Dr. Zarko Gavrilovic - David Protiv Golijata

2

U SLU@BI BOGU I SVOME RODU

DR @ARKO GAVRILOVI]

KWIGA PETA

DAVID PROTIV GOLIJATA

BORBA PROTIV NAJAMNIKA U CRKVI I [I]ARXIJA U DR@AVI -NEKA OD OTVORENIH PISAMA

BEOGRAD, 2010. godinaPred S. A. Sabor za izbor patrijarha

333

SADR@AJ

PRVI DEO: PISMA SVETOM ARHIJEREJSKOMSINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

1) Sinodu o politi~kom angaòvawu, 30. april1990. godine

2) Pismo Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC,Mitropolit Zagreba~ko – qubqanski, Jovan oobustavi saradwe sa Encilkopedijom, 14. jula1998. godine- Pismo Svetom arhijerejskom sinodu SPC - Pismo Patrijarhu Pavlu o Enciklopediji- Kriti~ki prikaz Enciklopedije koju je redigo-

vao Dr Dimitrije Kalezi}, a izdala Savre-mena Administracije 2002. godine

a) Uvodb) @eqa za objektivnim prikazom ove Enciklo-

pedijev) Blagoslov koji je “posthumno” dat za ovu Enci-

klopedijug) Enciklopedija je ~ist Teolo{ki proma{ajd) Razo~arewe umesto odu{evqewa|) Omot i povez za Enciklopediju boqi od sadr-

ìnee) Obim i naziv Enciklopedije pravoslavqa`) Ne{to o stru~wacima i “stru~nom pismu” ove

Enciklopedijez) Izostanak na{ih eminentnih Teoliga u ovom

saradni~kom timui) Profesori i studenti “rame uz rame” kao

saradnici u ovij Enciklopediji j) Nepotrebni i nedostaju}i prilozi u ovoj

Enciklopedijik) Nepotpunosti, neta~nosti, plagijanstva i

{krtost u tuma~ewu brojnih odrednical) Nesrazmernost i subjektivnost u obradi poje-

dinih odrednica

15

15

222527

3636

36

383940

4141

42

43

45

47

48

50

q) Nedovoqno isticawe pravoslavnog u~ewa inacionalnih li~nosti

m) Siroma{stvo i ispu{tawe mnogih va`nihodrednica iz pravoslavqa

n) Zakqu~akw) Dodatak

3) Pismo Sinodu o predstavi Sini{e Kova~evi}asa potpisima stranke, 15. marta 1999. godine

4) Pismo Sinodu o prestolonasledniku Aleksan-dru, o pomiwawu na bogosluèwima, 12. okto-bra 2000. godine

5) Pismo Patrijarhu i Sinodu, O emisiji na RTS, oDeda Mrazu i Boì} Bati, ekumenizam, 31.decembra 2001. godine

6) Pohod Vatikana na Istok7) Pismo slecijalnog papskog izaslanika Fran-

ciska Palovinetija mitropolitu Crnogorsko -primorskom Danilu Dajkovi}u, upu}eno 28.decembra 1969. godine

8) Patrijarh Pavle je bio za ekumenizam9) Amfilohijev latini~ni potpis

10) Mapa jugoslovenskog rati{ta - Srpska grobnica11) Na{i pravoslavni u saradwi sa jereticima i

judeo-masonima12) Pismo Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC, o En-

ciklopediji, 29. aprila 2001. godine13) Pismo Sinodu o afri~kim op{tinama i Alek-

sandrijskom Patrijarhu, treba mi datum, ori-jentaciono 2001. godine

14) Pismo SAS o eventualnom uvo|ewu novog, Grigo-rijanskog kalendara, 27. januara 2002. godinea) Problemi sa ra~unawem vremena po Julijan-

skom i Grigorijanskom kalendarub) Kalendar i wegovo zna~ewev) Mno{tvo kalendara u ~ove~anstvug) Vrste kalendarad) Vreme, dani, meseci i godine|) Stvarawe Julijanskog kalendara

4

53

545557

62

65

6771

76798081

82

85

87

89

89909193

97

e) Grigorijanski kalendar kao reforma Juli-jansko kalendara

`) Anateme Isto~nih patrijaraha (1583. godine)i Kirila Carigradskog (1756. godine)

z) Milankovi}eva Reforma Julijanskog kalen-dara

i) U ~emu se sastoji Milankovi}eva Reformakalendara?

j) Zakqu~ak15) Pismo Sinodu, O DOS u i kalendaru, poslato i

Svilanovi}u i sredstvima javnog informi-sawa, 31. januara 2002. godine

16) Saop{tewe za Javnost Svetog ArhijerejskogSinoda o Antisemitskim izjavama i postupci-ma. Informativna slu`ba, SPC, 5. februara2002. godine (prilog, skeniran dokument)

17) Pismo Sinodu, O Ko{tunici, podr{ka predizbore, 17. septembra 2002. godine

18) Pismo Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC,Pisano na praznik Sveta Tri Jerarha 2002.godine.

Prvi deo pisma: ÎWENICE KOJE NE ODGOVARAJU ISTINI

a) Obra}awe arhijerejima SPCb) Moè li Sinod da sudi i osu|uje bez do-

kaza? Stavqam vam svoj sve{teni~ki ~in naraspolagawe

v) „O mom govoru mr`we“ i wihovom govoru ra-zuma?

d) [ta da vam jo{ kaèm?Drugi deo pisma:

MOLITVENO REAGOVAWE NA SINODSKOSAOP[TEWEa) Moja molitva Gospodu!

19) Pismo Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC,Otvoreno pismo, Sveti Atanasije Veliki 2002.godine

5

99

102

103

103105

107

110

112

114

114

115

117

119120

121122

127

20) Pismo Sinodu o Bukvaru, ilustracijama i re-cenziji, 17. septembra 2002. godine

21) Sinodu o ponovnom duhovnom genocidu pokr{ta-vawa srpske dece u Zagrebu, 2. juna 2003. godine a) Pitawa za Gospodu Arhijereje u Crkvib) Pitawa za Gospodu u dràvnim organima

vlastiv) Pitawa novinarima i medijskim ku}ama

22) Pismo Sinodu o prelasku srpske dece u kato-like, 3. septembra 2003. godine (skeniran doku-ment)

23) Apologija mojih stavova, Pismo SAS o stawu uSPC od 5. oktobra 2003. godine a) Umesto uvodab) Bojim se samo Gospodav) Stara prevara „u novom ruhu“g) Nikome ne sudim niti ma koga osu|ujem, ve}

prime}ujem i kritikujemd) Va{e bezrazlo`no napadawe|) Obja{wewe pisma koga napadatee) U svom osu|ivawu drìm se samo jevan-

|elskog zakona`) U Pravoslavnoj crkvi nema bezgre{nih niti

rimskih papaz) Ne pla{im se nikoga do Boga, jer me je stra-

dawe o~eli~ilo i) Moj trud za dobijawe dozvole za daqu grad-

wu Svetosavskog hramaj) Moète me kaznite kaznom koju odaberete,

ali me kaznom ne}ete u}utkatik) Bojte se zla u sebi a ne mog „zlog jezika“l) Dovoqno sam ka`wen do sada od komunista u

Dràvi i Crkviq) Da raspravimo to: Ko je koga prvo napadao

preko „novina“? 1) Napad mitropolita Jovana na mene zbog preki-

da predstave Sveti Sava 2) Drugi javni novinski napad sam doìveo od

Svetog arhijerejskog Sabora 1991. godine.

6

130

133136

139141

143

144144146148

149150153

157

158

159

160

161162

163

166

168

170

3) Tre}i èstok, la`no motivisan novinski napaddoìveo sam u tzv Saop{tewu Svetog arh. sin-oda SPC, nepotpisanom, nezavedeno i nepe-~atiranom

4) êtvrti javni napad sam doìveo od episkopaAtanasija Rakite

5) Va{e posledwe pismo je meni ozbiqna pretwam) Moj problem za Vas je „moj o{tar jezik“n) Gde su Vam episkopi i sve{tenici?o) Homoseksualci su ophrvali vrhove Crkve

Boìje i na{e dràvep) Va{a merila pravde cede komarca, a pro`-

diru kamilu (Mt 23, 24)r) Siva eminencija koja vlada u na{oj Crkvis) Spo~itavawe srpskog Prvojerarhat) Visoka politika, koja daje mr{ave rezultate}) U ~emu se sastoji onemogu}avawe mog nau~no-

istraìva~kog radau) Blagoslov Boìji i }ef qudski

f) Licemerno se ogra|ujete od mojih javno izne-tih kao da su oni Va{i

24) Potpisani dokument iz Ravene na Srpskomjeziku

25) Pismo Sinodu SPC, potvrda o primawu pismabez povratnog - odgovora, 1. februara 2008. godine

26) Pismo Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC, 30.septembra 2008. godine

DRUGI DEO: PISMA PATRIJARHU SRPSKOMGOSPODINU PAVLU

1) Pismo patrijarhu Pavlu o Faksu iz Amerike2) Patrijarhu o pretwi za ra{~iwewe, posle pri-

jema akta Crkvenog suda, 1. decembra 1991.godine a) Kanoni u slu`bi ka`wavawa nepodobnihb) Ako bismo na kanone gledali te{ko da bi

neko bio dostojan SVE[TENSTVAv) Da li se na mene mogu primeniti navedeni

crkveni propisi?

7

173

175175177179

181

183184185187

188191

191

195

211

215

219219

221224

226

230

g) Crkva na strani vladaju}e partijed) Sve{tenosluìteqi na svetovnim poslo-

vima3) Bele{ka razgovora sa Antonijem \ur|evi}em

u vezi laìrawa izbora za patrijarha Pavla,jesen 1993. ili 1995. godina

4) Pismo Patrijarhu, O klevetama, po tre}i put,24. februara 1998. godine

5) Bele{ka o prijemu kod patrijarha Pavla uvezi ovih kleveta a) O razgovoru sa Patrijarhom Pavlom 6. feb-

ruara 2001. godine u 14 ~asova6) Pismo Patrijarhu, O aktuelnim pitawima, o

politici, izboru za episkope, o Enciklope-diji, 26. jula 1999. godine

7) Pismo patrijarhu Pavlu o izboru Filareta zaepiskopa

8) Pismo Patrijarhu, O dozvoli za Hilandar, zadecembar o hramovnoj slavi, 20. septembra1999. godine

9) Pismo Patrijarhu O aktuelnim pitawima oprijemu za 29. novembra o mrtvilu u crkvi 30.novembar 1999. godine

10) Pismo Patrijarhu, O slu`bi na Vavedewe, o Be~u,o zvonima za Hram, 30. januara 2001. godine

12) Pismo Patrijarhu, O antisemitizmu, molba zadostavu navoda, 12. jun 2001. godine

13) Pismo Patrijarhu Pavlu, 31. decembra 2001.godine

14) Pismo Patrijarhu, 30. januara 2002. godine14a) Pismo patrijarhu Pavlu o slawu SPP Kuvara,

Slovarice, Bele{ka povodom vra}awa tihpoklowenih kwiga od strane patrijarhuPavlu, 27. aprila 2002. godine – Obja{weweovog pisma i posveta patrijarhu

15) Pismo patrijarhu Pavlu, 31. januara 2003. godine16) Bele{ka o odbijawu patrijarha Pavla da me

blagoslovi (Hramovna slava 4. juna 2003. go-dine)

8

236

239

248

252

256

256

259

264

266

267

271

273

275277

277282

284

TRE]I DEO: PISMA POJEDINIM ARHIJEREJIMA

1) Pismo episkopu zapadnoevropskom Lavrentiju(8. januara 1980. godine), O putu u Austriju, Linctro{kovi, situacija u Austriji

2) Pismo mitropolitu zagreba~ko - qubqanskom g.Jovanu (Intervju, 29. oktobra 1996. godine), Oudelu Crkve u srpskom stradawu, objavqenokao reagovawe u listu Intervju a) Kom Bogu on sluì

3) Pismo episkopu Lukijanu (17. aprila 1999. godi-ne), u vezi napada, bolest

4) Pismo episkopu hvostanskom dr AtanasijuRakiti, reagovawe na Boì}wu ~estitku 4a) Odgovor Atanasija Rakite, 15. januara 2001.

godine5) Pismo Irineju Bulovi}u, 21. avgusta 2002. go-

dine 6) Pismo umirovqenom episkopu zahumsko herce-

gova~kom dr Atanasiju Jevti}u, O stawu uCrkvi, o uskra}ivawu blagoslova na Akade-miji, 23. maja 2003. godine.a) Ovde se vidi kako je umirovqeni Atanastije

Jevti} primitivno odgovarao na moje pismo{vrqaju}i ga i prepravqaju}i ga kao da je onprvosve{tenik Noje

7) Pismo Episkopu Longinu Beograd 16. novembra2005. godine

8) Pismo Milice Keserovi} prot. @arku Gavri-lovi}u

9) Otvoreno pismo, Wegovom preosve{tenstvuepiskopu ì~kom GG Hrizostomu Stoli}u, 16.juna 2008. godinea) Dodataka pismo, Kraqevo, Episkopija, man.

@i~a10) Pribele{ka o razgovoru sa mitropolitom

Amfilohijom Radovi}em, 8. septembra 2008.godine (pisano sa zaka{wewem vi{e od godinudana).

9

287

287

289289

292

295

298

300

301

310

315

319

321

322

326

ÊTVRTI DEO: PISMA DR@AVNIM ZVANI^NICIMAJUGOSLAVIJE I SRBIJE

1) Pismo Josipu Brozu u vezi ne dobijawa paso{a1962 godine

2) Pismo Stipi [uvaru, predsedniku CK SKJ.a) Kako, dakle, stoje stvari sa Milom

Budakom?3) Teatralnost zvana “[uverijada”, 23. decembra

1988. godine4) Otvoreno pismo dr @arka Gavrilovi}a, Ko-

minternovsko – vatikanskoj vrhu{ci dela APVojvodine

5) Pismo predsedniku SO Vra~ara o ru{ewudozvoqene gradwe, 10. marta 1984. godine

6) Radi budu}nosti srpskog naroda treba odbaci-ti komunizam. Odgovor na otvoreno pismogospodina Radisava Filipovi}a, pukovnikaJNA u penziji od 19. marta 1990. godine. Podnaslovom: “Zbog budu}nosti Srpskog narodatreba odbaciti Milo{evi}a i Dra{kovi}a”.a) Distancirali ste se od zlotvora i ratnog

zlo~nica – Josipa Broza.b) Komunizam je najve}a nesre}a ~ove~anstva.v) Od preostalih komunista me|u najboqima

jesu Milo{evi} i Dra{kovi}.g) Komunisti i êtnici – pro{lost.

7) Gospodinu Anti Markovi}u, predsedniku SIV-ai Savezu reformisanih jugoslovenskih snaga.a) [ta }e Srbima Jugoslavija, ako su narodi u

woj srbofobi~ni i optere}eni mr`womprema Srbima. 18. septembra 1990. godine

8) Pismo javnosti, „KO ]E BITI SRPSKI PATRI-JARH?“ iz ~asopisa „Zbiqa“ broj 27.a) Ko }e biti patrijarh srpski?b) Da li se sveti arhijerejski sinod SPC opre-

delio za ateisti~ku i komunisti~ku poli-tiku; Svetom Arhijerejskom Sinodu SPCsaop{tewe

10

332

332334

335

341

343

347

348

348349

351352

354

355

357357

358

v) Crkva nije osudila stranke koje su ubileBoga u na{em ~oveku

g) Kako SPC misli da sara|uje sa novimstrankama?

e) Zar se Sveti Sava nije bavio politikom?`) Skriveno navijawe za komuniste.

9) Pismo generalnom direktoru i glavnom ured-niku lista Politika, gospodinu Darku Ribni-karu, 20. avgusta 2001. godine

10) Zahtev Ustavnom sudu Srbije za ocenuustavnosti ove naplate, 23. novembra 2001.godine

11) Pismo predsedniku savezne republikeJugoslavije, Gospodinu Dr Vojislavu Ko{tuni-ci, li~no na ruke, 2. marta 2002. godine

12) Pismo Goranu Svilanovi}u, ministru MIP-a,Pismo javnosti o otu|ewu teritorije, upu}enoi dràvnim vlastima i Sinodu, o Svilanovi}ui Piculi, 6. maja 2002. godine

13) Pismo engleskom ambasadoru, crkvenim idràvnim vlastima u vezi „molitvenogop{tewa“ i demonstracija pred Patrijar{ijomu pono}, 24. decembra 2002. godinea) Da se predstavimb) Ne{to o deci koja su protestovala pred

Patrijar{ijomv) Stawe u Srpskoj pravoslavnoj crkvig) Za{to se bune od Hrista otu|eni sve{te-

nosluìteqi koji su uzrokovali ove demon-stracije?

d) Sa kakvim pravom ustaju protiv svoje deceobezbo`ni politi~ari koji ne znaju verusvojih otaca, za koju su na{i preci krv lilii ìvote svoje dali, a oni je ni ne poznaju?

|) Za{to nam, i sa kakvim pravom, pretiengleski ambasador?

e) Ukupna zapadna ogre{ewa prema srpskomnarodu kao uzrok ovih demonstracija

11

359

360361362

366

368

370

372

383383

384384

385

386

387

389

`) Kosovo - du{u srpskog naroda - Zapad osmi{-qeno predaje ~itav vek u ruke na{ih nepri-jateqima

z) Ako i{ta ima sveto za{ta vredi umreti, to jena{a mnogostradalna vera

i) O u~ewu i kanonima Pravoslavqa u kontek-stu zajedni~kog molitvenog op{tewa

j) Kanonima Pravoslavne crkve u vezi molit-venog op{tewa

k) Zakqu~ak14) Pismo Ministru zdravqa, G. TOMICI MILO-

SAVQEVI]U u vezi pozitivne liste lekova,Li~no na ruke, 6. septembra 2004. godine

15) Pismo SAVETU MINISTARA DR@AVNE ZAJED-NICE SRBIJE I CRNE GORE, u vezi povla~ewatu`be protiv NATO-a i Kosova a) Problem oko ucena iz Ha{kog Tribunala je

krajwe problemati~an16) Pismo svim relevantnim nadle{tvima Srbije,

o za{titi svojih sve{teni~kih i qudskihprava, 6. maja 2004. godinea) O za{titi svojih i sve{teni~kih prava

17) Pismo ambasadoru Izraela. Srpska Pravo-slavna Crkva na Razme|u Istoka i Zapada, 22.januara 2002. godinea) Neta~ni i nepravedni napadi na moju li~-

nostb) Utrostru~eni napadi na moj moralni

integritetv) Neopravdane optu`ba protiv mene svim rel-

evantnim vlastima u zemqi i inostranstvug) Da li je sloboda zagarantovana samo Jevre-

jima ili i Srbima?d) Srbi su uvek prema Jevrejima bili prijateqi|) Ja se ipak pitam u ~emu je moj “greh”?e) Servilnost na{e vlasti prema gospodarima

mo}i`) Pravo napadnutog na li~nu odbranu mora da

bude osnovno qudsko pravo

12

393

393

395

398400

402

404

409

419419

424

425

426

426

427428430

432

433

z) “Mili Boè {ta }u i kako }u, Kojem }u seprivoqeti carstvu?”

i) Star sam da mogu da se uzbudim zbog makakvih pretwi i zastra{ivawa

18) Pismo uredniku lista Ve~erwih novosti,odgovor na pismo episkopa Grigorija, 11. decem-bra 2008. godine

PETI DEO: O NE DOPUSTIVO MALOJ PENZIJII RAÛNIMA „INFOSTAN“-A

1) Pismo Milki Planinc, predsedniku SIV-a uvezi komunalija, 14. juna 1985. godine

2) Pismo Zoranu \in|i}u, predsedniku VladeSrbije, Predstavka, reklamacija na EDB ra~un,15. oktobra 2001. godine

3) Pismo Bogdanovi}u o diskriminatorskog napla-ti poslovnog prostora, 14. marta 2001. godine

4) Pismo Gospodinu Borisu Tadi}u, predsednikuRepublike Srbije, li~nona ruke

5) Pismo mimistru pravde Gospodinu VladanuBati}u, li~no na ruke 28. januara 2002. godine

PRILOZI KWIGE “DAVID PROTIV GOLIJATA”

13

435

438

441

445

445

447

451

454

455

458

14

Izviwavamo se ~itaocimazbog eventualnih slovnih gre{aka u tekstuzbog izostanka vremena za uzornu korekturu

Kwigu moète naru~iti natelefon: 011/ 344-12-29

Tira`: 50 primeraka

PRVI DEO:PISMA SVETOM ARHIJEREJSKOM

SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

1) PISMO SINODU O POLITI^KOM ANGA@OVAWU

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, Beograd, 30. april 1990. godine

Odluka Svetog arhijerejskog sinoda SPC br. 176/Zap. 87od 10. februara 1990. godine, koja mi nije nikadazvani~no uru~ena niti saop{tena, dovela je do toga da

sam do sada dva puta pozivan na saslu{awe kodArhijerejskog namesnika grada Beograda, odnosno, jednomsaslu{avan, a drugi put pozvan na saslu{awe. Napomiwemda se ne radi o neposlu{nosti Crkvi sa moje strane, jer samja pre ove odluke Sinoda ve} bio opredeqen, a odlukaSinoda nije mi nikada zvani~no saop{tena. Pre nego {to seosvrnem na samu odluku èlim da je citiram.

Tekst odluke glasi:“Umoliti Preosve}enu GG Eparhijske arhijereje da pozovu

podru~no im sve{tenstvo da se, u novonastaloj politi~kojsituaciji u Jugoslaviji, politi~ki javno ne opredequju i nepristupaju ni jednoj novoosnovanoj partiji, odnosno poli-ti~koj stranci.”

Imam utisak, koliko poznajem Ustav SPC (~l. 70, ~l 24 i30) da sveti arhijerejski sinod nije mogao doneti ovu iovakvu odluku, ve} da je za to ovla{}en Sveti arhijerejskisabor SPC (Ustav SPC ~l. 69., t. 10), te iz te formalneta~ke gledi{ta ova odluka izaziva moj komentar.

Pre svega sama formulacija odluke “javno” i “novoosno-vanoj” pobu|uje moje interesovawe i negodovawe, po{to imajuprizvuk nespretne formulacije i, ~ak, diskriminacije, pami je nejasno za{to je ona, u ovakvoj formulaciji, uop{tedoneta: da li zato da se sve{tenicima zabrawuje da se javnoopredequju za nove politi~ke stranke i da idu u neku vrstu

15

politi~kog podzemqa, ilegale, to jest da mogu tajno da sepoliti~ki opredequju za bilo koju partiju; ili je, pak, ovaodluka da se za{tite oni sve{tenici koji su se, poodavno,javno opredelili za “staroosnovane” politi~ke partije lev-ice, kakve su, na primer, KPJ, SKJ, SSRN i drugi oblicilevi~arewa, u ~ijoj slu`bi je i Sve{teni~ko udruèwe, akoje su – levi~arske organizacije i partije razorileduhovnost Srba, sapele SPC i wenu aktivnost, uni{tilena{u tradiciju, razorile porodicu, selo i grad, preselilemnoge radnike u inostranstvo, ubile Boga u na{em ~oveku.Pa, ipak, Crkva do sada ni jednim svojim migom nije osudilaove politi~ke stranke niti zabranila svojim sve{tenicimada im pristupaju i da se sa tih pozicija bave politikom nitije, dakle, ikada pozvala i jednog sve{tenika koji je bio ~lanKPJ ili SKJ, odnosno SSRN ili Sve{teni~kog udruèwa daga saslu{a za wegovu politi~ku aktivnost u levi~arstvu, dali “straha radi judejskog” ili ne, ja u to ne ulazim. Ali, zatoje mene Crkva dva puta pozvala na saslu{awe za to {to sampristupio “novoosnovanoj” politi~koj stranci, ne partiji,koja ima za ciq duhovnu obnovu srpskog naroda, pre svegaobnovu vere i morala, kulture i tradicije.

ûo sam nezvani~no da sam posledwi put tuèn od nekegrupe sve{tenika, smi{qene da rade po receptu NKVD-a uCrkvi, obrazovane da daje karakteristike pojedinimsve{tenicima i predlaè wihovo unapre|ewe (ne znam dali je to nova grupa GG sve{tenstva). Pa kako ne pristajem dadajem izjave na anonimne tu`be, ve} samo ako je poznat mojtuìlac i navedena krivica koja mi se stavqa na teret, toovim putem dajem svoje mi{qewe i o pomenutoj grupisve{tenika i o odluci Sinoda koja me je iznenadila.

Svima je poznato da je na{a Crkva episkopalna po svomeustrojstvu i da Eparhijski arhijerej ima dosta svojih organapreko kojih moè da prati rad i vladawe svakog sve{teni-ka. Do sada, koliko mi je poznato, Episkopovo “oko” i “uho”bio je Arhijerejski namesnik i sada kada je Episkop dobiovi{e “o~iju” i “u{iju”, pogotovu {to je u toj grupi ima ilevi~ara kojima tu nije mesto, bojim se da ne}e mo}i daraspozna dobre sve{tenike. I ba{ ti levi~ari, po svomedosada{wem radu, boqe re~eno, neradu ne bi smeli da imaju

16

rukovode}e mesto u Crkvi. Pogotovu ne sada kada se u celomsvetu obelodawuju razaraju}a uloga levi~ara svih boja.

S druge strane, opredeqewe Svetog arhijerejskog sinodada se sve{tenicima zabrawuje da se javno opredequjunovoosnovanim politi~kim strankama, iako ima dobrenamere, moè se shvatiti pogre{no: da u vreme kada i samaSPC diè svoj glas protiv mnogih diskriminacija i neprav-di kojima je bila izloèna i sama traì da se mewa Ustav izakoni koji reguli{u politi~ki tretman Crkve, ~ime se iona bavi politikom, i to sa pravom. A {to da se unovonastaloj politi~koj situaciji u Jugoslaviji kaè o poli-ti~koj delatnosti Rimokatoli~ke crkve, islamskog funda-mentalizma – xihada – koji se dobro organizuju i politi~kii prete Srbima i SPC da ih zbri{u sa istorijske pozornice.I sada kada bi trebalo da i SPC pove}a svoju sveukupnuaktivnost na svima stranama gde Srbi ìve, da se boqeorganizuje i koristi svoje potencijale ona, ovom odlukomunosi defetizam, oportunizam, propu{ta da jedno velikopoqe delatnosti, kakvo je stvarawe demokratije parlamen-tarnog tipa i duhovne obnove srpskog naroda, ostanenepokriveno sa sve{tenicima koji se i do sada nisu, sa~asnim izuzecima, bogzna {ta pokazali na ovom poqu.

Osim toga, i {to je najneugodnije, nije li i ovakvomodlukom Svetog arhijerejskog sinoda iskazano opredeqeweza propalu i od naroda odba~enu ateisti~ku i komunisti~kupolitiku, kada se zabrawuje sve{tenicima pristupawe“novoosnovanim politi~kim strankama”? Pa kako Crkvamisli sutra da sara|uje sa tim “novoosnovanim politi~kimstrankama”, ako dobiju na slobodnim izborima, a treba da ihdobiju ako ti izbori budu slobodni, kada danas zabrawujesve{tenicima i pristup tim strankama? Rimokatoli~kacrkva je ubacivala svoje qude, tajno i javno u Kominternu, naSolunski front, u Tu|manovu profa{isti~ku organizaciju,verujem i u druge formacije vlasti u Jugoslaviji, a i musli-manski fundamentalizam to ~ini, kao {to pokazuje slu~ajbra}e Pozderac i Fikreta Abdi}a, a na{e Crkva namazabrawuje da se organizujemo, makar i politi~ki, ako se podpolitikom razume briga za svoj narod i za svoju Crkvu. Iobi~no oni koji malo rade na duhovnom organizovawu u svome

17

narodu, grlato ustaju u Crkvi protiv politi~kog organizo-vawa sve{tenstva. Oni koji se bore za pozicije u Crkvi,ustaju protiv onih koji se bore za pozicije Crkve. Oni koji sebave levi~arstvom u Crkvi, ustaju protiv desni~arstva uwoj. Oni koji malo rade, pi{u, daju negativne karakteris-tike onima koji ne{to pi{u i rade za svoj narod.

Koliko mi je poznato na{a Crkva nije nikada do sadazabrawivala sve{tenicima da rade na sveukupnoj nacional-noj ba{tini svoga naroda: kulturnoj, verskoj, nacionalnoj,politi~koj i svakoj drugo, o ~emu se mogu dati brojni vaqanidokazi. U tom smislu Crkva nije nikada zabranilasve{tenicima ni da se bave politikom, ako se ve} tako morada {titi svoj narod i interese Crkve. I kada je to na{aCrkva, osim u doba komunizma, zabrawivala sve{tenicimada se bave politikom? I to Crkva zabrawuje ne bavqewepolitikom uop{te nego bavqewe antikomunisti~kom poli-tikom.

Ko, u Crkvi ili izvan we, moè s pravom da nam kaè: gdesu granice u Svetosavqu izme|u: verskog, nacionalnog, kul-turolo{kog i politi~kog? Nije li, ba{, sam Sveti Sava ovedve oblasti duha objedinio u jednu jedinstvenu – Sveto-savqe – zalaù}i se za nezavisnu dràvu, samostalnuCrkvu, slobodu vere?

Zar se Sveti Sava nije, istovremeno, bavio i pravom poli-tikom, ekonomijom, diplomatijom, pravom, pored toga {to jebio Arhiepiskop? Nije li i{ao u tabor odmetnutog BugarinaStreza da sa wim pregovara o politi~kim temama? Zar,tako|e, on nije i{ao na dvor ugarskog kraqa da bi otkloniovojnu i politi~ku opasnost po Srbiju? Nije li ustao protivsvog ro|enog brata, kraqa Stefana Prvoven~anog, kada jeovaj hteo radi krune da pot~ini svoj narod pod papu? I zarnije napustio Srbiju ne slaù}i se sa politikom svogabrata? I najzad nije li ustao i protiv politike svoga sinov-ca, kraqa Radoslava, kada je hteo da pot~ini Crkvu idràvu pod vlast Ohridske arhiepi-skopije i svog mo}nogtasta, epirskog despota i cara Todora?

Gde je u Svetosavqu granica izme|u duhovnog i profanog,verskog i politi~kog, nacionalnog i nadnacionalnog? Zarbrojni patrijarsi, episkopi, sve{tenici, monasi koji su sa

18

svojim narodom delili zlo i dobro, u zbegovima i seobama,predvodili ga u bunama i ustancima, mogu biti ìgosani dasu se bavili politikom? [ta da kaèmo za Haxi-\eru, Haxi-Ruvima, Melentija Pavlovi}a-Dobo{ara, Vladiku temi{-varskog i vr{a~kog, patrijarha Arsenije ârnojevi}a III,protu Matiju Nenadovi}a, popa Luku Lazarevi}a i mnogedruge, koji su se perom i delom, krstom i pu{kom, verom ipolitikom, borili protiv neprijateqa svoga naroda? Zarone, kaèm, koji su se borili “Za krst ~asni i slobodu zlat-nu”, kroz na{u istoriju, od Kosovskog Stradali{ta donajnovijeg mu~enika Vladike Varnave Nasti}a, koji nisuumeli da odvoje borbu za krst od borbe za slobodu, smemookarakterisati da su politi~ari?!

I zar na{a Crkva koja nije do sada nikada zabrawivalasve{tenicima da pristupaju razornoj komunisti~koj partiji,transmisionom socijalisti~kom savezu, kamufliranomsve{teni~kom udruèwu, koja nije nikada do sada pozvalaove sve{tenike na odgovornost zato {to se bavelevi~arskom politikom, a me|u wima ima i takvih koji su naBogoslovskom fakultetu i sada, na parohijama i drugimstrukturama Crkve i to aktivni, sme, moè i ima moralnopravo da mene poziva na odgovornost zato {to se bavimdesni~arskom politikom u obnovi srpskog naroda?! Zar oninapu{taju svoje redovne du`nosti, ~ak i predavawe studen-tima, i odlaze u SSRN da se bave politikom, ne gre{e vi{eod mene koji sam penzioner i nemam nikakvo zaduèwe uCrkvi, te ho}u, na ovaj na~in, da pomognem svome narodu iCrkvi da se organizuje pred ~equstima xihada sa Istoka iVatikana sa Zapada?! Ako Crkva wih nije pozivala nikadana saslu{awe, s kojim moralnim pravom poziva mene?!

Slobodan sam da dodam da Crkva nije htela da se me{a upoliti~ko opredeqewe svojih vernika i sve{tenika ni zavreme rata i nije se, u toku pro{log rata, prikqu~ila poz-natom Nedi}evom “Apelu”. Po kojoj logici i po kom kanonu,pomesnog ili vaseqenskog sabora moè sada crkva da osudione sve{tenike koji se bave politikom u slu`bi obnoveduhovnih vrednosti i svome narodu? Da li Crkva izjedna~ujebavqewe politikom u jednoumqu i vi{estrana~koj demo-kratiji?

19

Stoga je zabrana sve{tenicima da se javno opredequju zanovoosnovane politi~ke partije skriveno navijawe vode naizan|ali vito ateisti~ke politike u licu komunizma koja jepretrpela poraz u svim delovima sveta, izuzev Srbije,Albanije i Kine. Zalagawe da se sve{tenicima zabranipolitika jeste recidiv ateisti~ko-komunisti~ke propa-gande, odnosno, zavera protiv hri{}anstva, kako bi seCrkva odstranila iz aktivnog dru{tvenog ìvota, da jevera, toboè, privatna stvar svakog gra|anina, da Crkvutreba sabiti u porte, na grobqa, oduzeti joj {kolu, medijekomunicirawa, svesti je samo na pro{lost, kako bi je lak{emogli dotu}i, uni{titi, omogu}iti samo “posve}enima” –laicima da se bave politikom. To jest Crkvi ostaviti samotzv. verske probleme, a probleme kulture, umetnosti, naci-je, verske katihizacije dece, haritativne delatnosti izdvo-jiti iz tog konteksta. Me|utim, problemi kulture su neodvo-jivi od problema vere i nacionalni problemi od ~isto ver-skih, kako to dobro pokazuje ovo na{e duhovno siroma{novreme. Znano je svima da se Crkva pod komunizmom nijesmela baviti ni ~isto verskim problemima: nije mogla daobnovi u ratu i posle rata poru{ene bogomoqe, da se bavikatihizacijom dece i omladine, haritativnom delatno{}u.I to, uglavnom SPC koja je, uzgred da kaèmo, imala “dobreodnose sa vlastima” (~itaj komunistima). âk i verskisekta{i imaju boqi tretman pred vlastima, jer su brojnehramove kupili, po svi zabitim delovima na{ih gradova isela i uspe{nije vr{e katehizaciju od nas, nego SPC koja teku posledwe dve godine nalazi na predusretqivost novihqudi.

A ti verski sekta{i, dobro organizovani i pla}eni, idu poduhovnom grobqu na{eg naroda kao razni emisari, Kri{ne iMurte, jogini i egzoterici, zagovornici transcendentalnemeditacije, teosofije i astrologije, idu kao svetski emis-ari i spasiteqi, nude}i na{em narodu “pravu veru”, truju}iga i raslojavaju}i na{e porodice i narod. I umesto da Crkvapove}a svoju aktivnost na ovom poqu, kako to ~ine druge kon-fesije, da sve{tenici u svakoj prilici govore omladini ideci o veri i Hristu, sve{tenici moraju dobiti odobrewe odvi{ih vlasti za svaki nastup u javnosti, za svaku tribinu,

20

skoro za svaku re~. A i xihad je u{ao u na{ narod: Kosovo,Sanxak, Novi Pazar, delovi Bosne svedo~e o velikompotiskivawu srba. Poznato je kako je Fikret Abdi}, kaokomunista, organizovao hoxe u Bosni, pomagao gradwu xamijeu Zagrebu.

Dakle, svuda se vernici i laici organizuju, a nas na{iqudi vezuju slepom poslu{no{}u kako bi nam zabranili dase me{amo u politiku koja nas je do ovih jada i dovela i to uvreme kada nam spremaju om~u sleva i zdesna, sa Istoka iZapada. Nije li servilna poslu{nost isto tako greh kao iosiona prepotentnost, kojih sam li{en, jer èlim da budemposlu{an, ali ne servilan.

Osim toga, odluka Svetog arh. Sinoda da se sve{tenicimazabrani da pristupaju novoosnovanim politi~kim strankamasuprotna je Op{toj deklaraciji o qudskim pravima, i to ~l.6., 19., 20., 21., koju Deklaraciju je ratifikovala i na{adràva, a mislim da je priznaje i SPC koja je ~lan Svetskogsaveza crkava.

Stoga molim Sveti arhijerejski sinod SPC da povu~e svojuodluku o zabrani sve{tenicima da pristupaju novoosnovan-im politi~kim strankama kao nelogi~nu ili da ovu mojumolbu uputi Svetom arhijerejskom saboru na ovogodi{wezasedawe radi kona~nog odlu~ivawa po ovom pitawu.

Posle odluke na{e najvi{e crkvene instance ja }u zauzetisvoj stav zavisno od te odluke.

Istina, meni se preti li{avawem ~ina zbog takvog mogastava.

@elim d kaèm da ja nisam ro|en kao sve{tenik i nemoram da umrem kao sve{tenik, iako bi me mnogo zaboleloda me neko zbog tako trivijalnih stvari li{i ~ina. Ali,jedno je sigurno da }u se truditi svim srcem da sa~uvam ~ini umrem kao ~ovek.

Ostajem u sinovskoj odanosti prema na{oj Crkvi i svomenarodu.

Beograd,30. aprila 1990. godine

U~tiv,Protojerej @arko Gavrilovi}

21

2) PISMO SINODU O OBUSTAVI SARADWE SA ENCIKLOPEDIJOM PRAVOSLAVQA

POVERQIVA PISMAMITROPOLITA ZAGREBA^KOG G. JOVANA SA SVETIMARHIJEREJSKIM SINODOM SPC, U VEZI DATOG MIBLAGOSLOVA ZA ENCIKLOPEDIJU PRAVOSLAVQA

Pravoslavni MitropolitEparhije zagreba~ko-qubqanske 241000 ZAGREBTrst, 14. Jula 1998 godinePredmet: Uredni{tvo Enciklopedije Pravoslavqa

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODUSRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVEBEOGRAD

âst mi je izvestiti Sveti arhijerejski sinod Srpskepravoslavne crkve da sam prilikom posledweg borav-ka u Beogradu od 6. do 12. jula 1998. godine primio

pristiglu po{tu na moju adresu i odluke Svetog arhijerejskogsinoda za Na{u kancelariju, pa izme|u ostalog i pismoUredni{tva Enciklopedije pravoslavqa od 10. juna 1998.godine u kome potpisnici Uredni{tva (1. @arko Gavrilovi};2. Zoran Glu{~evi} i 3. Slobodan Filipovi} - nije se pot-pisao) {aqu svoj poziv za saradwu od 8. juna 1998. godine. Upismu je na sredini i faksimil odluke Svetog arhijerejskogsinoda SPC, SIN br. 531/zap. 303 od 26. marta 1998. godineve{to ukomponovan u ciqu davawa saglasnosti za ovaj izda-va~ki poduhvat. Na po~etku pisma sa desne strane je likSvetog Save (Mili{evska), i na kraju pisma pe~at sa tek-stom: “Uredni{tvo Enciklopedije Pravoslavqa, Beograd” iu sredini lik Svetog Save.

Kako Srpska pravoslavna crkva jo{ do sada nije izvr{ilaregistraciju i za{titu autorskog prava u ciqu o~uvawacrkvene imovine, doga|aju se razne zloupotrebe po~ev odpatrijar{ijskog grba i zastave SPC, Mili{evskog BelogAn|ela, Svetog Save, Cara Lazara i Carice Milice, i da nenabrajam, jer bi spisak bio veoma velik i skoro beskrajan.

22

Sli~no je i u izdava~koj delatnosti, jer se skoro i ne se}amokada je posledwi put iza{la Spomenica u izdawu Svetogarhijerejskog sinoda. Izdava~ka ustanova Srpskepravoslavne crkve rasto~ena je na razne na~ine i sada suEparhijske izdava~ke ustanove dobile prioritet, aPatrijar{ija se nalazi u pasivi. Na sajmu kwiga u Beograduu mnogo teìm vremenima ponosili smo se izdawimaizloènim na {tandu Svetog arhijerejskog sinoda, a sada tonije slu~aj. Radujemo se da su se pojavili {tandoviEparhijskih izdava~kih ustanova na Sajmovima kwiga uBeogradu, ali u nikom slu~aju to nije smelo da se dogodi bezu~e{}a Svetog arhijerejskog sinoda. Wegova Svetost na{Sveti Patrijarh Pavle osve{tao je Radio Svetigore(Svetigora Br. 74-79). Radio “Glas Crkve” u Eparhiji{aba~ko-vaqevskoj uspe{no emituje svoj program kao pozna-ta sna`na izdava~ka ustanova. Sve je to za pohvalu, ali memalo zbuwuje nedavni ~lanak iz “Politike” od 9. jula 1998.godine, str. 14. “Adventisti nelegalno emituju program” odMirjane Kuburovi} i postavqeno pitawe: “… kako to da prva“crkvena” radio frekvencija bude dodeqena adventistima,a ne Pravoslavnoj crkvi koja je ve}inska u Beogradu iSrbiji…” U “Pravoslavqe” br. 746 na 9. strani Petar V.[erovi} pi{e u rubrici: Savremena Tema o Srpskojpravoslavnoj crkvi i internetu i prikazuje fotografiju:Ruska pravoslaviaja cerkov”!?, a tek u slede}em broju 747str. 9., u nastavku: “Srpska pravoslavna crkva” i fotografi-ja Patrijarha Pavla! Pored Patrijar{ijske {tamparijexepni kalendar za 1994. godinu {tampao je BIGZ, a za 1999.godinu {tampa “Kultura”. Patrijarhove tri kwige: “Da nambudu jasnija neka pitawa na{e vere”; izdava~: Izdava~kifond Arhiepiskopije Beogradsko-Karlova~ke, a da ne spomi-wem pri~u oko ranije Patrijarhove kwige promovisane naSajmu kwiga u Beogradu i Milanskog izdava~a o Svetiwamana Kosovu, koji je dobio i Orden Svetog Save prvog reda! Uovakvim slu~ajevima ba{ sada nam ni{ta nije jasno! Mo`dasu se iz te “dobrote” SPC inspirisali i na{i fudbaleri nasvetskom takmi~ewu sa Nemcima, pa dali autogol, umesto dasmo doìveli pobedu kao koji su do{li do ciqa! (“Qekaru,izlije~i se sam..”(Lk.4,23)).

23

Zato ovu Pravoslavnu Enciklopediju ne izdaje Svetiarhijerejski sinod sa Bogoslovskom fakultetom SPC uBeogradu i Libertivilu, Muzej SPC, u saradwi sa SANU kao{to su nam pomagali vredni Akademci velika i u svetu poz-nata imena, u izdavawu Spomenica SPC Svetog arhijerejskogsinoda, Univerzitet, Matica Srpska, vredni nau~ni radniciSANU (Miodrag Petrovi}), Narodne biblioteke Srbije,Arhiva, Narodnog muzeja; \or|e Trifunovi} (Azbu~nikSrpskih Sredwovekovnih kwièv-nih pojmova, Beograd,1990. - posve}uje Profesoru Lazaru Mirkovi}u!) Protivim seodluci Svetog arhijerejskog sinoda SIN br. 531/zap. 303 od26. marta 1998. godine i iz razloga, {to nije izvr{ena odlu-ka Svetog arhijerejskog sabora Asbr. 27/zap. 46. od 16. maja1972. godine o izdavawu Enciklopedije Srpske pravoslavnecrkve povodom 1.100-godi{wice primawa hri{}anstva uSrba i molim Sveti arhijerejski sinod da obustavi saradwuSrpske pra-voslavne crkve sa Uredni{tvom Enciklopedijepravo-slavqa u Beogradu i da se ceo predmet putem raspisadostavi Visokopreosve}enim Mitropolitama i Preosve-}enim Arhijerejima, ~lanovima Svetog Arhijerejskog saboraSPC i da se izvr{i odluka SAS o izdavawu EnciklopedijeSrpske pravoslavne crkve i Enciklopedije Pravoslavqa.Taj projekat trebao bi da nas pokrene i na centralizacijuSrpske pravoslavne crkve, jer smo u sada{woj praksipobrkali prioritete. Molim Sveti Arhijerejski sinod da seovaj predmet dostavi Svetom arhijerejskom saboru u prvomwegovom sazivawu na razmotrewe i odluku.

Svetom arhijerejskom sinodu odani

+MITROPOLIT ZAGREBA^KO-QUBQANSKIJovan

24

PISMO SVETOM ARHIJEREJSKOMSINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODUSRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVETRST, 14. jul 1998. godine

âst mi je dostaviti Svetom arhijerejskom sinodu u pri-logu pod dopunu ./.M.Br.394/98; i kratka saop{tewaVisokopreosve}enim Mitropolitima i Preosve}enoj

Gospodi Arhijerejima moje pismene izjave i zalagawe zapromenu odluke Svetog arhijerejskog sinoda SIN br. 531/zap303. dod 26. marta 1998. godine da se Enciklopedijapravoslavqa {tampa u izdawu Svetog arhijerejskog sinodaSrpske pravoslavne crkve, a ne Uredni{tvo Enciklopedijekojima je to sada poverio i sa se zabrani i obustavi sarad-wa Srpske crkve sa tim Uredni{tvom i da Srpska crkvaizvr{i svoju odluku SAS iz 1972. godine i od{tampaEnciklopediju Srpske pravoslavne crkve u svom Sinodskomizdawu.

Nisam u mogu}nosti da svima dostavim ovaj predmet jernisu svi faks aparati u funkciji, a neka Gospoda Arhijerejii nemaju i nije dostupno da im se po{aqe, pa molim Svetiarh. sinod da ovaj predmet dostavi svima ~lanovima Svetogarhijerejskog sabora na pro~itawe i odluku.

Episkop slavonski Lukijan i administrator Eparhijetemi{varske ima informaciju iz tog dela na{e Crkve, kojamoè biti od velike koristi za Enciklopediju. Preosve}eniVladika Nikanor bio je na studijama u MDA pa znawe Ruskogjezika moè biti od koristi na izdavawu Enciklopedije.Episkop Longin tako|e je bio na studijama MDA i zna ruski iengleski jezik, a sada kao administrator MitropolijeNovogra~ani~ke dragocene podatke moè da sakupi zaizdawe Enciklopedije i da najnoviju istoriju Srpske Crkveu Eparhiji dalmatinskoj obradi za Enciklopediju. VladikaVasilije, episkop sremski i Vladika Mitrofan bili su stu-denti u Bukure{tu i poznaju Rumunsku pravoslavnu crkvu.Episkop biha}ko-petrova~ki Hrizostom bio je na studijama uSolunu i zna gr~ki jezik i sada u najteìm uslovima u svojoj

25

Eparhiji moè da ilustruje najnoviju istoriju Srpske crkve utim krajevima i to }e biti dragoceni podaci zaEnciklopediju. Episkop ose~ko-poqski i barawski GospodinLukijan moè da izloì i svoja iskustva iz ManastiraBo|ana i da kaè interesantne podatke o wegovoj zbircistakla i da opi{e najnovije stawe u Eparhiji, {to }e bitidragoceni podaci za Enciklopediju. Episkop Justin imavrednih predela u svojoj Eparhiji, poznaje gr~ki jezik uzsaradwu svoga duhovnog oca Episkopa Artemija moè dareferi{e dragocene podatke za Enciklopediju. EpiskopSava iz Australije zalaè se za jedinstvenu celinu Novo-gra~ani~ke Mitropolije i Srpske pravoslavne crkve, {to jefunadamentalno pitawe za prosperitet na{e Crkve. Sveovo pi{em sa najboqim namerama za Srpsku crkvu.

Svetom arhijerejskom sinodu odani,

+MITROPOLITZAGREBA^KO-QUBQANSKI

Jovan

26

PRILOZI PISMU MITROPOLITA JOVANA

PATRIJARHU O ENCIKLOPEDIJI

WEGOVOJ SVETOSTIARHIEPISKOPU PE]KOM,MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM IPATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU Beograd, 12. jun 2001. godine

VA[A SVETOSTI,

Opet, po ko zna koji put, moram da Vam se obratim, uzobe}awe da to vi{e, bez te{kog jada, ne}u ~initi, jermi ni do sada nije pomoglo nikakvo moje obra}awe

Va{oj Svetosti.Pre neki dan pro~itah u dnevnoj {tampi da je Va{a

Svetost dala svoj prilog beogradskom muftijiod 1000 zapad-nonema~kih maraka, Haxi Hamdiji Jusufovi}u, za gradwuxamije u Beogradu.

Dragi Boè! [ta sam do~ekao: da srpski Patrijarh pomaègradwu xamija, a Srbi su prolili potoke krvi da isteraju iTurke i potur~ewake iz Srbije, da istrebe “gubu iz torine”,ako i zanemarimo da su Srbi skoro petstotina godina krvar-ili protiv svirepog okupatora. Kara|or|e i sve umnevojvode iz Prvog srpskog ustanaka su svojim ìvotimaplatili da biste i Vi, pored drugih, bili srpski patrijarh,a Vi pomaète gradwu xamija?! O, ~udnog li vremena! ~udnihli obi~aja! uzvikujem i ja zajedno sa Ciceronom. Kako radi-mo, tako nam i jeste. I zato nam je sve tako naopako: prvi supostali posledwi, a posledwi prvi. Mo`da je Va{ prilogpoliti~ki potez, u {ta se ja dobro ne razumem. Ja sam, i odVa{e Svetosti i od drugih koji se zaista bave poltikom,optuèn da se bavim politikom, ~ak mi je zapre}eno ira{~iwewem zbog toga. Ali, vidite da se i Vi baviteaktivno politikom. Pa, ako je taj Va{ prilog i to – poli-ti~ki trik, {to barem ne odvojiste makar jednu leptu, kaosvoj prilog ili prilog SPC, za Enciklopediju pravoslavqa,za koju ste mi uredno, preko Svetog arh. sinoda, dali

27

blagoslov? Nije li to vrhunac hipokrizije?! A izneveravaweHrista Gospoda i Wegove Crkve i da ne spomiwem?!

ûo sam ovih dana i to da ste, preko Svetog arh. sinoda,otkupili unapred 500 primeraka Enciklopedije pravo-slavqa koju izdaje “Savremena administarcija”, ~iji je ured-nik prof. g. Dr. Dimitrije Kalezi}, koji je radio tuEnciklopediju, koliko je meni poznato, bez ikakvog blago-slova SPC, a da Vi niste tu Enciklopediju ni videli u{tampi niti se upoznali sa wenom sadrìnom i vredno{}u,iako je Bogoslovski fakultet odbio da stane iza teEnciklopedije i da bude suizdava~. Pa, opet, i to nije smet-alo Va{oj Svetosti da pomogne dràvno preduze}e daopstane u ovoj besparici “prilogom” koji ste mu Vi unapreddali, za delo koje niko od merodavnih i meritornih u SPCnije video niti ocenio, a meni ste “natovarili na vrat” trimentora, tri supervajzera, od kojih dva ne mogu da stignu, odsvojih obaveza, da pro~itaju na vreme ni seminarske radovenego im to ~ine asistenti, a kamo li vi{etomno pisaweEnciklopedije. I to samo za to da ne bi ja ne{to napisao {tobi, nekome u Crkvi ili izvan we, smetalo ili da bi ste menispre~ili da ja ma {ta zna~ajno na vreme uradim.

Pitam Vas: moè li i sme li srpski Patrijarh da budenekome svedobra majka, a drugome zlehuda ma}eha?! Moèteli da se tako zlehudo pona{ate prema meni i toliko blago-naklono prema g. Kalezi}u?! Meni ste, stvar-no, to tvrdimodgovorno, zaista zlehuda ma}eha od kako ste na tronu icrkvenom kormilu Svetog Save. Niste takvi bili p{reVa{eg ustoli~ewa za patrijarha. Otkuda to i za{to?!

îme to samo ja toliko razgwevih Va{u Svetost, da setako pona{ate samo prema meni? Da samo meni zatvarateusta zabranama da drìm predavawa u inostranstvu, da miuskra}ujete bogosluèwa, iako nisam pod zabranom sve{ten-odejstvovawa, da mi spore~avate pravo da radim na dobrosvoje Crkve i svoga naroda, a da ~oveku, kome daju “kapom i{akom” komunisti na vlasti i komunisti u Crkvi, ~oveku kojije dobio stan, zajedno sa Va{im protojerejem miqenikom -koji “vedri i obla~i” u “beogradskom pa{aluku”, jer su oboji-ca, i ne samo wih dvojica sve{tenika, dobili stanove odkomunisti~ke Mrkowi}eve gradwe “Solidarnosti”, svakako

28

ne zabadava, ve} za usluge biv{em, propalom bezbo`nom,komunisti~kom reìmu, iako ta dva sve{tenika imaju i ku}ai stanova na pretek. Pa mu jo{ i Vi, Va{a Svetosti, unapreddajete, kao “pride u miraz”, novac da moè, bez ikakvenau~ne verifikacije i recenzije, da {tampa delo koje nijeprovereno od merodavnih faktora u SPC. Za{to, Va{aSvetosti, ako imalo Boga imate u sebi?! Za{to tolikogre{ite svoju du{u o mene?! Jesam li samo ja Va{ problemn?!Pa, ako jesam, za{to me ne ra{~inite i time spree~ite emojemrcvarewe?!

S druge strane, ako se neko, od potencijalnih donatora zana{u Enciklopediju javi i pita Va{e pulene u Patrijar{ijida li nam moè dati prilog za na{ rad, da li da i namasirim “udele” neku mrvicu sa “bogate trpeze narodne muke”,koju i Vi znate da tro{ite prema “liceprijatiju”, kako samiho}ete ili kako Vam drugi to kaù, Va{i miqenici odgo-varaju tim na{im potencijalnim donatorima da ja radim“privatnu Enciklopediju pravoslavqa”. Zar to nije licemer-je i svetogr|e, la` i neistina. Vama i wima ni{ta ne smetato {to imamo, za pisawe ove Enciklopedije pravoslavqa,pismeni blagoslov Svetog arh. sinoda SPC, a da va{{ti}enik to nema. Tako, ispada, kao da sam ja sam falsi-fikovao tu odluku Sinoda, da sam la`no potpisao tu|e ime– potpis na woj, da sam stavio na tu odluku tu|i pe~at. Pakad bi to uradio, za{to nisam jo{ u zatvoru? Za{to nistepodneli krivi~nu prijavu za la`no predstavqawe protivmene. Ako ste smatrali da sam, iz ma kojih razloga, nedos-toojan ili nedorastao ovom radu, za{to ste mi davalidozvolu?! Ako ste se svi skupa zaletili i dali mi blagoslovda radim ovaj posao, a posle se prisetili da ja, kao antiko-munista, mogu prozvati i napisati istinu o brojnim najam-nicima u Crkvi koji su radili po nalogu komunista, nkaìtemi to, skinite mi muku sa du{e i srca! Za{to }utkespre~avate ~ak i pomisao da radim na ovom delu?!

A da bi nesre}a, moja ili Va{a, {ta mislite ~ija?, bila~ak ve}a, Vi ste li~no, Va{a Svetosti, zabrawivali poje-dinim bogomoqkama, da ne navodim wehova imena, da mi nesmeju dati svoje ikone koje poseduju da ih skeniram zapotrebe ove Enciklopedije pravoslavqa, govore}i da “niti

29

ja smem da to od wih traìm, niti one smeju da mi te ikonedaju”.

O Gospode Boè, je li to mogu}e?! Kakva je to hipokrizijavere, morala, mr`we kod Vas prema meni i za{to?! Zar semoète spasiti sa tolikom mr`wom prema meni?! A Bog mi jesvedok da nemam ni malo mr`we prema Vama, ali imamopravdano negodovawe.

Za{to mi zabrawujete da radim ono {to mi Sinod dozvo-qava, a Vi u tom Sinodu predsedavate i vodite glavnu re~?!Za{to, i po sto puta kaèm, za{to Va{a Svetosti?! @elimrazloge i obja{wewe i to je moje qudsko pravo. Da li ste se, Va{a Svetosti, od Milo{evi}a ili od me|unarodnihme{etara, dobro nau~ili da ve{to uvodite sankcije samoprema meni, da zavodite {estostruku blokadu samo mogarada na Enciklopediji, tako da ja, do sada za ove ~etirigodine, nisam nikada dobio, niti od Vas niti od ma koga uSPC, niti, pak, od ma koje crkvene op{tine, ni jedan jediniprebijeni dinar pomo}i za ovaj rad koji prevaziulazi svemoje umne, fizi~ke i finansijske mo}i. A poznato Vam je daniko, nikada, dakle ni jedan pojedina~ki ~ovek, nije mogauspe{no da sam radi nikakvu Enciklopediju, ponajmaweEnciklopediju pravoslavqa, pa makar se on zvao i @arkoGavrilovi}. A molio sam Vas i prekliwao bezbroj puta, ~aksam se i pismeno obra}ao Va{oj Svetosti vi{e u tom smislu,mole}i Vas da nas pomognete.

Vi za muslimane imate novca, za “Savremenu adminis-traciju”, tako|e, samo nemate ni prebijenog marija{a zamene. âk sam traìo da intereveni{ete i kod “Bra}eKari}”, koje pose}ujete i odlikujete, da daju svoj prilog zaovaj rad, da se, “narodnom mukom” koju su ve{to prigrabili,iskupe i, preko pomo}i ovoga rada, pomognu duhovnu obnovuna{eg naroda. îme }ete kupiti Carstvo Boìje? âk i podpredpostavkom da sam Vam ja neprijateq, a nisam kunem Vamse Bogom ìvim, du`ni ste po nauci Gospodwoj da me volite,da se za mene Bogu molite i pomaète (Mt. 5, 44). Pisao sam,i molio, i g. Kalezi}a i Sveti arh. sinod, da se ne rasipaoskudna umna teolo{ka snaga u na{oj Crkvi sa radom na trienciklopedije pravoslavqa istovremeno, no ni|{ta mi nijepomoglo. Moje pisane molbe ostaju za “neka daleka pokole-

30

wa” da svedo~e o anarhiji, bezna|u i licemerstvu u SPC zavreme Va{eg pastirstvovawa.

Ali, sve moje dobre namere su bile uzalud. Sva ~etvoro-godi{wa moja muka, vapaji, molbe, prepiska sa Vama, nijepomogla, nije se, ~ak, dotakla Va{eg srca i Va{e savesti. Pa,gde Vi to, srpski Patrijar{e, ìvite? Kom svetu pripa-date? Na kojoj planeti se nalazite? Moèli se ignorisawemne~ije li~nosti, ne~ijeg rada, spre~iti taj rad?! Za mene jeto provokacija, izazov da jo{ priqe`nije, odanije, mukotrp-nije radim, ugledaju}i se na Gospoda Slave koga su raspeli,da bi nas spasio Svojim Vaskrsewem.

O~ito je da mi nismo na istoj planeti, a kamoli u istojCrkvi?! A da jesmo:Zar bi na{oj u mnogome siroma{nojbogoslovskoj nauci smetalo da bude stvarano vi{e vi{eenciklopedija pravoslavqa istovremeno, pod pret-postavkom da Vi podjednako pravi~no, arhipastirski,pomognete, kako g. Kalezi}a, kome niste podarili Svojblagoslov da to radi to za {to mu dajete novac, a on to radii bez Va{eg blagoslova, a mi smo traìli Va{ blagoslov, ipodarili ste nam ga, pa ste bili du`ni da pre nas pomognetenego g. Kalezi}a ili podjednako i wega i mene, ako steèleli da budete i ostanete mudar Arhipastir, kako bismo,ako treba, a ja kaèm da ne bi trebalo, radili istovremenona stvarawu dve enciklopedije pravoslavqa, pa neka Bog inarod presude ~ija je enciklopedija boqa, stru~nija i zanarod korisnija, ~ak mo`da kao iskupqewe {to do sada, uceloj istoriji ovog napa}enog naroda, nije ra|ena ni jednatakva enciklopedija? Mo`da bi to bilo i Va{e i na{eiskupqewe za vekovni nedovoqan nerad i veliku nemarnostna Gospodwoj i narodnoj wivi?

Umesto svega toga Vi ste krenuli samo da blokirate samomoj rad u ovom pogledu. Ne Vi sami, ve} zajedno sa mitropol-itom Jovanom, ~ija uloga u stradawu i pokr{tavawu Srba odstrane Tu|mana i nove “endehazije” jo{ nije dovoqno ispi-tana, koji je napustio svoju pastvu kao najamnik (ni, uvidev{ivuka grabqivoga i krvolo~nog (sr. Jn. 10, 9 – 10), sve{teno-jerarha koji je, po mnogo ~emu va{ sadrugu i sarabotniku,naro~ito po pismu kojke je uputio Sv, arh. sinodu u vezi radana na{oj Enciklopediji, ~ime ste “privoleli” ostale

31

~lanove Sinoda da donesu odluku da se {tampa i tre}a“Enciklopedija SPC”. A molio sam, ponavqam, usmeno i pis-meno, i Sveti arh. sinod i g. Kalezi}a, da se tako ne radi ida se ne rasipaju snage i ne razliva znawe u tri iste encik-lopedije, ali, {to je rekao \ura Jak{i} “Ja l` ne da |avo, jal` ne da Bog”. Elem, da se rade tri enciklopedije pravo-slavqa, u istom vremenu, u istoj dekadi, pokazuju da kadasnmo mi krenuli da radimo na tom poqu, da su mnogi za namakrenuli da to ometu i rade “svoje” enciklopedije. Sada trienciklopedije pravoslavqa lebde u vazduhu srpskog neba.êmu sve to?! Zar to ne dokazuje da u na{oj Crkvi, najblaère~eno, nema reda, da vlada haos i zbrka?! îjom krivicom,razmislite se?! Mojom, svakako, ne , jer ja nisam ni na kakvompoloàju u na{oj Crkvi. Na{ odavno rekao: “Riba smrdi odglave, ali se od repa ~isti”. Ose}am stid da to kaèm, alinemam druge poslovice da vaqanije potkrepim svoju tvrdwuo anarhiji i bezna|u na duhovnom nebu Srbije.

Sve se ovo de{ava, kako ja vidim bez imalo paranoi-~nosti, jeste samo za to da se blokira moj rad na enciklo-pediji koji sam po~eo pre pet godina, da se meni ne pomogne,da se spre~i da ja dovr{im ono {to sam, sa blagoslovomCrkve, zapo~eo i {to radim, uz pomo} svojih prijateqa,saradnika i po{tovalaca, punih pet godina.

Stoga zakwu~ujem da ste prema meni vi{estrukonepravi~ni, samo ste meni zlehuda ma}eha, kakva danas pos-toji samo u crtanim filmnovima. Na moje vapaje i moja prek-liwawa Vi ste ostali nemi, gvozdeni, sa fa{isoidnomhladno}om i ignorisawem, kako prema meni li~no tako iprema mojim vapajima, prema mome radu. Za{to, Va{aSvetosti?! Znate li, Va{a Svetosti, da na{ narod kaè: “Namrzanu ku}a ostaje” i da se moè desiti da ja, ostavqen sebii mojim saradnicima i prijateqima, uz sve muke koje mizadajete i koje }u, ako Bog da, opisati, pred narod izneti, amoè Bog blagosloviti da kroz muku i stvorim ne{to vrednoi u ovom pogledu, pa }e mi, na{ dragi Bog, biti sudija ibranilac. Smemo li iza}i pred Boga sa ovakvom na{omparbom? Ja se pla{im toga, a Vi?!

Opet se pitam: Zbiqa, Va{a Svetosti, ~ime sam ja tolikoozlojedio, pre svega Vas i sve oko Vas?! Da li svojim neu-

32

mornim radom na dobro Crkve?! Ili mukotrpnim pregnu}emza dobijawe dozvole za gradwu Spomen hrama Svetom Savina Vra~aru, kojom prilikom sam izloìo svoj sopstveniìvot smrtnoj opasnosti?! Ili, pak, li~nim zauzimawem daspre~im odigravawe skaradne predstave “Sveti Sava” odSini{e Kova~evi}a, za {to su me blatili kako bezbo`nicina vlasti i u dràvi, tako i smutqivci i najamnici u SPC,o ~emu posedujem brojne pisane dokaze i izjave onoga koji jetada zamewivao obolelog patrijarha Germana i koji je davaopodr{ku semjeni{tarcu rimokatoli~kom, a protiv nas, pa seza to nije izvinio ni do danas, kao ni Vi {to ste dali pot-pis za “Dejtonsku vizu” srpkom zlotvoru, {to ste predloìlii izabrali Filareta, {to ste i{li na slavqewetitoisti~kog praznika koji je bio om~a oko vrata srpskognaroda. Ili je ta na{a me|usobna netrpeqivost, mo`da, zbogtoga {to sam ja iz srca Srbije, a Vi iz biv{e austrougarskemonarhije? Ili su u pitawu dve suprotstavqene medote uikonomiji spasewa: zilotska i liberalna, ili dve pogre{nepolitike: komunisti~ka i antikomunisti~ka. Priznajem dasam antikomunista, a Vi, Va{a Svetosti?!

Sada smo u fazi otkrivawa udbinih dosijea, pa }e sevideti, i u Crkvi i u dràvi, “ko je vera, a ko je nevera”?!Vide}e se, sazna}e se, ko je i {ta radio i u Crkvi u mraku itami komunizma. Zna}e se za sve nas. Za svakoga od nasotkri}e se istina: ko je, kakav i “~iji ~ovek” bio bilo kaobogoslov, kao teolog, ili kao sve{tenosluìteq. Bog ne}e, ine moè dopustiti, da se istina zauvek sakrije, pokopa,uni{ti. Istina se ne moè sahraniti, jer }e, makar bilaba~ena u ponor, isplivati, iz groba }e vaskrsnuti, saraspe}a |e pobedonosno si}i. U mojim u{ima odzvawajune~iji glasovi kao bogoslova na Miqacki: “Dole srpskikraq!” Sigurno je da to nisu moji glasovi. Ali, i bez tihfamoznih dosijea, mi }emo svi iza}i pred Gospoda da namplati “nadnicu za ìvot”?

Da mislite, po{to se i Vi brzo pribliàvate grobu kao ija, da li ste se uop{te ogre{ili o mene u svemu ovome {tosam Vam izneo? Ja uvi|am svoj greh i {to Vam o ovome pi{em.I za{to ba{ mene uzeste na svoj ni{an?! Verovatno da sami ja u ne~emu, iako meni nepoznatom, pogre{io u odnosu na

33

Vas. Ali gde? Kaìte mi da se popravim, da metani{em predVama i zatraìm opro{taj, da se izmirimo pre Boìjeg suda,da oprostimo jedan drugome da bi i On, Jedinoopra{taju}i,oprostio nama obojici (Mt. 5, 23 – 25; 6, 15 ). U suprotnom, dali moète da zamislite da sam Vama ja neprijateq i, ako tomislite, u ~emu sam Vam neprijateq? Da li me smatrate svo-jim neprijateqem za to {to ne mogu da podnesem ni~ijunepravdu, licemerstvo, lukavstvo, pritvornost, neiskre-nost?! Tako su me u~ili moji roditeqi, moji u~iteqi uBogosloviji, na Fakultetu. Pa, ako je ta Va{a blokada mogarada na Enciklopediji pravoslavqa zbog ovih nabrojanihmojih osobina, onda radosno kli~em sa svim svetima: Neka jehvala Bogu na Wegovom daru i na krstu koji mi je dodelio!

Ako li, pak to nije slu~aj, nego se ja u svome dvoumqewuvaram, i ako ima ne{to drugo {to smeta na{oj normalnojkomunikaciji, kaìte mi. Ako je to toliko nevaqalo i bezo-brazno, ili ako postoji neki drugi meni razlog, da ja nenaga|am koji, kaìte mi nasamo taj razlog, da se na vremepopravim? A ako, pak, iz svoje mona{ke skromnosti ili, nedaj Boè, pritvornosti, nemoète da mi li~no kaète tajrazlog, mislim na ta moja ogavna i prqava dela kojih segrozite “vi{e” nego ja sam, onda, barem, kaìte nekome odVa{ih pulena da mi to prenese, da se popravim “dok vreme-na ima”, dok sam jo{ u ìvotu, dok me Gospod nije pozvao kSebi? Tako biste pomogli i meni i Sebi da se obadvojicaoslobodimo zazora, netrpeqivosti, mr`we, pre nego {toiza|emo pred Boìje lice, po re~ima apostolskim: “Bremenajedan drugome nosite”. A pred Gospoda }emo sigurno, pre ilikasnije, iza}i svi bez izuzetka. I to pravilo vaì podjed-nako za sve nas. Svi mi: Vi, ja i svi drugi qudi, izi}i }emopred lice Boìje da saznamo ko smo, {ta smo radili nazemqi, i {to nismo ne{to uradili, a trebalo je to dau~inimo. Pogotovu Vi, Va{a Svetosti, ~ije je breme ve}e,poloàj uzvi{eniji. Na Boìjem sudu }e se sva na{a dela inedela obznaniti i biti vidqiva kao na dlanu.

U tom smislu Vam i pi{em ovo pismo, ne samo da izlijemsvoj bes, niti radi nekakve svoje naterijalne “koristi” okorada na enciklopediji, jer sam blizu groba, bliè negoìvotu, ve} to pi{em i radi Vas, Va{a Svetosti, pa i radi

34

svoje du{e i radi potomstva, kome }u, u svom pisanom radu,ostaviti sve ove moje muke i druge zloupotrebe u Crkvi zavreme Va{eg pastirstvovawa. To je moj dug mome narodu kaosve{tenosluìteqa i narodnog poslenika. Stoga vas molim,nemojte se zanositi da }e Bog biti prema Vama, kao srpskomPatrijarhu, nakloweniji i milostiviji nego prema meni?Va{a je odgovornost ve}a, pa i Va{ krst i odgovor za sve nas,pa dakle i za mene. Ja ne odgovaram za Vas, ali Vi, kao srp-ski patrijarh, ste odgovorni za mene. I tu je ta velika raz-lika. Pa ako se pred Bogom desi tako, onda, kuku i lele iVama i meni?!

Moli za Va{ Arhipastirski blagoslov, bez trunke zazora,Gre{ni sluga Boìjeg oltara,

Protojerej @arko Gavrilovi}, Beograd, ul. Maksima Gorkog br. 37

35

KRITI^KI PRIKAZ ENCIKLOPEDIJE PRAVOSLAVQA KOJU JE

REDIGOVAO DR DIMITRIJE KALEZI], A KOJU JEIZDALA SAVREMENA ADMINISTRACIJA 2002. GODINE

a) Uvod

Posle dugog ~ekawa, nakon vi{egodi{weg najavqivawau 2001. i 2002. godine, napokon je, krajem pro{legodine u izdawu “Savremene administracije” iza{la

Enciklopedija pravoslavqa u tri toma, ~iji je redaktor drDimitrije Kalezi}, profesor Bogoslovskog fakulteta uBeogradu, a glavni urednik Jelena Marjanovi}, slu`benik“Savremene administracije”. Me|utim, do ove Enciklopedijenije se moglo do}i skoro u celoj 2001. godini kada je najavqi-vana, dok je pu{tena u slobodnu prodaju tek krajem 2002. ipo~etkom 2003. godine. Zbog toga je kasnio i ovaj prikaz.

Svi qudi dobre voqe, èqni dobre kwige, pogotovuEnciklopedije pravoslavqa koja izlazi prvi put u tokuna{eg pravoslavnog postojawa, èqno su o~ekivali ovodugo najavqivano, edukativno i stru~no delo, na kome jeradilo vi{e od 70 vrsnih stru~waka i koje je pre prodaje ukwiàrama, onako izlaze}i “ispod ~eki}a” {tampawa, dobi-lo i nagradu ìrija na Beogradskom sajmu 2002. godine kaoizdava~ki poduhvat godine.

Ipak, da kaèmo da je neko ovu Enciklopediju primio savelikim odu{evqewem, a neko sa velikim razo~arewem.Mislim da je istina negde u sredini. Ona je prvenac, koji imamnoge nedostatke i neta~nosti u prezentirawu pravoslavnogu~ewa, ali kao prva enciklopedija pravo-slavqa u nas, imai svoje draì.

b) @eqa za objektivnim prikazom ove Enciklopedije

@elim da poku{am, bona fide, da dam svoj kriti~ki sudi prikaz ovog “poduhvata godine”, koji je trebalo da budeistovremeno i poduhvat stole}a, kako po vrednosti, obimu iveli~ini istraìva~kog rada, tako i po vrsnim stru~waci-ma koji su predstavqeni kao saradnici na ovom projektu.

36

Dakle, s obzirom o kakvom se grandioznom poslu radi,koliko je za ovaj projekat utro{eno nov~anih sredstava ikakvi su sve stru~waci na ovom projektu radili, on je moraobiti mnogo boqe i stru~nije ura|en. Ovako, po svomekvalitetu, obimu i sadràju ova Enciklopedija zaista osta-je samo na nivou izdava~kog poduhvata godine, a po povezu ikori~ewu, {to je mawe va`no, ona moè da se takmi~i i za“poduhvat decenije”.

U svakom drugom slu~aju, posebno {to se ti~e wenestru~nosti i nau~nosti, ova Enciklopedija je mnoge znalceleksikografske i enciklopedijske struke vi{e razo~aralanego {to ih je o~arala.

Svakako da bi dobro bilo da se ~uju i druga, i ako je mogu}epozitivnija mi{qewa od moga, budu}i da ja o wemu sudim saaspekta svoga rada, iako ni ovo i ovakvo moje mi{qewe nebi trebalo zanemariti, budu}i da ve} skoro deceniju radimna istom poduhvatu. Posebno bi èleo da istaknem va`nostprojekta na kome radim: Srpski pravoslavni leksikon, kojije u zavr{noj fazi obrade i koje }e pokazati koliko smo biliblokirani od strane autoriteta u Crkvi i Dràvi rade}iovaj i druge projekte. Dakle, za mene nije bilo nikakve nicrkvene ni dràvne pomo}i i podr{ke, osim blagoslovaSvetog arh. sinoda {to je za mene najva`nija stvar, tako daja nisam dobio ni jednog dinara kako od Crkve, tako ni oddràve, izuzev mawe sume novca koju sam dobio odSkup{tine grada Beograda 1998. i od Ministarstva kulture2001. godine. Mene su, dakle, pomogli dobri qudi iz zemqei rasejawa da radim na ovim projektima. A poglavar Crkvedaje blagoslov za ovu Enciklopediju kada je ona ura|ena, bezprovere wene vrednosti.

Sve ovo }e svakako sluìti na “ve~itu sramotu” crkvenimi dràvnim organima kada iza|u na{a dela Srpskipravoslavni leksikon, Srpska enciklopedija pravoslavqai Srpski pravoslavni bukvar u celosti. Tek }e se onda vide-ti “ko je vjera, a ko li nevjera” i kakve proma{aje ~ini vrhCrkve i dràve u nepravilnoj i nepravednoj selekciji u“vo|ewu kadrovske politike”, dele}i ih krajwe subjektivnona “svoje” i “tu|e”, ne vode}i nimalo ra~una ko je Hristov iko je koristan za Crkvu. Zbog svega toga ni mene takav stav

37

vrha SPC ne obavezuje da priznajem za svoj rad neke recen-zente, kako bih mogao {to objektivnije i istinoqubivije daprikaèm stawe u na{oj SPC i wihovu episkopskuzloupotrebu vlasti. Ho}u da ukaèm na ovakav krajwe sub-jektivan stav Crkve prema mome radu koji se odvija poBoìjem dopu{tewu po kome se de{avaju i sve stvari, stavkoji nije i ne moè biti po Boìjoj voqi, koja ~ini i dopu{tasamo dobro. Osim toga, ja sam pismeno i usmeno, vi{e puta,pozvao g. Kalezi}a da objedinimo na{e napore na ovom istomprojektu za dobro naroda i teologije, {to je on odbio.

v) Blagoslov koji je “posthumno” dat za ovuEnciklopediju

Ipak, ne moèmo a da ne naglasimo, da je za ovuEnciklopediju dao svoj blagoslov Poglavar na{e crkve, i tokada je ona ve} bila zavr{ena, post festum, onako kako seposthumno dele odlikovawa u bezbo`nom svetu, a posthumnosvakog ~oveka o~ekuje Boìja nagrada ili kazna, suprotnovekovnoj kanonskoj praksi Crkve. S druge strane, Patrijarhje nama, preko Svetog arh. sinoda, dao pismeno blagoslovmnogo pre ovog blagoslova (1997. godine), i to unapred – napo~etku na{eg rada na SEP, za razliku od ovog usmenogblagoslova, koliko znam, koji je dat post festum, dakle“unazad”, Savremenoj administraciji 2002. godine, na krajuwihovog rada za istu Enciklopediju pravoslavqa, nevode}i ra~una da za isti rad ne moè dati dva blagoslovadvojici razli~itih teologa, mere}i po razli~itimar{inima: Meni je nametnuo tri episkopa kao recenzente (drSavu Vukovi}a, dr Irineja Bulovi}a i dr Igwatija Midi}a),a redaktoru g. D. Kalezi}u dao je blagoslov bez ijednogrecenzenta za neproveren rad, i to kad je taj posao ve} biookon~an, po izlasku iz {tampe, ne upu{taju}i se u kvalitettog obavqenog rada, rizikuju}i da on, srpski Patrijarh,stane iza nekog nepravoslavnog, sekta{kog – jereti~kogu~ewa koga ima u ovoj Enciklopediji, {to bi bilo skan-dalozno, bogohulno i jereti~ki. Neko }e, mo`da, pomislitiili kazati da ja zbog toga pi{em ovaj kriti~ki prikazEnciklopedije, {to nije ta~no. Ja ovaj prikaz pi{em kao

38

objektivni mislilac, bez trunke zazora, dobronamerno,iznose}i pred ~itaoce istinu “na tacni” da sami prosude“pravo stawe stvari”, iako }u kasnije izneti punu istinu osmetwama za na{ moj rad, kako od strane vrha Crkve tako iod strane vrha Dràve, koji su se pla{ili, sa pravom, da }uja izneti u SEP nagu istinu o svemu, pa i o wima. Vi{e bih seradovao da nije bilo potrebe da ja prostudiram tuì radkoji me odvodi u stranu od moga rada, jer bi, da je ovaEnciklopedija bila dobra, sebe po{tedeo “tantalovih muka”u pisawu tako velikog poduhvata i projekta za koji bi treba-lo da zalegne neka institucija srpskog naroda, a ne nijedanpojedinac.

U pojedinim odrednicama ima dosta plagijata, {to jesasvim dovoqan razlog da se ne daje blagoslov ad hoc, kao{to }emo kasnije videti, te bi bilo sramotno da srpskiPatrijarh stane iza intelektualne kra|e u pojedinim odred-nicama ove Enciklopedije. U drugim odrednicama ima dostaneta~nosti, nepreciznosti, pa i istraìva~kog lutawa. Ono{to posebno boli jeste ~iwenica {to je Patrijarh pre-poru~io (îtaj: naredio) ~ak i raspisom da crkve i manas-tiri u wegovoj Arhiepiskopiji kupe ovu nerecenziranu ineproverenu trotomnu Enciklopediju po stvarnoj prodajnojceni, bez ikakvog popusta, {to je klasi~na zloupotrebaepiskopske vlasti A kada je moj rad u pitawu pona{a se poonoj na{oj poslovici da je “nekom majka, a nekom zlehudama}eha”. To je nedopustivo kako za wegov poloàj i godine,jo{ i vi{e za wegovu ortodoksiju i ortopraksiju.

g) Enciklopedija je ~ist teolo{ki proma{aj

Imena brojnih li~nosti nisu uazbu~ena, ni obra|ivana poazbu~nom redu prezimena, kako se to obi~no radi svuda usvetu, pa i kod nas, ve} po azbu~nom redu svoga li~nog imena,kako poneko radi za vi{a crkvena lica: episkope i patri-jarhe, kako je radio pokojni episkop {umadijski dr SavaVukovi} u svojoj studiji Srpski jerarsi. O~ekivali smo mnogood ove Enciklopedije, a dobili malo. Verovali smo da }eove tri kwige Enciklopedije pokriti celokupno blago na{esvetosavske i pravoslavne kulture i one sve brojne

39

poslenike na{e duhovne ba{tine, kao i ne{to od bogatstvaostalih pomesnih pravoslavnih crkava, ali one, baremsude}i po broju svojih odrednica i wihovom neujedna~enomkvalitetu obrade, jedva da zasluùju ime leksikona ilire~nika, a ni u kom slu~aju ne i ime Enciklopedijepravoslavqa. Ovo i zbog toga {to u impresumu Katalo-gizacije stoji oznaka: Hri{}anstvo, Pravoslavqe. Kako seHri{}anstvo, posle raskola 1054. godine i Luterove refor-macije u 15. v., razbilo na sijaset verskih sekti, ovaj pre-tenciozni naslov je neta~an. U ovoj Enciklopediji ima dostaodrednica sa gotovo najduìm tekstovima, iz Rimokato-licizma i Protestantizma, pa joj najboqe, bar ne u potpunos-ti ne odgovara ni naslov Pravoslavqa. U oba ova slu~ajaova katalogizacija je proma{ena stvar.

Sva tri toma ove Enciklopedije jedva da pokrivaju jednupetinu na{eg rasko{nog pravoslavnog bogatstva i dvadeset-inu ukupnog bogatstva pravoslavqa kod drugih naroda ipomesnih crkava. A {to se ti~e sveukupnih odrednica izcelokupnog hri{}anstva, kako je nagove{teno u impresumuKatalogizacije, ona je tu umnogome deficitarna i krajwesiroma{na.

d) Razo~arewe umesto odu{evqewa

Ovaj prikaz Enciklopedije ne ~inim nimalo sa zlura-do{}u, ve}, naprotiv, raduju}i se, pre svega, ovom u neuspehu“velikom uspehu”, ali je moja radost malo pomu}ena time {toova Enciklopedija nije ura|ena sasvim stru~no i {to je kao“timski posao”, sagledala iz raznih uglova i razloga svusu{tinu pojmova i li~nosti zastupqenih u woj, {to ona nijeispunila ni najmawe moja o~ekivawa. U svakom slu~aju onaje prvenac, ali ne u smislu na{e poslovice “Prvi se ku~i}ibacaju”, ve} prvog izdawa ma koje enciklopedije pravo-slavqa u na{oj celoj mukotrpnoj istoriji pravoslavqa isvetosavqa.

Ova Enciklopedija je ispala oskudna i nekvalitetna izbog toga {to Redaktor nije hteo da poslu{a potpisnika ovihredova da se objedine svi napori, pa dakle i onaj na kome ja,po blagoslovu Svetog arhijerejskog sinoda SPC (Sin. br. 531/

40

zap. 303, od 26. marta 1998. godine), radim i onaj na kome je,bez i~ijeg blagoslova, radio g. Kalezi}, kako bi Enciklo-pedija pravoslavqa bila zaista potpuna, zna~ajna i kom-pletna, na duhovnu radost i korist na{em narodu. Objek-tivno govore}i, neko je ovu Enciklopediju primio savelikim odu{evqewem, a neko sa velikim razo~arewem.

|) Omot i povez Enciklopedije pravoslavqaboqi od sadrìne

Pre svega, izdawe ove Enciklopedije je u lepom, rekaobih ~ak odli~nom i luksuznom povezu, tako da povez uistinunadma{uje vrednost samog teksta i sadràjni kvalitet sameove Enciklopedije. To mu, naàlost, nekako do|e kao da nekoneku “lako osvojenu prijateqicu” obla~i u skupoceno krzno,a onu, koja mu je zakonita, verna i jedina, obla~i unajobi~niju, skromnu ode}u. Ho}u da kaèm da bih vi{e voleoda je sadràj ove Enciklopedije na ve}oj visini, makar wenpovez bio i malo skromniji.

Mnoge odrednice obra|ene su neujedna~eno, kako pokvalitetu tako i po kvantitetu, bez obavezne prate}e lit-erature, ne vode}i ra~una o tome da veli~ina i zna~aj nekeposebne odrednice u Pravoslavqu budu srazmerno i propor-cionalno obra|eni i zastupqeni u ovoj Enciklope-diji.Vi{e se vodilo ra~una o komercijali nego o kvalitetu, oobimu nego o zna~aju, daju}i na voqu stru~wacima da pokaùsvoje znawe koje imaju iz ove oblasti, a ne da to znawe budeta~no, su~eqeno i ukr{teno drugim mi{qewima, iskristal-isno i preporu~eno od strane autora kao va`no zapravoslavnu teologiju. Upravo o pravoslavnoj teologiji ilio bogoslovqu, nije vo|eno dovoqno ra~una ili to u~iwenosporadi~no i nenau~no.

e) Obim i naziv Enciklopedije pravoslavqa

U sva tri toma obra|eno je negde oko 14.000 pojmova, od~ega je samo jedan saradnik, i to filosofske, a ne teolo{kestruke – obradio 3.000 odrednica. Potrebno je da enciklo-pedija ovakvog jednog obima obradi barem izme|u 60 do 70

41

hiqada pojmova. I to da ih obradi stru~no, nau~no, timski,istraìva~ki i svestrano sagledavaju}i zna~aj i vrednostsvake posebne odrednice u celom pravoslavnom svetu, dadati problem odrednice osvetli multidisciplinarno, da sesagleda dati problem sa svih strana i iz svih uglova nau~nogistraìvawa. Umesto toga ve}ina odrednica ura|ena je jed-nostrano, dakle jednoumno, a redaktor kao da nije imaodovoqno dobre voqe ili slobodnog vremena, a urednikstru~nog znawa, da urade svoj deo posla, da doteraju,uobli~e i ujedna~e sve odrednice, kako bi one imale istiili pribli`no isti kvalitet i obim, odnosno proporcijuduìne, prema svojoj vrednosti i zna~aju.

[to se ti~e samog naziva Enciklopedija pravoslavqa,koji najmawe odgovara svojoj sadrìni jer je u woj izneto naj-mawe pravoslavnog, a vi{e hri{}anskog {tiva, on jesuprotan jednoj drugoj Pravoslavnoj enciklopediji, koju jeizdala “Pravoslavna re~” iz Novog Sada kao prevodPotpunog pravoslavnog bogoslovskog enciklopedijskogre~nika, u dva toma, pisanog 1913. godine, za koji je predgov-or napisao jedan od saradnika na Ovoj Enciklopedijipravoslavqa, {to li~i “na vranu koja je stala na dva koca.”

`) Ne{to o stru~wacima i “stru~nom timu”ove Enciklopedije

Bez ikakvih predrasuda i zlih namera, bez uvijawa idvoumqewa, moram da istaknem da je ova Enciklopedijapravoslavqa izneverila na{a o~ekivawa, kako po sadràju,tako i po razli~itom nivou znawa koje je u woj ispoqeno, aRedaktor, jo{ mawe Urednik, nije usaglasio te nau~nezahteve kod svih ovih radova i odrednica, nije je snabdeonau~nom literaturom. Ovo tim pre {to taj ~uveni stru~nitim, odnosno tim od na{ih “najeminentnijih stru~waka”, kojisu najavqivani mesecima i godinama unapred kao saradnicina ovoj Enciklopediji pravoslavqa, sadrì veliki dijapa-zon razli~itih stru~waka, od obi~nih studenata do profe-sora univerziteta.

Ba{ zato {to je rad na ma kojoj enciklopediji, a posebnona enciklopediji pravoslavqa, veliki, multidiscipli-

42

narni poduhvat, ravan gradwi katedrale i jo{ ne{tozna~ajnije, on iziskuje timski rad vi{e razli~itih struka,qudi razli~itih profila stru~nosti (jer samo teologijasadrì oko 20 svojih nau~nih disciplina), takav rad iscr-pquju}e obavezuje sve svoje autore, posebno Redaktora idonekle Urednika, da imaju stostruke o~i, punu timskusaradwu, ujedna~enost i komplementarnost obrazovawa,kako bi mogli da na op{te zadovoqstvo koordiniraju svojrad i rad svoga tima. Ovo je posebno va`no u ovom vremenu ukome ìvimo, u kome postoji multidisciplinarni na~inobrade ma kog problema, pa i religioznog, sa savremenimmodernim informati~kim pomagalima (kompjuterima). Kodnas je nevoqa u tome {to je ve}ina na{ih intelektualacaobezboèna ili indiferentna prema religiji, ili ima sve-tovno, sekularisti~ko obrazovawe i negativisti~ki pristupfenomenu vere i religije. To se moè naro~ito videti kadase ~itaju studije pojedinih saradnika “lai~kog obrazovawa”ili wihovi radovi iz vremena “komunisti~ke vladavine”, ikada se oni uporede sa dana{wim wihovim tvrdwama. Uovom konkretnom slu~aju, taj faktor se odrazio narazli~itost kvaliteta radova ovih stru~waka, pa oneobostrane, ravnopravne i entuzijasti~ke komunikacije izajedni~ke saradwe u ovom timu stru~waka nije na ovomte{kom poslu bilo, i to se negativno odrazilo na kvalitetsame Enciklopedije. Upravo ona je ra|ena vi{e individual-isti~ki nego kolektivisti~ki, tako da se ispoqilo ~itavo{arenilo znawa i ume}a, obra|ivawa i usagla{avawa. Rukaredaktora nije intervenisala da to popravi, ublaì i usa-glasi.

z) Izostanak na{ih eminentnih teologa u ovomsaradni~kom timu

Kako se, dakle, u ovoj Enciklopediji radi o teolo{kimdisciplinama o~ekivali smo da }e, pre svih, na ovojEnciklopediji, raditi na{i poznati i priznati teolozi,{to je u ovom konkretnom slu~aju izostalo. U ovoj enciklo-pediji, dakle, nema na{ih najpoznatijih i najzna~ajnijihimena dana{we teologije u Srba, pre svih nema tzv. justino-

43

vaca, kao {to su doktori teologije: Atanasije Jevti},Amfilohije Radovi}, Artemije Radosavqevi}, IrinejBulovi}, Igwatije Midi} i drugih, koji su se potvrdili kaostvarni stru~waci u pravoslavnoj teologiji.

