£661CJ\7lID038:

:)DIVlDI J\IH~VVJ\ON VflW3G\0IV

,

VDND.LlVD VNVHO[ VfNV.LVAHS

(lIW NVAIlIZOd

JIWIS NVDVlIG"

·,.,,:.:~1;

1J

.:!

.:i

:i11

~.: '$

I~

IIDOGALTUNGOVSKO PROMISUANJE MIRA

L. Uporedni pregled promisljanja mira u razlicitim kulturama! Istorijskhn razdobljimn

Buduci da smo u prethodnom delu rada pokusali daukazemo na neka ogranicenja koja ovako ambiciozan zahvatnuzno sobom nosi, ipak cemo, ukratko, prikazati, po nasemmisljenju, glavne revire iz "zlatnog rudnika promisljanja mira", 4koji nam je ostavljen u naslede. Ovo utoliko pre, ~to je i sarn GaJ-tung veoma ozbiljno proucavao razlicite tradicije prornisljanjamira. Thj tvrdnji u prilog ide sveobuhvatni prikaz ovihprornisljanja koji je Galtung uclnio u studiji-eseju "Drustvenakosmologija i koncept mira", Mnoge ideje i misaoni obrasciposluzili su Galtungu i drugim istrazivacima kao p.odsticaj i in-spiracija u vlastitim Istrazivanjima ovog fenomena ..

Ulazimo· u ova] uporedni prikaz razlicitih 'promBljanja mirasvesni mogucih opravdanih prigovora da to cinimo iz ugla gleda-nja zapadno-evropske tradicije i kulture, njenog nacina razume-vanja i tumacenja -kljucnihkategorija, nastaJih· i.koriscenih u

. drevna vremena..ali i.svesni potrebedase kriti~ki)vrednuje;ovanezaobilazna zaostavstina ljudskog iduha.. Svakako, ,':ne' maluteskocu stvarace nam.pokusa] I. da se lzvrs] svode.Qj~:misaonihkoncepata.i oni ukalupe unaucnu metodologiju ,t&.fru~ivanjn.itumacenja; "pretezan deo ovih .promi~ljanja>;~mn~;·n~glaSen.uIilozofsku Ui ,eliglJs~u notu •... r " ••••• !, ~.r;.'.~:.j :;";', " ~

Naj~e~ce je' nemoguce izvditi bilo kukvo gruboInterdls-clplinarno razvrstavan]e ovog mlsaonog nasledaj ono j~ znn~enj-ski neodredeno, pre nagovesteno i neujednaceno nego sls-

4 Johan Galtung, Social Cosmology and The Concept of Peace, Chair inConflict and Peace Research, University of Oslo, Alfaz del Pi, Septembar,1978.p.I.

Dragan Simic \

tcmnti~no I stnndardizovnnoj subjektivno i metafor'lcno, pre negoobjektivno I preclzno.

Mofe se konstatovati da su takva prornisljanja mira, unajvccoj meri, spontani rezultat, n ek ta r, covekovog duhovnognapora da filozofski, logitki, urnetnicki ili metafizicki rasturnacidatost, a zatim njegovog nastojanja da utice na realne odnose.Konatno, ne postoji opste, apsolutno misljenje izvan stvarnogsveta i odnosa koji u njernu vladaju; tako i svako od promisljanjakojim cerno se baviti nosi zig sredine u kojoj je nastalo ioblikovalo se kao posledica raznovrsnih uticaja. ,

Savremeni istrazivati mira, i .pored toga sto s pravonlukazuju na nedelotvornost ovih "grandioznih koncepata mira"S,isticu ~na~j "pouka proslosti koje predstavlja ju veoma koris La nyodit" za svako ozbiljno promisljanje ovog fenornena. '

Aiuiika tradicija

Anticka Grcka je kolevka moderne civilizacije. U godinamaatinske dernokratije, srediste kosrnosa bio je covek kao samosves-no, racionalno i stvaralacko bite; verovatno [e jo~ sarnorenesansni duh uzdigao ooveka-pojedinca tako visoko, ucinio gamerom svm stvari, Nemamo prostora da se u okviru ovog kratkograzmatranja mira 'u grckoj tradiciji upustamo u vrednovanjeduhovnih'dometa antike - ljudska misao tumaci i odgoneta, samanje Hi vi§e uspeha, vge od dvehiljade',godinaovo,:.u svakompogledu, velitanstveno naslede, ,',. : '5 ~" -,fi:;'!':i~,; :;.

Odlike grckog nacina mmjenja, jasnoca, 'logitnost iracionalnost, takode, krase prommjanje mira: Mir se, 'kod Grka,razmatra na nivou pojedinca i drustva koje seshvata ugranicama"helenskog sveta": Po Helenima, eirene /mitt 'se \1Spost~vlja udrustvu kao sklad svih odnosa, horn 0 no fa:/ha:'rmonija/ .':

Na drugoj strani, svaki pojedinac, smatrali su grcki filozofi,dostize unutra~nju ravnotezu duha- a tar a k s i j u, kada postignevrlinu. Treba reci, nepomureni mir duse pojedinca [e sarno jedna

5 IsIO, str.l.6 IsIO, atr.I.7 lsto, str.e

• r

Pozitivan m i r

strana mira; covck jc i drustveno bite, "zo 0 n r 0 I i 1i k o n ",i'. paje za osivarenjc njcgovc susiine ncophouan ZivOI u zajcdnici.Zivot izvan drustva jc besmislen, tako da su, u imc ocuvanjazajednice, grck: filozofi zagovarati trpcljivost i uvazavanjc "drugcstranc"; ne slucajno, isticali su dijalosku Iorrnu kao vrhunskuformu saznanja /peripatetican/. Siobodan, rnisleci pojcdinac jcosnov svake demokratije- covek prizriaje drugom ravnopravanpolozaj i u tom odnosu ne posreduje ni jedan bog. 0 takvorn"duhu urbaniteta", Hegel govori na sledeci nacin:

"Ali urbanitet ostaje pri tome da se drugorne priznaje POI-puna licna sloboda njegove savesti, njcgovih uverenja - da sesvako skim se vodi razgovor prizna pravo da se izrazi; i L1asc takarakterna crta pokazuje u svom odrecnorn odgovoru, protivrecju- da se vlastiti govor u poredenju sa izjasnjavanjern drllgogasmatra za subjektivan; jer tu se radi 0 razgovoru u kome nas-tupaju licnosti kao licnosti, a ne objektivan razurn ili urn kojiraspravlja sa samim sobom. I pored sve odlucnosti izrazavanjapriznaje se i da je drugi razumna, misaona licnost. Ne SIllC seolako tvrditi iIi upadati u reL."9

Platon je smatrao rat helenskih gradova-drzava mnogogorim od rata Grka protiv drugih naroda; te "druge narode", Grcisu nazivali varvarirna i prirodnim neprijatcljirna, Prema tome, iovde je mir narnenjen sarno jednom narodu - slobodnim Grcima."Oruda koja govore", robovi, nisu jednostavno ni uzimani u obziru prornisljanju miraRazlikovanje ljudi koji su rodeni da budurobovi ili gospodari, predstavlja mracnu stranu antickog rnisljenjacoveka. Platonu i Aristotelu potomstvo, takode, opravdanoprigovara izrazenu ksenofobiju i neumereno velicanje Helena,,:,::; Shvatanje .da Je'mir:nedeljiv, i da ne moze biti privilegijasarno slobodnfh :Grka, .izneo. je jos Aleksandar Veliki. Kos-mopolitizam Aleksandra Makedonskog realno je utemeljen uzelji da nadilazenjem uskih granica gradova-drzavica, uspostavisvetsku drzavu, mada je on to tinio ratovima i osvajanjem. Ovak-va gledanja 0 prirodnoj jednakostisvih ljudi filozofski su izrazili izaokruzili epikurejci i stoici tvrdnjorp da je covek coveku svetastvar - Homo res sacra homini.lO

