-

risti i termin projekat). Prva studi-

ja je analizirala stati~ke i dinami~-

ke aspekte povezivawa turskog siste-

ma i UCTE interkonekcije i ukazala

na neophodnost poboq{awa rada pri-

marne i sekundarne regulacije u~e-

stanosti kao i na potrebu za sprovo-

|ewe neophodnih mera za prigu{ewe

oscilacija snage male u~estanosti.

Druga studija bavila se radom regula-

cije u turskom sistemu i predlo`ila

mere za weno poboq{awe.

Prvi i Drugi Projekat

Konzorcijum sastavqen od ~lanica

UCTE-a (RWE, RTE, EON, HTSO, ESO

i HEP), turskog TSO-a (TEIAS) i EKC-

12 DOGA\AJI

Evropa prepoznaje stru~nost zaposlenih u JP EMS: Ilija Cvijeti} prima plaketu

STRU^WACI JP EMS U EVROPSKIM PROJEKTIMA

Priznawe iz AnkareMe|unarodni tim postigao zna~ajne rezultate

a zapo~eo je 2005 godine rad na stu-

diji „Komplementarna tehni~ka stu-

dija za povezivawe turskog elektroe-

nergetskog sistema i UCTE interko-

nekcije“ („Complementary Technical

Studies for the Synchronization of the

Turkish Power System with the UCTE

Power System“). Ciq Studije je bio

da se odrede tehni~ki uslovi pod ko-

jima se EES Turske mo`e prikqu~iti

Evropskoj interkonekciji. Po zavr-

{etku Studije, u aprilu 2007. godine

zakqu~eno je da je prikqu~ewe EES

Turske Evropskoj interkonekciji mo-

gu}e pod slede}im uslovima:

- Poboq{awe kvaliteta rada regu-

lacije u~estanosti u EES Turske

(Studija je pokazala da problem le`i

u lo{em stawu pojedinih turbinskih

regulatora, kao i u nepravilnom po-

de{avawu parametara turbinskih re-

gulatora velikih hidroelektrana);

- Ja~awe mogu}nosti prigu{ewa

oscilacija izme|u sistema, pogotovo

niskih u~estanostima reda 0,15 Hz i

primena sistema za{tite koji }e

spre~iti da se eventualni veliki po-

reme}aji u EES Turske prenesu na

ostatak interkonekcije.

Da bi se re{ili problemi uo~eni

tokom rada na prvom projektu pokre-

nuta je izrada Studije „Unapre|ewe

performansi regulacije u~estanosti

turskog elektroenergetskog sistema

za sinhroni rad sa UCTE“ („Rehabili-

tation of the Frequency Control Perfor-

mance of the Turkish Power System for

Synchronous Operation with UCTE”)

(takozvani „Drugi projekat“), sa ci-

qem da se EES Turske pripremi za pa-

ralelni rad sa Evropskom interko-

nekcijom. Najzna~ajniji delovi Studi-

je su razmatrali regulaciju u~estano-

sti i aktivne snage, regulaciju napo-

na, potrebe za ugradwu stabilizatora

EES u ciqu prigu{ewa oscilacija iz-

me|u sistema i specijalne za{tita.

Rad Konzorcijuma zadu`enog za

rad na ovoj Studiji je zapo~eo tokom

leta 2007. godine. Na inicijativu dr

Du{ka Tubi}a JP EMS je ukqu~en u

izradu ove Studije. Konzorcijum zadu-

`en za rad na Studiji predvodio je

RWE (sada AMPRION) a ~lanovi su

bili evropski TSO-ovi: JP EMS, ESO,

HTSO, RTE, Swissgrid, TERNA, turski

TSO (TEIAS) i turska proizvodna

kompanija EUAS. U izradi Studije

u~estvovali su i Univerziteti iz Ne-

ma~ke i Bugarske kao i niz proizvo|a-

~a opreme i turski institut TUBI-

TAK. Rad u Konzorcijumu je JP EMS

doneo i finansijsku dobit.

Rad Konzorcijuma je bio podeqen

u {est grupa: Odre|ivawe karakteri-

stika elektrana; Turbinska regulaci-

ja (dizajn regulatora i optimizacija

wihovih parametara); Sekundarna re-

gulacija; Regulacija napona i stabili-

zatori EES; Specijalna {ema rada za-

{tite, plan uspostavqawa sistema;

Trening.

Predstavnici JP EMS su svoj do-

prinos dali u grupama koje su se bavi-

le odre|ivawem karakteristika elek-

trana (Du{ko Ani~i}) i poboq{awem

kvaliteta rada sekundarne regulacije

u~estanosti i snage razmene (mr Ni-

kola Obradovi}).

Uz veliko zalagawe turskog TSO

(TEIAS) i turske proizvodne kompa-

nija EUAS za realizaciju poslova

predlo`enih u „Drugom projektu“

EES Turske je doveden na nivo koji je

septembra 2010. godine dozvolio po-

~etak probnog paralelnog rada EES

Turske sa sinhronom obla{}u „Kon-

tinentalna Evropa“, koji je jo{ uvek u

toku.

Priredio: M. B.

DOGA\AJI 13

Sve~anost okupila veliki broj stru~waka

Interkonektivni dalekovodi

Godi{wa skup{tina ENTSO-E je kra-

jem juna jednoglasno usvojila Pravi-

la o radu mre`e – Uslovi za prikqu-

~ewe na mre`u koji se odnose na sve pro-

izvo|a~e.Skup{tina je unela male izmene

u Pravila koja su objavqena 15. juna, a o

kojima se, kao i prate}oj dokumentaciji

uz pravila,raspravqalo na posledwem sa-

stanku korisni~ke grupe zainteresova-

nih strana koja je odr`ana 28. juna 2012.godine.

Na sastanku korisni~ke grupe zain-

teresovanih strana odr`anom 28. juna

potvr|eno je da je do{lo do zna~ajnog po-

boq{awa pravila nakon javnih konsulta-

cija preko mre`e (veba) koje je ENTSO-Esproveo u periodu od 24. januara do 20.marta, i na kojem se diskutovalo o preo-

stalim problemima kada je u pitawu

ENTSO-E prate}e dokumentacije za pra-

vila.Zapisnik sa sastanka, odgovaraju}e

povratne informacije zainteresova-

nih strana i prate}a dokumentacija

~ine bitan deo osnove za mi{qewe

ACER -a o Pravilima o radu mre`e.Shodno tome, a reaguju}i na molbu

ENTSO-E, Komisija je 29. juna produ-

`ila rok za dostavqawe ACER -u pra-

vila o radu mre`e i to za dve nedeqe,odnosno do 14. jula 2012, ~ime je ENT-SO-E omogu}eno da u kona~ni paket za

pravila mre`e ukqu~i i zapisnik od

29. juna sa sastanka korisni~ke grupe

zainteresovanih strana.Javno objavqivawe paketa Pravila o

radu mre`e – Uslovi za proizvo|a~e

(PM UP) obuhvatilo je slede}u doku-

mentaciju: Kona~na Pravila o radu mre-

`e; Dokument “ PM UP imaju}i u vidu

budu}i evropski elektroenergeski si-

stem i Tre}i paket pravila o radu mre-

`e”; Vrednovawe komentara sa konsul-

tacija; PM UP – pitawa koja se naj~e{}e

postavqaju; PM UP – navodi obrazlo`e-

wa; PM UP – Uslovi u kontekstu posto-

je}e prakse.

14 ME\UNARDNA SARADWA

ACER -u dostavqena Pravila o radu mre`e – Uslovi za

prikqu~ewe na mre`u koji se odnose na sve proizvo|a~e

ENTSO-E je objavio svoj odgovor

na javnu konsulataciju ACER -a u

vezi nacrta Okvirnih smernica

za balansirawe elektroenergetskog

sistema. Javna konsultacija je trajala

od 25. aprila do 25. juna. Dokument

ENTSO-E nagla{ava va`nost balansi-

rawa elektroenergetskog sistema kao

osnove za efikasno funkcionisawe tr-

`i{ta i odr`avawe sigurnosti napaja-

wa u Evropi. ENTSO-E posmatra Okvri-

ne smernice (OS) o balansirawu elek-

troenergetskog sistema i prate}a pra-

vila o radu mre`e kao va`an korak u

ovom procesu.Potrebno je da se, pri izradi pra-

vila o radu mre`e,na umu imaju i speci-

fi~ne karakteristike balansirawa i

relativna nesavr{enost postoje}ih

projekata za balansirawe.Dokument ENTSO-E -a isti~e tri

osnovna problema u vezi sa nacrtom

OS:• Tek treba da se provere ukupne

koristi velikog broja predloga nave-

denih u nacrtu OS. Naro~ito zbog to-

ga {to uskla|ivawe predstavqa kom-

promis izme|u integrisawa tr`i{ta i

o~uvawa fleksibilnosti produkata,

procesa i podsticaja za balansirawe

kako bi se vodilo ra~una o postoje}im

i budu}im potrebama kao i da bi se sa-

~uvao siguran rad sistema. Postoji ri-

zik da bi zahtev da se pogura {iroko

uskla|ivawe, a pre nego {to se uradi

analiza za procenu ovog kompromisa,moglo voditi ka nedovoqnim nivoima

razvoja evropskih tr`i{ta za balansi-

rawe.• ENTSO-E tako|e vidi problem i

oko ostvarivosti nekih od predloga u

OS i ~vrsto veruje da je neophodna

znatno detaqnija procena implikacija,operativnih rizika i ne`eqenih po-

sledica pre nego {to bi se verodo-

stojno mogli sprovesti.• Nije jasno kako bi predlozi u OS

mogli biti primeweni na evropska tr-

`i{ta gde se primewuje centralni dis-

pe~ing proizvodnih jedinica.Imaju}i to u vidu, ENTSO-E prepo-

ru~uje da:• Okvirne smernice navedu pragma-

ti~ni, postepeni pristup koji bi do-

neo efikasnost i sigurnost od bene-

fita napajawa pri izradi panevropskog

tr`i{ta za balansirawe na principu

korak po korak.