Ovaj tihi “bojkot Justinovaca” je nezamisliv, budu}i da suve}ina od wih episkopi i profesori Bogoslovskog fakulte-ta, dakle kolege Redaktoru po profesorskom pozivu. Jedan~lan Upravnog odbora, po struci i zvawu teolog, na primernema ni jednu odrednicu, niti ga ima u spisku saradnika, asaradnici ozna~eni inicijalima sa Z. S. i D. T. postoje uspisku saradnika, ali wihove odrednice nisam mogao u tek-stu Enciklopedije da prona|em. U stvari, pronalaèweimena saradnika je krajwe oteàno, jer Enciklopedija nemaIndeks pojmova, li~nosti i autora pojedinih odrednica, {toje nedopustivo i nezamislivo pri sada{wim mogu}nostima udoba kompjuterizacije, kada je kompjuterskim programimalako pretraìti sve tomove Enciklopedije i ustanovitita~nost u evidenciji kako pojmova, tako i imena koji se pomi-wu ma gde u Enciklopediji.

Pored toga, u ovu Enciklopediju, nisu uvedeni brojnizna~ajni i istaknuti moderni teolozi, bez obzira koliko ihko voli i simpati{e, a uvedene su mawe zna~ajne li~nostiiz tu|ih naroda, neki koji ~ak nemaju mnogo veze sa teologi-jom. Posebno je veliki nedostatak {to u timu nema ni jednoguvaènog dogmati~ara, pa se u nekim dogmatskim tvrdwamalutalo negde izme|u Pravoslavqa, Rimokatolicizma iProtestantizma kao u “~ardaku ni na nebu ni na zemqi”. Uizradi ove enciklopedije, {to se da videti iz priloènogspiska saradnika, najmawe je, naàlost, stru~waka izteolo{ke struke, u odnosu na filosofsku struku i obrazo-vawe saradnika, ~iji je broj nesrazmerno i nepotrebnonadmo}no zastupqen, kao da se radi o enciklopedijifilosofije, a ne o enciklopediji pravoslavqa.

Tu je, dakle, za divno ~udo, najvi{e stru~wakafilosofske provenijencije, {to se da lako utvrditi ako sesamo pogleda u spisak saradnika, a znamo {ta je ve}inana{ih filosofa do skora mislila i pisala o religiji, negi-raju}i je u korenu. To nije dobro, ne samo {to se radi oEnciklopediji pravoslavqa, nego i zbog toga {to moramo

44

imati u vidu da je ve}ina na{ih filosofi bila podvrgnutajednom surovom ateisti~kom obrazovawu, pa je mnogo odred-nica obra|eno dosta lai~ki, sekularisti~ki, ekumeni-sti~ki, sa primesom li~nog saradni~kog tzv. pozitivi-sti~kog pristupa religiji, uzrokovanog wihovim sekular-isti~kim obrazovawem, iako ima i onih filosofa, hvalaBogu da ima i takvih, koji su uspeli da se otrgnu takvom neg-ativnom obrazovawu i da obrade pojedine odrednicekvalitetno i stru~no. Tako su, dakle, ovde stale jedna poreddruge odrednice koje su pisali doktori nauka i studentipojedinih fakulteta, oni koji su pozvani (profesoriteolo{ke struke zastupqeni u ovom projektu u mawini) i onikoji su mawe pozvani za ovaj rad (profesori, asistenti idocenti drugih fakulteta, pre svih najvi{e profesorifilosofske struke, koji su u ogromnoj ve}ini), koji su,koliko do ju~e, sa malim brojem ~asnih izuzetaka, s jednestrane gledali na religiju uop{te, a posebno na pravo-slavqe, kao na “mra~wa{tvo”, zaostalost i nenau~nost. To seda zakqu~iti iz ranijih radova ovih stru~waka iz tzv. mark-sisti~ke ere svoga nau~nog rada. Znam da sam ja imao brojneprobleme da, kao teolog, u to vreme branim doktorski rad naFilosofskom fakultetu sve dok nisam zapreti “sudom uHagu”. S druge strane, mawe je teolo{kih poslenika na raduove Enciklopedije, posebno onih najstru~nijih u teolo{komznawu tzv. sledbenika na{eg najve}eg dogmati~ara ocaJustina Popovi}a, i mnogih drugih pravoslavnih poslenika,koji su se potvrdili u svome narodu, a i {ire, na pisawu bro-jnih teolo{kih studija namewenih verskom prosve}ewusvoga pravoslavnog naroda.

i) Profesori i studenti “rame uz rame”kao saradnici u ovoj Enciklopediji

Posebno je {tetno, u najmawu ruku, nepromi{qeno odstrane Redaktora da se u istom redu stru~waka na ovom pro-jektu na|u, jedan pored drugog, profesori Beogradskog uni-verziteta i apsolventi Bogoslovskog fakulteta. Pogotovukad se zna da studenti navedeni ovde, kao {kolsku pred-spremu za Bogoslovski fakultet nemaju prethodno

45

bogoslovsko obrazovawe, ve} potpuno svetovno, ateisti~koobrazovawe, a ima i onih koji nisu zavr{ili Bogoslovskifakultet, a navedeni su kao “saradnici” Enciklopedijepravoslavqa. Na svu sre}u, takvih napisanih i potpisanihodrednica skoro i da nema u sva tri ova toma oveEnciklopedije, ili ih ovaj prikaziva~ nije mogao na}i. Zatonikome ne moè da sluì na ~ast {to su se, na ovoj listisaradnika, zajedno na{li “rame uz rame”, studenti ma kogfakulteta, ~ak i studenti Bogoslovskog fakulteta koji supre upisa na ovaj fakultet zavr{ili potpuno ateisti~kosredwe, a ne bogoslovsko obrazovawe, naporedo sa poznatimprofesorima univerziteta, pa ~ini mi se da takva imena uovaj Enciklopediji sluè vi{e “kao lutke u izlogu”, ne~ijisamovoqni i koristoqubivi “dekor”, pre nego kao stvarnistru~waci koji su doprineli kvalitetu stru~nog rada. Takvine mogu, ~ak, ni da budu ni dekor, jer ako je neko u{ao kaostru~wak i saradnik u Enciklopediju, a nije napisao “nijednu crtu” iz teologije, osim stru~waka iz svetovne struke,to je obmana ~italaca, ~ak i da je wegovo ime vrlo “va`no”,najva`nije za Bogoslovski fakultet u nekom drugom dopri-nosu i radu.

Saradni~ki tim ove Enciklopedije, iako je mesecimaunapred najavqivano da obuhvata sve na{e najpoznatije inajve}e stru~wake, umnogome je raznolik, nehomogen,“neuigran”, najmawe teolo{ki, a najvi{e filosofski, kao daje primarni ciq pisawa i izdavawa ove Enciklopedije biofilosofski, komercijalni, ekumenisti~ki, {to nijedopustqivo u ovoj vrsti posla, a mawe svetosavski ipravoslavni poduhvat, kakav je trebalo da bude, pa je treba-lo da bude obratno. Uostalom, mno{tvo saradnika, ~ak iizdava~, nisu rukovo|eni dobrom namerom u pisawu oveEnciklopedije, budu}i da su mnogi bili, mo`da su i sada,deklarisani ateisti.

Dakle, ima “stru~nih saradnika” koji nisu napisali nijednu jedinu odrednicu, barem ih ja nisam na{ao, a navedenisu kao saradnici na ovoj Enciklopediji. Nepotrebno jenavoditi wihova imena, jer }e se sami prepoznati, verujem ipostideti.

46

Ima i takvih odrednica koje su najverovatnije prepisi-vali studenti Bogoslovskog fakulteta, a potpisivali ihprofesori, kako sam mogao zakqu~iti po kvalitetu wihovesadrìne, jer wihov stil i erudicija odudaraju od pisanihi objavqenih radova tih profesora. Napokon, ime jednogsaradnika koji je napisao skoro ~etvrtinu odrednica u svatri toma ove Enciklopedije, jer se neuporedivo ~e{}e pomi-we od drugih imena, nije ni~im, pa ni u Predgovoru oveEnciklopedije, istaknuto. Doprinos tog saradnika na ovomposlu je, evidentno, najve}i i najzna~ajniji, iako su i wegovepisane odrednice iziskivale redaktorsku verifikaciju isupervizorstvo.

j) Nepotrebni i nedostaju}i prilozi u ovojEnciklopediji

Kao {to sam ve} napred kazao, ova Enciklopedija je vrlooskudna u nedostatku obra|ivawa i pomena brojnih odredni-ca; ona je siroma{na i u znawu koje obra|eni tekst pokazuje,tako da je prava {teta {to se ona u ovakvom obliku isadrìni pojavila.

Ova Enciklopedija je optere}ena dodatnim, nepotrebnimi {tetnim prilozima, kojima nije ovde mesto. Tako su sasvimnepotrebni prilozi: za I tom Akatist (str. 734 – 736), budu}ida je to liturgijsko-bogoslu`beni ~in; za II tom Nebeskaliturgija od episkopa Nikolaja Velimiro-vi}a (str. 1399 -1400), budu}i da je to pesni~ko - imaginativna tvorevina,koja moè da se na|e svuda, samo u Enciklopediji pravo-slavqa nikako, a u III tomu pridodat je Spisak mu{kih iènskih imena narodnih (str. 2127 – 2132), koja su u upotre-bi u narodu, kojima tu nije mesto, jer bi mogli da se na|u unekom xepnom kalendaru, a nikako ovde.

Umesto tih suvi{nih i nepotrebnih priloga, Enciklo-pediji je trebalo pridodati nedostaju}i Indeks pojmovnihnaziva i li~nih imena i prezimena, kada se ve} Redaktor,neuobi~ajeno za na{e leksikografske vrednosti, opredelioda navodi autore po li~nim imenima, kao da su sve teli~nosti rimske pape ili vaseqenski patrijarsi.Nedostatak tog indeksa je nedopustiv danas, kada postoji

47

kompjutersko tragawe i odre|ewe svakog pojma, {to bipomoglo lak{i pregled i nalaèwe pojedinih pojmova ili~nosti. Osim toga nedostatak Indeksa prikriva pregled-nost zaslu`nih, ali isto tako i mawe va`nih imena koja suuvedena i obra|ena u ovoj Enciklopediji, kao “Pontije Pilatu Vjeruju”, a nije trebalo da budu tu, kada je ve} tako “strog”kriterij wihovog odabira primewen. Tako sam, na primer,vi{e od pola sata traìo odrednicu poznatog gr~kog savre-menog teologa Jovana Zizjulasa, kod nas dosta prisutnog icitiranog kod modernih, liberalnih teologa – “gr~kih |aka”- po{to nisam mogao momentalno da se setim wegovog imena,ali je nisam uop{te na{ao, jer je nema na svome mestu. Negdeje pobegla, nestala.

Na posledwim stranicama svakog toma priloène sukolor ilustracije, ikona ili drugih predmeta, natrpanihbez ikakvog reda i sledovawa svome tekstu; mnoge ilus-tracije su ~ak bez potrebne rezolucije i o{trine, kakve sui brojne druge ilustracije u kolor i crno-beloj tehnici usamom tekstu sva tri toma Enciklopedije. Tako ilustracijaSveti Hristofor sa pse}om glavom (T- 68) potpuno je nejasna;dowa ikona: Hristos Svedrìteq izgleda kao da jena{minkana i nejasna je (T- 68), kakve su i ikone: Sveti apos-tol Luka (T - 103), Sveti ap. Petar (T - 117) i druge. Posle IIItoma priloène su opet tako re}i nabacane mape, bezikakvog reda i veze sa odgovaraju}im tekstom, koga bimorale da prate.

k) Nepotpunosti, neta~nosti, plagijanstva i {krtostu tuma~ewu brojnih odrednica

Za brojne odrednice nema hronolo{kog odre|ewa, kao nietimolo{kog zna~ewa, {to je vrlo bitno za orijentaciju uvremenu i odre|ewe zna~ewa pojma, a wihov nedostatak jepropra}en, u~eni~kom nespremno{}u prilikom ispitivawada se ta~no utvrde te ~iwenice, sa “ne zna se” kada je ìveo,etimologija nepoznata, {to je veliki propust i nenadok-nadiv gubitak za vrednost same Enciklopedije.

Ve}ina odrednica nema svoju prate}u literaturu, {to jeisto tako veliki propust, pa se ne zna da li je to original-

48

ni sastav ili je plagijat, ~ega ima u izobiqu u sva tri tomaove povr{ne Enciklopedije, kakva je na primer odrednica:Crkvene {kole, koja je, u nekom obimu, prepisana iz studijedr êdomira Dra{kovi}a pod istoimenim naslovom; zatimMetoh i Metohija, koja je prepisana iz kwige dr RadoslavaGruji}a, Azbu~nik Srpske pravoslavne crkve koju je, opet,sam Gruji} prepisao iz Male prosvetine enciklopedije (tomII, str. 546), {to je nedopustivo, nezakonito - ka`wivo, nena-u~no i u nauci ìgosano kao intelektualna kra|a.

S druge strane iz teksta brojnih odrednica se vidi da je,za definisawe date odrednice, kori{}ena literatura (kaona primer Heortologija od dr Lazara Mirkovi}a,), ponekad~ak bogata literatura, ali se ona ne navodi, {to dopu{tamogu}nost sumwe u originalnost i autorstvo obra|iva~a teodrednice i ukazuje na intelektualni proma{aj sameEnciklopedije.

Spisak literature uz obra|enu odrednicu ove Enciklo-pedije najverovatnije je izostao zbog u~iwenog plagijata, ato je {tetno i zbog toga {to spre~ava potencijalnog istra-ìva~a da na|e nau~ni trag u literaturi, da bi svoje nau~noistraìvawe problema usmerio u potrebnom pravcu. Osimtoga to je gre{no i {tetno delo, jer novokomponovaniintelektualac tim plagijatom zaklawa rad brojnih nau~nihposlenika koji su pre wega mukotrpno radili na razre-{avawu datog problema. Time intelektualac, koji se sluìplagijatom, predstavqa sebe kao tvorca, za~etnika i iskqu-~ivog “stru~waka”.

Dakle, retko ko od saradnika ove Enciklopedije citiraranije zaslu`ne istraìva~e na doti~noj obradi pojma ilili~nosti, osim saradnika pod skra}enicom G. D. M., koji jei napisao najvi{e odrednica, ali i wegova navedena liter-atura za obradu doti~nog pojma mogla je biti bogatija i pot-punija. To je u~iweno tako nespretno kod ve}ine odrednicadrugih saradnika, koje nemaju navedenu literaturu kao daistorija i leksikografija tog pojma koji on obra|uje da“po~iwe od wega”. Nedopustivo je da autor odrednice:Ateist, citira samo samog sebe i nikog drugog vi{e, u tekstuza koji èli da bude nau~an i objektivan, kao da pojam ateiz-ma poti~e od wega samog, da ga je on definisao, izumio i

49

obradio. Konfuzija, nedostatak u definisawu, ~ak i neta~-nosti su ispoqene i u obja{wewima Autonomije i Auto-kefalnosti. U Pravoslavqu ne postoje termini velike nar-odne crkve niti nacionalne, ve} samo pomesne crkve. O tomeje Redaktor morao da vodi ra~una.

l) Nesrazmernost i subjektivnost u obradi pojedinih odrednica

Posebno je problemati~na i haoti~na nesrazmernost inenau~nost pojedinih obra|enih odrednica, kojih je ionakomalo za ovakvu jednu enciklopediju, {to je {tetno inenau~no. Tako, na primer, odrednica Bezbra~nost, koju jenapisao P. M., ima jedva tri reda dvostubnog teksta na jed-nom listu (sr. Enciklopedija, I tom, str. 150), iako je ona zateologiju, posebno za isihasti~ku, podvi`ni~ko - mona{kudeterminaciju va`na odrednica, kao odlika celomudrenos-ti. Bigamiji je dat prostor od 1, 1/4 stupca (EP, I tom, str.190), a Braku (EP, I tom, str. 271), kao i Braku deverskom samopo 1/4 stupca, kao da je bigamija va`niji pojam za pravo-slavnu teologiju od braka. Ona bi, eventualno, bila va`naza islamsku teologiju, a ne pravoslavnu. Osim toga, verovat-no kao posledica toga, nedovoqno je istaknut zna~ajhri{}anskog braka. Odrednica Pretvarawe, je nejasna,neta~na i nepravoslavna , jer se iz samog naslova ne zna dali se ona odnosi na preru{avawe, simulirawe ili pret-varawe slane u gorku vodu ~arobnim {tapi}em, pa je trebaloda glasi: Pretvarawe Svetih darova.

Tako je isto filosofiji Svejedinstva (EP, III tom, str. 1682– 1683), posve}ena ~itava tri stupca, iako je ona ~istofilosofska odrednica koje je Redaktor doktorirao, a nijeuop{te bitna za pravoslavqe, a dogmi i odrednici SvetaTrojica, jednoj od najva`nijih pravoslavnih i hri{}anskihodrednica – vododelnici gde se odre|uje da li je jednou~ewe pravoslavno, rimokatoli~ko, protestantsko, jereti-~ko ili nije, dat je samo jedan pun stubac teksta, (EP, II tom,str. 1953 – 1954). Odrednici Sofiologija (EP, III tom, str.1792 – 1794), koja je na granici filosofije, hri{}anstva imistike, posve}eno je ~ak 5 stubaca teksta, a odrednici

50

Carstvo nebesko (III, str. 2046) dato je samo 3,5 reda. Sli~noje i sa odrednicom Carstvo Boìje. U tom smislu, AmvrosijuMilanskom je posve}eno 2,5 stupca (EP, I tom, str. 38 – 41)vi{e nego svim srpskim svetiteqima – jedan stubac (EP, IIItom, 1799), skoro isto toliko koliko i Savi I Nemawi}u, tojest Svetom Savi, 3,5 stupca (EP, I tom, str. 1656 - 1658), adr Nikodimu Mila-{u isto toliko koliko i Svetom Savi -3,5 stupca, dok je Nikodimu Svetogorcu posve}eno ~ak jo{ ivi{e prostora nego {to je to “`rtvovano” za Svetog Savu – 4,1/3 stupca.

Generalno govore}i, nekim rimokatoli~kim i protes-tantskim odrednicama posve}eno je vi{e prostora negopravoslavnim, pa se iz toga vidi da je ova Enciklopedijapravoslavqa pisana u ekumenisti~ke svrhe. Tako jeVajarstvu posve}eno 2 stupca (EP, I tom, 307), iako ono nijetoliko prisutno ni zastupqeno u Pravoslavqu koliko uRimokatolicizmu. Ali, ovo nije Enciklopedija Rimokatoli-cizma nego Enciklopedija Pravoslavqa.

Tako|e je pogre{no posve}eno Baroku (pravoslavnom u EP,I tom, 140 - 143), ~ak 8 stubaca teksta, vi{e na primer negoli celokupnom vizantijskom ikonopisawu, iako barok nije upravoslavqu toliko zastupqen, niti pak priznat, po{to smoga primili iz Rimokatolicizma.

Uzmimo odrednicu Biblijski prevodi, koja ima 5 stubacateksta, nepotrebno optere}enog drugim temama (Prete~eReformacije, [tamparstvo i Reformacija, Biblijskodru{tvo), u kojoj je naro~ito stavqen naglasak na protes-tantske prevode (EP, I tom, str. 176 – 179), kao da su onibitni za Pravoslavqe, dok su odvojeno prikazani prevodina staroslovenski i srpski jezik, kao da su protestantskiprevodi Svetog pisma va`niji i hronolo{ki stariji odgr~kih i staroslovenskih Biblijskih prevoda. Istina, bib-lijski kriticizam je po~eo ovim protestantskim prevodima,ali nije se smelo dopustiti da se wemu da ve}i prostor nau{trb gr~kih ili staroslovenskih, ruskih ili srpskih pre-voda, U tom istom smislu na{a je zamerka {to jeReformaciji dat prostor od 4,5 stupca, a Rimskoj crkvi 3,5stupca, a Beogradsko-karlova~koj mitropoliji, bez nacrtane{eme, jedva 1/3 stupca.

51

Pojmu Bog, zajedno sa pojmom Bog Otac (EP, I tom, str. 811-820) je dato 5 stubaca teksta; Bogorodici (EP, I tom, str. 221-235) ~itavih 27 stubaca; Svetoj Trojici (EP, tom III, str.1951-1954), koja je najve}a misterija hri{}anstva i zbog kojesu izbili svi raskoli i sve jeresi u Crkvi, dodeqen je samo1 stubac; Duhu Svetom (EP tom I str. 603 - 604) dato je maweod 2 stupca; Sofiologiji (EP, III, 1792 - 1795) 4,1/2 stupca, aSotiriologiji (EP, tom III, str. 1792), mnogo va`nijemteolo{kom pojmu, jedva ne{to vi{e od 1/2 stupca.

Isto tako, o Jovanu Krstitequ (EP, II tom, str. 893-894)samo 1 1/2 stupca, a o Jovanu Majendorfu (EP, II tom, str. 895-896) skoro 4 stupca, a o vladiki Nikolaju Velimirovi}u (EP,tom II, str. 1321-1323) postoji samo 3 stupca, od ~ega je 2/3fotografija. O avi Justinu Popovi}u (EP, tom II, str. 918-919)su tri stupca sa fotografijom, dok o Jovanu Zizijulasu, mod-ernom i modernisti~kom teologu, nema ni re~i.

Ne{to sli~no je i sa odrednicama o ikonama – ikono-grafiji. Odrednica Ikone (EP, tom II, str. 755-765) pokrivaprostor od 21 stupca, dok odrednica Ikone Gospoda Hrista(EP, tom II, str. 765 –766), mawe od jednog stupca, uz samojednu ilustraciju Ikona Hrista Halkitisa, a odrednica:Ikona Presvete Bogorodice (EP, tom I, str. 235-236) zauzima-ju prostor od 21 stupca.

Zar je to objektivnost i pravoslavnost ove Enciklopedijepravoslavqa? Nesrazmernost u obra|ivawu i veli~iniodrednica, je velika mana mnogih odrednica ove Enciklo-pedije. Ovde je u pitawu jedan jedini Redaktor, koji ne samoda nije timski radio, ve} nije imao smisla ni voqe da otome konsultuje znalce ovog posla, pa su se zato mnoge odred-nice pisale haoti~no, po subjektivnoj oceni samog autora, asude}i po veli~ini teksta, brojne odrednice su prikazanenesrazmerno svome zna~aju i potrebi. Tako, na primer,bezna~ajnoj odrednici za Enciklopediju pravoslavqaAvgara dat je ve}i prostor, dok je odrednica Agrafa {turoobra|ena (EP, I tom, str. 12 – 13). Adventizmu je posve}en ve}iprostor nego {to je to trebalo u~initi, ve}i nego mnogimdrugim hri{}anskim oblicima veroispovedawa, isto kao{to je to ura|eno kod pojma Amblem (EP, I tom, 37 – 38), kojinema veliku biblijsku ni pravoslavnu vrednost i zna~aj.

52

Sve u svemu, nije uo~qiva niti dovoqno istaknuta raz-lika izme|u pravoslavnih, rimokatoli~kih i protes-tantskih odrednica zastupqenih u ovoj Enciklopediji, amoralo da to bude, kako bismo sa~uvali svoju ortodoksiju iortopraksiju, kao da su autor istih pisali ekumenisti~ku iprozapadwa~ku Enciklopediju, a ne pravoslavnu, kako seisti~e u samom naslovu. A mnogim odrednicama sa rimoka-toli~kog i protestantskog podru~ja data je prednost u obra-di, ve}i prostor i zna~aj , {to je nedopustivo, kao da se radio rimokatoli~koj ili protestantskoj, a ne o pravoslavnojenciklopediji. âk nisu gradirane ni pravoslavne odred-nice, kako to treba i zasluùje, po va`nosti i zna~aju.

Razume se da je nemogu}e odrediti potpunu srazmernosttekstova, koja je primerena wihovoj va`nosti, jer je onaodraz autorskog znawa te materije, ali je ovde ocewivawewene srazmernosti i vrednosti, prepu{teno stihiji, subjek-tivizmu autora umesto da ih defini{e i odredi Redaktor.

Na kraju, “srazmernost” svih odrednica podlo`na je nesamo redaktoru nego timskoj obradi i zakqu~ivawu, o ~emuRedaktor nije vodio ra~una, a do ~ega se i ina~e te{ko dolazi.

Ovde je u pitawu jedan jedini Redaktor, koji ne samo danije radio sa timom, ve} nije imao smisla ni voqe da o tomsvom redaktorskom radu konsultuje znalce ovog posla, pa suse zato potkrale mnoge gre{ke i mnoge odrednice napisane iobjavqene haoti~no, krajwe povr{no, ~ak i neznala~ki, posubjektivnoj oceni samog autora te odrednice i wegovomznawu o datom problemu, a sude}i po veli~ini teksta, brojneodrednice su, s druge strane, prikazane nesrazmernoop{irno, nesrazmerno svome zna~aju i duhovnoj potrebipravoslavqa i svoga naroda.

q) Nedovoqno isticawe pravoslavnog u~ewa inacionalnih li~nosti

Dakle, nije uo~qiva skoro nikakva ili dovoqna razlikaizme|u pravoslavnih, rimokatoli~kih i protestantskihodrednica, a mnoge su odrednice sa rimokatoli~kog iprotestantskog podru~ja napisane, data im je prednost uobradi i ve}i prostor, kao da se radi o rimokatoli~koj ili

53

protestantskoj, a ne o pravoslavnoj enciklopediji. Isti jeslu~aj {to se ti~e na{ih duhovnih velikana, posebno dinas-tija, gde je evidentna velika nesrazmernost ineujedna~enost u tretirawu i duìni teksta. Zato je ispalo,sude}i barem po ovoj Enciklopediji, da je dinastijaBrankovi}a, u kojoj bi trebalo traìti i izdajnika uKosovskoj bici, va`nija i zna~ajnija za Srpstvo i SPC odslavne dinastije Nemawi}a, koja je ovom narodu dala hris-toliku du{u i visoku duhovnu kulturu na svetskom a ne samonacionalnom nivou. Kara|or|evi}ima (EP, II tom, str. 953)posve}ena su 4 stupca, a Brankovi}ima (EP, I tom, str. 274-279), ~itavih 11 stubaca, Obrenovi}ima (EP, I tom, str. 1356-1358) 3,1/2 stubaca, svim Nemawi}ima (EP, II tom, str. 1299-1302) 6,5 stubaca, od ~ega su 1 i 1/2 ilustracije. O sv. PetruCetiwskom je neprimereno malo napisano, kako u dinastijiPetrovi}a, tako i pod odrednicom Petar I Petrovi}. Da li jeto u~iweno tendenciozno zato {to je on, po nekim pri~ama,prokleo celo pleme Kalezi}a, i koji zbog toga nije “popu-laran” u wemu. Me|utim, nau~ni rad mora da se pi{e nepris-trasno, objektivno, bez obzira na subjektivno mi{qeweautora. Prema tome, ravno duplo vi{e teksta je posve}enoBrankovi}ima nego Nemawi}ima, a skoro tri puta vi{eBrankovi}ima nego Kara|or|evi}ima. Kakva objektivnost istru~nost u nau~nom radu?!

m) Siroma{tvo i ispu{tawe mnogih va`nih odrednica iz Pravoslavqa

Ve} sam napred naveo da, po broju odrednica, ovaEnciklopedija jedva da se moè nazvati re~nikom ili lek-sikonom. Tako, na primer, Enciklopedija pravoslavqa kojumi radimo trebalo bi da ima oko 60 do 70 hiqada obra|enihpojmova i odrednica, dok na{ Srpski pravoslavni leksikonbi trebalo da ima vi{e obra|enih odrednica ili tolikokoliko ova Enciklopedija, iz ~ega zakqu~ujem da se radi ovrlo oskudnoj, siroma{no obra|enoj Enciklopediji pravo-slavqa, ~ije brojne odrednice ne zasluùju da se na|u u ovomprvom izdawu Enciklopedije, ~ime se Redaktor, urednik iizdava~ veoma ponose i hvale.

54

Da napomenem da u ovoj Enciklopediji nema jako mnogova`nih odrednica za Pravoslavqe. Uzmimo na primer samoneke od odrednica u ovoj Enciklopediji u slovima: K, L i P,kojih nema, a morale bi da budu u svakoj, pa i u ovojEnciklopediji pravoslavqa. Pod slovom K nedostaju odred-nice: Kazuistika, Kainiti, Kakosodigos, Kalefaktorijum,Kalinovci, Kamaldolijci, Kampa, Kandelabr, Kanonici,Kanotar, Kapitilavijum, Kapitularija, Karakter, Karani,Karpokratovci, Kastrinije, Katarza, Katolik, Kesar, Kefa-lija, Kilikion, Kilisma, Kimval, Kimitrija. Pod slovom Lnedostaju odrednice: La|a (duhovni simbol, mesto odakle jeGospod u~io narod i Svoje u~enike; La`. Lazarice, Lakom-stvo. Lamarkizam, Lampadarije, Lapsi, Laskawe, Legenda,Legion, Leksikografija, Leksikologija, Lewost, Lepra,Leprozorijum, Lepta udovi~ka, Lestvica, Libertici, Limb,Litanija, Liturgija krvava, Litostroton, Lice Boìje,Licemer, Li{avawe sve{teni~kog ~ina i tako daqe. Ododrednica koje po~iwu na slovo P nedostaju odrednice:Pagani, Pad (grehovni), Palingenezija, Palij, Paniperse-vast, Paperta, Perisoma, Peridevti, Pla~, Pogruèwe,Poliglota, Porekcija, Paradigna, Paraepitrop, Paraklit,Paraklitici, Paralelizam, Paralipomenon, Parasinagoga,Paraeklisijarh, Parik, Parohijalnik, Partenogeneza,Pojawe (Pevawe) parteno, Pastva, Pastoforija, Pastuhovci,Pedobatizam i mnoge druge. Ove nedostaju}e odrednice sunavedene kao paradizma, za sva druga slova.

[ta da kaèmo o nedostaju}im odrednicama pod drugimslovima ove Enciklopedije; zatim, o plagijatstvu, prisutnomu ovoj Enciklopediji; o nepravoslavnom (jereti~kom) u~ewu,koje je izneto u ovoj Enciklopediji, a za koje ja nisam imaodovoqno slobodnog vremena da podrobno istraìm? Ukoli-ko neko bude to od mene zahtevao, zbog teìne kvalifika-cija koje ja iznosim, ja mogu da se pozabavim i tim problemom.

n) Zakqu~ak

Sumiraju}i ovaj svoj Kriti~ki prikaz u jedan negativanutisak o kvalitetu ove Enciklopedije, zbog toga {to su seRedaktor i saradnici koji su pisali ove odrednice,

55

rukovodili krajwe subjektivnim razlozima, sa ose}awemblagovoqewa prema jednima i zlonamernosti prema drugi-ma, ili shodno svome znawu, a ne istraìva~kom poduhvatu,ili pak rukovo|eni nekim drugim nama nepoznatim razlozi-ma, a ne nikako nau~nim pobudama i istinoqubivim istra-ìva~kim. Objektivizam u nau~nom istraìvawu sveden jena nedopustivo malu meru, uz nesrazmernost teksta pova`nosti i na mnogo mesta nedopustivo skra}enim iliizostavqenim tekstovima odrednica, pisan ne saètim negoprokrustovskim stilom i bez nau~nog su~eqavawa razli-~itih mi{qewa, kako bi se izveo pravi i odgovaraju}iautorski zakqu~ak.

Prema tome, Enciklopedija pravoslavqa, ~iji je redaktorg. dr Dimitrije Kalezi}, iako je pisana jasnim stilom, jesteproma{ena investicija za izdava~a, nesolidno nau~no-istraìva~ko delo od strane Redaktora i ve}ine wegovihsaradnika, sa retkim ~asnim izuzecima, delo sumwivenau~no - pravoslavne vrednosti. Ono malo stru~no ura|enihodrednica ne vidi se i ne moè se prepoznati u {umimno{tva delimi~no, u nekima u ve}ini odrednicama i uve}ini, iznetih gre{aka i nedostataka.

Osim toga ova Enciklopedija je vi{e sekularisti~ka, nego{to je pravoslavna. Imena brojnih zaslu`nih teologa isve{tenosluìteqa u srpskom narodu u ovoj Enciklopedijinisu na{la svoje mesto. Jednim delom to moè da budeposledica toga {to su studenti pisali ovu Enciklopediju, adrugi – zato {to se mnogo ùrilo da se Enciklopedija {topre {tampa, pre na{e Srpske enciklopedije pravoslavqa,~iji se radni naslov moè sada slobodno objaviti.

Poneke odrednice u ovoj Enciklopediji su vi{e plagijatinego {to su originalni radovi. Na drugim mestima je prisut-no nepoznavawe etimologije, leksikografije (recimoupu}uju}a odrednica Sedamdesetorica v. Sedamdesetoricaapostola, Avramovo krilo i Avramovo lono, upu}uju}a, koje sunepotrebno navedene jedna iza druge, upu}uju}a ispredglavne odrednica, umesto da se navede samo glavna odred-nica radi u{tede na prostoru, kako bi se na{lo vi{eobra|enih odrednica ~ak i u ovom obimu. Pada u o~i, da subrojne odrednice obra|ivane i ot{ampane sa uazbu~avawem

56

prema li~nom imenu, a neke prema pridevu, kakav je ovdeslu~aj “Sedamdesetorica apostola” “Avramovo lono”.

Po svom obimu ova Enciklopedija jedva da nadma{aveli~inu nekog pravoslavnog leksikona ili re~nika, budu}ida sadrì ne{to oko 14.000 odrednica.

Mislim da bi se u eventualnom drugom izdawu, ukolikoizdava~ o tome razmi{qa, morali da otklone svi ovinedostaci, sve uo~ene i iznete gre{ke, zajedno sa onimneiznetim gre{kama koje traè dubqu i duù nau~nu anal-izu. Me|utim, s obzirom na veli~inu takvog zahvata pri tomispravqa~kom radu te{ko bi one mogle da se olako izvr{e,pretresu iz temeqa, pa bi eventualno drugo izdawe oveEnciklopedije, u ovom i ovakvom obimu i kvalitetu, ako seuskoro proda prvo izdawe Enciklopedije pravoslavqa itime nadoknade sve svoje tro{kove, bilo veliki rizik. kakoza Izdava~a i Redaktora tako i za teolo{ku nauku, kako bimogli biti svi zadovoqni: redaktor, izdava~ i pravoslavniteolo-{ki stru~waci.

Sveti Jovan, 21. januar 2003. godina

Protojerej dr @arko Gavrilovi}

Objavqeno u “Kwièvne novine’’ br. 1072-1073, Beograd,15.12. – 15.1.2003, st. 14 i 15; i br. 1074-1077, Bgd 15.1.-15.3.2003, st. 14 i 15).

w) Dodatak

U dnevnom listu „Politika“ od 6. juna ove godine gospodinprof. Dr Dimitrije Kalezi} nastavio je, posle intervjua kojije objavqen u „Pravoslavqu“, da obave{tava na{u javnost oEnciklopediji pravoslavqa kou je on gotovo zavr{io sa jed-nom grupom saradnika.

Najpre, mislimo da se jedna ovakva publikacija, pogotovusa onakvim pretenzijama o kojima govori dr Kalezi}, nemoè sa~initi i predati javnosti bez predhodne saglasnos-ti i uvida od strane Crkve. Naime, svaki izdava~ u na{ojzemqi ima pravo da objavi ovakvu ili sli~nu publikacijukoja se bavi najva`nijim i najsuptilnijim problemimapravoslavne teologije i da, mimo Crkve, odabere saradnike

57

po sopstvenom izboru, preuzmaju}i na sebe odgovornost predCrkvom i kulturnom javno{}u za objavqeno delo. Ali ~ovekiz Crkve i na poloàju dekana Bogoslovskog fakulteta SPCne moè i nema pravo, po na{em mi{qewu, da koristiautoritet crkvenog lica i stare{ine najvi{e nau~ne insti-tucije Srpske Pravoslavne Crkve, uradi ovaj projekat mimoi iza le|a Crkve, dovode}i u javnost u zabludu da je jedinoovla{}eno lice da formuli{e najva`nija i najsuptilnijapitawa pravoslaven teologije kao i da prikaè istorijuna{e i svih sestrinskih crkava. Drugo, mislimo da drKalezi} nije uop{te pogodna li~nost da vodi ovakav jedanprojekat jer se dosad, gotovo od po~etka svoje uni-verzitetske i publicisti~ke karijere, nekoliko puta kom-promitovao ne samo kao poznavalac svoej struke nego i kaooriginalan autor tekstova iz te struke. Nekoliko se putadesio da je wegova pojava u javnosti bila skop~ana sa sumwa-ma u autorstvo a jednom je i nepobitno utvr|eno da je nadrsti~an na~in sklon „pozajmqivawu“ tu|ih tekstova, a kadmu to plagirani autor javno pokaè, on kao glavni argumentza svoju „nau~nu“ radwu navodi ~iwenicu da to i drugi rade!Ova moralna bezobzirnost ~esto se javqa kao pratilac pub-licisti~ke aktivnosti dr Kalezi}a jer on ili radi sumwiveredwe ili sebe uvla~i u sumwive radwe situacije pomaù}idrugima da se bave takvim radwama. Iako ga je jo{ 1973.godine prof. Dr Lazar Milin javno i dobronamerno ukorio{to upotrebqava tu|e tekstove bez navo|ewa autora komepripadaju, jer je to i sa nau~ne i sa moralen ta~ke nedopus-tiva stvar koja se svrstava u plagijat ili kwièvnu kra|u,dr Kalezi} je nastavio da se pona{a u plagijatorskom stilukao da je svekolika kulturna ba{tina wegova privatnapr}ija koju moè koristiti ne navode}i imena autora, tetako predstavqaju}i tu|e ideje, stavove, formulacije izakqu~ke kao svoje sopstvene, i na tome grade}i imenau~nika.

Godine 1987. pojavila se u Beogradu kwiga pod naslovomSveti Vasilije Ostro{ki u svome vremenu. Na koricamakwige stajala su ravnopravno, iako je prvo ispisano ime drKalezi}a, dva imena: dr Dimitrije Kalezi} i Du{an Beri}.Neobave{teni ~italac, pomislio bi da je kwiga plod zajed-

58

ni~kog rada potpisanih autora. Istina je, me|utim , drug~ijaDr Kalezi} je prihvatio ponudu dalmatinskog episkopa g.Nikolaja da obradi rukopisnu gra|u o Sv. VasilijuOstro{kom, koju je pripremao u me|uvremenu preminuliDu{an Beri}.

Dr. Kalezi} je dobio na taj na~in priliku da se nametne nesamo kao prvi nego i kao glavni autor jer sve {to je dobio,kako sam ga kaè u predgovoru kwige, bilo je samo gra|a. Kosad zna {ta je ~ije u ovoj kwizi kad je autor osnovnogrukopisa mrtav a prvopotpisan autor odbija da porodicipreminulog Beri}a vrati rukopis koji je dobio kao „gra|u“, ato je jedini na~in da se utvrdi koliko je koji od potpisanihstvarno uradio? Da li je moralno svojatati bilo koji stepenautorstva nad jednim rukopisom ~iji je autor mrtav i koji presrmti nije traìo Kalezi}evu saradwu a onako mrtav nijemogao uticati definitivno na oblikovawe rukopisa? Sobzirom na to kakvo je iskustvo sa Kalezi}em imao Milan zasvoga ìvota, ostaje sumwa u pogledu pravih zasluga pokojnogBeri}a za nastanak ove kwige.

Godine 1994. pojavila se u Beogradu kwiga Re~nik simbo-la koju su kao autori potpisali g. Krsto Milovanovi} iTomislav Gavri}, a kao recenzet dr Dimitrije Kalezi}. Kogod se razume u ovu promlematiku lako }e i brzo utvrditi daje i ova kwiga, ta~no u stilu recenzenta, ~ist i dosledanplagijat, i to od prve do posledwe stranice. Ona savedo~ida dr Kalezi} ili uop{te ne poznaje materiju za koje pi{e„stru~nu“ recenziju svesrdno je preporu~uju}i za vi{estrukuupotrebu ili pak smatra, u skladu sa sopstvenim navikama isopstvenim moralom koji je na wima izgradio, da se mirnedu{e moè prepisati cela jedna kwiga i ispod we stavitisvoj potpis.

Po{to postoje indicije da se ovim ne zatvaraju nedopus-tivi postupci intelektualnog, pravoslavnog po{tewa drKalezi}a, a ve} ovo {to je navedeno moè kod ~italacaupu}enih u stvari da izazove ose}awe mu~ne nelagodnosti isumwi~avosti u nau~ni autoritet dr Kalezi}a, primiv{i200.000 nema~kih maraka od Savremene administracije,dakle ateiziranih qudi, da izda ovu ofrqe ura|enuEnciklopediju pravoslavqa, smatramo da je u principu

59

nedopustivo da se pravoslavna enciklopediaja, na ~ijem je~elu dr. Kalezi}, pojavi u javnosti, iako sa blagoslovompatrijarha Pavla, pre nego {to se meritorno ne utvrdi ste-pen i nivo wene nau~ne vaqanosti, pravoslavne ispravnos-ti i autorske originalnosti, jer se u protivnom i Crkva isama ideja o Enciklopedijim izlaù velikom riziku kkri-tike, ukoliko nije u svemu ura|ena u duhu pravoslavnogu~ewa i nauke.

Interesantno je ovde pomenuti da sam ja, zajedno sa poko-jnim Zoranom Glu{~evi}em, dobio do Svetog arh. sinoda SPCblagoslov da radimo na Enciklopediji pravoslavqa, bezdinara pomo}i ma s koje strane, i da nam trojica episkopaSPC budu recenzentim i to pre po~etka ma kakvih radobvakoje je g. Kalezi} preuezeo sa svojim “filosofima”, kome nijebio potreban blagoslov Sinoda da radi na ovom eku-menisti~kom delu, a ne ~isto pravoslavnom, pa je on, g.Kalezi}, kada je wegova Enciklopedija pravoslavqa iza{laiz {tampe dobio blagoslov Wegove Svetosti Pavle, bez daju je ovaj pro~itao i na{ao u woj jeresi, ~ak je sam otkrupio500 proìmeraka ove Enciklopedije za sebe i naredio crk-vama i crkvenim op{tinama svoje Arhiepiskopije da je kupu-ju za svoje potrebe, te je tako fal{ {tivo, pod vidomPravoslavqam ubrizgano u ~istu pravoslavnu veru i time jezagadilo jeresima ekumenizma i vatikanizma, tako da }e oneprave pravoslavne enciklopedije te{ko mo}i u}i uPravoslavni i Svetosavsni narod srpski. Na{ narod jeodavno mudro rekao: “Od glave riba smrdi, a od repa se~isti”! Ipak, znam da sam pripremio sav materijal za dese-totomnu Srpsku enciklopediju pravoslavqa i samo samiGospod zna da li }u sti}i i od koga pomo} dobiti da bi takoveliko delo uradio.

Kod nas odavno vode Pravoslavqa zamu}ene i zaga|ene odonih koji bi trebalo da ~uvaju ~istotu i bistrinu i origi-nalnost pravoislavqa, pa je za veliko àqewee da ba{ onikoji sebe smatraju najdostojnijim i najva`nijim da o tomevode raa~una, utrkuju se ko }e Pravoslavqe iskvaritiRimokatoli~kom jeresi i jeresima ekumenizma, protes-tantizma i raznih drugih verskih u~ewa. Neka im je od Bogaopro{teno ako su to u~inili u neznawu, a ka`weno ako to i

60

tako svesno rade, jer je Gospod rekao ko malu titlu doda ilioduzme od wegovog u~ewa, bi}e najmawe me|u an|elima u dru-gom svetu. Mee|u prvima je neprijateqski postu{pio protivtoga da Zoran Glu{}evi} i ja radimo na Enciklopedijipravoslavqa mpoj {kolski drug, mitropolit zagreba~koqubqanski, Jovan, vaqda zbog toga da ne bismo izneliistinu o wegovom poro~nom ìvotu i pbekstvu sa aparohije,protivnp kanonima i Svetom pismo,kada pastir, videv{ivuka napusta sdvoje stado na wegpvi milost i nemilost. Onse pri tom pozvao na nepostoje}u odluku SAS o radu naEnciklopediji pravoslavqa, a ona je ukinuta a fdruga nijedoneta, ~ime se posluìo laìma, a nije ustao protivEnciklopedije pravoslavqa koju je, preko Kalezi}a,pripremala Savremenena administracoja. Sve to moeètesaznati iz gorwih skeniranih wegovih pisama, o ~emu }ebiti vi{e re~i u dvadesetoj kwizi ove Biblioteke.

61

3) PISMO SINODU O PREDSTAVI SINI[EKOVAÊVI]A, SA POTPISIMA STRANKE

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKEPRAVOSLAVNE CRKVE,Beograd, 15. mart 1999. godine

Prinu|eni smo, po svom pozivu, prizivu i glasu svojesvesti da se obratimo Svetom arhijerejskom sinoduSrpske pravoslavne crkve da Vas obavestimo o nemil-

im i svetogrdnim pisarijama dramskog pisca Sini{eKova~evi}a iz Beograda, mole}i Vas za intervenciju kodnadle`nih gra|anskih vlasti da se, dole pomenuta tripozori{na dela, zabrane za izvo|ewe i publikovawe na ter-itoriji Savezne Republike Jugoslavije.

Naime, pomenuti kwièvnik Kova~evi} napisao je tribogohulna, psova~ka i antirodoqubna dela - drame u kojimavre|a verska i nacionalna ose}awa srpskog naroda kaoceline i svakog Srbina kao pojedinca. On to sve ~ini podvrlo providnom namerom takozvane slobode umetni~kogstvarawa, zaboravqaju}i na u~ewe svetog apostola Pavlakoji kaè: “Sve mi je slobodno, ali sve ne koristi; sve mi jeslobodno, ali sve ne izgra|uje” (1. Kor. 10,23) Tako se ovo“umetni~ko stvarawe” preterava u najneukusnije inajneuqudnije psovawe - svetogr|e - svih duhovnih vrednos-ti kojima su i za koje su na{i preci ìveli. Ovaj umetnik kaoda je shvatio svoj ìvotni poziv pisawa kao pquvawe pohri{}anstvu, svetosavqu, srpstvu i svim najsvetijim inajva`nijim vrednostima na{eg naroda.

Ova wegova spisateqska delatnost, ta~nije pisawe bezikakve kwièvne vrednosti, ogleda se u wegove trinapisane i {tampane pozori{ne drame.

1) U drami “Sveti Sava”, ~ije je izvo|ewe u Jugosloven-skom dramskom pozori{tu u Beogradu 29. maja 1990. godine,dakle uo~i Tu|manovog ustoli~ewa u Zagrebu, spre~iliSvetosavci i wihovi simpatizeri, oko ~ega se podigla veli-ka galama, a u kojoj drami se ismejava Sveti Sava, SimeonMiroto~ivi, cela dinastija Nemawi}, pa i srpski narod. Osvemu tome jedan od potpisnika ovih redova je podrobno

62

izvestio Sveti arhijerejski sinod, dostaviv{i tekst drame,i zatraìo intervenciju.

2) U drami “Ravi”, koju je Sini{a Kova~evi} napisao prenekoliko godina, koja je objavqena u reviji Teatrom 1997.godine a ~ije je {tampawe finansiralo Ministarstvo kul-ture republike Srbije, ismejava: Gospoda Isusa Hrista, sve-tog Jovana Krstiteqa, sve apostole redom, veli~a Juduizdajnika, ismejava svetu tajnu kr{tewa, pri~e{}a, SvetiDuh - Tre}e lice Svete Trojice, kao i sve druge vrednostiduha i kulture za koje su na{i preci krv lili i ìvote dali.Kao dokaz toga dostavqamo Vam tekst pomenute drame sapodvu~enim inkriminacijama uvredqivih tekstova, kako bise i sami uverili o stra{nom stepenu svetogr|a.

3) U drami “Kraqevi} Marko” Sini{a Kova~evi} ismejavana{eg ~uvenog epskog junaka, rodoquba i hri{}anina koji semolio Bogu da hri{}ani u bitki na Rovinama pobede Turke,makar on prvi poginuo, {to se i obistinilo. Kova~evi}prikazuje Kraqevi}a Marka kao posledwu uli~nuispi~uturu, najpoznatijeg seira Muse Kesexije, huqu i naj-goreg ~oveka, a wegovu majku Jevrosimu kao nekakvu ama-zonku, koje nikada nisu postojale na ovim prostorima, dokmonahiwe Qubostiwe prikazuje kao lake osobe za provod iuìvawe. Ova predstava je nekoliko puta izvo|ena uBeogradskom dramskom pozori{tu o tro{ku Skup{tine gradaBeograda, koja je, budu}i da je Qiqana Blagojevi} gradskisekretar za kulturu, a ona je supruga Sini{e Kova~evi}a,izdvojila ogromna sredstva da se ova drama postavi i neko-liko puta prikaè publici, i da na kraju doìvi apsolutniporaz - skidawe sa repertoara pozori{ta po{to je istugledalo malo posetilaca. Dostavqamo Vam, tako|e, i tekst ovedrame kako biste se u istinitost na{ih navoda i sami uverili.

Sve ove tri drame, po mi{qewu autora i problemati~nekwièvne kritike predstavqaju zna~ajnu trilogiju, a mimislimo da su ove drame tri spisa najve}eg svetogr|a i glu-posti, psovawa i neistine koja su iza{la iz pera i iz glavema koga ~oveka, a kamoli Srbina. Smatramo da smo duhovnobolestan i raslabqen ~ovek moè ovako ne{to da pomisli,a mislimo da se niko ne bi usudio od zdravih i razumnihqudi da stavi svoje ime kao pisca pomenutih pisanija.

63

Molimo Vas da preduzmete sve {to je u va{oj mo}i da seova dela uklone sa javne scene, a da razmislite o mogu}nostiizop{tewa, sa anatemom ili bez we, iz ~lanstva Srpskepravoslavne crkve dramskog pisca Sini{e Kova~evi}a.

O~ekujemo da nas o svemu preduzetom blagovremenoobavestite kako bismo i mi znali {ta daqe da radimo i kojekorake da preduzmemo

U sinovskoj odanosti,

Beograd, 15. mart 1999. godine U~tiv,

Protojerej @arko Gavrilovi}

64

4) PISMO SINODU O PRESTOLONASLEDNIKUALEKSANDRU, O POMIWAWU NA BOGOSLU@EWIMA

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVEBeograd, Mihoqdan 2000. godine

Slobodan sam, u najboqoj nameri, da Svetom arhijere-jskom sinodu na{e svete Crkve predloìm slede}e:Idemo u susret vremenu kada }e se na{ narod,

najverovatnije, izja{wavati o pitawu monarhisti~kog ilirepublikanskog ure|ewa u na{oj zemqi. Kako je monarhija nanajvulgarniji na~in ukinuta i vi{e od pola veka najprimi-tivnije ruèna u na{em narodu predlaèm da Sveti arh.Sinod SPC, radi zagrevawa na{eg naroda za monarhiju imonarhijsko opredeqewe obaveè nadle`ne i podru~ne imarhijereje, a ovi svoje parohe i stare{ine manastira, da ubogosluèwima, u odgovaraju}im jektenijama pomiwu krun-skog princa – prestolonaslednika Aleksandra Drugog.

U praksi je u na{oj crkvi ovo pomiwawe danas vrlo{arenoliko, tako da se Prestolonaslednik Aleksandarnegde pomiwe, a u nekim crkvama i manastirima ne pomiwe.Ova praksa bi pomogla na{em narodu da se dozove istori-jskoj pameti i pam}ewu da je od doba Nemawi}a Srbija bilanajprosperitetnija i najbogatija, duhovno i materijalno, uvremenu kada je bila ùpanija, despotija i kraqevina.

Moramo znati da su neki “{umski qudi” ukinuli Srbimamonarhiju bez narodnog referenduma i bez legitimnog pred-stavnika, a bojim se da i svi arhijereji SPC nisu za uvo|eweparlamentarne vi{estrana~ke monarhije, budu}i da suro|eni i pola veka ìveli u komunizmu, pa su tako inehoti~no bili izloèni wegovim negativnim uticajima.Akobi Crkva odradila svoj deo u vezi sa propagirawem monarhi-je, to bi pomoglo da se na{ narod dozove svom istorijskompam}ewu, duhovnosti. Tradiciji, redu i radu i moralnojobnovi, kad na{a dràva dobije svoga doma}ina napore-do sa duhovnim doma}inom. Sve ovo u smislu na{e nar-odne mudrosti: “Bez Boga ni preko praga” i “Bez kraqa – nevaqa”.

65

U~tivo molim da budete pravilan tuma~ ovih mojihiskrenih namera. Ovaj predlog dostavqam preko svognadle`nog Arhijereja.

Mihoqdan, 2000. godine U sinovskoj odanosti,


66

5) PISMO SINODU I PATRIJARHU, O EMISIJI NA RTS-u, ODEDA MRAZU I BO@I] BATI, EKUMENIZAM

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKEPRAVOSLAVNE CRKVE,(Otvoreno pismo) Beograd, 31. decembar 2001. godine

Pi{em Vam o jednom skandaloznom doga|aju koji jeprikazan na Prvom programu RTS 28. decembra 2001.godine, ~ini mi se oko 17,20 ~asova, a protiv koga,

koliko znam, niko do sada nije reagovao. Kako je taj doga|ajizvan eparhije kojoj pripadam, to pi{em Vama, GospodoArhijereji, ne bi li izazvao Va{e reagovawe na obu i na bro-jne negativne pojave u na{em narodu koje, uglavnom, prolazebez ikakvog reagovawa zvani~ne crkvene vlasti.

U pomenutoj emisiji TV voditeqka, uz pomo} kamere idekorisane jelke, ve{tom kamuflaòm spaja ono {to jenespojivo, na{e sveto pravoslavqe i inostrani paganizam,uvijen u tetra - pakovawe tvoraca Novog svetskog poretkakoji, nama barem tako izgleda, ustaju protiv svega {to jena{e srpsko i pravoslavno, samo da bi ustoli~ili kod nassvoje paganske obi~aje na mesto na{e svete, hri{}anskevere. U prvom, gro planu tog doga|aja kamera zumira velikujelku, ve}u od crkvenog torwa smederevske crkve, a u poza-dini prikazuje hram Svetog Georgija u Smederevu koji senalazi daqe na samo nekoliko metara od hrama. Dakle, nanekoliko metara od hrama je, svetiqkama i poklonima, veli-ka, oki}ena jelka, sa mno{tvo naroda i dece okolo, koja sudo{la da prime poklone od izvesnog “Deda Mraza” (îtajte:Ujka Sama preko nove nomenklature vlasti u Smederevu),koji se nekada kod nas zvao “Boì} Bata”.

I dok spikerka ~ita obja{wewe {ta jelka zna~i u nordi-jskoj paganskoj mitologiji, pa prelazi na obja{wewe {tajelka zna~i u mitologiji kod germanskih naroda, decapruàju ruke “Deda Mrazu”, koji ima ogrlicu bele fate okovrata, umesto kite zlata. I pqu{te pokloni. Deca radosna,voditeqka nasmejana, a Deda Mraz ushi}en. A ja tuàn poredtelevizora, ukopan u zemqu pogledom, zagledan u neku

67

daleku budu}nost: {ta }e biti sa na{im narodom sa takvomsve{}u i nebrigom za svoju tradiciju i svoje obi~aje, prednaletom i nametawem tu|eg folklora i dekora. Tuàn, boga-mi, i pretuàn {to mi, tu|om {arenom laòm, skrnave sveti-wu, {to se izruguju mojoj veri, {to mi blate obi~aje, {to misramote “Boì} Batu”, {to mi ismevaju Badwak. I vi{e odtoga, tuàn sam {to kao da nema nikoga u srpskom rodu i ple-menu da protestuje protiv ove skarednosti, protiv ovoguvoza duhovnog {unda, {to cela Crkva }uti, {to su sesve{tenici u Smederevu zabili u svoje ku}e toga dana, paispred svojih “soko}ala” ili ti televizora, zure u te la`neslike i la`ne {e}erleme “vi{eg” standarda ìvota, pasiv-no iz svojih rupa, kao da su pacovi, a nisu pacovi, nego bogo-lika bi}a, posmatraju u te {arene, kitwaste laè; to jest,mirno posmatraju novu, pagansku veru, upakovanu u mundijal-isti~ke projekte NSP i ispirawe srpskih mozgova.

O, Gospode Boè! dokle }e{ dozvoliti srpskoj naciji dabude ravnodu{na prema rasipawu svoga kulturnog blaga, uvo-zom tu|eg kulturolo{kog {unda, da samo Srbi prodaju svojuveru za ve~eru, da uvozi la`nu veru mesto svoje pradedovskekoja je stvorila svetiteqe i divove od na{ih predaka?Dokle }e{, Sveti o~e Savo, dokle }e{ okretati svoju svetuglavu od srpske neja~i?! Pohitaj Gospode, umoli GospodaSveti Savu, prosvetite i osvetite srpski narod da ne traìsebe kod drugog! Nemam ni{ta protiv da ovakve emisije budupredmet obrazovnih emisija na{e dece, ali po{to prethod-no izu~e svoju veru i svoje obi~aje, svoj Badwak i svog Boì}Batu. Ali, imam protiv da se ovakvom jeftinom propagandom,koja dodiruje ki~, duhovni {und, zaklawa Crkva Bo`ja, domBoga ìvoga, i to sa Boìjom tvorevinom (jelkom) - drvetomkoje nije ni u kom pogledu nije korisnije od Badwaka, ni kaotehni~ko, ogrevno ili ukrasno drvo, od stamenog, ~vrstog,stoqetnog hrasta, sa kojim nas vezuju vekovi i milenijumi,dedovi i preci, vera i obi~aji, kultura i arhitektura.

I tako dok zvani~na Crkva }uti, ja se, kao penzionisanisve{tenik, usu|ujem da govorim, uprkos svim protestima inegodovawima. Kome da govorim Gospode: Nemu{tim veliko-dostojnicima Crkve koji ne umeju da ustanu ni protiv verskihsekti koje su bezbo`nici (~itaj novi agarjani) posejali po

68

pravoslavnoj i svetoj Srbiji; ni protiv ubijawa dece umaj~inoj utrobi u bezdetnoj Srbiji, u kojoj se sela gase, {kolezatvaraju, kasarne ispra`wuju; one koji ne}e ni kada mogunove verou~iteqe da pomognu da u|u u {kole, da do|u doTvoje dece; one koji se ne usu|uju da traè od “nove”, u svemustare, vlasti oduzetu crkvenu imovinu koju ponovo par~aju iprodaju; one koji ne}e da ustanu ni protiv nove po{asti “gejpederastije” i wihove skaredne “predstave” u ovom genetskizdravom narodu, nego i sami namiguju na tvorce NSP?!

Kome, Gospode, da govorim: obezboènim prosvetarima,kojima ne ide u ra~un da se prava vera u pravoga Boga {iri,da se brat sa bratom miri i slo`no ìvi, jer u tom slu{ajuoni ne bi mogli tako lagodno i la`no da ìve: da sekaquàju u nemoralu, drogi, neradu, neobrazovawu, koji su“pijani od èstokog pi}a” no}u i dawu vi{e nego od ponosa idostojanstva svog visokog poziva u~iteqa?!

Kome, Gospode, da govorim: sve{tenicima koji su se, samalo ~asnih izuzetaka, uglavnom okrenuli ovome svetu,namiguju na nebo, a bore se za zemqu i zemaqsko carstvo,dopu{taju nove “{atre” i nove {e}erleme pored Tvoga doma,~ine}i od wega ponovo “razbojni~ku pe}inu” (Mt. 21, 13)?!

Kome, Gospode, da se àlim: novim vlastima?! Ali, kakverazlike ima izme|u wih i onih prethodnih, jer su nas oniprethodni prodavali tu|incima zarad ideologije, a ovidrugi to ~ine zarad kapitala, zarad carstva zemaqskog, wihkao da nema. Svi su podlegli tre}em |avoqem ku{awu (Mt.4, 8 – 10). “Nema nikoga dobro da tvori” (Ps. 14, 1). Meni se~ini da ih je malo koji dobro ~ine, koji vole svoj narod “udobru i zlu”, koji qube svoju grudu, veru i tradiciju.Vide}emo da li }e uo~i na{eg slede}eg na{eg Boì}auzdi}i Badwak na trgovima, barem onako kako su uzdizaliovu jelku pred crkvom Bo`jom, da barem naprave nekakvu“uravnilovku” za koju su, oni i wihovi o~evi, oduvek bili|avolski ve{ti.

Ali, govori}u, Gospode, narodu Tvome i mome, jer Tvojnarod je i moj narod, i Tvoje zapovesti su i moje zapovesti,jer “dobro ~initi da nam se ne dosadi” (sr. 2 Tim. 2,21), govo-ri}u narodu Boìjemu, bez obzira da li se on zove srpski,albanski, ameri~ki: Ostavite nam na{e barem sve dotle dok

69

ne uvidimo da je va{e boqe od na{eg, dok ne shvatimo da jeva{a vera plodotvornija za duhovnu kulturu, kojom se nemoète di~iti, osim ratne, razaraju}e tehnike. Jer, ako jeve}e boqe, {to nam to name}ete silom tomahavki ili silom|avoqeg izmetka – novca. Dopustite nam, barem, toliko slo-bode da moèmo da se slobodno opredelimo za sve {to jedobro, bilo ono iz na{e ili va{e kulturne ba{tine. Jer uBoìjoj ba{ti ovog ìvota ima hiqadu razli~itih ruà, imamesta za sve kulture sveta, pod uslovom da svako neguje svojui odmerava je sa tu|om.

Podeqeno sredstvima javnog informisawa.

Odani Vam,31. decembar, 2001. godine @arko Gavrilovi}

70

6) POHOD VATIKANA NA ISTOK

Poznato je da pohod Vatikana na istok, kanonsku teri-toriju pravoslavne Crkve, ima svoju duga~ku istoriskutradiciju, koja je protkana ìvotima miliona mu~enika.

Utoj pustoj èqi papista, da duhovno porobe slovenskipravoslavni narod, najvi{e su stradali Srbi i Rusi.Dok se, naro~ito posledwih desetak godina, pojedini

pravoslavni episkopi SPC-e, koji bi trebalo da budutvr|ave istine, svim silama trude da fakti~ki sproveduuniju sa rimskom jereti~kom crkvom, prilika je da e podse-timo i dvojice velikana dvadesetog veka, koji su dali svojìvot za ipovedawe istine. Re~ je o istori~aru JaroslavuAleksandrovi~u Galanu i unujatskom sve{teniku ikwièvniku d. Gabrielu Kostelniku. Oni su primilimu~eni~ku smrt, od strane papista sredinom dvadesetogveka, jer su govorili istinu i poku{ali da svoj narodpovrate u istinsko pravoslavno ispovedawe vere. Pre nego{to se upoznamo sa ovim velikanima, na àlost kod nasmalo pozantim, moramo napraviti jedan istorijski osvrt naistoriju Male Rusije, koja je ine~na drevna kolevka Rusije...

Istorijski, ruski duhovni prostor se razdelio na zapadnideo, osvojen od strane poqaka i papskih ritera u{esnaestom veku i isto~ni deo, ~ije je sedi{te bila Moskva.Zapadni deo, nikada jedinstvenog ruskog duhovnog prostora,zvao se Mala Rusija, a istolni Velika Rusija. Pod stra{nimterorom papskog jezitskog reda, ~iji je slogan bio i ostao –ciq ne bira sredstvo. – Krajem 16-og veka neki episkopi suprihvatili uniju sa rimskom crkvom. Narod Male Rusije,Karpatske Rusije, po~eo je da se zove malorusi ili rusini.Wihovo stradawe, tokom posledwa letiri veka, te{ko da semoè iskazati. Svi oni, koji su se susprostavqali uniji sarimskom kurijom, bili su ubijani ili progoweni u nepristu-palne planinske predele Karpata. Deo tog naroda, nasilnopounija}enih rusina, pre vi{e od 250 godina, smi{qeno je odstrane Austro – Ugarske doseqen na teritoriju dana{weVojvodine (Ruski Krstur, Kucura...). Dva ofocijalno pobedi-la. Ali iz wihovog se}awa nije izbrisana ota~ka vera.

71

Dràva u kojoj su oni tada ìveli bila je u Austro – Ugarskoj,i oni nisu imali nikakve mogu}nosti da ispovedaju veru svo-jih predaka. Unija je zaìvela u punom smislu te re~i. Nijednog pravoslavnog sve{tenika nije bilo u predelimakarpatske Rusije.

Ali, dogodilo se pravo udo. Posle velikog „Prole}a nar-oda“, 1848. godine, u okolini grada Marmoro{a, u selu Izi,po~elo je da se ra|a istinsko hri{}anstvo. Prvi koji su seusudili da pravo slave Boga, bili su obi~ni mirjani –seqaci sela Izi. @iteqi ovoga maloga sela, sa okolinom suzvni~no istupili iz unije i prisjedini li se 1903. godineSrbskoj Pravoslavnoj Crkvi. Ovaj, u to vreme nezamisliv~in, bio je okida~ za ~itav talas istuapwa iz unije ostalihsela i gardova (Muka~evo, U`gorod...). Prvi unijatskisve{tenik, koji je zvani~no odbacio uniju i pre{ao upravoslavqe zvao se Jovan Naumovi}. Reakcija rimske kuri-je je bila stra{na. S obzirom, da je to bila teritorija Austro– Ugarske, koja je tada bila wena udarna igla, kasnije je topostala Hitlerova Nema~ka, regularna ugarska vojska jeupala u selo Izi, ubila sveptenika Jovana Rakovskog, kao imnogobrojne mirjane. Otac Jovan Naumovi} je uhap{en i sanekoliko mirijana odveden u zatvor. Boje}i se daqegprelaska rusina u pravoslavqe, jezuiti su zatvorili svih{est unijatskih manastira i predali ih poqacima u ruke.Po~elo je sa totalnim uni{tewem svega rusinskog ipravoslavnog. Izgra|eni su specijalni koncentracionilogori za pravoslavne i za one koji gaje simpatije premapravoslaqu. Najpoznatiji me|u wima bio je Telergov, koji senalazi u blizini Graca u Austriji. U wemu su, pojedinalno,ubijeni oko 300 unijatskih sve{tenika, samo zato {to sugajili simpatije prema pravoslaqu i Rusiji. Ovo je prvi kon-ncentracioni logor u evropi u 20-om veku. U te logore suvojnici jednostavno dovodili ~itava sela, zagra|ivali ihbodqikavom ìcom i ostavili narod da umire pod otvoren-im nebom, bez vode i hrane. To je bio po~etak stra{nog geno-cida u Maloj Rusiji u kome je stradalo nekoliko desetinahiqada qudi i litava inteligencija Karpatske Rusije.Zemqa karatoruska je dala Crkvi hiqade novih ispovedni-ka i mu~enika, koji su od latina ubijeni. Tako su vojnici, u

72

selu Kamen Bord, pred o~ima èna i dece pobili ~itavomu{ko stanovni{tvo. Po sedo~anstvu deputata austrijskeskup{tine, poqaka Da{inskoga, tada je ubijeno preko 60.000qudi, oko 100.000 qudi je pobeglo sa svoga ogwi{ta, a {ta jebilo sa ostatkom naroda, ostalo je nepoznato. Istovremenosa genocidom ra|ala se i svest o ukrainskom narodu iukrainskoj samostalno{}u. Jedini na~in, da se preìvi,bila je kolaboracija i odricawe od pravoslavqa i svogruskog imena i prihvatawe nove nacije – ukrajinske.Me|utim, svest o svojoj pripadno{}u velikom ruskom narodu,papisti nisu uspeli da ubiju. Proces povratka u krilopravoslavqa, vi{e niko nije mogao da zaustavi. Pre 60 god-ina, 24. oktobra 1949. godine, u levovu (Zapadna Ukraina), usvom stanu sekirom osve{tanom u Vatikanu, obezglavqen jeistori~ar i pisac Jaroslav Galan. (Izvor K. E. Dmitrik „SaKrstom i trozubcem“, Kijev – Moskva, 1979; V. P. Beqaev„Formula otrova“, Moskva 1972. godine). Wegove ubice –zapadnoukrajinski {ovinisti I. Luka{evi~ sa svojom dvo-jice bra}e i M. Stahurom su 1951. godine osu|eni na smrt zbogtoga ~ina. Na sudu su posvedo~ili da su wihovi naredbo-davci osudili Gulana za to {to je „razotkrio Vatikan,wegove veze sa hitlerovcima, SAD-ma, Velikom Britanijom,zato {to je iznosio u javnost ulogu Vatikana u provocirawumr`we ukrajinaca prema pravoslavqu i ruskom narodu“. Niovi, kao ni mnogobrojni drugi dokazi na sudu nisu osporeni utoku sudskog procesa. Do dana dana{weg. A Gulan je bio akti-van pripadnik ideje jedinstva slovenskih naroda ipravoslavqa. I ba{ sa ovih, moèmo re}i kompleksnihpozicija, on je razotkrivao ulogu katolicima u zapad-noukrainskom nacionalisti~kom pokretu i wegovomrusofilskom karakteru. A kakav je danas odnos urkajinske(ùte vlasti) prema istori~aru Gulanu? Sve ulice i trgovisa wegovim imenom su preimenovani. Svih deset wegovihbista su poru{ene, ukqu~uju}i i spomen plo~u. Akti vandal-izam se periodi~no doga|aju i na wegovog grobu na gradskomgrobqu. Ali zato sa druge strane, wegove ubice i wihoviideolozi – Bandera, Kanovelec, Melik – po~etkom 1950-ihgodina su od strane Vatikana ubrojani liku blaènih. Ve}1920-ih i 1930-ih godina, je opublikavao oko 40 svojih rado-

73

va, u kojima je istupao za jedinstvo ukrajinaca i Ruska irazboli~avao velikoukrainski i poqski {ovinizam,antipravoslavnu liniju unijata katolika i samog Vatikana. A1940. godine wegovi su radovi bili gurawe prstiju u o~iVatikanu. Wegove publikacije „Papska suza“, „Otac tame iulizice“, „Sumrak stranih bogova“, „Na slu`bu satani“, „Predlicem ~iwenica“, potpuno su razotkrile licemernu poli-tiku rimske kurije, koja sebe naziva crkvom. Na sudu, jedanod ubica, Lula{evi~ je rekao:

„Gulan je bio svedok na Ninberskom procesu i veoma jasnoje razobli~io Vatikan. Pripremom ubistva zanimali su semoja bra}a – Aleksandar i Miron, 4. oktobra 1949. godine,zadatak da ubijem Gulana mi je dao visoki nacionalni~inovnik Jevgen, koji ima odli~ne veze sa Vatikanom iSAD-om“. U vreme sudskog procesa, Vatikan je mudro }utao.Ovo }utawe je verovatno povezano sa ~iwenicom da jeVatikan krajem avgusta 1941. godine, zakqu~io sa hitlero-vom Nema~kom sporazum o zajedni~kom delovawu na „oslo-bo|ewu od boqe{evizma“. A od 1944. do 1953. godine, svojimtajnim kanalima, Vatikan je omogu}io pripadnicima mari-onetskog reìma da izbegnu lice pravde i pobegnu na zapad.

A 1886. godine, u Ruskom Krsturu, op{tina Kula, ro|en je,otac kwièvnog jezika Rusina u Vojvodini, psac i peta –ruski Vuk Karaxi}. On je 1946. godine kao unijatskisve{tenik pokrenuo inicijativu vra}awa svih grko katoli-ka unijata u krilo Pravoslavne Crkve. Stekao mnogobrojnepristalice me|u ruskim klerom u tada{woj Jugoslaviji.Osokoqen uspehom svoje ideje u domovini oti{ao je uUkrajinu, da bi poku{ao da i tamo zadobije {to vi{epristalica me|u unijatskim sve{tenstvom. Me|utim, postarom dobro oprobanom receptu, sve{tenik dr. GabrielKostelnik je ubijen. Wegova smrt je ostala kao opomena, svimunijatskim sve{tenicima, kakva }e ih sudbija zadesiti, uko-liko poku{aju da se odreknu patronata rimske crkve.Wegovim odlaskom, ugasila se i ideja povratka (unijatarusina) veri svojih predaka. Sudbina ove dvojic, istaknutihtrudbenika na wivi Gospodwoj, hrabrih boraca za isinu,otvara nam o~i sa kakvim se silama tame borimo i kakva nasbudu}nost ~eka, ukoliko ne ostanemo u krilu jedne Svete

74

Saborne Apostolske Crkve. Ujedno, neka wihovo ìtijeposluì i kao opomena svim papskim slugama i ulizicama,koji se odri~u crkvenih kanona i u~ewa Svetih OTaca iprvog arhijeretika, papu rimskog, nazivaju svetim ocem. Zatodobro prou~imo onu pri~u iz Jevan|eqa o devojkama koje su~ekale svog ènika pa zaspale. Nemojte, Srbi, da i nas takvasudbina zadesi.

28. novembar 2009. godineIz Moskve za novinar.

De Mladen Olui},

75

7) PISMO SPECIJALNOG PAPSKOG IZASLANIKAFRANCISKA PALOVINETIJA MITROPOLITUCRNOGORSKO - PRIMORSKOM DANILU DAJKOVI]UUpu}eno 28. decembra 1969. godine

U nastavku sledi pismo specijalnog papskog izaslanikaFranciska Palovinetija upu}eno 28. decembra 1969.godine blaènopo~iv{em mitropolitu Crnogorsko – pri-morskom Danili Dajkovi}u. On ga je dva dana ranije, kaopreporuku pod brojem 22384 pisao u Metkovi}u a uputio izSarajeva. Pismo se ~uva u arhivi Mitropolije Crnogorskeprimorske.U pismu je jasno iznesen „ekumenisti~ki“ stav rimskecrkve prema Crnoj Gori. No. Neka pismo samo govori:

VA[E PREOSVE[TENSTVO,

Molim da mi oprostite na gre{kama, ali trudi}u se daih bude {to mawe, jer sam po prvi put u poverqivojmisije ovdje. Molim da razumijete moje napore koje

~inim sam uz pripomo} veoma odanih i povjerqivihsau~esnika, ali sve to da {to boqe i svjesnije, da najboqenamjere Svete Stolice izvr{im {to razboritije uz velikuobazrivost, ma{tao sam naro~ito upozoren.

Nosim Vam specijalnu poruku Svegtog Oca Pape i Wegovuporuku treba li~no da uru~im pa sam rado prihvatio ovajnaporni put da se uz wegov blagoslov objekove~i trud iobezbijedi Va{a saglasnost i sau~e{}e {to je izri~itaèqa Sv. Oca Pape pa sam po{ao na ovaj istorijski put kojitreba da ovjekove~i Vas.

No, evo u Sarajevu sam pozvan u Nadbiskupiju i zadràn,hitno obavije{ten sa napomenom da momentalno nije pogodanmomenat – naime papa bi u o~i moja prisutnost na Cetiwu, pabi mogle nastupiti nemile posledice i noge neprijatnostiod nenamjernih zli qudi Va{e sredine, sto bi omelo i mnogona{kodilo postignutim uspjesima u odvajawu Va{e Svetecrkve od naturene separatisti~ke jeresi.

Mnogo se postiglo i Sv. OTac papa je veoma zadovoqan i

76

predloìo je da bi bilo najboqe da se skine ona malakapela i smjesti u muzej ili Wegu{e gdje bi odgovarao nam-jeni, gdje istorija toga vremena izmrlog naroda jo{ jedino nemoè da vidi.

Svima je jasno da sada{wi narod nema vi{e ni{ta zajed-ni~ko sa nekada{wim narodom orijentisanim velikosrp-skom ideologijom koja je zroupotrijebila ovaj narod, koji etomoè se re}i potpuno izumire. Novi narod sa novim navika-ma i novim ìvotom je narod budu}nosti i novih pregnu}a, paje voqan Sv. Otac Papa da ovaj narod svesrdno pomogne i daga povrati u pravu Hristovu vjeru za{to je voqan i da uloìvelika sredstva.

Sv. Otac Papa je voqan da dade 500 miliona lira kaopomo} za izradu mauzoleja koji ti hrabri qudi tako upornotraè i èle, pa }e i Papina pomo} mnogo dopriweti, pa }esamo traìti da u mauzolej budu smestene kosti Lucije –Crnogorske (Ozane Kotorske), koja je jo{ ranije pre{la upravu Hristovu vjeru i do smrti bila izloèna svim pro-gawawima, ali nikad nije htjela da tu vjeru osramoti iostavi. Zato }e ona biti ogla{ena Sveticom i èqa bi bilada se weni ostaci pohrane u mauzolej za{to }e biti izgra|enveliki i divan sakrofag koji }e krasiti unutra{wost mau-zoleja.

Sv. Otac Papa cijeni}e veoma Va{e napore i velikudu{evnu i prosvjetnu vrijednost, cijene}i Va{u odanost sve-toj crkvi, a veruju}i da }e u Vama nai}i na saradnika u borbida se uspostavi u Crnoj Gori prava Hristova vjera iosamostali kao novoro|en~e Sv. Oca Pape, on je voqan dasve `rtve podnese i sva sredstva za to uloì, pa jedva ~ekada se osveti Divni Hram u Titogradu i uspostavi bibliote-ka, dovedu misionari i otpo~ne pomawage tog dobrog narodau prevo|ewu pravoj Hristovoj vjeri.

U tome Sv. Otac Papa ra~una na Va{u saradwu i voqan jeda Vam ponudi poloàj me|u svojim najbliìm saradnicima ada Vi rukovodite svim tim poslovima uz zagarantovanudiskreciju. To je bila moja misija i to bi bila poruka koju samimao da uru~im sa jo{ mnogim drugim, pa kako sam sprije~eni kako su sada uao{trene mnoge nesigurnosti od pakostiqudi, to sam obavije{ten da prilikom posjete Predsjednika

77

od strane Pa}inelija i dodira istog sa izvjesnim hrabrimqudima Titograda, da se ovo sada izbjegne i zatraì dodirili sastanak u Zagrebu ili \akovu, kako bi se izbjeglo da sepedaju nov~ana sredstva i nagrade hrabrim qudima na mjes-tima koja bi bila podloga neprijatnosti kako tih hrabrihqudi tako i sveg dosada{weg uspjeha i rada. Iznose}i Vamovo molim Vas da razumijete veliko interesovawe Sv. Ocapape za Va{a velika djela i qubav prema svojoj pastvi kojatreba da se prevede pravoj Hristovoj vjeri za {to bi Vi bilinajpogodnija li~nost. Vjerujem da Vam je poznat udio Sv. OcaPape kod odvajawa makedonske crkve, no iz specijalnihrazloga u dana{woj vjeri, {to je bilo uslovqeno od tihhrabrih qudi u Skopqu, koji su voqnni da se u dogledno vri-jeme i taj narod prevede u pravu Hristovu vjeru.

Iz èqe da se sve to najqep{e sredi molim da doneseteVa{u odluku gdje bi èqeli da se li~no sastanemo i prim-ite sve {to Vam donosim, a Vi mi dadete Va{u saglasnostili mogu}nost, dostavite Nadbiskupiji Zagreb.

Metkovi}i

S osobitim po{tovawem, odani pokorni Vam,Palovineti

78

8) PATRIJARH PAVLE JE BIO ZA EKUMENIZAM

Izrazi su}uti kardinala Kasperai vatikanskog glasogovornika

Katoli~ka crkva sje}a se i po{tuje patrijarha Pavla kao~ovjeka velike duhovnosti i molitve te otvorenosti zaekumenizam, isti~e se u Vatikanu. Predsjednik

Papinskoga vije}a za jedinstvo kr{}ana kardinal VolterKasper (Walter Kasper) u pismu koje je poslao mitropolituAmfilohiju izrazio je su}ut zbog smrti patrijarha Pavla.Tako|er je izrazio svoju blizinu u molitvi te nadu da }e sedijalog Katoli~ke crkve i Srpskog patrijarha nastavitiprodubqivati u budu}nosti.

Cijela Katoli~ka crkva sudjeluje zajedno sa papomBenediktom XVI, u àlosti Srpske pravoslavne crkve i pre-poru~a Gospodinu ovog wezina velikog pastira, izrazio jeravnateq Tiskovnog ureda Svete Stolice otac FederikoLombardi (Federico Lombardi).

Katoli~ka crkva sje}a se i po{tuje patrijarha pavla kao~ovjeka velike duhovnosti i molitve, i predstavnika va`neduhovne tradicije pravoslavnog mona{tva. Osim toga, sje}aga se kao osobe otvorene za ekumenske odnose i dijalog sKatoli~kom crkvom, rekao je Lombardi.

^lanovi povjerenstva za teolo{ki dijalog izme|upravoslavnih i katolika nisu zaboravili wegov poziv da seva`ni sastanak o dijalogu 2006. godine odrì u Srbiji tenisu zaboravili wegovo srda~no gostoprimstvo u toj prigo-di, napomenuo je otac Lombardi te je spomenuo audencijuodrànu pro{le subote, tijekom koje je Papa primio srbijan-skog predsjednika Tadi}a koji je tom prigodom s Papom raz-govarao o te{kom zdravstvenom stawu patrijarhaPavla.Papa je zajam~io svoje molitve, pa tako moèmo re}ida je bio duhovno osobno blizu patrijarha Pavla, dodao jeotac Lombardi. @alost povodom preminu}a patrijarhaPavla izrazio je i ekumenisti~ki patrijarh Bartolomej

I. 18. 11. 2009 radio Vatikan/ Kri` ìv

79

9) AMFILOHIJEV LATINI^NI POTPIS “BRATU”,ARHIEPISKOPU BELORUSKE NEKANONSKE CRKVE

80

10) MAPA JUGOSLOVENSKOG RATI[TA

81

11) NA[I PRAVOSLAVNI U SARADWI SA JERETICIMA I JUDEO - MASONIMA

82

83

84

12) PISMO SINODU O ENCIKLOPEDIJI

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODUSRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVEBeograd, 29. april 2001. godine

Uz du`no po{tovawe obra}am se Svetom arhijerejskomsinodu Srpske pravoslavne crkve sa jednom molbom.Va{om odlukom Br. 531/ Zap. 303. od 26. marta 1998.

godine dodelili ste nam blagoslov da moèmo raditi naEnciklopediji pravoslavqa. U tom blagoslovu odre|eni sukao recenzenti eminentni episkopi na{e Crkve: {umadijskiSava, ba~ki Irinej i brani~evski Igwatije. Ti i drugiepiskopi obe}ali su nam i svoju saradwu. Od tada do danas,a i pre tog datuma mi radimo na istom poslu, a to je periodod pune ~etri godine, mi smo pripremili ogromnu gra|u,identifikovali preko 60.000 odrednica, fotokopiralibrojne enciklopedije, kwige, ~asopise, na{e i strane,formirali odrednice, uazbu~ili materijal i locirali ga upreko 400 kartonskih kutija (u koje su ranije pakovani rise-va bankopst papira).

Iz Skra}enica, ovog fotokopiranog i uazbu~enog materi-jala, koje dostavqamo uz ovo pismo, svakom objektivnomintelektualcu, koji se iole bavi istraìva~kim radom,bi}e jasno koliki smo do sada deo posla zavr{ili za jednuEnciklopediju pravoslavqa. Osim toga, skenirali smopreko deset hiqada razli~itih ilustracija: ikona, fresa-ka, svetih sasuda, manastira, crkava, {to je pohraweno naCDR, sve u ciqu ilustracija tomova te EP. Snabdeli se sakompjuterima, skenerima i laserskim i drugim {tampa~ima.Raspolaèmo sa 11 kompjutera, tri skenera, tri {tampa~a,dve fotokopir ma{ine i tako daqe. Ostavqen sam, bez i~ijepomo}i, kao prorok Ilija na brdu Horivu, ja do sada nisammogao vi{e posla u ovom pogledu u~initi nego {to samu~inio.

Kada je nama Sv. Arh. Sinod dao blagoslov odmah posletoga na{ao se jedan mitropolit, koji nije napisao ni jedanpriznat nau~ni rad iz oblasti teologije, da osujeti taj namadati blagoslov pa je, svojim pismom Svetom arh. Sinodu,

85

traìo da se radi Enciklopedija Srpske crkve. Blagovre-meno smo uloìli prigovor Svetom arh. Sinodu SPC u tompogledu.

Ovih dana smo nezvani~no ~uli da pojedini ~lanovi Sv.Arh. Sinoda traè saradnike na Bogoslovskom fakultetu zagore pomenutu Enciklopediju SPC.

Mislim, da bi to, ako je istinito, u najmawu ruku bilo ner-azborito, da ne kaèm rasipni~ki, da se, u isto vreme, radidve - tri iste enciklopedije. Ako mi izdamo prvi tom oveEnciklopedije pre ma koje druge, ispalo bi da mikonkuri{emo Crkvi u ovom poslu, {to ne biodgovaralo isti-ni. âk se sada iz na{e Patrijar{ije pronose glasovi da jaradim privatnu Enciklopediju pravoslavqa. Kad bi to bilota~no, ja za tu “privatnu” enciklopediju ne bih traìoblagoslov Svetog arh. Sinoda, niti bi bilo ma kakvepotrebe da za tu Enciklopediju budu odre|eni, od straneSvetog arh. Sinoda, episkopi kao recenzenti. Molim Svetiarh. Sinod da ponovo razmotri novonastalu situaciju i na|e,za na{u Crkvu i sve nas, najboqe re{ewe. Ja, zaista, ne znamko me to, i za ~iji ra~un, tera da budem “konkurent” ili “opo-nent” na{oj Crkvi u ovom poslu, kada ja to nisam nikada bioi kada, posle pune ~etri godine mukotrpnog rada na ovomprojektu, ne mogu od wega da odustanem. A nerazumno bi biloda sada, posle tolikog vekovnog ~ekawa, izlaze dve, trienciklopedije iste vrste na istu temu, i da tako konkuri{ujedna drugoj, kada u celoj na{oj istoriji to nije do sadauop{te ~iweno.

Pored svega do sada re~enog, ja sam u ovaj posao uveo bro-jne pojedince, preduze}a, ~ak i neke institucije, kojima sampriloìo i odluku Svetog arh. sinoda, pa bih ja ispao {arla-tan, krivotvornik – kao da sam krivotvorio odluku Sinoda,te i zbog toga ja ne mogu da odustanem od ovog posla, za kojisam uredno i blagovremeno dobio odluku merodavnihcrkvenih vlasti.

U sinovskoj odanosti na{oj Crkvi i Arhijerejima kojismelo stoje “na braniku vere i nacije”, moli Va{ arhijerejs-ki blagoslov, preporu~uju}i se Va{im svetim molitvama.

86

13) SINODU O AFRI^KIM OP[TINAMA

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODUSRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVEBeograd

Pi{em Vam, po{tovani Arhijereji na{e svete Crkvedirektno pismo, zbog razloga {to moj nadle`niepiskop, Wegova Svetost Gospodin Patrijarh Pavle,

ne èli da komunicura sa mnom. Naime, dosada sam seobra}ao ~etiri puta wegovoj Svetosti, povodom akutnihproblema Crkve no, on mi na ta pisma nije odgovarao. U dvaslu~aja su odgovorili episkopi ~lanovi Svetog Arhije-rejskog Sinoda, zbog toga uzimam slobodu da se usledrasprodaje Srpske Pravoslavne Crkve i wene imovine i todo strane Arhijereja SPC, obratim direktno vama.

Posle politi~ke rasprodaje srpskih krajina i Kosmeta:teritorija, crkvene imovine, manastira, crkava i ikona, kojeje izvr{ila bezbo`ni~ka vlast u Srbiji, sada se nastavqadaqa rasprodaja SPC, wenih op{tina i parohija u rasejawu,dok se u isto vreme otpo~iwe sa {ikanirawem, harangom ira{Fiwewem sve{tenosluìteqa SPC, i to uz aktivnou~estvovawe pojedinih uticajnih episkopa, koji izigravajuneku “sivu eminenciju” u crkvi, suprotno svim kanonimasvetih otaca, Ustavu SPC, i vekovnoj teoriji i praksi uprav-qawa crkvenom imovinom, po~ev od Sv. Save do dana{wegdana.