8 Aristotel, Politika; BIGZ, Beograd, 1984,

9 Hegel, Georg Wilhelm Fridrih, Istorija filozofije, II, Kultura, Beograd, 1904,str. 150,151.

10 Seneka, Lucije Anej, Pismo prijatelju, Ma tica Srpska, Novi Sad, 1987,

17

Dragan Simic

Dok se mir kod Grka /h o m o n o ia /, zbog policentricnestrukture helenskog sveta, temeljio na ravnotezi snaga, unicen-tri~ni Rim je organizaciono-politicki bio zasnovan na strogojhijcrarhiji i centralizmu. Grad Rim je bio neprikosnoveni centarImperije, kome su svi delovi.carstva i provincijc bili potcinjeni.Drustveni mir je, po rimskim misliocima, poistovecivan sa stabil-nim pravnim poretkom i postovanjern zakonorn utvrdene hijcrar-hijc. Rimljani su, kao narod prakticnog duha, bili rnnogo manjeskloni spckulaciji i apstraktnom rnisljenju- njihov drustveni idealjc bila cvrsta, dobro organizovana drzava tiji ce pravni poredakobezbcdivati unutrasn]i red i rnir, a rnogucim neprijateljima ipobunjenicirna ulivati strah. Naravno, pravni poredak starogRima je ozakonjivao privilegije i povlasceni poloza~ i u dobacarstva i 1] vreme republike, uskom patricijskom sloju. 1 ,

Pax Romana je, prema tome, nasilno nametan svimnarodirna koje su Rirnljani pokoravali. Kao i kod Grka, u staromRirnu je pravljena ostra razlika izmedu slobodnih gradana irobova. Inace, odnos prcma robovima i strancima ce se bitno iz-rneniti Sirenjem stoicke fiJozofije. leak je i rirnski car, MarkoAurelije, pripadao ovoj skoli misljenja/, U posIednjim vekovimapostojanja Imperije shvatilo se da su neophodne reforme, i datrajan mir u carstvu ne moze obezbediti ni najsavrseniji pravniporedak,

Ucestale pobune robova i ratovi sa varvarima naterali suRim na ustupke - osIoboden je veliki bro] robova, a pojedinimnarodima izvan uze teritorije carstva garantovana su neka odgradanskih prava. Sve to, naravno, 'nije bilo dovoljno da se ocuvaImperija shvacena kao Pax Romana. Mir je i kod Grka i porimskim shvatanjlma odredivannegativno: kao odsustvo nasilja/absentia belli/.·1b je razumljivo za drustva ~ija je rukovodnamaksima bila- si vis pacem, para bellum. 12. .

t ;.. ...•.• "j.- '. •

.. . ..,. Hebrejslaz tradicija

Koreni hebrejske tradicije se gube u tami vekova koji suprethodili hriscanstvu. Proucavanje ove religije 'predstavl]a,

11 Ciceron, Harko TUlije, Filozofski spisi, Matica Srpska, Novi Sad, 1987.

12 Johan Galtung, Social Cosmology and. ..... p.8.

~,:

I

Pozitivan m i r

svakako, nezaobilazan napor ako zelimo da dokucimo irazumerno nasu, evropsku civilizaciju. Hebrejstvo [e tesnoispreplelo, kroz stoleca svog postojanja, vcrovanja, dogrne,obicaje sa hriscanstvom na tlu Evrope. Ova upucenost dvejuvelikih vera jedna na drugu, naravno, ne proistice sarno iz zivotana istorn prostoru; uprkos pojedinirn potpuno suprotnimstavovirna, zbog cega su zauzirnale razlicite polove u osnovi jednecivilizacije, hebrejstvo i hriscanstvo su nalazili dodirne tackesvojih ucenja sto je i omogucilo istovremeno uporedno pos-tojanje i preplitanje. Posle dva milenijuma, ostale su iste razlikeizmec!u ove dye tradicije, tako da je, izmedu ostalog, i to razlogzasebnog proucavanja hebrejskog prornisljanja mira.

Dalje, buduci da je "prvobitno hriscanstvo, u stvari, pre-oblikovano zidovstvo,· upravo kao sto ~e protestantizam bionajpre pokret preobrazaja unutar crkve," danasnje hrBtanstvo,i ova religija uopste, je nastalo u krilu hebrejstva.

Uprkos ovim cinjenicama, verska netrpeljivost je ucinila dase Jevrejima prizna punopravno gradanstvo u evropskirn zem-ljama tek u XIX veku. Time, naravno, nije ugusen antisemitizamu mnogim evropskim narodima, 0 remu svedoci potonja.lstorijarnedunarodnih . odnosa na inasem kontinentu. Vezu izmedudemokratskog duha jednog naroda i snosljivostl i tolerancije za

, druge vere, nacije i rase, naposletku za drugacije mBljenjeuopste, cesto Je isticao Zan-'pol Sartr; govorecl d~ stepen zrelostii prosvecenostl.jedne .zajednlce. stojl. u-upravno] ~razmer1.:s~njenim odnosom,lqld Je re~,9i.Eyrppi,prema .JevreJ~a.

Pojam "sh a l o m " nahebrejskom 'zIia~i mir;'aWne'izmec:tuIjudi i izmedu naroda, .:v~tiodnos Jehove i "izabranog .naroda",ugovor koji ce, pre ili kasnije, 'doneti sveopstu pravdu inapredak,Ovo je, verovatno, naju~eJ-n&j~kIj~tivij~ odredenje pojma mir,

'. ',... • • I •

Sporazum Izmedu Jehovei njegovog "izabranog naroda" nernoze bitf prosiren nadruge, djude.:i;·narode. Hebrejska religija'nema 'ambicije .da-bude: univerzatnaj'[eruako. 4>rotivre~: svojojsustini. Prema njo], Jehovajeplemenskibog, a njegov narod.na]-bolji od svih. Iz Izabranog inaroda izrasta ···bQfalisld -princ',vladalac; koji, prema jevrejskim svetim knjigama, ·[.f.avanesporazume nacije", "ureduje mnoge Ijudske probleme", i na

13 Rasel, Bertrand, Mudrost Zapada, Mladost, Zagreb, 19n'"tr.128.

14 Johan Gal tung, Social Cosmology andi., ·p.3.

DraKan Simic

taj naein uspostavlja mir u svom narodurMir, prema tome, nijenepos redan odnos naroda, nego nesto sro proistice iz vernesluzbc bogu-Jehovi i "bofanskorn prineu"; zabrnna uhijanjn seodnosi na lil~n e sukobe, dokje organizoynno nnsilje kakav je ratdnpusteno.

Jako sredisan prostor u cuvcnom Mojsijevorn petoknjizju,Pentnteuhu, zauzima Deset bozjih zapovesti /dekalog/ i zapovestvelike eticke tezine koja smatra zivot vrhovnom vrednoscu, "Neubijl", PIVa knjiga 0 carevirna/ g1. 19 i 20./ govori 0 ratovima. Potoj knjiz.;; svaki odrasli Jevrejin je vojnik i tek odlaskorn u ratispunjava svo]u svetu duznost. Mlr se, sledeci tukvo prornlsljanje,postlfe pobedarna, i on dolazl posle rata. Hebrejska tradicijashvata mir kao stanje .bez rata. Slicne stavove 0 ratu i mirunalazimo i~Davidovim psalrnima i Solomonovim pricarna.

Da mir u hebrejstvu nije sarno "bozji darn, vec i uslov zaostvarenje drugih vrednosti, govore reci malo poznatog prorokaMiheja: WNegoce sjedeti svaki pod svojom vinovom lozom i podsmokvom, i nece biti nikoga da ih plasi .... ." 16

Talmud, kao u hrg6instvu, pravdu i mir vidi kao aksioloskipar, a fivot "na onom svetu" stavlja ispred ovozemaljskog: "AIjep~i je jedan tas dusevnog mira na onorn svijetu od sveg Zivotana ovom svijetu /158 str.'

Re~i proroka Miheja iz VII veka p.n.e., predstavljaju preizuzetak nego pravilo, jer gotovo svi ostali [evrejski mudraci usvetim knjigama' ne razmatraju mir' kao posebnu'vrednost 'idelooovekovo, vef duboko uronjeni u veru, samo kao jedno odsvojstnvabofnnsJtesvernoci., ," ','f, ',;::i::· ,i,,';'

:':':; , ..;,(:: 'i;j;,1:\~:!':.~~~'~';:'1,~':f'l~" r,

RanohriScanslm tradicija '':..' '\.i \,(1",; •

U istoriji evropske civilizacije razdoblje ranog hri~6instva jevremenski omedeno pocetkom .nove ere.i ',Mila~kim,lediktomeara Konstantlna. kojirn se hri~6mstvo prihvatairozvanicujc kaoddavna religija Rimskog carstva. 0, nekakvom posebnom, sis-ternatskom promi~ljanju mira nema ni govora; mir se ne razmatra

IS Isto, pA.16 Pri~e Solomonove, 4, 1-4, preuzeto iz: Bubanja, Pavle B., Filosofija mira,

Bagdala Kru!evac, 1987.str. 161.