• Prelaz sa jednog na drugi korak je

opravdan i podstaknut sistematskom

analizom tro{kova i koristi i ukup-

nim razmatrawem rizika i me|uzavisno-

sti, i da se podaci zasnivaju na prak-

ti~nom iskustvu ste~enom na regional-

nim projekatima (koji imaju potencijal

da daju zna~ajne benefite).• I dok se ima na umu ukupni ciq za-

jedni~kog internog tr`i{ta za balan-

sirawe, ACER garantuje da predlozi u

OS su kompatibilni sa osnovnim iz-

borima u pogledu koncepta tr`i{ta

elektri~ne energije poput samo-dispe-

~inga i centralnog dispe~inga.ENTSO-E bi bio zadovoqan da sa-

ra|uje sa ACER-om kako bi pru`io do-

datna obja{wewa i daqe razradio va-

`ne ta~ke navedene u odgovoru.ENTSO-E treba da primi pozivnicu

za izradu pravila o radu mre`e po ovom

pitawu oko oktobra 2012. godine.U me-

|uvremenu, ENTSO-E }e nastaviti da

razgovora o temama sa regulatorima i

zainteresovanim stranama putem orga-

nizovanih radionica, a oformio je i

tim za izradu nacrta pravila o balan-

sirawu mre`e, koji treba da izradi

preliminarni tekst.

Odgovor ENTSO-E na javne konsultacije ACER -a u vezi nacrta

Okvirnih smernica za balansirawe elektroenergetskog sistema

Subvencije di`u cene

Ra~uni za struju za doma}instva bi-

}e 30 odsto vi{i u 2020.u odnosu na sa-

da{we, radi pokrivawa subvencija za

obnovqive izvore i dogradwu preno-

sne mre`ne infrastrukture za te kapa-

citete,rekao je izvr{ni direktor kom-

panije Vattenfall Europe, Tuomo Hataka.On je u intervjuu za Frankfurter Allgeme-ine Zeitung dodao da se, nasuprot tome,cene elektri~ne energije na velepro-

dajnom tr`i{tu ne}e bitnije mewati.Hataka je dodao da }e najverovatnije i

wegova kompanija slediti primer najve-

}ih energetskih firmi u Nema~koj,E.ON-a i RWE i tu`iti vladu u Berli-

nu za {tete pretrpqene odlukom o ga-

{ewu nuklearki u toj zemqi.

Od jula Bugari pla}aju

skupqu struju i gas

Bugarima je od 1. jula cena elektri~-

ne energije porasla za 13 odsto, a pri-

rodnog gasa za 4,88 odsto,objavio je ta-

mo{wi energetski regulator.Pove}awe

cene struje je ve}e od najavqivanih 10odsto, a tokom parlamentarne rasprave

obrazlo`eno je uvo|ewem takozvane ze-

lene tarife. Nacionalni monopolista

Bulgargaz je, s druge strane, tra`io ~ak

16 odsto ve}e cene gasa.

^ez spreman da proda

elektranu

^EZ, najve}a ~e{ka kompanija mereno

tr`i{nom vredno{}u, spremna je da

proda barem jednu od svojih elektrana

kako bi iza{la iz dugotrajnog istra`i-

vawa zbog navodne zloupotrebe mono-

polskog polo`aja koju vodi od 2009. go-

dine Evropska komisija. Kompanija se

tereti da je nezakonito delovala kako

bi podigla cene elektri~ne energije i

iskqu~ila konkurente sa veleprodajnog

tr`i{ta struje. Prodajom nekih od

elektrana ^EZ bi smawio kontrolu nad

doma}im tr`i{tem i izbegao te{ke ka-

zne koje idu do 10 posto vrednosti

ukupnog obrta kompanije iz 2008., ~ija

je vrednost bila 5,2 milijarde dolara.Sa stanovi{ta EK ^EZ bi ovim prodaja-

ma zna~ajno uve}ao udeo konkurenata na

doma}em tr`i{tu elektri~ne energije,{to bi daqu istragu stavilo ad acta.Kompanija u 70-procentnom vlasni{tvu

dr`ave pomenula je ~etiri termoelek-

trane na ugaq – svaku kapaciteta po

800 MW, kao i TE Po~erdari, snage

1.000 MW, kao kandidate za prodaju.Osim toga,prekid istrage EK bi omogu-

~io ^EZ da se pro{iri u sektorima to-

plotne energije,konstatujeThe Financi-al Times.

Ruski Rosatom svetski

lider u gradwi NE

Rusija ostaje svetski lider u iz-

gradwi novih atomskih energoblokova

u inostranstvu i u proizvodwi i pla-

smanu nuklearnog goriva na svetsko tr-

`i{te.„Rusija ima dobre izglede da sa~uva

vode}u poziciju na svetskom tr`i{tu

nuklearne energetike,“ smatra Kiril

Komarov, pomo}nik generalnog direk-

tora dr`avne korporacije Rosatom, u

~ijoj se nadle`nosti nalazi cela nu-

klearna industrija Rusije.Prilikom nedavnog nastupa u parla-

mentarnoj debati „Ruski interesi u

svetskoj energetici: u~e{}e ruskih

kompanija u me|unarodnim energetskim

projektima — od izvoza sirovina ka iz-

vozu inovacija,ideja i tehnologija“,Ko-

marov je podsetio da je Rusija trenutno

lider u izgradwi novih nuklearnih

elektrana i plasmanu nuklearnog gori-

va {irom sveta.„I pored katastrofe na Fuku{imi

u svetu se planira izgradwa 350 novih

nuklearnih energoblokova, od kojih }e

120 biti izgra|eno na tr`i{tima do-

stupnim Rosatomu. Rosatom radi na

pripremi sporazuma o izgradwi 41energobloka u inostranstvu,a u toku su

pregovori za jo{ 40.Osim toga, 21 blok

je ve} na spisku naruxbina dr`avne

korporacije i za wih su ve} potpisani

odgovaraju}i ugovori. Rosatom }e gra-

diti blokove u Jugoisto~noj Aziji, na

Bliskom Istoku, u Ju`noafri~koj Repu-

blici, Latinskoj Americi i Isto~noj

Evropi. Evidentno je da savremeni

atomski blokovi ruskog dizajna imaju

neosporne prednosti u pogledu bez-

bednosti. Upravo ta prednost odgova-

ra potrebama mnogih zemaqa koje bi

htele da po~nu sa osvajawem nuklearnih

tehnologija ili da ih daqe razvijaju“,izjavio je visoki predstavnik Rosato-

ma.

Pokrenut nuklearni

reaktor u Japanu

Japan je 1. jula ponovo pokrenuo pr-

vi nuklearni reaktor od 50 elektrana,koje su uga{ene posle 11. marta pro{le

godine kada je u zemqotresu i cunamiju

te{ko o{te}ena elektrana Fuku{ima.Operater “Kansai” je saop{tio da je

reaktor broj tri u NE Ohi, snage 1.180MW, krenuo sa isporukom elektri~ne

energije 4. jula. Reaktor broj ~etiri

istog kapaciteta bi}e ponovo aktivi-

ran do kraja jula. Ostalih 48 japanskih

reaktora mora}e da dobiju odobrewe

novog regulatora za nuklearnu energiju,tela koje treba da se uspostavi do sep-

tembra ove godine na mesto postoje}e

Komisije za nuklearnu bezbednost.

ME\UNARODNA PANORAMA 15

Poskupquje struja

u Crnoj Gori

Cene elektri~ne energije za doma-

}instva u Crnoj Gori od 1. avgusta bi-

}e ve}e za 5,8 do 6,5 odsto,preliminar-

na je ra~unica Elektroprivrede, saznaju

Vijesti. To je procijeweno na osnovu

godi{wih prihoda koje im je odobrila

Regularna agencija za energetiku (RAE),da naplate preko ra~una za struju od

ovog do avgusta naredne godine.Toliku

promenu cene, prema prvoj analizi, mogu

o~ekivati i mala i sredwa preduze}a.Ra~unica Elektroprivreda pokazuje da

}e gra|ani kilovat-sat struje pla}ati

oko 8,2 centa, odnosno 9,5 centi sa

ura~unatim porezom na dodatu vred-

nost. Sada{wa cena je 7,68 centi bez

poreza. Iz RAE nisu zvani~no saop{ti-

li o kojoj promeni se radi ali je nezva-

ni~no otkriveno da }e rast cene stru-

je biti oko pet odsto."Regulatorna agencija za energetiku

(RAE) odobrila je novo poskupqewe

struje na bazi metodologija o ~ijoj za-

konitosti tek treba da se izjasni

Ustavni sud", saop{teno je iz Mre`e za

afirmaciju nevladinog sektora. MANS

je Ustavnom sudu podneo inicijativu za

obarawe metodologija RAE po~etkom

aprila, jer je regulator navodno “samo-

inicijativno i suprotno Zakonu o

enetgetici, ali i Zakonu o za{titi po-

tro{a~a predvidio da dodatno pla}amo

investicije energetskih kompanija".Kako smatraju iz MANS-a, gra|anima se

kroz ra~un za struju ve} obra~unava

stopa povrata na kapital,ali je RAE me-

todologijama uvela novu stavku na koju

se ra~una povrat na investirani kapi-

tal. "Ovakva odluka je saglasna sa zahte-

vima energetskih kompanija koje naja-

vquju brojne investicione projekte u

budu}nosti i su{tinski zna~i da }e

gra|ani dva puta pla}ati jedno te

isto", tuma~e u MANS-u.