Ozbiqnost i tragi~nost situacije u na{oj crkvi nateralame je da kao sve{tenik ustanem protiv svetogr|a, svetootat-stva i cepawa rize Svetog Save. Pretpostavqam da znate o~emu je re~: o preuzimawu crkvenih op{tina, crkveneimovine, i sve{tenosluìteqa SPC u Africi od straneAleksandrijskog patrijarha, te ra{~iwewe sve{tenikaMirka Skrobowe i |akona Bratislava Jovanovi}a. Zbogsli~nog problema odva`ni muèvi Ruske PravoslavneCrkve, prekinuli su odnos sa Vaseqenskom i Aleksandrij-skom Patrijar{ijom. Zbog sli~nih problema koliko samobave{ten Kanon 38. svetih apostola nare|uje da se ne smeni{ta crkveno oti}iti (PPC, I,101.). Jerarh je obavezan da

87

se stara o “narodu Gospodwem i koji ima davati ra~una owihovim du{ama” (AP 39; sr. AP 3O., 40.,41; Sedm. vas. sabo-ra prav. 12; Laodikijskog 57: Kartaginskog 6.,7.,33 ). Daepiskop ne upravqa crkvenom imovinom bez ekonoma (Prav.26, êtrvtog vas. sabora Halkidonskog): “... tako da crkvenaimovina ne bude bez svjedoka i da seod toga ne rasipqudobra wezina...” “A ko toga ne u~ini, neka podlegneboànskim pravilima...” (PPC, I, 385; Ponovqeno 11 praviloSedmog vas. sabora.

Zatim, otu}ewe crkvene imovine nije uop{te predvi}enoniti dozvoqeno Ustavom SPC, izuzev dozvolom PUO, po~l.101. Ustava SPC, ako crkvena imovina ne prelazi vred-nost sume od dva miliona dinara.

(Pismo nije upu}eno, iako je napisano, jer je autorobave{ten da je Sinog poni{tio takvu odluku)

88

14) PISMO SINODU O POKU[AJU EVENTUALNOJ UVO\EWA NOVOG, GREGORIJANSKOG KALENDARA

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODUSRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVEBeograd, 27. januar 2002. godine

(Otvoreno pismo na glasine u narodu da se na{a Crkvasprema da primi Grigorijanski kalendar)

a) Problemi sa ra~unawem vremena po julijanskomi Gregorijanskom kalendaru

Problem vremena i wegovog ra~unawa star je koliko jestar i ~ovek. Posmatrawe neba i kretawa nebeskih tela,bilo je ve~iti predmet divqewa, ~u|ewa i stimulanspra}ewa izvesnog reda i redosleda univerzalnog de{avawau kosmosu, tokom protoka vremena i ~ovekovog ìvota. Taposmatrawa „zvezdanog neba“ nad nama, kako su govorilifilosofi Platon i Kant, obavqana su od strane qudi usvim stupwevima wihovog razvoja, na svim meridijanimasveta i u svim narodima, kod nekih iz teorijskih razloga, akod drugih iz prakti~nih potreba.

Postojawe nebeskih svetila - zvezda, promena dana ino}i, mene meseca, mewawe godi{wih doba, fenomenipomra~ewa Sunca i Meseca, koji su bili vidqivi i uo~qivi-ji, kako za vreme dana, tako i za vreme vedre no}i, oduvek sumnogo interesovali samosvesnog ~oveka - Noto sariens-a, odkako on postoji. Svaki razuman ~ovek mora zakqu~iti da suti prirodni fenomeni, nametnuti prirodi prilikomstvarawa sveta i to od strane Zakonodavca - Logosa uni-verzuma - zakonima nebeske mehanike. Otuda su oni, kaobitno odlu~uju}i faktori ~ovekovog ìvota i opstanka naZemqi, bili predmet posebne znatièqe i interesovawasvih drugih dru{tvenih i religioznih faktora. Krozpoku{aje da se ustanovi ta~no ra~unawe vremena, da se do|edo apsolutno ta~nog kalendara, ~ove~anstvo je do sadamoralo da pro|e dug put, ponekad skop~an i sa lutawima istranputicama.

89

Prvi, koliko nam je poznato iz pisane istorije, koji suutvrdili sistem ra~unawa vremena zasnovan na mese~evimmenama, bili su stari Egip}ani. Nedostak tog lunarnogkalendara nije mogao da razre{i dileme sun~eve, tropskegodine, koja je ne{to duà od dvanaest mese~nih menamladog Meseca. U stvari, svi problemi oko ustanovqewata~nosti kalendara i nastaju oko tog usagla{avawa lunarnei solarne, odnosno mese~eve i tropske godine, koje se vre-menski ne poklapaju u trajawu, pa je nu`no potrebno da seovi obra~uni izbalansiraju:

b) Kalendar i wegovo zna~ewe

Re~ kalendar poti~e od latinske re~i calendae (kojapoti~e od gr~ke {to zna~i zvati, dozivati), re~i kojaje bila naziv za prvi dan, posebno u mesecu martu, kada jekod Rimqana po~iwala Nova godina, a koji je bio posebanpraznik. Tada je dràvni ~inovnik - neka vrsta dobo{ara -izlazio na ulice gradova i naseqa, izvikuju}i kada ta~nopo~iwe nova godina ili neki od novih meseci u godini.

Re~ kalenda (lat. salepdae - progla{avam) dolazila je iotuda {to je najstariji `rec u Rimu, pri svakoj pojavi mladogmeseca sve~ano progla{avao (lat. calare) po~etak novogkalendarskog meseca, pa otuda re~ kalenda. Od ove re~inastala je druga re~ - kalendar (lat. calepdariit) i ozna~avaoje kwigu prihoda od prikupqenog poreza o kalendama, dok unovije vreme kalendar sadrì podelu godine na mesece, ned-eqe, dane i praznike.

Kalende su, u starom Rimu, bile slavqeni~ki narodniskupovi, sa prino{ewem `rtava i veseqem, pa su od IX veka,kalende u Rimokatoli~koj crkvi postale crkvenebogoslu`bene svetkovine, sa slu`bama za pokoj du{a umrlihhri{}ana, kada su se odràvale i duhovne besede,proizno{ene u hramovima na po~etku svakog meseca (kasnije,u XIII veku ove besede su u Nema~koj nazvane fratres calendarii).U stvari, kalende su, u Rimskoj crkvi, kasnije postaledru{tva sa crkvenim slavqem, koja su u doba Reformacijei{~ezla, jer su se izrodila u razuzdanost i bahanalije.

90

v) Mno{tvo kalendara u ~ove~anstvu

Kalendari su, dakle, nastali na po~etku civilizacije isadràvali su, pored dostupnog znawa iz astronomije togvremena, ta~an datum kada po~iwu odre|eni meseci,godi{wa doba, sezone rada, saveti kada i {ta treba raditiu toj saezoni i tome sli~no. Uz kalendare su se plasiralenarodne umotvorine, ku}na radinost, kulinarstvo, obave{-tavao se narod o pana|urima (va{arima). To su bile svo-jevrsne narodne ~itanke, najomiqenije {tivo i jedna odnajomiqenijih kwiga.

Svoje sopstvene kalendare imali su mnogi stari narodisveta: Sumeri, Aka|ani, Asirci, Vavilonci, Egip}ani,Jevreji, kasnije i muslimani, Kinezi, Maje, Asteci, Rimqani,masoni, revolucionari i drugi narodi i verske zajednice, pai hri{}ani, kako pravoslavni tako i rimokatolici, imajusvoje kalendare. Svaki od tih razli~itih kalendara urazli~itim narodima imali su svoje verske i narodne karak-teristike i posebnosti. Ovo i zbog toga {to razli~iti naro-di i razne interesne grupe imaju svoje kulturolo{ke, istori-jske i religiozne razloge i potrebe za pra}ewe toka vreme-na, obra~unavawe praznika i ~uvawe svoga duhovnognasle|a.

Po|imo od toga da su prvi, ne{to ta~niji kalendarustanovili sve{tenici u starom Egiptu, pre vi{e od 6.000godina, prate}i ciklusno izlivawe reke Nila u pravilnimvremenskim intervalima, zajedno sa pra}ewem mena namesecu, od meseca do meseca, kojih je u godini dana bilo 12,podvode}i sve to vreme od godine dana pod dane, mesece igodine. Tako su u Egiptu do{li do kalendara sastavqenog od12 meseci, po 30 dana, na osnovu kojih su dobili godinu od360 dana, a pet preostalih dana su ra~unali kao kraj godinei tako ih i beleìli. Egip}ani su za po~etak svoga kalen-dara uzeli dan ra|awa Sirijusa, svetle zvezde koja izlazina nebu zajedno sa Suncem, 4236. godine pre Hrista, pa se tosmatra najranijim poznatim kalendarom, koji je imao 365dana, {to je uglavnom pokrivalo vreme jedne rotacije Zemqeoko Sunca. Egip}ani su pratili kretawe poplave Nila imene na Mesecu, pa su godinu podelili na tri sezonska,

91

godi{wa doba, od po ~etiri meseca (doba poplave Nila,doba setve i doba ètve). Ovaj egipatski kalendar je pret-hodnica svih dana{wih op{tepriznatih kalendara: gr~kog,rimskog - julijanskog i grigorijanskog i Milankovi}evereforme Julijanskog kalendara.

Pored ovog kalendara postojao je, u staro vreme, jo{ jedankalendar - Kalendar Maja (dana{wi Meksiko), ustanovqen580. godine pre Hrista, ~ija je godina bila lunarna i imala360 dana, dok se preostalih pet dana, suprotno verovawuEgip}ana, smatralo „zlim danima”. Stari Kineski kalendarzasnivan je na posmatrawima astrologa, pa je u razdobqu od2357. do 2.258. pre Hrista vr{en poku{aj da se do|e do zajed-ni~kog kalendar, a koji bi bio obavezan za celo kineskocarstvo, ali je tek 1122. godine ustanovqen taj op{ti kines-ki kalendar, tako {to je dan imao 12 ~asova (od po 120 min-uta u ~asu) i ra~unao se od pono}i do pono}i.

Najstariji Rimski kalendar (kalendar Rimske imperije)imao je godinu od 304 dana (od 10 meseci koji su bilirazli~ite duìne), koja je po~iwala sa martom, dok su joj,negde izme|u 715. i 672. pre Hrista, dodata jo{ dva meseca:januar i februar, zasnovanu na lunarnom sistemu ra~unawa,koji je zamewen solarnom godinom u V veku pre Hrista. Svakimesec u godini dobio je svoje ime po nekim mitolo{kimbi}ima: Januar je nazvan po rimskom bogu Janusu; februar po„prazniku ~i{}ewa“ koji su Rimqani proslavqali u ovodoba godine; Mars, po Marsu, rimskom bogu rata; april,verovatno po latinskom izrazu za cvetawe (otvarawe cveto-va); maj je nazvan prema bogiwi Maji, za{titnici uzrasta irazvitka; jun, po bogiwi Juno - Junoni; jul je dobio ime porimskom imperatoru Juliju Cezaru, za vreme koga jeizvr{ena reforma starog rimskog kalendara; avgust, poAvgustu Cezaru, rimskom imperatoru i nasledniku JulijaCezara; dok su septembar, oktobar, novembar i decembardobili nazive po redosledu rimskog izgovora ovih mesecikako su dolazili u kalendaru: sedmi, osmi, deveti i deseti(u kasnijoj reformi kalendara ti su meseci postali: deveti,deseti, jedanaesti i dvanaesti, ali su im imena ostala poranijoj terminologiji).

92

g) Vrste kalendara

Kalendari se dele, zavisno od toga da li se vreme ra~unapo menama na Mesecu ili po rotaciji zemqe oko Sunca, nalunearno ra~unawe vremena (one koji se ra~unaju prema svimmenama meseca u toku jedne godine, a mene - promene mena -na Mesecu u toku jednog meseca se zavr{e za 29,5 dana ), kojinisu sasvim precizni da pokriju vreme jedne solarne,tropske godine i solarno ra~unawe vremena (to jestra~unawe vremena prema rotaciji zemqe oko sunca za godinudana, to je vreme tzv. tropske godine, koja nije uvek ista utrajawu. U vreme u~enog rabina Hilela koji je, 360 godine poHristu, izvr{io reformu Jevrejskog kalendara tropska god-ina je iznosila 365 dana, 5 ~asova, 55 minuta i 24,4 sekunde.to jest koja trenutno traje 365, 242190 dana (oko 1900. godineona je trajala 365, 242196, a 2100. godine traja}e 365,242184dana) i koja se, prera~unavawima, mora doterati tako da sepokrije sve vreme od jedne do druge rotacije Zemqe okoSunca u toku trajawa jedne tzv tropske, kalendarske godine.Vreme izme|u dva puna meseca naziva se sinodi~ki mesec itrenutno traje 29,4305889 dana (1900. je trajalo 29,5305886,a oko 2100. traja}e 29,5305891 dan). Tzv. sredwa godina trajepribli`no od 365 dana, 5 ~asova, 48 minuta, 43,155105 sekun-di do 365 dana, 5 ~asova, 48 minuta i 48 sekundi.

d) Vreme, dani, meseci i godine

Vreme je postojawe, bitisawe, u~e{}e u op{tem toku prom-ena. U tom op{tem toku promena vreman te{ko je vremeodrediti {ta je. Taman kada mislimo da smo ga “uhvatili” upoimawu, ono nam izmi~e. Ni jedan trenutak vremena, nijedan dan ili no}, ni jedan mesec ili godina nisu isti, apso-lutno jednaki, ve} se stalno mewaju, sa novim sadràjem,trajawem i mewawem. Vreme moè biti mesno, lokalno izvani~no vreme. Lokalno, mesno vreme je vreme koje je na tommeridijanu zemqine kugle, koji polazi od Severnog pa idepreko ekvatora do Ju`nog pola. Na tom meridijanu svuda je uisto vreme, isti sat i minut, ali nije isto vreme dana i no}i.Zvani~no vreme je ono vreme koje je ustanovqeno me|inaro-

93

dnim sporazumom da bude u nekoj zoni, dràvi, zavisno odmesta zemqine povr{ine, po~ev od prvog, grini~kog meridi-jana. Ukoliko neka dràva delimi~no zalazi u neki drugimeridijan, u woj se ra~una jedinstveno vreme. Zemqa je,dale, podeqena na 24 dela - vremenske zone, meridijane, zakoje vreme se ona okrene oko svoje ose, a to ~ini vreme danai no}i.

Dan i no} su, dakle, vezani za rotaciju Zemqe oko svojeose i zavise od toga da li je deo zemqe okrenut ka Suncu,nagnut ka wemu kada vlada dan, ili se ta strana Zemqenalazi iza Sunca, pa je ono ne moè osvetliti, te na Zemqivlada no}. Prema tome, osvetqenoj strani Zemqe traje dan,a na tamnoj no}. U godi{wem ra~unu pod danom se razume dani no}, dakle 24 ~asa za koje se vreme Zemqa prividno jedan-put okrene oko svoje ose. Ni dan ni no} ne traju podjednakovreme u toku razli~itih godi{wih doba, pa je nekad danduì od no}i, a nekad no} od dana.

Do pojave ~asovnika ra~unalo se da dan i no} traju po 12~asova, {to nije bilo ta~no, budu}i da se duìna dana i no}irazlikovala u pojedinim godi{wim dobima i na pojedinimzemqinim meridijanima. Uzeto je aproksimatno da ~as ima60 minuta, 1 minut 60 sekundi, a dan 24 ~asa. Sedmica danasima sedam dana, a nekada je trajala po 5, 6, 8 i 10 dana. StariJevreji, Grci i drugi narodi, su ra~unali dan od jednog dodrugog zalaska Sunca, kakvo je vreme i sada u pravoslavnomra~uwawu trajawa dana i no}i, dok stari Grci nisu ra~unalivreme no}u. Rimqani su, opet, ra~unali trajawe no}i odpono}i do pono}i, {to je astronomski nasledilo savremeno~ove~anstvo.

Ina~e, vreme rotacije Zemqe oko svoje zami{qene ose jevreme od jednog dana, s tim {to se na osvetqenoj straniZemqe taj period vremena naziva dan, a na neosvetqenoj -no}. Dan i no} nemaju uvek istu duìnu vremena, koja zavisiod godi{wih doba, odnosno nagiba Zemqe prema Suncu iwegovom osvetqewu planete Zemqe.

Po~etak dana se razli~ito ra~una: kod Jevreja i musli-mana po~etak dana se ra~una od uve~e, po~etkom ve~erwegbogosluèwa, pa do slede}eg ve~erwa; gra|ansko ra~unawepo~etka dana od pono}i do pono}i, astronomsko od podne do

94

podne, a kod hri{}ana bogoslu`beno vreme se ra~una odjednog ve~erwa do drugog, kao i u Starom zavetu, dok se zapost uzima gra|ansko ra~unawe vremena - od pono}i dopono}i. Sedmice kod Jevreja traju od nedeqe do subote, kodhri{}ana od ponedeqka do nedeqe za rad, a bogoslu`benood nedeqe do subote, a kod muslimana od petka do ~etvrtka.

Dani se dele na na ~asove (ovi na minute i sekunde), sed-mice, mesece i godine. Postoje sun~ani i zvezdani dani.Zvezdani dan je vreme koje protekne od jednog do drugog pro-laza jedne zvezde kroz istu ta~ku na{eg polarnu osu meridi-jana i ono uvek precizno daje isto vreme, isti ~as: 0.Zvezdani dan se, daqe, deli na 24 jednaka dela – 24 zvez-dana ~asa, svaki ovaj ~as na 60 minuta, svaki minut na 60zvezdanih sekundi.

Dakle, “zvezdano vreme” se meri po uglu prema kome seokre}e zemqina lopta oko zami{qene polarne ose odtrenutka prolaza te zvezde kroz na{ meridijan, izraèn uvremenu, pa do ponovnog wenog dolaska u taj isti poloàj(meridijan). Zvezdani dani su uvek jednaki, a sun~ani nisu.Dakle, jednom punom obrtu Zemqe oko wene polarne ose uvek}e odgovarati jedno isto vreme, to je vreme zvezdanog dana,pa se to vreme – zvezdani dan - uzima kao osnovna jedinicaza merewe vremena.

Otuda, merewe vremena po menama Meseca ili Sunca nemoè da bude tako precizno kao {to je merewe vremena poZvezdanom danu. Usaglasiti ova tri merewa vremena , odnos-no usaglasiti vreme promene Meseca u jednoj godini sarotacijom Zemqe oko Sunca “bez ikakvog ostatka vremena”nije mogu}e, pa se otuda vr{i korekcija kalendara pomo}uzvezdanog dana, {to je vrlo sloèn matemati~ki posao odkoga zavisi ta~nost nekog kalendara. U tome su maneJulijanskog i Grigorijanskog kalendara {to nije uzimao uobzir korekciju protoka vremena pomo}u Zvezdanog danakoje astronomsko znawe nije bilo qudima dostupno u vremeformulisawa tih kalendara.

Sedmica, kod nas pogre{no nazvana nedeqa, koje je svudau civilizovanom svetu, vreme od sedam dana. No to vremesedmice nije bilo oduvek i u svima narodima isto. StariGrci su imali sedmicu u trajawu od 10 dana, a kasnije su

95

pre{li na sedmodnevnu nedequ, pod uticajem ra~unawa vre-mena prenetog iz egipatskog grada Aleksandrije. Rimqanisu, opet, imali sedmicu koja je trajala osam dana. Vaviloncisu imali sedmodnevnu nedequ, s tim {to su sedmi danposvetili trgovini - pazaru i svetkovinama, od kojih su iJevreji primili sli~nu praksu, posvetiv{i sedmi dan –[abat - ~isto religioznom praznovawu.

Mesec dana je vreme koje protekne izme|u jednog mladogmeseca do drugog, a to je ciklus otprilike od 29, 4305889dana.

Godina je vreme rotacije Zemqe oko Sunca, u kom vremenuse odigra 12 ciklusnih promena mese~evih mena na nebu ine{to vi{e vre,mena od toga. Poseban je problem sa tzvNovom Godinom.

Po~etak Nove godine je bio razli~it kod raznih naroda.Kod Jevreja je Nova godina po~iwala 1. Ti{rija (od 24. avgus-ta do 23. septembra); kod hri{}ana Nova crkvena i {kolskagodina, kao i godina Indikta, po~iwala je prvog septembra.,a po~etak Pashalnog slova 25. decembra; gra|anska nova go-dina po~iwala je 1. januara, kako po julijanskom kalendarusve od 46. godine pre Hrista do 4. oktobra 1582. godine posleHrista, a po Grigorijanskom kalendaru od 15. oktobra 1582.godine (to jest 5. oktobar 1582. godine po Julinaskom kalen-daru). Kod muslimana prvi Muharem, to jest, Nova godinamoè pasti na svaki datum od 1. januara do 31. decembra

Po Julijanskom kalendaru tropska godina je vreme rotaci-je Zemqe oko Sunca, od jedne do druge proletwe ravnod-nevnice, {to uvek ne iznosi ta~no vreme, budu}i da sekretawe zemqe oko Sunca usporava. Danas to vreme sredwesun~ane, tropske godine iznosi ukupno 365 dana, 5 ~asova, 45minuta i 46 sekundi. Otuda, nema tog ra~unawa vremena, nikalendara, koji moè da obuhvati sve sekunde, minute, danei mesece u jednoj tropskoj godini u kalendaru, jer se i vremena taj na~in “mewa”, to jest ne moè se zauvek uklopiti iura~unati “sve vreme” od jedne do druge godi{we rotacijeZemqe oko Sunca i da to bude paradigma za sve ostalegodine “bez ostatka”. To jest, dvanaest mese~evih mena nepoklapa se vremenski sa vremenom rotacije Zemqe okoSunca koje je uvek nekoliko dana duè.

96

Zvezdana godina je vreme u kome se poloàj Zemqe na|e odjednog nebeskog sazve`|a pa dok ponovo ne do|e do wega, tese u odnosu na po~etni poloàj tog sazve`|a na nebu, u pot-punosti poklapi.

Problemi oko ra~unawa ta~nosti kalendara nastaju iztoga {to je te{ko me|usobno usaglasiti Mese~evu godinu(vreme od punih 12 mese~evih mena koja je mawa od seku-larne, tropske godine), sa Sun~evom godinom (vreme jednepotpune rotacije Zemqe oko Sunca, ta~no od jedne prole}neravnodnevnice do druge, koje je ne{to duè od sun~evegodine, sa Zvezdanom godinom (prividni put Zemqe okozami{qene nebeske ose, koja prolazi kroz osu zvezdeSeverwa~e, od poloàja jednog sazve`|a do ponovnog dolas-ka u to sazve`|e).

Grci su svoje godine nazivali po imenima arhonta - epon-ima, u Sparti po imenu predsednika eforeje, u Argu po imenuHerine prvosve{tenice, u gr~kim gradovima gde su vladalikraqevi, po godini stupawa na presto kraqa, a tek od IVveka, kada je 432. godine astronom Meton izvr{io reformuhelenskog kalendara, godine su po~iwale krajem juna,grupisane u 19 godina sa sedam dodatnih meseci. Ina~e,istori~ari u Gr~koj, su po~eli da ra~unaju vreme prema Prvojolimpijadi odrànoj 776, a Olimpijade su trajale ~etirigodine. Svaki grad je utvr|ivao kalendar, godina je imala 12lunarnih meseci: {est mladih po 29 dana i 6 punih po 30dana, a posle izvesnog vremena i po jedan pun mesec radiuspostavqawa sklada sa solarnom godinom. Sedmica je tra-jala 10 punih dana. Godina je po~iwala u Atini mladimMesecom, posle letweg solsticija, u Sparti jesewimekvinocijem. Rimqani su svoje godine ra~unali od osnivawaRima. Otuda je vrlo oteàno identifikovawe pojedinihistorijskih doga|aja u razli~itim epohama u razli~itimnarodima, jer se moraju znati i uzeti u obzir sve posebnostiwihovih kalendara i ra~unawa vremena.

|) Stvarawe Julijanskog kalendara

Kada se rimska imperija pro{irila na razne narodezatekla je haoti~no stawe u ra~unawu vremena i primeni

97

raznih, lokalnih kalendara za svaki narod posebno. Tada seukazala potreba da jedna imperija ima jedan jedinstvenkalendar. Posle osvajawa Egipta i dovo|ewa kraqiceKleopatre u Rim, zajedno sa „zvezdo~atcima“ - astronomima,me|u kojima je bio najpoznatiji Sozigen, Julije Cezar je pris-tupio reformi kalendara koji je, u to vreme, zaostajao oko80 dana posle prole}ne ravnodnevnice, te je Nova godina zatoliko dolazila ranije. Po toj reformi ovaj se kalendarzove Julijanski, a izvr{ena je 47. godine pre Hrista, dok jewegova primena po~ela slede}e godine, ali tako {to jenaredna, 46. godina u to vreme bila duà za 80 dana (pa je zato ta godina trajala 445 dana), da bi se, u potpunosti, izjed-na~io kalendarsko vreme sa vremenom tropske godine. Tadaje i doneta odluka da godina ima 12 meseci, ~etiri mesecapo 30 i sedam meseci po 31 dan, izuzev februara, koji biproste godine imao 28, a prestupne 29 dana, s tim da svaka~etvrta godina bude prestupna. Po~etak Nove godine prene-sen je sa 1. marta na 1. januar. Taj kalendar je usvojila celahri{}anska crkva na Vaseqenskom saboru u Nikeji (325.godine) i danas je poznat kao Julijanski ili Stari kalendar.Me|utim, prema ra~unawu vremena po Starom, Julijanskomkalendaru godina je bila kra}a za 11 minuta i 14 sekundi,{to je od 46. godine do 1582. godine – reforme Julijanskogkalendara i ustanovqena Grigorijanskog iznosilo nekih 80dana vi{ka, za koliko je dana Julijanska godina bila prestvarnog astronomskog vremena tropske godine.

Po Julijanskom kalendaru ra~unalo se vreme od 46. godinepre Hrista do 1582. godine posle Hrista, kada je, za podru~jezapadne, Rimokatoli~ke crkve izvr{ena reformaJulijanskog kalendara, poznata u istoriji kao Grigorijanskikalendar. Sve pravsoslavne crkve od tadaaa i na daqe ssuse pridràvale Julijanskog kalendaara, aa danas pomesnepravcoslavne ckrve koje nisu preeeee{le na Grigorijanskikalendaar su: jerusalimska, ruska, srpska, gruzijaska i celaSveta Gora koja je pod jurisdikcijom Vaseqenskog patrijarha.Neke pomesne pravoslavne crkve su, samoinicijativno,suprotno duhu i sabornosti Pravoslavqa, prihvatilereformisani Grigorijanski kalendar, neke ~ak i po cenustvarawa raskola unutar wih samihh, kakav je slu~aj

98

starokalendaraca u Jeladskoj crkvi. Trebalo bi ista}i da jeJulijanski kalendar i daqe u bogoslu`benoj upotrebi upravoslavnim pomesnim crkvama.

e) Grigorijanski kalendar kao reforma Julijanskogkalendara

Kako je svaka Julijanska godina, i pored ustanovqewa kaoprestupne svake ~etvrte astronomske godine bila duà odtropske (to jest sun~eve) godine za 0,0078 dana, to jest, zavreme od 5 ~asova, 46 minuta i 48 sekundi godi{we, to jedovelo do „zaostajawa” Julijanskog kalendara za astronom-skom, tropskom godinom. To zaostajawe se vremenom kupilo urazliku koja nije bila zanemarqiva, pa je to, otprilike,~inilo mawak, te je Julijanski kalendar zaostajao sve vi{eiza stvarnog merewa vremena. To je dolazilo Svetog pisma,kanona vaseqenskih sabora, u~ewu svetih otaca i Svetogpredawa.

Da pomenemo samo neka od mnogih protivqewa i negodo-vawa Pravoslavne crkve u vezi uvo|ewa Grigorijanskogkalendara i to na podru~ju Rimokatoli~ke crkve.

Na Saboru Isto~nih patrijaraha 1583. godine, godinu danaposle uvo|ewa Grigorijanskog kalendara u upotrebu uRimokatoli~koj crkvi, izre~ena je te{ka Anatema na sve onekoji slede novu rimokatoli~ku upotrebu Pashalije iKalendara. U toj Anatemi se, izme|u ostalog, kaè islede}e:

„Ko ne sledi obi~aje Crkve o Svetoj Pashi i Mesecoslovu(Kalendaru) onako kako su nam predati od Sedam SvetihVaseqenskih Sabora, koji su ih za na{e dobro ustanovili daih sledimo, nego èli da prati Grigorijansku Pashaliju iMesecoslov, tome - po{to se, kao i bezbo`ni astronomisuprotstavqa svima odredbama Svetih Sabora i ho}e da ihizmeni i oslabi - neka bude anatema, i da bude odlu~en odCrkve Hristove i sabrawa vernih. Vi, pravoslavni iblago~estivi hri{}ani, prebivajte u onome {to ste nau~ili,u ~emu ste se rodili i u ~emu ste vaspitavani, a kada budeneophodno i krv svoju prolijte, da bi sa~uvali ota~ku veru iispovedawe...“ Sli~ne stavove, ako ne jo{ i o{trije, potvr-

99

dio je, dva veka kasnije, Kiril, patrijarh carigradski, koji je1756. godine bacio novu anatemu na „novokalendarce“. U tojAnatemi kaè se. iume|u ostalog, i ovo: „Naj~asniji kliricina{e Hristove Velike Crkve i drugi najpobo`niji jereji inajprepodobniji jeromonasi, pojci u crkvama na{eg grada,sledbenici nebotajnika (apostola, @.G.) Pavla, koji govori:„Ako vam i mi ili an|eo s neba propoveda jevan|eqedruk~ije nego {to smo vam propovedali, anatema da bude“(Gal. 1, 8): ako je jerej ili mirjanin, da bude odlu~en od Boga,proklet, i po smrti da ne istrune nego da prebiva u ve~nimmukama. Kamen i gvo`|e neka se raspu i raspadnu, oni nikadi nikako. Neka naslede gubu Gijezijinu i ve{awe Judino;neka budu sa izdajnikom Judom i bogoborcima judejima;zemqa neka se otvori i neka ih proguta kao nekada Datana iSavirona; An|eo Boìji neka ih goni ma~em u sve daneìvota wihovog, I “Neka podlegnu svim prokletstvimaPatrijaraha i Sabora, pod ve~nim odlu~ewem i u mukamave~nog ogwa. Amin!“

Ovako o{tro anatemisawe novokalendaraca moè setuma~iti èqom Crkve i crkvenih predstavnika da se osu-jete raskoli, sva|e i razbijawe sabornosti i jedinstvaPravoslavne crkve kao Hristove ustanove koja pravoverno inepokolebqivo, ~uva neizmeweno Hristovo u~ewe.

Pravoslavna crkva se, kroz svu svoju mnogostradalnu isve{tenu istoriju, dràla kanona vaseqenskih sabora kojisu ta~no utvrdili pravila o praznovawu Pashe ipridràvawu Julijanskog kalendara, sve do prve polovineXX veka, kada su novi, ekumenisti~ki i konkordatskitalasi, pre svega iz Vatikana i sa Zapada, po~eli dazapquskuju pojedine pomesne pravoslavne crkve i da,suprotno duhu sabornosti i zajedni{tva Crkve, te pomesnepravoslavne crkve re{avaju, ovako osetqivo pitawe kakvoje pitawe Kalendara, parcijalno i pojedina~no, prihvata-ju}i ~ak samovoqno ~ak i Grigorijanski kalendar, a ostaju}ipri pravoslavnoj Pashaliji i dogmatici, te tako li~e narazroke hri{}ane koji namiguju na Vatikan, a sluè seduhovnim nasle|em Pravoslavqa.Do pojave Grigorijanskogkalendara, ta~nije do 1582. godine, ta razlika u ra~uwawuvremena od 325. do 1582. godine je iznosila 10 dana zaosta-

100

jawa Julijanskog kalendara iza stvarnog, astronomskog vre-mena tropske godine. Zbog te razlike je rimski papaGrigorije XIII (u Rimokatoli~koj crkvi wegovo ime se izgo-varalo kao Grigorije, pa otuda Grigorijanski kalendar)1577. godine formirao komisiju astronoma i nau~nika, me|ukojima su bili najpoznatiji astronomi bra}a Lilijus, kako bise ponovo do{lo do ta~nijeg kalendara i izvr{ila nau~nareforma Julijanskog kalendara.

Reforma Julijanskog kalendara, nakon pet godina rada nawoj, zavr{ena je od strane ove komisije, te je dekretom papeGrigorija 1582. godine odlu~eno da se od Julijanskog kalen-dara oduzme tih 10 dana zaostajawa u vremenu i da se pre|ena Grigorijanski kalendar ili ra~uwawe vremena, tako dase, po isteku ~etvrtka 4. oktobra 1582. godine po Julijanskomkalendaru, odmah pre|e na petak 15. oktobar 1582. godine.Tako se desilo da je iz Julijanskog kalendara izbrisano 10dana iz postojawa u Grigorijanskom kalendaru, {to je (prom-ena Julijanskog kalendara u Grigorijanski) ~ak u to vremeizazvalo i proteste, i demonstracije naroda.

Od tada, pa sve do danas, Julijanski kalendar prihvatilesu pojedine pravoslavne crkve, dok su neke od pomesnihpravoslavnih crkava i naroda prihvatile Novi, Grigorijan-ski kalendar, a Gregorijanskog kalendara se pridràvajuzapadni hri{}ani i ve}ina sveta.Po Grigorijanskom kalen-daru svaka ~etvrta godina je prestupna, kao i svaka stota(sekularna godina), kad su wene dve prve cifre deqive sabrojem ~etiri bez ostatka, da bi se „potro{io“ onaj vi{ak utrajawu tropske godine koji preostaje svake ~etvrteprestupne godine Julijanskog kalendara, koji ne moè wimeda se obuhvati i prora~una. Tako je, po Grigorijanskom kale-naru, prestupna 1600. godina, ali to nisu 1700, 1800. i 1900.godina, jer nisu deqive sa brojem ~etiri bez ostatka, pa suone samo proste godine, iako su po Julijanskom kalendaru,neke od wih i prestupne (kao, na primer, 1800. godina).

Danas, po Julijanskom kalendaru, ra~unaju vreme skorosve pravoslavne pomesne crkve koje nisu pre{le na novi,Grigorijanski kalendar, a to su: Jerusalimska patrijar{ija,manastiri Svete Gore, Ruska, Srpska i Gruzijska pravoslav-na crkva, dok su druge pomesne pravoslavne crkve, neke pre

101

neke posle, uglavnom, pre{le na tzv. Novi, Grigorijanskikalendar, {to je nailazilo na, ve}e ili mawe otpore, ~ak jeto, ponegde, izazivalo i raskole (kao {to su, na primer,Starokalendarci u Jeladskoj pravoslavnoj arhiepiskopiji).Trebalo bi ista}i da je Julijanski kalendar i daqe ubogoslu`benoj upotrebi u svim pravoslavnim kwigama ibogosluèwima, samo {to se prakti~no u nekim od wihprimewuje novi Grigorijanski kalendar.

`) Anateme Isto~nih patrijaraha (1583.)i Kirila Carigradskog (1756.)

Julijanski kalendar je, zbog svoje dugotrajne upotrebe,vi{e srastao sa duhom pravoslavqa, ovo i zbog toga {to jeceo bogoslu`beni ciklus Pravoslavne crkve kao i ve}inadoga|aja i praznika iz pravoslavne istorije vezana za tajkalendar. Poneki, kao {to je V. I. Vernadski, smatraju da senoosfera zemqe vi{e slaè sa ritmom Julijanskog nego saritmom Grigorijanskog kalendara. Misli se da Grigorijanskikalendar, kojim se sluì ve}ina ~ove~anstva, uspostavqajedan nepravilan, akosmi~an ritam vremena, neodgovaraju}ibio~asovima i bioritmu prema novom stilu kalendara, jer suse oni usadili u ~oveku dugovremenskom upotrebom iuobli~ili ~ovekov hod kroz bezimeno kosmi~ko vreme.Hristova Crkva usagla{ava vremensko i ve~nobogoslu`benom upotrebom vremena u domostroju, spasewuqudi, pa samo astronomsko formalizovawe i precizirawera~unawa vremena, ukoliko nije ispuweno ìvogom uGospodu Hristu, ne zna~i mnogo. Na{, pravoslavni ciq vre-menskog ìvota je da se on ispuni ve~no{}u - ìvotom uGospodu Hristu, po Hristu i sa Hristom. „A ìvim - ne vi{eja, nego ìvi u meni Hristos“ (Gal. 2, 20).

Stoga su u Pravoslavqu nastale mnoge pometwe okostarog, Julijanskog i novog, Grigorijanskog kalendara. One supoja~ane ~iwenicom da je Rimokatoli~ka crkva, odvojiv{ise od Pravoslavne crkve, pokazala sklonost ka uvo|ewunovotarija i u dogmatskom pogledu, suprotno u~ewu GospodaIsusa Hrista.

102

z) Milankovi}eva Reforma Julijanskog kalendara

Godina po Grigorijanskom kalendaru je duà od sun~eve(za 0,0003 dana i 12 sekundi) {to }e, posle 3.320. godinera~uwawa vremena po Grigorijanskom kalendaru, narasti zaceo jedan dan. Tako }e, 3320. godine Grigorijanski kalendarbiti duì jedan dan posle stvarne, tropske godine. Pa,umesto {to Julijanski kalendar zaostaje za grigorijanskim,ima}emo obratnu situaciju da }e Grigorijanski kalendar“istr~avati” za jedan dan od sada{weg grigorijanskog kalen-dara. [ta }emo i kako }emo, onda, vr{iti prilago|avawe togkalendara, ko }e to izvr{iti, a da Grigorijanski kalendarostane u funkciji i istog naziva i posle te reforme?

Dakle, do}i }e vreme, ako brzopleto sada prihvatimoGrigorijanski kalendar, a odbacili smo Milankovi}evureformu Julijanskog kalendara, koja je bila ispravnija inau~no ta~nija, da }e na{a pokolewa, ako dotle Zemqa nedoìvi nekakvu kataklizmu, morati jednog dana da refor-mi{u i Grigorijanski kalendar, pa }e ova i ovakva “korekci-ja” hronologije vremena biti od male, mawe koristi negodirektno usvajawe Milankovi}evog kalendara.

Danas Julijanski kalendar zaostaje za stvarnim ra~una-wem vremena iza Grigorijanskog kalendara za 13 dana, dok}e 2100. godine ta razlika biti 14 dana.

Uvidev{i velike nepravilnosti Julijanskog, kao i nekeneta~nosti Grigorijanskog kalendara, na{ nau~nik MilutinMilankovi} (1879-1958) je 1923. godine izvr{io reformuJulijanskog kalendara.

Danas Julijanski kalendar zaista zaostaje za stvarnimra~unawem vremena iza Grigorijanskog kalendara za 13dana, dok }e 2100. godine ta razlika biti 14 dana.

i) U ~emu se sastoji Milankovi}eva Reformakalendara?

Milankovi} se latio posla da reformi{e Julijanskikalendar, koji bi, tako reformisan, bio ta~niji hronometarod Grigorijanskog kalendara. Prema toj reformi kalendara,

103

te 1923. godine izostavilo bi se 13 dana iz Julijanskogkalendara, koliko Julijanski kalendar zaostaje zaGrigorijanskim, prosta godina bi imala 365 dana, a prestup-na godina 366 dana, tako {to bi svaka 4. godina bilaprestupna, a kod sekularnih, vekovnih godina, prestupnegodine bi bile (ne one koje su, kao kod Grigorijanskog kalen-dara, deqive sa brojem 4 bez ostatka) one godine ~ije prvedve cifre, podeqene sa 9, daju ostatak 2 ili 6. Tako bi, poMilankovi}evom kalendaru, prstupne godine bile: 2000.,2400., 2900., 3300. itd. usled razlike izme|u tropske iMilankovi}eve godine, razlika koju daje Milankovi}evkalendar je jednog dana i to posle proteka od 40.000 godina,te je on bliì tropskoj godini nego Grigorijanski kalendar.

Radi korekcije Julijanskog kalendara carigradski patri-jarh Meletije 4 IV sazvao je Sabor svih pravoslavnih pomes-nih crkava u Carigradu, maja 1923. godine. Na Saboru suu~estvovale: Carigradska (patr. Meletije), ruska (mitrop.Antonije Ki{ewevski), srpska (mitr. Gavrilo Doì} iMilutin Milankovi}), gr~ka (mitrop. kizi~ki Kalinik iprof. Antonijades), kiparska (mitr. Vasilije) i rimunska(arhim. Julije Skribin), kao i ruski atarhiepiskopAleksandar iz Amerike.

Kako je, u vreme odràvawa Sabora u Carigradu 1923.godine Julijanski kalendar zaostajao 13. dana iza tropskegodine, Sabor je doneo odluku da se.sa primenom novog,Milankovi}evog reformisanog kalendara, po~ne ra~unawekalendara ve} te iste godine, pa bi se 1. oktobar 1923.godine ra~unao kao 13. oktobar, od kada bi se se nastavilodaqe ra~unawe vremena. Me|utim, ovaj Milankovi}evkalendar nije nikada primewen, jer mu je izostala aktivnapodr{ka svih pravoslavnih crkava, a me|unarodni faktoriZapada nisu bili voqni da primene ovaj kalendar, jer jedolazio iz pravoslavnih zemaqa. Osim toga, nekepravoslavne crkve su tada bile ve} u pripremama daprimene Grigorijanski kalendar, pa je to nejedinstvopravoslavnih crkava time o{tetilo ne samo celoPravoslavqe nego i celo ~ove~anstvo da do|e do novog,ta~nijeg obra~una vremena i kalendara, nego {to to Grigo-rijanski kalendar.

104

j) Zakqu~ak

To nejedinstvo u pravoslavqu i danas je evidentno, i to nesamo u pogledu reforme Julijanskog kalendara i prih-vatawa Grigorijanskog nego i u drugim oblastima u~ewa idiscipline pravoslavaca, i to ne samo {to se ti~e primeneMilankovi}evog kalendara, ve} se odraàva i u pripremi iodràvawu Velikog sabora svih pomesnih pravoslavnihcrkava - neke vrste vaseqenskog sabora pravoslavqa, nakome bi se re{ili brojni problemi, vekovima nagomilani anere{avani, po~ev od Sedmog vaseqenskog sabora. Svakakoda bi bilo vrlo pogre{no, ako bi Ruska i Srpska pravoslav-na crkva, pritisnute ekumenskim te`wama zapadnihhri{}ana, sada prihvatile tzv. novi, Grigorijanski kalen-dar koji, uzet sam za sebe, ima svoje ozbiqne astronomskeprigovore i neuklapawe u bioritam qudskog ìvota, jer bise moglo vrlo lako desiti da, takav jedan nepromi{qenpotez, pored drugih de{avawa postoje}ih deoba i raskola,ne izazove i nove podele i raskole u krilu RPC i SPC. Radise o dodatnim raskolima onima koji i ina~e ve} postojedanas, optere}uju}i duhovni i moralni ìvot ve}inepravoslavnih crkava.

Godina po Grigorijanskom kalendaru je duà od sun~eve(za 0,0003 dana i 12 sekundi) {to }e, posle 3.320. godinera~uwawa vremena po Grigorijanskom kalendaru, narasti zaceo jedan dan. Tako }e, 3320. godine. Grigorijanski kalendarbiti duì jedan dan od stvarne tropske godine. Pa, umesto{to Julijanski kalendar zaostaje za Grigorijanskim,ima}emo obratnu situaciju da }e Grigorijanski kalendar„istr~avati“ za jedan dan od sada{weg grigorijanskog kalen-dara, te tako ni on ne}e biti ta~an u astronomskom smislu.[ta }emo onda, i kako }emo vr{iti reformu i prilago-|avawe tog kalendara astronomskom toku vremena, ko }e toizvr{iti, a da Grigorijanski kalendar ostane u funkcijiraa~unawa vremena i svog naziva posle te reforme?

Dakle, do}i }e vreme, ako preostali deo pravoslavnihcrkava, koje nisu do sada prihvatile Grigorijanski kalen-dar, a sada ga brzopleto prihvate, odbacuju}i u potpunostiMilankovi}evu reformu Julijanskog kalendara, koja je

105

ispravnija i nau~no ta~nija za ra~unawe vremena odGrigorijanskog kalendara, da }e na{a pokolewa, ako dotleZemqa ne doìvi nekakvu kataklizmu, morati jednog dana dareformi{u i sada{wi Grigorijanski kalendar, ako èle dado|u do ta~nog kalendara, pa }e ova i ovakva “ Grigorijanskakorekcija hronologije vremena” biti od male, dakle u svakomslu~aju mawe koristi nego {to bi bilo direktno usvajaweMilankovi}eve reforme Julijanskog kalendara.

Ako Pravoslavna crkva ima nameru da vr{i korekcijuJulijanskog kalendara, onda je svakako boqe u~initi tepromene u duhu Milankovi}eve reforme Julijanskog kalen-dara, koji je astronomski boqi i ta~niji, i time izbe}izamku novih raskola, pa i u tom pogledu predwa~iti u~ove~anstvu po pitawu ta~nog ra~unawa vremena i kalen-dara (Literatura: PBE, VIII, 8-9; VSC, god. XXXVII, Beograd,januar 1932., str. 30; PPBES, II, 1153-1153; PE, II, 448 - 450; HS,I, 131; Dejana Ivani}, Kako je nastao kalendar - Politika, br.31055, Beograd 9. april 2000, 18; Mala enciklopedijaprosvete, Beograd: Prosveta, 1978., kwiga 11, str. 176 - 177;KC, 1973, 76-77; KC, 1980, 73-75; Zablude Novog kalendara.Listi}, Man. ]elije, 2000, 3 i dr.).

Sveti Sava, 2002. godine

Protojerej Dr @arko Gavrilovi}

106

15) PISMO SINODU O DOS-u I KALENDARU,POSLATO I SVILANOVI]U I SREDSTVIMAJAVNOG INFORMISAWA

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKEPRAVOSLAVNE CRKVE(Otvoreno pismo) Beograd, 31. januar 2002. godine

Ose}am se obaveznim da Vam, kao vernik, pravoslavac,hri{}anin, i sve{tenik SPC uputim ovo Otvorenopismo, kako zbog svoje savesti, tako i zbog mnogih

pravoslavaca koji se ~ude inertnosti SPC kada se dràvaSrbija komada od Dosovske vlasti i kada se u bescewerasprodaju sva dobra koja imamo, ~ak i crkvena imawa, a dase vrhovi Crkvene vlasti ne usu|uju da ustanu protiv takvekra|e i prodaje u bescewe sveop{te narodne i crkvene muke,bez ikakvog obe{te}ewa pravih vlasnika i wihovih potoma-ka, koje su biv{i komunisti nasilno oduzeli - nacionalizovali.

1) ûdno je {to SPC, Akademija nauka i sve drugenacionalne institucije mirno posmatraju sulude predloge okomadawu Srbije, bilo preko ânkove komunisti~ko bro-zovske direktive, bilo preko skrivenih naredbi Novog svet-skog poretka novim poslu{nicima vlasti u Srbiji, bezijednog glasa protesta i alarmirawa javnog mnewa, daSrbija daje autonomiju Vojvodini, iako je Vojvodina izde-jstvovala autonomiju od biv{e Austrougarske monarhije dabi mogla da bude uz svoj narod. To traè novi komunisti,odnosno komunisti~ka deca koja se nisu odvojila od ideo-lo{ke Brozovsko-vatikanske opredeqenosti da “razbijuJugoslaviju i uni{te Srbiju” (odluka sa IV kongresa KPJodrànog u Drezdenu). Zar na{e fabrike i preduze}a ne bitrebalo prvo da se ponude na{im imu}nim qudima iz rase-jawa, koji imaju kapital, rodoqubqe, Bogoqubqe i pravdo-qubqe ovog tla, koje stranci nemaju niti }e ikada imati,,sve u smislu one narodnoj mudrosti: “Pravda drì zemqu igradove”, umesto {to se prodaju onima koji su nas uni{tavalii bimbardovali, kasapili tomahavkama, projetilima sauranijumom.

107

2) Jo{ ~udnije je to {to nova, dosovska vlast prodaje ubescewe narodna dobra, me|u wima i privatna, od komunistaoteta imawa i nekretnine, pa i crkvena imawa, kakav jeslu~aj sa Beo~inskom fabrikom cementa, koja je sagra|ena namanastirskom, dakle crkvenom imawu, a da zvani~nici SPC}uti i sara|uju sa novom vla{}u u tome, idu na wihove pri-jeme, sede pored wih, bez imalo griè savesti, kao da se taponovna “kra|a i prekra|a crkvenih zvona” ti~e nekog dru-gog, a ne nas i na{e koè i ìvota. Ne moè se u pravnojdràvi, gde je zagarantovana li~na svojina, prodavati tu|e,ve} samo svoje. Predsednik \in|i} i ministar Vlahovi},mogu prodavati ono {to su nasledili od svojih roditeqa, ane da prodaju strancima te{ko ste~enu crkvenu muku, a namasve{tenicima da dele bedne penzije, “Mrvice koje padaju satrpeza wihovih” (Mt.15, 27) koje su na granici socijalnepomo}i. \in|i}, kao jednostruki doktor nauka ima platu od2.000 DEM, a ja, ka sve{tenik i dvostroku doktor nauka, imampenziju od 100 DEM, samo za to {to je on predsednik vlade,a ja penzioner. Ima li on imalo savesti, ako mu je vlastsvest pomutila? I to je ta wegova nova “pravda” i“demokratija”. Ako se vi, Gospodo Arhijereji, sagla{avate satakvim ponièwem i pristajete na kra|u crkvenog imawa odstrane dràvne vlasti za ra~un tu|inaca, a da mi sve{teni-ci nemamo sredstava za goli ìvot, ja to nikada ne}u prih-vatiti, jer ne èlim da budem “sirotiwa raja” a oni na{avlast – nove dahije, pa umesto raneg jednog spahije sada davladaju dahije. Uostalom, nove vlasti DOS-a nisu smele dapo~nu proces privatizacije pre procesa denacionalizacije,jer je to nova kra|a i nova podvala, gora nego komunisti~ka,budu}i da se vr{i pod vidom demokratije i pravne dràve,ako èle da budu demokrate, dakle druk~iji od nasilnikakomunista, iako su oni uistinu komunisti~ka deca, a mnogime|u wima biv{i okoreli komunisti i debepovci. U suprot-nom, i na wih se moè primeniti narodna izreka: “S ja{iKurta, da......”.

3) U posledwe vreme sve se vi{e ~uju glasovi da se SPCpriprema za uvo|ewe Novog, Grigorijanskog kalendara i daSPC pozive rimskom papi da poseti Jugoslaviju, {to bi bilafatalna, istorijska gre{ka na{ih crkvenih velikodostojni-

108

ka, pa za to kolenopreklono molim da to ne u~inite i pono-vo, po ko zna koji put, ne izazovete nove unutra{we raskoleu SPC, kao da nam nije dosta dosada{wih raskola koje sukomunisti~ki i vatikanovski elementi u Crkvi stvorili.Smete li, doista, da ustanete protiv u~ewa na{e Crkve,kanona i vekovne tradicije, a da se ne zamislite da se vernisvetosavski narod ne pobuni protiv vas i zbaci vas savlasti kao teret Crkve, vere i naroda? U tom smislu ja nebih bio u va{oj situaciji, pa Vam za to {aqem svojemi{qewe o Kalendarskom pitawu u SPC, bez preteznije dabude obavezno i prihva}eno. Ja ovo Vama rekoh i, mislim,svoju du{u pred Bogom i Svetim Savom spasoh!

Sveti Atanasije Veliki, 2002. godine

Odani Vam,Protojerej Dr @arko Gavrilovi}

Upu}eno:Svetom arhijerejskom sinodu SPCGoranu Svilanovi}u, Sredstvima informisawa javnosti(Glasu, Blicu i Nacionalu, Zbiqi, koja je objavila ovo pismo)

109

16) SAOP[TEWE ZA JAVNOST SVETOG ARH. SINODA OANTISEMITSKIM IZJAVAMA I POSTUPCIMAINFORMATIVNA SLU@BA SPC, 5. FEBRUARA 2002.GODINE, BEZ PEÂTA I POTPISA, A KOJI JE NEZ-VANI^NO SAÎNIO EP. BA^KI, KOME SAM O TOMENAPISAO O[TRO PISMO

110

111

17) PISMO SINODU, O KO[TUNICI,PODR[KA PRED IZBORE

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODUSRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVEBeograd, 17. septembar 2002. godine

Obra}am se najvi{em Izvr{nom organu na{e sveteCrkve sa molbom i predlogom, za sada dok izbori nepro|u u najve}oj tajnosti i diskreciji, sa predlogom da

na{a Crkva stane iza veruju}eg kandidata za PredsednikaSrbije g. Dr Vojislava Ko{tunice, koji je, od kako znamo, bioveruju}i ~ovek, ~lan Uprave crkve svetog AleksaandraNevskog i odani ~lan na{e Crkve.

Istina je da je svakom uspe{nom politi~aru, pogotovudanas u Srbiji, pored vere u Boga, potrebna mudrost,po{tewe i hrabrost da se uhvati u ko{tac sa goru}im prob-lemima i izazovima srpskog naroda, a g. Ko{tunica raspo-laè sa ovim kvalitetima, iako, kako meni izgleda, nemadovoqno hrabrosti da se obra~una sa mafijom koja vlada uSrbiji, ali je on, u svakom slu~aju, najboqi kandidat od svihdrugih koji su izmilili sada na politi~ku scenu kao kandi-dati za Pretsednika Srbije. U ovom, za nas Srbe i za Srpskupravoslavnu crkvu, vrlo va`nom i najkriti~nijem trenutka,SPC ne bi smela da bude pasivni posmatra~ doga|aja i sedi“skr{tnih ruku i nogu”, ve} da u~ini sve {to moè i da spase{to se spasti moè, da tako pomogne duhovnu i biolo{kuobnovu srpskog naroda time {to }e diplomatski stati izaovog kandidata i pomo}i mu da pobedi razne najamnike Novogsvetskog poretka, koji vode Srbiju i Srbe u vazalno, finan-sijsko-ekonomsko ropstvo NSP. U tom slu~aju, ukoliko seangaùje za wega, na{a Crkva ima moralno pravo da zatraìod budu}i predsednika Srbije da poloì versku zakletvu navernost Bogu i svom rodu pred srpskim Patrijarhom i to nadjeva|eqem i krstom.

Da ne bi neko, od {i}arxija na vlasti koji kr~me i proda-ju Srbiju i srpske interese, srpske fabrike i preduze}a,rudno bogatstvo i materijalna dobra, zamerio Crkvi na“pristrasnosti” {to staje iza jednog kandidata (razume se da

112

to niko razuman ne bi smeo niti mogao da u~ini, jer je tovekovno pravo SPC koje su joj komunisti oduzeli), Arhijerejibi mogli da celu ovu akciju izvedu prikriveno, barem zasada i pred izbore, da to izvedu takore}i nezvani~no iusmeno, tako {to }e pozvati arhijererejske namesnike, da imsve ovo usmeno saop{te, a ovi da pozovu celokupno im paro-hijsko sve{tenstvo i mona{tvo, kako bi im,polu{apatom,preneli instrukcije da agituju u gore pomenutom smeru.

Ovaj predlog ~inim ~ista srca i mirne savesti, u najboqojnameri i èqi, da bi na{a Crkva obesnaìla prigovore dasada sluì dosovskoj vlasti kao nekada komunisti~koj, a neBogu i svome rodu, kakav je prigovor ovih dana svima namadao, u najnovijem ~asopisu Zbiqe, gospodin profesor DrSlobodan Turlakov, koji nije imao o~i ni za rad pojedinacau SPC, pojedinaca koji su se, kao lavovi, borili protivateisti~ko-komunisti~ke nemani u na{em narodu.

Celiva svetu Arhijerejsku Desnicu i moli za blagoslov,

Beograd, 17. septembar 2002. godine


113

18) PISMO SINODU NA PRAZNIKSVETA TRI JERARHA

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE,(Otvoreno pismo)

Beograd, Sveta Tri Jerarha 2002. godine

PREOSVE]ENA GOSPODO ARHIJEREJI,

Do{lo mi je, najzad, do ruku jedno Saop{tewe za javnostSvetog arh. sinoda o antisemitskim izjavama i pos-tupcima, o kome sam slu{ao preko radija i ~itao mnogo

u dnevnoj {tampi, u kome je, na najnegativniji na~in, pomenu-to i karikirano moje ime.

Kako ovo Saop{tewe nije niko od merodavnih potpisao nina wega stavio pe~at, niti pak pomenuo zapisnik Sinodskesednice, ja iskreno mislim da je ono falsifikat, ili da jeneko, zaklawaju}i se za ime i autoritet Sv. arh. sinoda,ovim krivotvornim putem èleo da u~ini nedopustiv ustu-pak Jevrejima na {tetu moga sve{teni~kog integriteta iugleda Crkve kojoj sluìm, ili, postoji i ta mogu}nost, da gaje neko od pojedinaca - Sinodalaca, samovlasno i neovla{-}eno napisao, kako bi se, uz pomo} jevrejskog lobija,obra~unao sa svojim politi~kim protivnikom, me|u kojima jepogre{no traìti moje ime. Dakle, ja polazim od toga da jeovo Saop{tewe falsifikat, pa }u za to, po mom sudu, sasvimopravdano o{tro reagovati na wega. Ovo i za to {to niko od~lanova Sv. arh. sinoda to Saaop{tewe do sada nije nipotvrdio niti demantovao wegovu verodostojnost.

PRVI DEO: ÎWENICE KOJE NE ODGOVARAJU ISTINI

U svakom slu~aju ja ne znam {ta sada, posle ove i ovakvela`ne optu`be, o sebi da mislim i o onima koji su mi pod-metnuli laì u wemu:

1) Da li sam ja samo neki `rtveni jarac koji je, star iisluèn, prinet na `rtvu izvesnom jevrejskom lobiju u

114

Beogradu, koji me je isto tako neopravdano i bezdu{no napaosada kao i ranije ili je to 2) poku{aj novig gospodara svetada preko mene, insceniranog slu~aja oko incesta, zagospo-dare na{om Crkvom i Dràvom; ili je to 3) ustupak u~iwenJevrejima “straha radi jevrejskog” (Jn. 19,38); ili, pak, 4)neko me je mo`da kao “zver” za ostrel, bacio na buwi{te tvo-raca Novog svetskog poretka; ili, najzad, 5) neko je od menesve{teenika èleo da u~ini degradaciju da bi me isterao izoltara u pritvor Crkve, me|u pla~u}e i kaju}e, dok se neka“dobra du{a iz Crkve”, neki Samarjanin, koga danas kao ionda u ono Hristovo vreme te{ko moèmo na}i u Crkvi, nesmiluje i spere qagu i uvredu koju mi je neko, zaklawaju}i seza Sinoda SPC, nedopustivo i nepo{teno, bez ikakvogstvarnog razloga i moje krivice, oklevetao, nanev{i meniàlost, a “diku i radost” neprijateqaima na{e Crkve.Ipak, kako su usledila burna reagovawa na{e {tampe u svimsredinama: da me je Sinod osudio za antisemitizam (krupnaosuda bez ikakvih dokaza), da se ogradio od mene, optuìome te{kim optu`bama, a kako je najnoviji ~asopis Blic NEWS(br. 109, Beograd, 6. februar 2002, str. 3) nagovestio ~ak ipokretawe krivi~ne istrage od strane Republi~kog javnogtuìla{tva protiv mene {to sam, toboè, nazvao Jevreje“incestoidnim narodom”, la` koja je poomenuta u istomobliku i u tzv. Saop{tewu, to ne mogu ostati ravnodu{an nasve ovo. La` i kleveta, kao i svaka falsifikovananov~anica, u{le su u opticaj u javnost i tuìla{tvo kaonovi farisejski kvasac, spravqen u, kako novine kaù, anovine sva{ta pi{u, u kuloarima Srpske Patrijar{ije.

a) Obra}awe Arhijerejima SPC

Preosve}ena Gospodo Arhijereji na{e svete Crkve!Da li je mogu}e da ma ko falsifikuje pomenuto

Saop{tewe? Ako to se nije desilo, kako je i za{to takominornom problemu dat toliko veliki zna~aj, sa takola`nim dokazima?!Zar kod toliko zla koje se desilo srp-skom narodu, a da Sinod nije izdao nikakvo saop{tewe: niprodaja crkvene imovine od strane stare - komunisti~ke inove - “demokratske vlasti” nije vas toliko zabolela ; niti

115

vas je poku{aj davawa pozori{ne predstave „Sveti Sava“ uJDP-u toliko uzbudio; niti vas je odràvawe skaredne gejparade, naumqene od tvoraca Novog svetskog poretka, da sesprovede usred Berograda, toliko dotakla; Vas ne boli ninemoral koji se vr{i pred o~ima i u saznawu crkvenevlasti u nekim segmentima na|e Crkve, o ~emu je {taampavi{e puta pisala; ni izumirawe srpskog naroda, zatirawe~itavih sela, ukidawe vekovnih parohija u SPC, usled izu-mirawa Srba i slabqewa nataliteta, uz istovremen rad“klanice” nero|ene srpske dece po bolnicama iporodili{tima; ni to {to hiqade srpske dece prelazi udruge sekte, ~ak i u satanisti~ke, ne naquti Vas; ~iwenica{to se hiqade srpske dece drogira; ni to {to VasRimokatoli~ka crkva kupuje za male pare i tako prevodi uneku vrstu unije, sitnim parama sti~e pravo nad Vama iva{im du{ama pomo}u novih indulgencija; ni “svetosavskazvona” koja namestiste na Spomen hram Svetom Savi, ~imeuvedoste rimokatoli~ku instrumentalnu muziku u na{uCrkvu; ni to {to su ta zvona ra|ena, za skupe pare, u velikojoskudici te zbog toga ne moè Hram da se dovr{i, livena ufabrici koja je izlivala na{a crkvena zvona, nasilnooduzeta od Srba i skinuta sa srpskih hramova od [vaba utoku Prvog svetskog rata i od wih stvarana topovska |ulad,namewena za ubijawe Srba; ni to {to ste u Serbiju, koju suna{i preci qubomorno ~uvali od “latinske prelesti”, poz-vali budu}eg papu da, Vama i na{im teolozima, drì pre-davawe “o pravom hri{}anstvu” na dan zaqubqenih - SvetogValentina; ni to {to Vam mnogi episkopi, svaka ~ast pojed-incima, ìve u neznaboà~koj rasko{i, ~ak i nemoralu,zidaju}i skupocene palate kada narod nema {ta da jede,voze najskupqa kola i xipove, pla}ene ~ak i po 200.000 DEM,te tako ìve u najprqavijem brlogu ovog sveta koji propagi-ra nova zver iz Jovanovog Otrkivewa, na ~ijem ~elu je ìg satri {estice. Izgleda da Vas ni{ta ozbiqno ne uznemirava,samo Vas uznemirava “sve{tenik, penzionaisani paroh” i tone zbog toga {ta je rekao, nego da je “morao da kaè zaJevreje da su incestualan narod”, ono {to je Singer emitovaou vazduh, kako bi ga la`no optuìte i istinski kaznili, neda bi ga korigovali, nego da bi ga obrukali, da bi “demaski-

116

rali” i skinuli sa wega “imunitet” sve{tenika i Boìju icrkvenu za{titu koji taj ~in ima u na{em narodu i pre-pustili ga Jevrejima kako bi ga dokraj~ili, pravdaju}i tola`ju koju su oni rekli, a Vi ponovili.

b) Moè li Sinod da sudi i osu|uje bez dokaza?

ûdim se da je takvo Saop{tewe, koje Vam prilaèm ufotokopiji, uop{te moglo da iza|e iz na{e Patrijar{ije?!Zar se moè doneti ma kakva osuda ili presuda nekome uCrkvi, ako se pre toga taj neko nije, makar i kao optuèni,saslu{ao, ako mu se nije dala mogu}nost da se brani odla`nih napada?! Zar ste mogli da upadnete u zamkula`qivaca, spletkaro{a i smutqivaca i da mi donesete“presudu” bez apelacije?! Osim toga, ne zna se ko je pred-loìo Sinodu da se donese takvo Saop{tewe, kada to nijeu~inio “moj nadle`ni arhijerej”, ni crkveni tuìlac, niCrkveni sud a niti ma koja crkvena institucija?Jendostavno, sastao se Sv. sinod i, pored toliko te{kih igoru}ih pitawa u Crkvi, re{avao o “sve{teniku, penzio-nisanom parohu” i wegovom antisemitizmu. To su pri~e zamalu decu, bajke i zamke ispredene da Vas mo}nici jo{ vi{epotla~e. Postavqam Vam izazovno pitawe: kako je Sinodmogao da izda ma kakvo Saop{tewe bez stvarnih dokaza predsobom, bez mog vaqanog saslu{awa kao nekog od “aktera” tenametnute igrarije?!

Napokon, zar moè tako visoko telo u na{oj Crkvi da sudii presu|uje meni, na osnovu tra~a, “rekla – kazala”, a da nemanikakvog dokaza o mojoj stvarnoj krivici i moga saslu{awa,nego da mu neko drugi, “sa strane”, u ovom slu~aju neprijateqHrista i hri{}ana, diktira od re~i do re~i “moju osudu”, bezdokaza i krivice u tzv. Sinodski zapisnik?! Nije li to pono-vo eho ve} milenijumima vi|ene osude i presude: “Mi imamozakon i po zakonu na{em On mora da umre” (Jn. 19, 7)?! Ho}eteli i Vi sada, kao nekada Pilat, osuditi pravoslavca, a oslo-boditi varvarina, kazati kao i on: [to pisah pisah (Jn. 19,22), a da i sami ne znate {ta je napisano u tom Saop{tewu,kao i to ko je to i za{to napisao?!

117

Ako ste, zaista, Vi ili neko drugi, hteli da se ograditeod mene i mog rada, pod pritiskom jevrejskog lobija kojivlada kod nas i u svetu, mogli ste to elegantno da u~initiebez laì i kleveta na moju sedu kosu i moj, s mukom ste~eniautoritet pred Bogom i svojim rodom. To bih jo{ i razumeokao dete svoga roditeqa. Pomislio bih da ste primorani toda u~inite, da Vas neko ucewuje da to u~inite, i ne bih Vamre~ “prepirawa” kazao. Mogli ste, da ste hteli, da ostaneteHristovi i svoji. Ali, Vi ste hteli da budete sluge, robovinovih gospodara, “senke” nove stvarnosti. Ja, dakle, ustajemprotiv tih senki koje èle da se predstave kao uzorhri{}anstva, a ne protiv Va{eg ~ina i Va{eg poloàja, pon-ajmawe, na{e Crkve, iako }e se na}i i takvih koji }e kazati:”Crkva, to sam ja!”, kao da Crkva nije nevesta Hristova, a ne“razbojni~ka pe}ina” (Mt. 21, 13). Stavqam Vam svoj sve{te-ni~ki ~in na raspolagawe.

Sada sam u prilici, i u stawu, da Vam stavim na raspola-gawe moj sve{teni~ki ~in, ako Vam on smeta ili ako Vam nekozapoveda da ga uzmete, ili da se onaj koji je napisao takvo,po meni, la`no Saop{tewe Sv. arh sinoda, izvini mojojugroènoj sve{teni~koj malenkosti za neoprostiv greh igre{ku koju je u~inio meni.

Tim àlosnim Saop{tewem, neta~nom i neistinitom osu-dom mene, koju su pisali on ili oni, uznemirili su mojubra}u, sestre, sve moje srodnike i poznanike, oàlo{}eni sui naqu}eni moji prijateqi i po{tovaoci, koji me svakod-nevno pozivaju preko telefona da mi iskaù svoju podr{kui simpatije, koji ~ak pi{u pisma novinama protiv ove Va{ediskriminacije i nepravednog presu|ivawa bez saslu{awa,u tobo`woj nameri da osigurate pravo mawine na {tetuprava ve}ine, mawine koja se poziva na “demokratsko pravomawine” izgra|eno na {tetu ve}ine ovog naroda, ~ime suugroèna ne samo prava, ve} i istina, dostojanstvo ne samojednog sve{tenika nego celog jednog (srpskog) naroda, ve}omalovaènog, kao {to je samim tim omalovaèna i Crkvatog naroda. Ovim je i meni uskra}eno „qudsko pravo“, pravoda se bavim naukom, da se sluìm istinom, da slobodno govo-rim o goru}im problemima Srpstva, a umesto toga daje mi se“uputstvo” da za svoje mi{qewe idem kod drugog, da ne radim

118

po svojoj sve{teni~koj savesti nego po nalogu i nare|ewukompromisera u Crkvi.

Da li je ovo Va{a “nagrada” meni za moj predani pedese-togodi{wi rad, na dobro Crkve i Srpstva, i to od onih kojiSrpstvo prodaju za “~iniju so~iva” (1. Moj. 27, 14 – 23), za xipili mercedes, koji se kaquàju u grehu do gu{e, koji uìvajuu svim blagodetima ovog sveta, ukqu~uju}i i one nehri{-}anske, nemoralne poroke i pervezije, a mene progone, obe-spravquju u zemqi mojih predaka.

Moramo, gospodo Arhijereji, znati da Bog i narod vide svei znaju sve: ko kako ìvi, {ta ko radi u mraku Srbije, koiskreno i celim svojim bi}em sluì Bogu i svome rodu, kovozi skupa kola i ko bahato, raskala{no ìvi, ko se gordisvojim poloàjem i ~inom u Crkvi, a ko ìvi u hri{}anskojpovu~enosti i skromnosti.

v) “O mom govoru mr`we” i wihovm govoru razuma?

Sada sam u stawu da Vam dostavim intregralni i apsolut-no ta~ni tekst moga intervjua koji je emitovan na spornojemisiji Ju info kanala o incestu, ako Vam je uop{te doistine stalo, gde se moète uveriti da nema ni jedne jedineinkriminacije, konstatacije niti re~i koje ste mi Vi, zajed-no sa pojedinim neobave{tenim dràvnim predstavnicima iJevrejima, pripisali i javno, najjavnije uputili.

Ja nisam nikad i nigde, pa i u napadnutom itrevjuu, izjavioda govorim u ime Crkve, nego u svoje li~no ime, u ime svogasopstvenog sve{teni~kog ~ina i integriteta, kojim se mnogiod Vas ne mogu pohvaliti. Govorio sam onako kako sam u~en inau~en od svojih roditeqa, u~iteqa, profesora, od na{ihsvetih otaca, shodno svom sve{teni~kom ~inu i kanonimaCrkve, koje Vi drugoja~ije poimate i smatrate da episkopmoè da ru{i kanone kad god ho}e, da kanoni sluèepiskopu kako bi one sve{tenike, koji su neposlu{ni ilikoji mu nisu po voqi episkopa, ra{~inio, a episkopi izgle-da ne smatraju da kanoni podjednako vaè i za episkope,isto kao za sve{tenike i vernike. Kanoni bi trebalo da vèpre za episkope nego za sve{tenike i vernike, jer zauzimaju

119

ve}i poloàj, od wih se traì da budu obraz Hristtovoglika. Mogao bih Vam nabrojati sijaset primera kakoepiskopi kr{e kanone na{e Crkve. Zato sam ja pokorni slugasvoga Gospoda i svoga naroda, a episkopa samo utoliko uko-liko je on slika, sluga i ogledalo ìvog Hrista.Molim Vas,kada ovaj moj, priloèni intervju pro~itate, kaìte mi gdeje tu moj “govor mr`we”, na koji se Vi pozivate? Gde su tuinkriminacije koje u svome Saop{tewu pripisujete meni istavqate mi ih na teret?! Zar moè la` da iza|e iz ustaepiskopskih, a da on i daqe sebe smatra episkopom?!

Ne re~e li Gospod, ne ja, onima koji spletkare svuda usvetu, koji opadaju hri{}ane i seju laì: “Va{ je otac |avo...”(Jn. 8, 44). A Vi poverovaste toj laì i mene nepravednoosudiste. Pa jo{, i pride tome, iskazaste mnogo vi{e uvredanego {to su ih “lukavi” Jevreji i obezboèni politi~ari navlasti kod nas zajedno izrekli, optuìv{i me: da sam gord,èqan prepirke, neka vrsta revizora u Crkvi, kriti~ar kojibez osnova napada “svoga nadle`nog arhijereja”, koji braniCrkvu od we same. Vi, koji “odgovorno izjavqujete predBogom i javno{}u”, neodgovorno ste izgovorili neistine kojeste meni pripisali, klevete za koje se odgovara po zakonimasvake civilizovane zemqe, a ne samo pred Bogom. Znali steda su to uvrede koje ja ne}u mo}i otrpeti ni pre}utati bezreagovawa, jer znate i sami, kako kaète, “da sam sklonprepirawu“, ba{ za to {to u sebi nosim ìvu veru u ìvogBoga kao mnogostradalni Jov. Moja vera u Boga nije moj dekorza javnost, kao kod nekih najamnika u Crkvi, nego dah mojihplu}a, moj duhovni ìvot.

g) [ta da Vam jo{ kaèm?

[ta bi jo{ ovom prilikom mogao da Vam kaèm? Da Vasruìm?! Ne èlim, jer ste se Vi dovoqno ovim la`nimoptu`bama protiv mene naruìli u celoj istoriji na{eg nar-oda. Tim pre {to ste poslu{ali smutqivce i spletkaro{eda me osudite neistinom, insinuacijama, laìma. Da vasbranim?! Kako }u Vas ja braniti, kada Vi ru{ite Va{autoritet ru{e}i mene neistinama?! Uop{te, ne verujem da}ete se pokajati za ovaj veliki greh prema meni, jer mnogi od

120

Vas boluju od sindroma “nepogre{ivosti” koji je stranPravoslavqu?!

Ipak Vas pitam ko Vam je pre~i: istina ili la`, Singerili pravoslavni sve{tenik? Zbog koga, pa bio on najve}ime|u qudima, ovako grozomorna neistina sme da iza|e izku}e koja se zove Patrijar{ija, koja bi morala da bude svetapo svemu i za sve, pre svega za nas Srbe, a onda i za drugenarode, ukqu~uju}i i Jevreje?! [ta se sve drugo prqavovaqa u toj ku}i, koju zovemo Patrijar{ija, kada ovakve neis-tine izlaze iz we za “sve{tenika penzionisanog paroha”.

DRUGI DEO PISMA: MOLITVENO REAGOVAWE NA SINODSKO SAOP[TEWE

2) Ne obra}am se nikome od Vas, gospodo, koji me bezraz-lo`no napadate, za pomilovawe jer ne traìm pomilovaweod onih koji su spremni na sve, a i nisam u~inio greh koji mipripisujete. Ne traìm pomilovawe ni od Vas u Crkvi, jo{mawe ga traìm od obezboènih politi~ara koji ne znaju{ta je Crkva, kojima na{a Crkva nije i wihova, a najmawetraìm pomilovawe od izvesnih Jevreja koji su izvan Crkve,i koji su me la`no optuìli.

Nisam licemer da Vas obmawujem, nego nepokolebqiviispovednik istine i Hrista, ispovednik koji je spreman naispovedawe ìvog Hrista, bez obzira na silu i mo} svihneprijateqa Hristovih i mojih, na sve {to ide uz to i takvoispovedawe, ~ak da po|em i na svoju Golgotu kako bih, uHristu, do~ekao i svoje vaskrsewe. I u ovom, za mene svetommomentu, kao i bezbroj puta u mom ìvotu, u mojim u{ima odz-vawaju Judejske re~i: “ Krv Wegova na nas i na decu na{u!”(Mt. 27, 25), zajedno sa Spasiteqevom molbom: “O~e, oprostiim, jer ne znaju {ta ~ine!” (Lk. 23, 34).

Umesto tog licemernog traèwa opro{taja za greh koji mipripisujete a koji ja nisam u~inio, ja poturam svoju glavu podVa{u giqotinu, stavqam Vam svoj sve{teni~ki ~in na raspo-lagawe, ~in koji sam qubomorno do sada ~uvao, mole}i sejedino jedinom i ìvom Gospodu, kako zas Vas tako i zasebe: “O~e ne moja nego Tvoja voqa neka bude!” A pored toga

121

tome dodajem i molitvu, kao nekada pravedni Jov, kao ucve-qeni i prite{weni car David: “Smiluj se na mene, Boè...!”(Ps. 50, 1).

a) Moja molitva Gospodu!

Gospode! Tri jaka, i opasna neprijateqa usta{e danas namene: jedno “umiqato jagwe” koje, kao lukava lisica, sluìzveri i dve “qute zveri”, koje se prave jagawcima, ne stide}ise da me la`no oklevetaju i napadnu, da nateraju jagwe Bo`jeda bleji protiv mene! Ustani Gospode, ne zakasni i neka serazi|u neprijateqi moji!

Tri quta neprijateqa ustremi{e se na mene, Gospode,okomi{e se kao vukovi na bezazleno i nevino jagwe, napa-do{e me sa svih strana, govore laì, opa~ine i klevete.Gospode kaì mi, kako da se odrìm na nogama!? Kako da nepocrvenim od besa i àlosti kad me ruè?! Kako da ne pad-nem u nesvest od stida pred vernicima, nevernicima iinovernicima, kada me moja sabra}a, prvojerarsi, ako su todoista oni pisali, u {ta sumwam, tako izneveri{e, napa-do{e me pred celim svetom, ne samo pred javno{}u na{ezemqe nego i pred Evropom i Amerikom, koji, bojim se to dakaèm, nisu vi{e hri{}anski, ili su to samo po imenu?!Ali, Gospode, zar Ti nisi rekao: “Blaèni ste kada vassramote i progone i laù}i govore protiv vas svakojaker|ave re~i, zbog Mene” (Mt. 5, 11).

Ostao sam sam, Gospode, kao nekada prorok Ilija protivgomile Valovih proroka, protiv la`nih u~iteqa koji vi{ezavode nego {to vode, protiv klimavih sve{tenika kojimanije nimalo stalo do istine, protiv politi~ara koji vr{erasprodaju srpskih nacionalnih i duhovnih interesa. Nau~ime, Gospode, kako da se borim i izborim sa tolikom silom,nau~i me i ja }u mu~ati. Ako za}utim, likova}e: gotov je,upla{en je, uhvatili smo ga u na{u mreù, nema mu spasa! Akoim odgovorim i po~nem da se branim, optuìva}e me: ta, on jesklon sva|i, prepirawu. Oni, la`qivci i nasrtqivci, mojuodbranu nazivaju prepirkom, svoj ni~im opravdan napad -pravdom i istinom. Onima koji su la`ni, la`ne su mere ila`ni kantari, pa otuda i la`ni zakqu~ci i la`ne optu`be.

122

Oni me napadaju, a ja se branim. Moju odbranu kr{tavajula`nim imenom - prepirkom. Zar Ti, Gospode moj i Putevo|omoj, ne re~e: “Ja sam put, istina i ìvot” (Jn.14, 6)? I zar iTi, Gospode, ne odgovori istim napasnicima koji navali{ena Tebe da Te udaraju:” Ako zlo rekoh, dokaì da je zlo; akoli dobro, za{to me bije{” (Jn.18, 23)? A Tvoji, nazovi sled-benici, neta~no u~e kao da nisi davao otpor nasilniku, kaoda nisi doneo ma~ a Zemqu (Mt. 10, 34).

Tuku me, a zabrawuju mi da pla~em i da se branim; dapla~em ne toliko nad svojom sudbinom, ve} nad jadom i sud-binom svoga naroda, koji, umesto komunisti~kog ropstva svevi{e, uz podr{ku Crkve i Dràve, pada i dopada u mundi-jalisti~ko ropstvo, ne do~ekav{i zra~ka svoje nacionalneosve{}enosti i slobode. Oni ne traè istinu da bi se od weobogatili, nego iznose la` kako bi me osudili i wome seopoganili.!

Opet se, Gospode, udruì{e prvosve{tenici i fariseji,izmiri{e se Pilat i Irodom, kako bi osudili jednogstradalnika, kao u vreme Gospoda Hrista (Lk. 23, 12)! Opetse na|o{e na istoj strani vrh Crkve sa goniteqimaHristovim. Opet besni “govor mr`we” protiv mene koji sela`no dekori{e kao govor razuma, koga niko svojeru~no nepotpisuje. Govore opa~ine, a mene optuùju da sam ih jaizrekao, da sam se, u svojoj nemo}i i samo}i sa Tobom, pogor-dio. A sve su poloàje zauzeli u Crkvi i Dràvi, tako da zanas, koji smo ovde ro|eni unazad deset kolena, nema mesta,osim progona, nema poloàja, osim {ikanirawa. Ustali sukao qute zveri na mene da me progutaju, pripisuju}i mi ono{to nikada nisam rekao, ~ak {to nisam ni u snu sawao!

Pa, i pored toga, ja nisam jadam i nesre}an, nego jak imo}an u Tebi i Tobom Gospode. Mo}niji sam od onih koji miprete, jer znam da se pla{e opravdanog gneva Tvoga i Bo`jegnaroda. Na mestu sam stradawa, i u situaciji u kojoj se na{aosveti Jovan Krstiteq, koji je ustao protiv incesta u odbranuvrline. Ali ne smem da im odgovorim Wegovim re~ima:“Porodi apsidini... I ne mislite i ne govorite...”(Mt. 3, 7 -10), jer taj govor ne}e razumeti. Traì}e i moju glavu natawiru kao nekada Wegovu. Opet se udruì{e prvosve{-

123

tenici i fariseji protiv mene, kao nekada protiv Gospoda(Mt. 26,3)!

Na mestu sam svetog Jovana Zlatoustog, ali ne bih smeo dakaèm svojim protivnicima: Opet besni Irodijada i traìna tawiru glavu svetog Jovana Krstiteqa! Ne}e me shvatiti,jer su upal{eni, oni a ne ja. Oni koji su se pogordili, sli~nosamom Satanailu, govore da sam gord! îme sam se ja topogordio, kada sam tu gordost i prema kome pokazao? Oniimaju sve poloàje u Crkvi i u Dràvi, vi|eni su na svimstranama i u svim sistemima vladavine, i u komunizmu i utzv. demokratiji, primao ih je svakodnevno Milo{evi}, da bimu na kraju okrenuli le|a, sada ih prima Ko{tunica -okrenu}e le|a i wemu. Za svoju prqavu rabotu nikome nepodne{e ra~une! A ja, Gospode, nisam imao nikakav poloàjba{ zahvaquju}i wima i od wih, izuzev {to sam po pra{inibosonog gazio kao Tvoj i narodni sluga?!

[kolovao se i stekao dva doktorata kako bih mogao samoTebi da sluìm, a ima me|u wima skoro nepismenih koji misude i presu}uju. îme se ja to gordim, iako imam toliku{kolu, a oni ne mogu, ne umeju da pravopisno sro~e ni jednonajobi~nije saop{tewe kojim me optuùju, nazivaju}i mekriti~arem, revizorom, braniteqem Crkve od we same.

Oni daju meni karakteristike, misle}i da time ni{ta osebi ne kazuju, smi{qaju}i la`ne optu`be. Ali, ovaj iovakav wihov govor ih izdaje (Mt. 26, 73) jer la`nimoptu`bama govore vi{e o sebi nego o meni. O svojoj gordostine}e ni{ta da kaù, o vilama i palatama u kojima planduju iuìvaju sve blagodeti ovoga sveta, a kaù da veruju uduhovno Carstvo; voze se skupim kolima: mercedesima ixipovima kao i drugi bezbo{nici na vlasti, dok wihovnarod pati i nema hleba, a sve to su platili “narodnommukom”, ~ak i po 200.000 DEM, dok wihovi sve{tenici sa svo-jom decom gladuju?! Narezima sve{tenicima, crkvama i man-astirima “kupuju” svoj luksuz, a mene optuùju da sam sepogordio. îme se to ja gordim, Gospode, kaì mi i ja }umu~ati?!

A, iznad svega, Gospode, Crkva me te{ko tereti “osobitoza wegove (to jest moje, @. G.) nedavne izjave o icestualnompona{awu kao normalnom u jevrejskim sredinama, a pritom,

124

po wemu (to jest po meni, ~ista la`, ~ak da je i od rimskogpape @. G.) odobrenom od strane jevrejskih verskih autorite-ta, {to su ti autoriteti odmah s pravom demantovali kaoklevetu i besmislicu” (citat iz Saop{tewa Sv. arh. sinodaSPC).

Oni, {to bi Vladika Nikolaj rekao - îvuti, to jesudemantovali, ali ne moju istinu nego svoju la` koju su javnoizrekli o meni, la` o ne~emu {to ja nikad nisam rekao, a tusu la` ponovili, ako su je ponovili, prvojerarsi Crkve ufamoznom Saop{tewu Sv. arh sinoda koje je emitovano ujavnost.

Ova posledwa konstatacija u potpunosti pokazuje idokazuje ko je sro~io i ko pisao ovo Saop{tewe, ~ak mislimu pero diktirao (g. Aleksandar Singer), po{to takva inici-jativa nije do{la od mog nadle`nog arhijereja, a niti odCrkvenog suda, o ~emu ne govori ovo Saop{tewe.

Ja, u svojoj naivnosti i zabludi, nisam znao da, kaopravoslavni sve{tenik, traìm blagoslov od jevrejskograbina! Niti da se, kao Hristov sluga, za svoj uspeh obra}ammo}nicima na vlastiu Dràvi, niti da se za preporukuobra}am antihri{}anima?

A {to se ti~e mojih napada, kako se kaè u Saop{tewu, “nanadle`nog arhijereja” (ovo je ve{to sro~eno kao preporukamome nadle`nom arhijereju da me kazni), odgovorno sadakaèm: da sam wemu pisma pisao, u najboqoj nameri zawegovo i svoje spasewe, ko ra~unam, da mi u Pravoslavqunemamo bezgre{nog rimskog papu, kakvog imaju u Rimu, ~ijegsu izaslanika pozvali dana{wi mo}nici u SPC da im ukrasi“dan svetog Valentina”, nipoda{tavaju}i milione `rtava -zaklanih Srba od usta{a, po nagovoru drugog jednog papskogizaslanika (Markonija) i drugih prelata RC (fra Sotonei Alojzija Stepinca itd.).

Dakle, po{to mi u Pravoslavqu nemamo bezgre{nog~oveka, ve} je svako, kao “grad koji uvrh gore stoji” (Mt. 5, 14),podloèn razlo`noj i dokumentovanoj kritici, makar to bioi prvojerarh, mislim da nam je u Pravoslavqu, po kanonimai vekovnom u~ewu i praksi Crkve, dozvoqeno iznositi nega-tivnosti u Crkvi radi popravke a ne radi kritizerstva,kako bi se Crkva o~istila od najamnika, kako bi se ponovo

125

isterali trgovci iz hrama. Uostalom, spremam se da uskoroiznesem u javnost, “pred Boga i javnost”, sva svoja pismaupu}ena crkvenim i dràvnim vlastima, pa neka mi sudijabudu moj Bog i moj narod, po{to u druge sudove sada nemamdovoqno vere i nade.

Sveta Tri Jerarha, 2002. godine

Gre{ni rab Boìji jo{ uvek sve{tenik,Protojerej @arko Gavrilovi}

Dostavqeno nekim sredstvimainformisawa javnosti

126

19) PISMO SINODU

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODUSRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE(Otvoreno pismo)

Beograd, Sveti Atanasije Veliki 2002. godine

Ose}am se obaveznim da Vam, kao vernik, pravoslavac,hri{}anin, i sve{tenik SPC uputim ovo Otvorenopismo, kako zbog svoje savesti, tako i zbog mnogih

pravoslavaca koji se ~ude inertnosti SPC kada se dràvaSrbija komada od Dosovske vlasti i kada se u bescewerasprodaju sva dobra koja imamo, ~ak i crkvena imawa, a dase vrhovi Crkvene vlasti ne usu|uju da ustanu protiv takvekra|e i prodaje u bescewe sveop{te narodne i crkvene muke,bez ikakvog obe{te}ewa pravih vlasnika i wihovih potoma-ka, koje su biv{i komunisti nasilno oduzeli - nacionalizo-vali.

1) ûdno je {to SPC, Akademija nauka i sve drugenacionalne institucije mirno posmatraju sulude predloge okomadawu Srbije, bilo preko ânkove komunisti~ko bro-zovske direktive, bilo preko skrivenih naredbi Novog svet-skog poretka novim poslu{nicima vlasti u Srbiji, bezijednog glasa protesta i alarmirawa javnog mnewa, daSrbija daje autonomiju Vojvodini, iako je Vojvodina izde-jstvovala autonomiju od biv{e Austrougarske monarhije dabi mogla da bude uz svoj narod. To traè novi komunisti,odnosno komunisti~ka deca koja se nisu odvojila od ideo-lo{ke Brozovsko-vatikanske opredeqenosti da “razbijuJugoslaviju i uni{te Srbiju” (odluka sa IV kongresa KPJodrànog u Drezdenu). Zar na{e fabrike i preduze}a ne bitrebalo prvo da se ponude na{im imu}nim qudima iz rase-jawa, koji imaju kapital, rodoqubqe, Bogoqubqe i pravdo-qubqe ovog tla, koje stranci nemaju niti }e ikada imati,,sve u smislu one narodnoj mudrosti: “Pravda drì zemqu igradove”, umesto {to se prodaju onima koji su nas uni{tavalii bimbardovali, kasapili tomahavkama, projetilima sauranijumom.