?n

Pozitivan mzrracionalno ili filozofski, vec gotovo iskljucivo u okviru hris-canskih, religijskih svetonazora. Otuda je osnovni izvor za analizuranohriscanskog prornisljanja mira Novi Zavet. Uostalom, i svakadruga misao toga doba bila je nuzno religijska, osim retkihizuzetaka.

Vrhovna vrednost kojoj covek treba da tczi, premahriscanstvu, je odana vera u Boga i Jsusa Hrista. Mir u odnosimaljudi sledi kao posledica ispravnog odnosa prema bogu, i njegovouspostavljanje ne zavisi od coveka. Po ovoj veroispovesti, Isuszagovara uspostavljanje tzv, "Novog poretka" iIi "Bozjeg kra-Ijevstva",17 ali ne na zernlji, tako da ovakve zarrusli ne doticu stva-ran, materijalan svet.

Prema tome, po hriscanskoj tradiciji, mir, nije odnos koji scuspostavlja u stvarnom zivotu i medu ljudima; svi su jednaki predbogom u patnjama koje moraju da podnose u "dolini suza", kakobi u zagrobnom zivotu otisli u raj, Mir bi se na ovaj nacin mogaoodrediti kao "sinonirn i otelovljenje aktivne dobre volje,samopozrtvovanja i ljubavi prema bliznjem".18

Kada govorimo 0 Novom Zavetu, kao novom savezu izmeduBoga i ljudskog roda, kljucna nacela hriscanske etike u kojimanalazimo razrnatranje mira, sadrzana su u Dekalogu i Besedi nagori. Iz poslanice apostola PavIa, ali i iz tekstova Starog i Novog,Zaveta, zakljucujemo da je mir ne sarno dele bozje volje, vec i daJe~:'s'am Bog rnir- oovekov mir je podreden bozjern miru.HrH6mstvo jasno razdvaja znan]e i veru - samo je Bog svez-

,najuci, ~oveku ostaje daverujeu to; ~to je jedini nacin spasenja..) .. , .• ·r,.,,", .. 1 .,. I •

""'i':Beseda, uiare,'"mir'i'pravilti,'posmatra 'kao pojmovni par/diathiki •. inir,"idni, i pravdu.vdf ke o s in i/ sto se vidi usledecim porukama: "Blago niirotvorcima, jer ce se sinovimabozjim.nazvati=L'Blago onima ko]! su zbog pravde progonjeni,jer je njihovo carstvo nebesko=Zstfhov! 9 i10/.

, 'K.tjucrti stav u kojem se mir i' 130$ misle kao jedno , izrecen jeu poslanici apostola Pavla Rimljanima: "A Bog mira sa svimavarna" /Rim. 15.33 st./19; zatirn i u poslanici Kolosanima: "I mir

17 Isto, strA.

18 AC. Bouquet and J( Satchidanada Murty, Studies in the Problems of Peace,Ashia Publishing House, Bombay, 1960.p.39,

21

Dra[{all Simi{

Bozji da vlada u srcima vasirn, na ko}i SIC i pozvani u jcdnornujclu, i zahvulni buditc" /Kol.3. 15-21/. 9

Hriscanstvo kao rcligija, nastala u odrcdcno vrcrnc i narclaiivno malom podrucju, oduvck jc imala univcrzalistickcprctcnzijc; svi nurodi i ljudi.su bili /i danas sui njcni potencijalnivcrnici. Za razliku od hcbrcjske tradicije. bar do Milanskog edik-la 31.1 g.n.c., hriscanstvo ncrna svoj "odabrani narod" i poscbncinstitucijc kojc zagovaraju i sire ovu rcligiju. Mir s Bogom, paprcrna tome i najvcca vrlina, jcdnostavno jc dostizanaupraznjavanjcm hriscanske vere.

Ulogu "izabranog naroda" u hriscaustvu jc preuzcla, nakunnckoliko vckova, crkva kao bozji namcsnik na zernlji. Veomadugo 1Icvropskoj istoriji, kljucevi rata i mira unutar hriscanskogsvcta, i rata sa "ncvernicima", bili su u rukama crkvc.

Iako nikad nijc Iorrnalno napustila stanoviste da na nasiljctrcba odgovoriti trpljcnjcm, tj. postavljanjern drugog obraza,crkva jc kroz isioriju bila inspirator i duhovni voda mnogihratova. Mir je bio rezervlsau samo za one unutar "hrtscanskogstuda", i to u mcri 1I kojoj jc to stado pokorno sluzilo Ilogu, tj.njcgovom namesniku na zemljl-crkvi.

Prcvlast aristokratizovanog klcra nad svctovnom vlascu, tj."sacra auctoritas" /crkvc/ nad "potestas" /kraljevskorn vlascu/, jezagovarao u svojoj "Bozjoj drzavi", Aurelije Avgustin, supros-tavljajuci je zemaljskoj ili "davoljoj drzavi", Kao ~to vidimo i kodAvgustina, mir koJ.i nije odBoga je "davol]] mlr", u kraljevskavlust bez papskog blng?slo'vu' ',ic ',:l~s~ pukog nasllju, tj. uzur-patorska vlast, 'Jos ad 'Icrtulijana'] AvgUstina '!IV i VI vekJ, doNovogvekatrajaccborba .carstva Lpapstva zaprevlast, Potpunitrij urnf svetovne vlasti na¥oeIjefnije je odslikan ukrilatici:. eUIUSREGIO, EIUS.RELIGIO. ,/XVIIrv~k/ 'UY

• , .,' ••

Uprkos'tomc.rcrkvenedogrne su Imale ogroman uticajnaIjudsko rnisljenjc utoku mnogo vekova.sve do nasih dana: 10 nijecudno ako se zna da duhovnazgrada cvropske civilizacije pociva

1<) Kada govori 0 miru i Bogu, dogrnarika crkve se najvise oslanja na tekstoveposlanica apostola Pavla i jcvandcljsku knjizevnost /poslanice Rimljanima,Korincanima, Galatima, Efescima, Filibljanima •...../

20 Govorcci 0 problcmu lcgitimacijc drlavne vlasti, akadcrnik Ljubomir TadicSC osvrce i na borbu svctovne i duhovne vlasti za prevlasr: Ljubomir Tadic,Nauka 0 politici. IRO "Rad". Beograd. 1988. str. 95.

P'o z i t i va n m i r

na temeljima hriscanstva. Za istorijsko razdoblje 0 komegovorimo, drukciji prilazi problemu mira su pre bili Izuzetaknego pravilo; crkva je dugo odolevala naletirna laickog mi~Ijenja,da bi napokon, kao sto smo vec rekli, posle Novog veka,rencsanse i burzoaskih revolucija, religijski urn ustuknuo predracionalnim misljenjern.

Is/amska tradicija

Kao ~to smo ranije odredili hriscanstvo vrstom "preobli-kovanog hebrejstva", i naznacili vezu ove dve religije, tako se rfislarn, s puno prava, tvrdi da predstavlja "hriscansku herezu". 1"Islam je pobedio kao program reformi za resenje zloupotreba usavrcmenoj praksi hriscanstva." 22 Buduci da ova] rad nema am-biciju da se detaljno bavi istorijom velikih religija, konsta-tovaccrno sarno postojanje zajednickog stabla konfesija nastalih uoblasti Sredozemlja.

Islamska vera pravi ostru dihotomiju sveta na "kucu islarna"/dar-al- Islam/ ili "kucu mira", i "kucu rata- /dar-al-harb/, Odnosislarna i drugih religija se odreduje kao stalno neprijateljstvo;pripadnici drugih vera su duzni da placaju poreze i da sepokoravaju nadredenim muslimanima. Kao i hriscanstvo, tako iIslam ima untverzausucke pretenzije; svl Ijudi su potenciJalnimuslirnani, a Alah je univerzalan Bog.. . .