Nove fotonaponske

elektrane u Gr~koj

Kompanija Enel Grin Pauer (Enel Gre-en Power - EGP) je u Gr~koj pustila u rad

~etiri fotonaponske elektrane ukupne

snage 17,4 megavata (MW),uz ve} postoje-

}e elektrane od dva MW koje je izgradi-

la i pokrenula zajedno sa ESSE-om, zajed-

ni~kim preduze}em EGP-a i [arpa.Enel Grin Pauer konsolidovao je

svoju poziciju na gr~kom fotonapon-

skom tr`i{tu kroz pu{tawe u rad ~eti-

ri nove elektrane u Gr~koj.Zahvaquju}i

ovim novim elektranama ukupna insta-

lisana snaga EGP a u Gr~koj dostigla je

245,4 MW.Prva elektrana nalazi se u mestu

Mesinia, ima instalisanu snagu od 4,9MW,a u mogu}nosti je da proizvede oko

sedam miliona kilovat-~asova (kWh)godi{we. Druga elektrana nalazi se na

severu Peloponeza, ima instalisanu

snagu od 4,9 MW, a bi}e u mogu}nosti

da proizvede oko 6,5 miliona kWh go-

di{we. Tre}a elektrana na severu Pe-

loponeza, ima instalisanu snagu od 4,8MW,mo}i }e da proizvede oko {est mi-

liona kWh godi{we.^etvrto Enel Gre-en Power-ovo postrojewe nalazi se u

gradu Korintu, ima instalisanu snagu

od 2,8 MW,a bi}e u mogu}nosti da pro-

izvede oko 3,5 miliona kWh godi{we.^etiri elektrane }e osim proiz-

vodwe ~iste, zelene energije, smawiti

emisije ugqen dioksida za vi{e od 23hiqade tona godi{we.

Poskupela elektri~na

energija u Rumuniji

Od 1.jula u Rumuniji je odlukom re-

gulatorne agencije za energetiku

(ARNE) poskupela elektri~na ener-

gija za 5 posto za sve kategorije kupa-

ca. Poskupqewe se opravdava poravna-

vawem tro{kova proizvodwe, tran-

sporta i distribucije s rastom sto-

pe inflacije koja je ukupno pre{la 13posto u 2010. i 2011. godini. Tako|e,rast cena struje je u skladu i sa dogo-

vorom rumunske vlade i Me|unarod-

nog monetarnog fonda o postupnoj

liberalizaciji energetskog tr`i{ta.ANRE je objavio i hodogram rasta ce-

ne prirodnog gasa korakom od 10 pro-

cenata godi{we do 2018, {to je tako-

|e u skladu s dogovorom sa MMF-om.

Izmene zakona u Bugarskoj

Bugarska }e izmenama u Zakonu o

energiji uvesti kvartalno (umesto kao

do sada godi{we) odre|ivawe otkupnih

cena za elektri~nu energiju iz obno-

vqivih izvora (OIE),saop{tio je pred-

sednik regulatorne energetske komi-

sije (DKEVR) te zemqe Angel Semerxi-

ev. Prema wegovim re~ima time }e se

spre~iti nagli skokovi investicija u

ovaj segment energetike, kao i efekte

rasta potsticajnih cena na {okantne

skokove cena elektri~ne energije za

potro{a~e, poput ovog posledweg od

1.jula. Semerxiev je rekao da je 13-pro-

centno poskupqewe cene elektri~ne

energije posledica porasta preferen-

cijalnih tarifa za OIE.

Novi sistem tarifirawa

u Kini

Kina je uvela od 1.jula novi sistem

tarifirawa elektri~ne energije u na-

meri da destimuli{e neracionalnu po-

tro{wu struje u najmnogoqudnijoj dr-

`avi sveta, javqa agencija Sinhua. Pre-

ma novom tarifnom sistemu, cene elek-

tri~ne energije za doma}instva uve~a-

vaju se u skladu sa potro{wom. Tako }e

doma}instva koja mese~no tro{e izme|u

241 i 400 kWh pla}ati 50 juana (7,9 do-

lara) vi{e za svakih 1.000 kWh elek-

tri~ne energije, dok }e oni koji tro{e

mese~no vi{e od 400 kWh pla}ati 300juana vi{e za svakih 1.000 kWh elek-

tri~ne energije, prenela je agencija.

16 ME\UNARODNA PANORAMA

Smawen izvoz u Gr~ku

Trgovci strujom iz barem ~etiri

dr`ave smawili su ili obustavili iz-

voz u Gr~ku zbog dugovawa tamo{wih

kupaca elektri~ne energije. Gr~ki

mre`ni operater LAGHE duguje ino-

stranim i doma}inm snabdeva~ima 327miliona evra, suo~ena sa padom pri-

hoda i odbijawem mnogih potro{a~a

struje u Gr~koj da pla}aju ra~une. Iz

trgova~kih izvora agencija saznaje da

su prekinuli, ili smawili izvoz stru-

je u Gr~ku (neimenovane) trgova~ke

kompanije iz [vajcarske, Italije, Bu-

garske i Nema~ke.

Zakon ~iste energije

u Australiji

U Australiji je nakon nekoliko

godina politi~ke borbe stupio na

snagu kontroverzni porez na ugqen-

dioksid ili takozvani Zakon ~iste

energije. Prema wemu, oko 300 kompa-

nija koje su najte`i zaga|iva~i mora-

}e da pla}aju 24 dolara za svaku tonu

proizvedenog {tetnog gasa sa efek-

tom staklene ba{te. Zakon, izme|u

ostalih, obuhvata rudarske i avio-

kompanije, ~eli~ane i elektrane.

Pad profitabilnosti

proizvo|a~a elektri~ne

energije

Me|unarodna bonitetna agencija

Fitch Ratings prognozira pad profi-

tabilnosti proizvo|a~a elektri~ne

energije, zbog pada potro{we izazva-

ne ekonomskom krizom, prenosi Blo-omberg. Elektroenergetska indu-

strija je suo~ena sa neizvesnim inve-

sticionim okru`ewem za ne-obno-

vqive izvore, ocenio je Fitch. Osim

ekonomske krize, agencija procenu

potkrepquje i startom punog aukcio-

nirawa dozvola za emitovawe ugqen-

dioksida od 2013.godine. „^ista pro-

izvodwa je najrawivija, dok }e posle-

dice biti ograni~enije za (vertikal-

no) integrisane kompanije“, navodi

se u izve{taju. Bloomberg citira izja-

vu nema~kog ministra privrede Fili-

pa Reslera da trenutno „ne vidi ni-

koga ko investira u termoelektrane

na gas, jer se posao ne isplati“. „Bi-

}e nam potrebni ne samo obnovqivi

izvori, ve} i konvencionalne elek-

trane na gas i ugaq“, rekao je Resler

na pro{lonedeqnom energetskom sku-

pu u Berlinu.

Energetska efikasnost

u Rusiji

Me|unarodna agencija za energiju

(IEA) izra~unala je da je Rusija mogla od

2008. da u{tedi preko 200 miliona to-

na ekvivalenta nafte da je koristila

tada dostupnu tehnologiju razvijenih

zemaqa. SAD proizvede po jedinici

utro{ene energije gotovo dvostruko

vi{e nego industrija u Rusiji, dok je i

u Kini isti parametar 20 odsto iznad

onog u ruskoj privredi. Svetska banka

je jo{ 2008. objavila da bi Rusija mogla

realno da smawi potro{wu energije za

45 odsto. To bi donelo potencijalnu

godi{wu u{tedu od 300 miliona tona

ekvivalenta nafte, dovoqno da podmi-

ri jednogodi{we potrebe Nema~ke,Francuske,Brazila ili Ju`ne Koreje za

energijom. Rusija poseduje najve}e re-

zerve prirodnog gasa na svetu,dovoqne

da podmire potrebe za najmawe 60 go-

dina. Ruske rezerve nafte, osme po ve-

li~ini u svetu, zadovoqavaju potrebe

za barem 20 godina, ne ra~unaju}i otva-

rawa novih depozita, stoji u posled-

wem statisti~kom Pregledu svetske

energije kompanije BP. Rusija je 2008.usvojila program kojim se predvi|a

smawewe potro{we energije po jedini-

ci BDP od najmawe 40 posto (osnova

2007.) do 2020.godine, uz investicije

od 300 milijardi dolara. Program pri-

znaje da je potro{wa energije u Rusiji

po jedinici BDP do 3,5 puta ve}a od

one u razvijenim dr`avama. U Programu

se ukazuje da je ve}ina elektri~nih

ure|aja za doma}instva u Rusiji proiz-

veden pre vi{e od dve decenije, dok je

velika ve}ina elektrana i distribu-

tivne mre`e podignuta pre 1990.