127

2) Jo{ ~udnije je to {to nova, dosovska vlast prodaje ubescewe narodna dobra, me|u wima i privatna, od komunistaoteta imawa i nekretnine, pa i crkvena imawa, kakav jeslu~aj sa Beo~inskom fabrikom cementa, koja je sagra|ena namanastirskom, dakle crkvenom imawu, a da zvani~nici SPC}uti i sara|uju sa novom vla{}u u tome, idu na wihove pri-jeme, sede pored wih, bez imalo griè savesti, kao da se taponovna “kra|a i prekra|a crkvenih zvona” ti~e nekog dru-gog, a ne nas i na{e koè i ìvota. Ne moè se u pravnojdràvi, gde je zagaraantovana li~na svojina, prodavatitu|e, ve} samo svoje. Predsednik \in|i} i ministarVlahovi}, mogu prodavati ono {to su nasledili od svojihroditeqa, a ne da prodaju strancima te{ko ste~enu crkvenumuku, a nama sve{tenicima da dele bedne penzije, “Mrvicekoje padaju sa trpeza wihovih” (Mt.15, 27) koje su na granicisocijalne pomo}i. \in|i}, kao jednostruki doktor nauka imaplatu od 2.000 DEM, a ja, ka sve{tenik i dvostroku doktornauka, imam penziju od 100 DEM, samo za tzo {to je onpredsednik vlade,a ja penzioner. Ima li on imalo savesti,ako mu je vlast svest pomutila? I to je ta wegova nova “prav-da” i “demokratija”.

3) Ako se vi, Gospodo Arhijereji, sagla{avate sa takvimponièwem i pristajete na kra|u crkvenog imawa od stranedràvne vlasti za ra~un tu|inaca, a da mi sve{tenicinemamo sredstava za goli ìvot, ja to nikada ne}u prihvati-ti, jer ne èlim da budem “sirotiwa raja” a oni na{a vlast –nove dahije, pa umesto raneg jednog spahije sada da vladajudahije. Uostalom, nove vlasti DOS-a nisu smele da po~nuproces privatizacije pre procesa denacionalizacije, jer jeto nova kra|a i nova podvala, gora nego komunisti~ka,budu}i da se vr{i pod vidom demokratije i pravne dràve,ako èle da budu demokrate, dakle druk~iji od nasilnikakomunista, iako su oni uistinu komunisti~ka deca, a mnogime|u wima biv{i okoreli komunisti i debepovci. U suprot-nom, i na wih se moè primeniti narodna izreka: “S ja{iKurta, da......”.

4) U posledwe vreme sve se vi{e ~uju glasovi da se SPCpriprema za uvo|ewe Novog, Grigorijanskog kalendara i daSPC pozive rimskom papi da poseti Jugoslaviju, {to bi bila

128

fatalna, istorijska gre{ka na{ih crkvenih velikodostojni-ka, pa za to kolenopreklono molim da to ne u~inite i pono-vo, po ko zna koji put, ne izazovete nove unutra{we raskoleu SPC, kao da nam nije dosta dosada{wih raskola koje sukomunisti~ki i vatikanovski elementi u Crkvi stvorili.Smete li, doista, da ustanete protiv u~ewa na{e Crkve,kanona i vekovne tradicije,a da se ne zamislite da se vernisvetosavski narod ne pobuni protiv vas i zbaci vas savlasti kao teret Crkve, vere i naroda? U tom smislu ja nebih bio u va{oj situaciji, pa Vam za to {aqem svojemi{qewe o Kalendarskom pitawu u SPC, bez preteznije dabude obavezno i prihva}eno. Ja ovo Vama rekoh i, mislim,svoju du{u pred Bogom i Svetim Savom spasoh!

Sveti Atanasije Veliki, 2002. godine

Odani Vam,Protojerej Dr @arko Gavrilovi}

Upu}eno:Svetom arhijerejskom sinodu SPCSredstvima informisawa javnosti

129

20) PISMO SINODU O BUKVARU,ILUSTRACIJAMA I RECENZIJI

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE,(Preko Uprave Muzeja Srpske pravoslavne crkve)Beograd, 17. septembar 2002. godine

âst mi je odgovoriti na Va{ akt Sin. br. 2367/ Zap.11061 od 9. septembra 2002. godine. Kao urednikEnciklopedije pravoslavqa, protojerej Dr @arko

Gavrilovi}, radi, bez ikakve potpore i pomo}i kako Crkvetako i Dràve, pored Srpske enciklopedije pravoslavqa(za koju je pripremni materijal za pisawe odrednica prim-premqen i stoji na lageru u 500 kartonskih kutija ~ekaju}izahvalnog donatora i finansijera za ovaj mukotrpanistraìva~ki rad), priprema i Srpskog pravoslavnog lek-sikona koji sadrì, otprilike, 5.000 do 6.000 pojmova,obra|en za {tampu oko 70% materijala, priprema tako|e iSrpski pravoslavni bukvar u pet kwiga, namewen za [kolui Porodicu.

Ovaj Bukvar èleli bismo da ilustrujemo vizantijskimikonama i originalnim slikama li~nosti i sakralnih pred-meta na{e duhovne kulture, pa nam je potrebno vi{e hiqadaodre|enih ilustracija.Naslovi tih kwiga Bukvara, poredgorwem – op{teg naslova, ima}e i posebne, specifi~nenaslove:

Prva kwiga: SLOVARICA, 30 tematski obra}enih slovana{e azbuke, sa svetovnom i duhovnom problematikom isadràjem i ilustracijama u boji, koja je iza{la iz {tampepred Vaskrs 2002. godine i prodata u 1000 primeraka. Kwigaje odli~no primqena od dece i roditeqa, iako mnogi i neznaju za wu da je iza{la iz {tampe. Bogate ilustracije,crteì, originalno ra|eni samo za ovu Slovaricu i ikone uvizantijskom stilu su u punom koloru.

Druga kwiga: SLAVARICA (U pripremi) obra|uje slave ipraznike po redu godi{weg kruga od januara do decembra, saprigodnim tekstom o Krsnoj slavi, praznicima i wihovomzna~aju, kod kojih }e, na desnoj (parnoj strani) biti tekst

130

praznika ili svetiteqa, a na levoj slika svetiteqa ilipraznika, opet sve u punom koloru.

Tre}a kwiga: HRISTOVNICA (U pripremi) obra|iva}etemu ro|ewa Bogomladenca Hrista, Wegov ìvot, rad iu~ewe, kao i zna~aj Hristove nauke, sa punim kolorom ilus-tracija iz ìvota Bogo~oveka Hrista u vizantijskom stilu.Ova dva gorwa projekta Bukvara, kao i peta kwiga, su u tokuistraìva~kog rada.

êtvrta kwiga: BUKVARICA – SVETOSAVSKI AZBU^-NIK, (zavr{ena obrada teksta, tekst je u prelomu, a potreb-ne su ilustracije), obra|uje 470 naj~e{}e upotrebqavanihcrkvenih pojmova, imena sasuda, ~inova i drugog. U tekstual-nom delu je puni kolor ilustracija za svaki pojam, kako bideca mogla da imaju punu predstavu o ~emu se radi u ovojkwizi. Kwiga }e imati oko 350 stranica teksta u punomkoloru ilustracija i prva je kwiga ove vrste kod nas.Nedostaju nam ilustracije naro~ito za ovu kwigu, pa smo sezbog toga obratili Upravi muzeja SPC za pomo} i dozvolufotografisawa wegovih eksponata. U tom smisludostavqamo Spisak odrednica pojmova od devet stranica,za koje su potrebne ilustracije. Odgovaraju}u digitalnukameru bismo pozajmili da slikamo ove eksponate iz Muzejai na{e Patrijar{ije ukoliko dozvolite.

Peta kwiga: CRKVENOSLOVNICA (projekat tako|e upripremi) sadrà}e u~ewe Crkvenoslovenskog jezika, pri-lago|eno de~jem uzrastu, kako bi deca mogla da ~itaju apos-tol za vreme Bogosluèwa, odgovaraju na Bogoslu-èwu izbogoslu`benih kwiga i aktivno u~estvuju u evharistijskomìvotu Crkve.Bilo bi celishodno da ceo projekat iza|e poblagoslovu Svetog arhijerejskog sinoda ili srpskogPatrijarha, u kom ciqu predlaèmo da recezent svih petkwiga ovog Srpskog pravoslavnog bukvara bude Visokopre-osve}eni mitropolit Amfilohije ili Preosve}eni episkopjegarski Porfirije, ukoliko je Visokopreosve}eni mnogozauzet poslovima.

O~ekujemo da nas na{a Crkva u tom pogledu finansijskipomogne za ovaj Projekat, po{to se radi o Projektu koji jepreko potreban za sada{we predavawe veronauke, a kojiuveliko prevazilazi sveukupne pojedina~ne (umne, fizi~ke

131

i materijalne) mo}i ma kog pojedinca, ukqu~uju}i i wegovogautora, protojereja @arka Gavrilovi}a. Svima arhijerejimaSvetog arhijerejskog sinoda SPC celiva svetu Desnicu imoli arhijerejski blagoslov,

Beograd,17. septembar 2002. godine

U sinovskoj odanosti i poslu{nosti,Protojerej Dr @arko Gavrilovi}

132

21) PISMO SINODU O PONOVNOM DUHOVNOM GENOCIDU POKR[TAVAWA SRBSKE DECEU ZAGREBU

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, SVIM RELEVANTNIM DR@AVNIM USTANOVAMASRBIJE I SREDSTVIMA INFORMISAWA Beograd, 2. jun 2003. godine

PO[TOVANA GOSPODO ARHIJEREJI,

Bio sam doneo odluku da Vam vi{e ne pi{em nikakvapisma, jer i ona koja sam Vam do sada napisao nisuimala nikakvog prakti~nog odjeka, osim {to su navukla

Va{u mr`wu na mene. Me|utim, briga za duhovno stawe na{egnaroda i za wegov opstanak na ovim, vekovnim na{imogwi{tima, naterala me je da Vam se ponovo obratim. Ovotim pre {to do sada nisam ~uo da je na{a Crkva, dràva ilineka medijska ku}a uop{te reagovala na udarnu vest Glasajavnosti (br. 1.720, od 28. maja 2003. godine), objavqenu nawegovoj prvoj strani, pa sam stoga sam prinu|en da to ovimputem, koliko–toliko, poku{am da ispravim.

A ta vest, pod naslovom: “Srpska deca pre{la u katolike”glasi: “U Splitu se od 5.400 Srba, koliko ih je u ovom gradubilo 1991. godine, na posledwem popisu samo devet izjasni-lo da su Srbi, a u Zagrebu je oko 20.000 srpske dece izpravoslavqa pre{lo u katoli~anstvo, rekao je Zoran Pusi}iz Gra|anskog odbora za qudska prava “Zagreb”. (Ovde tekstGlasa – prva polovina gorweg derla strane u crno belojtehnici). Mene je ova vest {okirala i prenerazila, pa sambolestan od kako sam je pro~itao, a Vas ba{ briga za to.Istina, znao sam da se ne{to “kuva” sa pravoslavnim Srbimau Hrvatskoj, u toj ledenoj i jezivoj ti{ini u kojoj samo sami|avo radi svoje ne~asne rabote, i to bez reagovawa javnosti:hrvatske ili na{e. Uostalom o tome sam pisao i govorio, alime skoro niko nije ~uo, ili nije hteo da ~uje. Ali, nisam znaoda se zlo~in takvih razmera ponovo ~ini prema srpskoj decii srpskom narodu u Hrvatskoj u vreme dok svi, u Hrvatskoj i

133

Srbiji, hala~u o qudskim pravima, demokratiji i po{tovawuprava nacionalnih mawina. A ta halabuka posluìla jeHrvatima i {iptarima za obavqawe fizi~kog i duhovnoggenocid nad Srbima i za stvarawe wihovih etni~ki ~istihdràva, pred licem i nosom celog sveta, koji nemaju sluhaza vapaje srpskog naroda, koji su, oni svi, obespravili i“proglasili” ga zverima za odstrel. Samo mi nemamo pravona multietni~ku dràvu dràvu, himnu, jezik, samo su namaoduzeta qudska prava, samo nas ubijaju i pokr{tavaju, sunetei istrebquju, dok oni stvaraju svoje etni~ki ~iste “wihovelijepe”.....

U isto to vreme, dok nam Hrvati ubijaju odrasle qude uHrvatskoj, ne dozvoqaaavaju povratak prognanih, diskrimi-ni{u ono malo preostalih Srba u svakom wihovom “kotoru”,prevode na{u decu u rimokatolike, i to ne samo u Zagrebu, akaù da to ~ini i nadbiskup Ho~evar u Beogradu, kao {to jenekada ~inio nadbiskup Perko – davaju}i Srbima potvrde dasu pre{li u rimokatolike, kako bi sa~uvali svoju imovinu(ku}e) na Jadranskom Primorju koje su s mukom gradili, na{edràvne velmoè ustoli~uju Hrvate na ministarska idirektorska mesta ovde u Srbiji. Poznat je slu~aj vicegu-vernera tada{we Narodne banke Jugoslavije i sada{webanke Srbije, g. Jela~i}a (nije ban Jela~i}, mo`da wegovsrodnik), koji je pored dva paso{a (hrvatskog i maxarskog) zadva dana dobio i jugoslovenski, bez ikakve provere i protivnacionalnog interesa ovog naroda, kako bi mogao da postaneviceguverner ovde u Srbiji, da ne govorim o mnogim drugimpojedincima.

Pitam Vas sve: Koje i kakve poloàje zauzimaju Srbi uHrvatskoj, u BiH, na Kosmetu, u Makedoniji, ~ak i u CrnojGori? Na{i preci su visili na kocu, raspiwani na krst,ìvi potkivani, kao da su kowi od o~eva dana{wih ustaa{ai muxahedina; setimo se |akona Avakuma, Haxi \ere, Ruvima,Platona Jovanovi}a, Petra Zimowi}a i brojnih drugi, adana{wi pravoslavni Srbi su postali najotu|eniji narod usvetu, otu|eni od svoje vere, nacije, dràve, kulture, tradi-cije i to ne samo oni u dràvi nego i oni u Crkvi. Ko danas uCrkvi ili dràvi brine brigu o Srbima?!

134

Dakle, u to vreme, dok Hrvati pokr{tavaju na{u decu iprevode iz pravoslavqa u rimokatolike na{e crkvenevelmoè se qube sa Buzanxi}em, Tu|manom, Ho~evarom, rim-skim papom Vojtilom, kakav je slu~aj sa Poglavarom SPCnedavno u manastiru Begaqici; sa delegacijom Sv. arh. si-noda i wenom posetom rimskom papi, sa jednim na{imepiskopom, koji vodi grupu od ~etrdesetak svojih sve{teni-ka u posetu rimskom papi, da im on podeli “blagoslov” i pokoji zlatnik, a da ne govorimo o me|udràvnoj poseti na{ihobezboènih politi~ara rimskoj kuriji i zalagawe da papaposeti Beograd i Crnu Goru. Znaju li oni ko je i kolikiantihri{}anin rimski papa?!

Dakle, oni nas kamenom, a mi wih hlebom, u stilu one na{enarodne poslovice koja ima izvori{te u Svetom pismu. I svebi to bilo u redu kada bismo, barem, tim na{im hri{}anskimstavom izazvali uspavanu savest kod rimokatolika: da seprobudi wihova svest za zlo~ine koje su nam po~inili u svatri rata i izazove hri{}ansko pokajawe za zla koja su namnaneli i koje nam jo{ uvek nanose, sve u nadi da }emo u“bra}i” rimokatolicima probuditi hri{}ansku qubav ipokajawe za zlo~ine koje nam ~ine.

Uzgred da napomenem, da ja nisam nikada video tolikuradost kod Poglavara na{e Crkve kao onu koju je imao nalicu kada se qubio sa nadbiskupom Ho~evarom u manastiruBegaqici, kao da je on rimski papa, a ovaj mu podre|enbiskup~i} ili kao da mu je hteo da kaèm: O~e! “Delo svr{ihkoje si mi dao da izvr{im!” (sr. Jn. 17, 4). Tu “idili~nu slikupoqupca” na{eg Poglavara sa Ho~evarom i wegovom svitomne èlim da prilaèm uz ovo pismo, jer je ona ve}ini na{ihvernika poznata. Mawe je poznata jedna druga slika, koju samslobodan da priloìm uz ovo pismo, iako raspolaèm samnogo drugih sli~nih fotografija, o novom “Judinompoqupcu” jednog na{eg episkopa pred Sabornim hramom uNi{u, koji se u vreme tog “poqupca” popravqao, neposrednopre nego {to je taj hram zapaqen i izgoreo u podmetnutompoàru podmah posle ovog “ Judinog poqupca”. (Ovde slikatog poqupca u crno beloj tehnika).

135

a) Pitawa za Gospodu Arhijereje u Crkvi

Pitam Vas, Gospodo u Crkvi: [ta ste u~inili daza{titite srpsku decu od diskriminacija, pokr{tavawa,ubijawa, zlostavqawa ovde ili u svetu?! Umesto toga Vi sequbite sa papom i wegovim prelatima, sara|ujete sa onimakoji nas uni{tavaju, ne na na{u za{titu i biolo{kiopstaanak nego na protiv. Vi qubite ruku jereticima.Episkop, ili ma koje sve{teno lice, koje qubi ruku jeretikuili sara|uje sa wim, ili molitveno op{ti, ne samo svetota-jinstveno molitveno op{ti, kako u~e “moderni” teolozi kojeje komunizam {kolovao, odlu~io je sebe od Pravoslavqa, pokanonima na{e Crkve i u~ewu svetih otaca.

Znate li, Gospodo u Crkvi: Gde vam je nadle`ni episkop~ija su deca “pokatoli~ena”?! Namerno ste ga premestili dabude mitropolit cele Italije, da bi neprijateq wegovostado raspudio i vuci grabqivi bukvalno poklali wegoveovce?! Zar ne ose}ate griù savesti, ni Vi ni on, kao da stenajamnici u Crkvi, a ne pastiri Crkve Hri-stove? Prisetitese re~i Gosapodwih: “Najamnik, koji nije pastir, kome ovcenisu svete, vidi vuka gde dolazi, i ostav-qa ovce, i beì: ivuk razgrabi ovce i raspudi ih” (Jn 10, 12).

Umesto svega {to biste trebalo da ~inite i da seoduprete istrebqewu pravoslavnih Srba, Vi pozivate Srbeda iza|u na glasawe i legalizujujete {iptarsku secesijuKosmeta; {aqete episkope i mitropolite na pregovare sapapom, da mu qube ruku i skute, a on nam ponovo oduzema decui prevodi ih u “jani~are”, a na{i episkopi, ~ak i mitropoli-ti sede sa wim i wegovim prelatima i xelatima i “prego-varaju”. Papa ve} zakazuje posetu RS da u samostanuPetri}evac izvr{i beatifikaciju Ivana Merca, ideologausta{ke organizacije, u samostanu ~iji su kalu|eri - fraw-evci u~estvovali u klawu i istrebqewu pravoslavnih Srba.Sutra }ete, mo`da, i Vi pozvati ~ak i samog papu sebi “upohode”. A papa Vam, preko svojih prelata i xelata, raspu|ujestado, pokr{tava ve} kr{tene Srbe u Hrvatskoj, Srbiji,Kosmetu, Bosni i Hercegovini, stvara divqe crkve uMakedoniji i Crnoj Gori. Vi se toboè borite za {a~icu

136

pravoslavnih Makedonaca, {to nije za osudu, a dopu{tatepapi da odveri i odnarodi stotine hiqada pravoslavnihSrba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, po onoj narodnoj “dase Vlasi ne dosete”! Kao da to ~inite u znak “zahvalnosti”prema “svetom ocu” {to Vam je oteo pastvu, a Vama pomogao dase “kurtali{ete” obaveza `rtvovawa za svoje vernike, zabo-ravqaju}i Hristovu nauku: “Od ove qubavi niko nema ve}u dako ìvot svoj poloì za prijateqe svoje” (Jn 15, 13). [ta }eVam jadni va{i ìvoti i mitre, ako izneverite GospodaHrista, ako se odreknete jednoga od Wegovih malih (Mt 25,45)? A i sada to isto nedelo - pokr{tavawa Srba - ~ini papau Beogradu, [apcu, Vaqevu i po drugim gradovima Srbije,preko svojih prelata i xelata, dok na{i velikodostojniciwega tap{u i ulaguju mu se, a on postupa bogohulno ijereti~ki - pokr{tavaju}i pravoslavno - kr{tene Srbe dapostanu novi jani~ari ostatku ostatka srpskog naroda, a ne~ini to nekr{tenim muxahedinima. âk, kao “pride uz }ar”Vi, crkveni velikodostojnici, uvodite u SPC “instrumetal-nu muziku” preko zvona na hramu Svetog Save, izgra|ujetereqefe i bareqefe od na{ih svetiteqa, kakav je slu~aj uSoko manastiru sa kipom sv. Vladike Nikolaja, koga osve}ujeli~no Poglavar na{e Crkve, zatim poprsje Svetog Save uporti hramu Svetog Save u Beogradu, {to sve nije u duhupravoslavne umetnosti i {to je organski nespojivo sa womkroz vekove. Uostalom, zar nije jo{ u Starom zavetuzapove|eno: “Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike odonoga {to je gore .....” (2. Moj. 20, 4 – 5)? Za to nije nikakvo~udo: a) {to radnici na gradwi ovog hrama ginu, jer rade ipraznicima; {to kupola Hrama blago tone; {to nova skupokupqena zvona prskaju, jer Gospod daje Svoje simbole i znakequdima, ali qudi u Crkvi: “Usta imaju, a ne govore; o~iimaju, a ne vide; u{i imaju, a ne ~uju” (Ps.135, 16 – 17).

Pitam se: Da li ste za sve ove propuste i nerad svesnisvoje istorijske odgovornosti, posebno za nerad i okrenu-tost materijalnom ìvotu, za svoju nedopustivu indolencijukada su u pitawu interesi Pravoslavqa i za{titapravoslavnih Srba? Ili, kako zli jezici kaù, da neko uvrhovima SPC radi za interese Vatikana, ako je SPC kupqe-na “Petrovim nov~i}em” da, kao Juda, izda pravoslavnog

137

Hrista u srpskom narodu i primi rimokatoli~ku “prelest ijeres” preko zloglasne unije?!

Neki kaù to otvoreno da ima vatikanskih pla}enika uSPC, neki prikriveno, ali se “{u{ka” i trebalo bi javnoiza}i sa istinom pred narod. Ja o tim pla}enicima ne znam,i ne èlim da znam, jer sam se zakleo da sluìm GospodaHrista po pravoslavnom u~ewu, a episkopa samo utoliko uko-liko je poslu{an Hristu, veran Pravoslavnoj crkvi i odanwenim kanonima i idealima. Znam, isto tako, da brojni pred-stavnici Crkve, svaka ~ast malom broju izuzetaka, nisu navisini svog poziva, misionarskog sluèwa i zadatka, kao nimoralnog ìvota koji od wih zahteva vera pravoslavna.

Ako je tako, a tako jeste i to mogu dokazati, za{to se ondabrojni episkopi qute na blaènopo~iv{eg oca Tadeja koji jekazao da je DB ubacio veliki broj svojih agenata u SPC da uwoj iznutra rovare protiv crkvenih interesa i interesana{eg naroda, ako to nije istina?! Koga to sme da boli isti-na, ako je ona u slu`bi Boga, apsolutne istine (Jn 14,6) iPravoslavqa? I ko to u Crkvi sme da pre}utkujezloupotrebe u woj: kra|e, nemoralan ìvot, orgijawe, korup-ciju, prodaju parohija, ukoliko je to istina? A ako je to la`,ko se u Crkvi zbog te i woj sli~ne laì sme uznemiravati,jer je Gospod rekao svima nama: “ Blaèni ste kada vassramote i progone i laù}i govore protiv vas svakojaker|ave re~i, zbog Mene...” (Mt 5, 11)? Koliko je neistina samoza mene poteklo iz usta pojedinih arhijereja, pa ja ne smem dase qutim na wih koliko na |avola koji je u wima na{aopogodno tle za laì i obmane.

Pa za to Vas naju~tivije pitam: Sa ~im }emo iza}i predSvetog Savu, pred sve na{e svetiteqe, pred svete episkope:Platona, Petra, Savu, Dositeja, |akona Avakuma i predhiqade i hiqade drugih, znanih i neznanih, srpskih svetite-qa, ako vam neprijateqi, kao gladni vuci, raspu|uju va{estado, a vi ni{ta ne preduzmete da ga sa~uvate?! Mislim dadobro znate kome je Gospod rekao: “Kakva je korist ~ovekuako zadobije sav svet, a du{i svojoj naudi?! (Mk 8, 36).

138

b) Pitawa za Gospodu u dràvnim organima vlasti

Postavqam pitawe i vama, politi~arima Jugoslavijeiliti SCG, kao {to sam to u~io i crkvenim prvojerarsima:[ta ste uradili, pred na{om i svetskom javno{}u, daza{titite diskiminisane, progowene, pobijene pravoslavneSrbe u Hrvatskoj, u Izetbegovi}evoj xamahiriji, na Kosmetu?!Kako moète biti ravnodu{ni prema ovako te{koj sudbiniiskasapqenog Srpstva?! Za ~ije i kakve se pozicije borite,ako ne za svoj narod koji Vas je izabrao i postavio na tomesto da vodite politiku u duhu dobrobiti, pravi~ne i dos-tojanstvene saradwe i poboqàwa ìvota srpskog naroda, iqegovog mirnog suìvota sa svim susedima i drugim narod-nima sveta?

Nisam protiv saradwe sa na{im susedima, ali jesam pro-tiv genocida, duhovnog i fizi~kog, prema srpskom narodukoji sprovode rimska kurija i {iptarski teroristi podpla{tom za{tite demokratije, qudskih prava i pod protek-toratom me|unarodnih mo}nika, ~ime se stvaraju etni~ki~iste dràvice – Hrvatska i Kosovo. I to na ìvom tkivu ivekovnim ogwi{tima srpskog naroda, a vi jo{ niste vratiliSrbima dràvu, himnu, grb, jezik, pismo, kulturu, veru {to sunam va{i ocevi - komunisti oduzeli nego jo{ uvek, kao komu-nisti~ka deca, na podnebqu Srbije, u svim nadle{tvima ikancelarijama visi satanisti~ki i kabalisti~ki znak pen-tagrama koji je unakazio srpski narod. A oni, koji nisu imalidràve u istoriji, stvori{e ih pomo}u srpske krvi i teri-torija.

Da li ste se, gospodo hri{}anska, bilo Vi ili ma ko uCrkvi, ikada zapitali: {ta rade srpska deca razbeànaprogonom svuda po svetu pred Hrvatskim “Bqeskom”,“Olujom”, {iptarskim terorom, Izetbegovi}evim muxahedi-nima koje je Klinton doveo u BiH, razbeàna kao pili}epred kopcem?!

Umesto toga Vi ustoli~ujete Hrvate i druge nacionalnemawine da vladaju Srbijom i Srbima u srcu Srbije, i to i onenacionalne mawine ~iji narodi progone ime i jezik sprski,~ak ~im ih samo ~uju na ulici. Osim toga, umesto naknade zaubijene Srbe od strane monstrumskih pojedinaca ovih naro-

139

da, Vi ni{ta ne u~iniste da poboq{ate natalitet u srpskomnarodu, budu}i da sada Srbi vi{e umiru nego {to se ra|aju,a dozvolili ste i daqe dozvoqavate ono {to su komunisti~inili: da klanica nero|ene srpske dece u ginekolo{ko-aku{erskim klinikama u Srbiji obavqaju svoj krvavi posaonad nero|enom na{om decom. Da li je i to qudsko pravo dase ubijaju nevina i nero|ena srpska deca, “pravo” koje nijezagarantovano u mnogim drugim tzv demokratskim dràvamaZapada i Istoka.

O ~emu brinete, ako ne brinete o vitalnim nacionalniminteresima svoga naroda?!

Zar moè tako stra{na i porazna vest, kao ova objavena uGlasu, da sve Vas, u Crkvi, Dràvi i sredstvima informi-sawa javnosti, ostavi ravnodu{ne, da ne reagujete, da sepravite “ludi” i da, umesto reciprociteta u regulisawume|udràvnih odnosa, promovi{ete Hrvate i [iptare ovdeu Srbiji - ne samo u vrhovima vlasti nego i davawem povlas-tica da, kao nove dahije kupuju i zaposedaju srpsku imovinu,~esto otetu nacionalizacijom?! Ono {to [tajner radi neza-konito na Kosmetu, to vi radite “po va{em”, jo{ uvek komu-nisti~kom zakonu u Srbiji: ne vra}ate oteto nacionalizaci-jom, ve} to privatizujete, uzimaju}i u{ur za sebe, a kaèteda niste komunisti. Imate li vi, uop{te, sluha zanacionalne interese ili samo za internacionalne “usluge” i“obaveze”, za svoje li~no boga}ewe i saka}ewe ovog naroda?

Mislite li na sud Boìji, na sud pred istorijom i potom-stvom?! Da li znate “su ~im }ete iza}’ pred Milo{a”, predSvetog Savu i, kona~no, pred Gospoda Hrista, ~ijem stadu nesluìte kao pastiri nego kao najamnici, misle}i samo o svo-jim sopstvenim, a ne o op{tim, narodnim interesima?! Vi sebogatite, a va{ narod siroma{i, gladuje i izumire; vi se{irite i uìvate, a va{ narod se skupqa, smawuje i nestaje;vi vladate mo}no, ~ak rekao bih nasilno, vladate ostatkomsrpskog naroda ovde u Srbiji, ne dozvoqavaju}i narodu ni“da pisne i zavapi za pomo}”, a va{ narod robuje u susednimdràvama koje su stvorene na ra~un ìvotnog prostora srp-skog naroda, robuje i pati ba{ kao u Deèvoj i âu{eskuovojRumuniji. Imate li savesti i dràvni~ke mudrosti dastanete pred svetog velikomu~enika kneza Lazara, koji je

140

poloìo glavu da bi sa~uvao Kosovo, koje vi i va{i pred-hodnici rasprodajete, a da ne pocrvenite?!

v) Pitawa novinarima i medijskim ku}ama

Obra}am se i vama, gospodo novinari, iako znam da ste“sluge i robovi” novih gospodara MO]I, kao {to ste I rani-je u ve}ini bili: Brozu i Milo{evi}u sa iskkrenim pitawem:[ta ste u~unili da pitawe progona, diskriminacija,pokr{tavawa Srba i srpske dece u Hrvatskoj, u xamahirijiBiH i Kosmetu, iznesete na svetlost dana i pred na{u isvetsku javnost, da ukaète na li{avawa srpskog narodaosnovnih qudskih prava na ìvot, slobodu, rad, verois-povest u Hrvatskoj, Kosmetu i drugde?! Umesto toga, neki odvas se vrlo revnosno zalaù za prava homoseksualaca dauìvaju a da se ne kote i za pravo da oni “usvajaju” tu|u decukoju ne mogu, iz svoje gre{ne, sodomske utrobe, da rode; zapravo Roma iz celoga sveta da naseqavaju ovu malu i pre-stravqenu i uni{tenu Srbiju, svedenu na beogradski pa{a-luk, kako bi od we stvorili prvu romsku dràvu na svetu.

Nisam protiv Roma, jer i oni imaju pravo da ìve, alisvuda gde su se zatekli, a ne da samo naseqavaju Srbiju i dase opet bune samo protiv Srba. Tako su nam BrozoviCrnogorci (ne Srbi iz Crne Gore) naseqavali Srbiju ivladali wome kao neka “nova klasa”, a sada èle da se, kao“nafatirani Crnogorci” kao uhraweni “pacovi” odvoje od,oglodanih i osiroma{enih Srba. Niti ustajem protiv ma kojemawina u na{oj dràvi kojoj priznajem pravo da ìvi i radis nama na dobrobit svih. Za to se èstoko bunim protiv tenepravde da mawina ugwetava ve}inu i da se to zovedemokratija; da se obespravquje ceo jedan - ve}inski narod,da bi se ovlastila, “opravila” i ustoli~ila mawina kako biugwetava tu ve}inu.

U tom smislu, i samo u tom, ja sam antidemokrata iantiglobalista, “antireìmlija” i opozicionar, jer sezalaèm za prava svih, pa i za pravo srpskog pravoslavnognaroda da moè, svuda gde se na{ao, da ìvi u miru i dosto-janstvu ~oveka. sa svim drugim narodima sveta, ne samo samawinama u na{oj zemqi.

141

Stanite i zamislite se: da li sam ja u pravu ili nisam?! Ja znam, a to zna i Gospod Bog, da sam u pravu. I to mi je

sasvim dovoqna satisfakcija da delam po svojoj savesti i~vrstoj veri, a ne po poltronskom diktatu i nare|ewu, unajboqoj nameri da tako sluìm svima qudima dobre voqekoji pripadaju jedinome i ìvome Gospodu Bogu.

Protojerej @arko Gavrilovi}, Bgd, Maksima Gorkog br. 37

Poslato: Svetom. arhijerejskom sinodu SPC (R sa po{te Bgd 11101, 3. jun 2003. godineSkup{tini Srbije (preko Ekspedicione kwige br. 7/3),Predsedniku vlade Srbije (preko EK 8 /003),Poslani~koj grupi DSS u Skuptini Srbije (preko EK 9/2003.) iNovinama: “Glasu javnosti” (Ek 11/2003), “Politici” (EK 10/ 2003), “Blicu” (EK,6/2003), “Telegrafu” (12/ 2003) i drugim.

142

22) PISMO SINODU O PRELASKU SRBSKE DECEU KATOLIKE, 3. septembra 2003. godine

143

23) APOLOGIJA MOJIH STAVOVA,PISMO SINODU O STAWU U SPC

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE,Beograd, 5. oktobar 2003. godine

(Apologija mojih stavova kao odgovor na pismo Svetogarhijerejskog sinoda SPC, Sin. Broj 1728/ zap. 1042 od3. septembra 2003. godine)

Pro~itao sam, sa du`nom pa`wom ali i velikom indi-gnacijom, sa zabrinuto{}u, ali bez ikakvog straha,Va{e pismo koje mi je upu}eno pod gorwim brojem i

datumom. Iskreno àlim {to ne mogu da na Va{e pismoodgovorim tako koncizno i saèto, kako ste Vi meni pisali,jer èlim da pri tom sumiram celokupnu na{u, rekao bih,nametnutu mi korespondenciju i dosada{we odnose u jednuPoslanicu - Apologiju mojih do sada javno iznetih stavova,koju èlim da prezentiram javnosti kao dokaz Va{eg i mograda, na{e ortodoksije i ortopraksije, ko gde stoji i {ta kozastupa, pa neka Bog i narod prosude ko je u pravu.

Iskreno mi je, gledano iz ove perspektive i mog poloàja,ào {to sam se rukopoloìo za sve{tenika „u zlo vreme igodine gadne“ kada se mnogi od Vas nisu ni rodili, ili akosu se i rodili mnogi su bili uz komuniste, dok sam se ja uzvelike prepreke od strane komunista, ~ak i li~no i poro-di~no stradawe, upisao u Bogosloviju kasnije i rukopo-loìo, u samo jednoj nameri - da verno i odano sluìm Bogui svome narodu, ne slute}i da }u, na izmaku svog ovoze-maqskog veka i posle 48 godina po`rtvovanog sve{teni~kogsluèwa, biti potpuno ignorisan i izolovan u Crkvi,stavqen vi{e puta na stub srama, pre svega od onih koji su uCrkvi najamnici, ako ~ak nisu do{li u wu „po zadatku“.

a) Umesto uvoda

@eleo bih, kada bih mogao i umeo, da Vam jezgrovito ikratko odgovorim na gorwe Va{e pismo, kao {to ste ga Vi

144

meni napisali, ali zbog brojnih ~iwenica i dugo taloènogbola u mojoj du{i, uzrokovanog uglavnom nepravdom koju samdoìveo od strane pojedinih arhijereja SPC, kao i brojnihkomunista u Crkvi i izvan we, koji se naàlost ~ak i danasboqe „kotiraju“ od mene u Crkvi, otuda ovaj moj odgovor nemogu tako saèto napisati. Uostalom, i ovo moje pravdaweVama, zbog neopravdanih Va{ih napada koje ste mi uputili,neka posluì na{im „budu}im pokolewima“ kao dokaz mojerevnosti i odanosti u odnosu na sluèwe veri i ota~astvu.Da Vam unapred kaèm da znate sa kim imate posla da sam, usvojoj slu`bi Bogu i svome rodu, spreman u svakom trenutkumoga ìvota da sav sagorim bez ostatka, e da bih kakospasao one koji jo{ uvek veruju u mene i one koji su poredsebe, a time i samog sebe.

Dakle, sve {to sam do sada ~inio i {to i sada ~inim,~inim to u najdubqem uverewu da time sluìm samogaGospoda a ne toliko qude, ili Gospoda kroz sluèwe qudi-ma, kao istinski bogomoqac, i to samo sluè}i Bogu „duhomi istinom“ (Jn 4, 23), budu}i da je Bog istina, i da Mu se moèsluìti samo istinom i qubavqu, to jest verom i dobrimdelima. Ako moj rad nije u tom smeru, kaìte mi gde ja gre{imu javnim istupima, pismima ili govoru i ja }u mu~ati kaopravedni Jov. Setimo se ovde re~i pravednog Jova, kojedobro odslikavaju i Vas i mene, odnosno na{ odnos krozodnos Jova i wegovih prijateqa: „Da, vi ste qudi, i s nama}e umreti mudrost. I ja imam srce kao i vi, i ja sam ~ovek kojimoè da pati“, ~ak i zbog Vas koji predstavqate SPC, „nisamgori od vas“; nisam ~ovek bez greha i ko je taj od qudi kojinema greha neka „digne dva prsta“ da ga vidimo i neka se bacikamenom protiv mene,? Gle, „Na podsmijeh sam prijatequsvom, koji kad zove Boga, odzove mu se; na podsmeh je praved-ni i dobri...

Mirne su kolibe lupe{ke, i bez straha su oni koji gneveBoga, wima Bog daje sve u ruke.“ (Jov 12, 2-6 ). Na ovoj zemqimirni su oni koji, svojim ìvotom, gneve Boga, a èstokonapadaju one koji slave Boga. To dokazuje celokupna istorijaGospoda Hrista i hri{}anstva.

145

b) Bojim se samo Gospoda

Zbog svega Vam sada i odgovaram: Ne bojim Vas se, jer me jeGospod nau~io: „Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a du{u ne moguubiti; nego se vi{e bojte Onoga koji moè i du{u i telo pogubitiu paklu“ (Mt. 10, 28). No, usu|ujem se da Vas pitam: Da li se Vibojite Boga kad ve} ovako radite i gonite, Crkvi i rodu, odanesluìteqe i poslenike?! I koga se Boga bojite kad na pregov-ore, oko sklapawa stvarawa nekakve ekumene i usvajawa pap-skog primata, idete u Rim, sa Rimom paktirate, uniju prizivate,s jereticima molitveno op{tite, pquju}i na sve na{e svetite-qe, velikane, Svetog Savu, na na{e kanone i u~ewe Crkve?!

Mene je Gospod Bog dodelio Vama, da Vam budem „kao kostu grlu“, a i Vas meni - da me ignori{ete, diskrimini{ete,ometate u nau~nom bogoslovskom radu i nacionalnomposlawu, i to samo zato {to Vas bratski opomiwem na zak-letvu koju ste poloìli, pa zaboravili, protiv koje svesnogre{ite, misle}i da time „Bogu slu`bu prinosite“ (Jn 16, 2).Pa, ako ste zaboravili svoju zakletvu od koje se koà jeìkada je ~ovek slu{a, uzmite je jo{ jednom u ruke i pro~itajte,jer }emo zajedni~ki izneti svoju parbu pred Gospoda, koga nemoèmo obmanuti, ni Vi, koji imate episkopske foteqe,niti ja, koji gotovo, u odnosu na Vas, da sedi na {amlici isvojoj kostrijeti, ba{ kao pravedni Jov, niti ma ko drugi kojinepo{teno ìvi i radi u ovom svetu.

Ne sudim Vam ja nego Vas opomiwem za ono {ta radite, ane bi trebalo da radite, pa bi mi za to trebalo da budetezahvalni {to èlim da doprinesem svome i Va{em spasewu.To jest, kritika u Pravoslavqu je oduvek bila dozvoqenasvima, posebno sve{tenicima, i pogotovu sve{tenim licima,posebno onima koji su skoro sve `rtvovali za dobro Crkve inaroda. Zaboravili ste kako su kritikovali Va{e prethod-nike, na primer episkopa Jovana \or|evi}a, koga su javnonazvali idiotom, Vi}entija Jovanovi}a Vidaka „{to je imenasrpskih svetaca iz kalendara izbrisao“, Dositeja Vasi}a,elitnog mitropolita Mihajla Jovanovi}a, neke od wih su ~akli{avali episkopskog ~ina za mawe grehe i propuste u odno-su na Va{e gre{ke i sagre{ewa.

Otkuda, dakle, Vama danas pravo da nam zabrawujete da

146

govorimo, kada nas je sve Gospod izabrao i poslao u svet sare~ima: „Idite, dakle, i nau~ite sve narode krste}i ih u imeOca i Sina i Svetoga Duha, u~e}i ih da drè sve {to sam vamzapovedio“ (Mt 28, 19-20)? Ko ste Vi da nam branite dadelamo shodno svojoj zakletvi i savesti koju nam je Bog dao?Zakleli smo se da budemo poslu{ni episkopu kao Hristu.Ali, muka je u tome {to je retko ko od episkopa kao Hristos,mnogi su sli~ni antihristu. Episkopu jeretiku, razvratniku,homoseksualcu, pedofilu ne smemo biti poslu{ni, jer setada odri~emo Hrista i sluìmo satani. Nemate pravo danam zavezujete usta da ne govorimo o Hristu i Wegovomuzvi{enom u~ewu i ìvotu; nemate pravo da nam zabrawujeteda govorimo o Va{im manama, gresima i propustima, kada jeto praksa u na{oj Crkvi od davnina bila? Uzmite VesnikSrpske pravoslavne crkve, i pro~itajte {ta u wemu pi{uslobodarski, dobronamerni sve{tenosluìteqi za svojeprvojerarhe. A danas ima prvojeraraha koji spavaju sa ènamasvojih klirika, sa bludnicama, sa svojim ~tecima ibogoslovima, sa maloletnom decom. I ne samo to, da nenabrajam sve ostalo, jer me je stid i sramota {to svoju du{u,kao neki balegar, prqam ovakvim re~ima i mislima, trujemje i kvarim tu|om balegom i izmetom.

Za to smatram da i ja, kao i svaki drugi vernik ~ak i danisam sve{tenik a kamoli {to sam sve{tenosluìteq sastaòm od 48 godina, ve}ini od Vas mogu, po vekovnoj praksiSPC, smelo i dostojastveno kazati gde gre{ite: u ìvotu,u~ewu i postupawu. U tom smislu, nadam se da }e mi se ost-variti èqa da napi{em svoju kwigu: „Moji nesporazumi sanajamnicima u Crkvi“, u kojoj }u izneti svoju borbu i parbupred lice Boga i naroda, po{to se dosta gneva i teskobeskupilo u meni zbog Va{ih la`nih napada, diskriminacija,ne~asnog rada i ìvota, sa izuzetkom ~asnog broja pojedi-naca. Ja sam duboko svestan ~iwenice da ne mogu suditi„tu|em sluzi“ i da su|ewe ~oveku ma kome, posebno Vama,pripada jedino Bogu (sr. 1 Moj. 16, 5; 1 Car. 24,16; Ps. 7,12; 9,5; 49,6; Lk 18, 2; D. ap. 10, 42; 2 Tim. 4, 8). Ali, da li se ba{svi me|u Vama boje Boga i Boìjeg suda, kada znamo {ta nekiepiskopi u na{oj Crkvi ~ine?! Bojim se da ima prvojerarhakoji ni u Boga ne veruju, kada rade to {to rade.

147

v) Stara prevara „u novom ruhu“

îtaju}i Va{e pismo koje ste mi napisali setih se oneprvobitne prevare u Svetom pismu i stiha: “Glas jeJakovqev, ali ruke su Isavove” (1. Moj. 27, 22). Ne aludiramve} iskreno to ispovedam, jer mislim da je ovo pismonapisao episkop ba~ki Irinej, „moj stari an|eo ~uvar“, kojivodi brigu o meni kao da je name{tenik DB-a ne episkopSPC, iako nije „moj nadle`ni“, a potpisao ga je krotki inezlobivi mitropolit Amfilohije, koji je i sam imao sukobsa ovim episkopom zbog wegovog me{awa u nadle`nost mit-ropolita. Raspolaèm dokazima za ovu tvrdwu.

Dakle, episkop koji je napisao ovo pismo, sa znawem ilibez odobrewa Sinoda, jeste episkop ba~ki, o ~emu svedo~eprepoznatqive re~i iz ranijeg famoznog Sinodskogsaop{tewa protiv mene u vezi incesta. Posebno ga ovdeizdaje ponovqena optu`ba protiv mene da „neka`wenonapadam svog nadle`nog arhijereja“, a ta optu`ba je prvo-bitno, u odnosu na mene, (zlo)upotrebqena u gore napomenu-tom Sinodskom saop{tewu - nepotpisanom, nezavedenom inepe~atiranom ni od koga, za razliku od svih drugihSinodskih saop{tewa, ~ak i od ovog pisma, koje je i pot-pisano i pe~atirano i zavedeno, a u kome su ponovqene laìi izmi{qotine jevrejskog lobija protiv mene oko mog nau~noobrazloènog famoznog intervjua o incestu. To Saop{tewe,koliko ja nezvani~no znam, napisao je episkop ba~ki, kakobi pridobio jevrejski lobi u Novom Sadu za podr{ku sebi u„obra~unu“ sa Nenadom ânkom, sa kojim je tih dana bio uozbiqnom politi~kom sukobu i obra~unu.

I umesto da me brani od la`nih osuda jevrejskog lobija,koji preko „mog slu~aja“ èli da porobi Vas - prvojerarhe uCrkvi i da Vas pot~ini k sebi u antihristovskoj borbi pro-tiv svih nas, a ne samo mene, on „moj nadle`ni“ i on moj „ne-nadle`ni episkop“, solidari{u se sa judejskim farisejima,osu|uju mene gnusnim jevrejskim laìma, kao da se obojicanisu zakleli Bogu da }e se sluìti samo istinom i da sluèsamo Istini, to jest Bogu. Ne{to sli~no ovome ~inio je i „mojnadle`ni arhijerej“, kada me je zvao „na razgovor“ povodomla`nih optu`bi g. Aleksandra Singera i spo~itavao mi lek-

148

ciju da ne mrzim usta{e i Judejce, to jest Hrvate i Jevreje (neznam otkuda mu takvo la`no tvr|ewe), obe}av{i mi tom pri-likom da }e mi dostaviti fotokopiju tih Singerovihoptu`bi, {to nikada nije u~inio i pored mojih pismenih iusmenih zahteva u vi{e navrata. Umesto da me obojica braneod prqavih izmi{qotina Judejaca, da stanu iza svogsve{tenika koji sluì Hrista i Wegovu crkvu, oni me zajed-no sa Jevrejima, zbog toga {to sam napisao predgovorProtokolima sionskim mudraca napadaju, a „moj nadle`ni“,nedavno prima od fariseja i talmudista visoko odlikovawe„za revnosnu slu`bu“ nehristu i pentagramu, isti~u}i tomprilikom nedopustivu tvrdwu koju Patrijarh ne sme da kaè,~ak i kad bi bila istina, za Jevreje i Srbe „ostaci smo zak-lanih naroda“ (v. “Ve~erwe novosti”, Beograd, Krstovdan 27.septembar 2003. godine, str. 4). Imam pravo da mislim da muse to visoko odlikovawe dodequje samo zato {to je menejavno unov~io kod Jevreja i opomiwao me usmeno i prekoSinodskog saop{tewa javno obrukao zajedno sa episkopomba~kim, da osu|uju moje nau~ne izjave, za to jedva ~ekam dankada }e Jevreji odlikovati i episkopa ba~kog „Ordenomzasluga za jevrejski narod prvog reda.“

I, doista, onaj koji je to Sinodsko saop{tewe sro~io, bezobzira ko je, posluìo se gnusnim laìma kojima su sesluìli Judeji uvek kroz istoriju, posebno kada su mu~ili iosudili na{eg Gospoda. Podmuklo, farisejski oni, koji suubijali svoje vladare, a nikada nisu trpeli okupatorske,govore Pilatu: „Nemamo cara osim }esara“ (Jn 19, 15). Mogume zli jezici sada, zbog ovih mojih re~i, osuditi da sebegradim Hristom, ba{ isto onako kako su i Wega osudili: „Akoovog pusti{, nisi prijateq }esaru. Svaki koji sebe caremgradi protivi se }esaru“ (Jn 19, 12).

g) Nikome ne sudim niti ma koga osu|ujem,ve} prime}ujem i kritikujem

Ho}u da kaèm da, u na~elu, nikome „ne sudim nitipresu|ujem“, kako kaète, ve} samo dobronamerno ukazujemna gre{ke i propuste, kojih u na{e vreme ima mnogo kodna{ih crkvenih velikodostojnika, a oni se zbog toga mogu

149

razlo`no i sa pravom kritikovati bez da se to shvati kaoosu|ivawe. Osu|ivawe se ~ini kada neko la`no i tenden-ciozno pronosi za nekoga neistinu, a kritika je kada nekonekome bri`no ukazuje na gre{ke i propuste. To je ta tanananit bratskog ispravqawa koja razlikuje razlo`nu i argu-mentovanu kritiku od osu|ivawa koju mnogi danas, oni kojisebe, bogohulno i gre{no, izjedna~avaju sa Hristovomcrkvom, ne}e da vide kod mene brigu i dobru voqu za svojespasewe nego samo zlu voqu i nameru, pa meni, ostarelom isedom sve{teniku, dokazanom borcu za Svetosavqe iPravoslavqe, prete ka`wavawem; meni koji sam se oprede-lio za sve{tenika kada su neki od Vas bili s komunistima;meni kome su komunisti, kako u dràvi tako i u Crkvi,pretili ra{~iwewem, osu|uju}i me zamenom teza: da jasudim wima, a ne oni meni. Ja sam bio wihova `rtva od prvogdana moje sve{teni~ke slu`be (21. septembra 1956. godine).âk i neki od onih koji mi sada sude, kao episkop ba~ki, bilisu poznata komunisti~ka i prvobora~ka deca i uìvali susve blagodeti ovoga sveta pod komunizmom i socijalizmom,iako su komunisti gonili Crkvu Boìju, oduzimali joj imov-inu, ubijali sve{tenike, pa su ti (deca ili simpatizerikomunista) posle, kada su postali episkopi, bili bliskisaradnici komunista i socijalista. Samo Bog zna da janikome ne sudim, a o svome navodnom „su|ewu Vama“poloì}u uskoro ra~un dragom Bogu kada me pozove k Sebi,kome usrdno hrlim, i srpskom narodu, kome }u se uskoroobratiti svim svojim pismima i borbom za ovih mojih 48godina sve{teni~kog sluèwa.

d) Va{e bezrazlo`no napadawe

Da li stoji Va{a konstatacija da ja bezrazlo`no napadamVas i da to „predstavqa drskost sa moje strane“, kakonavodite u pismu, da tako neodgovorno napadam Sveti arhi-jerejski sinod, „koji neprekidno, na najodgovorniji na~inpostavqa nadle`nim vlastima - crkvenim i dràvnim - uHrvatskoj pitawe prozelitizma. To je tema koja se pokre}esvaki put zvani~no i nezvani~no, usmeno i pismeno na svimnivoima, kao i druge teme koje se ti~u ugroènosti na{egnaroda u Hrvatskoj“.

150

Prvo, to ne sme biti tema „kao i druge teme“, jer je toduhovni genocid, zlo~in ka`wiv po svim me|unarodnimzakonima, to je najva`nija tema dana{wice, pogotovu {toSrbe optuùju za zlo~ince oni kojima savest nije mirna kadasu u pitawu zlo~ini prema Srbima i koji su stvarnizlo~inci, koji postupaju shodno poslovici kad lopoviarlau~u za lopoovom: „Dr`’te lopova!“ ûdi me {to nistezbog tako velikih zlo~ina prema Srbima i srpskoj decialarmirali me|unarodnu javnost, onako usrdno i javno barem+kako javno pozivate Srbe da iza|u na glasawe na Kosmetu ida time daju legitimitet albanskim teroristima i da ih ubi-jaju? Ja nisam ~uo, mo`da sam zbog starosti slep i gluv, nijedan va{ javni vapaj, jecaj, protest protiv zlo~ina koje nam~ine Hrvati, muslimani i [iptari, osim pojedinca(episkopa Atanasija Jevti}a, episkopa Artemije i mitro-polita Amfilohija, ali su sada i ti glasovi protesta umuk-li), a trebalo je da zbog toga vri{tite da se ~uje do neba, dalele~ete i da se molite Gospodu da se smiluje na na{estradawe, da naloìte sveop{te narodne postove i kajawe,radi sticawa Boìje milosti koju smo, svojim sagre{ewima,izgubili.

Drugo, nisam nikada ~uo za Va{im proteste, demar{e uvezi zlo~ina koji ~ine Hrvati prema Srbima, te, u tom kon-tekstu nisam ~uo da ste javno protestovali protivpokr{tavawa srpske dece, i to u broju od preko 20.000 hiqa-da, od strane rimokatoli~kih fratara, i to samo u Zagrebu,niti ste, barem javno, po{to ne znam {ta sve radite tajno,protestovali kod pape protiv papinog dolaska u BiH iHrvatsku i sluèwa wegove „mise“ na srpskom strati{tu uPetri}evcu i progla{avawa usta{kog ideologa Ivana Mercaza blaènog, iako znam da su to ~inili pojedinci, laiciizvan Crkve, koje je ova gnusoba i rugoba duboko zabolela (v.Politika, br. 32172, Beograd 2. jun 2003. godine, str. 10:„Protest Milana Bulaji}a: „Misa na gubili{tu“). âk nisteprotestovali protiv papine posete na{em strati{tu u BawaLuci, ve} ste ugovarali sastanak wegov sa poglavarom na{eCrkve u Bawaluci i to je bilo dogovoreno „kao i druge teme“o ~emu ste sa wim „}askali“, onako uzgred i nevezano. Paniste protestovali protiv „in{talacije“ unijatskog papskog

151

biskupa u Beogradu, kako pi{e Politika (od 3. oktobra 2003.godine), protiv {tampawa bukvara na }irilici od straneunijatskog biskupa, protiv toga {to nam muxahedini i musli-manski teroristi prebijaju i sunete Srbe. U sveèm mi jepam}ewu da nadbiskup Zagreba - Buzanxi} u razgovoru sa nov-inarima, na pitawe: da li je bilo govora u tro~asovnim raz-govorima izme|u wega i srpskog Patrijarha u SrpskojPatrijar{iji o srpskim izbeglicama i wihovom povratku uHrvatsku, hladno odgovara da nije bilo o tome ni re~i. Paniste protestovali kod pape nego pregovarali, pregovaralioko papine posete Beogradu, susretu „na najvi{em vrhu“, ukoju svrhu je stvorena i komisija u Crkvi da dela na tome, ajedan ~lan te komisije, ina~e sve{tenik SPC visokog ranga,kako kruè pri~e po Beogradu, dobio je od pape kola ivoza~a, da moè da lako obigra sve srpske krajeve u mision-arewu za papu. Zar to nisu ponovo Judini srebrewaci nadelu?! Vidite li {ta Vam se sve radi u Crkvi, na Fakultetu,u Patrijar{iji, ili ste, kao ja starac, obnevideli?!

Tre}e, kaète u svom odgovoru da su „kontakti saRimokatoli~kom crkvom“ jevan|elski imperativ za na{uCrkvu i da je to praksa od doba Svetog Save. Tu ste se maloprevarili, namerno ili nenamerno, iskrivquju}i istoriju.To moè da kaè i misli samo umobolni pravoslavnihri{}anin, zaraèn virusom ekumenizma i papizma.

Sveti Sava nikada nije tako radio niti i{ao u Rim, aqutio se protiv svog brata Stefana {to je primio krunu odpape, pa ga je on ponovo krunisao i opravoslavio. A Vi danas,Gospodo Arhijereji, ne samo da razgovarate sa papom i wego-vim prelatima, nego sa wima i molitveno op{tite, supprot-no kanonima, prokletstvu koje su sveti oci, Sveti Sava i carDu{an bacili na sve one koji „prihvate latinsku prelest“.La` je da molitveno ne op{tite sa jereticima. Otvorite Po-litiku br. 32294 (od 2. oktobra 2003. godine str. A11), pa }e-te videti na{a sve{tena lica u bogoslu`benim ode`damakako se zajedni~ki mole sa rimokatoli~kim prelatima ipapskim nuncijem na „Novosadskom katoli~kom grobqu“, ~imegrubo kr{e sve kanone i u~ewe svetih otaca i vekovnu prak-su na{e Crkve. Ta sve{tena lica je „neko“, sa visokog mestau Crkve, dao „blagoslov“ da idu tamo, jer da nije, poveo bi se

152

postupak wihovog ra{~iwewa, budu}i da su svoje ra{~iwe-we oni sami ve} time u~inili.

Vidite po ovom „katoli~kom grobqu“ da rimokatoliciodvajaju i svoje mrtve od nas, kako nas pogrdno zovu - Cigani,jer imaju ~ak i „svoje grobqe“ odeqeno od na{eg u „srpskojAtini“, a Vi èlite da nas, „ostatke zaklanih Srba“ od wih-ovog klawa, prevedete „èdne preko vode“ u uniju sa rimskimpapom, li~no i zvani~no, srpskim zlo~incem, {to mogu na s-udu dokazati. No, za ~iwewe jeresi Vi dajete blagoslov sv-e{teniku, a @arku koji sastradava u borbi protiv jeretika,nastranika, ateista, nepomjanika i najamnika u Crkvi, vi n-e}ete da „dodelite“ blagoslov ~ak ni kad sam u Crkvi. Kol-ike lakrdije u tome ima i rugawa Hristu Gospodu?! Ubudu}enekima ne}u ni prilaziti ruci za blagoslov, jer smatram daga i nemaju, ~im su sebe odlu~ili od „jedne svete, saborne iapostolske Crkve“, poklonili se satani i wegovom najve}emsluzi na zemqi.

Vi, dakle, sa wim kao takvim pregovarate „o tim i drugimtemama“ a da mi, kao narod Boìjeg koji ~ini Crkvu, ne znamoo ~emu to pregovarate, ~ak ne smemo ni da Vas o tome nipitamo, pa ne smemo da Vas, u tom nekanonskom i neovla{-}enom razgovoru, ~ak za to ni da opomenemo. Gospodo arhi-jereji: Vi niste Crkva, ve} predstavnici Crkve, ali samodotle dok drìte kanonsko jedinstvo Crkve, dokle steverni kanonima i u~ewu Crkve. Ina~e, Vi ste jeretici, kakvisu papisti oduvek bili. Sazovite Crkvenonarodni sabor,ako imate kuraì koju ispoqavate prema meni, ostarelom iusamqenom u divovskoj - Davidovskoj borbi protiv modernihJuda i Golijata, pa iznesite pred vernike to o ~emu pakti-rate sa Rimokatoli~kom crkvom, kako bismo razre{ili svasporna pitawa jer je sazrelo vreme za to, pa da vidite da li}e mnogima od Vas ~ak i mantija ostati na telu, a kamo liepiskopski ~in.

|) Obja{wewe moga Pisma koga napadate

Razlog za{to sam napisao prethodno pismo Sinodu kojenapadate jeste vi{estruk, ali pre svega napisao sam ga zato{to nisam ~uo da je neko od arhijereja ili sinodalaca, koji

153

su pozvani na to, javno ili tajno protestovao protivpokr{tavawa 20.000 srpske dece u Zagrebu, kako je objaviolist Glas javnosti, ali jesam ~uo, i to je pompezno i na na„sva zvona“ objavqeno u svim sredstvima informisawa kodnas i u svetu, da Vi pregovarate sa Vatikanom, bez znawa iodobrewa Svetog arhijerejskog sabora i sinoda, i da se o timpregovorima uop{te ne podnose pismeni izve{tajinadle`nim organima u Crkvi. Mo`da sam bio malo o{trijinego {to ste nau~ili da ~ujete, ali opet ne dovoqno o{taru odnosu na to koliki prekor zasluùjete, jer pregovarate sastarim varalicama koji su tre}inu srpskog naroda pobili unajgroznijim mukama, tre}inu pokrstili a preostalu tre}inusludili situacijom na Kosmetu, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosnii Hercegovini.

Jo{ se govori o zaduènim qudima u SPC koji pripremajuposetu “svetog oca pape Srbiji” idu}e godine, o onima kojiprimaju „napojnicu“ od Vatikana za svoj prqav i izdajni~kiposao, o onima koji do~ekuju prelate, kardinale i visokezvani~nike iz Vatikana, drè im slavoslovqe i hval-ospeve, a takav je nedavni slu~aj sa mitropolitom JovanomPavlovi}em, koji je dao intervju rije~kom listu, a tu se~ine pohvale „svetom ocu papi“ kao da je ve} stvorena unijasa Rimokatoli~kom crkvom. Takav je slu~aj i sa izjavomepiskopa ba~kog „Slobodnoj Evropi“ da, po{to Hristovacrkva ima nevidqivu glavu na nebu (Hrista), sasvim je uprirodno da ima i jednog episkopa (rimskog papu) kaovidqivu glavu na zemqi. Vi, koji tako mislite, ste se,dakle, potpuno izgubili u meteù koji je nastao posleprqavog, antisrpskog rata u Jugoslaviji 1991-1999. ipostali ste vazali Vatikana i Novog svetskog poretka. Menije sada jasnije za{to ste se ogradili od mojih javnih istu-pawa o pitawima vere i nacije, jer mi zaista ne mislimoisto, Vi um Hristov nemate, Vi ste se podlegli tre}emHristovom ku{awu, Vas je satana sablaznio i prisvojio daradite wegov posao.

Vi vodite tajnu diplomatiju o stvarawu unije saVatikanom, ~ime }ete, slutim, pocepati Hristovu iSvetosavsku rizu na{e Crkve i izazvati najdubqi raskolneslu}enih razmera. Mogu da Vam dostavim kao prilog inter-

154

vju mitropolita „Trsta i cele Italije“, u kome hvali rimskogpapu u jednom rije~kom listu kao da mu je „brat ro|eni“, kakobih potkrepio svoje tvrdwe.

Vi pregovarate sa zlo~incem i jeretikom, krvnikomna{eg Svetosavqa i Pravoslavqa, ne po onoj narodnoj “Zmijugladi, ispod we se vadi!”, nego po onoj: Neman se hrani nevin-im srpskim detiwim du{ama iz Zagreba. I to u vreme dokvam „sveti otac papa“ pokr{tava decu u rimokatolike uZagrebu i celoj Hrvatskoj, istrebquje ono malo preostalihSrba {to ih ima u Hrvatskoj (u Splitu je ostalo samo devetSrba), postavqa unijatskog biskupa u sred Beograda, pi{e iizdaje bukvare }irilicom, ne za svoju nego za na{u decu, a Vini jezikom da liznete svoja nemu{ta usta, a kamoli da tesatanske papista postupke javno osudite. Nisam, dakle, ~uoda ste se, javno ili tajno, oglasili protiv ovih i ovakvihpapskih name{taqki na{em narodu i Crkvi, iako u napaduna mene to tvrdite. Ali, zato ste uvek bili spremni da menejavno napadnete, da se ogradite od mog javnog mi{qewa imojih javno iznetih stavova, ako me Vi niste delegirali date stavove iznosim.

Koga, dakle, obmawujete kada sa zlikovcem pregovaratebez odobrewa Sabora i Sinoda? Ne bi me, stoga, ~udilo dai unijatskog biskupa primite u sve~anu audijenciju, kada jeve} bilo „dogovoreno“ da se poglavari dveju „sestrinskihcrkava“ - Rimokatoli~ke i Srpske pravoslavne - sastanu umnogostradalnoj Bawa Luci u vreme kad Vam papa vr{qa poBosni i Hercegovini, a monstruozne zlo~ince prema Srbima,svoje u zlu poznate poslu{nike, progla{ava za blaène -svetiteqe. Ne bi me ~udilo ni da unijatskom biskupudodelite Orden Svetog Save prvog reda, jer je, po Frejzeru,oboàvawe zlog boànstva starije od oboàvawa dobrogboànstva. Jo{ Vam papa sa tog, srpskom krvqu obagrenog ipo stradawu Srba svetog mesta - Bawaluke, „predlaè“ uniju„kao spasewe i izbavqewe Va{ih du{a“ iz „wegovih satan-skih kanxi“, a ubrzo zatim postavqa unijatskog biskupausred Beograda, a Vi ni „romorite ni govorite“, za razliku ina sramotu Va{u od Va{ih prethodnika, recimo u tzv Krvavojlitiji 1937. godine. Zato zakqu~ujem da srpski narod nije to{to je nekad bio, jer mu ni episkopi nisu to {to su nekada

155

bili i {to bi, da je sre}e i Boìjeg blagoslova, trebalo dabudu, da bi kao lokomotiva {to vu~e inertne vagone, pod-stakli vernike na pokajawe, duhovnu obnovu i moralnoìvqewe. Ukoliko primite rimskog papu izazva}ete najve}iraskol u SPC.

Du`nost mi nalaè da vam slobodno kaèm, bez imalostraha i zazora, i to ne samo kao zemqak mitropolitaJosifa Cvijovi}a, ve} pre svega kao osvedo~eni borac zaistinu Pravoslavqa, da ukoliko wega, srpskog zlotvora(rimskog papu), primite u svoje farisejske zagrqaje u ovoj, odwega oja|enoj Srbiji, ili se sa wim dogovorite oko famozneunije, o kojoj papa ~ak javno pri~a i u Bawaluci, nesu|enomsastajali{tu wega i Poglavara na{e Crkve, ako prihvatitenovi-grigorijanski kalendar, to }e biti kraj va{egpravoslavnog episkopstva i po~etak velikih i dubokihpodela u srpskom narodu i raskola u SPC. A kako su izvesniepiskopi i sve{tenici i{li u Rim da „qube skute i kaputesvetom ocu papi“ i da od wega prime, „za rukoqub“, kaopride, jo{ i po koji zlatnik, oni su sami sebe, po kanonimana{e Crkve i svetoota~kom u~ewu, raspravoslavili,odlu~ili od Crkve, Pravoslavqa i Svetosavqa, nisu vi{eepiskopi i ne bi trebalo da ih smatramo episkopima, pokanonima na{e Crkve, jer su sveti oci bacili prokletstvona takve episkope ili sve{tenike. Vi biste to morali daznate. âk se pri~a da je formirana grupa sve{tenika koji}e pripremiti papinu posetu Srbiji i Beogradu. Boqe bi imbilo da pozovu samog demona u goste, jer za wega nemagranice prostora i vremena, nego antihrista u mantiji. Ipak,ja ne mogu da verujem da ste namerno zaboravili svojuepiskopsku zakletvu koju ste, pred Bogom i narodom Bo`jim,izrekli da }ete ~uvati ~istotu pravoslavnog u~ewa,predawa i vladawa. A ako ste je zaboravili, molim Vaskolenopreklono da je pro~itate ponovo, pa da uviditekakvim ste se ma~em posekli i u kakve verske spla~ineuvalili.

156

e) U svom „osu|ivawu“ drìm se samojevan|elskog zakona

@elim da Vam kaèm da se ne pla{im nikoga do Boga ini~ije pretwe pod plavom, sivom ili crnom „nebeskomkapom“, pla{im se jedino Boga jedinoga i svemo}nog, alibudu}i da je On qubav i da najboqe zna moje iskrene namereu vezi svega, pa i nameru u vezi pisawa Vama, to se nepla{im ni Boga, jer mislim da }e mi moju „revnost za domWegov“ pre upisati u vrlinu nego u greh. Uostalom, kolikoznam na{e pravoslavno bogoslovqe dozvoqava kritiku svihu Crkvi, pa i prvojeraraha, kada oni ne rade svoj posao kakobi trebalo da rade, kada zablude u dogmatskog u~ewu i ìvenemoralno, kad paktiraju sa jereticima i {izmaticima, o~emu jasno u~i svetoota~ko predawe i, {to je najva`nije,Gospodwa nauka: „Ako li ti sagre{i brat tvoj idi i pokarajga nasamo; ako te poslu{a, dobio si brata svoga. Ako li te neposlu{a, uzmi sa sobom jednog ili dvojicu da na ustima dvaili tri svedoka ostane svaka re~. Ako li wih ne poslu{a,kaì Crkvi; a ako li ne poslu{a ni Crkvu, neka ti bude kaoneznaboàc i carinik“. (Mt. 18, 15-17). Rimski papa nije hteonikada da slu{a pravoslavne izaslanike. Rimski papa ùdida bude glava Crkve na zemqi, pa se za to proglasio bez-gre{nim, uzurpirao Boìje mesto, seo na Boìji presto,stvorio je kult ~ovekobo{va koji je ko{tao ~ove~anstvo,ne{to kroz inkviziciju, ne{to kroz fa{izam i komunizamvi{e stotina miliona qudskih ìvota. Rimski papa jepostao najve}e otelotvorewe antihrista u svetu. Pa zar daVam on bude obrazac Hrista, vidqiva glava Crkve i pred-stavnik Hrista na zemqi, kako jereti~ki zagovaraju mitro-polit cele Italije, episkop ba~ki i jo{ neki episkopi?!Boqe Vam je da stavite vodeni~ki kamen o svoj vrat ipotonete odmah u more ìvota nego da prihvatite „bez-gre{nog“ gre{nika, velikog inkvizitora malih naroda.

Ja sam, dakle, postupao ta~no po ovoj Hristovoj zapovesti:prvo sam se, za nered, java{luk, nemoral i kra|u u na{ojCrkvi, “nasamo” obratio „mom nadle`nom arhijereju“. Pa, tek,kad „moj nadle`ni episkop“ nije uop{te reagovao, onda samse obra}ao pojedinim arhijerejima na{e Crkve, onda sam se

157

obratio i svetovwacima, javno ili polu{apatom, a tek onda„kazao sve Crkvi“, odnosno Svetom arhijerejskom sinodu, kojupredstavqaju moj nadle`ni episkop i drugi episkopi na{eCrkve. Sada je na redu da otvorim svoju du{u u celosti i dakaèm celom narodu i svekolikom svetu sve {ta me boli udu{i, da iznesem svu istinu koju znam, pa Vi posle togaradite svoj „krvavi pir“, sa kojim se ne}ete spasiti, ja Vamtvrdim. No i tada, kao i bezbroj puta do sada, molim seGospodu molitvom Golgotskog Stradalnika: „O~e moj, ako jemogu}e, neka me mimoi|e ~a{a ova; ali opet ne kako ja ho}u,nego kako Ti (ho}e{, @. G.)!“ (Mt 26, 39).

`) U Pravoslavnoj crkvi nema bezgre{nih niti rimskih papa

Moj nadle`ni episkop nije bezgre{ni, a ponajmawe je rim-ski papa, da ga ne bih mogao, razlo`no i argumentovano, kri-tikovati, niti je to ma ko od episkopa ili qudi, jer niko nijebez greha „osim jedinog Boga“. Ho}u da kaèm da Pravoslavnacrkva ne priznaje dogmu o nepogre{ivosti episkopa, nitimodernu praksu koju uvode pojedini na{i episkopi da samoepiskop ~ini Hristovu crkvu. To je zabluda, jeres i dijame-tralno odstupawe od jevan|eqa, kanona, svetoota~kogu~ewa, posebno je krajwe suprotno Gospodwoj naredbi: „Kojiho}e da bude veliki me|u vama, neka vam bude sluìteq“(Mt 20, 26). „A najve}i izme|u vas da vam bude sluga“ (Mt 23,11). Setite se kome je Gospod rekao da vole za~eqa i prvamesta po sinagogama (sr. Mt. 23, 6), a da nemaju za to pokri}eu svom moralnom integritetu (sr. Mt 23, 27).

Uostalom, mene niko nikada, izuzev Wegove Svetosti,nije pozvao na razgovor da me posavetuje, ve} da mi preti. Pai to kada je Patrijarh pozivao mene dva puta na „bogougodnirazgovor“ (u vezi osnivawa Svetosavske stranke i napadaAleksandra Singera, ~ije optu`be mi Patrijarh nije dao,iako je ~vrsto obe}ao da }e ih dostaviti). Pa, ako smatrateda je ma ko od Vas, u odnosu na mene gre{nog, bezgre{ni rim-ski papa, kako neki misle i ~ine, onda proglasite i „mognadle`nog arhijereja“ ili nekog od Vas za bezgre{ne “rimskepape“, samo ako Vam kanoni Crkve, nauka na{eg Gospoda i

158

Va{a savest to dozvoqavaju, pa }u ja umuknuti kao pravedniJov. „Pou~ite me, i ja }u mu~ati; i u ~emu sam pogre{io,obavestite me“ (Jov 6, 24). Ne smete me vi{e, a to i ne}udozvoliti, pau{alno i la`no optuìvati za krivicu kojunisam u~inio, a ja da Vam budem la`no poslu{an ili stvarnoservilan, pa to smireno da prihvatim i da o}utim.

z) Ne pla{im se nikoga do Boga, jer me je stradawe o~eli~ilo

Ja sam i ranije imao sli~an stav u odnosu na zvani~nikeiz Crkve i dràve. Se}am se vrlo dobro da su neki me|uVama javno pozdravqali moju kritiku „nadle`nog arhijereja“kada sam ustao, zajedno sa wima, protiv dogovorablaènopo~iv{eg patrijarha Germana u vezi gradwe DomaSvetog Save umesto Hrama Svetog Save, doma qudskogumesto doma Boìjeg, i time izloìo svoj ìvot pretwamaudba{a i smrtnoj opasnosti, {to je nekima od Vas vrlo dobropoznato, jer su me komunisti, preko Miroslava Risti}a iPredraga Popovi}a, slu`benika Republi~kog MUP-a, kao ipretwi brojnih drugih velmoà koje ste Vi primali u „brats-ki zagrqaj“, o ~emu sam pisao Sinodu posle razgledawa svogTajnog dosijea u DB, vodali svuda, pa i po Republi~kom SUP-u, koji je kasnije bombardovan, i uz zapenu{enu pretwuzabrawivali mi akciju oko podizawa Svetosavskog hramakoju sam vodio, odnosno, da ne govorim i propovedam takoo{tro protiv komunista kako sam propovedao i t. d. No ja sena sve te pretwe nisam obazirao. A uskoro }e se otvoritidosijea za svakoga od nas, pa }emo videti „ko je vera, a ko linevera“.

Pa kad se nisam ni wih, osionih i obezboènih, nimalobojao i nisam prestajao da revnujem za Gospoda, mawe sepla{im Va{ih pretwi, jer mi moète oduzeti samo ~in, komesam revnosno i predano do sada sluìo i ~uvao ga, {to }e mibiti vrlo te{ko, jer znam da mi du{u ne moète uzeti. Kadsam, dakle, te udba{ke i komunisti~ko-vatikanske, homosek-sualisti~ke i pedofilske pretwe do sada ignorisao,preìveo i do~ekao donekle „slom“ vidqivih komunista,mawe }u se pla{iti onih nevidqivih, presvu~enih komu-

159

nista, pa bili oni u Crkvi ili dràvi. Radite {ta Vam jevoqa, jer sve {to radite i}i }e na ra~un ili teret Va{ihdu{a. Ja sam spreman sa svojim Gospodom po}i na svojuGolgotu, a ne samo na li{avawe ~ina, jer znam da pravo pos-tupam i radim, tako mi Bog i savest govore. Nadam se u Bogada }u i sada, na ovaj ili onaj na~in, do~ekati slom najamni-ka u Crkvi, posebno onih koji mi danas prete ka`wavawem, ane vide sebe - {ta rade i kako ìve. [to je jo{ gore, to nevidi ni „moj nadle`ni episkop“, nego im povla|uje i {titiih, pokriva „svojim ~istim ve{om“ wihovu prqavu i izan|aluodoru.

i) Moj trud za dobijawe dozvole za daqu gradwuSvetosavskog hrama

Dobro je znano nekima od Vas, neka barem pocrvene bi}emi dosta, da sam ìvot svoj zaloìo za dobijawe dozvole zadaqu gradwu Svetosavskog hrama u Beogradu. To dobro znajui mitropolit Amfilohije i episkop Atanasije Jevti}, ako nezna gospodin koji me, kao tu|eg klirika, „prati u stopu“ sasvojim nepotrebnim, neovla{}enim, protivkanonskim du{e-bri`ni{tvom. I taj moj rad tada je bio protiv voqe „mognadle`nog arhijereja“, ali me on, iako me je kritikovao zbogtoga, nije nikada ka`wavao niti mi pretio ka`wavawem.Toliko je bio diplomata da je znao da ceni moju `rtvu. âkme jednom prilikom, kada sam uporno radio na dobijawudozvole, upitao pred protom Teoharom Teoharovi}em: [ta ti@arko ho}e{?! Ho}e{ li da te crkva proglasi svetiteqem?– Ne, Va{a Svetosti, odgovorio sam; bi}u zadovoqan akoGospod dodeli neki kraji~ak raja.

Dakle, i pored moje `rtve za brojne i korisne akcije zana{u Crkvu i narod, ne samo ove za gradwu hrama, Vi sadaèlite mene da kaznite, a da mi niste (niko od Vas), nikadakazali {ta ne vaqa u mome radu koji obavqam na dobroCrkve. Osu|ujete me preko novina javno i zvani~no, a mojodgovor na te napade karakteri{ete kao „moje javne napadena Vas preko novina“, kao moje osu|ivawe Vas, a to, ustvari,prvo Vi ~inite, a ja se samo branim od tih Va{ih napada. Nijeli takva Va{a optu`ba u stilu narodne pri~e da jagwe muti

160

vodu vuku i kad pije tu vodu nizvodno od wega?! Ili, u stilumarksisti~ke floskule o „zameni teza“, o ve{to sro~enoj iizmi{qenoj optu`nici protiv mene s Va{e strane da se„vlasi“, to jest na{i neprijateqi ne dosete, {to bih razumeoi oprostio? Verovatno da, u duhu te pri~e i floskule,delite i Orden Svetog Save onima koji su mi tada, kada sukomunisti bili na vlasti, dok sam polagao ìvot svoj zagradwu Hrama Svetog Save i za dobro na{e Crkve, pretililikvidacijom, li{avali me mnogih prava u Crkvi prekocrkvene i crvene nomenklature. A pored toga taj ordendelite, pored maweg broja ~asnih, jo{ i nekim (uglavnom)nedostojnim qudima, mafija{ima., koji su pqa~kom iotima~inom do{li da svog imetka, a Vama sada dele po kojuparicu i kupuju „Va{u qubav“; homoseksualcima, koje suGospod i sveti oci osudili; rimokatoli~kim prelatima,zapadnim ambasa-dorima i propalim politi~arima - osve-do~enim neprijateqima pravoslavnih Srba, o ~emu Vam mogupruìti vaqane dokaze u spisku tih odlikovanih li~nosti.Nisam ~uo da ste tim ordenom nagradili svoje revnosnesve{tenike, ~ak ni one koji su svoje ìvote dali za Crkvuili su bili spremni da ih daju. Izme|u tako deqenog OrdenaSvetog Save i rimokatoli~kih indulgencija - prodatihoprosnica za u~iwene grehove, o~ito, nema nikakve bitnerazlike. Vi, dakle, primate „krvav novac“ u „ blagajnu hrama“od mnogih donatora koji Vam samo daju od suvi{ka svoga (Mt12, 42; Lk 21, 2), ili od novca koji su „stekli“ kra|om ovognaroda, pa i kra|om Va{e i na{e crkvene imovine, koju sunacionalizacijom oteli, a nikako da nam je vrate. Vi, dakle,bez iakvog zazora sara|ujete sa ateistima i sekta{ima navlasti, pregovarate i bogosluìte sa jereticima i{izmaticima, ~ime pokazujete da ja Vas ne osu|ujem nego Visami sebe osu|ujete, potpadate pod anatemu kanona, svetihotaca Pravoslavne crkve i Svetog Save.

j) Moète me kaznite kaznom koju odaberete,ali me kaznom ne}ete u}utkati

Pa Vam, zato, dovikujem: kaznite me, kad ve} ho}ete da mekaznite, kad ho}ete i kako ho}ete, jer se ja vi{e nikakve

161

Va{e kazne ne bojim. Jednostavno, oguglao sam na sve pretwema od koga dolazile, jer sam ih dosta do sada preìveo iproìveo. Mene samo interesuje da li su oni koji mi prete upravu, da bih se u tom slu~aju popravio. Ali, „pitawe je sad“:da li }ete Vi, koji mene ho}ete da kaznite - a neki me|u vamaùde da me kazne, iako imaju „debeo sloj putera na glavi“ -time ne{to uraditi na svome li~nom usavr{avawu ili naspasewu svoje du{e?! A, znano je svima nama, zabadava je da iceo svet zadobijemo, ako svoju du{u izgubimo. Ka`wavawemrevnosnih sve{tenosluìteqa povla|ujete najamnicima uCrkvi, koji Vam poltroni{u, kaqaju obraz svojim nemoral-nim ìvotom, prodajom parohija, kradu crkvenu imovinu, u~emu ve}ina Vas, ~ini mi se, tako obilno nehri{}anskiuìva. A takvih poltrona je danas mnogo oko Vas, sede Vam„ispod skuta“, uìvaju s Vama, a Vi to ne vidite. ZabadavaVam je ako, pored svih svojih ostalih smrtnih sagre{ewa, jo{i mojim ka`wavawem izgubite svoju du{u (Mk 8, 36-37). Nere~e li sveti apostol Pavle Korin}anima “Zar nema me|uvama ni jednoga mudra koji }e mo}i presuditi me|u bra}omsvojom” (1. Kor. 6, 5)? I zar on opet ne re~e: „Izbacite zlogaizme|u vas samih“ (1. Kor. 5, 13)? Zar smete mene javnove{ati na stub srama i time svoje grehe pokrivati, iako jeva{e zvawe odgovornije i ka`wivije pred Bogom i qudimaod moga. Zaboravili ste na Spasiteqevu zapovest: „Koji jeme|u vama bez greha neka prvi baci kamen na wu“ (Jn 8,7). Akoli, pak, kaète da prevare nema u Vama, sebe obmawujete, jerniko od nas nije bez greha osim jednog Boga.

k) Bojte se zla u sebi a ne mog „zlog jezika“

Time {to pretite ka`wavawem za nepostoje}u krivicukoju mi pripisujete Vi, u stvari, èlite da me zapla{ite istavite pod svoju nekanonsku samokontrolu, kako ne bihizneo ne{to {to nije po voqi mo}nika u Crkvi. Izme|u te itakve pretwe nema velike razlike od NATO pretwe malojSrbiji da }e je bombardovati toboè zbog srpskog nasiqanad [iptarima, iako je stvarna slika bila obrnuta. Ne bojtese mene, za ime Boìje, jer bi trebalo da smo na istoj linijipravoslavnog sledovawa Gospodu Hristu i Svetom Savi.

162

Pretpostavqam da je u ovom konkretnom slu~aju sukob, ako gauop{te ima, interesa izme|u nas, {to neko vodi ra~una oop{tima neko o li~nim interesima i prestiù. Mislim dabi Vi prvenstveno morali da se vi{e bojite zla u sebi i zlame|u Vama, ako ga ima, a mawe moga „zlog jezika“, jer smo svimi sve{tenosluìteqi pozvani da budemo so zemqi i svet-lost svetu (Mt. 5, 13-14), dakle na „jednoj strani“ – straniBoìjoj, na strani istine a ne lakirovke i laì. Osim toga,zar nam Gospod svima nije rekao: „Blaèni ste kada vassramote i progone i laù}i govore protiv vas svakojaker|ave re~i, zbog Mene“ (Mt 5, 11). Bojte se, dakle, jedinog iìvog Boga, a ne smrtnog, a ne gre{nog i pra{wavog @arka,jo{ mawe @arkovog o{trog jezika koji je, sam po sebi i bezBoga, prah i pepeo, kao i sve drugo qudsko.

Pa, ukoliko govorim istinu i ona Vas poga|a, popravite se,saobrazite svoj ìvot ìvotu Bogo~oveka Hrista, istini iBogu, pa }e se sve strele, koje upu}ujem ja prema Vama, odbitiod Vas i vratiti na moju glavi, Vi }ete ostati ~isti predBogom, a ja prqav i gre{an. Ako, pak, kazah ne{to la`no zaVas, molim Vas na kolenima da mi oprostite i kaète: tonije istina, to je la`, pokajte se o~e @arko, ina~e }emo teprimerno kazniti. Takvo Va{e postupawe bi bilo sasvimhri{}ansko i u redu, i ja bih ga svesrdno i radosno prihva-tio oberu~ke. Ali, Vi tako ne postupate. Vi èlite da mekaznite ~ak i na anonimne dostave, kako je bio zamislio „mojnadle`ni“ kada me laìma optuìo g. Aleksandar Singer.Otkada to jedan rabinista, talmudista i farisej treba dadaje karakteristike pravoslavnom sve{teniku kako radi ida li radi pravoslavno i svetosavski.

l) Dovoqno sam ka`wen do sada od komunista uDràvi i Crkvi

Ja sam ve} do sada dovoqno ka`wen, kako od Crkve takoi od komunisti~ke dràve, time {to mi se sve ispode{avalou mom mukotrpnom li~nom ìvotu; time {to imam mese~nupenziju 4.200 dinara, delom i krivicom samih komunista kojisu mi zakinuli primawe za vreme bolovawa i to nisuura~unali u sta`, verovatno za to {to sam se borio protiv

163

wih, ali i delom i va{om nebrigom za isplatu crkvenevisine doprinosa za socijalno osigurawe i sta` nassve{tenika, jer ste se mnogo brinuli za va{e penzije, luk-suzan i rasko{an ìvot. Dakle, ka`wen sam i time {to imamtako bednu penziju kao dvostruki doktor nauka, ako u to nera~unam pomo} koju primam od EUO. Usudio bih se daustvrdim da ~ista~ice penzionerke iz Patrijar{ije imajuve}u penziju od mene, a znam pojedine sve{tenike-pen-zionere koji, sa sredwom {kolom, primaju penziju od 22.000dinara. To jest 450% puta ve}u. Zar je to pravo ili je to zlavoqa svih nadle`nih: u Crkvi i dràvi. No, nisam sve ovorekao da Vam se àlim, nego da Vam kaèm, da svoj krst sta-meno i bez roptawa nosim. Mislim da ne sumwate u to da Vamistinu govorim, a ako u to sumwate, mogu Vam dokazati svojimpenzionerskim ~ekom. Vi niste ni du`ni da brinete mojubrigu niti to traìm od Vas. Ali mi je te{ko {to Vi brinetesamo za sebe same: primate velike „apanaè“, plate,vozikate se luksuznim automobilima, pojedinci i najluk-suznijim xipovima pla}enim od narodne muke i po 60.000evra, a neki ta auta mewaju „kao ciganin kowe“, ili uz sve toprimaju i penzije i puno izdràvawe od eparhije, iako nisusposobni da vaqano obavqaju svoju pastirsku slu`bu. Tako„zli jezici“ govore da i pored „apanaè“ iz eparhijske kase,primate neke „xeparce“ od Vatikana. Ako je to zaista ta~no,onda neka Vam je „alal vera“ i neka Vam je sami Gospod Bog upomo}, Gospodo Episkopi!