U zelji da ucine islam dominantnom religijom, muslimanirazli.k.uju reti~i ~at4taj~punje~j~ ,$v,ete.4~n9:~.ti, .day-c;.tJ.Jirenjevere. srcem,JeZlkom"ruka~;1iU..t'rn.<\~m,:; ·i;!:i'~r..~:'.i:II~ln.\,! ,'i'II•.

l I r ; f

Dzihad je, kao stovidimo.meka. vrstaijustum·b'ellum-a zamuslimane, ali to nije uvek slucaj; moguci su i drugi vidovi od-nosa sa inovercima, osim neposrednog tizi~kog s~kob.a.24·

Velika .nepodnosljlvost, .koja .·vla<iau ,odnosima: Izraela iarapskih zemalja,uzrokovana je .preteznlm .delommonoteis-tickirn i militantnim konceptima mira u obe religije - zagovara-

21 Toynbee, Arnold J., "Islam and the Wat", iz zbirke predavanja "'I'M Worldand The West", London, 1953.p.179.

22 ISIO, p.179.

23 Jevtic, Dr Miroljub, Savremenl dilhad kao rat, Nova knjiga, Beograd, 1989.24 Isle

Dragan Simic

njem nusllnog uvodenja u Islam, s jedne strane, i, u juduizmu,l!ikljutivnnjn svlh koji ne prlpudaju "lznhrunom nurodu", s drllgcstrane. Iu jednom iu drugom slutaju odohrava se nasilje za pos-tizunje ovnkvih ciljevu.

Istocnjacka trud icij«

Kada govorimo 0 istocnjackim konceptima mira, u viduimarno tri velike, medusobno razlicite, emickc i kulturne zajcd-nice: Indiju, Kinu i Japan. Nasuprot relativnoj istovetnosti osnov-nih postavki, npr. u zapadnom prornisljanju mira, orijentalni ken-cepti, koje smo pomenuli, razlikuju se u znacajnorn obimu, tecerno se iz tih razloga pozabaviti svakimod njih pojedinacno.

Nijedan od istocnjackih koncepata mira nema univerzalis-tickc pretenzi]e. Ovi narodi /Hindusi, Kinezi i Japanci/ dugo nisuznali za postojanje drugih civilizacija, a kada je do susreta doslo,smatrali su da su razlike tako velike da je nepotrebno ostvarivativeze s drugim narodima. Njihova paznja nije bila usmerena kastvaranju monumentalnih projekata mira u ime kojih bi podnosilizrtve za dobrobit drugih naroda i covecansrva; urnes to globalnihrazrnera, ova tradicija je u srediste svog interesovanja stavilapojedinca ivlastitu kulturu. "Iamo gde je zapadno mgljenje, osimza vreme Srednjeg veka, ekstrovertno i centrifugnlno, .....••orijen-talno ml§ljenje je vi§e introvertno i centripetalno." 25 ,',',

" Hindusi ne poistovecuju mir sa jedinstvomi pravnim'poret-kom; jo~ manje zagovaraju unutrasnji mir'kao'uslovza'ddotvornespoljne akcijeifi njih [e mir, [ednostavno, "dobro organizovanostanje svestl," ' ',' , , , ' ," , " :

Premato] tradlciji, "sve poseduje du~u"2\ ~itav univerzum jejedna ~rganska 'celina, svojevrsna .. "r~publika du~, :~oja",n~matvorca, tzuzev moralnog zakona koji njorne vlada", '," ": ""

25 Ibidem, p.8.26 Takeshi, Ishida, "Beyond Tile Traditional Concept of Peace in Different

Culturu", Journal of Peace Research, 1969.p,134.T7 A. C. Bouquet and K. Satchidanada Murty, Studies in The Problems of

Peace: ••••_p.176.2~ Ibidem, p.176.

24

Pozitivan m i r

VrhovJ1a vrednost prema Janizmu, je line povrediti nijcdnozivo bite." 2 Ako, prema ovom shvatanju, nancsemo bol ili Iizickipovredimobilo koje zivo bice, istovremeno smo povredili sve kojisu obuhvaceni tzv. "republikorn dusa", Budisticko ucenje ide korakdalje, kada pored pasivnog necinjenja zla drugome, smatra da jetretiranje drugih Ijudi kao neprijatelja "iracionalno u svetu koji jekontinuitet medusobno povezanih dogadaja."30 Take budizarn, ukrajnjoj liniji, odreduje Ijudski rod kao jedinstvenueeIinu-odnosepojedinaca ne posreduje nijedan bog iJi "bozanski prine".

Gandi obogacu]e janisticko i budisticko turnacenje ahirnseuvodenjern i praktikovanjem satyagrnhe, kao pozitivne metodekoja znacl da necinjenje zla drugome nije dovoljno - Ijudimntreba ~initi dobro. Ucinjeno dobro jednom ~oveku, po Gnndiju, jcdobrocinstvo svim Ijudima.

Ovakva stajalista su uslovila da se u mnogim tumacenjirnahindu-fiIozofije ova kultura uzirna kao kolevka pacifistickih kon-cepata. Buduci da je Gandijeva filozofija nenasilja izvrsilaogroman uticaj na intelektualno oblikovanje Johana Galtunga,kasnije cemo 0 njoj podrobnije govoriti.

Kada smo prethodno razmatrali neke tradicije i njihovopromisljanje mira, ustanovili smo ogroman utica] religijskogpogleda na svet; stanja rata imira, saradnje i sukoba, tumaceni su"bozjorn voljom".

Mesto religije u kineskoj tradiciji i kulturi zauzirnala jefilozofija iii, da budemo jo~ odredeniji, moralno ucen]e, Kao stoje u zapadnim zemljama verovanje u boga i odlazak u crkvu skorozivotna navika, take .kineski-obicaji nalazu -svakom roveku, bezobzira na zaniinanje~':tiprap1ja'va~je filozofijejNegovanje ovakvogstava prema zivOlU}'sadrzavalo]e usebi i etickepoduke,' mudro-vanja 0 coveku i drustvu, kao i razmatranjenajboljih puteva saz-nanja, Ne kaze se slucajno, da ie u kineskoj filozofiji bilo "mnogoSokrata, presamog Sokrata", l.velikog grckog filozofa koji jeZiveou skladusa svojim-uveri'mjima:'!l'i'/':J',!:l," ,.,' , d',;"

Na kineske filozofe, pa tako i njihovo promisljanje mira,uticao je geografski poloza] ove zernlje, njena prirodna izolo-vanost, kao i nacin privredivanja.

,III~!

I29 Ibidem, p.185.

30 Ibidem, p.183.

31 Lan, Fung-Ju, lstorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1983. str.l.S.

25

Dragan Simic

Dugo je Kina za njene misliocc bila "sve pod neborn", ili "sveunutar cetiri mora,,;32 otuda je "spoljni svet" za kineskc IilozofeTERRA INCOGNITA - u sredistu njihovog interesovanja sunacin! postizanja mudrosti, tj. u evropskom turnacenju, "dusevnogmira", razmatranje covekovc jirvobitne prirode, najboljih oblikavladavine i dr, Covek, po njima, dostize mudrost i unutrasnji mironda kada se vlada po moralnim zakonima. Samo gomilanjeznunju, bez neposrednog dodiru sa ljudima, po rite tovekllnjegovu sustlnu- drustvenost. Kineski fllozofl su mnogo pre Aris-tutela odredili ~oveka kao "politicku zivotinju".

Buduci do jc zernljoradnja bila osnovna privredna grana,Kinezi su pridavali zemlji poseban znataj.33 Idealizacija prirodekod korifucijanaca i taoista ide najdalje u tvrdnji da je savrsenosvc sto je priroda stvorila, te zbog toga covek ne treba da utice nanju i da pokusava da je menja. Kao sto smo ranije napomenuli,vise vrednosti se ne dostizu savladavanjem i potcinjavanjemprirode, vet duhovnim usavrsavanjem, "Nije potrebno da covekbude religiozan, ali jeste potrebno da bude Colozofski nastrojen.Kad je filozofski nastrojen, poseduje najbolje blagodatireligije." 34

Velicanje zemljoradnje i zivota u skladu sa prirodom us-lovilo je prenosenje autoritarnog model a odnosa u tradicionalnojseljackoj porodici na odnose u drzavi /vladar se odnosi premanarodu kao pater Camilias prema clanovima porodice/,

. 'Prema ovim gledanjima, covek dostize mudrost, tj. mir duse,

kada, osim filozofskog samousavr~avanja,· postuje drzavniporedak. Mnogo vekova docnije, .ovakvorn .shvatanju na ..nekinacin ce se.prlbliziti.iskaz Baruhade Spinoze ·.~a[e.tsloboda saz-nata nuznost'iNekoliko vekova pre nove ere i mnogo pre tzv.teorija drustvenog ugovora,kineski filozofi.razmatraju, osim vetpomenutog prvobitnog stanja.. pravo narodana pobunu. TakoMencije tvrdi da Ijudi imaju moraIne pravo na revoluci!ui "akovladaru nedostaju eticka svojstvakoja.cine dobrog vodu. W .5,. ".