Prikqu~ena nova gasna

elektrana

AustrijskiVerbund prikqu~io je u

sistem novu gasnu elektranu Mellach, ublizini Graca, snage 838 MW sa doka-

zanom elektri~nom efikasno}u od

59,2 procenta u kombinovanom ciklu-

su i 80-procentnom efikasno{}u

kroz kogeneraciju. Ta 400 miliona

evra vredna elektrana smatra se naj-

sna`nijom i i najefikasnijom termoe-

lektranom u Austriji, a godi{we }e

proizvoditi 5 milijardi kWh elek-

tri~ne i 800 miliona kWh toplotne

energije dovoqne za potrebe 1,4 mi-

liona doma}instava. Nova elektrana

zameni}e pet starijih elektrana u

Austriji koje kao gorivo koriste

ugaq ili mazut, }ime }e smawiti za 2miliona tona emisije CO2 godi{we.Pored toga, glavne karakteristike

elektrane su brzi start, brza i flek-

sibilna promena izlazne snage kako

bi pru`ila podr{ku proizvodwi iz

obnovqvih izvora.

ME\UNARODNA PANORAMA 17

Statnett je vlasnik i operater nor-

ve{ke prenosne mre`e. Statnett jepre svega odgovoran za prenos

elektri~ne energije visokog napona u

Norve{koj.Elektri~na energija uglavnom

se proizvodi u velikim hidroelektrana-

ma {irom zemqe. „Glavna“ mre`a sastoji

se od oko 10 000 kilometara visokona-

ponskih dalekovoda,kao i brojnih tran-

sformatorskih stanica i konektora.Preduze}e nije odgovorno za proizvod-

wu elektri~ne energije, ve} obezbe|uje

da struja do|e do regionalnih distri-

butera, a time i do krajwih korisnika u

svakom trenutku.Statnett je norve{ki Operator pre-

nosnog sistema (TSO) koji koordinira

funkcionisawe elektroenergetskog si-

stema zemqe i u svakom trenutku odr`a-

va neophodnu ravnote`u izme|u ponude

i potra`we.Preduze}e tako|e reguli{e

svu prekograni~nu razmenu elektri~ne

energije.Statnett SF je javno preduze}e, u vla-

sni{tvu Norve{ke dr`ave. Preduze}e je

nezavisno i potpuno je odgovorno za

svoje obaveze. Prihode kompanije, koji

dolaze prvenstveno iz monopolskih ak-

tivnosti, reguli{e Norve{ki direkto-

rat za vodne resurse i energiju (NVE).NVE tako|e ima obavezu i odgovornost

da vr{i kontrolu i inspekciju aktivno-

sti Statnett. Vrhovni organ Preduze}a je

skup{tina, odnosno Ministar za naftu

i energetiku. Statnett Grupa ima vi{e od

850 zaposlenih, a korporativno sedi-

{te nalazi se u Smes{tadu u zapadnom

predgra|u Osla.Odeqewe za me|unarodne odnose

Statnett-a najvi{e se bavi aktivnostima

vezanim za odnose sa nordijskim zemqa-

ma i EU. Me|utim, odeqewe doprinosi i

{irim me|unarodnim projektima Predu-

ze}a. Kancelarija u Briselu deo je ovog

odeqewa. Kancelarija je osnovana u sep-

tembru 2010.i nalazi se u Norve{koj ku-

}i, blizu sedi{ta Evropske komisije.Ciq ovakvog anga`ovawa Kompanije je da

se doprinese me|unarodnoj saradwi na

ja~awu snabdevawa elektri~nom energi-

jom, kao i promocija zdravih, racional-

nih i odr`ivih energetskih re{ewa .Statnett prati de{avawa u energet-

skoj politici EU i trudi se da bude va-

`an ~inilac u ostvarivawu ambicija EU

da se prona|u odgovaraju}a energetska

re{ewa koja }e voditi ra~una i o kli-

matskim promenama,a daje i doprinos

stvarawu integrisanog tr`i{ta. Predu-

ze}e ima va`nu ulogu, jer povezuje norve-

{ke hidro-potencijale sa Evropom i

evropske izvore obnovqive energije sa

Norve{kom. Nova infrastruktura i una-

pre|ewe tr`i{ta su kqu~ni u tom po-

gledu.Tako|e, Statnett pru`a savetodavne i

konsultantske usluge u vezi svih aktiv-

nosti kojima se bave operatori sistema.Stru~waci ovog preduze}a radili su

{irom sveta, ukqu~uju}i projekte u Tan-

zaniji, Indiji, Ugandi, Kanadi, Islandu,[paniji.

18 SVET

UPOZNAJEMO OPERATORE SISTEMA: NORVE[KA

Odgovorni, moderni

i uspe{niPreduze}e pru`a konsultantske usluge {irom sveta

U~enici Matemati~ke gimnazije

iz Beograda postigli su izuze-

tan uspeh na 53. Me|unarodnoj

olimpijadi iz matematike odr`anoj

po~etkom jula u Argentini, osvojiv{i

jednu zlatnu, dve srebrne, jednu bron-

zanu medaqu i dve pohvale.

Srbiju je predstavqala {esto~la-

na ekipa – Teodor fon Burg, Du-

{an [obot, Ivan Tanasijevi},

Igor Spasojevi}, Rade [peger i

Lazar Radi~evi}. Vo|a tima bio je

\or|e Krtini}, a zamenik vo|e Du-

{an \uki}.

Poseban uspeh ostvario je Teo-

dor gon Burg koji je, osvojiv{i ~etvr-

tu zlatnu medaqu na me|unarodnim

takmi~ewima, postao najboqi mladi

matemati~ar na svetu.

Elektromre`a Srbije prepoznala

je talenat i potencijal u~enika Ma-

temati~ke gimnazije, pa je i ovog puta

izdvojila nov~ana sredstva kako bi se

mladim talentima omogu}ilo u~e{}e

na Me|unarodnoj olimpijadi iz mate-

matike.

M. B.

VESTI 19

Poskupqewe struje }e i u nared-

nom periodu kontrolisati

Vlada Srbije. Naime, Agencija

za energetiku, koja je od oktobra, pre-

ma va`e}em Zakonu, trebalo da preu-

zme u potpunosti ingerencije nad ce-

nama struje i gasa, sa~eka}e jo{ izve-

sno vreme na tu planiranu samostal-

nost.Agencija, trenutno, a tako }e biti

sigurno i do kraja ove godine, samo

predla`e iznose, ali kona~nu re~ daje

Vlada Srbije. Tako su ra~uni za struju

ve} dugo jedan od elemenata socijalne

politike zemqe. A argument da od ok-

tobra vi{e ne bude tako moglo bi da

bude nepostojawe "energetskih soci-

jalnih karata". Analiza socijalnog

stawa svakog doma}instva u zemqi, na

osnovu koje bi se moglo odrediti i

koliki iznos ra~una mogu da podnesu,ni posle nekoliko godina obe}awa -nije zavr{ena. To potvr|uje i ~iweni-

ca da "Elektroprivreda Srbije" popu-

ste za najugro`enije odre|uje po spi-

sku korisnika materijalnog obezbe|e-

wa.

- Na energetskim socijalnim karta-

ma se insistira vi{e od ~etiri godi-

ne - obja{wava Slobodan Petrovi},sekretar Udru`ewa za energetiku

Privredne komore Srbije.- To je bila obaveza stare vlade.

Po wima je trebalo odrediti benefi-

cije za svakog ugro`enog potro{a~a.Mada, to {to ih nema ne spre~ava

Agenciju za energetiku da formira

cene. Po mom li~nom mi{qewu, do kra-

ja godine bi bilo neophodno posku-

pqewe iz dva razloga. Najpre bi sada-

{wu cenu trebalo izjedna~iti sa pro-

{logodi{wom, zna~i pove}ati je za iz-

nos inflacije.I pored toga potrebno

je dodatno, stvarno, poskupqewe kako

bismo do 2015. ili 2016. stigli do

ekonomske cene.Ukoliko Agencija i daqe sagla-

snost za korekcije cenovnika bude

tra`ila od Vlade, oni se verovatno

ne}e mewati ovakvom dinamikom. U

"Elektroprivredi Srbije" su vi{e pu-

ta poru~ivali da o~ekuju da u naredne

dve i po godine cena kilovata "sko~i"za 60 posto. U planu poslovawa za ovu

godinu nisu, me|utim, predvideli po-

skupqewe, a posledwe je bilo aprila

pro{le godine. Do pune samostalno-

sti Agencije za energetiku, ona ne mo-

`e da odlu~uje o novoj ceni struje, bez

zahteva EPS-a.R. E.

ODLA@E SE PLANIRANA SAMOSTALNOST AGENCIJE ZA

ENERGETIKU U FORMIRAWU CENA ELEKTRI^NE ENERGIJE

Struja pod kontrolom Vlade

Ekipa mladih matemati~ara

VELIKI USPEH U ARGENTINI

Mladi matemati~ar iz

Srbije najboqi na svetuJP EMS prepoznao talenat i potencijal u~enika Matemati~ke gimnazije

Za posao zbog koga se ustaje u

pola no}i, prelazi po 20 kilo-

metara pe{ke i radi na 105 me-

tara visine sa 30 kilograma opreme

na le|ima, nikako se ne mo`e re}i da

je lak. Ipak, “lekari za dalekovode”

kako sebe nazivaju elektromonteri,

svoj posao me|u oblacima nikad ne bi

mewali, pa im je ~esto neobi~no kad

nekoliko dana provedu na zemqi.