Pa, ka`wen sam i time {to su mi DB-ovci razorili brak,ba{ zato {to sam revnovao za veru i ota~astvo, o ~emu sepri~a i po Patrijar{iji, a neki pomiwu DB-ovce po imenukoji su to izveli. Pa iako je moj crkveni brak razveden kriv-icom moje biv{e supruge, pojedini episkopi, me|u wima i moj„du{ebri`nik“, osu|uju me kao krivca za taj razvod, zabo-ravqaju}i da bih ja, da sam ostao da ìvim u tom braku saènom koja je po~inila grehe koji su ka`wivi Zakonom obraku i kanonima na{e Crkve, morao i sam biti li{ensve{teni~kog ~ina. A ti isti episkopi nisu ìveli u brakui, mislim, ne sa tako „zlom ènom“, niti bi trebalo da znaju{ta je ènsko stvorewe u tom obli~ju budu}i da su monasi odmladosti. Ali, vidite, oni mogu i smeju mene da osu|uju i

164

kada ne znaju pravu istinu. Onda sam ka`wen i time, {to isa takvim {kolskim kvalifikacijama i, mislim, moralnimìvotom, nisam nikad mogao da do|em do nekog va`nijegpoloàja u Crkvi shodno mojim kvalifikacijama, a tepoloàje zauzimaju mnogi dou{nici DB-a i Va{i poltroni,me|u kojima su i oni koji su nedostojni i nesposobni daizuste jednu jedinu re~ o Bogu, o ~emu sam pisao Sinodu iBogoslovskom fakultetu u vezi razgledawa mog Tajnog dosi-jea u DB, i jo{ }u pisati. âk ja nisam, posle penzionisawa,pri~isqen ni jednom hramu u Beogradu, {to je nekanonski ijedinstven primer diskriminacije jednog sve{tenika uistoriji na{e Crkve, koliko ja znam. Ka`wen sam time {toste mi dali blagoslov da radim na Enciklopedijipravoslavqa a meni niste dali ni jedan dinar pomo}i zaistraìva~ki rad na Enciklopediji pravoslavqa, dok „mojnadle`ni arhijerej“ daje 1.000 DM priloga za Bajrakli xami-ju u Beogradu.

Ka`wen sam i time {to mi ne udequjete blagoslov, nedozvoqavate da sluìm sa episkopima, i sam ne znam za{to,osim ako je to li~ni }ef zloupotrebe arhijerejske vlasti;ka`wen i time {to mi ne dozvoqavate da snimim ikone uMuzeju SPC, i pored Sinodske odluke kojom je to odobreno;{to mi ne dozvoqavate da fotografi{em na{e patrijarhe uSalonu Patrijar{ije, nego moju molbu dostavqate na„prou~avawe episkopu ba~kom“, koji nikako do sada, nakonisteka vi{e od skoro godinu dana, da prou~i moju molbu i daodgovori na wu.

Pa ka`wen sam i time {to mi dodequjete za recenzentaBukvarice episkopa jegarskog Porfirija, koga nisam traìo,umesto mitropolita Amfilohija, koga sam traìo, a episkopPorfirije je pre vi{e od pola godine primio rukopisBukvarice, ali do sada nije dao nikakvu svoju recenziju,verovatno zato {to mu wegov „mentor“ to ne dozvoqava.

Ka`wen sam i zbog toga {to mi ne dozvoqavate da radimna istraìva~kim poslovima za dobro SPC i srpskog naro-da, posebno na radu oko Enciklopedije pravoslavqa, za {toste mi dodelili Svoj blagoslov, o ~emu }u pisati posebnokwigu, a pomaète one koji razaraju Crkvu Boìju iznutra.Samo znajte da }e ta Enciklopedija, ako Bod da, iza}i kad

165

tad i protiv Va{e voqe, da }e odslikati Va{ ìvot i Va{epostupke onemogu}avawa rada na woj; da sam u tom ciqusklonio duplikat materijala na dve razli~ite lokacijezemaqske kugle do koga Vi ne moète do}i sve i kad bistehteli. U tom smislu ka`wavawa i onemogu}avawe mognau~nog rada i tragawa za istinom ka`wen sam i time {to nemogu da do|em do Sinodske arhive, koja je dostupna ~ak iskojevskim aktivistima i mnogim drugim nezaslu`nimlaicima. Setite se kako je DB do{ao do potpune sinodskearhive o usta{kim zlo~inima nad Srbima u NDH pomo}ucrkvenih qudi, pa sada te arhive nema. Sada pomalo, poneko od episkopa, udequje po neke mrvice sinodske arhivskegra|e, da je oni, u svojim radovima, iznesu na svetlost dana.[ta, dakle, u toj arhivi ima {to ja ne bih smeo da saznam, i{to ne bi smelo da ugleda svetlost dana, ako radite iìvite ispravno, ako ispravno sluìte Bogu i svome rodu?Moè li se istina zauvek sakriti od Boga i od qudi, akoznamo poslovicu: „Zaklela se zemqa raju, da se svake tajneznaju“ i za Spasiteqevo u~ewe: „Ono {to radiste tajno,propoveda}e se javno“ (Mt 10, 26-27)?

Sumiraju}i napred navedeno i znaju}i sve ovo isti~emVam: moète mi pretiti kaznom do mile voqe, nikakvomkaznom ni pretwom ovoga sveta me ne}ete i ne moèteu}utkati i spre~iti da ùdim za pravdom i istinom Bo`jomi ovde, u ovoj „dolini suza“ (Ps. 83,6, u na{em prevodu Ps. 84,6), da ispovedam Gospoda kako sam vaspitan i u~en. Moèteme i kazniti li{avawem ~ina, ako Vam Gospod to zadovo-qstvo dopusti, ali me time, nadam se jedino u Gospoda,ne}ete li{iti spasewa du{e, koje je jedino u Bo`jim rukama.I sve dok me dragi Bog miluje, podràva i odràva u ìvotu,ne moète mi ni{ta! Odnosno, moète da me mrzite i timedajete prostora da se |avo useqava u Vas a ne u mene.

q) Da raspravimo to:Ko je koga prvo napadao preko „novina“?

[ta da Vam kaèm sada, posle ovog Va{eg pisma, GospodoArhijereji? Ja znam da za mene ne}e ni{ta vi{e biti kao {toje bilo do sada: ni u Crkvi ni u dràvi. Ja znam da moram da

166

upirem jo{ usrdnije moj pogled k nebu, ka dragom Gospodu,jedinoj nadi i uzdanici moga spasewa i izbavqewa. Ja pre-dose}am da }e moj daqi ìvotni put do spasewa du{e bitivrlo teàk i usamqen, ali ga ne}u izbe}i i wega se odre}initi èlim da pokleknem pod ovim svojim. „Konec delokrasi“, kaè poslovica. Vide}emo kako }e, na kraju, pro}imnogi od onih koji se sile svojim poloàjem i ~inom premameni, a ne sile se i ne oruàju u Gospodu, a kako i {ta }u jauraditi za dobro Crkve i naroda. Ja znam da dok Vi prego-varate sa papom, jereticima i ekumenistima, kako je nedavnovi|eno i ~uveno u sredstvima javnog informisawa, ja radimi molim se Gospodu da i Vas i mene odrì na staziPravoslavqa i Svetosavqa.

Ipak, u mojoj du{i je, posle svega {to ste mi priredili,ostao gorak ukus nepravde, pre svega zato {to ste me {ikani-rali celog mog radnog sve{tenosluìteqskog veka, a to evo~inite ~ak i sada kada sam u penziji, ako i zanemarimo~iwenicu da nisam „pri~islen“ do sada ni jedom beograd-skom hramu, pod izgovorom zato {to se toliko “brinete zaCrkvu, nas sve{tenike i narod“, kada me je ve} mitropolitJovan „penzionisao“ preko no}i, takore}i za 24 ~asa po mojojostavci. Ja, opet, }utim i ne jadikujem na svome raspe}u. Vasi to moje }utawe vre|a, pogotovu ako i kada ne{to, kako bi[umadinci rekli prozborim, to do~ekate „na no`“.

Ja sam se i do sada borio protiv komunista kako u Crkvitako i u dràvi, a do sada su mi, uglavnom, pretili komu-nisti iz dràve, iako se sada javqaju optu`be i pretwe izCrkve. Napadi, dakle, opet i uglavnom od onih koji su komu-nisti~kog pedigrea, ro|eni od famoznih komunisti~kihprvoboraca, od onih iz na{e Crkve koji nisu izlazili izdvoraca svojih politi~kih qubimaca, koji biraju svojesaradnike, naj~e{}e po svom }efu, interesu i „licezratiju“,a ne Hristove satrudnike, i ne samo wih ve} i ~asne srpskeintelektualce, ne angaùjete po wihovim stvarnim zasluga-ma i moralnim kvalitetima. Javni novinski napadi Saborai Sinoda SPC kao povod mojih gorkih izjava.

@elim da Vam dokaèm da nije ta~na Va{a konstatacijada ja (prvo) javno napadam Crkvu i wene predstavnike prekonovina ili barem ona nije ta~na u svemu. Bilo je vi{e javnih

167

napada na mene pre toga, pa sam i ja morao da progovorim dane bih psihi~ki pukao. U tom smislu po|imo izvesnim hrono-lo{kim redom.

1) Napad mitropolita Jovana na mene zbog prekidapredstave Sveti Sava

Kaèm da sam prvi javni napad preko novina doìveokada sam, u ime Svetosavske stranke, organizovao demon-stracije protiv Bogohulne i skaredne predstave „SvetiSava“ od Sini{e Kova~evi}a, 30. maja 1990. godine predJugoslovenskim dramskim pozori{tem u Beogradu, i to uo~iTu|manovog ustoli~ewa u Zagrebu, i izveo ih bez ijednogincidenta i kapi prolivene krvi, o ~emu niko od Vas nijehteo da misli niti da me od silnih napada posle togaza{titi, iako sam ve}ini od Vas unapred, pre te drame predJDP, dostavio u celosti tekst ove drame, nekima sam tou~inio vi{e puta jer su mi kazali da su izgubili. O tomenije hteo da misli ni ~ovek koga smo u Bogosloviji zvali„svetac“ ({to dokazuje da sam sit svetaca koji „hode pozemqi“), „svetac“ koji je zamewivao obolelog Patrijarha,iako sam i wemu dostavio odnosni tekst drame, nego me jeèstoko osudio i napao, a podrào biv{eg semjeni{tarca iprikrivenog jezuitu, direktora Zeni~kog pozori{ta, koji jesa svojom trupom sastavqenom od Hrvata i muslimana do{ao,u Beograd da nam se „u brk“ nasmeje i ismeje sve {to nam jenajsvetije i najboqe u na{oj naciji.

Ne zaboravite da je to bilo uo~i Tu|manovog ustoli~ewa.âk se ovom sjemeni{tarcu, u ime Crkve, mitropolit Jovanizviwavao, iako tu akciju SPC nije izvodila, ve} ja saSvetosavcima. Ja sam tada, delom i zbog neodgovornog ipoltronskog postupawa nekoga ko je zamewivao PatrijarhaGermana, istrpio stra{nu kanonadu napada preko {tampe,sve dok Sinod nije, posle nekoliko dana, „promenio }urak“,shvatio pravu istinu, i osudio predstavu. Meni se niko zasve to nije ni izvinio, ni javno ni tajno, za te napade, amorao je ako je bio Hri{}anin i Svetosavac. I o tome }unapisati jednu kwigu, sa svim podacima. îwenicama i fak-tima.

168

Naime, kada se osnivala Svetosavska stranka, u martumesecu 1990. godine, zaduèn sam od strane ~asnika Strankeda traìm savet od mitropolita zagreba~ko - qubqanskogJovana, koji je tada zamewivao obolelog Patrijarha Germanao samom osnivawu Svetosavske stranke. To je onaj gospodinarhijerej koji je napustio svoju pastvu i predao je grabqivomvuku (Tu|manu) da je raspudi, a za uzvrat, umesto kaznera{~iwewa, dobio titulu od najvi{eg organa SPC da bude„mitropolit cele Italije“, a koji sada veli~a na veliko„svetog oca papu“, vrlo velikog zlo~inca pravoslavnih Srba,eda bi se domogao da bude ponovo unijatski mitropolitzagreba~ki i qubqanski, po{to je uni{tio najbogatijucrkvenu op{tinu SPC - Trst i zavadio wegove pravoslavnevernike. Napokon, to je onaj gospodin koji za sobom „vu~e“izvesnu „bratstvenicu“ Sneànu, koja ga, kako kaù, ~ak ipotpisuje, koju je protivno kanonski i protivustavno pred-loìo za „bratstvenika“ hrama Sv. Spiridona u Trstu.

Ovo zvawe bratstvenika za ènu nije nikome do sada dod-eqivano u SPC, ali se kod nas de{avaju svakoga dana ~uda,pa ne bi bilo ni ~udo ako „mitropolit Trsta i cele Italije“,po ugledu na protestante, jednog dana u skoroj budu}nostizaredi za sve{tenika ili episkopa „ènu sestru“ koju vodiza sobom svuda po svetu. Vi to ne vidite, jer ste izgubili vidda vidite sebe i svoje stale{ke kolege oko sebe, ali za torevnosno ~ujete i slu{ate {ta @arko govori i za{to takogovori kako govori. Kad bi @arko imao i vodio neku ènu sasobom, mislim da bi to videli i saznali za 24 sata.

Napokon, to je onaj gospodin, moj {kolski drug, koji je hteoda me ra{~ini zbog toga {to se toboè ja „bavim“ politikom,a ne on koji je hvalio Milo{evi}ev komunisti~ki ustavSrbije iz 1998. godine kao najboqi i najdemokratskiji usvetu. Me|utim, nije mu se dalo da tu zlu voqu protiv menesprovede u delo, nego je to nedelo ostavio u „amanet“ svomenasledniku i tutnuo mu taj „vru}i krompir“ u ruke. âk mi jeon usmeno odobrio da moèmo da osnujemo Svetosavskustranku i u tom smislu jo{ traìo neki Du~i}ev program daga ugradimo u program na{e Stranke, da bi, samo nekolikodana posle toga, dobio od nekoga (od koga nego od svojih nal-ogodavaca) „doma}i zadatak“ da me spre~i u ostvarewu na{eg

169

dogovora. Stoga je po~eo da mi preti da }e me ra{~initi, akose osnuje Svetosavska stranka, kao da on, ili bilo ko uCrkvi, odlu~uje o tome da li }e se i koja stranka i pokretosnovati, a ne politi~ki faktori u dràvi, suprotno svojojranije datoj re~i i usmenom „blagoslovu“ da to moèmou~initi. Me|utim, ja nisam trska koju vetar duva na svakustranu kako wemu padne na pamet, ve} sve{tenik od karak-tera i moralnog dostojanstva. Odgovorio sam mu da on moèda me ra{~ini kad ho}e, ~ak i sada, budu}i da su i svetomocu Nikolaju prvo oduzeli ~in, pa mu ubrzo posle togavratili, ali bi, ako mene ra{~ini, trebalo da se zamisli osvojoj budu}nosti: da se i wemu moè desiti ra{~iwewe, poSpasiteqevoj zapovesti: „svi koji se ma{e za no`, od noà}e i poginuti“ (Mt. 26, 52). Na to mi je on osorno odgovorio:„Nemoj ti da uobraàva{ da si sveti Nikolaj“. I ja sam quti-to odgovorio: „Ja i ne pomi{qam da sebe izjedna~avam sasvetiteqem, iako bih èleo da to budem, ali nemojte ni Vida uobraàvate da ste vaseqenski patrijarh ili „bezgre{nirimski papa„, koji ne postoji u Pravoslavnoj crkvi, iakodelate u wegovom dominionu“.

2) Drugi javni novinski napad sam doìveo odSvetog arhijerejskog Sabora 1991. godine

Posle tog osnivawa Svetosavske stranke, drugo javnosaop{tewe protiv mene izdao je, niko drugi ve} Svetogarhijerejski sabor posle svog redovnog zasedawa u Pe}kojpatrijar{iji, maja 1991. godine, i to je pompezno objavqeno„na sva zvona“, naro~ito pompezno preko Politike, a onda iu svim drugim va`nijim dnevnim listovima To Saop{tewe jenapisao i obrazloìo mitropolit Amfilohije, a saop{teweje doturio i senzacionali-sti~ki obradio kao udarnu iglavnu dnevnu vest sa Sabora, ~ije zasedawe je pratio udbindou{nik - Dragan Haxi Anti}, miqenik tada{weg ocaFilareta i episkopa ba~kog, kao i mnogih drugih arhijerejaSPC, koga su, pre toga, DB-ovci, uz pomo} wihovih dou{nikau SPC, ubacili u Uredni{tvo Pravoslavqa na moje mesto, amene otuda najurili, da bi ovaj, zajedno sa jo{ jednimepiskopom, pripremio personalne promene u SPC.

170

Ovo Saop{tewe Sabora je bilo izdato u dnevno - poli-ti~ke svrhe i pod bombastim, senzacionalisti~kimnaslovom: „Sveti arhijerejski sabor protiv delatnosti pro-tojereja dr @arka Gavrilovi}a i osnivawa Srpske sve-tosavske stranke!“ Pre toga mene niko nije zvao na saveto-vawe da ne osnivam Stranku, iako je, kasnije, „moj nadle`niarhijerej“ napisao optu`nicu protiv mene, kao da je crkveno-sudski tuìlac a ne arhijerej, {to je kanonski i zakonskinedopustivo, navode}i protiv mene ~ak i kanon koji seuop{te ne moè primeniti na mene, kao da sam ja, toboè,„napustio sve{teni~ku slu`bu i oti{ao da se zaposlim kodnekog politi~kog mo}nika“, a ja sam „voqom mitropolitaTrsta i cele Italije“ udaqen sa parohije, istina po mojojmolbi, jer me niko nije hteo da za{titi od nekih sve{tenika– najamnika. Tom prilikom mi je Wegova Svetost zapretiora{~iwewem koje jo{ uvek nije ostvario, jer su me sve{teni-ci branili.

Istina, ja sam osnivawem Svetosavske stranke kaoPokreta za duhovnu obnovu, pristao dobrovoqno da se`rtvujem za spas Svetosavqa i srpskog naroda, u{ao u muqi ìvo politi~ko blato, pristao da se, u interesu naroda iCrkve, blatim i kaquàm u prqavoj vodi komunisti~kepolitike, kojoj ja nisam bio dorastao, da me napadaju kako[e{eq, kome sam dete krstio, tako i drugi komunista izvanCrkve i u Crkvi. âk sam, u tom smislu, pisao WegovojSvetosti pismo za jednog julovca koji je primqen da radi uPatrijar{iji po~etkom devedesetih godina.

Ja sam, Gospodo Arhijereji i tada, zbog ovog Va{eg neo-pravdanog i nepotrebnog saop{tewa, istinski crveneo predmojim prijateqima i srodnicima, a Vi ste se, bez imalogriè savesti, radovali, ~ime ste sluìli tada{wim komu-nistima na vlasti i u opoziciji, koji su se preru{ili, kaoJakov u Isava, iz ruha komunisti~kog u ruho socijalisti~ko idemokratsko, i tako po~eli drugu neokomunisti~ku vla-davinu me|u Srbima, kao i DOS {to je nastavio tre}u neoko-munisti~ku vladavinu pod vidom demokratije. Jo{ mi je uìvom se}awu 5. jul 1999. godine, kada je biv{i komunista[e{eq, na sastanku u Patrijar{iji, gde su se sastali„glavari srpskog naroda“, traìo od patrijarha Pavla da me

171

ra{~ini zbog „bavqewa politikom“, pri ~emu je pokojniepiskop Stefan, koji je bio prisutan tom razgovoru i kogasam na{ao u svom tajnom Dosijeu kao dou{nika DBpotvr|ivao: „U pravu je [e{eq! Za sve je [e{eq u pravu!“[e{eq je kasnije imao aktivnog udela u izboru Filareta zaepiskopa, a ovaj mu se oduìo time {to mu je u Mile{evuklao i pekao jagawce uz âsni post. îji je to nalog da setako postupa prema meni, i zar i takvo mi{qewe nije,tako|e, bavqewe politikom, onom komunisti~kom, ne srp-skom pravoslavno-svetosavskom niti demokratskom.

Znano Vam je, tako|e, da niko iz na{e Crkve nije protesto-vao protiv osnivawa Demohri{}anske stranke, koja je zanaziv svoje stranke uzela ime na{eg Gospoda, ~ak predsed-nik te stranke je „rado vi|en gost u Patrijar{iji“ ali ste sezato, èstoko i slo`no, obru{ili javno na mene i protiv nassirih u Svetosavskoj stranci, {to smo za ime Stranke uzeliime na{eg najve}eg svetiteqa. Ja bih rekao da ste Vi to~inili samo zato {to iza sebe nismo imali komunisti~kemo}nike, ili ste Vi dobili nalog „s vi{e“ za takvo Va{epona{awe. Kamo lepe Va{e i na{e sre}e da danas imamo, navlasti ili pri vlasti, takvu jednu stranku, sa takvim pro-gramom duhovne i materijalne obnove kakav je na{, sa takvim~asnicima, kako ste nas u jednom svom aktu nazvali, kakvismo mi doista i bili i jesmo, o ~emu mi je, 1991. godine, pripovratku sa politi~kog skupa iz manastira Gra~anice, li~nopriznao mitropolit Amfilohije slede}im re~ima: „Sada tekuvi|am, o~e @arko, da je tvoje prisustvo neophodno u opozi-ciji“.

Pa, znano je svima da Vi niste nikada, ni javno ni tajno,koliko je meni poznato, osudili komunisti~ke sve{tenike,ni bezbo`ne, satanisti~ke politi~are, niti stranke kakvesu: KPJ, SKJ, SPS, JUL koje su “okrvavile svoje ruke o srps-ki narod do ramena”, ni mnoge stranke na vlasti i utada{woj i sada{woj srpskoj „opoziciji“. Niti ste ma kadaosudili ni jednog komunisti~kog sve{tenika u Udruèwukoji su otvoreno radili protiv na{e Crkve i episkopata; paniste osudili ni jednog udba{kog dou{nika u mantiji iliizvan mantije, u sve{teni~kom udruèwu ili izvan wega; paVi niste osudili udba{a Krstu Lekovi}a koji nije izlazio

172

iz Patrijar{ije, ve} je tamo vrbovao agente koji i sadarovare u Patrijar{iji protiv interesa na{e Crkve.Naprotiv, Vi ste ih, kao i Va{i prethodnici na vlasti, ~aki odlikovali ~inovima protojereja i naprsnim krstom , zah-valnicama, ru~kovima, pozdravima i do~ecima za „revnosnuslu`bu komunistima“, a ne za revnosnu „slu`bu Bogu i svomnarodu“, budu}i da su sluìli |avolu (Brozu i komunisti~kojpartiji). Tako su, na primer, dobili protske ~inove inaprsne krstove sve{tenici komunisti: Milan Smiqani},Ratko Jeli}, Krsta Bijelac, Karamantijevi}, Beli \or|evi},Milovan Tiosavqevi} i mnogi drugi „~ija imena Ti sam zna{Gospode!“

3) Tre}i èstok, la`no motivisan novinski napaddoìveo sam u tzv Saop{tewu Svetog arh. sinodaSPC, nepotpisanom, nezavedeno i nepe~atiranom

Ja sam dao intervju „Ju info kanalu“ o incestu, iznev{inau~ne podatke o tom problemu, dodav{i da se jedno glu-vonemo dete, po svetskim medicinskim statistikama, kodJevreja (kod kojih je incest vrlo prisutan), rodi na 500ro|ene dece, kao i to da su Jevreji skloni incestu iz èqeda zadrè imetak u svojoj ku}i. Napali su prvo Jevreji,ta~nije izraelski ambasador u Beogradu i g. AleksandarSinger, javno preko {tampe, a onda Svilanovi} i kompanije,kojima sam adekvatno odgovorio, kome orkestru sepridruìo i episkop ba~ki, odnosno Sveti arhijerejskisinod SPC, svojim nekim Saop{tewem koje nije zavedeno,potpisano ni pe~atirano, koje je, po mom sudu i razumevawu,la`no i podmetnuto. To Saop{tene, koliko je meni poznato jesamovlasno dao u javnost famozni i doìvotni „{ef“ Crkve,siva eminencija srpskog Patrijarha, kome je Sabor zabraw-ivao da se toliko vrzma po Beogradu, Patrijarha koga je,zajedno sa Draganom Haxi Anti}em i drugim, izabrao,name{tawem ceduqica, koje je otvarao pokojni Antonije\ur|evi}. On, pokojni Antonije \ur|evi}, mi je li~no, predjednim sve{tenikom i jednim monahom, ispri~ao kako jeizabrao jednu ceduqicu na kojoj je pisalo ime sada{weg

173

Patrijarha. Upitao sam ga: [ta je bilo sa ostalim dvemaceduqicama, jeste li ih otvorili? - Ne, nismo, odgovorio jeo. Antonije. Pa gde su one oti{le? priupitao sam ga. Odneoih je episkop Irinej u Novi Sad, odgovorio mi je pokojni~estiti monah Antonije.

Taj episkop, koji vodi starog Patrijarha da potpi{e zajed-no sa wim Dejtonsku vizu Slobodanu Milo{evi}u, bez znawai odobrewa Sinoda, iako nije bio u to vreme sinodalac, paposle Sabor poni{tava Patrijarhov potpis, a nijedan od wihne podnose ostavke; taj episkop koji u [ambezijuneovla{}eno potpisuje saglasnost na{e Crkve da se celasrpska dijaspora ustupi pod jurisdikciju Vaseqenskompatrijarhu, pa mu Sabor posle poni{tava potpis, a on ne pod-nosi ostavku; taj episkop koji vodio Patrijarha pre neku god-inu, zajedno sa episkopom Filaretom, opet bez znawa iodobrewa Sinoda, na proslavu famoznog komunisti~kogpraznika (29. novembra), koji je izmi{qen kao om~a o vratucelog srpskog naroda; taj episkop koji sada vodineovla{}ene, bez oficijelne odluke Sabora i Sinoda, pre-govore sa Vatikanom, ponekad sa drugim episkopom, ponekadsam, a da ne podnosi, koliko ~ujem, Sinodu nikakav pismeniizve{tajo tome {ta je i kome obe}ao i u ime koga je obe}ao;taj episkop koji je, kao dekan Bogoslovskog fakulteta 1994.godine, mene izbacio sa Fakulteta, u mome odsustvu, iako mije sam rekao da ne}e re{avati moju ostavku na Fakultetu bezmoga prisustva, jer me je, moj „{kolski drug“ - mitropolitJovan Pavlovi}, zaduìo da pripremim proslavu generacijebogoslova iz 1954. godine u manastiru Rakovici i dobijemsaglasnost za to od tada{weg mudrog patrijarha Germana;kasnije sam, iz mog Tajnog dosijea, saznao kako je i od koga ovamoja ostavka usvojena i o tome sam podneo iscrpan izve{tajSvetom arh. sinodu; taj episkop koji je, kao monah, pret-postavqam, trebalo da bude suzdràn u vezi razvoda mogabraka, koga je UDBA razorila, jer on vaqda ne zna ni{ta obra~nom ìvotu, mo`da o nekom drugom zna, uprkos tome {toje Crkveni sud razveo moj brak krivicom moje biv{e supruge,a on me iza le|a optuìvao i napadao; taj episkop je mojve~iti „an|eo ~uvar“, pa je, u tom svojstvu, i samovlasno, pomom mi{qewu, u ime Sinoda, napisao „Sinodsko

174

saop{tewe“, u nameri da me javno izbruka, bez ikakvihposledica po sebe, ne samo za ovo Saop{tewe nego i za mnogedruge krivotvorne radwe o kojima }e se tek ~uti, kako biudovoqio zahtevu jevrejskog lobija koji je u Novom Sadu staoiza wega u sukobu sa ânkom, pod uslovom da Sinod izdatakvo Saop{tewe protiv mene, jer ga i „govor wegov izdaje“(Mk 14, 70).

Ta~nije, stil Saop{tewa koji se pripisuje Sinodu,ra~unam, nije izdao niti ga saop{tio Sinod, jer nije zave-deno, pe~atirano niti potpisano. Wega je pisao, kao i ~estodo sada, nezaobilazni episkop ba~ki. Negirao sam auten-ti~nost takvog Saop{tewa, ali se niko iz Sinoda nijeoglasio i to demantovao, pa ne znam {ta je istina, a dotleimam pravo da sumwam i sumwom svojom nadokna|ujem istinu.Pismeno sam pozivao episkopa Irineja Bulovi}a da rasprav-imo tu nedoumicu oko ovog Saop{tewa, no on me je, iako mi jeobe}ao da }emo se videti u Beogradu, u tome obmanuo.

4) êtvrti javni napad sam doìveo od episkopa Atanasija Rakite

Ovaj javni napad protiv mene izneo je episkop AtanasijeRakita preko TV Bra}a Kari}, uo~i Boì}a, ta~nije 6. janu-ara 2002. godine, vaqda kao „Boì}nu ~estitku“ meni, komesam pisao pismo o tome i traìo da se nas dvojica vidimokako bih zatraìo od wega javno izviwewe preko iste tele-vizije. No, umesto vi|ewa i dogovora on mi je poslao pismenoizviwewe, a sastanak izbegao, iako ga je obe}ao. Hvala mu ina tome, iako bi boqe i hri{}anskije bilo da me je „oprao“ iopravdao na istoj televiziji na kojoj me je kao episkop izbla-tio. I to je bilo u vezi izvikanog intervjua o incestu, opet ion da bi udovoqio jevrejskom lobiju koji apsolutno vladakod nas. [aka vukova predvodi milione srpskih „ov~ica“.

5) Va{e posledwe pismo je meni ozbiqna pretwa

I ovo sada{we pismo Svetog arh. sinoda, koje je potpisao,verujem moj prijateq - mitropolit Amfilohije, a zajedno gasro~io sa episkopom ba~kim, jer se u wemu govori o

175

„neka`wenom napadawu nadle`nog arhijereja“, {to jeomiqena fraza toga episkopa, jeste u tonu ranijih pretwi izastra{ivawa. Ni strah ni zastra{ivawe ovde nerazre{avaju na{e nesporazume, ve} samo iskren i otvorenrazgovor na dobro Crkve i naroda. Uostalom, mene nikonikada nije pozivao na takav iskren razgovor, nego su tobile vi{e pretwe i ucene, na koje sam ja vrlo osetqiv iprema wima neustra{iv.

Za to bih vi{e voleo da me je neko od drugih arhijerejapozivao na razgovor, po{to moj „nadle`ni arhijerej“ ne}e ~akni da me blagoslovi; bri{e moje ime ako me kolege predvideza bogosluèwe sa wim, vra}a mi poklowene kwige s posve-tom, kakav je bio slu~aj sa kwigama: Srpski posnipravoslavni kuvara i Slovarice, zajedno sa pismom, {to segrani~i, najblaè re~eno, sa neukusom i nevaspitawem, dane kaèm teù re~; odmahuje rukom kad me vidi da mu pri-lazim za blagoslov, {to je kanonski i hri{}anski nedopus-tivo i gre{no, jer èli da mi sudi i bez suda, da me stavqana stub srama i bez utvr|ene krivice, ~ak i da mi ne kaèkoja je moja krivica; poziva mene na „saslu{awe“ zbogtobo`wih optu`bi Ace Singera i jevrejske op{tine {to seborim da oni ponovo ne razapiwu Hrista u srpskom narodu,{to su u~inili sa NATO bombardovawem Srbije i Srba 1999.godine, kao i sada {to su ostvarili svoje vladawe i uSrbiji, pa i u Crkvi. A „moj nadle`ni arhijerej“ dobija od wihvisoko odlikovawe i govori da smo, zajedno sa Jevrejima„ostatak zaklanog naroda“. Da li to odlikovawe on dobija{to je mene, tzv Saop{tewem sinoda javno izbrukao ili za to{to je ~inio sve po zahtevu jevrejskog lobija, ~ak i ono {toje suprotno interesima srpskog naroda, ja to ne znam. Pa,umesto da me za{titi od fariseja i talmudista kao svogsve{tenika, on me poziva na razgovor i dobija od Judeja zato wihovo odlikovawe. A odlikovawe ne dobija od Jevrejaniko za to {to sluì Hristu nego antihristu.To }e odliko-vawe morati neko da odgonetne u bliskoj budu}nosti.Odlikovawe od Jevreja nije dobio ~ak ni sveti VladikajNikolaj ì~ki koji je spasavao Jevreje od fa{isti~kog ubi-jawa, ve} samo grdwe, borbu i nipoda{tavawe. Za to me i~udi {to episkop ba~ki zahteva od mene da mazohisti~ki

176

po{tujem takvo pona{awe „mog nadle`nog arhijereja“, slepoi bez ikakvog pogovora. Odlikovawa komunista Ordenom, apretwe kaznom dobrim sve{tenicima.

Vi, ~ak i sada, odlikujete Ordenom Svetog Save prvogreda biv{e ili sada{we komuniste, koji su ukradenom odnaroda mukom kupili od Vas ovaj Orden, kao oprosnicu uinkvizitorskoj Rimokatoli~koj crkvi. Ukoliko èlite moguVam navesti sve koga ste odlikovali, sve od komunista,homoseksualaca, narodnih neprijateqa, a nas koji smo bilii ostali verni Bogu i svom narodu, pa kroz to i Crkvi i Vama,koji smo bili oduvek na wihovom tapetu zbog revnosnogsluèwa svojoj Crkvi i narodu, pa i sada smo u tom sluèwui u tom trendu, pretite da kaznite, ako nas ve} niste do sadakaznili.

Svaka Vam ~ast!? Dade Vam se velika vlast, ali „ni~ijanije gorela do zore!“ Pa kaznite nas, {ta ~ekate, jer namtime pomaète da se spasemo, a sebi potpisujete osudu u dru-gom svetu, ako ne i u ovom.

m) Moj problem za Vas je „moj o{tar jezik“

Mogao bih Vam izneti sijaset dokaza o tome ko se vi{ebavi politikom u Crkvi: Vi ili ja. Moja je nezgoda u tome {tosam obi~an sve{tenik, a mnogi me|u Vama misle da su bez-gre{ne rimske pape, da je Vama dozvoqeno sve, a nama,odnosno meni ni{ta, pa ni da se branim istupawem u javnos-ti. Vi moète da govorite sve i sva{ta, ~ak me|u Vama ima ionih kojima su ispiti na Bogoslovskom fakultetu pok-loweni Patrijarhovim „dekretom“, ~ime je sam PoglavarCrkve degradirao sve nas koji smo s mukom i trudom u~ili izavr{ili Bogoslovski fakultet, pa stoga neki od wih danasne bi mogli ~ak da budu pastiri ovaca, a kamoli slovesnogHristovog stada, koje olako napu{taju pred grabqivimvukovima, koriste}i ih samo za „muù i striù vune“, a maloga duhovno hrane}i i prosve}uju}i.

I umesto da povedete ra~una da najboqe sve{teno-sluìteqe postavqate na najodgovornija mesta; da zaverou~iteqe birate u~ene i moralne teologe, Vi biratebezli~ne i bezimene vernike i studente teologije, koje

177

dosovska vlast }u{a po upravnim odborima televizije,obrazovnim ustanovama i po „buxacima {kola“, ~ime i daqesrozavate vrednost veronauke i ugled verou~iteqa, ono {tosu decenijama ~inili komunisti. Vi, sa mawim brojem ~asnih,vrednih i agilnih verou~iteqa, postavqate na te vrlova`ne poloàje u sada{wem momentu sve i sva{ta, kakobiste i ovo malo preostale dece izgubili i podarili sekta-ma i rimokatoli~koj beskrupuloznoj propagandi. A moralibismo to malo {ansi koristiti odli~nim verou~iteqima davratimo poquqano poverewe u Crkvu, jerarhiju, u Srpstvo,kako bismo ovo malo dece vratili na pravi put ka Hristu.Ovako je dovoqno da neko bude prijateq episkopovog pri-jateqa pa da, bez kvalifikacija, znawa i morala, postaneverou~iteq. Meni, koji ima obrazovawe koje mnogi od Vasnemaju, ne dopu{tate da pri|em mikrofonu, u~ionici gde sudeca, da im prenesem svoje bogato iskustvo, iako pi{em, bezla`ne skromnosti, uspe{ne kwige ba{ za decu. Zar to nijekomunisti~ka praksa: nepoèqne treba ignorisati iodstraniti od sebe, jer mogu biti o~evici nedoli~nogìvqewa odgovornih mo}nika u Crkvi.

Zamerate mi na „o{trom jeziku“, a on je sasvim blag u odno-su na situaciju u kojoj se nalazimo i u odnosu na re~i GospodaHrista (Mt 23 glava), na jezik sv. Proroka Ilije tesvi}anina,sv. Jovana Krstiteqa, sv. Jovana Zlatousta i mnogi drugihsvetiteqa. U odnosu na ove duhovne velikane moje re~iprekora Vama su blage, miluju}e, a ne paraju}i.

Ovako, muslimani Vam prevode Srbe u islam (vid.Politiku od 2. oktobra 2003. godine, str. A4: „Skandaloznazbivawa na planini Ozren: Srbe teraju u islam“) ili da Vammuxahedini isteruju Srbe iz Bosne (v. ^lanak „Napetost okoMaglaja: Muxahedini isteruju Srbe“, Politika, br. 32296,Beograd, 4. oktobra 2003. godine, str. A2); Hrvati Vampokr{tavaju na hiqade srpske, pravoslavne dece; sekta{iVam odvode ogroman broj dece iz pravoslavqa u sekte; droga,koju uglavnom dileruju [iptari uz pomo} „Crnogoraca“, ubijana stotine i hiqade na{e dece koja ìve u bezna|u;nemoralan na~in ìvota omladine, koja ìvi u moralnomvakuumu, uzima svoj danak bez krvi; uz to sida, koja carujenajvi{e na Balkanu posle Afrike ba{ na tlu srpskog naro-

178

da, kosi svoje `rtve; pa, onda, klanica srpske nero|ene decekoja se obavqa po porodili{tima i aku{erskim i privatnimklinikama, uzima svoj krvav danak u srpskom narodu i kosikosom smrti stotinama hiqada nero|ene srpske dece. A Vi}utite i ne protestujete protiv ovih zala. Bojite seSoro{ovih organizacija, me|unarodne veze pedofila ihomoseksualaca, kompromitovanih i la`nih zagovornikaqudskih prava, ne gledaju}i na Gospoda Hrista i wegovamerila. ]utite i ne ~uje Vam se ni glas otpora kao da steonemeli, zbuweni, zate~eni ovim ~udima, ne~im hipnotisaniili u}utkani.

n) Gde su Vam episkopi i sve{tenici?

Doista, Gospodo Arhijereji iz Svetog arh. sinoda: Gde suVam vladike i sve{tenici da se bore protiv svih zala kojasu skolila na{u Crkvu i narod sa svih strana?! Za{to stenedopustivo pasivizirali Crkvu: episkope i sve{tenike,~esto pod la`nom mimikrijom da se sve{tena lica ne smejuda bave politikom, a Vi se wome intenzivno bavite, kao isvi drugi: fratri i hoxe, prelati i muftije, pape i ajato-lasi, i to se bavite lukavom, podmuklom i prepredenompolitikom, kojoj ja, priznajem, nisam dorastao. âk i kad sebavite politikom, ~inite to naj~e{}e nespretno, smu{eno,jadno i, uglavnom, na {tetu pravoslavqa i vernog srpskognaroda. U tom ciqu Vi zabrawujete sve{tenicima da mogu ismeju, bez Va{eg blagoslova, davati javne izjave, u za{titivitalnih interesa svog pravoslavnog naroda, dok drugi pona{em narodu (sekte, muxahedini i rimokatoli~ka crkva)vr{qaju na sve strane. Tako Vam rimokatolici (Hrvati)zabrawuju da proglasite svetom Fru{ku Goru, a Poglavarna{e Crkve se naprasno „politi~ki“ razboleo od te{ke i„neizle~ive“ bolesti, pa ide u Vrwa~ku Bawu na „zasluènii miran odmor“ po{to nije osvetio tre}u Svetu Goru u svetu.To zna~i da se Vi bavite propalom, nemu{tom i nezamera-ju}om politikom, dakle onom najcrwom, najpasivisti~kijom inajpogubnijom po srpski pravoslavni narod kao da to ~initeu nameri da nam neprijateqi mogu mirno zavoditi decu,odvoditi ih u sekte, rimokatolici pokr{tavati, mafija{i

179

drogirati, muxahedini sunetiti, premla}ivati i ubijati, ami da to ne smemo ni primetiti, a kamo li glas protestapustiti bez Va{eg blagoslova. Zalaète se za to da ne smemoni{ta progovoriti o nacionalnim i verskim jadima koja namna{a „bra}a“ po vrstama veroispovesti - rimokatoli~ke imuslimanske - ~ine, niti da se bavimo „verskim i nacional-nim prosve}ivawem“ svoga naroda, da pou~avamo pastvu nasvakom mestu, pa i na ulici, televiziji, radiju, politi~komskupu, za {to smo svi mi sve{tenosluìteqi odgovarni presvega svojom zakletvom, u~ewem, save{}u pred samimGospodom Bogom i Svetim Savom, a ne toliko pred Vama ilipred sobom, koji smo gre{ni i tro{ni kao i sve ovoze-maqsko.

Zato su nam episkopi zabavqeni ~ulnim uìvawima zajed-no sa sve{tenicima, pa nam je sve{tenstvo do te merepasivno za versku edukaciju naroda i moralno pregnu}e svogìvota, {to je nedopustivo, ali za to vrlo aktivno za sti-cawe materijalnih dobara i ~ulnih zadovoqstava, te na{epropuste ve{to koriste rimokatolici, muxahedini, sekta{ida se, kao orlovi, s jate sa Istoka i Zapada na duhovnupusto{ u srpskom narodu, po re~ima samog Gospoda: „gde jetrup, onde }e se i orlovi okupiti“ (Mt 24, 27).

Umesto da se svi, kao jedan, aktivno borimo za Hrista,Crkvu i pastvu, jer pripadamo Borbenoj, a ne Slavqeni~kojcrkvi, da se javno i tajno dogovaramo protiv zala koja susna{la srpski narod sa svih strana, Vi }utite ili imatepogre{ne savetnike ili ih uop{te nemate; zabrawujetesve{tenicima da rade na verskoj i nacionalnoj wivi, ~asnepravoslavne intelektualce zaobilazite ili ih samoprizivate kada ste u neko potrebi, a tu|e intelektualcedo~ekujete „na noge“ i sa pompom; odvajate versko odnacionalnog, pa je stoga srpski narod, naro~ito sve{tenalica, raskomadan, razdeqen na verski „odsek“ i nacionalno;suprotno Svetom Savi koji je ove prividne suprotnostipomirio Svetosavqem; ili se me|usobno prepirete naVa{im saborima i „ episkopskim konferencijama“, koji steizraz primili od Vatikana, vode}i uglavnom ra~una o svom„staleù“ i li~nim interesima, a ne o op{tim, zajedni~kiminteresima srpskog naroda.

180

Tako vam neokomunisti ne vra}aju imovinu koju su wihovio~evi oteli od Crkve, niti se Vi za to borite, a Vi nematenovca da isplatite radnike u Patrijar{iji i na Fakultetu.I dok mnogi sve{tenici u penziji ìve u krajwoj bedi, dotlese mnogi drugi, tzv aktivni sve{tenosluìteqi, odajumaterijalizmu, rasko{i, ako ne i nemoralu, ~ak se ponekibave i kriminalom, prodaju radna mesta, finansijski poslu-ju haoti~no neodgovorno i kriminalno u Crkvi, sa malim bro-jem ~asnih izuzetaka. Pa se zbog toga de{avaju ~este kra|e,koje neki od Vas zata{kavaju, prodaja i prisvajawe tu|ihparohija, o ~emu se }uti u Crkvi, a sve to prolazi neka`wenood Vas, kakav je slu~aj sa proneverom novca za gradwu HramaSvetom Savi, prikupqawa humanitarne pomo}i i tomesli~no. Suprotno svemu tome, Vi za to pretite ka`wavawemmeni koji nikakvo nedelo nije u~inio, nije se ogre{io okanone Crkve, nije ukrao ni~iju leptu. No, i to eventualnoka`-wavawe bi, mo`da, bilo na spasewe moje du{e, jer namje Gospod poru~io:„Blaèni ste kad vas sramote...“(Mt 5, 11).No, {ta }ete Vi za Va{e du{e?! îme }ete se Vi spasti?

o) Homoseksualci su ophrvali vrhove Crkve Boìjei na{e dràve

Mnogi prvojerarsi ne vode pravilnu „kadrovsku politiku“,pa biraju nestru~ne, nesposobne, servilne, nepo{tene i sebiposlu{ne li~nosti, ~ak i antisrpski raspoloène umestostru~ne i po{tene, Bogu i Crkvi odane, narodu i tradicijiverne. âk ~esto birate najnedostojnije za arhijereje, sve „povoqi Boìjoj i nadahnu}u Svetog Duha“, kao {to ste, naprimer, izabrali za episkope, moralno izopa~ene koje akone znate koji su ja Vam ih imenovati.

Umesto da opomiwete i ka`wavate takve kako ne bisabla`wavali verne, Vi te afere zata{kavate, a menipretite ka`wavawem; da im sudite po crkvenom zakonu, a Viih amnestirate. Bojim se da }ete takvom praksom, kakostvari stoje, morati u skoroj budu}nosti da pla}ate, kao {toto ~ini Rimokatoli~ka crkva, milione dolara, kako bistezata{kavali homoseksualne i pedofilske afera svojih„odanih i dragih slu`benika“. A na pomolu se ve} priprema

181

jedna velika afera koja }e, ako se pomoli u javnosti, uzdr-mati i same temeqe na{e Crkve zbog uquqkanosti, samod-ovoqnosti i otu|enosti ve}ine episkopa od Hrista Gospoda.Pitam se za{to je na{ narod iskovao poslovicu: „Boqe jespre~iti nego le~iti“?

Ako ka`wavate sve{tenike prequbnike, {to treba~initi ako su krivi, morali biste, pre toga, ka`wavatiepiskope homoseksualce, biseksualce i pedofile. Suprotnotome, Vi ~ekate da gra|anski, bezbo`ni sudovi, koji jo{ uveknisu prijateqi Crkve, sankcioni{u greh umesto Vas za kojiste Vi pozvani da ga ìgo{ete i za koji imate sve pravneinstrumente u svojim rukama (kanone, Krivi~na pravila,Postupak za crkvene sudove, Sabor i drugo pravo sankcioni-sawa) da osudite, u smislu poslovice: „brigo moja - pre|i nadrugoga“. Vi se pla{ite da to u~inite od dreke homoseksu-alaca, na{ih i stranih odbora za qudska prava, raznihSowa Biserko, a zaboravqate da se „Bogu treba pokoravative}ma nego qudima“ (D. ap. 5, 29). Korov se ~upa iz wive navreme, dok nije obuzeo celu wivu, jer }e se onda, kada sepro{iri i bolest metastazira, morati ~upati i usev sakorovom. Kako }e vernici teìti da budu ispravni i moral-ni, ako prvojerarsi to nisu? Zar oni koji sabla`wavaju drugenisu osu|eni samim Gospodom na ve~nu propast. Onima kojisabla`wavaju druge je rekao: „Boqe bi mu bilo da mu sevodeni~ki kamen obesi o vrat i da ga bace u more, nego dasablazni jednoga od ovih malih“ (Lk 17, 2). Pogotovu ako je tosve{tenosluìteq. Raspolaèm sa pismima u kojima mi verniciiznose detaqe i imena takvih koji sabla`wavaju svoju pastvu.

Vi prema takvim nastranim osobama u Va{im redovimauop{te ne primewujete kaznenu politiku, ~ime dozvoqavateda se to zlo jo{ vi{e {iri i obuzima i potresa same temeqeosnove duhovnosti na{eg naroda i temeqe Crkve, ali Vizato samo meni pretite ka`wavawem, pod motivacijom da jajavno i „preko novina“ napadam Vas arhijereje, {to ne stoji.Prvo sam Vam pisao bolne stvari koje su se sklup~ale u mojojdu{i oko verskih i nacionalnih problema dana{wice, uèli da me neko ~uje i ne{to preduzme, kako bismo podelilite{ko}e i do{li do {to boqih re{ewa. Pa kad niste uop{tereagovali pisao sam i govorio javno, otvoreno i odgovorno i

182

o svim drugim negativnostima u na{oj Crkvi, kojima tu nijemesto da se de{avaju. No, Vi niste za to ni{ta hajali, ili sebarem meni ~inilo da ste ravnodu{ni prema zlu koje je zade-silo na{ blago~estivi narod.

Vama kao da je svejedno {to su episkopi takvi, pa {tititejedni druge i kad ste u pravu i kad niste, a mene zdruèno iunisono napadate i kad ste u pravu i kada niste u pravu.Stoga sam prinu|en da odsada po~nem otvorenije da se bra-nim, a Vi }ete i to shvatiti kao moju kritiku i osu|ivaweVas, iako je evidentno da nam stawe u Crkvi i dràvi, zbognerada, nemorala, kra|e, sekti, razbijawa srpskog pravo-slavnog biolo{kog tkiva, nije dobro, nespojivo je sa HristomGospodom. Kada bih mogao i sebe bih zbog svega ovoga grizao,i sebe samog bih napadao i busao se u prsa, posipao sepepelom po glavi i ridao iz sveg glasa zbog svega {to jetrulo u dràvi Srbiji i zatravqenoj Hristovoj crkvi.

p) Va{a merila pravde cede komarca, a pro`diru kamilu (Mt 23, 24)

Ja sam i onda, u po~etku svoje sve{teni~ke slu`be, kao isada, imao iste ili pribli`no iste nacionalne i politi~kestavove, samo sada malo zrelije, oformqenije i rafini-ranije, za razliku od ve}ine crkvenih velikodostojnika kojisu, svoj stavove mewali zavisno od garniture politi~arakoja je na vlasti, se permanentno bavili propalom komu-nisti~kom politikom, u sakom slu~aju vi{e nego ja, prome-nili dosta svojih „programa i miqenika na vlasti“, biliprvo uz Broza, pa onda uz Milo{evi}a, pa im brzo okrenulile|a i pri{li sada DOS-u, iako iz Milo{evi}evog dvorca-rezidencije nisu, takore}i, izlazili ni no}u ni dawu, zabo-ravqaju}i narodnu mudrost koja kaè: „niti hvali Erakaniti kudi Petaka, oba su brata jednaka“. âk i kada je Sinodtraìo neopozivu ostavku Milo{evi}a, predose}aju}i ratnestrahote NATO bombardovawa, morao je da reterira? Za{to,ako ne ucenom, zbog nedoli~nog ìvota pojedinaca u Crkvi?!

U tom kontekstu, ponavqam, setite se da su patrijarhPavle i episkop Irinej Bulovi} potpisali SlobodanuMilo{evi}u „vizu“ za Dejton, bez znawa i odobrewa Sinoda,

183

pa je posle Sabor te potpise poni{tio, a oni nisu podneliostavke na svoje poloàje, na {to ih je morala obavezivatisavest i moralni integritet li~nosti i bez primenekanona?! Setite se da je episkop Irinej Bulovi} potpisao u[ambeziju „svoju saglasnost“, bez znawa i odobrewa Sinoda,da na{a dijaspora pripadne Vaseqenskoj patrijar{iji, pa munije falila „ni dlaka sa glave“, a wegov i potpis jednog dru-gog episkopa Sabor je poni{tio?! Oni nisu imali nikakveposledica za tu drskost. Setite se da su nedavno, episkopiIrinej i Filaret pre dve godine, „vodili“ srpskogPatrijarha na „sabor ne~astivih“ - komunisti~ku proslavu 29novembra – grozomornog Brozovog praznika istrebqewa srp-skog naroda, koga se komunisti – na{i zlotvori, jo{ drè, ada niko od wih nije snosio nikakve konsekvence za to.Gre{nog @arka bi zbog takvog skandala ra{~inili, ali onikoji ga ~ine nisu dobili ni opomenu. O, ~udnog li vremena!ûdnih li obi~aja! Uzviknuo bi Ciceron da je na mom mestu.

r) Siva eminencija koja vlada u na{oj Crkvi

Pa, setite se da i sada pojedinci iz Sinoda vode pro-tivkanonske i neovla{}ene pregovore sa Vatikanom, jer jerimskom papi „ponovno skoro prijezdio“ u pohode, ko bi druginego episkop ba~ki, neovla{}eno i nekontrolisano odstrane Sinoda, koji sam pregovara sa rimokatoli~kim,jezuitskim prelatima, i to sam samcit i u ime cele SPC, ada, koliko je meni poznato, za to nema pismene „akreditive“Sv. arh. Sinoda niti Sabora, niti obavezu da Sinodu pod-nose pismene izve{taje o tim pregovorima?! To i takvopona{awe nije imao ni jedan episkop u postojawu SPC. Tonikada nije ~iweno do sada u na{oj mukotrpnoj istoriji srp-skog naroda, a bilo je i teìh dana nego {to su povi nesre}nidani. Pro~itajte ~lanak u listu Danas (Beograd, 29. septem-bra 2003. godine, str. 5) i izjavu episkopa ba~kog, koji se{epuri u okruèwu rimskih prelata: „Episkop Rima bi}e na~elu jedinstvene crkve“. Ko to daje pravo tom ~oveku da pro-daju moju du{u i du{e ostalih pravoslavnih hri{}ana? Ko jeovlastio tog ~oveka koji prodaje srpske interese me|unarod-nim mo}nicima, judeo-masonima, bez „ikakvog razloga“?

184

[ta mislite: Ko bi trebalo u ovom konkretnom slu~a-ju da reaguje na sve ovo: Sveti arhijerejski Sabor, Sinodili ja?

Istina, guske su spasle Rim svojim gakawem, pa dozvolitei meni da budem, uslovno re~eno, barem pravoslavni gusan ida takvo samovoqno, antipravoslavno pona{awe smem dakritikujem kad Vi }utite, bez pretwi ka`wavawa, kad ve}ne}ete da povedete postupak na Saboru protiv onih koji nam„prodaju veru za ve~eru“, koji raspu|uju pravoslavno stado,ovce predaju vukovima na klawe, Srbe papi na jereti~ko po-kr{tavawe? Ko daje pravo i ovla{}ewe episkopu ba~kom daprodaje papi celu SPC i wene vernike? îme Vas to, rimskipapa ili gospodari mo}i Novog svetskog poretka, kupi{e iliupla{i{e?! Zar se Vi, kao monasi, vi{e pla{ite za svoje ì-vote da ga poloìte za bli`we svoje i Gospoda od mene sve-{tenika, koji je na „pola puta izme|u zemqe i neba, svetov-nog i duhovnog ìvota, lai~kog i mona{kog na~ina ìvqe-wa?! Gospodo Episkopi: Gde toga ima u kanonima i u praksima koje Pravoslavne Crkve: da se pregovara sa jereticima ito ne da oni napuste svoju jeres nego da je mi primimo od wihi wima se duhovno ogubamo?

s) Spo~itavawe srpskog Prvojerarha

U sveèm mi je pam}ewu jedna nedeqa, mislim da je to bi-lo 1994. godine, kada se mitropolit Amfilohije vra}ao izRima sa pregovora sa papom, kada sam zajedno sa WegovomSveto{}u sluìo svetu liturgiju u beogradskom hramu sv. Ar-hangela Gavrila i, posle slu`be kada smo svratili na kafuu kancelariju, da se Patrijarh poùrivao da mora da ide: davidi da li je Amfilohije preveo papu u pravoslavqe, na {tosam ja reagovao: „Va{a Svetosti! Taj film ne}ete gledati,ali bojim se da ne bude obrnuto...!“ I tada je mitropolit Am-filohije i{ao u Rim sa episkopom ba~kim. I tada su se vra-tili iz Rima, koliko ja znam, a da nisu ~ak {tavi{e Sinodupodneli pismen izve{taj o svojim „pregovorima“ sa papom,jer nisu ni oti{li kod pape sa odobrewem Svetog arh. Sino-da. Bojim se i strahujem da se u ovim pregovorima kuva stra-{na podvala na{oj Crkvi i na{em narodu.

185

Da li ste se ikada zapitali o Va{im pogre{kama premameni ili samo mislite o mojim gre{kama? Da li ste se ika-da zapitali: ko je ta li~nost, kakav pravoslavni pedigreima li~nost koja ima takvo nezvani~no blanko poverewe zasve te ni~im kontrolisane pregovore sa Rimom i ekumeni-stima, kao episkop ba~ki, i od koga on ima ta ovla{}ewa? Ikakve to „prvobora~ke zasluge“ za na{u Crkvu ima taj ~ovek,kada nije u~io bogosloviju niti pro{ao redovno bogoslovsko{kolovawe, nego se {kolovao „na strani“, ne znam od koga,~ijim novcem i za{to? Pa, ako on stvarno ima tako velikezasluge, za{to ste mu zabrawivali da se toliko ~esto „vr-zma“ po Beogradu, Patrijar{iji i oko Patrijarha?!

Zar Vam nije dovoqna jedna prevara ([ambezi), ni drugaprevara (Dejtonska viza), ni tre}a podvala (odvo|ewe Pa-trijarha i „visoke crkvene delegacije“ na proslavu 29. no-vembra), nego prièqkujete jo{ i ve}u tragediju i podvalu,koju vi{e ne}e mo}i niko nikada da ispravi? Jedna kineskaposlovica kaè: “Ako se jednom spotaknem o kamen, onda jekriv kamen, a ne ja; ako se i drugi put spotaknem o isti ka-men, onda sam kriv ja, a ne kamen“. A Vi ste se vi{e puta „spo-takli“ o istog ~oveka, i nikakvu pouku niste iz toga nau~ili.Da li se ikada zapitaste: Kojoj to „crnoj ruci“ ili „Beloj ru-ì“ taj ~ovek pripada, te je toliko mo}an, rekao bih, da ni-sam vernik, i svemo}an u Hristovoj crkvi, mo}niji od samogGospoda: da opra{ta jereticima i kada se ne kaju, da ih pri-ma u krilo pravoslavqa i da pod wih podvodi pravovernehri{}ane? Morali biste znati da ko ima takvu i toliku, re-kao bih, nekontrolisanu vlast u Crkvi ili uop{te u dru-{tvu, spreman je da je jednog dana i zloupotrebi. A kad se todesi: Kuku nama svima! O tome govori vekovno iskustvo celogsveta, pa su tu neograni~enu vlast qudi i narodi ograni~a-vali zakonima, kanonima, praksom, skup{tinama i saborima.A ve}u vlast u SPC, mislim u celoj dosada{woj istoriji, ni-je imao niko kao episkop ba~ki, pa se opravdano postavqapitawe: Da li ga Vi, ili neko drugi, ne priprema za na{egslede}eg „rimskog papu“, kome moramo qubiti skute i kapu-te, ~ak i papu~u, kao {to je to ~inio kraq Henrih rimskompapi?

186

t) Visoka politika, koja daje mr{ave rezultate

Uvi|am, da je moja gre{ka i u tome {to ja nisam umeo takouspe{no da „vodim visoku politiku“ koja donosi tako mr{a-ve rezultate i poni{taje potpisa, bez ikakvih daqih konse-kvenci, ve} sve {to sam radio, radio sam to po svojoj sve{te-ni~koj zakletvi i ~istoj savesti, tako mi Bog pomogao ovog ionog sveta! Nisam nikada bio ni uz komuniste, ni uz socija-liste, ni uz [e{eqa, ni uz DOS, iako su me oni usrdno zva-li i prizivali, nego sam vodio „svetosavsku“ politiku, akose ona sme tako nazvati, odnosno imao ~isto hri{}anskistav o svemu, bavio se primarno i permanentno duhovnom ob-novom svoga naroda. Dakle, bio sam uz svoj pa}eni~ki narodi sa wim delio i zlo i dobro, odnosno, bio sam u slu`bi Bo-gu i svome rodu. Dakle, umalo ne izgubih ~in od „mog nadle-`nog arhijereja“ zbog tobo`weg bavqewa politikom, a ja samse bavio problemima duhovne obnove srpskog naroda, o ~emumogu pruìti vaqane dokaze svakome ko zaèli. @eleo bihda mi neko dokaè suprotno, u kom slu~aju sam spreman dasnosim sve mogu}e konsekvense koje mi naloìte. âk mi je i„moj nadle`ni arhijerej“, zbog tog mog rada, pretio ra{~iwe-wem, pa je od toga, iz meni nepoznatih razloga odustao, po-veo postupak mog ra{~iwewa, primewuju}i pogre{an kanonkoji se na mene uop{te ne odnosi, pa i od toga odustao. Pritom se poneo kao tuìlac i sudija, jer je napisao sam optu-`nicu, a to nije u~inio crkveno-sudski tuìlac, kako se ina-~e radi u na{oj Crkvi, {to je nedopustivo i nepoznato u ana-lima na{eg crkveno-sudskog prava.

A {to se on i Vi, mawe - vi{e skoro svi, sa malim izuzet-kom ~asnih i po{tenih episkopa, bavite politikom, ~estopogre{nom i pogubnom po Crkvu i na{ narod, jer Vam SaborSPC poni{tava te Va{e„politi~ke potpise“, to nikom ni-{ta, jer neopravdano i neta~no mislite da Vama nema ko dasudi za Va{e grehe, nepravilno ka`wavawe i nerazumnupretwu.

Kaèm Vam da se sada pruà nova i „jedinstvena prilika“svima onima koji to èle, da me, zbog mojih, u Hristu Gospo-du, „slobodarskih aktivnosti“, „politi~kih ube|ewa“ i mogprisustva „u srpskoj opoziciji“, li{ite sve{teni~kog ~ina,

187

protiv ~ega }u se smelo boriti i braniti svim raspoloì-vim i dopu{tenim sredstvima.

Eto, daje Vam se svima sada ponovna prilika da ispravitetu svoju „gre{ku“, po onoj lukavoj Kajafinoj re~enici, dabudem u trendu jevrejskog àrgona koji neki èle: „Boqe je zanas da jedan ~ovek umre za narod (~itajte: za nas, prim @. G.),a ne da sav narod propadne“ (Jn 11, 50).

A ja sam, i tada i sada, govorio i pisao istinu (sr. Jn 8, 40)i samo istinu, koju i sada govorim, „za{to mi ne verujete“ (Jn8, 46), ve} mi ~ak pretite? A ako Vam kazah la`, dokaìte daje to la`, pa me propisno kaznite, po re~ima samog Gospoda:„Ako zlo rekoh, dokaì da je zlo; ako li dobro, za{to me bi-je{?“ (Jn 18, 23). To jest pretite mi ka`wavawem? A ja se,ipak, i pored svih ovih pretwi radujem svome stradawu i ka-`wavawu, jer je dosta od toga i do sada dolazilo od gospodeArhijereja, po nauci Svetog pisma: dobro {to stradam, da senau~im putevima Gospodwim. Samo, onaj koji èli mene dakazni, mora to ka`wavawe obrazloìti, jer }u se boritisvim silama, javno i tajno, protiv bezrazlo`nog ka`wavawa.Vi morate znati da ja nisam „ispucao svu municiju“ sa kojomraspolaèm, niti sam izneo sve druge dokaze u svojoj kontra-odbrani sa kojima raspolaèm.

}) U ~emu se sastoji onemogu}avawe mognau~no-istraìva~kog rada

a) Dobio sam blagoslov Svetog arhijerejskog sinoda SPC(Sin. br. 531/zap. 303, od 2. marta 1998. godine) da mogu radi-ti na Enciklopediji pravoslavqa i u tom ciqu napisao pi-smo svim arhijerejima SPC da nam po{aqu svoje biografijei fotografije u boji, kao i podatke o va`nijim li~nostimasve{tenosluìteqima iz wihove eparhije. Niko, osim epi-skopa Lavrentija koji nam je ustupio slajdove, iz SPC nijehteo da nas pomogne. Zanimqivo je i poniàvawe dvojica„Slavonaca“: mitropolit Jovan, koji je napisao pismo Svetomarh. sinodu i traìo da se ostvari ranija nepostoje}a odlu-ka Sabora o radu na Enciklopediji pravoslavqa, a kojaodluka je ubrzo po dono{ewu poni{tena, dakle nepostoje}a,i drugi jedan Slavonac – Wegova Svetost, je u~inio sve da

188

mi, prakti~no, onemogu}i rad na tom projektu. Za{to to~ine?! êga se boje {to }e se napisati na papiru, ako isprav-no ìve i rade? Moraju da znaju da je mnogo va`nije kakvismo mi pred Bogom u stvarnosti nego kakvi }emo biti odsli-kani na papiru Enciklopedije koju spremamo i koji propadai bledi. No, i o tim zluradim preprekama }u tek pisati naosnovu dokumentacije sa kojom raspolaèm.

Tako je podvaqeno Sinodu da se ovaj pozove na odluku ko-ja ne postoji i nije na snazi, sve u nameri da se ostvare zaku-lisne radwe ovog najamnika u Crkvi i ja spre~im da radim nanau~nom poqu istraìvawa za jednu ovakvu Enciklopediju.

b) Drugi jedan „Slavonac“, kome sam se bezbroj puta obra-}ao za pomo} kod Kari}a, ili da blagoslovi da se obratimstare{inama crkava u wegovoj nadle`nosti, za pomo} u veziprojekata Enciklopedije, Leksikona pravoslavqa i Bukvara(a bilo je obe}awa da }e mi pomo}i samo ako nadle`ni epi-skop dozvoli taj izdatak), a „moj nadle`ni“ mi nikad nijeodgovorio na tu moju u~tivu molbu, a kamoli pomogao. S dru-ge strane, pro~itao sam da je od isti pomogao izlaèwe iz{tapme, otkupiv{i vi{e stotina primeraka unapred, jednebezvredne, siroma{ne i {ture, rekao bih ~ak i {tetne,Enciklopedije pravoslavqa ~iji je redaktor dr DimitrijeKalezi}, iako on za taj svoj rad nije imao prethodnoblagoslov Sv. Arh sinoda; da je blagoslovio tu ekumenisti~-ku i jereti~ku Enciklopediju, i to bez ~itawa i recenzena-ta, a meni za Enciklopediju koju stvaram u muci i oskudicinametnuo ~ak trojicu eminentnih teologa, od kojih je jedanpokojni, a druga dvojica ne stiù da pro~itaju ni seminarskeradove po vi{e meseci ~ekawa; da je naredio crkvama i ma-nastirima da je kupe, iako ona ne moè poneti epitet Enci-klopedije pravoslavqa niti enciklopedije uop{te, o ~emusam dao svoj kriti~ki sud i prikaz u dva broja Kwièvnihnovina, a da se niko od pozvanih u tom Prikazu nije javio dademantuje te moje navode i kritiku.

v) Obratio sam se Sinodu molbom da mi dozvoli da za oveprojekte snimim eksponate u Muzeju SPC, Sinod je to svojomodlukom odobrio, ali do realizacije nije nikada do{lo, jerslu`benici Muzeja nisu hteli da demontiraju eksponate iko-na radi snimawa, a nisu se mogle snimiti uramqene u stak-

189

lo i pri nepovoqnom poloàju u kome su za snimawe, ve} sume uputili na g. Slavka Mateji}a, koji ima slajdove Muzeja.Te slajdove ja nisam nikada dobio kako od Muzeja SPC takoni od g. Mateji}a. To je bio samo ve{ manevar da se izigra ve}doneta odluka Sinoda, ne znam po ~ijem nare|ewu.

g) Traìo sam od Sv. arh. sinoda da mi dodeli blagoslovda mitropolit Amfilohije bude recenzent ~etvrte kwigeBukvara - Bukvarice, ali je Sinod odredio da recenzent bu-de episkop jegarski Porfirije kome sam, pre vi{e od polagodine poslao tekst Bukvarice, i rekao mi je da ga je dobio,ali, verovatno po nalogom svog „mentora“ ja tu recenziju ni-sam nikada do sada dobio, tako da sam morao da {tampam Bu-kvaricu bez blagoslova Sinoda i bez recenzije odre|enogepiskopa.

d) Obratio sam se molbom Sv. arh. sinodu da mi se dozvo-li da slikam digitalnom kamerom portrete na{ih patrijara-ha koji se nalaze u Holu Patrijarhovog kabineta, kako bi na-{oj deci, u {est kwiga Srpskog pravoslavnog bukvara kojisam, bez pomo}i Crkve i Dràve, stvaram. Me|utim, Sinod je,svojom odlukom Sin. broj 2859/ zap. 1351 od 7. novembra 2002.godine, doneo odluku da moju molbu dostavi „na prou~avaweWegovom Preosve{tenstvu Episkopu ba~kom G. Irineju”, kaomom „an|elu ~uvaru“. Kakvo prou~avawe, za{to prou~avawe,i za{to ba{ da se to prou~avawe poveri „ episkopu ba~kom“,koji to prou~avawe nikako da prou~i, iako to prou~avawetraje do danas, dakle godinu dana, bez ikakvog re{ewa, kaoda u na{oj Crkvi postoje politi~ki ili jezuitski komesarikoji, bez razloga, u pomr~ini, sude i procewuju moj rad, ta~-nije ometaju ga, a meni govore da ja sudim Crkvi.

Prema tome ja, ~ak, nisam uspeo da dobijem ni slike na-{ih prvojeraraha za Bukvar na kome radim. Ko to daje sebi zapravo, boqe re~eno, uzurpira pravo da brani na{oj deci daupoznaju likove na{ih svetiteqa i velikana, koje bismo iz-neli u Bukvaru u {est kwiga?! Zar to nije ponovqen Spasi-teqev prekor: „Pustite decu, i ne branite im da dolaze kMeni, jer je takvih Carstvo nebesko“ (Mt 19, 14)? Zar Vi sa-mo malo radite, ~ast izuzecima, na poqu verskog prosve}i-vawa srpske dece, ali zato mo}no spre~avate one koji èlene{to da urade, po onoj Spasiteqevoj: stojite na vratima

190

Carstva nebeskog - niti ulazite u wega niti date drugima ko-ji èle da u|u u wega (to jest da pi{u i izdaju pravoslavnekwige za decu, bez ikakve pomo}i Crkve). Ukoliko nam ne}e-te da pomognete, za{to nam odmaète i spre~avate nas daradimo na verskom prosve}ivawu i nacionalnom bu|ewu na-{eg naroda na svakom mestu gde se za to ukaè prilika, pa ina mestima izvan Crkve, jer su samo komunisti ograni~avalirad Crkve na porte i grobqa. Ne}ete li, vaqda, i Vi da namto prire|ujete?

u) Blagoslov Boìji i }ef qudski

Dakle, ja traìm blagoslov za svoj savestan nau~ni rad, aneki ga od Vas uskra}uju, iako sami ne rade gotovo ni{ta ilirade nedovoqno prema stvarnim potrebama na{ih vernika.Nije to, Gospodo Arhijereji, Va{ li~ni blagoslov, niti Va{li~ni }ef, }ar ili imetak, nego Bo`ji dar koji Vam je dat daga badava delite, jer ste ga badava i primili. To, dakle, nijeVa{ blagoslov niti ga smete deliti po svome }efu. To jeBoìji dar koji ste du`ni da dalite svima koji nisu podepitimijom. A neki od Vas ga uskra}uje ~ak i onima koji save-sno rade, iako ga {tedro udequju onima koji su mawe dosto-jni ili koji taj isti blagoslov traè Post festum. Moè li,dakle, srpski Patrijarh da bude nekom majka, a nekomma}eha? Kako to toliko i tako zablude{e oni koje smatramoda su prvojerarsi, primer hri{}anske krotosti i nezlo-bivosti. Suprotno tome, kada ne traìm od Vas blagoslov zaneke moje o{trije javne nastupe, da ne bih Vas izloìo ne-prijatnostima za „moje“ stavove, Vi se onda èstoko qutitei jo{ è{}e kritikujete, kako je postupio, opet nezaobila-zni, episkop ba~ki kod direktora TV Most iz Novog Sada umom slu~aju u prole}e ove godine.

f) Licemerno se ogra|ujete od mojih javno iznetihkao da su oni Va{i

ûdi me kakvo je to licemerje da se ogra|ujete od mene, ka-da ja nisam istupao u Va{e ime niti u ime Crkve, nego samo usvoje ime, kao Srbin, sve{tenik i Svetosavac? Nego me Vi

191

kritikujete i, ~ak se javno ogra|ujete od mene i tog mog javnoiznetog mi{qewa, kako su uvek ~inili komunisti da im nebi zamerio sekretar komiteta ili neko jo{ ve}i, iako ja go-vorim kako sam u~io od svojih roditeqa, u~iteqa, profeso-ra i svetih otaca. Kada spre~avam bogohulne predstave, opetme napadate, pa me posle branite! Kada iznosim strogo nau~-ne poglede o incestu, Vi me èstoko napadate; ogra|ujete seod mog istupawa; optuùjete me la`nim optu`bama koje suVam Jevreji servirali, a mo`da i napisali, dok ste ih Vi bezikakve provere prihvatili?! Niste me podràli ni kadasam ustao, sam u mantiji, protiv najezde duhovnih termita-homosekualaca iz celog sveta, dok su za to vreme na{i homo-seksualci u mantiji orgijali u beogradskom hotelu Palas,kasnije i u Subotici.

Ja sam se, Gospodo, sam borio protiv ove najezde satanistaiz celog sveta, a Vi ste }utali i dremali po dvorcima. Ni-ste me, dodu{e, za to direktno ni osudili (kako biste moglii smeli), ali niste me ni podràli, a trebalo je da su mnogi-ma mirne savesti, ve} ste me pustili da primim bezbrojne{ibe i udarce, javno i tajno, preko {tampe i u li~nim kon-taktima, kod nas i u celom svetu. Jednostavno, Vi ste se iz-makli i gledali sa strane da se lavina napada sru~i na me-ne, da me biju i prebijaju, pquju i {amaraju, a da mene svog, uslu`bi Bogu i svome rodu, ostarelog, da ne kaèm i istro{e-nog, u svakom slu~aju za mnoge od Vas starijeg sabrata u man-tiji iako sam sve{tenik a Vi episkopi, ne poku{ate da za-{titite nego me, kasnije, jo{ javno napadate, pa onda kaèteda ja Vas „javno napadam“. U to vreme moga aktivnogspre~avawa odràvawa gej parade u Beogradu, neki episkopisu se provodili u beogradskom hotelu Palas.

Vi, jednostavno, sve moje zasluge za Crkvu, pa i one zagradwu Spomen hrama Svetom Savi na Vra~aru za{to sam za-loìo svoj ìvot, ignori{ete, prikrivate, minimalizirate,a druge: komuniste, bezbo`nike, ~ak i homoseksualce i pro-tivnike pravoslavqa i svetosavqa, odlikujete OrdenomSvetog Save prvog reda. Ne èlim ja od Vas nikakvo odliko-vawe, koje }e mi Gospod dati, ali èlim da Vi budete pravipastiri Hristovog stada. Ako je to moj greh, kaznite me i ne~asite ni jednog ~asa, kako bi se {to pre spasao u Gospodu.

192

Ali, {ta Vi uobraàvate, Gospodo Arhijereji, da ste?! Go-spod Savaot - svi znamo da niste! Bezgre{ne rimske pape ni-ste, iako neki èle da to jesu?! Ni mnogi Arhijereji ne ìvi-te od mene asketskije, osim malog broja pojedinaca koje naprste moèmo izbrojiti! Koriste sve blagodeti ovoga sveta?Voze luksuzna kola, ìve u luksuznim dvorcima, nose manti-je sa {irokim rukavima, i to najvi{e oni koji imaju najprqa-viju du{u, koji misle da svoju prqav{tinu prikriju sa {iro-kim mantijama ili napadima na mene gre{nog. âk mnogi odepiskopa, iako su monasi, ìve luksuzno, da ne kaèm po-ro~no.

Gonili ste me, Gospodo Arhijereji, celog mog sve{teni~kogradnog veka od 48 godina, osim malog broja arhijereja, kao,kako kaù, „Bog |avola“, pa Vam ni to nije bilo dosta; li{a-vali ste me zagarantovanih prava u Crkvi, kakve su, naprimer, stanarina, primawe polovine prihoda sa parohije zavreme bolovawa; pretili mi sa Bogoslovskog fakulteta da}e mi oduzeti, s mukom ste~enu, titulu doktora bogoslovqa;spre~avali da bogosluìm sa ponekim arhijerejima, zakulis-nim radwama spre~avali da zauzmem svoje zaslu`no mesto uCrkvi, zato {to ste sva mesta oktroisano poklawali nekomdrugom od svojih nedostojnih pulena, ~esto mediokritetaili udba{kih dou{nika. [ta Vi, u stvari, ho}ete od mene: dame sadisti~ki mu~ite, a ja da Vam mazohisti~ki to o}utim i„sleèm svojim ramenima“? Gospodo Arhijereji! Niti sam jamazohista, niti bi Vi smeli da budete sadisti. Ta vremenasu davno pro{la. Vi, samouvereno i autoritaivno, prièq-kujete da ta vremena povratite, ne grade}i svoj autoritet naHristu Gospodu na kome je uobli~en autoriet episkopa negona svom, nadmenom dràwu i na samom episkopskom zvawu,koji su bez Hrista „trice i ku~ine“, kako kaù sv. ApostolPavle i na{ narod. Poznato Vam je da su episkopi biliNestorije, Makedonije i mnogi drugi zabludeli jeretici, alinisu imali u Crkvi i pred narodom autoritet episkopa kojisu prièqkivali.

Mnogi od Vas su imali bliske kontakte sa bezbo`nicimana vlasti, koji su radili protiv interesa srpskog naroda ina{e Crkve, dok sam se ja borio, ~ak i za wih, za wihovo pr-qavo lice i nali~je. Spre~avate me da i sada, u svojoj staro-

193

sti i pripremi za izlazak pred Gospoda, radim u duhu zakle-tve koju sam poloìo kada sam primio sve{teni~ki ~in da }uistinom sluìti Gospodu Hristu. Izgleda da o~ekujete odmene ostarelog da se mewam i radim, ne po svojoj ~asti i sa-vesti, ve} za one koji èle da sluìm wima, umesto Gospodu,da u javnim nastupima poltronski i farisejski iznosim samowihova mi{qewa, a ne nauku Gospodwu?! Pa, otuda, {to tone ~inim sada èlite da me kaznite, umesto da me nagradite.Samo izvolite! êkam Vas i uzvikujem: ne bojim se Va{e ka-zne niti Va{e pretwe, ne samo {to sam ja hrabar Srbin ipravoslavac nego i za to da me dragi Bog, i zbog Va{ih neo-pravdanih pretwi i moje revnosti za dobro Crkve i Boìjegnaroda, nagradio.

Me|utim, ka`wavawem mene, ako do toga do|e, Vi ne}etei ne moète spasiti svoje, bez Hristove qubavi, jadne du{e.Naprotiv, bojim se da }ete ih izgubiti, ako ih do sada nekiod Vas nisu ve} izgubili.

Po{to se radi o dalekose`nim stavovima, vrlo bitnim zana{u Crkvu i wenu samostalnost koju je Sveti Sava izborio,a i za moju budu}nost kao sve{tenika, èleo bih, ukoliko tonije isuvi{e pretenciozno, da ovu moju Poslanicu, bez obzi-ra {to je duga, uputite kao radni materijal svim episkopimana Vanrednom Arhijerejskom Saboru SPC, zakazanom za no-vembar ove godine.

Ukoliko mi dozvoqavate celiva Vam svetu Desnice i è-li svako dobro od Gospoda Va{ u Hristu Gospodu gre{ni i ne-dostojni, mawi brat.

Beograd5. oktobar 2003. godine

Penzionisani (i jo{ uvek) sve{tenik @arko Gavrilovi}

Upu}eno: Svetom arhijerejskom sinodu SPC, Pojedinim arhijerejima SPC Ambasadama pravoslavnih dràva

194

24) POTPISAN DOKUMENT IZ RAVENE NA SRBSKOM JEZIKU

(Eklisiolo{ke i kanonske posledice svetotajinskeprirode Crkve prirode Crkve. Crkveno op{tewe, sabor-nost i vlast Ravena, 13. oktobar 2007.)

Uvod

1. „Da i oni svi jedno budu, kao {to si Ti, O~e, u meni i jasam u Tebi, neka i svi jedno budu u nama da svijet vjeruje d sime Ti poslao“ (Jn 17, 21). Odajemo blagodarnost trojedinomeBogu koji nas je sabrao – ~lanove Zajedni~ke Me|unarodneKomisije za teolo{ki dijalog izme|u Rimokatoli~ke Crkvei Pravoslavne Crkve – da moèmo odgovoriti zajedno uposlu{awu na ovu molitvu Gospoda. Svesni smo da na{ dija-log ponovo zapo~iwe u svetu koji se duboko promenio uposledwe vreme. Procesi sekularizacije i globalizacije iizazov postavqen novim susretima izme|u Hri{}ana ivernika drugih religija, zahtevaju da u~enici Hristovisvedo~e o svojoj veri, qubavi i nadi uz novu hitnost. Neka biDuh vaskrslog Gospoda da silu na{im srcima i umovima idoneo plodove jedinstva u odnosu izme|u na{ih Crkava, takoda zajedno moèmo sluìti jedinstvu i miru celokupnequdske porodice. Neka bi nas isti Duh vodio ka punomizraàvawu tajne eklesijalnog (crkvenog) zajedni{tva. Kojesa blagodarno{}u ispovedamo kao ~udesan dar Boìji svetu,tajnu ~ija lepota zra~i naro~ito u svetosti Svetih, na koju susvi pozvani.

2. Prete}i plan koji je usvojen na wenom prvom sastanku naRodosu 1980. godine. Zajedni~ka Komisija je po~ela saupu}ivawem tajne crkvene kinonije u svetlu tajne SveteTrojice i Evharistije. Ovo je omogu}ilo dubqe razumevawecrkvenog zajedni{tva, kako na nivou lokalne zajednice iwenog episkopa, tako i na nivou odnosa izme|u episkopa iizme|u pomesnih Crkava nad kojima svaki predsedava uzajedni{tvu sa Jednom Boìjom Crkvom koja se prostire{irom vaseqene (Minhenski dokument, 1982. godine). U ciqurazja{wavawa prirode zajedni{tva, Zajedni~ka Komisija je

195

podvukla odnos koji postoji izme|u vere svetih tajni –naro~ito tri svete tajne hri{}anske inicijacije – i jedinst-va Crkve (up. Dokument iz Barija, 1987). Onda prou~avaju}isvetu tajnu rukopoloèwa u svetotajinskoj strukturi Crkve.Komisija je jasno ukazala na ulogu apostolskog prejemstvakao garancije kinonije cele Crkve i wenog kontinuiteta saApostolima svakom vremenu i mestu (Valamski dokument,1988). Od 1990. do 2000, glavna tema o kojoj je Komisijaraspravqala bila je „unijatstvo“ (Balamandski dokument, iosvr}emo se na crkveno jedinstvo, sabornost i vlast.

3. I osnovu ovih zajedni~kih potvrda na{e vere, moramosada izvu}i Eklisiolo{ke i kanonske posledice kojeproisti~u iz svetotajinske prirode Crkve. Po{toEvharistija, u svetlu Svetotroji~ine tajne, ustanovquje kri-terijum crkvenog ìvota kao celine, kako institucionalnestrukture vidqivo odràvaju tajnu ove kinonije (pri~as-ni{tva, zajedni~arewa)? Po{to se jedna i sveta Crkva ost-varuje u svakoj pomesnoj Crkvi koja slavi Evha-ristiju i uisto vreme u kinoniji svih drugih Crkava, kako ìvotCrkava izraàvawa ovu svetotajinsku strukturu?

4. Jedinstvo i raznovrsnost, odnos izme|u jedne Crkve imnogo pomesnih Crkava, taj konstitutivni odnos Crkve,tako|e postavqa pitawe odnosa izme|u vlasti inherentne usvakoj crkvenoj instituciji i sabornost koja te~e iz svetetajne Crkve kao zajednice. Po{to termin „vlast“ i „saborno-st“ pokrivaju veoma {iroku oblast, po~e}emo sa defini-sawem na~ina kako ih mi razumemo (1)

I. Temeqi Sabornosti i Vlasti

1. Sabornost

5. Termin sabornost ili sinodalnost poti~e od re~i„sabor“ na gr~kom, concilum na latinskom), koja pri-marno ozna~ava okupqawe (sabrawe) episkopa koji vr{enaro~itu odgovornost. Tako|e je mogu}e, me|utim, shvatititermin u smislu obra}awa svim ~lanovima Crkve (up. Ruskitermin sobornost). Shodno tome prvo }emo govoriti o sabor-nosti ozna~avaju}i da svaki ud Tela Hristovog, na osnovu

196

kr{tewa , ima svoje mesto i vaqanu odgovornost u euharis-tijskoj kinoniji (communio na latinskom). Sabornostodraàva Svetotroji~inu tajnu i u woj nalazi svoje kona~noutemeqewe. Tri li~nosti Svete Trojice su „nabrojane“, kakoje Sv. Vasilije Veliki rekao (O Svetom Duhu, 45), beznazna~avawa da „druga“ ili „tre}a“ li~nost implicira bilokakvo umawivawe ili podre|enost. Sli~no tome, postojitako|e poredak me|u pomesnim Crkvama, koji me|utim,ne implicira na nejednakost.

6. Evharistija izboraàva Svetotroji~inu kinoniju ost-varenu kod vernih kao organskom jedinstvu nekoliko ~lano-va od kojih svaki ima sposobnost rukovo|ewa, slu`bu ilisve{teni~ku slu`bu, potrebnu u wihovoj raznovrsnosti irazli~itosti radi prosve}ivawa svih u jednom sklisijalnomTelu Hristovom (up 1 Kor 12, 4-30). Svi su pozvaniangaòvani i smatraju se odgovornim – svako na razli~itali ni malo mawe istinski na~in – u zajedni~kom dostignu}udela koja, kroz Svetog Duha ~ine pristunim u Crkvi su`buHristovu „put, istini i ìvot“ (Ji 14, 6). Na taj na~in sesveta tajna spasonosne kinonije (salvific koinonia) saBlagoslovenom Svetom Trojicom ostvaruje u ~ove~anstvu.

7. Cela zajednica i svaka li~nost u woj nosi „crkvenusvest“ kao to izaziva gr~ka teologi-ja, odnosno sensus fidelium u latinskoj terminologiji. Naosnovi Kr{tewa i Miropomazawa (Krizmawa) svaki ~lanCrkve vr{i jedan v id vlasti u Telu Hristovom. U ovom smis-lu, svi verni (a ne samo episkopi) odgovorni su za veru kojusu propovedali na sovm Kr{tewu Na{e je zajedni~ko u~eweda narod Boìji, primiv{i „Pomazawe d svetoga“ (1 Jn 2, 20i 27) u zajedni{tvu sa svojim pastirima, ne mogu gre{iti upitawima vere (up. Ji 16, 13).

8. U propodedawu vere Crkve i u razja{wavawu normiHri{}anskog pona{awa, episkopi imaju specifi~an zadatakpo boànskom ustoli~ewu „Kao naslednici Apostola,episkopi su odgovorni za zajedni{tvo u apostolskoj veri iza vernost zahtevima ìvota u korak sa Jevan|eqem“(Valamski dokument, nap. 40).

9. Saboru su glavni na~in na koji se op{tewe(zajedni{tvo) me|u episkopima vr{i (up. Valmaski doku-

197

mentm, nap. 52). Jer „privrènost apostolskom zajedni{tvupovezuje sve episkope zajedno spajaju}i episkope pomesnihCrkava u Kolegijum Apostola. Oni tako|e formiraju kolegi-jum ukorewenom Duhu u „jednom za sve“ apostolske grupe,jedinstveno svedo~ewe vere. Ovo zna~i ne samo da trba dabudu ujediweni me|u sobom u veri, misiji, pomirewu, ve} datreba da imaju zajedni~ko istu odgovornost i istu slu`buCrkvi“ (minhenski dokument, III, 4).

10. Ova sobarska dimenzija ìvota Crkve pripada wenojduboko ukorewenoj prirodi. Odnosno, ona je osnovna u voqiHristovoj za wegov narod (up. Mt 18, 15 – 20), iako su wenakanonska ostvarewa potrba tako|e odre|ena istorijom idru{tvenim, politi~kim i kulturnim kontekstom. Takodefinisana, sobarska dimenzija Crkve treba da se zasnivana tri nivoa zajednice, pomesnom (lokalnom), regionalnom iuniverzalnom: na lokalnom (pomesnom) nivou svojimepiskopima „poznaju koji pravi me|u wima“ (34. apostolskikanon); i na univerzalnom nivou, gde oni koji su primusi(protosi) u ukupnosti Crkve. Na ovom nivou tako|e, protosi(primusi) u razli~itim regijama, zajedno sa svim episkopi-ma, sara|uju u onome {to se ti~e u ukupnosti Crkve. Na ovomnivou tako|e, protosi (primusi) moraju priznai koji je prvime|u wima.

11. Crkva postoji na mnogim i razli~itim mestima, {toizobraàva wenu katoli~anskost. Bivaju „katoli~anski“, toìvi organizam, Telo Hristovo. Svaka pomesna Crkva, kadaje u op{tewu sa drugim pomesnim Crkvama, jeste projavqi-vawe jedne i nedeqive Crkve Boìje. Biti „katoli~anski“dakle zna~i biti u op{tewu sa jednom Crkvom svih vremenai svih mesta. Zbog toga prekidawe evharistijskog op{tewa(zajedni~arewa) zna~i rawavawe jedne od su{tinskih osobi-na Crkve, wene katoli~ankosti (sabornosti).