Sluzeci se pojmovima moderne nauke 0 politici, kineskifilozofi su razlikovali demokratsku vladu /W A NG/, i vladu koja

P'o z i t i v a n m i r

svoj 11 rnoc zasniva na teroru i fizickoj sili /P A- vlada/. 0 mudrostivladanjakoje obezbeduje narmonicne drustvene odnose i mirgovore Cuang Ce i Lao Ce, uvodeci pojarn tzv, "vladanja nev-ladanjem.,,36 Nasuprot ovom stanovistu, koje se oslanja nacovekove prirodne sklonosti i spontanost, i smatra da je prete-rano institucionalno-pravno zauzdavanje stihije drustvenih od-nosa is to sto i "produzavanje pacjih i skracivanje fdralovihnogu",37 legalisti smatraju da su zakon i autoritet con d it iosin e qua non mira u drzavi, Buduci da je covek po svojojprirodi zao, Han Fej Cu misli da ga ne treba prevaspitavati, vet gatreba zakonom spreciti da cini zio. Tako se "cela drfava mozeodrzau u miru, a onaj ko upravlja zemIjom, iskoriscava vecinu azanemaruje nekolicinu, te se ne brine za vrlinu, vet za zakon."38

Ako nepristrasno koristi svoju mot nagradivanja i kaznja-vanja, vladar ce, smatrao jeHan Fej Cu, obezbediti mir u drzavi, asam vladati "ne cineci nista, a opet nista nece ostati neucin-jeno.,,39

Kineski filozofi su davali prednost neposrednom opazanju iintuiciji u odnosu na apstraktno misljenje; njihovi spisi su nesis-tema ticni, fragmentarni, ali zato veoma sugestivni. Reel susredstva za prenosenje ideja; posto se "uhvati" ideja rea vBe nisuvazne. Takav karakter imaju i njihova promisljanja mira.

J a pan Sk a tradicija promisljanja mira potvrduje tezu 0bliskoj vezi geopolitickog polozaja jedne zemlje i, naj~ire receno,njene kosmologije. Pored ociglednog uticaja budizma i kineskefilozofijc, u Japanu je izgraden osoben naein mmjenja.

Za razliku od citave zapadne kulture, potey od Gr~ pa donasih dana, koja je pokusavala da odredi.stvarnost oslanjajuti sepretezno na analiticku stranu 'duha; na 'istoku se~vi~everovalo uizvorista intuitivnog dozivljavanja "onostrane svestr: Zen kaotraganje za cistom svescu, tj. ne za svescu 0 sebiilfma ~mu, negoza svescu samoj po sebi kao nasoj pravoj prirodi, dovodl u pltanjesablone logickog pristupa i njegovog jezi~kog izraza. ~.;::', , '.

, .', . ":-:" . :...

32 Ibidem, slr.17.I

36 Ibidem, str, 127.

33 Ibidem, slr.34. 37 Ibidem, str. 127.

34 Ibidem, slr.16. 38 Ibidem, str. 185.

3S .Ibidem,·slr.91. 39 Ibidem, str. 186 .

Dragan Simic

Po Zenu, logicki nacin misljcnja ne rnoze da zadovolji nascnajdublje duhovne potrebe - do sustine svoga bica covek rnoze dadodc sarno vezbanjern duha u ciIju dostizanja unutrasnjeg mira,shvaccnog kao "samodovoljno 1.ivIJenje u jedinom stvarnom ijedinom vecnorn sadasnjern trenu."4

Ovakvo shvatanjc, po nasern misljenju, nudi izrazito uskoodredenje mira, ograniceno na nivo pojedinca- "covek je savrsenkada upotrebljava svo] duh kao ogledalo, koje nista ne grabi, anista ne zanernaruje; prima ali ne zadrtava.,,41 Slicno kao kodKineza, t u Japanskoj tradiciji, osim unutrasnje ravnoteze duha,pojedincu je za srecu /vrlinu/, neophodno postovanje drustvenogporetka u kome fivi.

o posebnostima japanske tradicije govori i njihov odnosprerna spoljnorn svetu- g a i - k 0 k u. U pretezno vojnoj strukturidrustva, istaknuto mesto su zauzirnali samuraji. Posle prelaska izThkugawa feudalizma u razdoblje Meidi nacionalizma, jo~ ostrijeje do~Ia do izra.faja ova militaristicka crta; shvatanje da je carbozanstvo unosilo je dubok religijski patos i podsticalo nacional-na oseeanja.-

Dva uporedna koncepta rnisljenja, he 1w a i wa h e i,42slicno kao kod Kineza, nalagala su pojedincu da se prilagodidrzavnom poretku, s jedne strane, i dostigne ravnotezu duha, sdruge. u: izrazito nacionalistickom i militaristickom okruzenju,ovo zva~i da "mir/heiwa-showa/ zahteva od pojedinca da ne ~kodiratnim naporirna. w43 .' .: , .." \: :." • I ••••• J. ••••• • • ; .,' •• ;..' .', -". ~ ~. .'. "

. Shvatanje da je unutrasnji rnir u drustvu neophodan predus-lov za delotvorne spoljne akci]e je slicno zapadnim "ingroup/out-group" mirovnim ·konceptima. Uostalorn, kada ·!~tovi,t,lisu .pomogli Japanu da se teritorijalno prosiri, vlastodrsci sa Hokaidasu se okrenuli sredstvirna i rnetodama ekonomsk~,,~o~~nizacije~Na taj nacin japanska politika nije odstupila od svog tradiclonal-

40 Dragoslav Andrl~ Antologija klasicne japanske poezije, IRO "Rad",Beograd, 19~1.str, 442.

41 Ibidem, str. 442.42 Johan Galtung, Social Cosmology .... , p.17.43 vidi: Johan Oaltung, "Japan and Future World Politics", Journal of Peace

Research, 1972.pp. 355-385.

?R

Po z u i v a n m t r

nog shvatanja da je gal-koku pretnja ill izvor sirovinn II kojimuJapan tragicno oskudeva iIi ijedno i drugo.44 "Jedno od ob.in~nje-nja japanske povijesti f ponasanja te zemlje sn vanjskim svijetomproizilazl iz prirodnog sirornastva japnnsklh OtOkll."45

Sve u svernu, Japan ni do danas nije napusrio dye osnovnekarakteristike organizacije drustva iz Meidi razdoblja: ve r-tikalnost i kOlektivizam.46

Zapadno promiSljanje mira

Razdoblje tzv. "modernog promisljanja mira"47 zapocinje naZapadu od vremena velikih geografskih otkrica i proteze se,gotovo bez prekida, do pojave savremenih istrazivanja mira ..

U najop~tijim crtarna, sve poznate koncepte mira iz tog raz-doblja mozemo podeliti na dye velike grupe: a/ projekti koji pret-postavljaju rnir unutar pojedinog drustva delotvornim spoljnimakcijarna - rnir u drzavi, Hi izmedu pojedinih drzava, ne shvatajukao cilj, vec kao sredstvo za uspesno delovanje prema spolja/prema drugirn narodima i drzavama/, b/ planovi za ostvarenjeopsteg mira u celom /poznatom/ svetu, pri temu srediste jednetakve drustvene zajednice smesta]u na Zapadu.

Model odnosa, koji zagovara prva grupa mirovnihprojekata, zadrzao se, gotovoneizmenjen, sve do nasih dana.Nairne, udruzivan]e drzava, naroda Hi oblasti u vojno-polltickesave~~ u cilj~ ',~spclnij~; ~~b\~~ne Hi .papada n~ Js~~;~kve for-rnacIJ~, rp()~.t<?Jll.;t;t.ndAvr:~m.~~'P!n~~~~u.'?~ganlzoyanJa Nato-a,kao i kodneklh d.rugih me<fuD.arodlllh 'organizacija,iako seprepoznaje, ri~e ill man]e izm~njen iprilagoden, ovaj rnodel. .