Ukupno pet ekipa Elektromre`e

Srbije, odnosno 150 qudi odr`ava

ceo sistem visokog napona u Srbiji,

dalekovode napona od 100 do 400 ki-

lovolti. Opis posla je jasan: elektro-

monter mora da bude spreman u svakom

trenutku da krene na teren u slu~aju

kvara na dalekovodu kako bi {to mawe

trajalo iskqu~ewe struje za stanov-

ni{tvo. To zna~i da se na visinu od

17 do 105 metara u zavisnosti od ti-

pa dalekovoda, pewu sa svom opremom

na le|ima u svako doba no}i i dana,

ali na to su kako ka`u, navikli. Ve}i

problem je do}i do mesta kvara, jer su

tereni nepristupa~ni, blatwavi, pro-

laze kroz sneg do pojasa, probijaju se

kroz trske i mo~vare, moraju pe{ke da

prelaze i po nekoliko kilometara.

Milorad Kujovi} {ef daleko-

vodne ekipe u EMS-u, radi ve} 33 go-

dine na odr`avawu naponskih mre`a.

- Ovaj posao spada u grupu rizi~-

nih poslova i ovo ne mo`e svako da

radi. Neophodno je da svaki ~lan eki-

pe bude psihofizi~ki potpuno zdrav.

Zbog prirode posla, normalno je da

20 NA[E KOLEGE

Dobro uigrana i stabilna ekipa

DALEKOVODNE EKIPE

Doktori na 105 metara iznad zemqeU svakom trenutku spremni da krenu na teren

Ruke se lepe za metal

Pri niskim ili ekstremno visokim temperaturama posao na dalekovo-

dima je izuzetno te`ak.- Pri takvim okolnostima, na visini gde radimo remont de{ava se da se

zalepe ruke monterima. Tada jedni drugima priska~emo u pomo} pa se odle-

pqujemo - kroz osmeh pri~a Goran Jeremi}.

postoji i odre|ena doza straha, jer

zahteva velike napore i rad na visi-

ni. Me|utim, mi smo ve} dobro uigra-

na i stabilna ekipa i tu mesta za

strah nema. Svi zaposleni moraju da

obave specijalne i rigorozne pregle-

de i da zadovoqe visoke standarde. U

{ali ka`emo, posao kao za pilote, jer

se veliki deo posla obavqa na visi-

nama. Dobar vid, koordinacija pokre-

ta, smirenost, samo su neki od uslova

koje na{i monteri moraju da zadovo-

qe. Zato je i obuka specijalna i in-

tenzivna i traje oko godinu dana.

Ovaj posao prosto u|e u krv. ^ak i ka-

da ne radimo, kada privatno putujemo,

prime}ujemo nedostatke i javqamo ko-

legama - obja{wava Kujovi}.

Iskustava, prijatnih i neprijat-

nih, u ovom poslu je mnogo. Kujovi} se

prise}a jedne no}i kvara na daleko-

vodu kod Bele Crkve.

- Jedanaest uve~e, zvoni telefon.

Spojilo se nebo i zemqa – ki{a, muwe,

gromovi, ne vidi se prst pred okom, a

dalekovod kojim se napaja Bela Crkva

o{te}en. Specijalnim vozilom smo

krenuli od jednog do drugog stuba ka-

ko bismo uo~ili kvar. Iz automobila

se jedva izlazi, a pregled dalekovoda

mo`e da se obavi jedino pod svetlo-

{}u muwe. I tako nas trojica kroz

mrak, po ki{i, preko blata, jaruga i ka-

nala ~ekamo muwe da uo~imo o{te}e-

we. Prikqu~i{e nam se u toku no}i

jo{ dve ekipe. Zaglavqivali smo se u

blatu, izvla~ili jedni druge kao po

rovovima i pred zoru, tek kada smo se

izvukli iz posledweg kanala u koji

smo upali, uo~imo na jednom od stubo-

va da je gorwa `ica pala na dowu i

izazvala o{te}ewe. Popravili smo

{tetu tek u 6 sati ujutru - prise}a se

Kujovi} odmahuju}i glavom.

Goran Jeremi} ve} 20 godina ba-

vi se poslom elektromontera i u {a-

li ~esto ka`e, da je ve}i deo svog `i-

vota proveo iznad zemqe.

- Verovali ili ne, naj~e{}i kvaro-

vi su usled o{te}ewa provodnika od

udara groma, vetra ili ledene ki{e,

ali i usled paqbe iz vatrenih oru`ja

prilikom slavqa. Ponekad, kvar se do-

godi na samom kablu, pa moramo da ko-

ristimo specijalne bicikle kao alat

kako bi do{li do mesta o{te}ewa. Pa

sad zamislite kako je voziti bicikl

na 100 metara visine, bukvalno me|u

oblacima. Kad se popnemo, sila`ewa

nema dok ne zavr{imo posao. Pomo}u

konopaca i kotura~a dobijemo sav

neophodan materijal i alat za rad, ali

i hranu i vodu - pri~a iskustva iz

svog posla Goran zvani Xeki.

Na terenima {irom Srbije, susret

elektromontera i `ivotiwa je sasvim

normalan.

- Naj~e{}e su u pitawu psi i svako

od nas ima bar po neki o`iqak na no-

gama od ujeda. Jednom na{em kolegi je

veverica umalo “do{la glave”. Dok je

bio na stubu, veverica se popela na

vrh stuba i po~ela da obigrava i ~a~-

ka ga dok poku{ava da re{i kvar. Mo-

rao je da ostane pribran i nekako je

uspeo da se ne uspani~i - pri~a Alek-

sandar Ninkovi} i dodaje da dva

montera moraju da obi|u oko 25 stu-

bova na dan i uo~e nedostatke koje su

ostale kao posledica zime.

Tekst preuzet iz lista „Blic“

NA[E KOLEGE 21

Batine

- Vrlo ~esto nam se na selu de-

{avaju situacije da nam qudi ne

dozvoqavaju da pro|emo kroz we-

govu wivu. Nekad nas me{aju sa ko-

legama iz Elektrodistribucije i

misle da im iskqu~ujemo struju

zbog dugova. Tad moramo da budemo

psiholozi, da razgovaramo po wima

i po sat vremena dok im ne obja-

snimo {ta ustvari radimo - pri~a

elektromonter Neboj{a Ra{i}.

Milorad Kujovi}: vi{edecenijsko iskustvo

Vreo telas koji je, po~etkom ju-

la, do{ao sa severa Afrike i

zadr`ao se narednih desetak

dana, doprineo je da u ve}ini mesta

u Srbiji maksimalne temperature

dostignu skoro 40 stepeni Celziju-

sa.Ekstremno visoke temperature

posebno su osetili oni zaposleni

koji su, zbog prirode posla, direktno

izlo`eni sun~evom zra~ewu. S tim u

vezi, Uprava za bezbednost i zdravqe

na radu izdala je preporuku poslodav-

cima u Srbiji da preduzmu sve mere

kako bi za{titili zdravqe zaposle-

nih, te da wihov rad na otvorenom

stopiraju u periodu od 11 do 16 ~aso-

va. U suprotnom, poslodavac je du`an

da primeni organizacione, tehni~ke

i zdravstvene mere, odnosno da se or-

ganizuje rad po smenama, pove}a broj

pauza i obezbedi velika koli~ina

te~nosti.

U toj Upravi su podsetili da eks-

tremno visoke temperature uti~u na

zdravqe zaposlenih, te da rad na

tropskim vru}inama nema pun efekat,

zbog ~ega je boqe da se prekine ili

organizuje na {to bezbolniji na~in.

22 U FOKUSU

EKSTREMNO VISOKE TEMPERATURE VAZDUHA

Rad na otvorenom prilagoditi

tropskim vru}inama

Jako sunce osim {to uti~e na zdravqe usporava i rad, a u tom

slu~aju mo`e do}i do ~e{}ih povre|ivawa

Obavezne mere

- Obustaviti rad na otvorenom izme|u 11 i 16 ~asova

- ^esta promena qudi koji rade na direktnom suncu

- Omogu}iti ~e{}e pauze zaposlenima

- Obezbediti velike koli~ine vode i bezalkoholnih napitaka

- Obezbediti prostor gde zaposleni mogu da se sklone od sunca

Za{titna oprema i po{tovawe propisa ~uvaju `ivot i olak{avaju rad

Rukovodilac Slu`be za tehni~ku

koordinaciju Pogona prenosa Novi

Sad Rade Vojnovi} ka`e za na{ list

da je rad svih zaposlenih, pre svega

montera, dalekovodnih ekipa i svih

drugih zaposlenih koji rade na otvo-

renom u potpunosti uskla|en sa pro-

pisanim merama, te da zbog toga nije

bilo nikakvih incidenata, niti po-

vreda na radu.

- Sve na{e ekipe koje rade na odr-

`avawu dalekovoda i drugim poslovi-

ma na otvorenom, na teren izlaze ve}

u {est sati ujutro, kada je temperatu-

ra ni`a. Najve}i deo posla, i pored

~e{}ih pauza, obave do 11 sati, jer su

to sve mladi, a ipak veoma stru~ni i

iskusni radnici. Pauza za ru~ak po~i-

we u 11 sati, koja u zavisnosti od vre-

menskih uslova, traje do 17 ~asova.