2. Vlasti

12. Kada govorimo o vlasti, to se odnosi na eksusiju(exhousia), kao {to je opsiana u Novom Zavetu. Vlast Crkvepoti~e od wenog Gospoda i wene Glave, Isusa Hrista.Primiv{i Wegovu vlast od Boga Oca, Hristos ju je podelio

198

posle Wegovog Vaskrsewa, kroz Svetog Duha, sa SvojimApostolima (up. Jn 20:22). Kroz Apostole ona je preneta naepiskope, wihove naslednike, a kroz wih na celu Crkvu.Isus Hristos Gospod na{ je vr{io ovu vlast na razli~itena~ine kojima se, do wihovog eshatolo{kog ispuwewa (up. 1Kor 15: 24 – 28), Carstvo Boìje razotkriva svetu: u~ewem(ul Mt 5:2, Lk 5:3); ~iwewem ~uda (up, Marko 1:30 – 34, Mt 14:35 – 36); opra{tawem grehova (up. Marko 2:10, Lk 5:24), ivo|ewem svojih u~enika putevima spaswa (up. Mt 28:18 – 20),vr{ewe vlasti predate apostolima a kasnije i episkopimaukqu~uje propovedawe i u~ewe Jevan|eqa, osve}ewe krozSvete Tajne posebno Evharistije, i u pastirskom rukovo|ewuonih koji veruju (up. Lk 10:16).

13. Vlast u Crkvi pripada samome Isusu Hristu, jedinojGlavi Crkve (ul. Efecima 1:22, 5:23). Kroz Wegovog SvetogDuha, Crkva kao Wegovo Telo ima u~e{}a u Wegovoj Vlasti(ul. Ji 20:22 – 23). Vlast u Crkvi ima za ciq prizivawecelog ~ove~anstva Isusu Hristu (ul. Efes 1:10, Ji 11:52).Vlast koja je povezana sa blagoda}u koja se dobija rukopola-gawem nije privatna svojina onih koji su je primili, niti jeona ne{to {to je povereno (se delegira) od zajednice: ve} jepre dar Svetog Duha odre|en za slu`bu zajednicei nikada se ne vr{i van we. Weno vr{ewe ukqu~uje u~e{}ecele zajednice, kako je episkop u Crkvi i Crkva je u episkopu(ul. Sv.Kiprijan. Ep. 66:8).

14. Vr{ewe vlasti ostvareno u Crkvi, u ime Hristovo isilom Svetoga Duha, mora biti, u svim svojim vidovima i nasvim nivoima, slu`ba qubavi, kao {to je bilaHristova (ul. Mk 10, 45; Jn 13, 1 – 16). Vlast o kojoj mi govo-rimo, po{to izraàva boànsku vlast, ne moè postojati uCrkvi osi u qubavi izme|u onoga koji je vr{i i onih koji sujoj pot~iweni. Ona je, stoga, vlast bez dominacije, bezfizi~ke ili moralne prinude. Budu}i da je to u~estvovaweu vlasti raspeti i vaznetog Gospoda kome je data svavlast na nebu i na zemqi (ul. Mt 28, 18) ona moè i morapozivati na poslu{awe. U isto vreme, zbog Otelovqena ikrsta, ona je korenito razli~ita od one vo|a nacija i veli-ka{a ovog sveta (ul. Lk 22, 25 – 27). Dok je ova vlast sigurnopoverena qudima koji su, zbog slabosti i greha ~esto ku{ani

199

da je zloupotrebe, pored svega po samoj svojoj prirodijevan|elsko poistove}ewe izme|u vlasti i slu`beustanovquje osnovnu normu za Crkvu, Za Hri{}ane, vladatizna~iti sluìti. Vr{ewe i duhovna delotvornost crkvenevlasti je stoga obezbe|ena kroz slobodnu saglasnost ivoqnu saradwu. Na li~nom nivou, ovo se prevodi zposli{awe vlasti Ckve da bi se pratio Hristos koji je biovoqno poslu{an Ocu ~ak i do smrti na Krstu (ul. Fil 2, 8).

15. Vlast unutar Crkve zasnovana je na Re~i Boìjoj,prisutnoj i ìvoj u zajednici u~enika. Sveto Pismo jeotkrivena Re~ Boìja, kao {to ju je Crkva kroz Duha Svetogakoji je prisutan i aktivan u woj, raspoznala u ìvomPredawu pimewenom od Apostola. U srcu ovog Predawa jeEvharistija (ul. 1 Kor 10, 16 – 17; 23 – 26). Vlast SvetogPisma proisti~e iz ~iwenice da je to Re~ Boìja koju,~itana u Crkvi i od strane Crkve, prenosi Jevan|eqe spase-wa. Kroz Sveto Pismo, Hristos se obra|a sabornoj zajedniciu srcu svakog vernika. Crkva, kroz Duha Svetoga prisutnog uwoj, auteti~no tuma~i Sveto Pismo, odgovaraju}i na potrebevrmena i mesta. Stalni obi~aj Sabora da ustoli~ujuJevan|eqa usred sabrawa potvr|uje kako prisustvo Hrista uSvojoj Re~i, koja je potrebna ta~ka upu}ivawa za sve wihoverazgovore i odluke, tako u isto vreme potvr|uje i vlastCrkve da tuma~i ovu Re~ Boìju.

16. U svom boànskom Domostroju, Bog ho}e da WegovaCrkva ima ustrojstvo orijentisano prema spasewu. Ovomsu{tinskom ustrojstvu pripada vera propovedana i svetetajne slavqewe u apostolskom prejemstvu. Vlast u crkvenomzajedni{tvu povezana je sa ovim su{tinskim ustrojstvom:weno vr{ewe regulisawe je kanonima i pravilima Crkve.Neke od ovih odredbi mogu se druga~ije primeniti u skladusa potrebama crkvene zajednice u razli~itim vremenima imestima, pod uslovom da se su{tinsko ustrojstvo Crkve uvekpo{tuje. Stoga, kako pr~asnost (zajedni~arewe?) u svetimtajnama pretpostavqa zajedni~arewe u istoj veri (ul.Dokument iz Barija, nap. 29 - 33), tako isto, da bi postojalopuno crkveno op{tewe, mora postojati, me|u Crkvama, reci-pro~no prizivawe kanonskih zakonodastava u wihovimlegitimnim razli~itostima.

200

II. Trostruko ostvarivawe Sabornosti i Vlasti

17. Istakav{i temeq sabornosti i vlasti u Crkvi, iprimetiv{i kompleksnost sadràja ovih termina, moramosada odgovoriti na slede}a pitawa: Kako insitucionalnielementi Crkve vidqivo izràvaju i sluè svetu tajnukinonije (pri~asni{tva?) Kako kanonske strukture Crkvavaizraàvaju svoj svetotajinski ìvot? U tu svrhu napravilismo razliku izme|u tri nivoa crkvenih institucija: onog kojije pomesna Crkva oko svog episkopa, onog oblasti (regije)koja obuhvata nekoliko susednih pomesnih Crkava: i onogcelog naseqenog sveta (vaseqewe – ekumene) koja obuhvatasve pomesne Crkve.

1. Pomesni nivo

18. Boìja Crkva postoji tamo gde posotji zajednicasabrana zajedno na Evharistiji, kojoj na~alstvuje, neposred-no ili preko svojih prezvitera, episkop koji je legitimnorukopoloèn na apostolsko prejemstvo, u~e}i veru koju jeprimio od Apostola, u op{tewu sa drugim episkopima iwihovim Crkvama. Plod ove Evharistije i ove slu`be jestesabrati u autenti~no zajedni~arewe vere, molitve, misijebratske qubavi i me|usobne pomo}i, sve one koji su primiliDuh Hrista na Kr{tewu. Ovo zajedni~arewe jeste okvirkojem se crkvena vlast vr{i. Zajedni~arewe jeste kriteri-jum za wegovo vr{ewe.

19. Svaka pomesna Crkva kao svoju misiju ima da bude, pomilosti Boìjoj, mesto gde se sluì i odaje po~ast Bogu, gdese objavquje Jevan|eqe, gde se s~ave svete tajne, gde verniteè da ublaè svetsku patwu i gde svaki vernik moèprona|i spasewe. To je svetlo sveta (ul. Mt 5, 14 – 16), kvas(ul. Mt 13, 33), carsko sve{teni{tvo sveto (ul. 1 Pet 2, 5 i 9).Kanonske norme koje upravqaju wome imaju za ciq da obezbe-de ovu misiju.

20. Na osnovu tog samog Kr{etwa koje ga ili je u~iniloudom Hristovim, svaka kr{tena osoba je pozvana, u skladu sadarovima jednog Svetog Duha, sluì unutar zajednice (ul. 1Kor 12, 4 – 27). Stoga je kroz zajednicu, pomo}u koje su svi

201

~lanovi (udovi) u slu`bi jednog drugoga, pomesna Crkva seve} projavquje kao „sinodalna“ ili „saborna“ u svom ustro-jstvu. Ova „sinodalnost“ ne pokazuje sebe samo u odnosimasolidarnosti, me|usobne pomo}i i komplementarnosti kojerazni rukopolpèni sve{tenici me|u sobom imaju.

21. Sposobnosti rukovo|ewa ~lanova zajednica svojeporeklo imaju u jednom Svetom Duhu, i usmerene su na dobro-bit svih. Ova ~iwenica skida svetlo kako na zahteve tako ina ograni~ewa vlasti svakog u Crkvi. Ne treba da postoji nipasivnost ni uamewivawe finkcija, niti nemar niti domi-nacija bilo koga nad bilo kojim drugim. Sve sposobnostirukovo|ewa i slu`be u Crkvi konvergiraju u jedinstvenu podsve{teni~kom slu`bom, episkopa, koji sluì zajednicupomesne Crkve. Svi su pozvani da budu obnovqewi DuhomSvetim u svetim tajnama i da odgovore na stalno pokajawe(preumqewe – metanoia), tako da se osigurava wihovo zajed-ni{tvo u istini i milosr|u.

2. Regionalni nivo

22. Po{to Crkva sebe otkriva da je vaseqenska u sabrawu( pomesne Crkve, ove vaseqenkost mora istinski dase ispoqi u zajedni{tvu sa ostalim Crkvama kojepropovedaju istu apostolsku veru i dele istu osnovnucrkvenu strukturu, po~ev{i sa onima koji su blizu pri ruciu vrlini wihove zajedni~ke odgovornosti za misiju u tojregiji koja je wihova (ul. Minhenski dokument, III3 i valams-ki dokument, nap 52 i 53). Op{tewe me|u Crkvama izraàvase u rukopoloèwu episkopa. Ovo rukopo-loèwe se vr{i uskladu sa kanonskim poretkom od strane tri ili vi{eepiskopa, ili najmawe dva (ul. Nikeja I, 4. kanon), koji dela-ju u ime episkopalnog tela i naroda Boìjeg i sami primiv{iu slu`bu od Duha Svetoga polagawem ruku u Apostolskom pre-jemstvu. Kada se ovo ostvari u saglanosti sa kanonima,obezbe|uje se op{tewe me|u Crkvama u istinskoj veri, sve-tim tajnama i crkvenim ìvotima, kao i ìvo op{tewe me|uCrkvama u istinskoj veri, svetim tajnama i crkveni ìvota,kao i ìvo op{tewe sa prethodnim nara{tajima.

202

23. Takvo efikasno op{tewe izme|u ekoliko pomesenihCrkava, od kojih je svaka Katoli~anska Crkva na naro~itommestu, izraèna je odre|enima praksama: u~e{}em episkopasusednih katedri na rukopolo|ewu episkopa u pomesnojCrkvi: pozivu episkopa iz druge Crkve da zajedni~kibogosluè na sabrawu pomesne Crkve: dobrodo{licu koja se{iri na verne od ovi drugih Crkava u pri~e{}ivawu zaevharistijskom trpezom: razmenu pisama povodom rukopo-loèna; i pruàwe materijalne pomo}i.

24. Kanoni podjednako prihva}en i na Istoku i Zapodu,izraàva odnos izme|u pomesnih Crkava regije: “Episkopisvakoga naroda treba da poznaju prvo da izme|u wih i da gasmatraju kao glavu, i ni{ta va`nije da ne preduzimaju bezwegova znawa: svaki episkop moè samo ~initi ono {to seti~e wegove sopstvene eparhije i wenih zavisnihteritorija Ali primus ne moè ni{ta ~initi bez saglasnos-ti svih. Jer }e tako biti jednosu{nost i proslavi}e se Bogkroz Gospoda u svetome Duhu”

(34. Apostolsko kanon.25. Ova norma, koja se ponovo pojavquje u nekolko vidova

u kanonskom predawu, primewuje se na sve episkope regije,bilo na one iz provincije, mitropolije, ili patrijar{ije.Wena prakti~na primena se mo|e na}i na sinodima ilisaborima provincije, regije ili patrijar{ije. îwenica daje sastav regionalnog sinoda uvek su{tinski episkopalni,~ak i kada ukqu~uje druge ~lanove Crkve, otkrivena priro-du sinodalne vlasti. Samo episkopi imaju savetodavni glas.Vlast sinoda je zasnovana na prirodi episkopske slu`be posebi i ispoqava kolegijalnu prirodu episkopata u slu`bizajedni{tva Crkava.

26. Sinod (ili sabor) u sebi implicira u~e{}e svihepiskopa jedne oblasti (regije). Vlada se principom konsen-zisa i jednosu{nost koja je ozna~ena evharistijskimzajedni~kim bogosluèwem, kao {to je implicirano ufinalnoj doksologiji gore pomenutog 34. Apostolskog kanona.Me|utim, ostaje ~iwenica, da je svaki episkop u svojojpastirskoj brizi sudija, i da je odgovoran pred Bogom zade{avawa u svojoj sopstvenoj eparhiji (ul. Kiprijan Posl. 55,21): stoga je on ~uvar sabornosti (katoli~anskosti) svoje

203

pomesne Crkve, i mora uvek biti temeqan da promovi{esaborno jedinstvo (op{tewe) sa drugim Crkvama.

27. Sledi da oblasni (regionalni= sinod ili sabor nemavlast nad drugim crkvenim oblastima. Ipak razmena infor-macija i konsultacija izme|u predstavnika nekoliko sinodasu manifestacija sabornosti, kao i one bratske me|usobnepomo}i i milosr|a koje treba da vlada izme|u svih pomesnihCrkava, radi ve}eg zajedni~kog dobra. Svaki episkop jeodgovoran za celu Crkvu zajedno sa svim wegovim kolegamau jednoj i istoj apostolskoj misiji.

28. Na ovaj na~in nekoliko crkvenih provincija su uspeleda oja~aju svoje veze zajedni~ke odgovornosti. To je bio jedanod faktora koji je doveo do pojve patrijar{ija u istorijina{ih Crkava. Patrijar{ijski sinodi se upravqaju po istimcrkvenim na~elima i istim kanonskim normama kao iprovincijski sinodi.

29. U kasnijim vekovima, i na Istoku i na Zapadu, nekenove konfiguacije zajednice (op{tewa) izme|u pomesnihCrkava su se razvile. Nove patrijar{ije i autokefalneCrkve osnovane su na Hri{}anskom Istoku, a u latinskojcrkvi nedavno se pojavio naro~iti obrazac grupisawa (sabi-rawa) episkopa, Episkopska konferencija. One nisu, sa epi-skolo{ke ta~ke gledi{ta, samo administrativni podokruzi:oni izraàvaju duh zajednice u Crkvi, dok istovremenopo{tuju razli~itosti qudskih kultura.

30. U stvvari regionalna sinodalnost, kakva god bilawene konture i kanonsko regulisawe, pokazuje da je BoìjaCrkva nije zajednica li~nosti ili pomesnih Crkavaodse~ena od wihovih qudskih korenova. Zato {to je to zajed-nica spasewa i zato {to je ovo spasewe „obnova tvorevine“(up. Sv. Irinej Adv. Haer, 1, 36, 1) ono obuhvata ~ove~iju li~-nost u svemu {to spaja wega ili wu sa qudskom stvarno{}ukakvu ju je stvorio Bog. Crkva nije samo zbir pojedinaca; onaje sa~iwena od zajednica sa razli~itim kulturama, istorija-ma i druptvenim strukturama.

31. U grupisawu pomesnih Crkava na regionalnom nivou,sabornost se pojavquje u svom pravom svetlu. To je izrazprisustva spasewa ne u neizdiferencionalnoj vaseqenive} u ~ove~anstvu kakvom ga je Bog napravio i dolazi da ga

204

spasi. U svetoj tajni spasewa, ~ove~anska priroda jeistovremeno se pretpostavqa u svojoj puno}i i izle~ena odonoga {to je greh ulio u wu putem samodovoqnosti, gordosti,nepoverewa u druge, agresivnosti, qubomore, zavisti, laìi mr`we. Eklasijalna kinonija (zajedni-~arewe) je darputem kojeg je celo ~ove~anstvo spojeno zajedno, u SvetomDuhu vasrkslog Gospoda. Ovo jedinstvo, stvoreno od SvetogDuha, daleko od toga da pada u uniformnost, iziskuje i stoga~uva – i na neki na~in, pove}ava – razli~itost i osobitost.

3. Univerzalni nivo

32. Svaka pomesna Crkva je u op{tewu ne samo sa susden-im Crkvama, ve} sa ukupno{}u pomesnih Crkava, sa onimakoje su sada prisustne u svetu, onima koje su postojale odpo~etka, i onima koje }e biti u budu}nosti, i sa Crkvom ve}u slavi. Shodno voqi Hristovoj, Crkva je jedina i nedeqiva,ista uvek i na svakom mestu. Obe strane propovedaju, unijesko – carigradskom Vjeruju, da je Crkva jedina i saborna.Wena sabornost (katoli~anskost) obuhvata ne samo razli-~itost qudskih zajednica ve} i wihovo fundamentalnojedinstvo.

33. Jasno je, stoga, da jedna ista vera treba da se ispove-da i ìvi u svim pomesnim Crkvama, ista jedinstvenaEvharistija treba svugde da se slavi, i jedna ista apostols-ka slu`ba treba da funkcioni{e u svim zajednicama.Pomesna Crkva ne moè da modifikuje Vjeruju, koji je for-mulisan na vaseqenskim saborima, iako je Crkva uvek treba„da daje pogodne odgovore na nove probleme, odgoovre zasno-vane na Svetom Pismu i saglasnosti i su{tinskom kontinu-itetu sa prethodnim izrazima dogmata“ (Dokument iz Barija,br. 29). Podjednako, pomesna Crkva ne moè da mewa funda-mentalnu stvar vezanu za oblik sve{teni~ke slu`be jednos-tranom odlukom i nijedna pomesna Crkva ne moè da slaviEvharistiju na samovoqnim odvajawem od drugih pomesnihCrkava, ne ru{e}i ozbiqno crkveno jedinstvo. U svim timstvarima dodiruje se spona same zajednice – stoga, u samopostojawe Crkve.

205

34. Zbog ove zajednice sve Crkve, kroz kanone, reguli{usve {to se ti~e Evharistije i svetih tajni, bogosluèwa irukopoloèwa i predaje i u~ewa vere. Jasno je za{to su uovom domenu kanonska pravila i disciplinske normepotrebne.

35. Kroz istoriju, kada su se pojavqivali ozbiqni prob-lemi koji su uticali na univerzalno op{tewe (zajedni~a-rewe) i slagawe me|u Crkvama – u odnosu ili na autenti~notuma~ewe vere, ili na sve{tenike i wihov odnos premaceloj Crkvi, ili na zajedni~ku disciplinu koju vernostJevan|equ zahteva – orubegavaki se Vaseqebsjun Saborima.Ovi Sabori su bili vaseqenski ne samo zato {to su sabralizajedno episkope iz svih oblasti, ali naro~ito one i petglavnih episkopskih sedi{ta, Rima, Carigrada, Aleksan-drije, Antiohije, Jerusalima, shodno ranocrkvenom poretku.To je bilo iz zbog toga {to su wihove sve~ane doktrinarneodluke i wihove zajedni~ke formulacije vere, naro~ito pokrucijalnim pitawima, bile obavezuju}e za sve Crkve i svevernike u sva vremena i na svim mestima. To je za{to odlukeVaseqenskih Sabora ostaju normativne.

36. Istorija Vaseqenskih Sabora pokazuje ono {to trebasmatrati wihovim specijalnim karakteristikama. Ovopitawe treba daqe da se izu~i u na{em budu}em dijaloguuzimaju}i u obzir razvoj crkvenih struktura tokom posledwivekova na Istoku i na Zapadu.

37. Vaseqenkost odluka Sabora priznaje se kroz procesprijema bilo dugog ili kratkog trajawa, u skladu sa kojimqudi Boìji kao celina – oisredstvin uìdràvawa, raz-likovawa, razgovora i molitve – priznaju u onim odlukamajednu apostolsku veru pomesnih Crkava, koja je uvek bilaista ~iji su episkopi u~iteqi (didaskali) i ~uvari. Ovajproces prijema je razli~ito tuma~en na Istoku i Zapadu uskladu sa wihovim kanonskim tradicijama.

38. Sabornost ili sinodalnost ukqu~uje, stoga, mnogovi{e od sabranih episkopa. Ukqu~uje tako|e i wihoveCrkve. Pravopomenuti su nosioci i daju glas veri dru-gopomenutih. Odluke episkopa treba da se prime ìvotuCrkava, naro~ito u wihovom liturgijskom ìvotu. SvakiVaseqenski Sabor primqen tako, u punom i pravom smislu,

206

jeste shodno tome, projavqivawe i sluèwe zajednici celeCrkve.

39. Suprotno eparhijskim i oblasnom sinodu, vaseqenskisabor nije „institucija“ ~ija se u~estalost moè regulisatikanonima: on je pre „doga|aj“, keros (kairos) nadahnutSvetim Duhom koji vodi Crkvu kako bi porodio u sebi insti-tucije koje su mu potrebne i koje odgovaraju wegovoj prirodi.Ovaj sklad izme|u Crkve i sabora je tako dubok da, ~ak inakon prekida izme|u Istoka i Zapada koji je u~inionemogu}im odr|àvawe vaseqenskih sabora u strogom smis-lu re~i, obe Crkve su nastavile da odràvaju sabore (kon-cile) kad god bi se pojavila ozbiqna kriza. Ovi sabori suokupqali episkope iz pomesnih Crkava u op{tewu sa kate-drom Rima, ili, iako shva}eno na druga~iji na~in, saCarigradskom katedrom, ponaosob. U Rimokatoli~koj Crkvi,neki od ovih sabora odrànih na Zapadu smatrani su vase-qenskim. Ovakva situacija koja je obavezala obe straneHri{}anstva da sazovu sabore pogodne za svaku od wih,favorizovala je neslagawa koja su doprinela me|usobnojotu|enosti. Mora se tragati za sredstvima koja dozvoqavajuponovo uspostavqawe vaseqenskog (ekumenskog) konsenzusa.

40. Tokom prvog milenijuma, univerzalno op{tewe Crkavau obi~ajenmo toku doga|aja odràvano je kroz bratske odnoseizme|u episkopa. Ovi odnosi, me|u samim episkopima,izme|u episkopa i wihovih odnosnih primusa, a tako|eizme|u samih protosa u kanonskom poretku svedo~ili su daje rana Crkva gajila i u~vr{}ivala crkveno op{tewe.Istorija beleì savetovawa, pisma i apele glavnim kate-drama, naro~ito onoj Rima, {to jasno izraàva solidarnostkoju kinonija stvara. Kanonske odredbe poput ukqu~ivaweimena episkopa glavnih katedri i diptihe i saop{tavaweispovedawa vere drugim patrijarsima kada su povod biliizbori, su konkretni izrazi kinonije.

41. Obe strane se slaù da je ovaj kanonski poredak bioprizna od strane svih u eri nepodeqene Crkve. Daqe, slaùse da je Rim, kao Crkva koja „predsedava u qubavi“ premaizrazu Sv. Igwatia Antihijskog (Rimqanina, Prolog), zauzi-ma prvo mesto u poretku i da je biskup Rima stoga bio prvi(protos) me|u patrijarsima. Oni se ne slaù, me|utim, oko

207

tuma~ewa istorijskih dokaza iz ove ere vezano za preroga-tive biskupa Rima kao prvog, stvar koja je ve} bila shva}enana razli~ite na~ine u prvom milenijumu.

42. Saborsnost na univerzalnom nivou, vr{ena na vase-qenskim saborima implicira na aktivnu ulogu biskupaRima, kao prvog (protos) me|u episkopima glavnih katedri, ukonsenzusu okupqenih biskupa. Iako episkop Rima nije sazi-vao vaseqeske sabore u prvi vekovima i nikad li~no nadweima nije predsedavao, on je, me|utim, bio tesno ukqu~en uproces dono{ewa odluka sabora.

43. Primat i sabornost su me|usobno zavisni. Zbog toga seprimat na razli~itim nivoima ìvota Crkve, pomesnim,oblasnim i univerzalnim, mora uvek razmatrati u kontekstusabornosti, a sabornost isto tako u kontekstu primata.

[to se ti~e primata na razli~itim nivoima, èlimo da potvrdimo slede}e ta~ke:

1. Primat na svim nivoima jerste praksa koja je ~vrsto zas-novana na kanonskom predawu Crkve.

2. Dok je ~iwenica o primatu na univerzalnom nivou prih-va}ena i od Istoka i od Zapada, postoje razlike urazumevawu u odnosu na na~in na koji treba da bude izvr{en,kao i u odnosu na wenu bogoslovsku kao i na utemeqenost naSvetom Pismu.

44. U istoriji Istoka i Zapada, najmawe do devetog veka,niz prerogativa je bio priznat uvek u kontekstu sabornostiu skladu sa uslovima tih vremena, za protosa ili kefali(glavu) svakog od uspostavqenih crkvenih nivoa pomesno, zaepiskopa kao protosa svoje eparhije u odnosu na wegoveprezvitere i narod; oblasno, za protosa svake mitropolije uodnosu na episkope wegove oblasti, i za protosa svake odpet patrijar{ija, u odnosu na mitropolita svake ograni~eneoblasti i univerzalno, za episkopa Rima kao protosa (prvog)me|u patrijarsima. Ovo razlikovawe nivoa ne umawuje sve-totajinsku jednakost svakog episkopa ili sabornost svakepomesne Crkve.

208

45. Ostaje a se pitawe uloge biskupa Rima u communionsvih Crkava izuli jo{ detaqnije. [ta je specifi~na ulogabiskopa „prve katedre“ u eksiologiji kanonije i u pogleduonoga {to smo rekli o sabornosti i vlast u ovom tekstu? Kaou~ew prvog i drugog Vatikanskog koncila o univerzalnomprmatu treba shvatiti i ìveti u svetlu crkvene prakseprvog milenijuma? Ovo su krucijalna pitawa za na{ dijalogi za na{e nade u obavqawe punog op{tewa (zajedni~arewa)me|u nama.

46. Mi, ~lanovi Zajedni~ke Me|unarodne Komisiji zateolo{ki dijalog izme|u rimokatoli~ke Crkve iPravoslavne Crkve, ube|eni smo da gore navedena izjava ocrkvenom op{tewu, sabornosti i vlasti predstavqa poziti-van i zna~ajan napredak u na{em dijalogu, kao i daobezbe|uje ~vrstu osnovu za budu}e raspravqawe o pitawuprimata na univerzalnom nivou Crkve. Svesni smo da jo{ostaje puno te{kih pitawa koja treba da se razjasne, ali senadamo da, podràni molitvom Gospoda „Da svi jedno budu...da svet veruje“ (Jn. 17, 21) i bivaju}i poslu{ni Svetom Duhu,moèmo graditi nakon sporazuma koji je ve} postignut.POnovo potvr|uju}i i ispovedaju}i da je „jedan Gospod, jednavera, jedno kr{tewe“ (Eph 5`4,

5) Odajemo slavu Bogu, Svetoj Trojici, Ocu, Sinu i Svetome Duhu, koji nas je okupio zajedno

(1). Pravoslavni u~esnici su prime}uju da je va`no danaglase da je kori{}ewe termina „Crkva“, „univerzalnaCrkva“, „nedeqiva Crkva“ i „Telo Hristovo“ u ovom dokumen-tu i u sli~nim dokumentima koje je izdala Zahedni~kakomisija na na koji na~in ne podriva samo – shvatawePravoslavne Crkve kao jedne, svete, saborne i episkopskeCrkve, o ~emu govori nikejski Simbol Vere (Vjeruju). Sakatoli~ke ta~ke gledi{ta, primewuje se ista samosvest:jedna, sveta, saborna i apostolska Crkva, ìvi u katoli~kojcrkvi (Lumen Gentium, 8:) ovo ne iskqu~uje priznawe da suelementi istinite Crkve prisutni van katoli~ke zajednice.

Primedba urednika „Europaica“. Navedeni tekst, koji jeovde prikazan na zahtev mnogih na{ih ~italaca, jeste prvi

209

dokument koji je usvojila zajedni~ka Me|unarodna Komisijaza teolo{ki dijalog izme|u Pravoslavne Crkve iRimokatoli~ke Crkve u odsustvu predstavnika Moskovskepatrijar{ije. Predstavnici Patrijar{ije Bugarske su tako|ebili odsutni sa sastanka u raveni, dok predstavniciPRavoslavne Crkve u Americi i PRavoslavne Crkve uJapanu nikada nisu ni bili pozvani da u~estvuju u raduKomisije po{to Patrijar{ija u carigradu ne priznaje wihovstatus. Dokument obuhvata izjave (naro~ito ~lan 39) koje jedelegacija Moskovske patrijar{ije kritikovala u Beogradu,2006. godine. Moskovska patrijar{ija }e analizirati doku-ment iz Ravene i blagovremeno predstaviti svoje zakqu~ke.

21. oktobar 2007.

210

25) PISMO SINODU, POTVRDA O PRIMAWU PISMABEZ ODGOVORA

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVEBeograd, 1. februar 2008. godine

ûdi me da do Vas, Gospodo Arhijereji, ne dopiruprotesti vernika i pojedinih sve{tenika protivsamovoqe izvesnih episkopa koji kr{e svete kanone i

vekovnu praksu Pravoslavne crkve da vr{e bogosluèwe povekovno ustaqenom tipiku koji se kanonski ne moè mewati.Sveti Arhijerejski sabor SPC je, na pro{logodi{wemzasedawu, doneo je obavezuju}u odluku za sve arhijereje SPCda se bogosluèwe u na{oj mu~eni~koj Crkvi vr{i dodaqweg onako kako se do sada vr{ilo. Grupa episkopa, kojise pona{aju kao papisti, koji su se odmetnuli u neku vrstukanonske hajdu~ije Sabora SPC i Crkve, iako su poloìlizakletvu da ~uvaju kanonsko jedinstvo Pravoslavne crkve, ato zna~i da ne mogu samovoqno kr{iti kanone, kr{e kanonei uvode novotarije u Svetu arhijerejsku liturgiju, idu}i takou susret ekumenizmu i vatikanizmu, ~ime se oglu{uju oizri~ite kanone koji im to zabrawuju, i pored izri~itenaredbe SAS SPC.

Laodikijski sabor (343) odre|uje da se ustanovqenemolitve na bogosluèwu ne smeju mewati niti novi poredakuvoditi; Sabor kartaginski nare|uje da svi moraju jednoo-brazno upotrebqavati molitve koje su na saboruustanovqewe; pravila Neokesarijskog sabora zabrawuju dase slu`ba Boìja vr{i drugoja~ije osim po tipiku, a koji sesve{tenosluìteq drzne da to prekr{i, - da se svrgne, tojest da mu se oduzme ~in. Sveti oci su traìli da se molitvena liturgiji ne mewaju, kao ni sama liturgija. âk je naZapadu Rimski sabor za vreme episkopa rimskog Gelasija(peti vek) zakqu~io da se liturgija ne sme nikako mewati.Uprkos svemu tome, uprkos nare|ewu na{eg SAS, pojedinina{i episkopi, odmetnuv{i se u hajduke od kanona i Crkve,po~eli su da gaze kanone, mewaju liturgiju, da zava|ajuBoìji narod, umesto da ih mire i spasavaju, da se sami ne

211

drè poloène im zakletve kao svetog obe}awa o ~uvawukanonskog jedinstva Crkve, izraènog pored ostalog i utipiku, zakletve date pre hirotonije, ve} oni progone onesve{tenike koje bi trebalo da odlikuju, koje verni narod cenii po{tuje kao uzorne u svakom pogledu. âk se potpisuju i peti-cije episkopu od strane vernika, kakav je slu~aj ovih dana uâ~ku gde je od 350 vernika potpisala peticiju nadle`nomepiskopu, a oni nedostojni sve{tenosluìteqi koji „ogra|ujuepiskopa“ od pravih vernika, ne}e ni da prime tu peticiju,ignori{u}i voqu naroda, ne znaju}i za mudrost: „Glas narodaje glas Boìji“. [tavi{e, episkopi prete tim vrlim sve{te-nicima preme{tajem i li{avawem ~ina, kakav je najnovijislu~aj episkopa ì~kog, koji je u jednom potezu premestio {esteminetnih sve{tenika na udaqene parohije, ne misle}i da tisve{tenici imaju ugled me|u nama sve{tenicima, u narodu, daimaju svoje porodice, decu koja poha|aju {kole u tim mestima,supruge koje su zaposlene i ne mogu da poslu{aju samovoquepiskopa. I sve to ~ine pravdaju}i se zakletvom sve{etenikada „bude poslu{an svome episkopu kao Hristu“. A to, {to tiepiskopi nisu kao Hristos ni po ~emu, {to nisu poslu{ni niHristu ni Crkvi Wegovoj, {to gaze kanone, {to ìve poro~no inemoralno, {to sebe smatraju da su „bezgre{ne rimske pape“, aznamo da se ispod obrazine takvih kriju najve}i poroci,gadosti i perverzije, nikom ni{ta.

Narod se s pravom pobunio. Narod }e i daqe da se buni.Neko }e se staviti na ~elo tog ~estitog naroda, pa }eteposle imati velikog belaja da umirite najboqe vernike.Ho}ete li, dakle, dozvoliti stvarawe unutra{weg raskolau SPC ili }ete preduzeti ono {to ste du`ni po Ustavu SPC?Ho}ete li dozvoliti narodu da na Crkveno-narodnimsaborima biraju svoje klirike, kako je to bilo u Ranoj crkvi,kako je danas u mnogim pomesnim Pravoslavnim crkvama, ili}ete dozvoliti samovoqu, java{luk, nerad i nemoral poje-dinih episkopa, sve dok se narod ne otpadi od takvih„sve{tenosluìteqa“?

Ja }u ~ekati izvesno vreme da vidim da li }ete ne{topreduzeti, a posle }u obavestiti na{e vernike i javnost opismu koje Vam pi{em i kolenopreklono molim da ono {toVam je du`nost {to pre u~inite.

212

Do sada se najvi{a crkvena vlast pokazala krajwenemo}na da suzbije samovoqu pojedinih episkopa, ~ast poje-dinim episkopima koji savesno obavqaju svoje du`nosti, dasprovedete svoje odluke kada je u pitawu nasiqe episkopana najboqe sve{tenike, niti da sprovede u delo jednobraznoprimewivawe tipika na celoj teritoji na{e pomesnePravoslavne crkve, o ~emu je Sabor doneo odluku. Koga~ekate da to uradi? Za koga ta Va{a odluka vaì i na kogase odnosi, ako ne na one koji je ignori{u i rade suprotno woj.Doneli ste odluku da se sve{tenik Goran Anti} iz Vrawavrati u svezu klira, jer je bio o~evidac skandaloznog ìvotasvoga episkopa, i to javno rekao, a Vi ste }utke pre{lipreko toga da ga episkop ra{~ini. Niste ni{ta u~inili pro-tiv protesta naroda u Tuleìma, u [umadijskoj eparhiji,nego je jedan dobar sve{tenik preme{tan u Banatsku eparhi-ju samo zato {to je ostao poslu{an Saboru na{e Crkve, akanonoprestupnici prete sve{tenicima ra{~iwewem.

Ja hrabro kaèm, sleduju}i svoga Gospoda, da se ne sme bitiposlu{an onome koji nije poslu{an Hristu ni Wegovoj crkvi,jer bi takva poslu{nost bila protivna kanonima, sluèwemamonu umesto Bogu, a Gospod nam je zabranio da istovremenosluìmo Bogu i mamonu (sr. Mat. 6, 24). Uostalom, onaj koji neposlu{a Crkvu mora nam svima biti kao neznaboàc icarinik (sr. Mat. 18, 15-17), makar to bio i episkop koji jesebe, zgaziv{i kanone, odlu~io od Boìje crkve.

Vi znate vrlo dobro, Gospodo Arhijereji, da episkopi:ì~ki, {umadijski, brani~evski, ba~ki, da ne idem daqe,vr{e liturgiju prekrojenu po svome }itabu, a ne po kanonimana{e Crkve i naredbe na{eg Sabora; da time unose smutwu izavadu u Boìji narod, da dele sve{tenike ne po stvarnimzaslugama nego po slepoj poslu{nosti i licemerju, da uvodehaos u bogosluèwe. âk je o tim ispadima po~ela da pi{e iumerena Politika. Ho}ete li, dakle, opomenuti te episkopeda se vrate u krilo Crkve, da primewuju kanone i na sebi ina drugima, one kanone koje nipoda{tavaju kada su oni upitawu, a po kojima validno sude sve{tenicima, |akonima isve{tenomonasima, kakav je slu~aj sa uglednim duhovnikomna{e Crkve arhimadritom Venijaminom iz manastiraPreobraèwa, ili }ete ~ekati da gnev narodni prokqu~a i

213

stvore se uslovi za stvarawe novog, ne daj Boè, crkvenograskola u na{em narodu ili novog, daj Boè, sazivaCrkvenonarodnog sabora za izbor episkopa, jer su episkopiuzurpirali tu vlast da sebe biraju po sebi sli~nim sklonos-tima i nakaradnostima?!

Beograd, 1. februar 2008. godine Gre{ni rab Boìji


Potvrda o prijemu pisma

214

26) PISMO SINODU

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVEBeograd, 30. septembar 2008. godine

(Posredno preko nadle`nog Arhijreja i neposrednopreko po{te, po{to iz iskustva znam da ne}e niko uPatrijar{iji da primi moju po{tu na potpis)

Mnogo sam qut, a i mnogi me vernici uznemiravaju, zbogskandala u Markovoj crkvi u Beogradu, traè}i odmene, ni sam ne znam za{to, da interveni{em da se

sve{tenik, koje Vam je ime poznato, ukloni iz hrama Markovecrkve, a sam hram i prostorije Markove crkve osveti. Razumese da govorim u vezi aka br. 977/2008 od 27. jula. 2008. godinekoji je doneo mitropoli Amfilohije.

Ovoga puta taj svoj potez ~inim nerado, jer to duboko kom-promituju celu na{u SPC, mitropolita koji je zapo~eo pos-tupak ka`wavawa, pa od wega odustao, a vernici kod menedolaze i traè da ne{to preduzmem, sami govore da ne}evi{e da ulaze u Markovu crkvu u Beogradu, dok je odre|enisve{tenik tu i dok je verou~iteq Tatjana Franovi}Mihajlovi} tamo. Da to objasnim izvesnim redom.

Vernici tog hrama su mi doneli akt koji sam gore naveo, daje sve{tenik Nikola Jovi} vr{io bludne radwe u samomHramu prilikom ispovesti, nad ènama i devojkama, a da jepoku{ao i nekoliko silovawa. To nije prvi put, ve} se vi{eputa desilo na mnogim wegovim pastirskim slu`bama i mes-tima. Zbog toga je preme{tan na vi{e mesta, a posledwi putucenio patrijarha Pavla, pa umesto daide u neko selo, ovajga, zbog svoje slabosti o koji govore mnogi u Beogradu, pre-mestio u centralnu beogradsku crkvu, da nas tu sve konprmi-tuje. Stra{no je da se desi u hramu to, {to se desilo sa wim,i da hram posluì za satanisti~ke neznaboà~ke orgije, {toi sami gorwi akti konstatuje, da wegovo nedelo prouzrokujedaqe – krivicu „li{ewe sve{teni~kog ~ina zbog kriviceprouzrokuje sablazan u narodu i sluì na sramotusve{teni~kom ~inu...“

215

Kruè pri~e da pomenuti sve{tenik ima {uraka episkopau Ohridskoj arhiepiskopiji SPC, koji je intervenisao da sepomenuti sve{tenik vrati u isti hram, na sablazan vernika,a Mitropolit, koji ima neodoqivu èqi da postane srpskipatrijarh, pa mu treba wegov glas i glas dvojice drugih arhi-jereja iz pomenute Arhiepiskopije, u~inio je to {to nije smeo,protivno kazni koju je nagovestio u Dekretu, protivno kanon-ima, Disciplinskim pravilima SPC i Pravilu o sudovima uSPC, {to ga diskvalifikuje da se kandiduje za tako visokomesto u na{oj Crkvi i bi}e qudi koji }e kazati konstataci-ju anaksios, prilkom eventualne takve hirotonije. Osimtoga, meni je uba~eno u sandu~e neko pamflet, u potpisuInformativne slu`be SPC, pod naslovom „Rani radoviRiste Radovica iliti Mitropolita Amfilohija“, na tristranice, za koje ja ne mogu da verujem da je to autenti~nosaop{tewe te slu`be. Jer bi to bilo vrlo ru`no da neko izMitropolitvoe sredine kompromituje samog Mitropolita,ali i to bi trebalo ispitati {ta je tu istina.

Stoga, traìm da se pomenuti sve{tenik udaqi iz hramaSvetog Marka, da se hram osveti, tajno ili javno, kao i kance-larije sve{teni~ke, u kojima se bestijalno orgijalo.

Traìm, tako|e da se udaqi iz hrama Svetog Marka uBeogradu, kao verou~iteq i povernik Bratstva tatjanaFranovi} Mihajlovi}, jer je zavela jednog svet{enika, brakmu likvidirala, radila razne bahanalije sa drugim qudimatog hrama, kaù da se protiv we i wene sestre Ivane vodiopostupak falsifikovawa diplome BF SPC, a koja samaulazi u hram i kancelarije Markove crkve sa najve}im pvo-erewem pojedinih sve{tenika, iako sluì na sablazan ver-nicima i vr{i prevare svuda po celoj Srbji. Osim toga, onaje verou~iteq i dolazi u ovaj hram, da bi prevarila drugelakoverne vernike da bi im izmamila novac, toboè zagradwu stanova, kako je u~inila i potpisniku ovih redova,te se prema woj vode brojni postupci, pred raznim sudovi-ma u Beogradu (kao Ki. Br. 238/06 pred Petim op. Sudom; Ki.Br. 30/08 pred Tre}im op. Sudom, zbog dela prevara uovom smislu i milionske koristi MUP-a Srbije, u Bule-varu despoa Stefana, kod islednika Zorana Kova~evi}azbog ~ega sam pozvan na saslu{awe iako je ja nisam pri-

216

javio za prevaru do sada, a sada joj preti skora{wa dugotra-jna kazna zatvora.

Na sudu i pred tuìla{tvom pomenuta Tatjana se pozivada je {titi Patrijarh Pavle i visoki zvani~nici Crkve,~ime kompromituje samu SPC. Kada je sada uhapse kao ove-janog prevaranta, a ona je verou~iteq pri ovoj crkvi, bi}e tojo{ jedna sramota za celu na{u Crkvi i za vi{e svet{enst-vo u SPC, jer se ta}no ne zna ko je to {stiti iz Crkve davr{i prevare vernika, jer svoje naivne `rtve regrutuje samoiz Crkve, gde se prima, sa svojom majkom Olgom, ~esto zadoma}ina hramovnih slava, pa joj vernici veruju da je do bari ispravan vernik.êka}u 15 dana na odgovor od SvetogArhijerejskog Sinoda ili na izvr{ewe predloènih radwi,a onda }u, ako od ovog mog pisma ne bude nikakvog efekta,isto staviti javnosti na uvid preko Interneta, kao sasvimispravan na~in borbe protiv zloupotreba u SPC, jer nas jetako u~io Gospod Hristos i sveti apostol Pavle: „One kojigre{e pokraj pred svima, da i ostali imaju straha“ (1 Tim.5.20), kao i „Izbacite zloga izme| vas samih“ (1. Kor. 5, 13)

30. septembar 2008. godine

U sinovskoj odanostiProtojerej dr @arko Gavrilovi}

217

DOKAZ: Fotokopija Dekreta AEM Broj 977/2008.

218

DRUGI DEO:PISMA PATRIJARHU SRBSKOM

GOSPODINU PAVLU

1) PISMO PATRIJARHU PAVLU O FAKSU IZ AMERIKE

WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM,MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM IPATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU BEOGRAD

VA[A SVETOSTI,

Pre dva meseca dobio sam telefaks iz Amerike, koji pri-laèm uz ovo pismo, a koji se odnosi na Va{u Svetost ukome se pored ostalog tvrdi da Vam je majka Hrvatica, da

ste izmenili Simvol vere, da povla~ite poteze u Crkvi podvelikim uticajem bezbo`nika. Ne mogu da verujem da je sve ovoistina, ali kada su ovome narodu mogli da podmetnu neprija-teqskog vojnika kao doìvotnog cara u ovom narodu sve je mo-gu}e, jer kako re~e pokojni Ra{kovi} Srbi su lud narod. Mo-`da sam i ja takav, po{to iz takvog naroda poti~em i, naro~i-to, zato {to Vam o svemu ovome pi{em izigravaju}i neku beluovcu. Da ste zaista pod velikim uticajem raspolu}enih i obez-boènih srpskih politi~ara svedo~e mnoge ~iwenice, a me|uwima bi}u slobodan da navedem samo neke: Va{ potpis na Dej-tonsku vizu g. Slobodanu Milo{evi}u kojim ste mu dali dvaglasa u odnosu na pojedine ~lanove srpske delegacije tako danajve}i srpski izdajnik dobija Va{ blagoslov da moè da pre-su|uje u sudbonosnim stvarima za opstanak srpskog naroda.

Sada se ~uje da Sveti arh. sinod SPC traì ostavku togistog ~oveka koga je vi{e crkveno rukovodstvo SPC, dobrimdelom i u ve}ini ustoli~ilo Milo{evi}a na vlasti a meni ko-ji sam ga kritikovao pretili su ra{~iwewem. Vi ste, Va{aSvetosti, posle velike materijalne pronevere u Zavodu za iz-radu sve}a, postavili kao direktora PUO sina poznatog srp-skog boq{evika i krvnika Dragog Stamenkovi}a. Da bruka bu-de jo{ ve}a postavili ste za na~elnika ekonomskog odeqewa

219

pri Zavodu za izradu sve}a julovca Milana Paunovi}a, o ~emusam Vam pisao i priloìo dokumenta, a on sada leì kod ku}e,kako sam obave{ten, i prima platu od na{e Patrijar{ije. Do-bro znate da Vam je gore pomenuti potpis poni{ten, a Vi nistepodneli ostavku. I umesto {to traìte ostavku ~oveka kogaste ustoli~ili i koji je ustoli~io Vas, morali bi ste da raz-mislite o svom moralnom kredibilitetu za takav ~in. Isto-vremeno Vas obave{tavam da sam vi{e puta od vi{e osoba izinostranstva dobijao razli~ita pisma koja govore o stawu una{oj Crkvi i o tome da ste Vi li~no pasivizirali sve{ten-stvo da se bori protiv bezbo`nika i sekta{a, pod u svetosa-vqu nepostoje}im izgovorom, da se ne bave politikom, kojufloskulu su izmislili komunisti i masoni da bi eliminisaliuticaj Crkve u svom narodu. Stoga Vam je ~ovek ([e{eq), kojije traìo moje ra{~iwewe 5. jula 1990. godine u Va{oj rezi-denciji, kada mu je episkop ì~ki rekao da ima pravo, sada za-branio da se i Vi, kao poglavar Crkve i veruju}eg naroda Bo-ìjeg bavite politikom, bez obzira {to se radi o borbi za op-stanak srpskog naroda i SPC. âk je doti~ni gospodin traìoi Va{u ostavku pod istim onim izgovorom, pod kojim ste Vi iVama sli~ni arhijereji pretili meni da me ra{~inite, toboè,zbog toga {to se bavim politikom. I Vi i ja ne bavimo se pri-marno politikom nego duhovnom obnovom i opstankom ovoga na-roda.

Kada sam ve} pomenuo proneveru u Zavodu za izradu sve}a,se}am se i kra|e blizu pola miliona nema~kih maraka iz kaseeparhije ì~ke, onda moram da kaèm da se to desilo u epar-hijama na ~ijem su ~elu najstariji arhijereji, nemo}ni da drèpod kontrolom i u ispravnosti pot~iwene slu`be i sve{teni-ke. ûdno je, zar ne, da sve{tenik koji stekne pravo za penzijuiako je u odli~nom mentalnom zdravqu i punoj sposobnosti, ada arhijereji ostaju doìvotno na eparhijama iako imaju ve}uodgovornost pred Bogom i qudima i mogu da uslove ve}u i du-{epogubniju {tetu za narod i Crkvu. ûdno je {to episkop kojije prodao crkvu rimokatolicima moè da ostane u ~inu i to do-ìvotno iako ne moè da upravqa ni samim sobom i da mu sene bira vikar, a da mnogo mla|im arhijerejima postavqaju semladi vikari. Ne priziva li se ovim jo{ vi{e pronevera,anarhije i pasivizacije u na{oj Crkvi?!

220

2) PATRIJARHU O PRETWI ZA RA[ÎWEWE POSLEPRIJEMA AKTA CRKVENOG SUDA

WEGOVOJ SVETOSTIARHIEPISKOPU PE]KOM,MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM IPATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU Beograd, 1. decembar 1991. godine

VA[A SVETOSTI,

Dugo sam razmi{qao, ~ak se i kolebao, {ta da uradimposle prijema akta Crkvenog suda br. 40., od 20. jula1991. godine, koji ste Vi li~no potpisali, {to je neuo-

bi~ajeno, akta koji ima prizvuk ultimatuma i optu`niceistovremeno. Osim toga, ovaj akt sam dobio tek po{to je svebeogradsko sve{tenstvo saznalo wegovu sadrìnu. Misliosam da je najboqe da o}utim ali ostavqen mi je rok od mesecdana da na wega odgovorim, {to u roku i ~inim.

Va{im aktom sam vi{estruko povre|en i kao ~ovek i kaosve{tenik. Kao {to rekoh, on je pro~itan pred celimbeogradskim sve{tenstvom na sednici 23. oktobra 1991.godine, a ja sam ga dobio dve nedeqe kasnije, ta~nije 4. no-vembra 1991. godine, i to po{to sam se obratio samoinicija-tivno Crkvenom sudu i traìo da mi se dostavi. Video samda mi je on toboè dostavqan, ali me niko nikada o tomenije obave{tavao. Po{tar kaè da Va{ akt nije imao u ruka-ma, niti ima nalepnice koja je na wemu bila, a slu`benici upo{ti Beograd 11050 kaù da ga oni nisu dobijali, pa su mina {alteru dali nekakvu potvrdicu o tome, koju dostavqamu fotokopiji. Da li se i ovde ne radi ponovo o komunisti~kojpodvali u kakvih je do sada mnogo bilo, da mi se ne uru~ipismo, a Vas obaveste da su ga uru~ivali, ali ga ja nisam hteoprimiti, to ne znam. Neka ih Bog pita?!

Uz sve uvaàvawe prema Vama i Va{em ~inu prinu|en samda Vam kaèm da se ni~ijih pretwi ne bojim. Bojim se samoBoga, a qude po{tujem. Nisam se pla{io komunisti~kihpretwi “u zlo vreme i godine stra{ne” kada sam oti{ao uBogosloviju i postao sve{tenik u vreme kada je skoro sve

221

ìvo okretalo glavu od sve{tenika, a zakleti komunisti mipretili vi{e nego danas da }e me zatvoriti, oterati narobiju, kada sam bio mladi golobrad, a za{to bi se ma ~ijihpretwi pla{io danas kada sam, takore}i, na zahodu ìvotai nemam {ta da izgubim nego bi mi smrt bila dobit isto kaoi ìvot u Hristu. A i onda su mi komunisti pretili da sebavim politikom, da koristim veru u politi~ke svrhe. Alisu to bili komunisti van Crkve. Danas mi, naàlost, komu-nisti u Crkvi upu}uju iste optu`be, pritajeni i zli vr{epritisak na Vas da ne {to preduzmete protiv mene, da mene“isluènog borca za Crkvu” li{ite ~ina i izazovete nepred-vidqive posledice po sve nas.

Pretwi i ucena se nisam pla{io, ve} su me one izazivaleda se jo{ vi{e borim. Pa kada se pretwi nisam bojao ranije;sada ih se, na zahodu svoga ìvota, jo{ mawe bojim. Samo seBoga bojim, a qude mogu po{tovati ako su toga zaslu`ni iliprezreti, ako prezrewe zasluùju, te se ne bojim ni malosvih pretwi svih komunista, onih izvan Crkve ili onih uCrkvi, jer “Strah ~ovjeku ~esto obraz kaqa” (Wego{). Ja samslobodan ~ovek, slobodan u svetu slobodan od sveta, ne dugu-jem nikome ni{ta samo Bogu du{u, a slobodan je samo onajkoji je spreman na sve sluè}i svome Gospodu, a ne qudima,jer je Bog istina (Sr. Jov. 14, 6). Nije istina Bog, nego je Bogistina. A svi oni koji meni prete moraju se pla{iti i Boga iistine, jer }e se sva~ije delo objaviti i sve {to qudi govoreu klijetma propovedati sa krovova (sr. Mat. 10,26: “Ne bojteih se, dakle; jer nema ni{ta sakriveno {to se ne}e otkriti,ni tajno {to se ne}e doznati”). Onaj koji se Boga boji, qudi sene boji. I ko se boji qudi, malo mu je stalo do Boga.

Istina, Vi ste mi nagovestili ovo pismo jo{ kada ste mepozivali i savetovali da napustim politiku i Stranku.Ipak je ovo Va{e pismo iznelo na svetlost dana ~itav spletproblema i iznena|ewa. Pro{le godine primili ste me,istina kao Episkop ra{ko - prizrenski, zajedno sa pre-osve}enim Amfilohijem u izdvojenu audijenciju u man.Gra~anici, a ja sam i tada vr{io iste verske i nacionalneposlove kao i sada, bez re~i prekora ili opomene. Ali, kadaste postali srpski Patrijarh ne{to se promenilo u Va{emstavu prema meni, iako sam se kao dete radovao Va{em

222

izboru kada sam tu vest ~uo na ma|arskoj granici 2. decembra1990. godine na povratku iz Minhena. Vidite, ne treba se nidobroj vesti radovati, jer ona pose~e ~oveka. Pitam se:otkuda promena Va{eg stava prema meni: da li zbog toga {tosam ja sada Va{ klirik, a onda nisam bio ili zbog toga {toneka “podzemna struja” u Crkvi ili Va{oj okolini uti~e naVas da tako radite prema meni? Iako to morate da raditeèleo bih da znam, pa }e i meni, a verujem i Vama, tadalak{e biti. 3nate li da niko nije nikada, koliko ja znam,ra{~iwen zbog poslova kojima se ja sada bavim u istorijina{e Crkve, a bilo ih je, sigurno, i gorih od mene, barem onihkoji su, kao komunisti, napustili crkvenu slu`bu i stavilise u slu`bu komunista, pa nikada nisu ra{~iweni. Osimtoga, i Vi i svi oko Vas, moraju imati u vidu ~iwenicu da janisam aktivni sve{tenik kao {to su to oni bili, i da posaokojim se ja sada bavim ne ide na {tetu moga sve{teni~kogzvawa. Da se vratim na Va{ akt. On je ne samo ultimatum negoi optu`nica. I ne samo optu`nica nego i prejudicirana pre-suda, po{to ste, svojim potpisom na ovom aktu, istovremenopodigli optu`nicu protiv mene, a kako ste, po svomepoloàju, predsednik Crkvenog suda, to ste mi svojomoptu`bom istovremeno i presudili unapred. Va{imposlu{nicima ne}e ostati mnogo posla nego da presudu obra-zloè, a Vama da je potpi{ete. I moj sve{teni~ki ~in, kojisam qubomorno ~uvao i sa~uvao od komunista, ode ba{ sadakada komunisti moraju si}i sa politi~ke scene, i to zah-vaquju}i Crkvi?! Se}am se kada je pokojni, meni drag,episkop Vasilije bio crkvenosudski tuìlac prilikomra{~iwewa pokojnog episkopa Dionisija, ali istovremeno iglasao za to ra{~iwewe. Crkveno pravo, kao uostalom i sve-tovno, ne poznaje takva ovla{}ewa da se, u jednoj li~nosti,istovremeno na|u i tuìlac i suditeq, osim ako ne èlimoda se vratimo u ono stra{no, obespravqeno vreme kada jevaìla poslovica: “Kadija te tuì, kadija te sudi!“ Me|utim,kakve veze ima na{a Crkva sa tzv. {erijatskim pravom? Zarse na{a Crkva ne upravqa po kanonskom, pravu? Bilo bi mimnogo lak{e u du{i, a i prilikom odbrane ~ina, da Vi taj aktniste potpisali, ali o tome je trebalo da brine Va{aSvetost.

223

a) Kanoni u slu`bi ka`wavawa nepodobnih

Samo oni koji ne znaju, ili ne}e da znaju, {ta ja radim moguda govore da se ja bavim politikom. Mogu to da govore i onikoji su u slu`bi neke druge, tamne, pozadinske sile u Crkviili izvan Crkve.Vi se, Va{a Svetosti, pozivate na kanonekada èlite mene da ìgo{ete i osudite, uz pomo}prizivate pravila koja je praksa prevazi{la ili se na menene odnose, ali onde gde biste mogli, i morali, kanone pri-meniti, Vi }utite. Pitam Vas: za{to ne primewujete kanonena episkope koji se sele sa eparhije na eparhiju kad god ho}e,a ne “po sudu drugih episkopa”, kud god ho}e, koliko ho}e, ~akizri~ito zahtevaju koju eparhiju ho}e po cenu ostavke? Ili,{to se ne setiste kanona prema tzv. ratorobra~kimepiskopima koji drè po dve eparhije istovremeno, suprotnokanonima i ~l. 112 Ustava SPC? Ili prema episkopima kojisu napustili svoje eparhije i eparhiote u vreme wihovoguàsnog stradawa? Niste se setili kanona ni prema onimsve{tenosluìteqima sva tri stepena koji sluè nasablazan svojoj pastvi ili su u slu`bi komunista i socijal-ista? Niste kanone primenili ni na tzv. komunisti~kesve{tenike koji, i to u Crkvi, vode komunisti~ku politiku,na sve{tenike koji su ~lanovi drugih opozicionih stranakaili ~ak, {to je jo{ gore, koji su ~lanovi SPS, na sve{tenalica koji su ~lanovi sve{teni~kog udruèwa koji jo{ uvekrade u poluilegali, pred kojima su vrhovni predstavniciCrkve do sada bili vrlo servilni. I sami znate da dok steboravili u Beogradu kao episkop ra{koprizrenski, a Va{emona{tvo i sve{tenstvo stradalo na Kosovu od podivqalihArnauta, kako ste u licu prokomunisti~kog sve{tenika o.Ratka Boì}a imali odli~nog saradnika. A znate, ne moèbiti da ne znate, da je bilo dosta sve{tenika ~lanova KPJ,SSRN, predsednika sreskih i op{tinskih odbora koje sukomunisti postavili na te poloàje, predsednike sudova,ministre u vladi, potpredsednike Prezidijuma Srbije, ~akje sve{tenik bio ministar zloglasne O3N-e i potpisaodekret o zabrani povratka Srba na vekovna svoja ogwi{ta naKosovu i tada ni on nije ra{~iwen. Znam, i Vi stepostradali na Kosovu. To cenim i po{tujem, ali za{to Vi

224

omalovaàvate moja stradawa prouzrokovana od preostalihi preru{enih boq{evika koji su ostali u na{em narodu i uCrkvi? Dakle, nema principijelnosti u primeni kanona una{oj Crkvi nego se oni koriste za ka`wavawe nepodobnih,pa se osu|ujem ja za mawe propuste, iako sam penzionisaniparoh, a povla|uje se onima koji direktno, kao aktivnisve{tenosluìteqi, sluè na sablazan svojoj pastvi.

Vi niste primenili kanone ni protiv homoseksualaca kojeSveto pismo o{tro ìgo{e (III Moj. 18, 22; Rimq. 1, 27),kanoni i Krivi~na pravila SPC (1961., ~l. 24.), kojih jesvakim danom sve vi{e u Crkvi. âk je jedan Va{ klirik izra{koprizrenske eparhije koji je, zbog homoseksualstva,o{i{an i obrijan na Bogoslovskom fakultetu, a drugogjednog, Va{eg biv{eg klirika koji je isteran iz Prizrenskebogoslovije zbog istog greha, Vi ste ovde u Beogradu primiliu svezu klira.

Vi niste primenili kanone ni protiv masona u Crkvi kojihje, tako|e, sve vi{e svakim danom, iako oni sluè direktnoSatani. Jedan od wih je, kako neki kaù, mason 31 stepena,izabran skoro za mitropolita od strane Svetog arhijere-jskog sabora kome ste Vi li~no predsedavali.

Vi niste li{ili ~ina ni one koji su, uz pomo} dràvnih,ali {to je jo{ gore bezbo`nih i komunisti~kih, vlasti, ~akudba{a i osvedo~enih neprijateqa Crkve, promovisani uCrkvi na istaknute poloàje na kojima se jo{ uvek nalaze,suprotno 30. pravilu Svetih apostola.

Vi niste li{ili ~ina ni sve{tenosluìteqe koji supristalice komunisti~ke i socijalisti~ke politike i kojiza wih rade u Crkvi, drè wihove slike naporedo sa ikona-ma, iako su oni aktivni sve{tenosluìteqi, ili suslu`benici Crkve po raznim ustanovama, ~ak i u Va{ojokolini, a posegli ste, brè-boqe, da se obra~unate samnom,zato {to ja nemam nikoga iza sebe, iako sam ja paroh u penzi-ji. Verovatno samo zato {to se skoro samo ja u Crkvi bavimantikomunisti~kom politikom. Ali ja imam iza sebenajmo}nije Bi}e koje }e svaku stvar izvesti na ~istinu. Vamaoni svi ne smetaju niti grupno niti pojedina~no. Vama samo jasmetam, samo se ja bavim politikom, a oni koji tajno i javnorade za neprijateqe Crkve, a u Crkvi su, Vama ne smetaju.

225

âk tu moèmo ubrojati i one iz Va{e najbliè okoline, kojisu Va{i saradnici. A ja se, uglavnom, bavim duhovnomobnovom srpskog naroda, pripadam Pokretu duhovne obnove iujediwewa Srpstva, ne borim se za vlast niti za svoje pozi-cije nego za pozicije Crkve u dru{tvu, nisam se nigde kandi-dovao ni na jednu funkciju, nisam zaposlen ni na kakvim sve-tovnim ni gra|anskim poslovima, ne primam platu ni od kogave} ìvim od skromne svoje penzije od 4800 dinara.Naprotiv, posao kojim se bavim ne donosi mi ni reputaciju,ni slavu, ni poloàj, ni nagradu, ve} mi samo oduzima mojeslobodno vreme, u{te|ena materijalna sredstva. Ta~nije,Stranka kojoj pripadam bori se za obnovu morala i religije,pravne dràve i parlamentarne monarhije u srpskom narodune bori se za vlast. Ali, Vama, dakle, to smeta. Onda nitisam ja za Vas niti Vi za mene. Onda ja moram biti ra{~iwen,ali ne i eliminisan sve dok me Gospod drì u ovom svetu.

b) Ako bismo na kanone gledali te{ko da bi nekobio dostojan SVE[TENSTVA

Ako pogledamo na kanone te{ko bi bilo na}i dostojnogsve{tenosluìteqa koji bi mogao da zadrì svoj ~in, jerprvi i posledwi hri{}anin, kaè Ber|ajev, jeste GospodHristos. Zar on nije objediwavao u sebi sve tri du`nosti:carsku, prvosve{teni~ku i u~iteqsku? I zar se u toj carskojdu`nosti ne nalaze i “svetovni i gra|anski poslovi”?Po|imo redom!

a) 30. pravilo Svetih apostola kaè: “Ako se koji episkopposluì svetovnim vlastima da kroz iste zadobije Crkvu,neka se svrgne, pak i odlu~i.” A {ta da kaèmo kada je tavlast jo{ i bezbo`na, i ne samo bezbo`na nego Crkvi nepri-jateqska, pa postavqa ili bira episkope i patrijarhe. A 16.~l. Krivi~nih pravila SPC glasi: “Sve{teno lice koje sesluì uplivom van Crkve da u Crkvi stekne kakav jerarhijs-ki poloàj, zvawe ili slu`bu... podleè li{ewu sve{-teni~kog ~ina, odnosno iskqu~ewu iz crkvene zajednice.”

Pitam se koliko je episkopa na{e Crkve moglo da se,posle rata do Va{eg izbora za patrijarha, izabere bezodobrewa “nadle`ne” komunisti~ke vlasti? Zar i Vi ne

226

znate da je biv{i patrijarh German izabran voqom komu-nista i UDB-e, a ne voqom Izbornog sabora, pa bi wegovizbor morao biti nevaè}i, a sve sve{tenoradwe koje je onkao patrijarh obavio mogle staviti pod znak pitawa? O tomeje pisao o. Justin Popovi}.

b) 42. pravilo Svetih apostola isti~e da episkop,sve{tenik ili |akon “koji se predaje igri i pijanstvu”, ako tone prestane ~initi po upozorewu, da se svrgne. A sloì}etese da kod nas ima episkopa, sve{tenika i |akona alko-holi~ara prema kojima se ne primewuju kanoni.

v) Pravilo 70. Svetih apostola, pravila 10. i 11. [estogvas. Sabora trulskog, kao i pravilo 1. êtvrtog vas. saborazabrawuju pravoslavnim episkopima i sve{tenicima, kao ivernicima op{tewe sa Judejima i neznabo{cima, ~ak i zajed-ni~ke molitve i trpeze, a pravilo 94. [estog vas. Saboraodlu~uje svakog hri{}anina koji se zakliwe “neznaboà~komzakletvom”, a ako to ~ini klirik, da se svrgne. Na{iepiskopi i sve{tenici na ekumenskim konferencijamaskoro redovno prisustvuju zajedni~kim molitvama, trpeza-ma, druè se i op{te sa Judejima i neznabo{cima, vrlo suprisni sa bezbo`nicima i komunistima, sa wima su na zajed-ni~kim sednicama parlamenta, na zajedni~kim ru~kovima ive~erama, ~ak hvale bezbo`ni~ke ustave i zakone, veli~ajukomuniste. I danas je mnogima u Crkvi pre~i vo|a socijal-ista nego sto @arka Gavrilovi}a.

g) Pravilo 50. Svetih apostola zabrawuje episkopima isve{tenicima da vr{e jedno pogwurewe i ko ne izvr{i tripogwurewa prilikom svete tajne kr{tewa, da se svrgne. Akod nas uobi~ajeno da se ne vr{i ni jedno pogwurewe negosamo polivawe.

d) Pravilo 14. [estog vas. Sabora zabrawuje da se prezvi-teri postavqaju pre 30., a |akoni pre 25. godine ìvota.Sabor SPC (SBr. 17., oktobra 1884.) modifikuje taj kanontako da se prezviter ne sme postavqati pre 25., a |akon pre21. godine ìvota. Da li na{i episkopi po{tuju ovo pravi-lo? Ja sam rukopoloèn i postavqen na parohiju u 23. godi-ni ìvota.

}) Pravilo 80. [estog vas. Sabora ukazuje da ako sve{tenolice ne u|e u crkvu u toku tri nedeqe, da se svrgne. Kod nas

227

je bilo sve{tenika, naro~ito posle rata, koji su napustilicrkvenu slu`bu, zaposlili se kod komunista u dràvnoj,dakle “svetovnoj i gra|anskoj slu`bi”, godinama i decenija-ma nisu ulazili u crkvu, pa ih niko nikada nije ra{~inioniti poveo ~ak postupak za ra{~iwewe, nego su sada obuklimantiju i sluè. I ba{ takvih slu~ajeva ima kod onih “~istu-naca” kanona koji danas meni i drugim sve{tenicimazabrawuju da se bavimo politikom, ovom antikomunisti~kom.

e) Pravilo 3. Prvog vas. sabora, kao i pravilo 5. [estogvas. Sabora zabrawuju dràwe “èwskiwa” u stanovima irezidencijama episkopa, prezvitera i |akona. Ovom jesli~no i pravilo 18. Sedmoga vas. sabora. A kod nas skoro danema episkopske rezidencije da nema neka èna, monahiwaili vernica, ponegde i vi{e wih.

`) Pravilo 47. [estog vas. Sabora zabrawuje da ènaboravi u mu{kom i mu{karac u ènskom manastiru. A kod nasje suprotno, {to o~igledno ima opravdawe.

z) Pravilo 24. zabrawuje sve{tenosluìteqima sva tristepena pose}ivawe kowskih trka, pozori{nih predstava,svadbi, a ako to u~ine, da se svrgnu. I sami znate kako je kodnas.

i) Pravilo 20. [estog vas. Sabora zabrawuje episkopu dau~i u drugom gradu izvan svoje dijeceze, a ako to u~ini da sereducira na stepen sve{tenika. A kod nas ima episkopa kojise me{aju sve{tenicima u parohije.

j) Pravilo 64. [estog vas. Sabora zabrawuje svetovwakuda u~i narod ili da drì govore u hramovima. A kod naspodobni, samo podobni, politi~ari drè govore u hramovi-ma, kakav je slu~aj u hramu Sv. arh. Gavrila u Zemunu, ili kadmitropolit beogradski Perko drì govor u crkvi Sv. ap.Marka na opelu patrijarhu Germanu. Nisam protiv toga ja,ali kanoni jesu.

k) Pravilo 77. [estog vas. Sabora zabrawuje sve{tenici-ma sva tri stepena da se zajedno kupaju sa ènama, a ako tou~ine, da se svrgnu. Tako su se monasi na podvizavawustideli da gledaju svoje nago telo. A kod nas se ~ak i monasisvla~e pred drugim licima.

l) Pravilo 54. Svetih apostola zabrawuje sve{tenomlicu da jede u kr~mi, a ako to u~ini, da se svrgne. Odluka

228

Sabora SPC (SBr.110. od 21. H 1892.) zabrawuje sve{tenici-ma da sede pred kafanom, a naro~ito za vreme bogosluèwa.

Mogao bih Vam navesti sijaset primera, ranije i sada,sve{tenika koji umesto u crkvu na liturgiju idu u kafanu,neki i ne sluè liturgiju pod izgovorom da nema vernika.Kako }e ih i biti ako on samo jednom izneveri ma i jednogvernika koji se spremao za pri~e{}e, a nije pri~e{}en zato{to je wegov sve{tenik probdeo u kafani. Me|u takvimsve{tenicima ima i miqenika nadle`nog episkopa. A ima ihkoji ne izlaze iz kafane.

q) Pravilo 42. Svetih apostola zabrawuje da se sve{tenolice “predaje igri ili pijanstvu”, pa ako po upozorewu toneprestanu, da se svrgnu.

Kod nas, bogami, ima episkopa koji su zavisni od pi}a, akamoli sve{tenika. A oni su nadglednici sve{teni~kograda.

m) Pravilo 36. Svetih apostola da ako neki klirik uvre-di sve{tenika ili |akona, da se odlu~i. A episkop ì~kiStefan pronosi mnoge neistine i uvrede za mene, a kada samkonkurisao na katedru Apologetike na Bogoslovskom fakul-tetu u Beogradu tvrdio da imam vanbra~nu ènu i decu itraìo od episkopa Amfilohija i proto|akona PribislavaSimi}a koji je tada bio dekan da to ustanove.

n) Pravilo 53. Svetih apostola kaè da ako se sve{tenolice gnu{a mesa i vina u prazni~ne dane, a to ne ~ini radiaskeze, da bude svrgnuto. Poznato nam je kako je sada i samirskim i sa mona{kim sve{tenosluìteqima.

w) Pravilo 5. Svetih apostola kaè da episkop “ne izgo-ni svoju ènu.”

Sada se kod nas episkopi ne ène, ali jednoga dana moènekome pasti na pamet da se poziva i na ovaj kanon.

o) Pravilo 51. Svetih apostola isti~e da ako se episkop,sve{tenik ili |akon uzdràva ènidbe, vina i mesa radignu{awa i osude drugih, a ne radi askeze, da se popravi ilisvrgne. Poznato Vam je kako je u na{oj Crkvi.

p) Pravilo 29. Svetih apostola kaè da ako ko kupinovcem, ili omogu}i takvu kupovinu, sve{teni~kog ~ina, dase svrgne. Sli~no je i 30. pravilo istih. Pravilo 2. êtvrtogvas. sabora isti~e da ako neko za novac rukopoloì, odliku-

229

je ili postavi nekog klirika ili vernika u crkvi, ima da sesvrgne. O tome govore i Krivivi~na pravila SPC. Da li sekod nas po{tuje ovaj kanon u svemu?

r) Pravilo 14. Svetih apostola isti~e da episkop ne smenapu{tati svoju eparhiju za koju se ven~ava hirotonijom,osim po sudu drugih episkopa. Kod nas ima episkopa kojizahtevaju tu i tu eparhiju ili nijednu.

s) Pravilo 47. Sedmog vas. sabora zabrawuje monasima danapu{taju manastir i ìve u svetu. To isto ~ini i Sabor SPC(SBr. 20., oktobra 1884.; SBr. 72., od Z. oktobra 1892. godine)A kod nas svi episkopi, pa i Va{a Svetost, toleri{e ìvotmona{kih lica izvan manastira, ~ak i u Beogradu.

t) Pravilo 9. Svetog arh. Sabora SPC zabrawuje muù ièni da mogu oboje kr{tavati decu istim roditeqima.Mislim da ve}ina sve{tenika i ne zna za ovu odluku, akamoli da je primewuje.

}) Pravilo 5. Svetog arh. sabora SPC zabrawuje da arhi-jerej napla}uje taksu za razre{ewa i blagoslove. Kod nas seepiskopi ne drè toga pravila. Nabrojao sam samo neke odkanona i pravila na{e Crkve kojih se Crkva ne pridràvaili, mo`da, ja gre{im, ba{ zato {to ste Vi naveli u svomaktu jedno pravilo na{eg Sabora i jedan kanon Vaseqenskogsabora, i ako bi mi predupredili posledice koje me o~ekuju.

v) Da li se na mene mogu primeniti navedenicrkveni propisi?

U svome aktu pozvali ste se na dva propisa, jednu odlukuSabora na{e Crkve iz pro{log veka i jedan kanon Sedmogvaseqenskog sabora odrànog pre vi{e od jednog mileniju-ma. Najiskrenije mislim da se nijedno pravilo ne moèodnositi na mene pre svega {to sam ja penzionisani paroh,iako ne penzionisani sve{tenik.

1) [to se ti~e odluke Svetog arh. sabora SPC (SBr. 59.;oktobar 1883.), po kojoj se zabrawuje sve{tenicima da budu~lanovi ma koje politi~ke partije, ja èlim da kaèm da jeovde Svetosavska stranka reducirana na nivo politike par-tije, {to nije adekvatno tuma~ewe. Imam ~ast da ne pri-padam nijednoj politi~koj partiji nego Srpskoj svetosavskoj

230

stranci koja je pre Pokret duhovne obnove i ujediwewaSrpstva kako i glasi zvani~an podnaslov na{e Stranke, akao Stranka smo se registrovali kod “svetovnih vlasti”po{to Crkva ne registruje gra|anske stranke. Osim toga,dostavili smo Program Stranke Svetom arh. sinodu, s mol-bom na ukazivawe primedbi, a u toku osnivawa Stranke biosam dva puta sa Zamenikom patrijarha Germana iobave{tavao ga {ta smeramo da u~inimo, ~ak mi je i on samtraìo nekakav program, mislim da je od Du~i}a, da mi da dase pomognem, ali je kasnije, kada je dobio “instrukcije”patrijarhov Zamenik reterirao, ali ja nisam mogao sebe dadezavui{em. Sve ostalo {to je doneto u vezi mog nacio-nalnog i verskog rada smatram da ne moè na mene retroak-tivno da se odnosi nego na budu}e slu~ajeve.

Kada je Sabor SPC u pro{lom veku donosio odluku ozabrani da sve{tenici budu ~lanovi politi~kih partija toje i razumqivo, jer tada nije postojala Svetosavska strankaniti ma koja demohri{}anska. A, ko{uqa je, vaqda, blià odkaputa i Svetosavska stranka trebalo bi da je blià Crkviod Socijalisti~ke partije Srbije da je neko sre}nije isre|enije vreme. Pa iako je ta odluka doneta od straneSabora SPC ipak Vam je poznato koliko je mno{tvosve{tenika bilo u~laweno u razne politi~ke partije,koliko ih je pre rata bilo poslanika, ~ak i komunista, akoèlite mogu Vam dokumentovati. Pa, opet, niko nikada nepokrenu protiv wih nikakav postupak za li{avawe ~ina.

Da li Vam je poznat makar ijedan slu~aj ra{~iwewa srp-skog sve{tenika samo zato {to je bio ~lan neke politi~kepartije? Pa ako nije, za{to na meni ìvomeksperimenti{ete i primewujete pravilo iz pro{log vekakoje nije primeweno ni prema kome? Nije li to Herostratskipostupak da bi se u{lo u istoriju? Ne re~e li Gospod:“Subota postade ~oveka radi, a ne ~ovek subote radi” (Mar.2,27)?

2) A {to se ti~e 10. pravila Sedmog vaseqenskog saborakojim èlite da mi presudite i li{ite me sve{teni~kog~ina, mogu da Vam kaèm da se on, koliko se ja razumem ucrkveno pravo a moje znawe u wemu je oskudno, taj kanon seuop{te ne odnosi na mene. Osim toga, Vi ste, {to je nedopus-

231

tivo ma kome a Va{oj Svetosti posebno, citirali deo tekstatog kanona, i to onaj koji mene tereti, {to me navodi napomisao da Vi, ili neko ko Vas je uputio na ovaj kanon, nisteprema meni dobronamerni, a ako to stoji, onda sam ja ve}osu|en i ra{~iwen, bez obzira {to suda nije bilo. No, poz-navaju}i Vas, ipak mislim da Vas neko, ko nije prijateq niVama ni meni ni Crkvi forsira i nateè kanone da bi menesada izbacio iz Crkve kada sam sav svoj ìvot uloìo u wui kada nastupaju boqi dani za wenu akciju. Ko je taj? - Neko~ija je pro{lost, a delimi~no i sada{wost, tamna i koji }esutra biti prozvan za ono {to je radio, a nije trebalo ili zaono {to nije radio, a trebalo je da radi.

Poku{a}u da citiram integralniji deo teksta ovogkanona, jer je ceo kanon preduga~ak za ovaj odgovor, a onglasi:

“Po{to neki klirici, obilaze}i naredbu pravila,zapu{taju svoju parohiju i u druge parohije odbegavaju, (pod-vukao @. G.)... takve klirike, bez privole svoga carigradskogepiskopa, ne treba ni u kakvu ku}u primati, a koji to u~ini,i u tome ostane uporan, neka se svrgne. U~ine li to kojiklirici sa privolom pomenutih sve{tenona~alnika, utakvom slu~aju ti klirici ne smeju uzimati na sebe svetovnei gra|anske poslove (podvukao @. G.), po{to im je toboànskim pravilima zabraweno da ~ine. A ko se zate~e datakve poslove preduzima kod tzv. velika{a, neka iliprestane, ili neka se svrgne. Svakako mu je boqe da ide dau~i decu i svoje doma}e i da im ~ita svete kwige, jer je za tosve{tenstvo dobio.” Dakle, to bi bio izvoran tekst koji steVi napomenuli, ali ste citirali samo ono {to me tereti.Pitam sebe i Vas: Ko je to tako mo}an, u Crkvi ili izvan we,ko tera srpskog Patrijarha da pogre{no citira kanon?

Vama je, pretpostavqam, sasvim jasno da se ovaj kanon namene ne odnosi, niti se moè odnositi, jer pre svega, nitiste Vi “carigradski episkop” niti sam ja fanarjot. Ovde seradi o odnosu srpskog Patrijarha i srpskog sve{tenika. No,neko je hteo da na|e neki kanon kojim bi uhvatio komarca,iako drugim dozvoqava da propuste magarca. Tako sam i jado{ao pod udar kanona koji se na mene ne odnosi. Ja sam, uodgovoru Vojislavu [e{equ, kada su strana~ki prvaci

232

primqeni od Svetog arh. sinoda SPC, kome prijemu ste i Viprisustvovali, rekao da nema kanona koji moè zabranitisve{teniku u umirovqewu bavqewe nacionalnim i poli-ti~kim radom, ali ima kanona koji zabrawuju da sve{tenikkao paroh u aktivnom statusu napu{ta svoje crkvenedu`nosti da bi se bavio politi~kim ili nacionalnim, daprenebregava ve}e i pre~e du`nosti, a da se bavi niìm,mawe va`nim poslovima.

Ali, za ime Boga, ja nisam aktivni paroh ve} penzionisanod strane pomenutog Zamenika patrijarha Germana koji je za24 ~asa, po prijemu moje molbe za razre{ewe, istu prosledioi aktom AEMBr. 749., od 20. novembra 1989. doneo odluku:“...sa zahvalno{}u na dosada{wem radu, razre{avamo gadaqeg opsluìvawa III-e parohije pri hramu PokrovaPresvete Bogorodice u Beogradu...” Kasnije mi je davao dabudem paroh pri Bolni~koj kapeli u Beogradu i kada sam gapitao: Kome tamo da misionarim?... Mrtvima, sa toliko{kole? Odgovorio mi je qutito: “[ta bi ti hteo? I tamo semoè misionariti. Kako Filaret?...” Nisam mu ni{ta odgov-orio, jer je svaki odgovor na ovakvo rezonovawe izli{an,po{to on upore|uje mene sa dva doktora, a i fakultetom samonahom bez zavr{enog fakulteta. I tako se pojedinci uCrkvi razbacuju sa {kolovanim qudima. Za mene nije bilomesta u crkvenoj prosveti koju su kontrolisali dosta Crkvistrani elementi, a pruà mi se ìvotna {ansa - dapropovedam upokojenima Ja sam, dakle, penzionisani paroh,ali nisam prestao biti sve{tenik, sluìm po hramovimakad god mogu, propovedam, drìm predavawa, dakle “u~imdecu i svoje doma}e” gde god mogu i ako se tome ne ispre~ezli qudi i nategnuti propisi.

Ja nisam “zapustio” niti “napustio” svoju parohiju, jer samod te slu`be legalno razre{en, istina ne od “carigradskogepiskopa”, ali od onog koji je zamewivao legalnog arhijereja.I {to je jo{ va`nije, ja nisam, po penzionisawu, oti{ao uneku drugu slu`bu, nisam “uzeo na sebe svetovne i gra|anskeposlove”, nisam oti{ao kod ma kog velika{a u wegovudoma}u bogomoqu, ne primam ni od koga nikakvu platu, ve}sve {to radim za dobro Crkve i naroda, radim to gratis, ~akimam samo {tetu i materijalnu i gubim mnogo od svog oskud-

233

no slobodnog vremena koje bi mogao da upotrebim na pisawe.A {to se ti~e mog u~iteqskog rada, na koji me opomiwete uaktu, ja to obavqam u velikoj meri kao retko koji sve{tenik.Prokrstario sam Srbiju govore}i o nu`nosti moralne iverske obnove srpskog naroda. Samo {to mi, ponekad, tuu~iteqsku delatnost zabrawuju oni koji me optuùju da sebavim politikom. Pri tom, to su “mo}nici” koji se me{aju utu|u nadle`nost, koji èle drugima da “popuju”. Nave{}usamo dva primera.

a) Pozovu me pro{le godine u [vedsku kao penzionisanogparoha da zamenim nadle`nog sve{tenika u januaru.Iskoristim tu priliku da dobijem generalno odobrewe damogu sluìti i propovedati gde me budu pozvali iz koga }ese videti da nisam pod zabranom, jer ~esto me pozovu uo~isamog nekog skupa kada je vremenski nemogu}e dobitidozvolu nadle`nog episkopa. Me|utim, pomenuti Zamenikpatrijarha Germana odgovori mi qutito da mi se odobrava“iskqu~ivo odlazak u Malme, [vedsku na poziv Upraveparohije, a za svaki drugi slu~aj obratiti se na propisanna~in bez ikakvih uslovqavawa od strane molioca” (AEMBr.2., od 2. januara 1990. godine).

[to zna~i da sam obavezan za svaki istup, predavawe,pojavqivawe u Javnosti da traìm dozvolu “na propisanna~in” od strane nadle`nog episkopa, a wega nema danima uBeogradu i niko drugi ne moè to re{iti. A pravopropovedawa boànske re~i kao {to Va{a Svetost napomi-we, ne trpi nikakvo odlagawe.

b) Po~etkom juna 1990. godine pozove me u Para}in na{ugledni teniserski stru~wak g. Mi{ko Savi}, ~ini mi se daje predsednik ili potpredsednik IO U Para}inu, da 10. juna1990. godine odrìm predavawe o Svetom Savi i ja pris-tanem. Taman kada sam spremio predavawe poziva me g.Savi} i kaè da je episkop ì~ki Stefan rekao da ne}edopustiti da sve{teni~ki hor Eparhije ì~ke u~estvuje natoj proslavi, ako ja drìm predavawe. Odgovorio sam da mije ào {to moj profesor u Bogosloviji, koji me je jedno tadau~io a sada govori drugo, koji me je ube|ivao da budem monahvi{e puta, pozivao kod sebe i savetovao, tako o meni misli,ali da oni ni u kom slu~aju ne smeju do}i u sukob sa

234

episkopom, iako to nije bio nadle`ni arhijerej. I ja sepovu~em. Namesto mene predavawe je odrào niko drugi negopredsednik verske komisije SSRN grada Beograda nabe|enikwièvnik Miodrag \uki}. I kada je socijalisti~kipredsednik verske komisije, koji }e samo posle nekolikodana napasti Crkvu i Sveti arh. sinod {to su ìgosali pred-stavu “Sveti Sava” od S. Kova~evi}a, drào predavawe,onda episkop Stefan nije povukao sve{teni~ki hor.

Eto, kako mi se dozvoqava da “u~im decu ili svoje doma}e”Bo`jem zakonu. Socijalisti~ki aktivisti, zahvaquju}ina{im episkopima, se {epure po na{im crkvama, drè pre-davawa, samo {to nisu stavili epitrahiqe, a nama koji smokrvarili od wihovog zuluma za vreme tiranije komunizmaspre~ava se dràwe predavawa o Svetom Savi. Pa, i to odnenadle`nog episkopa.

Zar i to ne govori o moralnoj krizi kroz koju prolazimo miu Crkvi koje su komunisti progonili da nas sada progonena{i profesori i episkopi?! Za ~iji ra~un oni rade?! Nisuli to oni isti “krugovi u Crkvi” koji traè moje ra{~iwewe{to se toboè bavim politikom, a oni su naivni u politicii ne znaju za koju politiku rade?!

Zar ~in koji mi Vi niste dali, koji sam ja qubomorno dosada ~uvao i sa~uvao, uprkos stra{nih pretwikomunisti~kih, da ga Vi sada u boqem vremenu, ~ovek kogamnogi smatraju svetim, oduzmete na tu|i zahtev?! I zbog ~egaVa{a Svetosti?! I za koga tako uraditi?! Zar da Vi u|eteherostratski u istoriju kao prvi srpski patrijarh koji jera{~inio jednog sve{tenika {to se, toboè, bavio poli-tikom?! Zar se nije ra{~inio Vlada Ze~evi} {to je napustioparohiju i oti{ao prvo u ~etnike, a onda u partizane ipostao ministar OZN-e nego su pred wim drhtali episkopi?Zar se nije ra{~inio prota Milan Smiqawi} {to je napus-tio parohiju i oti{ao u komunisti~ku slu`bu, postao pot-predsednik Prezidijuma Srbije, nego je zbog toga odlikovanjo{ i protskim ~inom u toku takvog komunisti~kogslu`bovawa. A kada je prota Smiqawi} umro na sahrani muje episkop koji Vam “sedi uz skute” na opelu drào hval-ospeve, veli~ao wegovo bavqewe politikom. A on je sadajedan od najvatrenijih zagovornika da se ja kaznim {to se

235

bavim politikom, iako nije moj nadle`ni episkop. Zar isami ne uvi|ate, Va{a Svetosti, da pomenuti episkop nemaisti ar{in za komunisti~ku i antikomunisti~ku politiku,da se ne odnosi principijelno prema komunistima isve{tenicima? I otkuda to da samo na{i mo}nici u Crkvizabrawuju svojim sve{tenicima da se bave nacionalnimposlovima u vreme kada je svaki ~ovek u srpskom narodudragocen, a ne brani im se grehoqubqe, materijalizam, kar-ijerizam, nebriga u uzdizawu i edukaciji pastve, naro~itodece i omladine koja su nam razgrabqena od verskihsekta{a i propagatora raznih misti~nih i kabalisti~kihu~ewa. A to nije slu~aj u drugim pravoslavnim crkvama.