. . .' . . ! .' ..' • '.' , . I • ~ .' 1 :. • : • •

Ovakav projekat mira prepoznajemo .jo~ kodPjera di Boe/Pierre du Bois/ 130?. godine, koji zagovara m,ir u citavomhriscanstvu, 11 cilju' pdnovn'og osvajanjaSve'te'Zemlje:"

. . . " ,:::'j. ", •

.,I

i::1:,i,,~,,:\

;1,

IIi

:~.

'I'i!44

4546

Johan Galtung, Social comioid~ , p.26.

Drago Buvac, Japan - anatomija uspjeha, Globus, Zagreb, 1982.str.5.

o tome podrobno govori: Herman Kahn. The Emerging Japanese Superstate,1970. pp.146-151., i Herman Kahn and Thomas Pepper, The JapaneseChallenge, 1979. pp.86-90.Johan Galtung, Social Cosmology .... , p.8.

!II.J47

29

'.

DraKan Simic

Slicnc idejc nalazimo kod Marselija Padovanskog [Marsigliadi Padova], da bi ~c~ki kralj Borde Podebradski, stotinak godinakasnijc, 4~rcdlagao tzv. "federaciju hriscanskih prtnceva protivTurske".

Vojvoda od Silija /Duc'de Sully/ je za Anrija IV pripremioplan ogranicavanja moci Habsburske dinastijc i rata protivTuraka putcm stvaranja Iedcracije pctnaest hriscanskih drzava.1Ck sc za Sen Simona lllenri St. Simoni s puno prava rnoze rcci dajc prctcca danasnjeg evropskog ujedinjcnja, predlogom 0 stvaran-ju Evropskc fedcracije. Buduci da je Evropljane smatraonadrnocnim u odnosu na ostale narode, Sen Simon je bio zago-vornik kolonizovanja vanevropskih prostora.49

Iako je vecina tvoraca mirovnih projekata, koji se opredel-juju za mir unutar pojedinog drustva u cilju delotvornih spoljnihakcija /lZV. ingroup- outgroup projekti/, zagovarala ovaj model nanivou razlicitih federacija, u praksi je on najvise primenjivan nanivou nacionalnih drzava. Ideju ostvarenja mira u 0 kv i r u iliun uta r jake, suverene nacionalne drzave, u kojoj 'SU vladarevaovlascenja gotovo neogranicena, zagovarao je, uz izvesne vari-jacije, veliki broj mislilaca iz doba stvaranja nacionalnih drzava,U imc nacionalnih intcresa i "drzavnog razloga", vladarima sepreporucivalo nepostovanje etickih normi, podjednako u vodenjuunutrasnje i spoljne politikc. "

Tako 'Makijaveli iMachl~velli/ vidi"arrtoralnost' u odncsimaitalijanskih gradova-drzavica.ine '~amo';kao:.tinjelnicu; ve~ i kaonormu.50 Thmas Hobs/Th,omilsHobbes1'sIri"aira dauodncsirnasuvere~ih' drfu~a :~i(id~l,jp:i-ii6d~dst~nJd·;,tr"beihiITi '~'furi'iuITicon-tra omnes". On .razlikuje morali'poredakkoji vaze'u·bdnosimaunutar drzave /jam~i ih vladarna osnovu "dru'~tvenog ugovorav, i"prirodno neprijateljstvo drzava"; 51 ~. '~, " ~" 'i ',' ,

," : :' '.;,: .• 1 •• ::'.:.,. : •• ~:.j.~:~ :'. ~ ..•.•.:~~,. .... :'f" ',.

Ovakva s~va~anJ~; u ~m~,~.~p'y~wa'a,;,P,!.l.q ~~".yaiv~~tv~~~inosti- nacionalne drzave-u odnosirna sveopsteg neprijateljstva,zagovaraju davanje vladarunepodeljene vlasti. Kod Zana Bodena

48 Ibidem; p.8.49 Ibidem, p.9.50, Machiavelli, Nicolo, Izabrano djelo, Globus, Zagreb, 1985.

51 Hobs, Tomas, Levijatan, Kultura, Beograd, 1961.

Pozitivan m i r

llean Bodin], obezbedenje opstanka, sredisnjeg problema svakedrzave, je u jakoj, apsolutnoj vlasti centra olicenog najWre u jed-nom coveku /surnma potestas/,

Thmas Hobs ide korak dalje u davanju ovlascenja vladaru.Posto su podanici drustvenirn ugovorom preneIi den svcjih pravana suverena, obavezni su, smatra on, na pokoravanje i poslusnost:s druge strane, vladar nije vezan nikakvirn ugovorom i niko ga nemoze pozvati na odgovornost, pogotovo u odnosima s drugimdrzavama. Doduse, Hobs ostavlja mogucnost situacije kadasuveren ne bi mogao da garantujc svojim podanicima sigurnostzivota u drzavi; tada, nagovestava Hobs, drustveni ugovor, koji jena snazi u tom trenutku, prestaje da vazi, i podanici imaju pravoda sklapaju no vi ugovor s drugim suverenom. Podrobnije raz-matranje aporija teorija drustvenog ugovorasvakako prevazilazizahteve ovog rada.

U prethodnim primerima mogli smo da prepoznamo zago-varanje potrebe bespogovornog p o ko r a va nj a d r z av-no j v I a s t i,da bi ona /drZavna vlast/, za uzvrat, obezbedila hlebi mir unutar drustva i opstanak.Izmedu drugih, neprijateljskihdrzava. Ovakvo prenaglasavanje uloge drzave dovelo je, ukrajnjoj Iiniji, do matrice misljenja po kojoj je drzava sve, apojedinac nista. Jos od vremena Platona iArtstotela provlaci seideja 0 potrebi frtvovanja gradana u navodnom opstem interesu,da bi ona, u radovima ideologa totalitarno-kolektivistickihdrustava, dobila krajnji, razradeni oblik, ",' .. , , '

:., ". 1' :; .': \.:. :.' •• ' to .'

, Naravno, .jasnu granicu,.pf,~ko ,koje,Pxe,J1,~~~.J.1.I~_,ppj~~ini~:prirod~ih ,,~ract~nskJ~ pra~~.Jl~,p~~og,~C?r~g~~!~~yJ.~izj Ppotpum gubltak identiteta pojedinca, ovakve;t~rije nlkad nlsupovukIe. ..!t'" I' '. , ,,',' ,

Iako se s pravom ubraja u najveceiapclogete -drzaveodredivanjem ove institucije /mislio je ria ta~.nlu Prusku' drZavu/kao najviseg stepena 'u razvoju svetSkog:duha~ ~J.:regel;i1druge'strane, misli drzavu kao "individuu koja' samlm postojanjemsustinski ukljucuje svoje poricanjew

•53, U skladu 'sa svojim

52 vidi 0 tome: G. W. F. Hegel, Osnovne cne filozofije provo, Veselin Maslda,Sarajevo, 1964.

53 A. C. Bouquet and K. Satchidanada Murty, StudieJ in The Problems ofPeace, p.222.

Dragan Simic

snvatanjlma dijalekti~kih zakona Hegel, dalje, smatra da mir, pani opsti mir, nije moguc, jer bi svaka drzava ili savez drzava najednoj strani, dijalekti~ki uslovila stvaranje protivteze, na drugojstrani.

Skoro da se rnoze govoriti 0 postojanju neposredne linijeod Makijavelija, Hobsa, Hegela i Fihtea, sve do shvatanja ratakod Klauzevica /Karl von Klauzewitzl. Na razne nacine, svaki odpomenutih mislilaca je odrcdivao rat kao prirodnu posledicu od-nosa izrnedu drzava i naroda, ili cak kao "proveru pravog/zdra,:,og/ duha naroda" ,54 kako je smatrao slavni filozof- pros-vetitelj be Zak Ruso /Jean-Jacques Rousseaul.