Posebno vodimo ra~una o tome da za-

poslenima obezbedimo dovoqno te~-

nosti i prostor za odmor, gde su

skriveni od sunca - ka`e Vojnovi}.

Zaposleni koriste propisanu

li~nu za{titnu opremu, ~ime je obez-

be|ena za{tita bezbednosti i zdra-

vqa na radu.

- Iako su uslovi rada na terenu ve-

oma te{ki, te smo rad uskladili sa

vremenskim prilikima i ekstremno

visokim temperaturama, sve planirane

poslove zavr{avamo u roku - ka`e ru-

kovodilac radova na 110- kilovolt-

nom dalekovodu Sombor 1 - Sombor 2

Milo{ Marjanovi}.

Iako ekstremne temperature va-

zduha mogu biti razlog za progla{ewe

elementarne nepogode, Srbija, kao ni

druge evropske zemqe, nema definisa-

nu maksimalnu spoqnu temperaturu

koja zahteva da se obustavi rad. Pre-

ma Zakonu o vanrednim situacijama,

elementarnu nepogodu mogu proglasi-

ti grad, op{tina ili vlada.

Za vanrednu situaciju, ka`e na~el-

nik sektora za vanredne situacije

MUP-a Predrag Mari}, potrebno da

visoke temperature potraju du`e. Po-

~etkom jula nije bila iskqu~ena ni mo-

gu}nost da i ta mera bude uvedena,da su

se visoke temperature zadr`ale.

- Poslodavci, me|utim, ne treba da

~ekaju takvu meru, ve} svakako moraju

da vode ra~una o zaposlenima - izja-

vio je Mari}.Pogoni podru~ja prenosnih siste-

ma i Pogon za tehni~ku podr{ku pre-

nosnom sistemu Tehnika prilagodili

su obavqawe radova na otvorenom, od-

nosno na odr`avawu i rekonstrukci-

ji dalekovoda i poqa u trafostanica-

ma, kao {to propisuje Pravilnik o

bezbednosti i zdravqu na radu JP

Elektromre`a Srbije.

- Na osnovu dopisa i preporuke iz-

vr{nog direktora za prenos elektri~-

ne energije Neboj{e Petrovi}a, po-

slovi na odr`avawu i rekonstrukciji

elemenata elektroenergetskog sistema

obavqaju se do 11 sati pre podne, a rad

se mo`e nastaviti nakon pauze, posle

17 sati. Osim toga, u na{oj firmi ima-

mo dva odsto zaposlenih koji su ospo-

sobqni da pru`e prvu pomo} - ka`e

Nedeqko Ogrizovi}, iz Pogona pre-

nosa Novi Sad, zadu`en za bezbednost

i zdravqe na radu.

Sawa Eker

U FOKUSU 23

Sredinom juna u Rami}ima kraj

Bawa Luke, u prostorijama Elek-

troprenosa Bosne i Hercego-

vine - Operativnog podru~ja Bawa Lu-

ka, odr`an je sastanak predsednika

sindikalnih organizacija elektro-

prenosnih preduze}a iz regiona. Na

sastanku, ~iji je inicijator bio Dra-

go Male{evi}, predsednik SO Elek-

troprenos RS, odlu~eno je da se ovo-

godi{wa centralna regionalna mani-

festacija odr`i po~etkom septembra

u Vrwa~koj Bawi, a za predsednika Or-

ganizacionog odbora Drugih susreta

elektroprenosnih preduze}a regiona

izabran je Milovan Andri}, pred-

sednik Sindikata EMS.

Istog dana u popodnevnim ~asovi-

ma, u novim prostorijama Sindikata

udru`enih radnika Energetike Repu-

blike Srpske, sindikalne delegacije

elektroprenosnih preduze}a regiona

primio je predsednik Du{an Vrho-

vac. Doma}in je upoznao goste sa ak-

tuelnom sindikalnom scenom Repu-

blike Srpske i Bosne i Hercegovine.

R. E.

SINDIKAT EMS - REGIONALNA SARADWA

Susreti elektroprenosnih preduze}a

regiona u septembru u Vrwa~koj Bawi

Kazne za poslodavce

Ako poslodavci ne primewuju preventivne mere pri radu pri visokim

temperaturama inspekcija rada mo`e da podnese zahtev za pokretawe prekr-

{ajnog postupka prema nesavesnim poslodavcima, sa zapre}enim kaznama od

800 hiqada do milion dinara, za pravno lice, a za odgovorno lice kod po-

slodavca od 40 do 50 hiqada dinara.

Tokom toplih letwih

meseci, kada `iva u

termometru ~esto po-

kazuje i vi{e od 35 stepeni

Celzijusa, razli~ite tegobe

uzrokovane vru}inom postaju

svakodnevna pojava, {to u ku-

}i,{to na ulici,ali i na po-

slu. Tada svakome mo`e da

pozli, te je veoma va`no da

se u narednim redovima upo-

znamo sa onim {to mo`e da

nam se desi i kako pri tome

da reagujemo.

Prilikom produ`enog i

intenzivnog izlagawa viso-

kim temperaturama, na{e te-

lo ne mo`e da odr`ava nor-

malnu telesnu tempereturu,

{to ina~e posti`e znoje-

wem, te zato dolazi do poja-

va tegoba i simptoma razli-

~itog intenziteta, koje mo-

`emo da svrstamo u nekoli-

ko grupa.

a) Iscrpqenost

vru}inom i toplotni

gr~evi

Ova stawa nastaju prili-

kom obilnog znojewa i gu-

bitka velike koli~ine vode,

soli, magnezijuma i kalijuma.

Naj~e{}e poga|a starije oso-

be koje imaju povi{en arte-

rijski pritisak,kao i radni-

ke na gra|evinama i na otvo-

renome. Karakteristi~ni

simptomi su: obilno znoje-

we, `e|, bleda, vla`na i

hladna ko`a, slabost, glavo-

boqa, mu~nina, nesvestica i

jaki gr~evi u rukama i listo-

vima.

b) Ko`ni osip

Kod pove}anog znojewa

dolazi i do iritacije ko`e

u vidu mawih ili ve}ih grupa

crvenih plikova. Ko`ni

osip naj~e{}e se javqa kod

male dece, a najizra`eniji je

na vratu, preponama, u prede-

lu dekoltea i na unutra{woj

strani nadlaktice

v) Sun~anica

Sun~anica je termoregu-

lacioni poreme}aj koji na-

staje kombinacijom pregre-

vawa tela i du`eg izlagawa

neza{ti}ene glave sun~evom

zra~ewu. Simptomi i znaci

nastaju naglo,u prvih 24 ~asa

od izlagawa.Ponekad mogu da

im prethode tzv.predznaci u

vidu smawewa i prestanka

znojewa, malaksalost, glavol-

boqa, vrtoglavica, mu~nina i

ose}aj pritiska u grudima.

Ko`a je suva, topla i crvena.

Osoba je uzmenirena, ima

ubrzan puls - do 160/minuti,

ubrzano i plitko di{e, tem-

peratura tela naglo raste i

mo`e da dostigne i 40°C,

refleksi su oslabqeni i

usporeni,a ~esto se javqaju i

gr~evi u nogama. Kao kompli-

kacije mogu da se jave sr~ana

slabost uz poreme}aj cirku-

lacije i disbalans elektro-

lita (natrijuma i kalijuma),

otkazivawe bubrega i ako se

stawe ne prepozna na vreme,

na `alost, gubitak svesti,

koma i smrt.

g) Toplotni udar

Toplotni udar predsta-

vqa najopasniji oblik o{te-

}ewa i iscrpqenosti celog

organizma toplotom i po-

sledica je potpunog sloma

prirodnih mehanizama odgo-

vornih za regulaciju telesne

temperature. Ovakav tempe-

raturni disbalans mo`e da

dovede do trenutnog i te-

{kog o{te}ewa tkiva i orga-

na u telu, prvenstveno mozga,

srca, jetre i bubrega. Karak-

teri{e se hipertermijom tj.

ekstremnim pove}awem tele-

sne temperature iznad 42°C.

Klasi~noj slici toplotnog

udara prethode „znaci naja-

ve“ kao {to su: malaksalost,

nesvestica, vrtoglavica,

umor i glavoboqa. Ko`a je

suva, crvena i „u`arena“.

Ubrzo dolazi i do prestan-

ka znojewa, a sr~ana radwa je

izrazito ubrzana. Arterij-

ski pritisak je u po~etku

povi{en, a potom naglo opa-

da ispod normale. Javqaju se

te{ki neurolo{ki ispadi i

promene psihi~kog stawa:

24 EMS-OVA AMBULANTA

Prevencija i mere za{tite

� Izbegavajte boravak na suncu i visokim temperatu-

rama u periodu izme|u 11 i 17 ~asova.

� Smawite fizi~ke aktivnosti i naprezawa u krti~-

nom delu dana.

� Nosite laganu ode}u svetlijih tonova i od prirod-

nih materijala, kao i udobnu obu}u.

� Lice za{titite {e{irom, a o~i nao~arama za sunce.

� Koristite kreme sa {to ve}im za{titnim faktorom

od UV zra~ewa.

� Unosite 1,5 – 2l te~nosti bez obzira da li ste

`edni, a posebno pri fizi~kim naporima.

� Izbegavajte alkohol i pi}a koja sadr`e kofein (ka-

fa, ~ajevi).

� Jedite laganu hranu, {to vi{e vo}a i povr}a u mawim

i ~e{}im obrocima.