Na primer, u Ruskoj pravoslavnoj crkvi patrijarh Aleksejzajedno sa drugim sve{tenosluìteqima, je deputatvrhovnog Sovjeta. Sada{wi rumunski patrijarh bio je ~lankomunisti~kog âu{eskovog parlamenta, pa je i sadaIlijesuovog. Arhiepiskop Makarios je bio istovremenopoglavar Crkve na Kipru i predsednik dràve. U Rusiji seposle Srpske svetosavske stranke formirao Hri{}anskipokret na ~ijem ~elu su sve{tena lica. Otkuda nekakvo“politi~ko” ~istunstvo samo kod na{ih episkopa? Dokle }ese Srbi zaista praviti “ve}i katolici od samog rimskogpape”? Da li znate da ste, ovakvim svojim dràwempotkopali rad opozicije u borbi za slobodu i demokratiju, apomogli vladaju}oj partiji da u~vrsti svoju demago{kuvlast, jer su Vam obe}avali u predizbornoj kampawivra}awe nacionalizovane crkvene imovine, a posle stopi-rali u Skup{tini izglasani zakon o tome.

g) Crkva na strani vladaju}e partije

Da li Vi meni zabrawujete uop{te bavqewe politikomili bavqewe opozicionerskom politikom? Ako }e nam sezabraniti politika, kako }emo glasati i znati koga bi tre-balo glasati? A prizna}ete da je pravo da se bira i budebiran osnovno qudsko pravo koje nije negirano ni u Bibliji,kanonima, zakonima i poveqama o qudskim pravima. Znateli vi da je cela Crkva, sve{tenstvo sva tri stepena iblago~estivi narod u~estvovao u prvoj hri{}anskoj zajedni-

236

ci u birawu episkopa? Znate kakav je izgledao Izbornisabor do izbora patrijarha Germana? Za{to sada, zbogzloupotreba jednih, kazniti druge? Za{to zbog nepo{tenepolitike koju su komunisti vodili omrznuti svaku politikui progla{avati je nedostojnom sve{teni~kog poziva? Zarnije vrlo va`no ko }e nas voditi, ko }e vlast ~initi? Zarsmemo odbiti ~asno obavqawe dru{tvenih poslova? Taznate li koliko je sve{tenosluìteqa u na{oj istorijiaktivno radilo na dràvnim i politi~kim poslovima?

Pri~aju dobronamerni qudi koji su Vam pomogli da dateprimedbe na Ustav SFRJ i Srbije pro{le godine kada su Vamprebacili da mnogo podràvate vladaju}u partiju da su nekiodgovorili: Ako pobedite na izborima, mi }emo takosara|ivati i sa vama! Da li to zna~i da Crkva nema svogastava kada su u pitawu glavni tokovi ìvota? Da li se moèaktivnost Crkve poistove}ivati sa aktivno{}u vlasti? Dali je Crvi mesto u narodu ili uz vlast, kako je na àlostbilo pod komunistima, a nije se mnogo na boqe izmenilo nipod socijalistima? [ta je sa crkvenim muèvima koji su,kada je trebalo, ustajali protiv dràvne vlasti ako je onabila tiranska, zlo~ina~ka, lopovska? Znate li kako jestradao Sveti Jovan Krstiteq, za{to su prognali SvetogJovana Zlatoustog, za{to su komunisti prebili episkopaVarnavu Nasti}a, mitropolita crnogorskoprimorskogArsenija, za{to dràli u nekoj vrsti ku}nog pritvora o.Justina Popovi}a?! A koliko su se komunisti me{ali u na{uCrkvu, vr{qali i gospodarili u woj ostalo je svedo~anstvoi ovog vrlog muà. Kako }e se na{a Crkva o~istiti od onihkoji i sada, dok ja pi{em Vama ovaj odgovoru rade nacinkarewu u Crkvi po{tenih, vrlih, rodoqubivih sve{teno-sluìteqa? Kako }emo se li{iti ogromnog balasta kojispre~ava Crkvu da iza|e u narod i po~ne misiju u svome nar-odu koju su prekinuli komunisti? Kako }emo mo}i da i{tadobro uradimo na korist na{eg naroda i Crkve kada imame|u na{im najvi{im li~nostima u Crkvi onih koji nisu pri-jateqi Crkve i srpskog naroda?!

Zar oni koji se vi{e bave od mene politikom, koji se vi{evi|aju sa komunistima, u parlamentu sa poslanicima, kojidrè govore, u~estvuju javno na televiziji u politi~kim

237

temama, smeju, mogu mirne du{e da mene osu|uju za bavqewepolitikom kada se oni bave socijalisti~kom, a ja demo-kratskom politikom. Ko je taj koji je ~ist od politike,ukqu~uju}i i Va{u Svetost, od bavqewa politi~kimposlovima koji su na korist drugome? Pa, ako je tako, a nikome nije uverio u suprotno, onda se setimo Spasiteqevihre~i: “Koji je me|u vama bez greha neka prvi baci kamen nawu” (Jov. 8., 7). Zar hri{}ani smeju da zaborave Spasiteqevumaksimu: “Lekaru, izle~i se sam!” (Luk. 4, 23). Me|utim, akolekar samo le~i druge a ne moè sebe le~iti malo mu topomaè. Onaj koji sudi drugome, nema vremena da sudi samomsebi (sr. Mat.7, 1-5).

Zato se, opet, pitam: Za{to oni koji vr{e pritisak na Vasda me ra{~inite nisu to sami u~inili kada im se pruìlaprilika za to? Oni vr{e pritisak na Vas da se Vi, ovim neo-pravdanim ~inom, zamerite vernicima i opoziciji? Zar nijebilo dovoqno muke oko famoznog pisma princu AleksandruKara|or|evi}u, o ~emu jo{ uvek nije iza{la puna istina nasvetlost dana? Oni Vas, za mnoge svetog ~oveka, teraju daradite posao koji je samo za wih ~ist. Ho}ete li dozvolitida mene u~inite mu~enikom radi privremenog iskupqewa?!Ovo tim pre {to se ja nisam ogre{io o crkveno u~ewe, onorme hri{}anskog morala, jesam gre{nik kao ~ovek, alinisam izvikan osim {to se iz kuhiwe vladaju}e partije“kuvaju” mnoge laì i izmi{qotine; nisam nikada stao nastranu neprijateqa svoga naroda ni Crkve.Da li sam sebavio politikom kada sam vodio akciju za dobijawe dozvoleza gradwu Spomen hrama Svetom Savi u Beogradu, kako sukomunisti govorili, a i sam pokojni patrijarh German, kadame je odvra}ao od te akcije, govorio da je to “politi~kopitawe” i da ja “to ne razumem”? Ili sam se bavio politikomkada sam, sa Svetosavcima, spre~io davawe bogohulne pred-stave u JDP, kako je grajala cela komunisti~ka {tampa inazivala nas svakakvim pogrdnim imenima? A tada me je iZamenik patrijarha Germana osu|ivao, ~ak su novine objav-ile zahvalnost direktora zeni~kog pozori{ta, ina~e Hrvatai biv{eg semjeni{tarca, izraènu Zameniku patrijarhaGermana {to ih je u odnosu na nas podrào. Ili, {ta je todanas politi~ko, mislim ~isto politi~ko u mome radu na

238

korist Srpstva? Koji bi to virtuoz bio u stawu da odvojipoliti~ko od nacionalnog, izuzev “posve}enih” bezbo`nikakoji su nas unazadili svojim zabludama za ~itav jedan vek?To su samo oni, koji su eliminisali dru{tvenu i prosvetnuulogu Crkve, mogli, ali mi to ne umemo i ne smemo. Ovihmeseci iza}i }e, ako Bog da, moje tri kwige govora i radovaza ovih dve godine, pa }e svi koji budu èleli ceniti iocewivati {ta je u wima politi~ko, a {ta nacionalno iversko.

d) Sve{tenosluìteqi na svetovnim poslovima

Brojni su sve{tenici sva tri stepena koji su radili nasvetovnim i gra|anskim poslovima, pa kada bi ih nabrajaotrebalo bi mi mnogo vremena i papira. Ja }u navesti samoone koji su se, sa pu{kom u ruci, borili za svoj narod i svojuCrkvu, pri ~emu ja, koji se borim perom i govorom, izgledambleda slika, a oni koji mi zabrawuju da se bavim i takvimposlom su jo{ ble|a slika rodoqubqa i veroqubqa.

Zar se Sveti Sava nije bavio svetovnim poslovima i poli-tikom, a kao kruna tih poslova dobijena je samostalnostSrpske crkve? Nije li on mirio zava|enu bra}u koja su seborila za vlast? Zar nije kritikovao svoga brata Stefana isinovce ba{ {to vode politiku koju su vodili? Zar se nijeponovo vra}ao u Srbiju kada su to nesre|ene politi~ke pri-like iziskivale? Zar nije bio u politi~koj misiji kododmetnika Streza, na ugarskom dvoru, u Nikeji, ~ak traè}isamostalnost Bugarske crkve? Zar se i Vladika Rade u CrnojGori nije bavio svetovnim poslovima, ~emu dugujemo wegovodelo Gorski vijenac? Nije li on bio istovremeno i vladar ivladika, kako je sam govorio da je vladar me|u varvarima ivarvar me|u vladarima. Zar sveti Petar Cetiwski, istotako, nije bio vladar i vladika Crne Gore, objavqivaoratove i u~estvovao u wima, pa ne samo da nije ra{~iwennego je posve}en? Zar prota Matija Nenadovi} nije bio,istovremeno, aktivni sve{tenik, vojvoda vaqevski, vo|a us-tanka u vaqevskom kraju, ~ak i predsednik Praviteqstvuju-{~eg sovjeta, to jest onda{we vlade. Da mu je episkop ì~kiStefan bio arhijerej ne bi ga nigde bilo kao protojereja.

239

Da Vam napomenem jo{ neke primere iz bliè pro{losti.Mitropolit Josif Cvijovi} bio je obudoveli sve{tenik,oti{ao je kao komita u Ju`nu Srbiju da se bori za srpskinarod, napustiv{i parohiju, pa mu to nije smetalo ~inu negoje kasnije postao mitropolit skopski i mudro vodio na{uCrkvu u toku pro{log rata umesto patrijarha Gavrila koji jetavorio u nema~kom konclogoru. Imam ~ast da poti~em izwegovog sela. A iz na{eg sela je i vojni sve{tenik VladimirLijeski} koji je 26. maja 1914. preuzeo ulogu poginulog vojnogkomandanta u borbi za Srpstvo. Ovo Vam pi{em da Vamnagovestim kakav “pedigre” imam, da sam ro|en u kraju gde sedeca od malena vaspitavaju da vole svoju rodnu grudu,obdarena rodoqubqem i Bogoqubqem, za razliku od onihSrba koji su ro|eni u drugim krajevima gde su, obi~no,morali da kriju i versko i nacionalno obele`je. Pi{em Vamo onim sve{tenosluìteqima koji su se borili sa ma~em ipu{kom u ruci za veru i naciju, o onom obliku svetovneslu`be – vojni~kom – koji kanon i najvi{e zabrawuju. Takopravilo 83. Svetih apostola zabrawuje sve{tenom licu dabude sve{tenik i vojnik u isto vreme, da bude svrgnut, po{tone moè da zadrì “rimsko poglavarstvo i sve{teni~kuslu`bu.” A pravilo 7. êtvrtog vas. sabora halkidonskog kaè:“Koji su jednom stupili u klir, ili su se kalu|erstvu posve-tili, nare|ujemo, da ne mogu ve} stupiti ni u vojni~ku ni u svet-sku slu`bu; a koji se na ovo usude, i ne povrate se, pokajav{ise, k onome {to su radi Boga izabrali, neka budu anatema.”

Ovi kanoni su pisani u vreme kada je tu|inska vojska pri-tiskala hri{}ane. Iako oni imaju idealno shvatawe poli-ti~kih prilika, nisu mogli da budu u svemu primewivani nana{em uzavrelom i uvek ratom zahva}enom prostoru gde su isve{tenici morali da uzimaju pu{ku u ruke i {tite svojeogwi{te, bez obzira {to je to u nesaglasnosti sa kanonima kojesu, uglavnom, pisali monasi daleko od vreve stvarnog ìvota.Da po~nem sa primerima, pored onih koje sam ve} nabrojao.

Patrijarh Jovan 1614. godine odveden je u Carigrad, kaopatriota i borac protiv okupatora, mu~en tamo i obe{eniste godine. Patrijarh Gavrilo Raji} 1659. godine putuje uRusiju zbog narodnih - svetovnih poslova, zbog toga docnijeuhva}en od Turaka i obe{en izme|u dva hrastova drveta u

240

Brusi. Patrijarh Arsenije III ârnojevi} bio je politi~ki iverski vo|a srpskog naroda istovremeno, u~estvovao uustanku protiv Turaka, bio vo|a Srba u seobi, a i kasnije uAustrougarskoj. Patrijarh Arsenije IV [akabenda i Stani{aMarkovi} - Mlati{uma bili su vo|e ustanka Srba oko Pe}i1737. godine. Patrijarh Jovan pripremao je Srbe na ustanakaprotiv Turaka 1592-1b14.

Episkopi su, tako|e, la}ali se oru`ja kada je trebalo dase za{titi narod i Crkva, a ne kao u ovo sivo, komuniziranovreme kada oni traè potpunu pasivizaciju Crkve ~ak i ukatihezaciji dece. Tako je, na primer, vladika Petar IPetrovi} bio vo|a ustanka protiv Turaka 1784-1790, anaro~ito mu je zna~ajna borba pod Viso~icom kod Spuà1796. godine, no iste godine potukao je i skadarskog vezira,tako|e, pod Viso~icom i za to dobio orden AleksandraNevskog. To je onaj episkop koji je sastavio stra{nu kletvuprotiv izdajica, stra{niju od Kneève, ali i pored svegatoga on je progla{en za svetiteqa.

A da je ìv danas i da tako radi, moglo bi mu se desiti nesamo da ga ra{~ine nego i anatemi{u. Srpski narod u CrnojGori, predvo|eni svojim vladikama Ruvimom i VisarionomBorilovi}em, digao je ustanak 1685. godine. 1695. protivTuraka. Vladika Teodor iz Banata bio je 1594. na ~elu srp-skog ustanka protiv Turaka u Banatu, Turci ustanak ugu{e,vladiku Teodora ìva uhvate i ìva oderu. Vladika jenopo-qski Sava I Bankovi}, zajedno sa pop Stevom i drugim, udari7. aprila 1606. godine na Turke na Lipi i pobedi ih. VladikaDanilo Wego{ sa vojskom udari 1712. na Ahmet pa{u naCarevom Lazu u Qe{tanskoj nahiji i pobedi ga; 1732. godinepotu~e i Topal pa{u. Vladika severimski Simeon Fili-povi} (Lepavina) bio je veliki borac protiv unija}ewa,~uvaju}i Srpstvo i pravoslavqe, uhap{en je, mu~en i umro uzatvoru 1743. godine. Kakva razlika izme|u wegove borbe i sa-da{weg predavawa pastve unija}ewu od strane odgovornih?!

To su svetli primeri “~ojstva i juna{tva” iz episkopskihredova. Zar nisu anemi~ni oni velikodostojnici na{e Crkvekoji se danas zalaù za pasivizaciju Crkve u qutoj borbiizme|u dobra i zla, istine i laì, vere i neverja, Boga idemona, koji ne ohrabruju sve{tenike da se bore na svim

241

frontovima, dostojnim wihovog ugleda i istorije, za dobroSrpstva i Crkve? Da li smo se mi to izrodili ili nacional-no mutirali?

A primera “svetovnog i gra|anskog” delawa i ostalihsve{tenosluìteqa u na{oj istoriji je bezbroj, koji su se,sve do na{ih jadnih i kukavnih dana, borili i ma~em ikrstom protiv svih neprijateqa na{eg naroda “za krst ~asnii slobodu zlatnu” ne gledaju}i na kanone, nego na ~ast iobraz narodni, sve dok nas komunisti nisu izbacili izna{eg nacionalnog i verskog sedi{ta. Da po~nem sa nabra-jawe, iako Vam napisah ~itav esej. Arhimandrit SamuiloJakovqevi} (Kaleni}) ubija 1794. godine ~uvenog zlikovca isilexiju Kadriju Stupawina, po onoj narodnoj: “Ko se neosveti, taj se ne posveti!”, a u vreme Kara|or|evog ustankaaktivno se borio sa ostalim ustanicima. Nisam ~uo da jera{~iwen ni po jednom osnovu, iako je umro u turskomzatvoru 1824. Arhimandrit Haxi-Melentije Stefanovi}(Ra~a) postao je 1804. godine sokolski vojvoda. A Vi ste,Va{a Svetosti, tamo bili monah. Ne{to mislim {ta biste musada uradili ako bi, zajedno sa [e{eqem, postao srpskivojvoda? Arhimandrit Mihajlo Doì} (Mora~a) bio je koman-dant i vo|a ustanka protiv Turaka 1876-1878. ArhimandritMihailo Cerovi} iz Tu{ina bio je istaknuti borac protivTuraka. Arhimandrit Prokopije Buj{i} (manastir Bawa) bioje u~esnik bosansko-hercegova~kog ustanka 1876-1878.Arhimandrit Ni}ifor Du~i} bio je komandant dobrovoqa-~kog kora Ibarske vojske u istom ustanku, a u tom korusve{tena lica (2 arhimandrita, 2 protojereja i 11 sve{teni-ka) bili su stare{ine. Arhimandrit Sava De~anac, potowiepiskop ì~ki, primer koji bi episkopi ì~ki moglipodraàvati, bio je dobrovoqac u borbi protiv Turaka.Arhimandrit Melentije Pavlovi} (Vra}ev{nica) zamenio jeepitrahiq 1815. godine dobo{em u borbama protiv Turaka naQubi}u, na Paleù (Obrenovac) duvao u mehove da bi pomo-gao borbu Srba, pa ga zato niko nije ra{~inio, nego kasnijeizabran za prvog Srbina mitropolita. Jeromonah Genadije(Dra~a) hrabro se borio protiv Turaka i zbog toga zvani~nopohvaqen od strane beogradskog mitropolita Mihaila ini{kog episkopa Viktora 5. januara 1878. Iguman ]esarije

242

(manastir Sv. \or|e u Temskoj), iako je 40 godina bio iguman,mudro se starao za narodno prosve}ivawe – “svetovneposlove” -, ali kada su 1876. udarili êrkezi i Arnauti,uhvate ga, grozno namu~e, iskasapili ga ìvog i ostavilitako da samre. Jeromonah Isaija (Kaleni}) bio je pisar ibajraktar Ko~e Petrovi}a (Ko~ik ustanak), i zbog svoje borbeza slobodu sa 40 drugova nabijen na kolac. Iguman VasilijeCrnogorac (Kaleni}), zajedno sa Stani{om Markovi} -Mlati{umom, vo|a ustanka u jagodinskoj nahiji protivTuraka 1737. Iguman Josif Leki} (\ur|evi Stupovi)u~estvovao je u svim oslobodila~kim ratovima 1876-1878,bore}i se hrabro za slobodu svog naroda. Isto tako suaktivni u~esnici Prvog srpskog ustanka bili: jeromonahHaxi - Josif (Vujan), pop \or|e iz Ku}ana (Uìce), pop LukaLazarevi}, vojvoda {aba~ki, pop Filip, vojvoda studeni~ki,prezviter Dimitrije \or|evi} iz Bele Crkve (Banat), popGavra iz Bawa Luke, prota Matija Nenadovi}, vojvoda izBrankovine, prota Atanasije iz Bukovice, prota NikolaSmiqani} iz Badovinaca i mnogi drugi. U Drugom srp.ustanku bili su: iguman Avakum iz Bogova|e, prota AleksaLazarevi} iz [opi}a, pop Ranko Dimitrijevi} iz Rudovaca,i mnogi drugi. Za vreme Haxi-Prodanove bune aktivni borcisu bili: iguman Ni}ifor ~ija je glava 1814. godine odse~enai nabijena na kolac na Stambol kapiji u Beogradu. \akonAvakum iz Blagove{tewa, koji je uhva}en od Turaka zajednosa svojim igumanom Pajsijem, ìv nabijen na kolac i mnogidrugi. Pop \oko Karan, kome se kasnije pridruìo PetarMrkowi}, Digao je ustanak u Bosni 1875. Prota JovanJovanovi}, docniji episkop Jeronim, bio je vo|a dobrovoqa-ca protiv Turaka 1862. godine. Pop Jovica iz Dervente(Bosna) bio je vo|a ustanka protiv Turaka. Pop Kurixa (PetarJagodi}) bio je veliki borac protiv Mletaka i unijata,~uvaju}i svoju pastvu. Pop Bogdan Zimowi}, vojvoda gata~ki,bio je veliki borac za srpska narodna prava. Pop PeroIvanovi} bio je vo|a ustanka iz Ku~a. Pop Radovan Markovi}vo|a ustanka iz Pipera. Pop Jakov Vuleti} iz Golubinacabio je veliki borac u ratovima 1876-1878. godine protivTuraka. Nevesiwsku pu{ku prvi je opalio pop Anto Glogovac21. septembra 1874. godine.

243

I mnogi drugi sve{tenosluìteqi istakli su se i nadrugim narodnim – “svetovnim i gra|anskim poslovima.”Mogao bih Vam navesti mnogo ovakvih i sli~nih primera, alimislim da je za ovu priliku dosta.U ovim primerima na{isve{tenosluìteqi sva tri stepena su se borili za sva,verska i nacionalna prava, prava svoga naroda sa isukanomsabqom, napuwenom kuburom, odapetim okida~em na pu{ci,pa ih nije niko nikada zbog toga ka`wavao niti pretioli{avawem ~ina. Ja se borim sa perom u ruci i krstom udu{i, dakle ìvom re~ju, u kom ciqu sam napisao petnaestakkwiga, odrào hiqadu predavawa, isto toliko propovedi,moje su kwige prodavane po odluci Svetog arh. sinoda i uprodavnici Glasnik, iako Zamenik patrijarha Germana kaèda je “saznao od merodavnih da ono {to sam napisao ne vredini{ta”, ja se ipak usu|ujem i daqe da pi{em, ne za one kojise rukovode iz tu|e, ve} iz svoje glave.

Interesantno je napomenuti da se protiv moga rada nanacionalnom i verskom planu uglavnom bune episkopiro|eni izvan Srbije, verovatno zbog toga {to èle dauspostave svoje starateqstvo nad Srbijom sada kao {to jeBroz uspostavio starateqstvo nad Srbijom posle rata svedo sada preko Srba iz Crne Gore. Ko to èli da mene li{isve{teni~kog ~ina samo zato {to se borim protiv komu-nista, novih agarjana, protiv bezbo`nika svih boja,vatikanovaca, xihadovaca, socijalista koji su samopresvu~eni a nepokajani boq{evici u ve}ini slu~ajeva?![ta bilo sa mnom da sam se, odmetnuo u {umu, podigaoustanak protiv bezbo`nika, poput na{ih velikih prethodni-ka?! Onda bi me komunisti~ki dou{nici u Crkvi izdali,uhvatili i bezbo`nicima ìva predali, a oni me ìvaoderali. Pa to je slika Spasiteqevog raspe}a, upodobqeweGospodu Hristu, bez ~ega ne moèmo da se spasimo ni kaonarod ni kao pojedinci. Zar Vi mislite da se moète spa-siti neaktivno{}u, neborbeno{}u u vreme koje je najteè posrpski narod? Zar mi ne pripadamo borbenom delu Crkve svedok nas Gospod ne uvede u slavqeni~ku Crkvu? Zar se bezmu~eni{tva moè biti Hristov ispovednik? A ovo na{e, usvemu oskudno i siroma{no vreme, naro~ito u duhovnosti,traì ispovednike i mu~enike. Me|utim, na{a Crkva danas

244

preporu~uje kukavi~luk, nezamerawe, pasivnost, podobnostmesto onih kristalno ~istih vrlina: odva`nosti, hristo-qubivosti, istinoqubivosti, srboqubivosti. Da smo poslerata boqe radili, bili organizovaniji, aktivniji, na svom inarodnom poslu, ne bi nam bilo toliko nekr{tenih,bezbo`nih, rasrbqenih i razistori~enih Srba, ne bi danassekta{i bili tako aktivni i odvodili na{u omladinu tako-re}i ispred nas u sekta{ke redove, ne bi toliko bilo poro-ka i nemorala, ne bi mogli socijalisti tako da se igraju saCrkvom - da joj prvo obe}avaju povra}aj oduzete imovine, aonda da joj to uskrate, ne bi bilo toliko mirewa i kompro-misa me|u na{im episkopatom. Visoki crkveni dosto-janstvenici pona{aju se tako kao da su osvojili CarstvoNebesko, zaboravqaju}i na Spasiteqevu konstataciju da seCarstvo Boìje samo na silu sti~e (sr. Mat. 11, 12).

Do sada sam se morao ~uvati bezbo`nika van Crkve da me,zbog moje aktivnosti i borbe, ne bi strpali u zatvor mu~ilii, mo`da, likvidirali. ûvao sam se, i Bog me ~uvao isa~uvao. Do{lo je vreme da se moram ~uvati od bezbo`nika uCrkvi da me oni ne optuè i uni{te. ûvam se, i Bog me ~uva,ali nisam siguran u ishod ove borbe. Do sada su me komunistiizvan Crkve ba{ zato {to sam bio sve{tenik smatrali kaodràvnom neprijateqa i osu|ivali da koristim veru u poli-ti~ke svrhe. Do{lo je vreme da me bezbo`nici u Crkvi sadaosu|uju da koristim politiku u verske svrhe, da mi pretera{~iwewem. Raniji bezbo`nici, zli i ogrezli u svakojakozlo, osu|ivali su me kao sve{tenika, a sada{wibezbo`nici, pritvorni i jadni, osu|iva}e me kao raspopa ineprijateqa Crkve, zato {to poistove}uju Crkvu sa sobom, ane sa Hristom Gospodom. Ranije nisam vaqao komunistimakao aktivni sve{tenik jer sam od wihovog nasrtaja branioCrkvu kao lav bez straha. Sada su se oni pritajili i prib-liìli Crkvi, iako nisu postali vernici, da bi me od we, ito kao umirovqenog sve{tenika odvojili, proglasiliraspopom i tako dokusurili. Ja sada ne mogu da pri|em srp-skom Patrijarhu od biv{ih i sada{wih komunista, iako samse celog ìvota trudi da budem {to boqi sve{tenik. Ondasam bio unutra{wi neprijateq naroda, a sada }e me progla-siti spoqnim neprijateqem Crkve oni koji malo {ta imaju

245

sa Crkvom. Svakome na ovom belom svetu mora biti jasno dakada sam u cvetu svoje mladosti bio spreman da svoj ìvotzaloìm za Crkvu i svoj narod, to sam danas, kao stariji~ovek, jo{ spremniji i voqniji, po re~ima Svetog apostolaPavla: “Jer je meni ìvot Hristos i smrt dobitak” (Filibq.1, 21), da svoj ìvot ugradim u sudbinu svoga naroda, u teme-qe boqeg i drugoja~ijeg sveta, boqe i Hristu podobnijeCrkve, boqeg i pravednijeg sistema vladavine. I onda kadasam kao golobradi de~ak iz uì~kog kraja postao sve{tenikmu~eni~ke Crkve u mu~eni~kom narodu bio sam spremanposledwu kap svoje krvi da dam za svoj narod. To isto samspreman i danas da u~inim, jer ja nisam, kao mnogi van Crkvei u Crkvi, preko no}i mewao stavove i mi{qewa.

Va{a Svetosti! Rekao sam jednom, a to ponavqam i sada:Nisam ro|en kao sve{tenik i ne moram da umrem kaosve{tenik. Ro|en sam kao ~ovek i Srbin i kao takav moramda umrem. Pa tako Vi me moète li{iti sve{teni~kog ~inai tako posti}i jo{ jedan politi~ki poen, ali time ne}eteumiriti nezadovoqstvo na{eg naroda pasivno{}u Crkve uovim izuzetno dramati~nim vremenima i te{kim stradaw-ima srpskog naroda. Ipak mene te{i to da }emo, i Vi i ja, kaoi svi ostali koji se kriju iza scene ovog ultimatuma, iza}ipred dragog Boga, pa }e nam tako svemo}ni i svepravedni Bogdati kona~nu re~ ko je u pravu. Me|utim, ne zaboravite, da }edo}i vreme i ve} je nastalo kada }e morati da se vr{eprozivke i u samoj Crkvi radi samoo~i{}ewa od Boga dobi-jenog svetog organizma Crkve koju su bezbo`nici u Crkvi ivan Crkve zagadili i uprqali.

Hristos nas je sve pozvao na krst i stradawe, a ne na gozbui pirovawe. “Ko ho}e za Mnom da ide neka se odrekne sebe iuzme krst svoj, i za Mnom ide” (Mar. 8, 34). I ja sam poneo svojkrst one davne 1956. godine kada sam postao sve{tenik, nekavrsta pastor~eta u srpskom narodu, naàlost i u srpskojCrkvi. Taj krst sam nosio punih 35 godina, po mom sudu ~asnoi po{teno, i zar da ga sada odloìm i ne iznesem na Golgotu- svoje raspe}e koje }e biti onog dana kada me li{itesve{teni~kog ~ina. Ako to mora biti, ako je to od Boga, “bi}emi sla|e od meda.” Vi moète da mi kaète: To ne mora biti,to ne sme biti! A ja Vam odgovaram da to mora biti. Ako mene

246

ne li{ite sve{teni~kog ~ina, ne}e ni Crkvi biti boqe.Kakao, pita}ete. Tek kada to u~inite narod }e po~eti da sepita: Ko to ~ini? Za koga ~ini? I {ta time ho}e? Dakle,po~e}e da se ra{~i{}avaju nera{~i{}ene stvari u Crkvi iu narodu, a onda i u dràvi. Ovaj trenutak sam sawao pre{est godina kada sam kao “opsluìva~” bio na I parohiji i otome pri~ao kolegama. Mo`da se neko od wih toga i se}a.

Mi smo, i kao qudi i kao sve{tenosluìteqi, odgovorniza rad i nerad, za nedoli~ne i nepravedne poslove, ali i zaono {to nismo uradili, a trebalo je da uradimo. Ja samradio koliko sam mogao, Bog mi je svedok, u najboqoj namerii veri da tako treba. Za sebe ne traìm ni{ta, jer sam nagdo{ao na ovaj svet, a nag }u sa wega i oti}i kako re~epravedni Jov. Ali sam se svagda radovao u Gospodu. Pa idanas kada mi mnogi prete ra{~iwewem, a samo to mogu, ja seradujem u Gospodu kao malo dete i sa apostolom Pavlomuzvikujem: “Jer sam uveren da nas ni smrt, ni ìvot, ian|eli, ni poglavarstva, ni sile, ni sada{wost, nibudu}nost, ni visina, ni dubina, ni ikakva druga tvar ne}emo}i odvojiti od qubavi Boìje, koja je u Hristu IsusuGospodu na{em” (Rimq. 8, 38-39).

Stoga, ako zaista smatrate da je u interesu srpskog naro-da ili Crkve da mi oduzmete ~in, u~inite to {to pre, kakobi nam svima svanulo posle no}i ìvota u kojoj je carovalamr`wa, la`, otima~ina, zlo~in, stradawe. U tome Vam ne}uni{ta “vo prjeki” kazati. Naprotiv, ja }u Vam taj posaoolak{ati i u momentu za koji ocenim da je oportun, ja }u saz-vati konferenciju za {tampu na sred Terazija i skinutisvoju mantiju pred svima, zapaliti je, kako bi s wome bilospaqeno sve zlo koje je za ovih pola veka skolilo srpskinarod. Ovo zbog toga jer ne bih èleo da se krivica za mojera{~iwewe svali na Va{u Svetost nego neka se mnome zak-lone i oni koji Vas teraju da uradite ovaj nepromi{qen ~in.Bio sam, jesam i osta}u Srbin uprkos ~iwenici {to je danasnajteè.

Va{oj Svetosti odani do sada gre{ni sluga Boìjegoltara

Beograd, Protojerej @arko Gavrilovi}

247

3) PRIBELE[KE O REZGOVORIMA SA O. ANTONIJEM\UR\EVI]EM U VEZI IZBORA PATRIJARHA PAVLA

Zamolili su me vernici iz Homoqa, negde krajem leta1993. ili 1994. godine, ne se}am se ta~no, da idem sawima na ekskurziju, kojom prilikom bismo, pored osta-

log posetili Ma~kov kamen, manastir Trono{u i drugeistorijske znamenitosti. Bez mnogog okoli{ewa sam pristao.Svratimo u Ma~vanski Prwavor da pozovem da po|e sa namamoj {kolski drug, prota Sre}ko Radosavqevi}, ~ijeg sina samven~ao, dete krstio i bio u vrlo srda~nim odnosima. Me|utim,on nije mogao po}i, pa je umesto wega po{ao wegov suparoh.

Kada smo do{li u manastir Trono{u sav razdragan iza{aoje pred nas jedan ~estit monah, veliki moj prijateq, o.Antonije \ur|evi}, srda~no nas do~ekao i po{to smo seizqubili ponudio meni, kolegi sve{teniku iz Prwavora o.Miroslavu Jakovqevi}u i jednom svom monahu, u stvariisku{eniku (kasnije sam saznao da je to bio AntonijeDavidovi}, potowi monah iz Crne Reke, koji je jednom pri-likom predvodio demonstrante pred Patrijar{ijom protivsaradwe sa Vatikanom i ekumenistima i ru{ewem manastiraGra~anice kod Vaqeva).

Kad smo se smestili na terasu manastira doneli suposluèwe (mislim med, kafu neko pi}e) i otpo~eli smoozbiqan razgovor.

Ja sam ovaj razgovor isprovocirao re~ima:- “O~e Antonije“! Nisam nikako imao priliku da razgo-

varamo na temu izbora patrijarha Pavla, a Vi ste imali tu~ast da izvu~ete ceduqicu iz {e{ira, sa imenom Pavle.Kako je to bilo?

Ja sam bio zaprepa{}en pozivom da to u~inim ba{ ja. Pitaosam se u ~udu: Zar ja da biram srpskog patrijarha? Strahovaosam, strepeo, ~ak i drhtao. Po~eo sam da se molim predoltarom u Sabornoj crkvi u Beogradu, a znoj me oblivao. Moliosam se, molio,... a neko od arhijereja me poùrivao: Hajde! [ta~eka{? Izvuci ceduqicu, pa da idemo svako na svoju stranu!

- A je li ta~no da je on vas, o~e Anntonije, spasio iz Drinekada ste se davili, u{li u Drinu a niste znali dovoqno daplivate?

248

- Otkuda to zna{? E, jesi opasan!- Pa, znam, to je moj kraj, a narod kaè: “Zaklela se zemqa

raju, da se svake tajne znaju!” Vi ste onda u manastiru Ra~abili saisku{enici. On vas je izvukao onda iz Drine, dabiste vi wega kasnije izvukli iz {e{ira za patrijarha.

- U tom momentu mitropolit Vladislav odgovara:- êkajte sada kada izvu~e ceduqicu sa imenom Pavle? Svi su se zgledali. Mitropolit dabrobosanski Vladislav

Mitrovi}, ina~e moj razredni stare{ina ~iji sam miqenikbio u bogosloviji i tada jo{ uvek episkop Pavle bili su{kolski drugovi sa Bogoslovskog fakulteta (zajedno sapatrijarhom Germanom, episkopima: Stefanom, DositejemStojkovi}em, Svetozarom Milo{evi}em, izvesnim MilomStankovi}em i drugim koji su zauzimali visoke poloàje uOZNI i DB, a u crkvi to je bila garnitura koja je vladala uSPC posle Drugog svetskog rata), jer su svi: istog dana, mese-ca i godine “~oporativno” diplomirali na BF SPC (vid.Glasnik br. 15 iz 1942. godine, i to za vreme rata. Niti seznam ko im je otvorio Fakultet, ko je obrazovao komisiju zatoliki broj apsolvenata, a nisu bili svi apsolventi, predkojom komisijom su polagali i koje ispite, kakve su ocenedobili. Elem, wih dvadeset i ne{to su diplomirali istogdana – oktobra 1942. godine.

I kako je teklo daqe oko izbora.Posle sam ja, produì o. Antonije, izvadio jednu od tri

ceduqice i one su otvorene bez i pro~itano na woj napisanoime Pavle.

- Bez komisije i zapisnika, ume{ah se ja.- Bez ikakvog zapisnika.- A {ta je bilo sa one druge dve, preostale ceduqice? Jesu

li one otvorene i da li konstatovano {ta na wima pi{e?,ponovo se ume{ah ja.

- Ne, nisu. Niko to nije ni pomenuo.- A {ta je bilo sa tim ceduqicama? Opet }u ja kao da sam

nekakav istraìteq, a bio sam samo radoznao kod prijateqakod koga, znam, da }u imati razumevawe. Odgovorio mi jeodmah, bez razmi{qawa:

- Ceduqice je uzeo episkop Irinej (Bulovi}).- Pa gde su sada?

249

- Odneo ih je u Novi Sad.- Za{to?- Ne znam, i ja se pitam.- Kako ne znate? Da se sakriju name{teni tragovi prqavog

izbora.Produìli smo da }askamo u prijateqskom razgovoru sve

dok nas vo|a puta nije pozvao da po|emo daqe. Srda~no smo se pozdravili kao i uvek, jer sam tu ~estitu

starinu voleo kao starijeg brata, ako ne i oca.Kasnije sam saznao da su mene izbacili iz uredni{tva

Pravoslavqa, gde sam bio godinama i zajedno, sa glavnimurednicima, prvo sa protom Milisavom Proti}em, a onda saRadomirom Raki}em, vodili ogor~enu bitku sa nasiqemkomunista i servilno{}u pojedinaca u SPC, kako bismodoveli Crkvu do boqih pozicija u dru{tvu.

Mi se tada nismo borili za pozicije u Crkvi nego za pozi-cije SPC u komunisti~koj dràvi koja je bila neprijateqskiraspoloèna prema woj.

Elem, saznao sam nezvani~no ~uo da su mene izbacili izuredni{tva Pravoslavqa da bi mogli da prime uuredni{tvo, zanmislite!

“Dragana struju” (Dragana Haxi-Annti}a, koji je bio jedanod urednika Politike), sve u nameri i po zadatku DB daDragan Haxi-Anti} i episkop Irinej Bulovi}, koji je tada biovikar Wegove Svetosti, a du`nost obolelog patrijarhaGermana vr{io malodostojni mitropolit zagreba~ko-qubqanski i “cele Italije” Jovan (Pavlovi}), na moju nes-re}u moj {kolski drug iz bogoslovije, koji mi je pretio ~im jedo{ao za zamenika patrijarha Germana da me ra{~ini.

Ja sam ga prosto ~ikao da to u~ini, pa }emo kasnije miwega ra{~initi. Ali, hvala Bogu, to nije uradio.

- Kasnije, kada sam susreo episkopa Savu, pitao sam ga:- Pobogu, Preosve}eni Vladiko, {to ste to dozvolili! Pa

mu na tenane ispri~am na{ gore opisani razgovor u manas-tiru Trono{i, na {to je vladika uzviknuo:

- Neka ga! @eleo je to da bude po svaku cenu, pa neka mu ibude tako kako radi! Ja sam ~ist u tome!

- Znam, Preosve}eni, ali za Crkvu i narod nije svejedno koje na ~elu SPC. Ja nemam ni{ta protiv patrijarha Pavla, ali

250

on nije za ovaj poloàj u ovim burnim vremenima, jer je onpasivizirao rad SPC, uquqkao sve{tenstvo, odre|uje tar-ife ~inodejstava, prima rado babe na prijeme, a te{kosve{tenike, ne radi mnogo, skoro ni{ta, protiv sekti kojevr{qaju po wegovoj arhiepiskopiji, sve{tenici se najvi{ebore za materijalno, zemaqsko, a malo za Nebesko carstvo.Kako vi zidate preko sto hramova, pa crkvu zadu`binu, paimate toliku izdava~ku delatnost za versko prosve}ivawesvoje pastve, mo`da najve}u u SPC. Sve ovo ne pri~am da Vamse dodvorim, nego da ispovedim istinu.

Tom razgovoru je prisustvovao i tada{wi i sada{wipredsednik SO Kragujevac Veroqub Stevanovi}, sa jo{ jed-nim svojim visokim op{tinskim slu`benikom (mislim,predsednikom Izvr{nog saveta) i g. Slobodan Filipovi},sponzor na izdavawu Enciklopedije Pravoslavqa.Pretpostavqam da je to bilo u jesen 1995. godine.

251

4) PISMO PATRIJARHU, O KLEVETAMA, PO TRE]I PUT

WEGOVOJ SVETOSTIARHIEPISKOPU PE]KOM,MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM IPATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU Beograd, 24. februar 1998. godine

VA[A SVETOSTI,

Dugo sam se razmi{qao da li da Vam pi{em u vezi pozi-vawa moga imena i prezimena, bez ikakvog epiteta, odstrane Va{e Svetosti na zakazanom i odrànom sas-

tanku Beogradskog sve{tenstva 24. februara 1998. godine usali Patrijar{ije. Prozivku moga imena u~inili ste Vi,Va{a Svetosti, sa neta~nom optu`bom da sam ja pisao u sred-stvima javnog informisawa kako je Va{a Svetost, u po narodkriti~no - najkriti~nije vreme, oti{ao u bolnicu i sa ste uku~nom pritvoru. Kako ova tvrdwa ne odgovara istini, adu`ni smo da se sluìmo samo istinom, pre svih Va{aSvetosti, jer sluè}i se istinom mi na najboqi na~insluìmo i Bogu, pored sluèwa u veri i qubavi, pa sam~ekao da pro|e Vaskr{wi post, Vaskr{wi praznici i mojaKrsna slava - Sveti vm~. Gregorije, da bi se qutwa u menisti{ala i da bi sti{ala velikoponosna razmi{qawa o svo-jim gresima.

Zato, Va{a Svetosti, ako za Boga znate, da po tre}i puttvrdite ne{to za mene {to nije istina?! Da li smatrate dasam ja najgori sve{tenik u Va{oj Arhiepiskopiji, ruglo Crkvei slabazan vernik? Pa ako tako mislite, zahtevam od vas dame, potezom pera, li{ite sve{teni~kog ~ina.

Ovo su te{ke re~i s moje strane. Ali te{ka je optu`ba kojame bezrazlo`no tereti; te{ko je i vreme u kome se srpskinarod na{ao, dobrim delom, voqom vladaju}ih bezbo`nikakojima mnogi iz Crkve verno sluè, vernije nego samomGospodu. Dakle, niko od svetovnih ili crkvenih glavara neprima ni trunku krivice za stradawe svog naroda. A znamoda su rane qute i duhovno metastaziraju}e, krivicom i nas

252

sve{tenika, pogotovu onih koji su ostavili svoju pastuvu namilost i nemilost krvoèdnih vukova, a oni potraìli azilu Srpskoj patrijar{iji, takore}i pod Va{im skutom, ili su,kao mitropolit zagreba~ki Jovan, postavqeni za mitropol-ite “cele Italije” kao nagradu za izdajstvo svoje pastve. Gdesu izmakli svetli primeri episkopa Platona, PetraZimowi}a i mnogih drugih koje su usta{e ìve potkivale,jahale po ulicama; Hrista radi oni pretrpe{e sve muke, ana{i dana{wi sve{tenosluìteqi odreko{e se verois-povedawa pravoslavqa i svetosavqa u dobroj meri,pohrli{e za ovozemaqskim slastima i dobrima; ni{ta neu~ini{e, {to su mogli, da povrate Crkvi oduzetu imovinu,vrate veronauku u {kole, ve} se utrkuju ko }e pre, i usrdni-je, da se odazove srpskom izdajniku i ide u “wegove dvore” naprijeme, balove, ~ak i u vreme posta.

[ta, bilo Vi - Va{a Svetost - bilo Va{i arhijereji ipodru~no Vam sve{tenstvo, u~iniste da smawite duhovnupusto{ koja vlada u na{em narodu, po kome sekte,hri{}anske i nehri{}anske, satanisti~ke i okultne,bezbo`ne i masonske, vr{qaju, i kao lavovi ri~u}i hvataju u`deru sve {to je srpsko, pravoslavno i svetosavsko?Pastiri }ute dok grabqivi vuci koqu, jedu i `deru srpskinarod. Ili, mo`da, i ne }ute, kakav je slu~aj kod mawine, alise ne vide i ne ~uju, jer tron Svetog Sve je anemi~an, iner-tan, neorganizovan. Mi skoro proglasismo svecem vladikuvr{a~kog Teodora, ali kakva hipokrizija?! Na{ rad,ispovedni{tvo Hrista i sastradalna qubav za narod je upotpunoj suprotnosti wemu, kao i brojnim sve{tenosluìte-qima pravoslavqa: Svetom Savi, Arseniju ârnojevi}u,Svetom Jovanu Krstitequ, pa i samom Gospodu Hristu, kogasu jude u fariseji raspeli, koga i danas nove jude i novifariseji raspiwu u nama i oko nas, a mi }utimo, slu{amo,sluìmo Antihrista.

Kaìte mi samo koliko pronevera i nov~anih malverzaci-ja u na{oj Patrijar{iji bi, otkako ste vi na prestolu SvetogSave, a nikome od tih raspu}ina nije falila ni dlaka saglava?! [ta da kaèmo za najnoviju u Zavodu za izradusve}a?! [tavi{e, popuwavaju se kra|e novim kra|ama, samoda bruka ne iza|e na videlo. Koga se to mi, ovde na zemqi,

253

stidimo, ako ne Gospoda koji sve zna i i pred kojim }emoodgovarati? A Spomen hram Svetom Savi zvrji u sivilu be-tona i ~eka? Koga? Drugi dolazak Spasiteqa? ProfesorPe{i} proziva li~no Vas, ne znam da li i sa kakvim pravom,ali se }uti na prozivke. Evo, ja nisam mogao da o}utim na onukoju ste Vi u~inili pred svim sve{tenicima, mojomsabra}om, ali bez osnove i povoda, ne toliko radi mogaopravdawa, koliko radi osuje}ewa Va{eg gre{ewa kada samu pitawu ja, najmawi i najnedostojniji sluga Bo`jeg oltara.

Vi ste, Va{a Svetosti, do sada tri puta bezrazlo`no ineta~no pripisali meni ne{to {to ja nisam u~inio:

1) Kada ste me, svojom optu`nicom AEM Br.44 od 20. jula1990. godine, optuìli da sam se ogre{io o 6. kanon Svetihapostola, {to uop{te nije ta~no.

2) Kada ste me pozvali 13. februara 1997. godine na raz-govor ili saslu{awe da sam, na Svetog Nikolu 1996. godinerezao kola~ u 12 sati na Terazijama koaliciji “Zajedno”, zato{to je to navela “Na{a borba”, a ja sam toga dana bio u hramuSvetog Save od 7 do 14,30 ~asova, a u 15 ~asova kod o. @ivo-jina Todorovi}a kome sam presekao kola~.

3) I sada, odnosno 24. februara 1998. godine, neistina omeni je potekla iz Va{ih, kaù, svetih usta, {to me jakoàlosti i boli kao rana na koju se stavqa so.

Pitam se: u ~emu i zbog ~ega sam toliko razgwevio Va{uSvetost, kada sam ve} vi{e od decenija Va{ po{tovalac?Verujem da Van to “do{apta~i” pogre{no prenose informaci-je, da bi me oklevetali i doveli u situaciju da se branim ikada nisam kriv, da bi me skrenuli s puta sluèwa Bogu isvom rodu?

Tvrdim Vam, kao pred Bogom, da nisam nikada rekao ninapisao inkriminacije koje ste mi pripisali. Ono {to samkazao, to je javno kazano i to mogu, pred Vama i predpu{~anim zrnom, ponoviti, a nikada negirati, osim u poka-jawu ako saznam da sam ìveo u zabludi.

Istina je ova: jedan na{ ~lan Svetosavske stanke je zaistane{to sli~no napisao u listu Demokratija, o ~emu ja nisamimao pojma; ~ak sam to saznao od o. Toda Jefteni}a, jer ne~itam uvek ovaj list. Me|utim, kod nas u Crkvi nema kolek-tivne odgovornosti, jer je to komunisti~ka floskula, nego

254

li~ne. Ja sam odgovoran za svakog ~lana Stranke kolikoEpiskop za svakog sve{tenika ili sve{tenik za svakogvernika. Sloì}ete se da su to dve razli~ite odgovornosti.Stoga me je vest o mome ìgosawu od strane Va{e svetostipogodila kao “grom iz vedrog neba”. Ali se molim dragomGospodu da nam obojici oprosti, jer smo qudi gre{ni imoèmo pogre{iti, samo {to se gre{ka meri i visinompoloàja.

Ovo sam Vam morao otvoreno re}i da se u meni ne bi vi{espeklo gor~ine i zra~ilo u oìqak koji bi kasnije recidi-virao u malignost i mr`wu.

Celiva Svetu Desnicu i moli za Patrijar{ki blagoslov

24. februar 1998. godine

Va{oj Svetosti odaniProtojerej Dr @arko Gavrilovi}

255

5) BELE[KA O PRIJEMU KOD PATRIJARHA PAVLA UVEZI OVIH KLEVETA RAZNE PRIBELE[KE

BEOGRAD, 6. februar 2001. godine u 14 ~asova(O razgovoru sa Patrijarhom Pavlom)

6.februara oko 10 ~asova pozvao me telefonom jerejDu{an Jovi~i} i saop{tio mi da Patrijarh èli dado|em kod wega na razgovor u 14 ~asova tog dana.

Obe}ao sam da }u to u~ini, iako mi je malo neobi~no za takvuhitwu za razgovor, jer sam mogao imati u to vreme drugeobaveze. Mislio sam da je razgovor u vezi mog o{trog pismakoje sam mu poslao pre nekoliko dana, pa da ne bi shvatio dasam se upla{io razgovora sa wim, bezpogovorno sam ga prih-vatio.

Ne{to pre 14 ~asova sam bio u Kabinetu, gde sam na{aoLe~i}a i Ra{u Raki}a. Sa~ekao sam vreme prijema. Ta~no uzakazano vreme, iako je Patrijarh odnekuda do{ao, zazvonioje telefon kod Le~i}a koji me je odveo kod Patrijarha.Primio me u Prijemnom kabinetu.

Patrijarh je po~eo da govori: - Zvao sam vas na razgovor jer je stigla pritu`ba protiv

vas iz Jevrejske zajednice Sv. arh. sinodu da se bavite anti-semitizmom i da ste u Ku}i \ure Jak{i}a, na pretstavqawuneke kwige, govorili protiv Jevreja. Patrijarh je govorio uuvodu da, zbog zlo~ina usta{a, ne smemo optuìvati sveHrvate, pa i zbog gre{aka pojedinih Jevreja ne smemooptuìvati sav jevrejski narod.

- Odgovorio sam: Va{a Svetosti sve to {to ste Vi rekli~inim i ja. Moji tuìoci su morali konkretno da kaù u ~emuje moja stvarna krivica, jer ovako ja na pau{alne optu`be neodgovaram. Ja ne znam, ~ak, ni ko me tuì ni za kakvo delome tuì. Na pau{alne optu`be ne odgovaram.

- Dostavi }u vam pismo u kome je to ozna~eno.- Dobro, bi}e mi drago da na wega odgovorim. Ali moram da

Vas pitam: Otkuda to da se vrh SPC interesuje {ta mi govo-rimo o Jevrejima, a ne interesuje se o stawu u Crkvi, o tomekako pojedinci u Crkvi ìve i rade na {tetu ugleda Crkve,o kra|i i prodaji simonijom parohija, i uop{te o duhovnom

256

stawu i neradu sve{tenstva. O tome predstavnici Crkve sene interesuju. [to vi to meni govorite, jer ja ne pret-stavqam Crkvu. Kako to?! Po Ustavu SPC vi pretstavqateCrkvu. Pitajte arhijereje, uputite predstavku wima itraìte da vam objasne ko predstavqa Crkvu.

- Ja nemam potrebe da to istraùjem, jer znam {ta pi{e uUstavu SPC. Ali, kada smo ve} tu, ja bih èleo da maloporazgovaramo u vezi mog posledweg pisma koje sam Vamuputio. Konkretno mene interesuje ne to {to sam brisan saspiska sluà{~ih na liturgiji man. Vavedewa na dan slave,jer Vi to imate pravo, imate pravo da mi stavite zabranusve{tenodejstvovawa, ako sam kriv... ali, za{to, na osnovukog kanona, zakona ste mi zabranili da drìm predavaweSrbima u Be~u na dan Svetog Save ove godine, budu}i da sampre dve godine bio u Be~u i drào predavawe na isti dan,koje je nai{lo na odobravawe me|u Srbima?

Patrijarh me o{tro prekinuo i rekao, izme|u ostalog, dane}e da truca o tome...

- Va{a Svetosti, ja sam ovde do{ao po Va{oj èqi i nemamnameru da Vam podièm pritisak, niti da Vas nerviram, jersmo obojica {e}era{i, ali mi dugujete obja{wewe za to {toste prema meni u~inili. Da li moète da mi zatvorite ustada ne slavim Boga i Boìje ugodnike, po kom osnovu i za{to,Va{a Svetosti, to ~inite danas kada su pasivizirani mnogina{i sve{tenici u svom pastirskom radu?

- E, pa tako kako vi imate pravo da idete u Be~ kada vasneko pozove, tako i ja imam pravo da vam zabranim da go-vorite na skupu u crkvi!

- To nije bilo u Crkvi, Va{a Svetosti, to je bilo izvanhrama, u sportskoj hali.

- Svejedno!- Kako moè biti svejedno da li ja govorim izvan crkve

ili u crkvi, ako slavim Boga. Da li to zna~i da ja ne smemuop{te da se odazovem na ma koje pozive kada me pozovu dagovorim o veri, pravoslavqu, Bogu, ~ak i izvan hrama? Da nesmem da slavim Boga?

- [ta ja znam gde vi idete i {ta vi radite?- Ja bih èleo da malo porazgovaramo na tu temu i na temu

stawa u na{oj Crkvi.

257

- Ja nemam vremena da trucam. Mi smo zavr{ili na{ raz-govor. Odgovorio sam:

@ao mi je Va{a Svetosti, ali to nije moja krivica. Samsam pomislio da Patrijarh ima vremena da po tri sata pri~asa beogradskim babama o pitawima vere i da im tuma~iveru,a da nema nimalo vremena da razgovara sa mnom o akut-nim problemima koji razbijaju Crkvu. Hteo sam da Ga pitamkako moè da preporu}uje roterijanca za ministra veraSrbije, da traì da veronauka bude fakultativna a neobligativna, kako pojedini sve{tenici prodaju parohije,kako od wega dobijaju kredite za stanove, a druge stanove suodbili od komunista, i tome sli~no. Ali, nisam bio udosto-jen toga razgovora. Ja sam “udostojen” razgovora da odgovaramna pau{alne optu`be jevrejskog lobija, koji je bio, po mommi{qewu, samo pretwa kaznom za ono {to ne zasluùjem.Me|utim, mo`da, Patrijarh nije ni{ta jeo, pa mu je dijabetesizazvao nervozu. Ostaje moje naga|awe da tuma~im za{to jepatrijarh bio takav.

Uzeo sam blagoslov od Patrijarha i pognute glave napus-tio Patrijarhov kabinet, ne gledaju}i da Patrijarh ide zamnom duìnom hodnika do izlaznih vrata, jer to ne bihdozvolio prvo zbog wegovog ~ina, poloàja i godina, pa samse na izlazu iz hodnika Patrijarhu izvinio na tome. Sveplanirano za ovaj razgovor s moje strane, pre svega oEnciklopediji pravoslavqa, palo je u vodu.

258

6) PISMO PATRIJARHU PAVLU, O AKTUELNIM PITAWIMA, O POLITICI, O IZBORU ZA EPISKOPE, O ENCIKLOPEDIJI

WEGOVOJ SVETOSTIARHIEPISKOPU PE]KOM,MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM IPATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLUBEOGRAD, 26. jul 1999. godine

Sabor svetog Arhangela Mihaila(preko episkopa ì~kog Stefana)

VA[A SVETOSTI,

Odavno se re{avam da Vam napi{em ovo pismo, ali samse mnogo kolebao i snebivao da li da to ~inim, sobzirom da mi ni ranije niste odgovarali na pisma

koja sam Vam slao. Mislim da se ignorisawem goru}ih prob-lema u na{oj Crkvi i narodu ti problemi ne re{avaju nego,na protiv, uve}avaju i metastaziraju.

Ima vi{e razloga zbog kojih Vam pi{em ovo pismo. Vi }etese mo`da qutiti na mene a data Vam je vlast da preduzmetei rigorozne mere prema meni {to u su{tini ni malo nepoboq{ava àlosno stawe u na{oj Crkvi. Nadam se da }etese sloìti sa ~iwenicom da po Svetom pismu, Predawu ikanonima Crkve, svaki ~lan Crkve ima pravo da ukazuje ikritikuje krivice svih, ukqu~uju}i i same episkope, jer smomi svi udi Tela Hristovog, po u~ewu sv. apostola Pavla (). Paako je samo jedan ud u tom organizmu bolestan, svi ostalipate i boluju. Pogotovu ako je taj bolesni ud glava, celo telo}e biti mamurno i konfuzno. Stoga, kroz istoriju i vekove,kako u na{em tako i kod ostalih pravoslavnih naroda, najbo-qi, Crkvi i svome rodu najodaniji, u li~nom ìvotu naj-moralniji i Bogu ugodni, birali su se za sve{tenike, poseb-no se vodilo ra~una o li~nom ìvotu kandidata za episkop-ski ~in. Od kako su bezbo`nici kod nas na vlasti, to kodnas, naàlost, nije slu~aj. êsto najgori, najnedostojnijibiraju se na visoka zvawa u Crkvi.

259

Da po~nem izvesnim redom:1. Pre dva meseca dobio sam telefaks iz Amerike, koji

prilaèm uz ovo pismo, a koji se odnosi na Va{u Svetost ukome se pored ostalog tvrdi da Vam je majka Hrvatica, da steizmenili Simbol vere, da povla~ite poteze u Crkvi podvelikim uticajem bezbo`nika. Ne mogu da verujem da je sveovo istina, ali kada su ovome narodu mogli da podmetnuneprijateqskog vojnika kao doìvotnog “cara” u ovom narodusve je mogu}e, jer kako re~e pokojni Ra{kovi} “Srbi su ludnarod”. Mo`da sam i ja takav, po{to iz takvog narodapoti~em i, naro~ito, zato {to Vam o svemu ovome pi{emizigravaju}i neku “belu ovcu”. Da ste zaista pod velikim uti-cajem raspolu}enih i obezboènih srpskih politi~arasvedo~e mnoge ~iwenice, a me|u wima bi}u slobodan danavedem samo neke: Va{ potpis na “Dejtonsku vizu” g.Slobodanu Milo{evi}u kojim ste mu dali dva glasa u odno-su na pojedine ~lanove srpske delegacije tako da najve}isrpski izdajnik dobija Va{ blagoslov da moè da presu|ujeu sudbonosnim stvarima za opstanak srpskog naroda. Sada se~uje da Sveti arh. sinod SPC traì ostavku tog istog ~ovekakoga je vi{e crkveno rukovodstvo SPC, dobrim delom i uve}ini ustoli~ilo Milo{evi}a na vlasti a meni koji sam gakritikovao pretili su ra{~iwewem. Vi ste, Va{a Svetosti,posle velike materijalne pronevere u Zavodu za izradusve}a, postavili kao direktora PUO sina poznatog srpskogboq{evika i krvnika Dragog Stamenkovi}a. Da bruka budejo{ ve}a postavili ste za na~elnika ekonomskog odeqewapri Zavodu za izradu sve}a julovca Milana Panovi}a, o ~emusam Vam pisao i priloìo dokumenta, a on sada leì kodku}e, kako sam obave{ten, i prima platu od na{ePatrijar{ije. Dobro znate da Vam je gore pomenuti potpisponi{ten, a Vi niste podneli ostavku. I umesto {to traìteostavku ~oveka koga ste ustoli~ili i koji je ustoli~io Vas,morali bi ste da razmislite o svom moralnom kredibilite-tu za takav ~in. Istovremeno Vas obave{tavam da sam vi{eputa od vi{e osoba iz inostranstva dobijao razli~ita pismakoja govore o stawu u na{oj Crkvi i o tome da ste Vi li~nopasivizirali sve{tenstvo da se bori protiv bezbo`nika isekta{a, pod u svetosavqu nepostoje}im izgovorom, da se ne

260

bave politikom, koju floskulu su izmislili komunisti imasoni da bi eliminisali uticaj Crkve u svom narodu. StogaVam je ~ovek ([e{eq), koji je traìo moje ra{~iwewe 5. jula1990. godine u Va{oj rezidenciji, kada mu je episkop ì~kirekao da ima pravo, sada zabranio da se i Vi, kao poglavarCrkve i veruju}eg naroda Boìjeg bavite politikom, bezobzira {to se radi o borbi za opstanak srpskog naroda iSPC. âk je doti~ni gospodin traìo i Va{u ostavku podistim onim izgovorom, pod kojim ste Vi i Vama sli~ni arhi-jereji pretili meni da me ra{~inite, toboè, zbog toga {tose bavim politikom. I Vi i ja ne bavimo se primarno poli-tikom nego duhovnom obnovom i opstankom ovoga naroda.

Kada sam ve} pomenuo proneveru u Zavodu za izradu sve}a,se}am se i kra|e blizu pola miliona nema~kih maraka izkase eparhije ì~ke, onda moram da kaèm da se to desilo ueparhijama na ~ijem su ~elu najstariji arhijereji, nemo}ni dadrè pod kontrolom i u ispravnosti pot~iwene slu`be isve{tenike. ûdno je, zar ne, da sve{tenik koji stekne pravoza penziju iako je u odli~nom mentalnom zdravqu i punojsposobnosti, a da arhijereji ostaju doìvotno na eparhijamaiako imaju ve}u odgovornost pred Bogom i qudima i mogu dauslove ve}u i du{epogubniju {tetu za narod i Crkvu. ûdnoje {to episkop koji je prodao crkvu rimokatolicima moè daostane u ~inu i to doìvotno iako ne moè da upravqa nisamim sobom i da mu se ne bira vikar, a da mnogo mla|imarhijerejima postavqaju se mladi vikari. Ne priziva li seovim jo{ vi{e pronevera, anarhije i pasivizacije u na{ojCrkvi?!

2. Prema kanonima na{e Crkve najboqi se biraju zaepiskope. Tako je Sveti Sava postavqao najboqe sve{tenikeza protopope, najboqe kalu|ere za episkope, i zajedno sasvojim bratom, najboqe qude i doma}ine za velmoè. Predva meseca rekao mi je jedan intelektualac odan na{ojCrkvi: “Do{lo je posledwe vreme kad su nam po~eli ivladike da umiru od side!” A mnogo vernika mi je prilaziloi negodovalo zbog najnovijeg izbora jednog episkopa naposledwem arh. Saboru, govore}i da }e zbog toga da napusteSPC. Samo pre tri-~etiri godine, kako sam ja ~uo Vi stei{li od vrata jednog episkopa do vrata drugog da molite da

261

se taj monah ne izabere za episkopa, jer su se pojavila pismabeogradskih studenata u dnevnoj {tampi protiv takvog izbo-ra. Posle samo nekoliko godina Vi ste zahtevali od profe-sora Bogoslovskog fakulteta da tog ~oveka propuste naispitima kako bi stekao formalnu kvalifikaciju za izborza episkopa. Time ste degradirali ceo Bogoslovski fakul-tet i sve nas koji smo sa mukom i velikim odricawem sti-cali svoje znawe i obrazovawe, a i potcenili ste svojenajvi{e zvawe u Crkvi. Nije ni ~udo i za Vas i Va{e kolegesa Bogoslovskog fakulteta, je bila obrazovana komisija unajè{}em toku drugog svetskog rata - oktobra 1942. godinekada fakultet nije radio da poloìte sve ispite koje dotada niste poloìli. Ne nastavqate li Vi time tu istu neg-ativnu selekciju za najvi{i ~in u Crkvi i ~emu to vodi?Osim toga, kako se ~uje, taj isti “kandidat za episkopa” jedobio diplomu o zavr{enom Bogoslovskom fakultetu a danije poloìo gr~ki jezik.

Va{a Svetosti, ose}ate li griù savesti {to se nanajvi{e poloàje u Crkvi postavqaju qudi koji su nemoral-ni i optere}eni perverzijama. Mislim da me ne}ete teratida takve qude prozivam i nabrajam. Vi kaète da je tobolest, a Sveto pismo i kanoni kaù da je to smrtni greh ismetwa za svako, pa i najmawe sve{teni~ko zvawe. Ako jebolest, za{to je ne le~ite u karantinu nego dajete bolesnikujo{ ve}u mogu}nost i ve}e stado da ga o{uga. A na{ narodkaè: “Jedna ovca ~itavo stado o{uga”. Jo{ ste postavilitakvog ~oveka na episkopsku stolicu Svetog Save na kojoj jei wegov prethodnik bio isto tako “bolestan” – na osetqivomesto sa koga se moè pomo}i daqe cepawe Srbije i Sanxakaod Srbije. Zar zaista u SPC ne na|oste ni jednog dostojnijegza Mile{evu osve{tanu mo{tima Svetog Save. Kaza}ete mida episkope ne birate samo Vi, ali se radi o Va{em klirikukoji po kanonima na{e Crkve ne moè biti predloèn zaepiskopa bez Va{e saglasnosti. A jo{ kad a se ima u vidu sakakvom pompom i reklamom u Pravoslavqu je doti~niepiskop hirotonisan i ustoli~en Va{om svetom desnicom,{to je dodatno iritiralo, raàlostilo i sablaznilo mnogevernike, to postavqam pitawe i sebi i Vama: “Su ~im }emoiza} pred Svetoga Savu.”

262

3. Podari ste nam, sa Svetim arh. sinodom SPC, blagoslovda radimo na Enciklopediji pravoslavqa uz obaveznurecenziju najeminentnijih episkopa SPC, koji blagoslov jeosporio episkop – srpski Ahasver i {to je najgore wegovomi{qewe je bilo ja~e od odluke Svetog arh. sinoda, {to jeza ~u|ewe kad se ima u vidu pastir koji je napustio svojestado i umalo nije jo{ i postao srpski patrijarh. Obra}aosam se Va{oj Svetosti sa naju~tivijom molbom da nas pre-poru~ite kod Bra}e Kari} za donaciju za ovako grandiozannau~ni poduhvat misle}i da na{a Crkva nema sredstava i neznaju}i za pronevere i kra|e o kojima sam gore govorio, aliVi ne samo da nas niste preporu~ili, nego niste hteli ni danam, ma i jednu leptu, dodelite kao pomo} i podsticaj udanono}noj muci oko finansija i rada na ovom projektu.

A samo da ste deset posto sredstava koja su proneverenaili pokradena, odvojili za ovaj projekat nama bi to bilavelika pomo} i, verujemo, Bogu i narodu velika korist. Ovihdana obrati}emo se stare{inama pojedinih crkava u SPC zapomo} i donaciju pa ako tu pomo} ne dobijemo smatra}emo daVi i pojedini episkopi ne èlite da se pojavi Enciklope-dija pravoslavqa u srpskom narodu.

Sre}om mi smo ostvarili saradwu sa nekolicinomepiskopa na ovom projektu i nadamo se, ako nas Bogblagoslovi, da }emo i ovaj poduhvat privesti kraju iako smoduboko svesni i obuzeti zebwom kako }emo to u~initi.U imesaradnika i u svoje li~no ime celivam Vam svetu Desnicu imolim za Arhipastirski blagoslov

Va{oj Svetosti odani protojerej

Dr @arko Gavrilovi}

263

7) PISMO PATRIJARHU PAVLE O IZBORU FILARETA ZA EPISKOPA

WEGOVOJ SVETOSTIARHIEPISKOPU PE]KOM,MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM I PATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU BEOGRAD

VA[A SVETOSTI,

Za koje ste me delo ili nedelo kaznili ovakodrasti~no?! Za koje nepravoslavno u~ewe?! Za kojuneumesnu i neta~nu kriti~nu re~?! Ili, kada ste me i za

{ta opomenuli, kaznili?! Hteli ste da me ra{~inite toboè {to se bavim poli-

tikom, a {to ste se Vi bavili politikom, davaju}i glavnomsrpskom zlotvoru “dejtonsku vizu”, odràvaju}i ga na vlasti,a time produàvaju}i agoniju srpskog naroda, to nije va`no.Vas nema ko da opomene, a kamoli kazni, ra{~ini?!

Vama arhijereji poni{tavaju potpis na “Dejstoinsku vizu”,~ime pokazuju mnogo vi{e od toga,a Vi se pravite neve{ti, nepovla~ite moralni potez koji su mnogi od nas o~ekicvali.Pa i kad sam Vam ja “poturio glavu na paw” da je se~ete, Viste odustali da me ra{~inite?! Za{to?! Imali biste u meni,barem, iskrenom kriti~ara, nikada neprijateqa. Jer ja niko-ga ne mrzim, a imam pravo mnoge da kritikujem. To su ~inilioni koji su nam ugled: Gospod Isus Hristos, Sveti JovanKrstiteq, Sveti Jovan Zlatoust, Sveti Petar Cetiwski imoj bliski mitropolit Josif Cvijovi} koji me je primio uBogosloviju.

Razume se, Vi meni ne morate odgovoriti na ova mojapitawa. Vi mi ni do sada niste niste odgovarali na brojnamoja pitawa koja su bila sasvim umesna, kao {to su: izborepiskopa Filareta, odlazak kod Milo{evi}a na krvavi danraspolu}enog Srpstva. Vi me niste nikada ni pozvali da me,kao mla|eg u Hristu brata sve{tenika, posavetujete, ako une~emu nisam bio u pravu. Ovako, problemi se gomilaju i onimoraju negde pu}i, na}i svoje razre{ewe.

264

Da li znate da ste sa ovom, meni nerazumqivom, zabara-nom da govorim o Svetom Savi Srbima u Be~u razqutili onekoji su me èqno o~ekivali u Be~u, pa ste raàlostili imene, pa ste, verujem, oneraspoloìli i Svetog Savu?! Vikoji sedite na tronu Svetog Save, na ovaj i sli~an na~inradite protiv svetosavqa i Svetog Save.

Pa, ako ste meni zabranili da govorim u Be~u na danSvetog Save, trebalo je da tamo poàqete nekog masona,roterijanca, ekumenistu, pervezwaka, kako i ~inite, {toimate obi~aj da ~inite, {to ste ~inili i {to }ete i daqe~initi, ako ostanete i dawe na tronu Svetog Save.

O svemu tome istupi}u javno da kaèm narodu naroduistinu, u to budite sigurni. Ja sam ~ovek i sve{tenik koji sesamo Boga boji, a od qudi nikoga, koje uvaàvam tolikokoliko su kao i ja Boìja slika i prilika. Pre svega imamdosta da kaèm o fabrici sa kojom ste zakqu~ili ugovor dalijete zvona za Hram Svetog Save, fabrici koja je, za vremePrvog svetskog rata, pretapala na{a opqa~kana crkvenazvona za topovsku xulad upotrebqenu protiv Srba, ~imeuvodite stranu instrumentalnu muziku pod okriqePravoslavqai ~inite àlost stotinama hiqada srpskih`rtava obe{enih, silovanih, ubijenih od Austrijanaca. Imadosta da se kaè o tome kako ste i koje sve{tenikefavorizovali, nagra|ivali, a koji su sluìli Boga imamonu.Vi me, zbog ove moje kriti~ke re~i, moète kazniti,pa ~ak i ~in mi oduzeti. Ali ono {to mi ne moète oduzetijeste moja vera u Boga, moje ispovedni{tvo Gospoda Hrista,moja pohvala Svetog Save. Dato Vam je da radite {ta ho}ete,ali verujem da ne}ete mo}i dokle ho}ete.

Celiva svetu Desnicu i moli Arhijerejski blagoslov

Gre{ni rab Boìji, Protojerej @arko Gavrilovi}

265

8) PISMO PATRIJARHU PAVLU, O DOZVOLI ZA HILANDAR, ZA DECEMBAR O HRAMOVNOJ SLAVI

WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM,MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM IPATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU BEOGRAD, 20. septembar 1999. godine

VA[A SVETOSTI,

Obra}am se Va{oj Svetosti sa u~tivom molbom da sezaloìte kod Wegove Svetosti Vaseqenskog patri-jarha da mi se, kao sve{teniku na{e Crkve, dozvoli

da u decembru 1999. godine posetim manastir Hilandar pri-likom hramovne slave, sa grupom svojih prijateqa civilakoji ~esto odlaze u Hilandar i pomaù u radovima koji sevode oko obnove manastira.U Hilandaru bismo se zadràliprema raspoloèwu bratije i proigumana manastira.

Celiva sv. Desnicu i moli za blagoslov

Beograd,20. septembar 1999. godine

Unapred zahvalanProtojerej Dr @arko Gavrilovi}

266

9) PISMO PATRIJARHU, O AKTUELNIM PITAWIMA, O PRIJEMU ZA 29. NOVEMBAR, O MRTVILU U CRKVI

WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM,MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM IPATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU Beograd, 30. novembar 1999. godine

VA[A SVETOSTI,

Imao sam nameru da se okanem “}oravog posla” mogapisawa Vama, jer ste Vi toliko anemi~ni ili meignori{ete, tako da nikada nisam dobio odgovor na

moja pisma upu}ena Vama, mada imate brojne slu`benike uPatrijar{iji. Umesto Va{eg odgovora na moje pismo od 26.jula 1999. godine, dobio sam odgovor od strane Sv. arh. sino-da SPC. Ne znam da li je moj greh {to se direktno obra}amsvom episkopu ili je Va{a neaùrnost i prezauzetost drugimposlovima osujetila Va{ odgovor. Ali, u svakom slu~aju,mogli ste da me pozovete na razgovor.

Stvar bi bila komi~na da nije àlosna i poniàvaju}a amo`da i tragi~na. Kad ovo kaèm mislim na stawe u Crkvi iu na{em narodu od kako ste na ~elu tog Boìjeg naroda Vi iSlobodan Milo{evi}.

Od Vas sam samo traìo da mi dozvolite da se apelomobratim stare{inama beogradskih crkava, me|u kojima imamdosta i prijateqa, za pomo} ili eventualnu pretplatuEnciklopedije pravoslavqa, za koju sam dobio uredanblagoslov Sv. arh. sinoda SPC. Me|utim, umesto Vas, Sv. arh.sinod mi odgovara da ostaje pri ranijoj svojoj odluci da }eSv. arh. sinod SPC raditi Enciklopediju SPC.

Ja smatram da se sa ovim problem karikira i to odnajvi{ih organa na{e Crkve i da je ovakvo re{avawe prob-lema nezakonito, jer za ovaj posao moè da donese odlukusamo Sv. arh. sabor SPC. Kako je ranija odluka Sabora izsedamdesetih godina o pisawu Enciklopedije pravoslavqaukinuta, a nova nije doneta, jer to pitawe nikada nijepostavqeno na dnevni red Sv. arh. sabora SPC., to zna~i da

267

meritorne odluke o Enciklopediji pravoslavqa u stvari inema. Da li je ovo pisawe Sv. arh. sinoda, pod Va{imblagoslovom, u stvari dobar izgovor za nerad i java{lukkoji vlada u va{oj Crkvi?!

Iritiran ovakvim Va{im “o~inskim” stavom, a posebnouàsnut {to sam Vas video, zajedno sa Va{om omiqenomsvitom na saboru ne~astivih, mislim da znate na {ta aludi-ram – na prijem u Palati federacije povodom bezbo`nog,satanisti~kog komunisti~kog praznika, kojim je srpskom nar-odu stavqena om~a oko vrata - re{en sam da Vam se ponovoobratim ovim pismom. Mislim da Vam je dobro poznato u~ewena{e Crkve, kanona i Sv. pisma, da Vama ne dolikuje da sepojavqujete u dru{tvu srpskih izroda, osvedo~enih i okore-lih bezbo`nika i srpskih detoubica, po vi{e osnova, bilopreko vo|ewa propalih i besciqnih ratova na {tetu srpskognaroda, bilo preko stavqawa svoga potpisa na liberalizo-vani Zakon o abortusu, a da nije stavio potpis na Zakon opovra}aju imovine Crkve, na {ta Vi niste uop{te javnoreagovali, tako da fabrika smrti nero|ene srpske dece jo{uvek radi punom parom, dok se {iptarska deca mnoègeometrijskom progresijom. [ta ste preduzeli da zaustavite“balkanskog kasapina”, da na ovaj, i na druge na~ine neuni{tava srpsku decu? Da li ste mu {apnuli, sada za vremeprijema, da dozvoli da se uvede veronauka u {kole i da seovo malo dece {to je ostalo u Srbiji ne rasipa i uni{tavadrogom, prostitucijom i odlaskom u inostranstvo. Umestotoga, Vi se sa Va{om nedostojnom svitom, {epurite poPalati federacije, sa srpskim zlo~incima, izrodima. DobroVam je poznato pisawe Sv. pisma: “Blago ~oveku koji ne ide navije}e bezbo`ni~ko, i na putu gre{ni~kom ne stoji, i udru{tvu nevaqalih qudi ne sjedi...” (Ps. 1,1).

[ta ste Vi, Va{a Svetosti, do sada u~inili da privolitebezbo`nike na vlasti da se vrate na stazu Svetog Save? A jaznam da ste ~esto, vrlo ~esto, odlazili na ve~erinke uUì~ku ulicu u Beogradu. [ta ste, Va{a Svetosti, u~inilida povratite srpsku omladinu u krilo Crkve, da ihza{titite od nasrtaja verskih sekta{a i satanista? [ta steu~inili da o~istite SPC od neradnika, zabu{anata, ~ak ilopova, najamnika tu|ih agentura, trgovaca u Hramu, kako

268

biste za{titili verni narod Boìji od daqeg osipawa odCrkve? Umesto toga, Vi predlaète nedostojne monahe zaepiskope i to na episkopski tron Svetog Save, a najnedosto-jnije srpske Ahasvere - episkope - vra}ate iz rasejawa dabudu ~lanovi Sv. arh. sinoda, kako bi bili na tu|em poslu i{titili tu|e interese. @eleo bih da znam kad ste iskrenibili: kada ste traìli ostavku Slobodana Milo{evi}a ilisada kada ste bili kod wega na “izmirewu”? Kada ste samopre nekoliko meseci u Pe}i primili prestolonaslednikaAleksandra ili sada kada ste i{li na dodvorewe Slobo-danu Milo{evi}u? Da li Vi uop{te znate {ta je AVNOJ srp-skom narodu doneo i naneo, kada se pojavqujete da prosla-vite wegov jubilej?

Sada{wa {tampa vrvi od ~lanaka koji govore onedoli~nom ìvotu pojedinih episkopa; o kra|ama koje suizvr{ili pojedini sve{tenici i svetovwaci u Crkvi; ~akpojedini novinari, koji mo`da nisu ni religiozni,progla{avaju za “dràvne svece” pojedine episkope; iznosise javno neslagawe pojedinih episkopa o gledawu na Crkvu ina dogmate Crkve, kao da ih sabornost Crkve ne obavezuje nazajednicu vere i qubavi; javno se govori i pi{e onedoli~nom ìvotu episkopa i monaha, a Vi }utite, samo}utite, kao da je sve u Crkvi u najboqem redu ili, kao da steu Centralnom komitetu, diktatorski zabrawujete svimasve{tenosluìteqima da javno daju ma kakve izjave o Crkvi.Sada mi je sasvim jasna srpska narodna poslovica: “Riba odglave smrdi, ali se od repa ~isti.” Mo`da sam ja sada taj“rep” od koga ~i{}ewe “ribe”, to jeste na{e Crkve, treba dapo~ne.

Znam da }ete, kao {to je to u~inio i jedan episkop napro{lom redovnom zasedawu Sv. arh. sabora, kazati da samlud kad Vam ovako pi{em. Mo`da }ete i Vi na taj na~inpoku{ati da pravdate svoje propuste i neuspehe. Ali kada suWega – Najsvetijeg, Boìjeg Sina nazivali ludim, za mene jekompliment da se i na ovaj na~in upodobim Wemu. Verujem da}ete preduzeti nekakvo isle|ewe prema meni, ali znajte da}ete pre mene, i vi{e od mene, Vi odgovarati, i pred Bogomi pred qudima, za toliko sakupqenu trule` i mrtvilo uBoìjoj Crkvi, koliko je ima danas, od kako ste Vi na wenom

269

~elu, ba{ zato {to metastaziraju}e probleme srpskog naro-da u Crkvi i dràvi ne razre{avate, niti, uz du`nopo{tovawe prema Va{em ~inu, podnosite ostavku na poloàjPatrijarha srpskog, kome niste dorasli. Barem bi to sadabilo bezbolno, kada su bezbo`nici postavili u “zasedi”svoga ~oveka da Vas zameni.

Sve se vi{e potvr|uju Spasiteqeve re~i iz 23. glaveMatejevog jevan|eqa, pa nije na odmet da se prisetimo nekihod wih: “Te{ko vama kwièvnici i fariseji, licemjeri, {tozatvarate Carstvo nebesko pred qudima; jer vi ne ulaziteniti pu{tate da u|u oni koji bi htjeli. Te{ko vamakwièvnici i fariseji, licemjeri, {to jedete ku}eudovi~ke i la`no se molite dugo; zato }ete ve}ma bitiosu|eni” (Mt. 23,13-14). Koristim ovu priliku da Vam kaèmda }u razmotriti mogu}nost da prvom prilikom kada nov-inari budu zatraìli intervju od mene obavestim na{ujavnost o zloupotrebama u Crkvi, kra|ama, favorizovawunesposobnih sve{tenika, kupovini parohija, kao i o Va{emizboru za Patrijarha SPC.

Celiva sv. Desnicu i moli za Arhijerejski blagoslov, jo{uvek protojerej – gre{ni rab Boìji,

@arko Gavrilovi}

270

10) PISMO PATRIJARHU, O SLU@BI NA VAVEDEWE, O BEÛ, O ZVONIMA ZA HRAM

WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM,MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM IPATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU BEOGRAD, 30. januar 2001. godine

VA[A SVETOSTI,

Opet sam prinu|en da se ovim pismom obratim Va{ojSvetosti, ali ovog puta sa negodovawem i ~u|ewem,{to se mene li~no ti~e barem iz dva razloga.

1) Za praznik Vavedewa Presvete Bogorodice pozvao meblagovremeno duhovnik man. Vavedewa da sluìm svetuliturgiju na sam dan praznika manastirske slave.Nisam znaoda je predvi|eno da Va{a Svetost sluì toga dana, pa samzato i obe}ao da sluìm, jer nisam pod zabranom sve{ten-odejstvovawa, pa ra~unam da mogu da sluìm Gospodu svome“dondeè jesam.” Me|utim, uo~i samog Praznika javqeno mi jeda me je neko brisao sa spiska “sluà{~ih”. Ne znam da liste to, Vi Va{a Svetosti, uradili i za{to?! Ako ste èlelida me kaznite, du`ni ste da mi kaète za koje delo to~inite.

Istina, ja vi{e volim da sluìm svetu liturgiju predanoBogu, bez pompe i okolne gu`ve, pa dakle i bez nekakve spo-qwe ceremonije, ve} sa unutra{wom predano{}u Bogu. I nijeme mnogo pogodilo to {to ne}u sa Vama sluìti svetuliturgiju, po{to sam to u~inio na drugom mestu. Vi, Va{aSvetosti, imate svakako pravo da odlu~ujete ko }e i gde saVama sluìti. No, ja sam najmawe kriv {to su me pitali dasluìm, a onda mi kazali da sam brisan sa spiska. Ali, imane{to drugo {to nikako ne razumem.

2) Krajem decembra 2000. godine pozvao me sve{tenik izBe~a da drìm predavawe na Svetog Savu 2001. godine uBe~u, u jedno od sporstskih sala u sedmom kvartu Be~a, gdesam pre dve godine drào predavawe koje je prihva}eno odsluàlaca. Na sedam dana pred Svetog Savu javio se taj isti

271

sve{tenik i saop{tio mi da mi je, Va{a Svetost, zabranilada drìm predavawe u Be~u na dan Svetog Save.

Za{to Va{a Svetosti, ako Boga znate, da mi zabrawujeteda propovedam re~ Boìju, da hvalim Svetog Savu, da slav-im Gospoda Isusa Hrista?!

Da li za to {to sam jeretik, novoverac, pervezna li~nost.A svuda oko Vas vidim ove li~nosti koje vi nagra|ujete,{aqete u misije i ekumenske sastanke. One koji bi trebaloda nagra|ujete zato {to predano i samopo`rtvovano rade,{to ih izvode pred careve i vladike imena Hristovog radi,Vi na ovaj na~in ka`wavate.

One koji vam ispod “skuta sede” i prodaju beogradske paro-hije, nagra|ujete svim privilegijama, po~astima, naprsnimkrstovima; one koji se prodaju komunistima i kojima komu-nisti daju stanove za wihovu tajnu slu`bu bezbo`nicima, vinagra|ujete sa svoje strane, da imaju “ miraz i od crkve” zasvoju satansku rabotu u crkvi, jer se simonija ka`wavasvrgnu}em; a Vama su, ~ak, i arhijereji saop{tavali da Vam seprodaju parohije.

One, dakle, koje bi trebalo da ka`wavate za krivotvoranìvot i delawe, Vi ih nagra|ujete, A nas koji nepotkupqivosluìmo Boga i svome rodu, ka`wavate, èlite da namzatvorite usta, da nam sveète jezik koji nam je dragi Bogdao, kako ne bismo mogli da kaèmo ni jednu re~ re~ kri-tike, da ne kaèmo ni{ta o zloupotrebama u Crkvi koje sevr{e sa Va{im znawem ili bez Va{eg znawa.

272

11) PISMO PATRIJARHU PAVLU, O ANTISEMITIZMU,MOLBA ZA DOSTAVU NAVODA

WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM,MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM IPATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU Beograd, 12. jun 2001. godine

VA[A SVETOSTI,

6.februara 2001. godine bio sam kod Va{e Svetosti naVa{ zahtev u vezi izvesnih pritu`bi jevrejske zajed-nice u Jugoslaviji i li~no gospodina Ace [najdera da

sam ja antisemita. Po{to nisam hteo da odgovaram napau{alne optu`be obe}ali ste mi dostaviti navode iz togdopisa koji se odnose na mene, kako bih znao o ~emu seradi.Do dana dana{weg ja nisam to {to ste mi obe}alidobio, a proteklo je vi{e od pet meseci od tada, iako samvi{e puta i u vi{e navrata poku{avao uzaludno, prekoVa{eg kabineta i Referenta Svetog arhijerejskog sinoda, dapomenuti dopis dobijem.Molim Va{u Svetost da midostavite fotokopiju traènog dopisa, {to ste i obe}ali,da bih znao o ~emu se radi i kako da se ubudu}e upravqam uovom pogledu.

Qubi svetu Desnicu i moli za Arhijerejski blagoslov,

Protojerej @arko Gavrilovi}Beograd, M. Gorkog br. 37

273

12) Pismo Patrijarhu 31. decembar 2001. godine

274

13) PISMO PATRIJARHU PAVLU

WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM,MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM IPATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU Beograd, 30. januar, 2002. godine

Za koje ste me delo ili nedelo kaznili ovakodrasti~no?! Za koje nepravoslavno u~ewe?! Za kojuneumesnu i neta~nu kriti~nu re~?! Ili, kada ste me i za

{ta opomenuli, kaznili?! Hteli ste da me ra{~inite toboè{to se bavim politikom, a {to ste se Vi bavili politikom,davaju}i glavnom srpskom zlotvoru “ dejtonsku vizu”,odràvaju}i ga na vlasti, a time produàvaju}i agoniju srp-skog naroda, to nije va`no. Vas nema ko da opomene, a kamolikazni, ra{~ini?! Vama arhijereji poni{tavaju potpis na “Dejstoinsku vizu”, ~ime pokazuju mnogo vi{e od toga,a Vi sepravite neve{ti, ne povla~ite moralni potez koji su mnogiod nas o~ekicvali. Pa i kad sam Vam ja “poturio glavu napaw” da je se~ete, Vi ste odustali da me ra{~inite?!Za{to?! Imali biste u meni, barem, iskrenom kriti~ara,nikada neprijateqa. Jer ja nikoga ne mrzim, a imam pravomnoge da kritikujem. To su ~inili oni koji su nam ugled:Gospod Isus Hristos, Sveti Jovan Krstiteq, Sveti JovanZlatoust, Sveti Petar Cetiwski i moj bliski mitropolitJosif Cvijovi} koji me je primio u Bogosloviju.

Razume se, Vi meni ne morate odgovoriti na ova mojapitawa. Vi mi ni do sada niste niste odgovarali na brojnamoja pitawa koja su bila sasvim umesna, kao {to su: izborepiskopa Filareta, odlazak kod Milo{evi}a na krvavi danraspolu}enog Srpstva. Vi me niste nikada ni pozvali da me,kao mla|eg u Hristu brata sve{tenika, posavetujete, ako une~emu nisam bio u pravu. Ovako, problemi se gomilaju i onimoraju negde pu}i, na}i svoje razre{ewe.

Da li znate da ste sa ovom, meni nerazumqivom, zabara-nom da govorim o Svetom Savi Srbima u Be~u razqutili onekoji su me èqno o~ekivali u Be~u, pa ste raàlostili imene, pa ste, verujem, oneraspoloìli i Svetog Savu?! Vi

275

koji sedite na tronu Svetog Save, na ovaj i sli~an na~inradite protiv svetosavqa i Svetog Save.