U teorijsko-filozofskom pogledu, na vrhu ovakvih razrnis-ljanja [e Nireovo /Friedrich Nietzsche/ metaforicko objasnjenjesvih ~ovekovih postupaka i teznji kao "volje za moci" /Das WillZur Macht/, Nice razlikuje Herren- moral i Herden-moral, abudizam~fri~tanstvo i poniznost odreduje kao "prerusenu voljuza mot". '

Konacno, pored pomenutih tradicija u prornisljanju mira,,istaknuto mesto pripada tzv, projektirna "opsteg mira". U ~elji dapostede Ijudski rod,ungtavajutih ratova, a svesni nemogucnostidelimicnog resavanja ovog problema, mnogi mislioci su pred-lagali globalne mirovne projekte. Najvecu prepreku za ostvarenjeopsteg mira videli su u postojanju egoisticnih, suverenihnacionalnih drfava, te su kao formulu za mir uglavnom predlagalistwranjc'Svetske drzave. ': ' , "

, Najpoznatiji ovakvi planovi, koji su, uzgred, srediste takveddave videli p.a Zapadu, su: zalaganjeDantea /Dante Alighieri! zauniverzalnu" imperiju, 'pod [ednom -vladom 'i"prema -rimskompravu; zatim, plan Erazma Roterdamskog za stvaranje neke'vrsteverske meduddavne arbitraze koja bi osigurala mir. ", , '" Verovatno najpoznatiji koncept opsegmira nalazimo kod

oca medunarodnog prava, Huga Grocijusa; u ~uvenoj. raspravi "0pravu rata imira"'IDe Jure Belli ac Pacis/, Postojanje:nacionalnihdrzava je, po Grocijusu, stvarnost ko]a dugo nece moci da se iz-meni; medunarodni mir se, po njemu, moze obezbediti ako seddave u medusobnim odnosima podvrgnu normama medunarod-

nog prava.

54 Op. elt. p.227.

55 Op. cit. p.m.

T2

.'Pozitivan m i r

Korak dalje u institucionalnom uredenju svetske drzavcnapravio je Dzeremi Bentam lleremy Bentham], zalazuci sc za us-tanovljenje Medunarodnog suda pravde. Na kraju, jedan adnajvecih filozofa klasicnog nernackog idealizma, Imanuel Kant,ostvarenje 'vecnog mira" /Zurn ewigen Frieden/ vidi u stvaranjusvetske republike federalnog uredenja, koja bi se upravljala poprirodnom pravu i pokoravala Providnosti. 56

"Vecni mir u sistemu Kantove filozofije kritickog idealizmaje vrednost i uslov da covek moze biti u drustvu s ljudirna i da scu njemu umetnoscu i naukama kultivise, civilizuje i moralizuje".57

Ono sro je, po nasern misljcnju, od posebnog znacaja u Kan-tovorn ucenju 0 vecnorn miru i sto ga r a z Ii k u j e od religijskogprornisljanja je njegova antropoloska dimenzija sadrznna u is-kazu da "mir mora da bude delo ~ovekovo"; da treba da scizgraduje na Zemlji /ontoloska dimenzija problema/, i, konacno,odredenje mira kao vrednosti koja je uslov nnstnjnnja novihvrednosti /aksloloska dimenzija problema/.58

Kad je rec 0 doprinosu marksizma prornisljanju mira, zbognepostojanja celovitog i sistematskog koncepta, prinudeni smoda uvid ogranicimo na posredno saznavanje stavova 0 miru oveskole misljenja, lake u ovom trenutku na udaru pomodnog ospo-ravanja, marksizam predstavlja, po nasern misljenju, jednu odnajsveobuhvatnijih i najcelovitijih drustvenih teorija, ~iji uvidi idometi u postavljanju i otkrivanju zakona svekolikog drustvenograzvoja, shvatanju klasnosti /slojevitosti/ drustvene strukture,razmisljanjima 0 nacinima oslobodenja.coveka, pojedinca od svihtotalizujucih pretnji /oatovanih .bilo 'U neposrednom, fizickornnasilju, ili nasilju koje je uzrokovano drustvenorn strukturorn/koje sprecavaju njegovo potpuno ostvarenje, predszavljajunezaobilazan fond saznanja i ideja i u istrazivanju mira.

Na kraju, neosporna [e 'sli~nost' ~Galtungovih analizadrustvene strukture, njegovog odredenja tzv. "strukturnog nasilja"i Marksove klasne teorije drustva. 'Bez obzira sto je Galtungveoma retko, neposredno, govorio 0 utemeljenosti svog ucenja 0

56 Johan Galtung, Social Cosmology and Concept of Peace; ....p.ll.

57 lmanuel Kant, Kriiika mati sudenja, BlGZ, Beograd, 1975. str. 314.

58 0 tome vidi: Imanuel Kant, Um isloboda, "ldeje", Beograd, 1974.

33

..DraKan Simic

miru i drustvu uopste u marksizmu,59 ova cinjenica je ociglednacak i povrsnirn poznavaocima deJa ovih dvojice mislilaca.

Doslovno turnaceci marksisticku teoriju, u uslovima stalneklasne napctosti, unurrasnji mir se maze obezbediu osvajanjernvlasti ad strane radnicke kl.ase, a na medunarodnom planupobcdorn socijalizrna u svetskim razmerama. Mir, koji Marks pos-redno zagovara u svojim dclima, je mir shvacen kao ods us tvoc k s p l o a t a c ij e . IOUmeri u kojoj se ukida eksploatacija jedneindividue ad strane druge, ukida se i eksploatacija jedne nacije odstrane druge. S padorn suprotnosti ~Iasa u okviru nacija pada ineprijateljski stav medu narodima."6

Marks se ne bavi odvojeno problemom mira, vec u sklopuuccnja ('I oslobodenju coveka razmatra mir kao neophodan uslovza potpuno ostvarenje pojedinca. Ostvarenje coveka u"carstvu slobode", Marks vidi tek nakon ukidanja svake eksplo-atacije, "s one strane materijalne proizvodnje", 61 Za proucavanjemira je, takode, veoma znacajno razlikovanje mira kao "stanja bezrata" /sklapanje prirnirja/ i izgradnje mira kao dugotrajnogproccsa razvijanja skladnih odnosa saradnle izmedu ljudi i drzava,koje pravi Marks u nekoliko svojih dela.6

Mnoge od danasnjih institucija u medunarodnim odnosimaimaju svoja teorijska ishodista u tradicijarna prornisljanja mira akojima smo govorili. 0 tome svedoci postojanje Medunarodnogsuda pravde, Ujedinjenih nacija i drugih medunarodnih or-ganizacija. Pomenute institucije na Zapadu imaju ishodista pod-jednako i u ingroup/outgroup konceptima mira /NATO, OECD,EEC/ i u projektima opsteg mira. Ovi koncepti 'nude ostatkusveta mir pozapadnimmerilima ,i strukturumedunarodne zajed-nice sa drzavama kao glavnim subjektima." Za" srediste -takoujedinjenog fuvetanstva, naravno, odreduju Zapad. "

., .i .. "

59 Ne uzimajuci u "obzir analizu nasleda marksistickog 'proin~1janja' tniraucinjenoj u vet vi~e puta navodenoj st\Jdiji.,~~oc(al C~olcgy ,p,nd TheConcept of Peace. ..", GaJtung 0 svojoj neposrednoj lieu, ~a, .markslzmomgovori u: J. Galtung, The Politics of Self Reliance. University of Oslo, Chairin Conflict and Peace Research, 1976. p.359.

60 Karl Marks, Fridrih Engels, Manifest komunisticke partije, BIGZ, Beograd,1982, str.28,

61 K. Marks- F. Engels, .Dela, tom 23, str.682.

62 npr, K. Marks- F. Engels, Dela, tom 13, str. 65, 68 i 114. /u delu u kojemrazmatra ··mir i evropsku ravnotdu"/

.,A

I'

i.I

I

Pozitivan m i r

Iako smo, posredno, govoreci 0 razlicitim projektima itradicijama promisljanja mira u ovom uporednom prikazu veczauzeli stanovista 0 svakom od njih posebno, ipak cemo, na krajuponoviti neke ocene.