� Ne upotrebqavajte rernu pri spremawu jela i izbe-

gavajte peglawe ve{a.

� Boravite u provetrenim, klimatizovanim prostori-

jama i koristite ventilator.

� Smawite broj popu{enih cigareta ako ne mo`ete

da ostavite duvan.

Saveti za vrele

dezorijentacija, konfuzija,

razdra`qivost, a ponekad i

koma. Rizi~ne grupe kod ko-

jih se ~e{}e javqa toplotni

udar su: stare i bolesne

osobe, gojazni, trudnice i

mala deca, osobe pod dej-

stvom alkohola, kao i osobe

koje se bave intenzivnim

sportskim aktivnostima.

Mere prve pomo}i

Kod pojave bla`ih obli-

ka termoregulacionih pore-

me}aja (toplotni gr~evi i

ko`ni osip) ~esto nije neo-

phodno odmah potra`iti

lekarsku pomo}. Prevashod-

no treba preduzeti mere i

akcije u ciqu sni`avawa po-

ve}ane telesne temperature.

Dovoqno je osobu skloniti

sa sunca u hladovinu ili

klimatizovanu prostoriju,

osloboditi je vi{ka ode}e,

postaviti u le`e}i polo`aj

sa blago podignutim nogama,

osve`iti je laganim poliva-

wem mlakom, ne hladnom vo-

dom, stavqawem hladnih

obloga na potiqak i dati joj

da polako pije {to vi{e vo-

de. Ko`a zahva}ena osipom

treba da bude suva, te se

kreme i masti ne preporu~u-

ju, a za ubla`avawe svraba

pogodno je koristiti puder

za bebe. Ukoliko se na vreme

interveni{e, simptomi }e

vrlo brzo da se povuku, ali

se osobi preporu~uje miro-

vawe narednih nekoliko da-

na i unos dovoqne koli~ine

te~nosti.

Pri sumwi na sun~anicu,

a kod pojave nesvestice i

znakova toplotne iscrpqe-

nosti,pored gore navedenih

mera, potrebno je osobu po-

staviti u le`e}i polo`aj

ili na bok ukoliko je bez

svesti i {to pre pozvati le-

karsku ekipu. Telo ugro`e-

nog treba rashla|ivati le-

dom ili sun|erom natopqe-

nim ledenom vodom ili ga

pokriti hladnim i mokrim

pe{kirom. Telesnu tempera-

turu, ako je to mogu}e, treba

stalno kontrolisati, a sa

hla|ewem prestati tek kada

ona bude ispod 38°C. Leko-

ve za umirewe i sedaciju ne

treba davati. Davawe te~no-

sti se podrazumeva (voda sa

dodatkom kuhiwske soli,

sportski napitci ili sok

od paradajza). Obi~no se na-

kon sun~anice javqa jaka gla-

voboqa koja mo`e da traje

nekoliko dana, osetqivost

na svetlost i buku, zujawe u

u{ima i razdra`qivost, te

se preporu~uje boravak u za-

mra~enoj, mirnoj i rashla|e-

noj prostoriji.

Pomo} unesre}enom od

toplotnog udara podrazume-

va hitnu medicinsku pomo},a

dok ona ne stigne potrebno

je {to pre zapo~eti sa svim

postupcima prve pomo}i:

Obezbe|ivawe prohodnosti

disajnih puteva, odr`avawe

disawa i cirkulacije.Ukoli-

ko osoba ne di{e ili je we-

govo disawe slabo, potreb-

no je primeniti ve{ta~ko

disawe. Palpacijom (opipa-

vawem) pulsa i merewem pri-

tiska (ukoliko je to mogu}e)

stalno pratiti stawe kar-

diovaskularnog sistema.

[to br`e primeniti mere

za brzo sni`avawe unutra-

{we temperature. Osobu iz-

neti iz termi~ki nepovoqne

sredine i skinuti ode}u i

obu}u sa wega.Celo telo po-

prskati hladnom vodom i iz-

lo`iti strujawu hladnog va-

zduha. Ukoliko postoje mo-

gu}nosti, unesre}enog sme-

stiti u kadu sa hladnom vo-

dom i ledom ili tu{irati, a

ukoliko to nije mogu}e,

hladnim i vla`nim pamu~nim

~ar{avima prekriti celo te-

lo. Ko`a ne sme da se masira

alkoholom. Pratiti telesnu

temperaturu ukoliko je ter-

mometar pri ruci,a kada rek-

talna temperatura spadne na

38°C prestati sa rashla|i-

vawem, kao bi se izbegla hi-

potermija. U ovakvom stawu

unesre}enog transportova-

ti do najbli`e bolnice.

Dr Aleksandra Karapanxi}

(lekar op{te prakse

u ambulanti „EMS“)

EMS-OVA AMBULANTA 25

Serija tekstova “EMS-ova

ambulanta” omogu}ena je

sredstvima TEMPUS projekta

letwe dane

Pre 120 godina Tesla je kratko-

trajno, svega 30-tak ~asova bora-

vio u Beogradu. Ta, veoma kratka

poseta, ostavila je duboke tragove ne

samo u Beogradu, ve} i u tada{woj Srbi-

ji.Nakon odlaska u Ameriku 1884.Tesla

je prvi put do{ao u Evropu 1889. godine

da bi posetio Svetsku izlo`bu u Pari-

zu i svoju rodnu Liku. Tesla drugi put

pose}uje Evropu 1892. godine dr`i dva

predavawa o svojim pronalascima u Lon-

donu i dva u Parizu,pred najzna~ajnim na-

u~nicima i stru~wacima u oblasti elek-

trotehnike toga doba. Turneju prekida

kada je saznao da mu je majka na samrti.Odlazi u Gospi} gde majku zati~e jo{

`ivu.Posle wene smrti pose}uje Zagreb,Vara`din, Be~ i Budimpe{tu.