Pre svega, svesni smo nedostataka koji su neizbezni usvakom pokusaju ovakve vrste. Bilo je gotovo nemogucenapraviti prikaz ovolikog broja tradicija promisljanja mira uvrcmenskom rasponu od skoro tri milenijuma, bez pojednos-tavljivanja, skracivanja i subjektivnog odabira kljucnih svojstava istavova u pojedinim projektima mira. Doduse, nasa namera i nijehila da pravimo podrobnu istoriju promisljanja mira, vet kratakprikaz koji bi odslikavao najznacajnije osobenosti covekovogbavljenja ovim problemom u razlicitim epohama i kulturama.Kao sto smo vec rekli, savremeni istrazivaci mira ne poricu znacajovog duhovnog nasleda, ali smatraju da ga je potrebno stvaralackidopuniti novim, pretezno naucnim saznanjima i tako ga ucinitidelotvornim u borbi za mir.

Uvidom u ove razlicite tradicije, ustanovljamo da su njihovazajednicka svojstva n e s is t e m a t icn o s t i necelovitost upristupu problemu mira. 0 miru se govori usputno, uokvirureligijskog pogleda na svet ili u sklopu ~irih fllozofskih.sitema.Kao sto smo vec utvrdili, najcesce se, kad je reco velikim kon-fesijama !hrgeanstvo, hebrejstvo, islarn/, mir se izjednacava sa"bozjorn voljom". Po ovakvim shvatanjima, stanja rata imlra nezavise od ljudskog ponasanja i stvarnih od.nos,a:iz~~,dd.ava inaroda, vec su odredena voljom onostranog bi~,~t imlr s~ raz-matraju kao dijalekticki par, s tim sto se u.v~im.~lu(3jeva mir?~reduje n.ega t~vno "kao ·0~s~tvq:F.~P'9~~~ILqg.~~~og~~~I-Ja /absentia .~elli/. ;",'(Jo! ' • j',!. '+1";" 1;1: :." ',tlf.\f.~iJ/.s:r1';li'";n",k,,;;" ,

Buduci da se mir do pojave 'savremenlhvtstrazivanjaprornisljao u sklopu 'religfjskih, etickih i filozofkil1 ;lu~enja,·.to je,pored n es am os ta In os t i.. sledecevzajednicko: svojstvo-ovfhtradicija i koncepata nena ucn o s n'Marksovopromtsljanje mlra"boluje" od neutemeljenogantropolo~ko.f:()ptimiiri1a·I·ls~oropobozna vera u wvekovu nezadrzivu ernancipaciju'Irnapredak/ ipredrasuda i ideoloskib zabluda 0 prednostima jednog nacinaproizvodnje i organizovanja drustvenih odnosa. ' ,

Daljc, nepostojanje opstih mirovnih projekata je vaznosvojstvo svih tradicija promisljanja mira do Novog veka. Mirse,kao sro smo videli, u svim religijskim ucenjima IJ,amenjuje sarnopripadnicima iste vere, a ako se i razmmja '0 teliiil·poznatog

Dragan Simic

svcta •• tako projektovanoj svctskoj drzavi /zajednici/ nudi se mirpo meri i interesima jcdnog srcdista /Aleksandrova kin 0 n ia;p a x rom a n a /.

,Na drugoj atrani, istocnjackc koncepcije se uglavnom nebave "spoljnirp svetorn" koji im je, uostalorn, i bio nepoznat doNovog veka,

Shvatanje 0 potrebi uspostavljanja mirnih odnosa izmedupripadnika iste verc Ihri~canstvo, hebrcjstvo, islarn/; jednognaroda /npr, slobodni Grci i Rirnljani/ i konacno izmedu razlicitihdrzava ili unutar jedne homogene nacionalne drzave, s ciljernuspesne odhrane od spoljnih prctnji ili zbog delotvornijeg nastupanja prema drugim drzavama, verama ili savezima, predstavljasledece svojstvo mnogih tradicija prornisljanja mira 0 kojima smogovorili.

Postoji mnogo razloga koji uticu i otezavaju razvrstavanjeovolikog oblljafdcja i projekata u Cvr~ceorganizovane grupc radilakseg proucavanja, Kao sro srno videli, u nekirn tradicijarnaprornisljanja mira tesko je odvojiti isprepletane uticaje verovanja,etickih poduka i filozofskih spekulacija. Cak i u prcdlozima kojisu zagovarali obezbedenje mira putern medunarodnih pravno-politickih institucija Imedunarodno pravo i organizacije/ imadosta neuvazavanja stvarnih odnosa /npr. postojan]a suverenih iegoisticnih nacionalnih drzava i njihovih interesa/, Ovakav slucajimamo u vecini projekata tzv. "opsteg mira".

.Konacno, .;uz sve navedene nedostatke, projekti mira:okojima smo govorili predstavljali su veoma inspirativnu gractu,danasnjim Istrazivacima za naucno razmatranje ovog problema.Mn()'g~:ldeje~.,:,;tici·:kojih neke sarno nagovestene; ·.d0bile 'su'-uanalizama istrazivaca mira razraden teorijski bblik~l~a:ha~nja

, medunarodnazajednica u celini i gotovo sve njene institucije i or-ganizacije imajusvoje pretece u ranijim promisljanjima mira.Galtu~:f je svoj odnos prema ovom nasledu izrazio u pomenutomeseju,')~~flgla~avajuei nezaobilaznost razmatranja ove ogromneba~tme misli iddeja kao pocetnog koraka u promisljanju mira.aliinjegovu praktlcnu nedelotvornost u savremenimuslovima.

)', !" ~p.,

63 'Johan Galtung, Social Cosmology and The Concept of Peace, ....... '.. . . "

36

J.,.,

Pozitivan m i r2. Opste odlike lstrazlvnnja mira i uslovi u kojlma se

pojavljuje.Johnn Gnltung

Uticaj drustvenib Cinjenicu na istraiivanje mira

Prornisljanjc rata i mira kroz istoriju sma obradili uprethodnom delu ovog rada. Tom prilikom sma utvrdili da, osirnsaznajne vrednosti, ova] fond znanja i ideja nije znacajnije uticaona stvarne odnose izmedu ljudi, naroda i drzava. Dva razorna ratasvetskih razmera u prvoj polovini naseg vekadoveli sucovecanstvo do ivice opstanka. Uprkos ogromnom naucnorn itehnoloskorn napretku, covek nije uspeo da razresi problem mir-nog, uporednog postojanja naroda i drzava; dostignuca nauke sukoriscena ne za unapredenje humanog zivota, vec za medusobnounistavanje ljudi. Medunarodne organizacije i institucije,stvorene krajem proslog i u prvoj polovini naseg veka, zakazale suna kljucnorn zadatku: sprecavanju izbijanja mec!unarodnihsukoba.

o ulozi i znacaju Drustva naroda je vec dosta reccno inapisano. Uceci na greskama i iskustvirna ove organizacije,stvorene su Ujedinjene nacije, organizacija univerzalnog karak-tera, skrojena po meriodnosa snaga na zavrsetku drugog svetskograta.

U zna~jnoizmenj~riim,mcitun,~~<?dnim odnosima, ,i uz stal-nu opasnost od lzbijanja nuklearnogsukoba sa .tragicnim pps-ledicama z:t cltavo ~o~e~.ns,t;fol ,Yjffif~jene. na<:U.es,u.ydo ~rzOnakon .C:?smvanja,kao ~.tp Je poznato, pokazale 1 nek~,.,?d.svojihslabostf "s~hje medunarodnili o~rtosa, :biha~n()"kadJoli ladni ra ta,

bilo jesve pre!neg6mir~~Op~tiSukob dva'vojno-polltlcka savezanije prerastao u razarajuci rat upravo.zbog straha od rnedusobnogunistenja nuklearnim ..prufjem.:',Ujeqipje.ne nacije .nisu uspele dasprece ni ra~?ve l~~a~.~~g k~r:a.:ftera-s~e?i~n~, ,p.it~l}ja;globalni~medunarodnih odnosa resavanau t~da~I).JOJ.blp'ola~p.oJstrukturi

. , " ~ .,' , .,. . I t~... , .to •• I

sveta,ne u ovoj organizaciji.vec u.Moskvii Va~ingtonu. . .Naucnici iz razlicitih disciplina i oblasti ozbiljno'su postavili

pitanje delotvornog ucesca sistematizovanog i organizovanogznanja u resavanju aktuelnih problema rnedunarodnih odnosa.Uvidom u ranija prornisljanja rata i mira dosl! su do.zakljucka dase ovako slozene pojave mogu izucavati sa prakticnim pos-ledicarna sarno udruzenirn, interdisciplinarnim napororn nauka i

37