Beogradska delegacija, na ~elu sa

profesorom \or|em Stanojevi}em

doputovala je u glavni grad Ma|arske

da pozove i zamoli tog velikog nau~ni-

ka da do|e u Beograd. Tesla se odazvao

tom pozivu i 1. juna 1892. godine ve~er-

wim vozom iz Budimpe{te stigao je u

Beograd. Na `elezni~koj stanici ga je

sa~ekala velika masa odu{evqenih Sr-

ba, najvi{e iz Beograda ali i iz okol-

nih mesta. Po oceni tada{wih hroni-

~ara, to je bila jedna od najveli~an-

stvenijih dobrodo{lica ikada prire-

|ena dolaze}em gostu. Na do~eku je bi-

lo vi{e sveta nego {to je Beograd ta-

da imao stanovnika.Organizatori Tesline posete Beo-

gradu pripremili su bogat, veoma zgu-

snut program. Trebalo je odati du`no

po{tovawe istaknutom nau~niku, ali i

{to vi{e qudi upoznati sa wegovim ra-

dom i zaslugama za sna`an napredak nau-

ke i tehnike zahvaquju}i wegovim epo-

halnim otkri}ima.U to vreme Tesla je ve} imao paten-

te iz oblasti proizvodwe,prenosa i di-

stribucije elektri~ne energije naizme-

ni~nim strujama. Samo pre par godina,1888.usvojen je paket od ~etrdesetak pa-

tenata koji reguli{u tu oblast elektro-

tehnike.Re{ewa data tim paketom pate-

nata bezbroj puta su potvr|ena i jo{ se

potvr|uju kao jedno od najzna~ajnijih

ostvarewa qudskog uma za poboq{awe

uslova `ivota. Sada{wa elektroenerge-

tika prakti~no bazira na tim patentima

koji se nepromeweni primewuju i danas.Sigurno da su te godine Tesli bile naj-

plodnije i predstavqale su zavr{ne go-

dine rada na problematici elektroe-

nergetike i po~etak rada u oblasti na-

izmeni~nih struja visokog napona i vi-

soke frenfencije.O eksperimentima iz

te nove oblasti rada dr`ao je predava-

wa u Londonu i Parizu.Tesla je doputovao u Beograd 1. juna

u ve~erwim ~asovima. Posle veli~astve-

nog do~eka, otseo je u presti`nom beo-

gradskom hotelu „Imperijal“Sutradan, 2. juna, Tesla je posetio

Ministarstvo prosvete i crkvenih po-

slova.Primio ga je ministar Andra Ni-

koli} i zajedno su oti{li na audijenci-

ju kod kraqa Aleksandra I Obrenovi-

}a.Nakon audijencije kod kraqa,Tesla u

pratwi ministra Nikoli}a obi{ao je

znamenitosti Beograda. Kao najva`nija,svakako Teslina poseta Velikoj {koli

gde ga je srda~no pozdravio rektor Ko-

sta Alkovi}.Profesorima i studenti-

ma Tesla je odr`ao predavawe o svojim

pronalascima i svom nau~nom i izumi-

teqskom radu. Posle boravka na Velikoj

{koli, oti{ao je sa svojom pratwom na

Kalemegdan.Tu mu je prire|en koncert i

tu ga je pozdravila masa sveta koji su se

zatekli ili ciqano do{li na Kalemeg-

dan da ga u`ivo vide i pozdrave.Uve~e je beogradska op{tina prire-

dila banket u ~ast uva`enog gosta.Za tu

priliku, poznati pesnik Jovan Jovano-

vi} Zmaj je napisao pesmu koju je sam

pro~itao i zavr{io stihovima:„Razume}e listak sve`i

Svaku `ilu svojeg stabla,Spaja}e nas elektrika

(Elektrika na{ih srca)I bez `ice i bez kabla“Sna`ne emocije su obuzele i pesni-

ka i nau~nika koji je to izrazio poqu-

biv{i Zmajevu ruku.U ranim jutarwim ~asovima slede}eg

dana, Tesla u pratwi profesora Stano-

jevi}a, otputovao je za Budimpe{tu i na-

zad za Ameriku.Po povratku u Ameriku, Tesla je na-

stavio svoj izumiteqski rad. Radost

stvarala{tva prekinuo je po`ar 1895.godine u kome je izgorela laboratorija

i sva dokumentacija koja se odnosila na

eksperimente kojima je bio okupiran.Ta

nesre}a ga je zaustavila u poletu istra-

`iva~kog rada.Trebalo je neko vreme da

se vrate istra`ivawu i nastavi zapo~e-

to.Nastavak rada je usmerio na proble-

matiku be`i~noh prenosa energije. Po-

sledwu godinu XIX veka proveo je ekspe-

rimenti{u}i u laboratoriji, izgra|enoj

na brdovitom Kolorado Springsu. Taj

rad je opisao u bogatom i dragocenom

dnevniku, kao i u ~lanku „Problem pove-

}awa qudske energije“,objavqenom 1900.godine. ^lanak filozovskog i futuri-

sti~kog karaktera nai{ao je na veliko

interesovawe.Tesla je prvih godina XX veka poku-

{ao da izgradi veliku laboratoriju na

Long Ajlendu kod Wujorka,ali finansij-

ski problemi su ga spre~ili da ostvari

svoju zamisao. Sve vi{e usamqen i bez

mogu}nosti dovoqnog eksperimentisa-

wa, Tesla se posve}uje problematici u

ma{instvu - bezlopati~na turbina, pum-

pa i sli~no.Fontanu kod Muzeja Nikole

Tesle pokre}e upravo jedna takva pumpa.Bavi se i metalur{kim problemima, ali

bez nekog dalekose`nog rezultata.Automobilska nesre}a 1937. godine

ga zaustavqa u istra`iva~kom radu. ^e-

sto govori za medije sa dosta senzacio-

26 JUBILEJI

120 GODINA POSLE JEDINOG TESLINOG BORAVKA U BEOGRADU 1892-2012

Dan u `ivotu genija

nalisti~kim idejama, koje pomalo poti-

skuju epohalna otkri}a iz ranijeg peri-

oda.Umire usamqen 7. januara 1943. godi-

ne u sobi hotela „Wujorker“. Wegovi

posmrtni ostaci (urna sa pepelom) i za-

ostav{ina ~uva se u Beogradu, u Muzeju

Nikole Tesle.Poseta Beogradu pre 120 godina za

Teslu je zna~ajna jer je odlikovan orde-

nom Svetog Save, koje mu je bilo prvo

odlikovawe za nau~ni rad. Ina~e za rad

u nauci i tehnici Tesla je dobio ukup-

no dvanaest odlikovawa i medaqa, kao

i vi{e po~asnih doktorata,~lanstava u

akademijama nauka i stru~nim udru`e-

wima.Tako,Udru`ewe in`ewera u Beo-

gradu ga je izabralo za prvog po~asnog

~lana.Trag Tesline posete je veoma zna~a-

jan za Beograd i za Srbiju. Nave{}emo

zna~ajnu saradwu sa profesorom Sta-

nojevi}em, zapo~etu prilikom te pose-

te. Nakon dve godine profesor Stano-

jevi} je objavio kwigu o Teslinim ra-

dovima i patentima u oblasti elektro-

energetike. Zahvaquju}i tim kontakti-

ma, Beograd se opredelio za elektri~-

no javno osvetqewe umesto gasnog, a

Srbija je bila me|u prvim zemqama u

svetu koje su uvele naizmeni~nu struju.Samo ~etiri godine posle hidrocen-

trale na Nijagari, u U`icu se stavqa u

pogon hidrocentrala „Pod gradom“. Ta

centrala, spomenik i Tesli i Stanoje-

vi}u ve} du`e od jednog veka proizvo-

di elektri~nu energiju.Sna`an podstrek za primenu na-

predne i moderne tehnike je dao Tesla,ali zasluga za primenu wegovih otkri}a

pripada pre svih, profesoru Visoke

tehni~ke {kole u Beogradu, \or|u Sta-

nojevi}u. Tom pioniru elektrifikacije

u Srbiji.\or|e Stanojevi} spada u prve gene-

racije obrazovanih qudi Srbije. Bio je

ambicizan,predan radu,svestran u inte-

resovawu i uporan u te`wi da ostvari

postavqen ciq. Bavio se fotografijom

i astrofizikom koju je izu~avao u Berli-

nu,Hamburgu i Parizu.Objavio je nau~ne

radove iz oblasti astrofizike i to mu

je donelo ugled u evropskoj nauci. U ve-

zi izu~avawa pomra~ewa Sunca i termi~-

kog sprektra Sunca,ukqu~en je u dve eks-

pedicije (Srbija i Sahara).Po povratku

u Srbiju radi kao profesor Vojne aka-

demije, pa Visoke tehni~ke {kole. Obja-

vio je kwige: „Centralne sile u priro-

di“, „Iz nauke o svetlosti“, zatim „Sr-

bija u slikama” u kojoj svoju fotograf-

sku umetnost i ume{nost koristi da

prika`e lepotu Domovine. Slika qude,predele manastire i druge znamenito-

sti i lepote. Pi{e uxbenike, ali posle

Tesline posete Beogradu objavquje kwi-

gu o radovima i patentima nau~nika. ^o-

vek tako svestrano obrazovan, poznava-

lac vi{e jezika i prilika u Evropi, nau-

ci i nau~nim doga|ajima. Stanojevi} je

bio fasciniran Teslinim radom. To je

stvorilo `equ da pribli`i rezultate

tog rada na{im nau~nicima,stru~wacima

i {irokom gra|anstvu. Svojim vizionar-

stvom je shvatio da elektri~no osvetqe-

we ima prednost nad gasnim.Zahvaquju}i

svojoj upornosti i argumentima u ras-

pravi sa profesorom Markom Lekom,Be-

ograd se odlu~io za elektri~no javno

osvetqewe i izgradwu prve elektri~ne

centrale u Beogradu (stavqena je u po-

gon 1893. godine ). Zaslugom profesora

Stanojevi}a grade se hidroelektrane na

Teslinom principima za naizmeni~nu

struju.Prva je u U`icu „Pod gradom”,~i-

ji je jedan od projekatanata bio i pro-

fesor Stanojevi}. Stavqena je u pogon

1900. svega ~etiri godine posle one na

Nijagari.Evociraju}i uspomenu na jedini Te-

slin boravak u na{oj sredini pre 120godina, ne treba zaboraviti i na veli-

kog populizatora dela Nikole Tesle,in`ewera Slavka Bok{ana. Novosad-

ski gimnazijalac,Slavko Bok{an je dese-

tak godina posle objavqivawa kwige

profesora Stanojevi}a o Teslinom

stvarala{tvu wu pro~itao i veoma zain-

teresovao za izu~avawe Teslinog dela.Kao najtelovantiji |ak novosadske gim-

nazije, {kolovawe je nastavio naTehni~-

kom fakultetu u Beogradu, pa Berlinu,gde je diplomirao kao elektroma{inski

in`ewer.Interesovawe za Teslu bilo je

i nadaqe veliko, tako da je do kraja `i-

vota bio jedan od najve}ih populazatora

wegovog rada.

Bok{anov rad na afirmaciji Tesli-

nog dela imao je veliki zna~aj.O Tesli i

wegovim doprinosima Bok{an je objavio

vi{e kwiga, studija, ~lanaka, popularnih

prikaza. Takvim radom uspeo je je da za-

interesuje i druge stru~wake i nau~nike

da izu~avaju Teslino delo i da ga prak-

ti~no primewuju.Iz Bok{anove korespo-

dencije sa Teslom se vidi i geneza na-

stanka Elektrotehni~kog instituta

„Nikola Tesla “ u Beogradu.To je jedina

ustanova u svetu koja je osnovana pod

imenom ovog ovog velikana nauke jo{ za

wegova `ivota. Institut je osnovan i

otvoren u povodu 80 godina `ivota Ni-

kole Tesle.Danas se svakodnevni `ivot qudi

i rad privrednih organizacija ne

mo`e zamisliti bez elektri~ne

energije proizvedene naizmeni~nom

strujom. Protekla zima, izuzetno jaka,pre`ivqena je bez dramati~nih po-

sledica upravo upravo zahvaquju}i

elektri~noj energiji proizvedenoj i

prenetoj Teslinim principima i re-

{ewima. Preko devet hiqada megavata

proizvodnih kapaciteta u elektra-

nama Srbije i blizu 10 hiqada kilo-

metara visokonaponskih vodova u~i-

nili su elektri~nu energiju pri-

stupnom na skoro svim mestima u Sr-

biji.Znaju}i sve izlo`eno,trebalo bi da

se sa pijetetom i zahvalno{}u svake go-

dine setimo kratkog Teslinog boravka u

Beogradu, koji je ostavio toliko pozi-

tivnih tragova u na{im `ivotima.

Radmilo Ivankovi}

Branko Milosavqevi}

JUBILEJI 27

Muzej Nikole Tesle u Beogradu