Pa, ako ste meni zabranili da govorim u Be~u na danSvetog Save, trebalo je da tamo poàqete nekog masona,roterijanca, ekumenistu, pervezwaka, kako i ~inite, {toimate obi~aj da ~inite, {to ste ~inili i {to }ete i daqe~initi, ako ostanete i dawe na tronu Svetog Save.

O svemu tome istupi}u javno da kaèm narodu naroduistinu, u to budite sigurni. Ja sam ~ovek i sve{tenik koji sesamo Boga boji, a od qudi nikoga, koje uvaàvam tolikokoliko su kao i ja Boìja slika i prilika. Pre svega imamdosta da kaèm o fabrici sa kojom ste zakqu~ili ugovor dalijete zvona za Hram Svetog Save, fabrici koja je, za vremePrvog svetskog rata, pretapala na{a opqa~kana crkvenazvona za topovsku xulad upotrebqenu protiv Srba, ~imeuvodite stranu instrumentalnu muziku pod okriqePravoslavqai ~inite àlost stotinama hiqada srpskih`rtava obe{enih, silovanih, ubijenih od Austrijanaca. Imadosta da se kaè o tome kako ste i koje sve{tenikefavorizovali, nagra|ivali, a koji su sluìli Boga imamonu.

Vi me, zbog ove moje kriti~ke re~i, moète kazniti, pa ~aki ~in mi oduzeti. Ali ono {to mi ne moète oduzeti jestemoja vera u Boga, moje ispovedni{tvo Gospoda Hrista, mojapohvala Svetog Save.

Dato Vam je da radite {ta ho}ete, ali verujem da ne}etemo}i dokle ho}ete.

Celiva svetu Desnicu i moli Arhijerejski blagoslov

Beograd, 30. januar 2002. godine

Gre{ni rab Boìji,Protojerej @arko Gavrilovi}

276

14) PISMO PATRIJARHU PAVLU O SLAWU SPP KUVARA, SLOVARICE, BELE[KA POVODOM VRA]AWA TIH POKLOWENIHKWIGA OD STRANE PATRIJARHA PAVLA

WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM,MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM IPATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU BEOGRAD, Vrbica, 27. april 2002. godine

VA[A SVETOSTI,

Sad sam dobio iz {tampe Slovaricu, prvu od ~etitikwige Srpskog pravoslavnog bukvara, koju sam radiovi{e godina, a koji primerak Vam dostavqam uz posvetu.

Istovremeno Vam dostavqam i primera Srpskogpravoslavnog kuvara kao poklon sa posvetom, koji je, tako|e,istovremeno ra|en kada i Bukvar, Srpski pravoslavni lek-sikon i Enciklopedija pravoslavqa, budu}i da uvek slaviteposnu slavu, bez pretenzije da se ma kome na ovaj na~in udo-bravam, s verom u Boga da }u svojim po{tenim radom najboqeposluìti Bogu i svome rodu i pobediti sve one koji meonemogu}avaju ili ne}e da pomognu u mom Bogougodnom radu.Molim za Va{ blagoslov da se ove kwige mogu prodavati uhramovima i manastirima na{e SPC.

Koristim ovu priliku da Vam poèlim sre}nu i dugove~nuslavu!

Celiva svetu Desnicu i moli Patrijara{ki blagoslov,Va{oj svetosti i na{oj Crkvi odan

Protojerej @arko Gavrilovi}, s. r.

14a) Obja{wewe uz ovo pismo i posveta Patrijarhu

Kwige koje sam poslao Patrijarhu Pavlu sa posvetama, uzgorwe propratno pismo, poslao sam u Patrijarhov kabinetpreko radnika u Uredni{tva enciklopedije dipl. teologuAleksandru Sara~evi}u na sam dan Vrbice, 27. aprila 2002.godine, negde oko 13 ~asova koje je primio, umesto

277

Patrijarha, |akon Neboj{a Topalovi}, slu`benika u Kabi-netu. To su bile kwige: Srpski pravoslavni posni kuvar, nakome je napisana posveta mojom rukom: “Wegovoj SvetostiPatrijarhu srpskom GG Pavlu, uz najboqe èqe i ~estitaweKrsne slave, Vrbica - Lazareva Subota, 27. aprila 2002. go-dine @arko Gavrilovi}, protojerej”, s.r. A na kwizi Slova-rica - Srpski pravoslavni bukvar, kwiga prva, stajala jeposveta: “Wegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom GG Pavlu, uznak ~estitki Krsne slave - Vrbica, 27. aprila 2002. godine@arko Gavrilovi}, protojerej”.

Me|utim, ve} slede}eg ponedeqka, 29. aprila 2002.godine, dakle prvog radnog dana po prijemu ovih kwiga ipisma pozvao me telefonom oko 14,05 ~asova, {ef KabinetaWegove Svetosti proto|akon Momir Le~i}, i saop{tio mi daje poku{ao da preda Wegovoj Svetosti kwige sa posvetom ikoje sam mu poklonio i pismo koje sam mu uputio i preko wegatraìo blagoslov da se ove dve kwige mogu prodavati u crk-vama i manastirima SPC. Ali, na moju veliku àlost,Patrijarh nije hteo niti èleo da primi poklowene kwige,.~ak ni pismo kojim sam traìo blagoslov da se te kwige pro-daju po crkvama, uprkos tome {to je proto|akon, kako mi jesam rekao, obrazlagao da bi trebalo da te kwige primi.Pismo, koje je bilo u belom, neadresiranom kovertu, jestavqeno u kwigu Kuvara, bez koverta, {to zna~i da jepro~itano, ali koverat nije vra}en

Bio je to veliki {ok za mene i dokaz, ako ne primitiviz-ma, a ono velike mr`we prema meni, ispoqene od strane mog“nadle`nog episkopa”, kako glasi u famoznom Saop{tewuSvetog arh sinoda od 6. februara 2002. godine. Stoga mi je o.Momir Le~i} preporu~io da po{aqem nekoga da te vra}enemi kwige preuzme Me|u nama se razvio kra}i dijalog:

Pa zar u vreme kada nema skoro nikakvog uxbenika izveronauke, kada Crkva skoro ne ~ini ni{ta ili dovoqno dase do|e do pravog i stru~nog uxbenika za veronauku, kada suverski sekta{i preplavili na{u zemqu sa bogatom wihovomliteraturom, da ne uzme tu Slovaricu namewenu za decu,odnosno porodici i {koli i time, decu i qude dobre voqezakine Vaskr{wu radost, Patrijarh odbija ~ak i da vidi {taja to pi{em. Ja sam u~inio {to sam mogao, ali nije vredelo,

278

odgovorio mi je g. Le~i}. Te{ko ko moè znati moje muke kojesvakodnevno imam rade}i ovde? Ne mogu da shvatim, ne moguda razumem, preneraèn sam, ali posla}u sutra nekoga dauzme te kwige.

Sutradan, u utorak 30. aprila 2002. godine oko 9 ~asovaposlao sam istog teologa Aleksandra Sara~evi}a dapreuzme te kwige i pismo, {to je on i u~inio.

Tome moj razgovor sa g. Le~i}em preko telefona slu{alisu radnici u Uredni{tvu: Gradimir Maxarevi}, dipl.filosof i doktorand teologije, Aleksandar Sara~evi} iBrana Radi{i}, dok su drugi radnici radili gore, uprizemqu (u lokalu).

Raàlostio sam se takvim postupkom Prvojerarh, tako dasam prekinuo rad i poàlio se radnicima na re~i koje samod g. Le~i}a ~uo. Oti{ao sam sa g. Gradimirom u svoj stan iporazgovarao o ovakvom gestom Patrijarha, na{ta mi se onpoverio da i on ima muke, silna ube|ivawa sa raznih strana,~ak i polu pretwe, da radi na projektima sa mnom.

Ne razumem takav odijum prema sve{tenicima, posebnoprema meni, onog koji bi morao da nas o~inski voli i save-tuje, i kao dobri roditeq voli podjednakom qubavqu svusvoju duhovni deci,. ~ak i onu nevaqalu, kako nas u~ijevan|elska pri~a o Bludnom sinu (Luk. 15, 11 – 32), koju~esto ~itamo, i trebalo bi da je primenimo u ìvotu, i ja iPatrijarh Pavle.

âk i da sam li{en sve{teni~kog ~ina, a nisam nikada nika`wen ni opomenut, mislim da je bio je Patrijarh duàn dauzme kwige koje sam mu poklonio sa posvetom, a na upu}enopismo, zamolnicu, uqudno i vaspitano odgovori, pod pret-postavkom, da sam li{en sve{teni~kog ~ina, bio tada mir-janin, veruju}i hri{}anin. O ~emu mi pri~amo,sve{tenosluìteqi pri~amo, ako nemamo Hristovu qubav,ako se me|usobne ne volimo? Zar nas sami raspeti iVaskrsli Gospod nije u~io: “Zapovest novu dajem vam: daqubite jedni druge, kao {to i Ja vas qubih, da i vi qubitejedni druge. Po tome }e svi poznati da ste moji u~enici akobudete imali qubavi me|u sobom” (Jov. 13, 34 – 35). Zar isveti apostol Jovan Bogoslov ne blagovesti: “Ako ko re~e:Qubim Boga, a mrzi brata svoga, laà je; jer koji ne qubi

279

brata svoga koga vidi, kako moè qubiti Boga, koga ne vidi?”(1. Jov. 4,20). Sve, pa da sam ja Wegovoj Svetosti i “smrtnineprijateq”, kunem se Bogom ìvim i svojim spasewem da tonisam, on je duàn, ne samo kao Prvojerarh nego i kad bi biosasvim obi~an hri{}anin, da voli ne samo bli`we svoje, nesamo pot~iwene sve{tenosluìteqe sa kojima bi morao dabogosluì u miru i qubavi (Mat. 5, 23 – 25), nego bi, da jedosledan sledbenik Gospoda Isusa Hrista, “morao” da voli~ak i neprijateqe svoje, po u~ewu samog Gospoda: “Qubiteneprijateqe svoje, blagosiqajte one koji vas kunu, ~initedobro onima koji vas mrze i molite se Bogu za one koji vasvre|aju i gone” (Mat. 5, 44).

Patrijarh bi morao da isijava qubav iz sebe pogotovu zbogtoga {to je Prvojerarh, kao prvi i najbliì sledbenikGospoda Hristu, pozvan da voli sve kao {to je Gospod nasvoleo, jer episkop bi morao da bude vidqivi lik nev-idqivog i odsutnog Hrista, kao {to je i On bio vidqivpokazateq lika Boga Oca, najlep{i lik Boìji me|u qudi-ma, budu}i da je episkop prvi pozvan da nam bude svimaprimer u qubavi, krotosti i svetosti. Nema svetosti bezqubavi, jer “ i |avoli veruju, i drhte”) jak. 2, 19).

Kaù da je Patrijarh “svetac koji hoda po zemqi”. Kaù ilaù, jer nema svetiteqa u ovom svetu, budu}i da se svaki~ovek moè pogorditi na minut pred smrt. Osim toga, da limoè, da li uop{te sme neko ko je “svetac” da mrzi ma koga,pogotovu starog, isluènog i u borbi istro{enog sve{tenikasa ateizmom u Dràvi i nepravdama u Crkvi, da ne kaèmteù kvalifikaciju?! Zapita li se iko od onih koje sam ja ,sa razlogom, kritikovao, da sam im time pomagao da sagleda-ju sebe u tu|em ogledalu, da vide sebe tu|im o~ima, {to samim govorio istinu Hrista radi i za dobro Crkve i naroda,~ak i za dobro wih samih, pre svega zbog wih samih, da samim ja time najve}i prijateq? Ne re~e li umni i svetiVladika Nikolaj da nam neprijateqi mogu biti ve}i prijate-qi od samih prijateqa koji nam laskaju i ulaguju se,povla|uju}i na{im slabostima i gresima, pa nam tako pri-jateqi mogu mogu biti neprijateqi. Za to ovaj, uistinu svetiBoìji sluga, uzvikuje: “Sa~uvaj me Boè od prijateqa, a odneprijateqa i sam }u se sa~uvati ?!”Moè li ma ko, posebno

280

Prvojerarh, bez qubavi biti sveti, Boìji ~ovek? Niko, amaba{ niko, ko ìvi na zemqi, ne moè biti sveti, jer “nikonije bez greha, osim jednog Boga”. I kad pravednik deset putapada u greh na dan, {ta je ostalo onima kojima drugi podi-laze time {to ih ìve izvikuju za svetiteqe? Ne re~e liSveto pismo da qubav pokriva mno{tvo grehova? I da li~ovek, posebno sve{tenosluìteq, makar to bio i patrijarhsrpski, moè biti Hristov ili sveti bez qubavi?! Ne re~eli sveti apostol Pavle: “Ako jezike ~ove~ije i an|eoske gov-orim, a qubavi nemam, onda sam kao zvono koje je~i, ili kim-val koji zve~i” (1. Kor.13, 1)? Nije li Gospod zapovediosvima nama, pre svega episkopima, pa onda i namasve{tenicima i svetovwacima da je zapovest o qubavi“Qubi bli`wega svoga kao sebe samog” (Mat. 22, 38) ravnaprvoj i najve}oj zapovesti - qubavi prema Bogu? Jer “komese malo opra{ta, malu qubav ima” (Luk. 7, 47).

281

15) PISMO PATRIJARHU SRBSKOM GOSPODINU PAVLU

WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM,MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM IPATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU BEOGRAD, 30. januar, 2003. godine

VA[A SVETOSTI,

Opet sam prinu|en da se ovim pismom obratim Va{ojSvetosti, ali ovog puta sa negodovawem i ~u|ewem,{to se mene li~no ti~e barem iz dva razloga.

1) Za praznik Vavedewa Presvete Bogorodice pozvao meblagovremeno duhovnik man. Vavedewa da sluìm svetuliturgiju na sam dan praznika manastirske slave.Nisam znaoda je predvi|eno da Va{a Svetost sluì toga dana, pa samzato i obe}ao da sluìm, jer nisam pod zabranom sve{ten-odejstvovawa, pa ra~unam da mogu da sluìm Gospodu svome“dondeè jesam.” Me|utim, uo~i samog Praznika javqeno mi jeda me je neko brisao sa spiska “sluà{~ih”. Ne znam da liste to, Vi Va{a Svetosti, uradili i za{to?! Ako ste èlelida me kaznite, du`ni ste da mi kaète za koje delo to~inite.

Istina, ja vi{e volim da sluìm svetu liturgiju predanoBogu, bez pompe i okolne gu`ve, pa dakle i bez nekakve spo-qwe ceremonije, ve} sa unutra{wom predano{}u Bogu. I nijeme mnogo pogodilo to {to ne}u sa Vama sluìti svetuliturgiju, po{to sam to u~inio na drugom mestu. Vi, Va{aSvetosti, imate svakako pravo da odlu~ujete ko }e i gde saVama sluìti. No, ja sam najmawe kriv {to su me pitali dasluìm, a onda mi kazali da sam brisan sa spiska. Ali, imane{to drugo {to nikako ne razumem.

2) Krajem decembra 2000. godine pozvao me sveee{tenik izBe~a da drìm predavawe na Svetog Savu 2001. godine uBe~u, u jedno od sporstskih sala u sedmom kvartu Be~a, gdesam pre dve godine drào predavawe koje je prihva}eno odsluàlaca. Na sedam dana pred Svetog Savu javio se taj istisve{tenik i saop{tio mi da mi je, Va{a Svetost, zabranilada drìm predavawe u Be~u na dan Svetog Save.

282

Za{to Va{a Svetosti, ako Boga znate, da mi zabrawujeteda propovedam re~ Boìju, da hvalim Svetog Savu, da slav-im Gospoda Isusa Hrista?! Da li za to {to sam jeretik,novoverac, pervezna li~nost. A svuda oko Vas vidim oveli~nosti koje vi nagra|ujete, {aqete u misije i ekumenskesastanke. One koji bi trebalo da nagra|ujete zato {topredano i samopo`rtvovano rade, {to ih izvode pred carevei vladike imena Hristovog radi, Vi na ovaj na~inka`wavate. One koji vam ispod “skuta sede” i prodajubeogradske parohije, nagra|ujete svim privilegijama,po~astima, naprsnim krstovima; one koji se prodaju komunis-tima i kojima komunisti daju stanove za wihovu tajnu slu`bubezbo`nicima, vi nagra|ujete sa svoje strane, da imaju “miraz i od crkve” za svoju satansku rabotu u crkvi, jer sesimonija ka`wava svrgnu}em; a Vama su, ~ak, i arhijerejisaop{tavali da Vam se prodaju parohije.

One, dakle, koje bi trebalo da ka`wavate za krivotvoranìvot i delawe, Vi ih nagra|ujete, A nas koji nepotkupqivosluìmo Boga i svome rodu, ka`wavate, èlite da namzatvorite usta, da nam sveète jezik koji nam je dragi Bogdao, kako ne bismo mogli da kaèmo ni jednu re~ re~ kri-tike, da ne kaèmo ni{ta o zloupotrebama u Crkvi koje sevr{e sa Va{im znawem ili bez Va{eg znawa.

283

16) BELE[KA O ODBIJAWU PETRIJARHA PAVLA DA ME BLAGOSLOVI

Hramovna slava 4. jun 2003. godine

Zabele{ka o Patrijrhovom odbijawu blagoslova

Uo~i Nedequ Pravoslavqa, 16. februara 2003. godine,pozvao me stare{ina crkve, protojerej JovanBlagojevi}, da im pomognem u mirosawu ili

ispovedawu na liturgiji, koju }e toga dana sluìti WegovaSvetost patrijarh Pavle Stoj~evi}. Molio sam ga da mepo{tedi toga da tada do|em za ispomo}, rekav{i da }u torado u~initi drugi put. Znao sam iz ranijeg iskustva dapatrijarh ne èli da me vidi. Za{to, to on sam zna.Najverovatnije zbog mojih istupawa u javnosti i kritikovawapredstavnika SPC i dràvnih organa za sudbinu srpskognaroda.

- Za{to? Ti nema{ nikakvog razloga da ne do|e{, jer nisipod zabranom sve{tenosluèwa, ako ti to nekada bude bilozabraweno, ja te sam ne}u zvati da radi{ ma {ta u Crkvi!

Pristao sam i negde oko 8,30 do{ao i sve vreme, od mogdolska, mirosao vernike. Patrijarh je bio zauzetProskomidijom, te nisam i{ao da traìm blagoslov od wega,jer on ne voli da ga tada ma ko uznemirava. Ina~e,najverovatnije zbog obolewa dijabetesa, a i zbog poodmaklihgodina, Patrijarh je vrlo nervozan, ~ak i neprijatan u takvimprilikama, pa sam èleo da izbegnem ma kakav nesporazum.

I tako sam ja sve vreme liturgije mirosao vernika. Kad jebio Veliki vhod i kada je Patrijarh uzeo diskos sa Darovimada pomene sve patrijarhe pravoslavne, nekako su nam seukrstili pogledi, jer sam ja tada prestao da miro{em kakored nalaè. On je odmah zaklonio svoj pogled diskosom,podigav{i ga u visinu pogleda o~ima, i tako proizneoodre|enu prozbu.

Kada sam zavr{io sa mirosawe, bilo je to u tokupri~e{}a, po{to je hram bio pun vernika te nedeqe, a iina~e u Nedequ Pravoslavqa hram je pun vernika, u{ao samu oltar, pa mi je stare{ina rekao da delim naforu, dok je

284

Patrijarh pri~e{}ivao jedno vreme, a onda predao ocuJovanu koji je sada zajedno sa ocem Ratkom pri~e{}ivao, dokje novopostavqeni sve{tenik o. Risto Radovi}, ispovedao.Kada je on zavr{io sa ispove{}u, uzeo je on da deli nafopru,a ja sam u{ao u oltar, gde su bili Patrijarh i wegov pratilacRakowac. Patrijarh je sedeo na stolici, ja sam skinuo epi-trahiq i po{ao da zatraìm blagoslov od Patrijarha.Prilaze}i mu taman sam rekao: Blagoslovite..., u nameri dakaèm i: Va{a Svetosti, on je dva puta odmahnuo desnomrukom da mu ne prilazim, bez ikakve re~i i obja{wewa. Hteosam da mu odgovorim u tom momentu: Ama ~ove~e, ja ne traìmni{ta va{e nego Boìji, Boìji blagoslov koji vam je dat daga delite, po zapovesti: “ Na dar ste dobili, na dar i dajite”(Mt. 10, 8), i jo{ da mu kaèm: I vi ste smrtan ~ovek kao i ja,ali, po{to je bio oltar, a on stariji po ~inu i godinama odmene, ja sam za}utao, dok je sve ~uo i gledao Rakowac, ni{tane govore}i. nda sam ja obukao zimski kaput, poqubio Svetipresto i, pri izlasku iz hrama uspeo samo da kaèm o. Ratkuda je Patrijarh odbio da mi da blagoslov. Na to je on rekao:Nije vaqda! Sramota! Zatim sam, bez ijedne re~i, oti{aoku}i setan o tuàn, àle}i kakve velikodostojnike imamo uSPC koji se ne upravqaju po Spasiteqevoj maksimi: “Ako,dakle, prinese{ dar svoj `rtveniku, i onde se seti{ da brattvoj ima ne{to protiv tebe. Ostavi onde dar svoj pred`rtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, paonda doì i prinesi dar svoj” (Mt. 5, 23-24), ve} po gnevuvi{e li~e na Balovog `reca koji grmi i seva o~ima ire~ima.. A Patrijarh je “prineo dar svoj” bez da je prestalowegovo srce da me mrzi, ve} je pun mr`we prema meni, to samosetio po pogledu na Velikom vhodu, odsluìo svetuliturgiju, pri~estio sebe i pri~e{}ivao druge kao da ni{tanije bilo, pa je pun mr`we, ne progovoriv{i ni jednu re~,odbio da me blagoslovi. Da li zna koliku gre{ku je u~io,uskrativ{i meni Bo`ji blagoslov bez ikakvog stvarnograzloga i obja{wewa?! Ima mnogo, ~ak, i sve{teno-sluìteqa, a o mirjanima i da ne govorim, koji su punimr`we prema bratu, sa kojim sasluùju svetu liturgiju.pri~e{}uju se iz iste ~a{e, isto veroispovedawe ispoveda-ju, istim se krstom krste, ali istom Gospodu ne pripadaju, jer

285

su puni mr`we, koja pretvara svakog ~oveka u zver i demona.U svojoj seti i tuzi “[ta se zbi?” (sr. Lk. 24, 18), nikoga nemrze}i da me mr`wa – izmet |avoqi - ne bi izjela spoqa iiznutra i odvela me u nebeski pakao, zavapih iz dubine svojedu{e re~ima jevan|eqa: “O~e, oprosti im, jer ne znaju {ta~ine!” (Lk 23, 34).

286

TRE]I DEO: PISMA POJEDINIM ARHIJEREJIMA

1) PISMO EPISKOPU ZAPADNOEROPSKOM LAVRENTIJU,O PUTU U AUSTRIJU, LINC TRO[KOVI, SITUACIJE U AUSTRIJI

BEOGRAD , 8. januar 1980. godine


Danas sam stigao iz Linca i èlim da Vam se odmahjavim, dok su i utisci sa ovog puta sveì i sre|eni.Izviwavam se proti Miloju {to nisam imao mogu}nosti

da do|em mu na slavu i o svemu porazgovaramo se. Naime, janisam sa sobom ponio novac, jer ste mi Vi Vladiko kazali da}e mi platiti put i platu za januar u Lincu, a to niko nije niponudio, ja nisam ni mogao do}i kod Vas. Osim toga, nevremei sne`ne vejavice nisu naklowene tako velikom putu, budu}ida sam se u putu mnogo namu~io.

Sluìo sam u Lincu na Badwi dan liturgiju i uve~e sa o.Miroslavom ve~erwe i osve}ewe badwaka /odnosno vel.pove~erje/, a na sam dan BOÌ}A liturgiju sa tamo{wimsve{tenikom. Sveta je bilo dosta, pogotovu oba puta naBadwi dan, dok je na Boì} bilo negde 20-30 vernika. Jo{ usubotu oko podne kada sam do{ao javio sam se g. Nausneru i osvemu sa wim razgovarao. On je vrlo inteligentan, staloèn~ovek, ali sam stekao utisak da se ti krugovi, po meninepotrebno i nepravilno, isuvi{e mnogo me{aju u poslovekoji nisu wihovi. Naime, oni kao da èle da odlu~uju ko }ei gde od sve{tenika da se postavi, a {to je nedopustivo sobzirom na na{u crkvenu organizaciju i stawe u kome senalazimo. No tu ste Vi faktor koji odlu~uje. Razgovarao samsa vi{e wih o celoj situaciji u Austriji i, mislim, ukolikomoje mi{qewe ma kome ne{to zna~i da je situacija vrlodelikatna da ne kaèm kriti~na. Mnogo su se stvari komp-likovale, mnoge su ruke konce zamrsile, tako da }e te{kobiti ne{to korenito i odmah ispraviti. I pored svega ja sam

287

voqan da idem u Be~ na parohiju, jer sam i g. Nausneru rekaoda ne dolazi u obzir moj odlazak u Linc, ali pod slede}imuslovima: Da mi se obezbedi stan /dvosoban/ i plata NETOod 8,000 {ilinga. Da imam stalnost paroha, koju ja po na{impropisima, s obzirom da sam doktorirao na na{emFakultetu, i ina~e imam. Da zakqu~imo desetogodi{wiugovor o mojoj parohijskoj slu`bi u Be~u, jer ne bi volio da sepokre}em ako negde se smestim, jer èlim da se bavim, poredparohijske, i nau~nom delatno{}u. Da od Vas imam odre{eneruke da sredim situaciju u Austriji, ali i Va{u pomo}, te bi,mo`da, trebalo da se svi faktori o tome saglase i donesupismeno usagla{ene obaveze. U slu~aju da ovi moji uslovi nemogu da se prihvate ja ODUSTAJEM od moga dolaska u Be~, teVas molim da me o tome blagovremeno obavestite.Tako|e Vasmolim de mi se plata i putni tro{kovi za Linc isplate,onako kako ste mi Vi obe}ali, ukoliko dolazim u obzir zaBe~, a ako ne odlazim za Be~ molim Vas da mi se isplateputni tro{kovi za Linc i natrag u visini od 1.300 austri-jskih {ilinga, jer ja nisam sada u materijalnoj situaciji daove tro{kove sam podnesem, tim pre {to ja nisam bio inici-jator wihov, a i u putu sam se mnogo namu~io {to niko nemoè da nadoknadi. Molim Vas pi{ite onima koji oveobaveze imaju da ih blagovremeno izmire, jer ja ne}u nigdekrenuti daqe dok se ovo do sada ne re{i. Tetka Aleksandra@ivkovi} se mnogo zahvaquje na Va{oj boì}noj ~estici iàli {to ne moè da odgovori, jer je prikovana za postequi te{ko bolesna, a pozdravqa i Vas i mati Jelenu. Nadam se,Preosve}eni Vladiko, da sam bio sasvim jasan i da }upo{tovati svaku Va{u odluku u vezi novonastalih problema,mole}i Vas da me o istoj blagovremeno obavestite. Vas, ocaProtu i sve Srbe, toplo pozdravqa i èli svako dobro uNovoj 1980. godini, a Vama, posebno, èlim sre}nu iblagoslovenu krsnu slavu.

Celiva Vam svetu Desnicu i moli Arhijerejski blagoslov,Va{eg Preosve{tenstva odani,

jerej, @arko Gavrilovi}

288

2) PISMO MITROPOLITU ZAGREBA^KO-QUBQANSKOMGOSPODINU JOVANU, O UDELU CRKVE U SRBSKOM STRADAWU

(OBJAVQENO KAO REAGOVAWE U LISTU INTERVJUstr. 56 , 29. oktobra 1996. godine)


a) Kome Bogu on sluì

Nije uobi~ajeno da jedno sve{teno lice javno kritikujedrugo, pogotovu ako su {kolski drugovi, kakav je slu~ajsa mitropolitom Jovanom i sa mnom. Me|utim, nije

uqudno da ne odgovorim na Va{e pitawe, tim pre {to sam ja,kako mislim, celog ìvota predano i iskreno sluìo Boga iqude istinom.

Unapred da Vam kaèm da me zbuwuje intervju Jovana datSvetlani Petru{i}, objavqen u Intervjuu broj 395. Nije upoliti~kom integritetu da se tako osu|uje sada ova vlastkoju je mitropolit Jovan hvalio kao najboqu, a Ustav iz 1989.godine kao “najdemokrati~niji na celom svetu”. Tada je on biozamenik obolelog patrijarha Germana i ta izjava ima svojuteìnu. to su bile politi~ke, a ne teolo{ke izjave. A samokoju godinu kasnije mene je hteo da li{i sve{teni~kog ~ina{to se bavim politikom. on daje prokomunisti~ke izjave, a jase bavim antikomunizmom koji nam je svima dozlogrdilo, anajvi{e Crkvi i vernicima.

Ono {to me najvi{e zbuwuje jeste to {to mitropolit Jovanminimizira krivicu Zvani~nika crkve i svoju li~nu, utragediji srpskog naroda. Kako moè jedan episkop, koji jenapustio svoju pastuvu kada su vukovi nagrnuli na wu, dakaè da svako odgovara samo za sebe, ako znamo koliko jevelika krivica sve{tenih lica u odnosu na laike. Jer {to jeve}i ~in u Crkvi, to je i odgovornost ve}a pred Bogom iqudima. I to odgovornost za druge - pastuvu koja mu je pover-ena. Pa kako moè jedan episkop da daje izjave da ne zna kakoìvi wegov narod i pastva u Hrvatskoj?! kome Bogu onsluì?! A dobar deo velikodostojnika SPC udvorni~ki

289

sluì reìmu u Srbiji, iako je on bezbo`ni~ki i antisrpski,po cenu duhovnog propadawa srpskog naroda. da bar isposlo-va{e da se veronauka uvede u {kole, da se ukine zakon o lib-eralizaciji abortusa, da se Crkvi vrati oteta imovina, pada znamo za{to se ulaguju bezbo`nicima. A pre ove izbore naintimnoj ve~eri kod predsednika Srbije bili su najodgov-orniji iz Crkve. nije li u to bekstvo od odgovornosti za sud-binu naroda? Ho}e li se oni - crkveni predstavnici - kritipo gorama i Dobanovcima pred gnevom naroda?!

Nije li ovo licemerje arhipastira sli~no glasu Kainakada ga Boga pita za brata Aveqa koga je ubio: “Zar sam ja~uvar brata svoga” (I Moj.6,9)?! Zar jedan pastir sme da kaèza svoju pastuvu da ne zna kako ìvi i gde je? Ko }e predBogom odgovarati za izmo`dene, pobijene, silovane,prekr{tene Srbe u Hrvatskoj, ako ne mitropolit Jovan zajed-no sa Tu|manom i drugim zlo~incima? Da li mitropolit gov-ori u svoje ime ili u ime Crkve? Ako govori u svoje ime iliu ime Crkve za{to Crkva nije dala nekakvo saop{tewe uvezi ovog intervjua, ve} ~uti, a znaju, kao {to to ~ini i sammitropolit, da govore o onim sve{tenim licima koja se bavepolitikom i osnivaju politi~ke stranke?! zar ovaj mitro-politov intervju nije najgora politika koja {teti svima, presvega zvani~nicima SPC? Kako mitropolit moè mirno daspava kada je ostavio pastvu vucima grabqivim da je ras-trgnu?! A on se jo{ pravi “To{a” ili Englez, kao da ga se neti~e sudbina srpskog naroda u zagreba~ko - qubqanskojmitropoliji, ve} “pastva” u celoj Italiji gde ga je vrh Crkvenaimenovao, po{to je napustio svoje arhijerejsko mesto itron. Visoki predstavnici }e kad-tad, ako ne pred qudima aono sigurno pred Bogom, morati da poloè ra~un za svojuizdaju i veleizdaju srpskih interesa, pravoslavne vere kaoHristi, umesto da sluè narodu kao Hristu.

Mitropolit Jovan ne uvi|a svoju krivicu {to je napustiopastvu (Zagreb) i postao mitropolit cele Italije gde jedvada ima {aka vernika SPC, dok je Tu|man preveo u rimoka-tolicizam hiqade srpske dece, a sada prevodi i Srbe kojise vra}aju u Hrvatsku ve{to sro~enom izjavom da su “deohrvatskog naroda.” ûdnije od svega toga {to predstavniciSPC i bezbo`ni~ke vlasti u Srbiji ne osudi{e fa{isti~ko

290

i inkvizitorsko pona{awe Tu|mana koji se, zbog zlo~inaprema Srbima, sada raspada. A sli~na sudbina sna}i }e ipapu Vojtilu i sve one {to proli{e nevinu srpsku krv, ilikrv bilo kog nevinog naroda.

Intervju,29. oktobar 1996. godine, str. 56

@arko Gavrilovi}, protojerej

291

3) PISMO EPISKOPU LUKIJANU, U VEZI NAPADA, BOLEST

BEOGRAD, 17. april 1999. godine(Otvoreno pismo)


êkao sam da pro|e dosta vremena kako bi se gwev umeni sti{ao, a i da pro|e Vaskr{wi post, kako ne bine{to isuvi{e nepristojno, {to ne dolikuje ni mome ni

Va{em ~inu, rekao ili napisao na Va{u adresu. Me|utim, zaono {to ste kazali na posledwem Vanrednom arhiepiskopi-jskom saboru, odrànom u Patrijar{iji novembra pro{legodine, ne mogu a da u ovom Otvorenom pismu ne iznesemizvesna saznawa o Vama do kojih sam ja do{ao.

Vi, svakako, znate {ta ste kazali tada kada ste me„povezali“ sa imenom oca Filareta. Mo`da ono {to je menipreneto nije u svemu ta~no, ali je nedostojno da to iza|e izVa{ih usta, ako su ona arhijerejska.

Ja za Vas, do sada, nisam kazao ni jednu ru`nu re~, amo`da je imalo dosta razloga, barem onih koje ja znamuglavnom po ~uvewu.

Ako ba{ èlite, iskreno i po Bogu, da znate punu istinu omojoj „bolesti“, ja sam se „razboleo“ da bi sa~uvao svojsve{teni~ki ~in pred arogantnom, samovoqnom i beskrupu-loznom crkvenom hijerarhijom koja mi je pretilara{~iwewem {to sam dao ostavku na svoju parohijskudu`nost. A to sam u~inio te{ka srca zbog torture stare{ineRadoslava Miti}a, tzv. crvenog popa, od ~ega je, dobrimdelom, stradao i pokojni Nikola Diki}, pa je trebalo ja dabudem slede}a `rtva. u me|uvremenu moj Arhijerej mi jeobe}ao pred dvojicom drugih arhijereja SPC preme{taj uVo`dova~ku crkvu, a tada sam bio u Pokrovskoj crkvi, pa jeposle taj preme{taj uslovqavao da budem stare{ina crkve.Ja to nisam pristao jer sam se stare{instva u crkvi preza-sitio u Kraqevu. Pa kako uop{te nisam mogao da dobijempreme{taj, ja sam podneo Ostavku na parohiju i, u odre|enovreme iako niko nije hteo da primi du`nost paroha od mene,

292

ostavio spiskove, kqu~eve, oprostio se od naroda o oti{aoku}i, jer je stare{ina Miti} po~eo da mi podvaquje i prekosvog {kolskog druga, o. Mila Milanovi}a, pripremao progonu Patrijar{iji gde je vr{io du`nost Arh. namesnika. Brojne„bratske sednice“, sa ìvim u~esnicima to dokazuju.

Uostalom, ìvi su i g. Miodrag Petrovi}, moji lekari kojisu me ube|ivali da otvorim bolovawe kako ne bi izgubiosve{teni~ki ~in. Posle dve nedeqe otvorio sam bolovawene pod dijagnozom koju sam kasnije morao da „iznajmim“ kakobih produìo bolovawe do penzionisawa, a posle jednegodine i da se hospitalizujem, sve zbog sve{teni~kog ~ina daga ne izgubim. Ne}u da Vas kunem da Vi tako pro|ete nego }ukazati: Ne daj Boè da Vi budete prinu|eni da tako radite,a moè se i to desiti.

Da nesre}a bude ve}a, ja sam se, zbog udba{a i komunistarazveo krivicom biv{e supruge pred crkvenim sudom, a da seto stalno potezalo u crkvenim krugovima kao moja li~nagre{ka, ~ak i u biv{em bratstvu, no ja svoju du{u ~uvam za Boga.

Dakle, postoje jo{ uvek ìvi svedoci ovoga {to Vam iznehu ovom Otvorenom pismu, a Vi ako ho}ete verujte, a akone}ete budite kao balegar koji se zavla~i u tu|u bolest, asvoju ne vidi. Na{ Poglavar ima obi~aj da kaè, za na~inìvota koji vodite, da je to bolest, ali on tu bolest ne le~inikako nego dozvoqava da se ti{ti po celoj Crkvi, pa }emodo~ekati uskoro da malo bude onih koji su normalni i kojiìve onako kako je Bog namenio ili celomudreno kako sam~ovek izabere. Slobodan sam, u tom smislu, da Vam po{aqemkao prilog uz ovo otvoreno pismo i moj ~lanak “Modernasimonija” da ga pro~itate i shvatite da ja do sada nisam gov-orio o Va{oj bolesti, {to ne zna~i da ne}u od sada. Osimtoga, Vi dobro znate da niste mogli izabrati episkopa zbog“maloletnosti” ni po kanonima ni po odluci Svetog arh.Sabora iz pro{log veka, a Vi ste suprotno tom, izabrati.

A {ta da kaèmo {to ste dopustili usta{ama da spale dotemeqa ogromnu Biblioteku u Va{oj eparhiji me|u kwigama iunikate i rukopisne kwige koje ste nasledili od predaka daih ~uvate po cenu ìvota i spasite seobom na sigurno mesto,tako isti i za hramove i wihove dragocenosti, a Vi, kaokakav ùtokqunac, napustite, iz Tu|manovog zatvora

293

eparhiju, bez da ste spasili ijedan putir ili diskos, suprot-no Va{im prethodnicima: Petru Zimowi}u, PlatonuJovanovi}u, Savi Trlaji}u i drugima koje na{a Crkva pro-glasi za svece. A {ta }e biti sa Vama?!Zadràvam pravo daovo pismo objavim u vreme koje bi za na{u Crkvu bilo svr-sishodno.

Gre{ni sluga Bo`jeg oltara,Protojerej @arko Gavrilovi}

Patrijar{ija - Kabinet Wegove SvetostiWegovom Preosve{tenstvuEpiskopu slavonskom Gospodinu Lukijanu

Prilog: “Moderna simonija”

294

4) PISMO EPISKOPU HVOSTANSKOM GOSPODINU DR. ATANASIJU RAKITI, REAGOVAWE NA BO@I]NU ÊSTITKU

BEOGRAD, 15. januar 2001. godine


Odavno se re{avam da Vam otpi{em na Va{u “Boì}nu~estitku” koju ste mi uputili na Badwi dan prekoekrana TV Bra}e Kari}, u emisiji: Nije srpski }utati,

ali sam ~ekao da pro|u Boì}ni praznici mira i da senezadovoqstvo u meni sti{a, kako bih napisao pismo mirnesvesti.

Ja tu emisiju, u kojoj ste u~estvovali i prozvali me, nisamdirektno u celosti gledao, posebno ne re~i kojima ste mebezrazlo`no napali, pa sam o~ekivao da }e je reprizirati,kako bih znao ta~no {ta ste rekli, pa po{to je nisureprizirali, odgovori}u Vam onako kako su mi preneli Va{ere~i o meni, rizikuju}i da ne budem u svemu ta~an, pa akone{to navedem {to niste kazali o meni, ja molim za izvi-wewe, jer nije ni{ta zlonamerno.

Govore}i o mome u~e{}u u “Danu ponosa” koji su organizo-vali homoseksualci Vi ste rekli: Da ja nisam Crkva, da samja minorna li~nost u Crkvi, da narod ne bi trebalo da slu{aono {to ja govorim i da me ne pozivaju na televiziju, a da suto, misle}i na homoseksualce, bolesnici i sa wima trebapostupati malo ne`nije, blago.

Prvo, ko to Vama, ili ma kome u Crkvi, daje pravo da mislida je vrhovni tuma~ istine, kanona, svetih otaca, pa makarVi bili i episkop, kada smo u~ili iste ili sli~ne {kole, izistih kwiga, isto Sveto pismo izu~avali, kao obrazac vereimamo isto u~ewe Crkve. Samo je Crkva, odnosno cela Crkva,Vaseqenski sabor cele Crkve, pravi tuma~ pravoslavneistine, a u spornim, lokalnim pitawima, to je Sveti arh.sabor pomesne crkve.

Vi ste rekli da su homoseksualci bolesni qudi, a da nisuperverzwaci, kako ih tretira Sveto pismo, kanoni Crkve,spisi svetih otaca i vekovno iskustvo Crkve, kao i sva med-

295

icinska literatura do unazad deceniju - dve. Otkuda vrhuna{e Crkve, pa dakle i Vama, takva i toliko bole}ivostkada je u pitawu ova perverzija kao veliki, sodomski greh, anemate je prema ostalim gresima, ako u~imo da je bolestposledica greha, a ne da je wegov uzrok. Ili kada pojedinciu Crkvi dozvoqavaju da im okolina bude, uglavnom, homosek-sualna, a prave se ~istunci kada su u pitawu heteroseksual-ci koje gone i ra{~iwavaju ako su pre i posle braka, to jestpre primawa sve{teni~kog ~ina, iako ih je wihov duhovniotac – ispovednik, ispovedio i pripu{tio svetoj tajnisve{tenstva, propisno rukopoloèni od nadle`nogepiskopa, ~ime negiraju, kako svetu tajnu ispovesti i poka-jni{tvo - instituciju ispovedni{tva, tako i samostalnodelawe episkopa koji je to rukopoloèwe izvr{io, sve podizgovorom da je homoseksualnost bolest, a da su heterosek-sualni gresi blud ili prequba veliki gresi, maltene sodom-ski, koji “vape za osvetom”, ka`wavawem i ra{~iwewem?Tako se de{ava da se ra{~iwavaju sve{tena lica koja sudecenijama sluìli kao sve{tenici i wihove sve{tenorad-we ostaju validne, ako se “namiri{e” da su samo imali pred-bra~no heteroseksualno iskustvo”. Ko to Vama ili ma komedaje pravo da tako tuma~i kanone, da opra{tate terevenkehomoseksualaca u Crkvi, ~ak i u no}i pred sveto pri~e{}e,a da sutradan sluè liturgiju, pri~e{}uju sebe i drugevernike kao da ni{ta nije bilo, a da ka`wavate heterosek-sualne odnose koji su bili decenijama pre kazne ili pri-mawa rukopoloèwa. Otkuda da svaki episkop primewujekanone Crkve kada i kako ho}e i prema kome ho}e, kada oniimaju univerzalno dejstvo u Crkvi i vaseqeni? Osim toga,kako mogu episkopi ka`wavati sve{tenike li{avawemsve{teni~kog ~ina za grehove koje sami imaju i upra`wava-ju? Ne zove li se to licemerstvo, farisejstvo, hipokrizijavere i morala? Nije li to u direktnoj suprotnosti sa u~ewemsamog Spasiteqa u vezi ène uhva}ene u grehu preqube:”Koji je me|u vama bez grijeha neka prvi baci kamen na wu”(Jn. 8, 7).

Zbog svega ovog ja sam u velikoj konfuziji: izgleda kao daja nisam u~io teologiju koju sam u~io i o~ito je da se mi i utome – u primeni u ìvot u {koli nau~ene teologije - razi-

296

lazimo, bez obzira {to su nam poloàji u Crkvi razli~iti i{to mi Vi poku{avate da, kao episkop, oduzmete mo} re~i -govora, koju mi je dragi Bog dao, a ja se na zakletvi prilikomrukopoloèwa u crkvi Ruìci u Beogradu ) 21. septembra1956. godine) zakleo da }u propovedati Boga ìvog i Hristaraspetog u “vremenu i nevremenu”, da }u se dràti u~ewa ikanona Crkve na{e Crkve do “posledweg izdihanija”.

S kojim pravom, ili na osnovu kog crkvenog kanona, poseb-no kada mi Vi niste zakoniti episkop, da mi Vi oduzmete mo}dara govora koju sam dobio od Boga i da zabrawujete sred-stvima informisawa javnosti da me pozivaju u svoje emisi-je?! Da li mislite da ste malo u svojoj osornosti i prepo-tentnosti preterali?! Vi biste sada èleli da manip-uli{ete i sa elektronskim medijima?

Ne znam i zaista me interesuje ~ime sam Vas ja tolikonaqutio, kada ste od mene do sada imali samo po{tovawe.Mo`da Vas je neko na to nagovorio, da Va{im napadom namene neutrali{e Va{ greh svima znan, o ~emu sam ja ~uobarem od desetorice sve{tenika i vernika.

A {to se ti~e Va{eg navoda da ja nisam Crkva, {to je usu{tini ta~no i {to ja nisam nikad nigde ni tvrdio, ali jeto gordo i prepotentno re~eno kao da ste parafraziraliparolu Luja XVI : Crkva – to sam ja! Me|utim, dobro znate daniste ni Vi Crkva, iako ste episkop, jer Hristovu Crkvu ~inesva tri stepena sve{tenstva i ceo verni narod Boìji, dasmo mi svi samo udi Hristovi, dok je glava Crkve GospodHristos, kako u~i sveti ap. Pavle (Ef. 4, 15; Kol.1,18) imilenijumsko iskustvo Crkve. Samo je kod rimokatolikapapa vidqiva glava Crkve. Ne}ete vaqda Vi, koji dolaziteiz rimokatoli~ke ultra{ke dràve da nam tu novinu latin-skog praznoverja uvedete na mala vrata u pravoslavnuCrkvu?

Otkuda, dakle, Vama pravo, da ste po sto puta episkop, damene, starog sve{tenika. koji je bliì grobu nego ìvotu,koji bi Vam, po godinama, mogao biti otac, tako i toliko javnoomalovaàvate, navla~e}i gnev naroda na sebe i mene, i dapozivate sredstva informisawa javnosti da ne uzimajuizjave od mene, da im ja ne dajem nikakve izjave? îme se toVi, toliko i tako istakoste i potvrdiste u teolo{kim nauka-

297

ma, da moète da iskqu~ujete one koji su pre vas videlisvetlost Boìjeg dana, pre vas saznali za Boga, pre vaszavr{ili teologiju, doktorirali i predstavili se na{oj{iroj javnosti, samo svojim radom, odano{}u Bogu, rodu,Crkvi i Srpstvu?! Ili mislite da ste, samo zato {to stestavili mitru na glavu, stekli sva znawa u teologiji i vlastnad elektronskim sredstvima, zauzeli poloàje u Crkvitime {to ste vikarni episkop, osvojili sva carstva, pa iCarstvo nebesko za koje, i Vi to znate, treba mnogo truda,moralnog usavr{avawa i ìvota, ~ime se Vi ne moète ba{mnogo pohvaliti.

@ao mi je, i preàliti ne mogu, {to }ete i Vi u}i u mojuKwigu ìvota koju }u ostaviti potomstvu iza sebe, ako jeuskoro i ne objavim, kao dokaz mla|im nara{tajima mogapravoslavnog dràwa, ~ak doìvqavaju}i napade i odcrkvenih qudi, za razliku od Vas i Vama sli~nih visokihcrkvenih velikodostojnika, koji namiguju na eufemizam, lib-eralnu teologiju, ekumenizam i Novi svetski poredak.

Qubi svetu Desnicu i moli za blagoslov,

15. januar 2002. godine

Gre{ni rab Boìji protojerej,@arko Gavrilovi}

4a) ODGOVOR ATANASIJE RAKITE

20. februar 2002. godine

DRAGI OÊ @ARKO,

Danas primih Va{e pismo koje ste, kao {to vidim,napisali 15. januara (Verovatno ga ne bih dobio nidanas da ne sretoh na hodniku g. Mitrovi}a, pa se on

seti da za mene ima po{te). Voleo bih da ste ga poslali pokuriru, kao i ono {to ste uputili Sinodu (i jevr, ambasadoru,i...), jer, po{to sam okruèn Va{im “prijateqima “, po{tu

298

dobijam ili neredovno ili nikako. Piso bih Vam odmah. Ali,evo pisa}u bar sada.

@elim da pi{em kao ~ovek ~oveku. Namera mi je prven-stveno da odgovorim makar na neka od va{ih pitawa.Oprostite ako oma{im, propustim.

Najpre ono o pomiwawu Bas u emisiji na BKTV. Priznajemda sam pogre{io prema Vama, i izviwavam se. Mogu Vam re}ikako je do{lo do toga. Va{i ku}ni “prijateqi” su mi prenelida ste Vi autor teksta koji je sve{tenik @ika Totorovi}poslao crkvenom sudu kao svoj odgovor wemu (u dva maha), ukojem (tekstu) se ja klevetam za nemoral. Vi dobro znate dasam Vas uvek iskreno cenio. To znaju svi. I ~itao sam Va{ekwige, u koristio za apologetiku u Bogosloviji. Qut sam bio{to ste poverovali klevetnicima, tako opako. ûdio sam se{ta bi od Va{eg nau~nog pristupa stvarnosti, gde se infor-macije strogo, makar koliko je mogu}e za na{e organe saz-nawa, proveravaju. Jo{ vi{e sam se ~udio kako niste pomis-lili da mo`da klevetnici ne klevetaju i u dva smera! Kakoste mogli zamisliti da taj koji pquje mene pred Vama i o.@ikom ne kleveta i Vas? Klevetnik je klevetnik, i on nekleveta selektivno. [ta su ti isti Va{i ku}ni “prijateqi”ispri~ali o Vama! Nisam heto no da ih slu{am ni da im veru-jem.

@ao mi je {to ste klevetu protiv mene sada li~no viizneli u Va{em pismu. Ona poti~e od Va{ih prijateqa, kojisu poku{ali, i uspeli, da me zbace sa funkcije urednika“Pravoslavqa”, “Pravoslavne presa”, a kada sam izabran zaepiskopa preduzeli pravu klevetni~ku ofanzivu, jer samraskinuo wihovo sluèwe nenarodnom reìmu...

Molim za opro{taj u srcu, a na delu – slobodno se svetiteako smatrate to za korisno.

Ep. Atanasije

299

5) PISMO EPISKOPU BA^KOM GOSOPODINU DR. IRINEJU BULOVI]U

BEOGRAD, 21. avgust 2002. godine

VA[E PREOSVE[TENSTVO

Odavno se re{avam da Vas zamolim da mi javite kadadolazite u Beograd da se vidimo zbog nagomilanihproblema oko Va{e ume{anosti u kvalifekacije moga

sve{teni~kog i nacionalnog rada.Ja bih Vas zamolio da mi, naknadno i blagovremeno javite,

vreme i mesto na{eg eventualnog sastanka i razgovora, zasad u diskreciji kako bih mogao da se tome i ta~no odazovem.

U slu~aju da mi ne odgovorite ni{ta, ja }u biti spreman daobjavim neke podatke {to se ti~e Va{eg Preosvee{tenstva ukwigama koje }e, ako Bog da, ugledati sveta pod naslovom Uslu`bi Bogu i svome rodu, Krstom i ma~em (Pisma, NapadiiOdgovori, Predavawa i Intervjui).

O predwem se obave{tavate radi znawa.

Moli Arhijerejski blagoslov Va{em Preosve{tenstvu na usluzi


Pismo je episkop shvatio kao pretwu, obe}ao da }emo sevidetii,prvo me pozivao u Novi Sad kod wega,{to sam odbio,ali smo se dogovorili da se vidimo u Beogradu, kad do|e ijavi mi za sastanak, da bi razre{iti nesuglasnice okoSaop{tewa Sv. arh. sinoda, koje je mene osudilo u vezi mojedelatnosti, a koje Saop{tewe niko nije potpisao nitipe~atirao. Ja sam saznao da je saop{tewe samovlasnonapisao Irinej Bulovi}, po{to je do{ao u sukob sa Nenadomânkom, pa morao da skllopi „savez“ sa jevrjeskim lobijem uNovom Sadu. Epispok Irinej me nikaa nije pozvao vi{e tenije do{lo do sastanka.

@. \. G.

300

6) PISMO UMIROVQENOM EPISKOPU ZAHUMSKO-HERCEGOVA^KOM GOSPODINU DR. ATANASIJU JEVTI]U, O STAWU U CRKVI, O USKRA]IVAWU BLAGOSLOVA NA AKADEMIJI

BEOGRAD, 23. maj 2003. godine


Pi{em Vam ovo pismo jo{ pod utiskom, istina sti{anim isla|enim, u vezi Va{e qutine i oporih re~i, da nekaèm teù konstataciju, koje ste mi uputili kada sam

pri{ao da od Vas traìm blagoslov 21. maja 2003. godine, predpo~etak Akademije u ~ast svetom Vladiki Nikolaju u Domusindikata. Na traèwe blagoslova Vi ste mi odgovorili: “Neznam da li da Vam dam blagoslov? Vi pi{ete protiv svognadle`nog episkopa; ustajete protiv Crkve”. Kada sam tihorekao da ja nepi{em protiv Crkve, ve} protiv nedostojnih uCrkvi, Vi ste onda dodali: “Vi gledate Crkvu kroz patrijarhaPavla”, {to, prizna}ete, ove dve konstatcije nisu me|usobnokonzistentne, a tvrdwa da je pi{em “protiv Crkve” jeste najor-dinarnija la`, izuzev ako ne mislite da je episkop Crkva.

Odgovrio sam Vam, tihim i smirenim glasom, kako ne bihsablaznio nekoga od vernika koji je do{ao drugim povodomna tu Adademiju, a ne zbog nas dvojice, da ja ne ustajem protivCrkve kao boànske ustanove, ve} protiv zloupotreba inemoralnog ìvota onih koji predstavqaju Crkvu u najgoremmogu}em svetlu, i da to ~inim u najboqoj nameri da timesluìm Bogu i Crkvi svim srcem i svom du{om svojom. Na toste Vi primetili da su mnogi tako govorili: da pisawemsluè Crkvi, a da su je, u stvari, tim “sluèwem” napadali.Jo{ ste nastavili da me grdite usput idu}i {palirom, bezobzira {to se narod tiskao oko Vas, traè}i od Vasblagoslov, koji ste {tedro delili. U toj masi vernih i nev-ernik bilo je, sigurno i onih koji su mawe dostojni Va{egblagoslova od mene, pa su ga dobili. I nije u tome moja poen-ta. Moj naglasak je u tome {to ste tu viku ~inili isuvi{eglasno kao da se sva|ate sa mnom, {to Vam ja nisam daonikakav stvarni povod (za takve glasne prekore).

301

Vi{e bih voleo da mi dokaète: ~ime to ja napadam Crkvui ~ime sluìm na sablazan vernima. U suprotnom Va{a osudaje nekorektna, pau{alna, da ne kaèm i bezbo`na. Ja sampri{ao Vama da traìm Boìji blagoslov, a ne ni{ta Va{e~ove~ansko, blagoslov koji ste od Boga dobili hirotonijomza episkopa i koji ste du`ni da mi date sve dok nisam suds-ki osu|en za nekakvu kanonsku krivicu, jer je namasve{tenosluìteqima davawe blagoslova zapove|eno: “nadar ste dobili, na dar i dajite” (Mt. 10, 8). Isto tako mi jeWegova Svetost uskratio “svoj” blagoslov u oltarubeogradske crkve Sv. Jovana Vladimira u Nedequpravoslavqa (16/3. marta 2003.), kada sam mu traìoblagoslov nije “prozborio” ni re~i, odmahnuv{i dva putasvojom desnicom da mu ne prilazim ruci za blagoslov. ûdime ova koincidencija i ne znam kako se Vi to pona{ate. Tonije hri{}anski niti u skladu sa Svetim pismom (Mt 18, 15 –17). Vi{e Vama i srpskom Patrijarhu ne}u prilaziti va{imrukama niti traìti od Vas blagoslov Boìji sve dok mi sene izvinite. Ja, zaista, ne znam kako to sudite: ko je dosto-jan Boìjeg, ne Va{eg blagoslova i po kojim kriterijumima,kada nisam nikada osu|en ni jednim sudom: crkvenim nigra|anskim ni za kakvu krivicu. Ono {to je nedopustivo uovom na{em susretu jeste to {to ste toliko vikali na menekao da ste, puni sebe, vaqda zamisliv{i da ste „rimskipapa“ tako da su vernici, koji su se tiskali s obe strane{palira kojim smo prolazili, ~uli sve to, a neki su se isablaznili, shvativ{i to kao na{u sva|u. Ta sva|a nije pos-tojala, jer “za sva|u je potrebno dvoje”, a ja sam uglavnom}utao.

Nemam nameru ni sada da se prepirem sa Vama, ponajmawesa Vama koji ste izgarali i sagoreli u borbi protiv svih jadana{eg naroda, jer sam do tada mislio da smo na istoj stranibarikade. Ali, ako i sami izgarate u toj borbi, za{to ondabagateli{ete moje izgarawe na braniku vere i nacije? Vikoji ste nekada svu tu moju borbu svesrdno odobravali, borbe“za krst ~asni i slobodu zlatnu”, u odbrani ugroènihPravoslavqa i Srpstva?! Barem sam ja tako mislio da smona “istoj strani”. Dopustite mi da to mi{qewe bude i mojazabluda.

302

Ako ste hteli da me kritikom ispravite, mogli ste to ele-gantno posti}i: da me pozovete kod sebe na razgovor, savetili, ~ak, nare|ewe. Sve bi to boqe razumeo, mo`da ~ak iposlu{ao Vas, u svakom slu~aju cenio bi taj Va{ gest dobrevoqe, nego {to ste pokazali ovako arogantan Va{ stav premameni pred tolikim narodom. Ne zbog mene, nego naroda radida se ne sablazni. No, ja nisam gord, kako bi neko pogre{nozakqu~uo, iako sam dostojanstvem sve{tenik koji smernokora~a Boìjim i svojim putem u ìvotu, bore}i se hrabro,}ute}i molitveno u izolaciji od strane Crkve kojoj pri-padam, stameno stoje}i na svome raspe}u, koje je uzrokovanood mojih i tu|ih, “prijateqa” i neprijateqa, pa se zato molimBogu da Vam Bog da smirewe i trpeqivost, qubav ipo{tovawa zasluàn odnos prema, barem po godinama, sta-rijem svom sastradalniku.

Da ste me posavetovali da ne pi{em tako britko i o{tro,jer da nije vreme, mo`da bih Vas i poslu{ao, ili osporioVa{e tvrdwe, jer smo u~ili istu bogosloviju, kod istih pro-fesora, prizna}ete da nisam bio gori u~enik u bogoslovijiod Vas. Ipak, mislim da znam ~istotu Va{eg srca i Va{edobre namere, koje nisu uvek u skladu sa Va{im episkopskimpona{awem, jer sve vi{e iska~u iz normalnog pona{awa,ulaze}i u nervozu, viku, neki ~ak kaù i u tu~u, {to se kano-nima na{e Crkve o{tro ìgo{e. Podsetimo se 27. praviloSvetih apostola koje kaè: “Zapovedamo da se svrgneepiskop, ili prezviter, ili |akon, koji bije verne kadasagre{e, ili neverne kada zlobe, i kroz to ho}e da ih zas-tra{e, jer nas tome nikako Gospod nije nau~io. Naprotiv,kad su Ga bili, nije uzvra}ao bijewem; kad su Ga psovali nijevra}ao psovkom, kad je trpio nije pretio” (1. Petr. 2, 23).

Sve{teno lice ne sme nikoga da bije, ni na koga da vi~e,prema svakome da se o~inski ophodi: blago i s qubavqu,kako bi svima bio sve i sve pridobio za Hrista (sr. 1. Kor. 9,18-23). Zar nije greh da me, pod stare dane, navodite narazmi{qawe da je nemogu}e na}i danas pravog Boìjeg sluguu SPC? Moram da kaèm da nikad ni u snu nisam pomislio da}u s Vama do}i do nekog nesporazuma, a Vi tako bagateli{etemoju muku, moju borbu za pravoslavqe, mene koji se ose}ausamqen u odbrani vere i nacije, koji sam ostao sam samci-

303

jat “na braniku vere i nacije”, kao {to je to nekada bio pro-rok Ilija protiv proroka Valovih.

Sve {to sam do sada radio i napisao, ~inio sam to u najbo-qem uverewu da sluìm Bogu i Hristovoj crkvi kako najboqeumem i mogu, Crkvi koja je Hristova nevesta, a ne episkops-ka pr}ija, iako je episkopalna, budu}i da bi episkopi treba-lo da u svome ìvotu i u~ewu izobraàvaju – odslikavajuìvi lik Hristov pred vernima i nevernima, ponajprije svo-jim uzornim ìvotom. Zato sveti apostol Pavle u~i da se zaepiskopa biraju samo primerni vernici, uostalom kao i zadruga sve{tena lica – primerni u svemu, pre svega u svommoralnom ìvotu. “Ali episkop treba da je bez mane, jedneène mu`, trezven, mudar, po{ten, gostoqubiv, kadar dapou~ava, ne pijanica, ne ubojica, ne lihvar, nego krotak,miroqubiv, ne srebroqubac, koji svojim domom dobroupravqa, ima poslu{nu decu sa svakom skromno{}u....” (1.Tim. 3, 2- 7). Ne znam koliko ste iskreno, u gorwim re~ima,mogli da opravdate Va{e pona{awe prema meni, pona{awekoje je bilo, onako uzgred non{alatno, ali u stvarnostiosorno i prekorno, i to sve pred onolikom masom sveta!

Vi jeste episkop, dakle neko koje po pozivu, jerarhiji iprizivu stariji od mene, pa sam Vam ja, stariji i nedostojni-ji protojerej, zato i pri{ao ruci i traìo blagoslov, ne va{nego Boìji, {to nisam morao. Mogao sam lako izbeci susrets Vama, i to bih u~inio da sam znao {ta }e se desiti, ali samja mislio da smo obojica “stari ratnika” protiv ateizma ikomunizma, koji se raduju me|usobnom susretu, iako sam jastariji od Vas po godinama, {koli i po sluèwu GospoduHristu i opet sam ja pri{ao Va{oj ruci, a ne Vvi mojoj.Neprimereno je da prema meni, koji sagoreva u àru borbe zadobro Crkve, tako postupate. Kako tek postupati premadrugim mawe zna~ajnim od mene? Nisam ~uo da ste takoo{tro digli svoj glas protiv svoje sabra}e episkopa: eku-menista, masona, vatikanovaca, pedofila, koji stvarno ru{eHristovu crkvu iznutra, koji s Vama sede u Saboru “rame uzrame”, pri~e{}ujete se iz iste ~a{e Krvqu Hristovom, okojima ja imam dosta ru`nih podataka i {to }u, ako me Bogpodrì u ìvotu, svakako objaviti, i to u ~vrstoj nameri dai time i tako sluìm na{em Bogu, istini i Crkvi.

304

Nadam se da }e uskoro iza}i iz {tampe vi{e tomova mojihkwiga na ovu temu, ukqu~uju}i i sadrìnu ovog pisma, naneka Bog i na{ narod presu|uju: ko je u pravu i ko se za {taborio u svome ìvotu. Pa Vi svi moète, onda, do mile voqe~ere~iti moje telo, mu~iti moju du{u, oduzimati mi mantijui pri{ivati ma kakve druge etikete, ja }u stameno “sluìtiBogu svome dokle god jesam”: àrom svoje du{e, qubavqusvoga srca i istinom svoga uma. Sve to u iskrenoj nameri datako ~inim ono {to je najboqe, {to mi savest i pozivnalaù: da idem pravo Boìjim i svojim putem, mo`da i kasvome raspe}u – raspe}u od svojih i tu|ih. Stoga se, iakogre{an, molim Bogu da Vam da smirewe i trpeqivost, qubavi duàn odnos prema, barem po godinama, svom starijemsabratu, sastradalniku i sve{tenosluìtequ.

Se}am ste kako ste me nekada hvalili i isticali mojuo{tru borbu protiv komunista kada sam vodio akciju da sedobije dozvola za Svetosavski hram, zaloìv{i ~ak za to isvoj ìvot, akcije koju sam i tada vodio “protiv na{eg zajed-ni~kog arhijereja” koji je zakqu~io dogovor sa DraòmMarkovi}em da se onda{we zidine samo pokriju i da sedobije “Dom Svetog Save”. Onda ste me hvalili za tu “borbuprotiv svog aarhijereja”. A Danas Pravoslavqe i Srpstvopropadaju a “moj arhijerej” }uti ili se qubi sa rimoka-tolicima. Sada ste me strpali u isti ko{ sa nevernicima,ne daj Boè i sa jereticima ili protivnicima Crkve. Kadabih znao da Bog tako misli kao {to ste Vi kazali, pristao bida me ìvog spale ili da me sa vrh Gradine, ispod koje samro|en u selu mitropolita Josifa Cvijovi}a, bace u ambistartara, da se nikad iz wega ne izvu~em, da bi drugi mogli,sa razlogom, da kaù: “Ne bilo dana niti no}i u kojoj serodio sve{tenik @arko Gavrilovi}” (sr. Jov 3, 3).

Ako Vi, Preosve}eni Vladiko, mislite da je u na{oj Crkvisve u najboqem redu, da su svi episkopi uzorni i da primer-no odslikavaju lik Hristov, da me|u wima nema mnogo najam-nika, kakav je slu~aj sa onim koji su okarakterisani kao ped-ofili, homoseksualci, kradqivci, ekumenisti, jeretici,luksuzno i razvratno ìve}i, o ~emu sada javno pi{u novine(kakav je slu~aj pre pet godina bio sa episkopom DositejemMotikom, sada sa episkopom Pahomijem, episkopom

305

Filaretom, da ne idem daqe), a i Va{e Preosve{tenstvo jeimalo aktivnog udela u izboru ovog posledweg episkopa kojisluì na slablazan vernika Hristove crkve, koji ne trpi~ak ni opomene od Svetog arh. sinoda, ve} preti celomSaboru da }e, ako on progovori, biti te{ko svima episkopi-ma. A kad su mu iz Sinoda traìli da poloì ra~une zaprikupqawe humanitarne pomo}i, o ~emu je govorila iprinceza Katarina, budu}i da je u tome bilo nekog poza-ma{nog mawka, on je odgovorio: da ga ne uznemiravaju, ina~e}e on oti}i raskolniku Dedeji}u sa celom eparhijom,hramovima, manastirima, sve{tenstvom i vernicima. Ja samne{to sli~no predvideo jo{ prilikom wegovog izbora zaepiskopa i o tome pisao svom “nadle`nom arhijereju” kojepisawe, izme|u ostalog, ste okarakterisali kao napad na“nadle`nog mog arhijereja”. Ne znam za{to tako napadateone koji se bore za ~istotu ìvota i u~ewa svihsve{tenosluìteqa, ukqu~uju}i i episkope, govore}i datakvi, koji kritikuju nevaqace, “razaraju Crkvu Boìju”, {tone odgovara istini svima onima koji imaju zdrav razum,prirodno ose}awe pravde, ako su ~ak i bez blagodati?Umesto tih najamnika u Crkvi koje Vi branite, Vi napadateone koji se bore protiv nedostojnih, pod Va{im izgovorom datakvi, svojom kritikom, ru{e Boìju crkvu. Da li je to, {tobi marksisti rekli, zamena teza?! Ko ru{i Crkvu Boìju: onikoji nedostojno ìve, pa makar to bili i episkopi, ili onikoji nedostojne kritikiju u nameri da se poprave i buduboqi, pa makar ti kriti~ari bili najobi~niji vernici ilizlatiborski ~obani.

Ako je sve u na{oj Crkvi u redu, postavqa se pitawe:Za{to ste se Vi povukli sa eparhije na kojoj ste moralidoìvotno da ostanete i sluìte joj, po svojoj zakletvi ikanonima Crkve? Sve{tenstvo i narod misli da su razlozio kojima ja pi{em uzrok i Va{e ostavke.

To zna~i da stawe u na{oj Crkvi nije idealno, niti su sviepiskopi uzorni, {to je dokaz da ste i Vi traìli ostavku“moga nadle`nog episkopa”? Za{to ste podnosili svoju ostav-ku i kritikovali “moga arhijereja”, ako se i ja borim, samoprividno, protiv wega,a stvarno protiv toga {to je pasi-vizirao SPC i okruìo se najproblemati~nijim qudima?!

306

Ako mislite da ìvimo u idealnoj Crkvi: nije li to jeres,jer mi ne ìvimo u idealnoj, slavqeni~koj, ve} u borbenojCrkvi, crkvi koja ima dve komponetne: nebesku i zemaqsku.Mi ìvimo u zemaqskoj Crkvi koja nije idealna. E, vidite,ja ustajem protiv licemerja, laì, nemorala, perverzijapredstavnika zemaqske, borbene Crkve, a ne dao Bog da samprotiv Crkve kao Boànske ustanove, kojoj kolenopreklonoi iskreno sluìm i dajem ceo svoj ìvot.

Opet Vas pitam, slobodno i hri{}anski: Kada ste, i premakom zabludelom episkopu, primenili kanone Crkve, kao {toih revnosno primewujete prema ubogim sve{tenicima kadaneko od wih u ne~emu pogre{i ili kada Vam neko od wih nijepo Va{oj voqi? Kada bi Gospod ka`wavao episkope koji Munisu po voqi, veliko je pitawe koliko bi episkopa ostalona svojim mestima. Sve{tenik nije za to da sluì episkopu,ve} obojica moraju da sluè Bogu i narodu. On ne mora dabude po voqi episkopa, ve} po voqi ili dopu{tewu Boga, jerje Bog na{a mera, na{ uzor (Mt. 5, 48), a mnogi episkopi tonisu. Zar nije komi~no i tragi~no da episkop bludnik pot-pisuje presudu o ra{~iwenu sve{tenika kome krivica bludanije dokazana? Da li Vam je poznata jevan|elska izreka:“Lekaru, izle~i se sam” (Lk 4, 23)? Sve{tenik nije robepiskopa, nego sluga Boga ìvoga, Hrista i Wegove Crkve, aepiskopu on je poslu{an samo tada i samo utoliko ukoliko jeepiskop poslu{an Hristu i Wegovoj Crkvi. Ina~e episkopurazvratniku, jeteriku, ekumenisti, masonu, homoseksualcu onne sme da bude “sluga pokorni”, jer ode wegovo spasewe usatanski ambis, budu}i da bi time izneverio Hrista i poko-rio se Mamoni, a . Gospod nam je, nama sve{tenicima i Vamaepiskopima, zapovedio: “Ne moète sluìti Bogu i Mamonu”(Mt 6, 24). Ne mislite li, vaqda, da je episkop, sam po sebi,bez blagodatnog ìvota i u~ewa, bez morala i skrupula,samo za to {to je episkop, on sam Hristova crkva, po devizifrancuskog kraqa Luja apsolutiste: “Dràva – to sam ja!”?Da je on episkop po svaku cenu, samo za to {to je dobio, kupioili stavio mitru na glavu, posve}eni, bezgre{ni “rimskipapa”, vidqiva slika Hristova?! A takvih nedostojnih jebilo i u na{oj istoriji i u istoriji drugih crkava. Takvihzulum}ara ima naro~ito danas mnogo u vi{im predstavnici-

307

ma Crkve, kako kod nas tako i u drugim hri{}anskim crkva-ma. Pomislite na pusto{ antihri{}anskih pravacca: ekum-enizma, amoralizma, licemerja, krivoverja koje se, brzinompoàra i po{asti, {ire na{om planetom, posebno uhri{}anskim zemqama i narodima, kao i u na{em narodu.Okrenite se oko sebe i posmotrite sebe i svoju sabra}u, uogledalu u~ewa Svetog pisma i kanona Crkve: kolikokrivoverja, licemerja, nedoslednosti u ispovedni{tvuHrista, vike, galame, nemira, te{kih re~i, kaù ~ak i bati-na, i to za vreme bogosluèwa, {~edro rasipate oko sebe.Gde je tu qubav Hristova, koja popravqa, a ne sagorevaprestupnika? Uzmimo kanone Crkve, izvorno u~ewe samogGospoda, apostola i svetih otaca, pa vidimo svi sebe same uogledalu Svetog pisma i Svetog predawa, u ogledalu HristaGospoda, Wegovih apostola i mu~enika, pa }emo videtikoliko smo dostojni svoga ~ina, umesto {to se gloìmo ko jeu “pravu” i ko kakav ~in ima. Samo je Gospod Bog u pravu. Edali }e ma koga od nas spasiti wegov ~in ili wegovo sle-dovawe Gospodu verom i delom? Nas ne}e spasiti na{ ~in,nego celomudren i po{ten ìvot, pravoslavna vera i~uvawe dogmata Crkve, verno sledovawe Hristu.

Episkop nije crkva u Crkvi, nego vidqivi stoèr nev-idqivog Hrista koji personifikuje Hrista, samo tako ako jedostojan svoga zvawa i poloàja. A ako je nedostojan svogzvawa, sama ga Crkva mora odlu~iti da ne sluì na sablazandrugima, jer je on sebe, tim i takvim ìvotom, ve} pre togaodlu~io od Crkve. Zar nije Gospod rekao: “Ne}e svaki kojiMi govori: Gospode, Gospode, u}i u Carstvo nebesko; no kojitvori voqu Oca Mog nebeskog koji je na nebesima” (Mt. 7, 21)?Setimo se da je episkop bio i Nestorije i Makedonije i mnogidrugi koji su odlu~eni od Crkve, neki ~ak i sa prokletstvomza mawe krivice od krivica pojedinih dana{wih episkopa,pa ga episkopski ~in nije spasao od takvog sankcionisawa.Ja ne govorim o svima episkopima da su takvi nego o onimnevaqalcima i najamnicima u Crkvi koji su uzurpirali svojpoloàj i koriste ga na {tetu naroda Boìjeg.

Uostalom, ~ime moète pravdati episkope: pedofile,homoseksualce, ekumeniste, vatikanovce, one koji su najam-nici u Hristovoj crkvi i tvrditi da je napad na takve, napad

308

na Crkvu?! Ili, kako obja{wavate najnovije pute{estvije uVatikan pojedinaca, pa makar to bili i episkopi, o ~emu jeVa{ i na{ duhovni vo|a, o. Justin Popovi}, pisao u kwizi Onepogre{ivom ~oveku? Kako moè ma koja pomesna crkvaizolovano da pregovara sa Vatikanom, bez saglasnosti svihdrugih crkava? Posebno kako moè na{a Crkva da pregovarasa Vatikanom, koji je prolio potoke srpske krvi, pokrstiopolovinu od dana{weg broja Srba, a da se nikom nikada nijeizvinio, niti od ma koga: Boga, iskasapqenih `rtava i na{egnaroda traìo opro{taj?! Kako, pitam Vas? Ko ima pravo uCrkvi danas da pquje po milionima nevino iskasapqenihSrba, zaklanih, proteranih, obesspravqenih, da pregovarasa Crkvom koja nije boànska nego qudska i satanska ustano-va?! Ne re~e li apostol Pavle: “Izbacite zloga izme|u vassamih” (1. Kor. 5, 13). Ili, ~ak, “da se ne mije{ate sa blud-nicima; ali ne sa bludnicima ovoga svijeta, ili s koristo-qubcima, ili sa otima~ima, ili sa idolopoklonicima; jerbiste morali izi}i iz ovoga svijeta.” A i Vi, Preosve}eniVladiko, za koga smatramo da je “mu` ~vrst i hrabar”,dosledan ispovednik vere pravoslavne, isto tako sedite uSaboru, suprotno Svetiom pismu (sr Psal. 1, 1) sa: pedofil-ima, homoseksualcima, bludnicima, ekomumestima, masoni-ma, vatikanovcima, dakle i sa jereticima, a da se ne bunite,ne protestujete, ne vri{tite onako kako to ~inite premanama sve{tenicima koje smatrate da smo “sirotiwa raja”samo Vama episkopima za sluèwe.

âk nam ne dozvoqavate da takve i toliko zabludeleepiskope, mi gre{ni i mawe dostojni vernici, sa dokazima iopravdanim razlogom, izobli~ujemo po jevan|equ Gospod-wem (sr. Mt 18, 15 – 17). Zar Gospod nije rekao nasilniku:“Ako zlo rekoh, dokaì da je zlo; a ako li dobro, za{to mebije{“ (Jn 18, 23).

U svakom slu~aju, nama je uteha {to }e nam svima suditidragi i pravi~ni Bog, pa bio to episkop, sve{tenik, |akonili obi~an vernik, po zakonima Svoje ve~ne pravde, ~ijineprikosnoven i pravedan sud jedino priznajem.

Qubi episkopsku Desnicu, a blagoslov ne traì, po{toste mi ga uskratili, s po{tovawem

@. G.

309

6a) Ovde se vidi kako je umirovqeni episkopAtanasije (Jevti}) primitivno odgovarao na mojepismo {vrqaju}i ga i prepravqaju}i ga kao da jeon Prvosve{tenik Noje

310

311

312

313

(Poslato preporu~enim pismom)

314

7) PISMO EPISKOPU ZAPADNO - AMERI^KOM LONGINU

BEOGRAD, 16. novembar 2005. godine


Obave{ten sam da ste na Skup{tini Novogra~ani~kemitropolije, koja je odràna pre sedam dana, kazalida ja govorim govorom mr`we i da mi zbog toga ne}ete

poslati zave{tanih mi 5.000 ameri~kih dolara.Prvo, ja ne znam takav govor koji mi Vi pripisujete, niti

je on poznat u Pravoslavqu. Poveli ste se za judeomasonskomi rimokatoli~kom zaverom protiv Pravoslavqa, pa steprimili wihove manire i obrazloèwa. Ako ja govorim gov-orom mr`we, to kojim govorom je govorio Gospod IsusHristos kada je {ibao Svojim re~ima fariseje, kwièvnikei prvosve{tenike Judeje (vid. Celu 23. glavu Matejevogjevan|eqa)? I ako ja govorim govorom mr`we, kojim je ondagovorom govorio sveti Jovan Krstiteq, kada je {ibao poporocima Judejskim (sr. Mat. 3,7; Luka 3, 7)? Pa ako ja govo-rim govorom mr`we, kojim je govorom govorio sveti JovanZlatousti, kada je {ibao re~ima po carskom dvoru: “Opetbesni Irodijada, opet traì na tawiru glavu svetog JovanaKrstiteqa” ili sveti Nikolaj koji je bezbo`nom Arijuudario {amar na Saboru? I, napokon, ako ja govorim govorommr`we, kojim govorom su govorili sveti apostoli, mu~enici,ispovednici kada su izobli~avali bezbo`ne careve, kada suizobli~avali sramne bezbo`ne careve, gre{nike, jeretike?

Ja sam na braniku vere i nacije, a Vi ste pobegli inapustili svoju pastvu kada ste joj bili najpotrebniji, zavreme “Bqeska”; niste se ~ak za to nikome izvinili, nititoliko tada pale `rtve oplakali, a kamoli da steizobli~ili rimskog papu za zlo~ine koje je podsticao kada jeprvi priznao novu ND Hrvatsku, za zlo~ine koje je u~inio ustaroj NDH, niti ste digli svoj glas protiv wegove poseteSrbiji kojom se, nepokajani bezbo`nik, zlo~inac i jeretikname}e SPC i koga, naàlost, kako novine objavquju, pozivapoglavar SPC. Bruka i sramota do neba! Sveti Sava imarazloga da pla~e pred prestolom Svevi{weg ko mu sada

315

sedi na na tronu i ko zavodi ovaj mu~eni~ki i napa}eninarod.

Me|utim, nisu ni mnogi arhijereji, ~ast pojedincima,odmakli od takve politike prvojerarha, prvojerarha koji sezaista bavi politikom najpogubnijom po srpski narod, a meniumalo nije oduzeo sve{teni~ki ~in, {to se, toboè, bavimpolitikom, a ja i ako se bavim politikom }inim to protivbezbo`nika i komunista koji su se uvukli u Crkvu. U stvari,moj rad je, ta~nije, sra~unat na duhovnu obnovu srpskog naro-da, koju su kasnije prihvatili i neki arhijereji SPC. Zar jasada sam, kao nekada prorok Ilija, moram da ustajem uodbranu SPC protiv novih proroka Vaalovih: globalista,jeretika, ekumenista, vatikanovaca, masona, homoseksualacau SPC?

Ovo posledwe je Vama dobro poznato, iako znate {ta jesveti apostol Pavle rekao za takve, {ta kanoni PC ivekovno iskustvo Crkve govore za to. Zar samo mene daokrivqujete za jade koji su sna{li na{ narod, mene, na komenema ni trun~ice krivice u tom pogledu? Uostalom, kada samja branio Crkvu i na{ narod Vi jedva da ste se i rodili, akamoli znali za mene, pa je Va{a du`nost i ukus lepogpona{awa bila, ako ni{ta drugo, da vi{e respektujete mojepoluvekovno sve{tenosluèwe i, makar, moju sedu kosu iborama opsednutu glavu.

Drugo, na{li ste tipi~no laàn povod da mojom revnos{}uza veru i naciju pravdate svoju la` i kra|u, podani~ki men-talitet me|unarodnim me{etarima i najamnicima u Crkvi ida je kr{tavate notornom neistinom – govorom mr`we. [tadrugo da kaèm za novac koji je od darodavke namewen mojojmuci i mome usamqenom radu za dobro srpskog naroda iSvetosavqa koji mi Vi, la`nim razlozima, uskra}ujete, negoda je to svojevrsna kra|a i Ananijevo prikrivawe te kra|e?

A episkop koji ukrade tu|e, po kanonima na{e Crkve, nemoè biti vi{e episkop. Vi barem svakako dobro znatekoliku sam borbu protiv ateista (to jest komunista) u Crkvii dràvi imao do sada, komunista koji su mi i brak razorili,a da niko od Vas imu}nih, koji se provodite po celom belomsvetu, tro{ite crkvenu i narodnu muku na svoj ~esto nedos-tojan ìvot, ne}e da pomogne ove moje nau~ne projekte za

316

dobro na{e svete vere i mu~eni~ke nacije, ve} ste nau~ililekciju od globalista da me ignori{ete, zaboravqaju}i nana{u narodnu mudrost da “Na mrzanu ku}a ostaje!”

Tre}e, ko Vama daje pravo da mewate voqu darodavca, dauzimate od mene i dajete drugim episkopima basnoslovnesume novca bez odluke EUO, da im se udobravate i pokrivatesvoj nerad i svoju gre{nost? Samo su komunisti tro{ilinovac nenamenski, mimo namene legatora i darodavaca,krali iz jednog fonda i prebacivali u drugi, da bi sedomogli tu|e muke i imovine, ali to nije bilo svojstvenona{oj Crkvi, ponajmawe na{im arhijerejima u pro{losti, dodolaska komunista na vlast. A sada je sve dozvoqeno onomeko ne veruje u Boga i u Boìju pravdu, ~ak i onima koji kaùda veruju u Boga, ali delima ~ine drugo.

Nisam do sada reagovao, iako sam znao ve} pre dve godineza legat, {to mi niste poslali taj novac koji mi je gospo|anamenila pre dve godine, jer sam znao da nemate dobru voquprema meni, ne onakvu kakvu ste imali do tada. Smatrao samda je to u kasi Va{e eparhije i da Vas ne mogu prisiliti napravdu, koju ste du`ni i bez mene i mog upozorewa da ~initepred Bogom i qudima, pre svega Va{im eparhiotima.

Ali sada, kada je la` pre{la granice i izgovorena prekoVa{ih usana, morao sam ovako o{tro da reagujem. Vi }ete i tokrstiti “govorom mr`we” iako Vam èlim da pomognem da seoperete od greha laì i spasete od greha kra|e, ako Vam jedo Va{eg spasewa imalo stalo.

Ja, u svakom slu~aju, kao sveti apostol Petar mogu, mirnedu{e, uzviknuti: “ Ananija, za{to ispuni satana srce tvoje daslaè{ Duhu Svetom i sakrije{ od novaca {to uze za wivu?Kad je bila u tebe, ne be{e li tvoja? A kad je prodade, nebe{e li u tvojoj vlasti? Za{to si takvu stvar metnuo u srcesvoje? Nisi slagao qudima nego Bogu” (D. Ap. 5, 3-4). Ne re~eli isti Apostol Simonu gataru: “Novci tvoji s tobom da buduna pogibao, {to si pomislio da se dar Boìji moè dobitiza novce” (D. Ap. 8, 20).

Ali, u ovom konkretnom slu~aju nisu u pitawu Va{i novci,{to je àlosnije, nego tu|i i tu|i novac Vi ste uskratilidrugom da daje svoj milodar mu~eniku Svetosavqa iSrpstva? Ima li u tom Va{em postupku, i kakve metodo-

317

lo{ke razlike izme|u Vas i novokomponovanih globalistakoji ucewuju sada Srbe i Srbiju sa glavom Mladi}a,Karaxi}a i Kosovom i Metohijom la`nim ucenama i kvali-fikacijama, kakvim Vi mene ucewujete i klevetate? Jakaèm da metodolo{ke razlike u tome nema, a radova}u seda me u tome razuverite. Vi ste bili profesor u Bogoslo-viji, pa bi morali da znate vi{e o tome od onih koji to nisubili, a nekim vol{ebnim na~inom, bez ikakvih zasluga ikvalifikacija, izabrani su za episkope SPC.

Da Vam kaèm, mo`da i razo~aram, da }u i daqe svoj posaomisionarstva raditi u svome narodu, bez obzira na Va{e ilibilo ~ije novce, da me niko ne}e mo}i u tome upla{iti,potkupiti ili skrenuti sa strme staze Pravoslavqa, ba{onako kako sam se zakleo da }u raditi, kako sam to do sada~inio, pa makar i svojim mu~eni~kim ìvotom to dokazao.Ipak, mislim da je àlosno to, {to }e ovo moje pismo ostatii posle moje i Va{e smrti da svedo~i o nama pred Bogom,qudima i na{im pokolewima: ko je bio na braniku vere inacije, a ko wihov izdajnik i najamnik u najteìm trenucimawihove istorije. Jer na{a narodna mudrost u~i: “Na muci sepoznaju junaci?”

Oprostite mi na ovako o{trom pismu, {to dokazuje danisam izgubio smisao za pravdu niti sam, ma u ~emu,optere}en mr`wom, ve} jadikovkom za na{om jadnom sudbi-nom i nedostojnim predstavnicima Crkve i Dràve. Moli zaGospodwi blagoslov koji Vam je badava dat da ga badava idajete, Va{em Preosve{tenstvu jo{ uvek odani, gre{ni rabBoìji,

Protojerej @arko Gavrilovi}, Beograd, M. Gorkog br. 37.

318

Pismo vra}eno dana 16. decembra 2005. godine

8) PISMO MILICE KESEROVI] PROTOJEREJU @ARKU GAVRILOVI]U

7. januar 2006. godine

319

320

9) PISMO EPISKOPU @I^KOM GOSPODINU HRIZOSTOMU STOLI]U

BEOGRAD, 16. jun 2008. godine (Otvoreno pismo)


Nisam verovao da }u ikada imati potrebe da Vam se pis-meno obratim, ma da od doga|aja sa stjeni~kim sestra-ma, sa ~im ja nemam ama ba{ nikakve veze, izuzev {to

sam od Vas negativno pomenut na skupu, kasno no}u pre vi{eod godinu dana, u kancelariji â~anske crkve.

Sada, od kako sam o{tro nastupao protiv bogoslu`benihnovotarija u SPC na raznim tribinama, gde su me vernici iorganizatori pozivali, dosta se gneva nakupilo u meni, averujem i u Vama, jer su mi razli~iti glasovi stizali saraznih strana i od raznih osoba: da ste me vrlo èstokoìgosali, a da me nikako niste hteli da pozovete na razgov-or, ose}am potrebu da Vam se obratim ovim Otvorenim pis-mom. Verujem da ste quti na mene zbog mog angaòvawa pro-tiv bogoslu`benih novotarija koje, Vi i Vama podobna bra}aarhijereji uglavnom iz Srbije, uvodite „na mala vrata“ una{u Crkvu, i to samovoqno, neovla{}eno, protiv kanonski,protiv dogmatski i antitipi~ki, dakle nasilno zavodite,suprotno kanonima Crkve, Nomokanonu Svetog Save,bogoslu`benim ustavima, Va{oj doskora{woj praksi uHilandaru i u SPC, zakletvi koju ste poloìli pred bra}omarhijerejima: da }ete ~uvati kanonsko i bogoslu`beno jedin-stvo Crkve, pa je potom pogazili; suprotno svojoj re~i iobe}awima datim dva puta u Saboru: da }ete se vratiti na„staru praksu“ bogosluèwa, pa i to pogazili te, napokon,suprotno i odlukama Sv. arh. sabora SPC: da se bogosluèwevr{i po vekovnoj praksi. Vi i daqe, uporno i tvrdoglavo,bogoluìte novotarije za koje nemate kanonsko pokri}e.

Poku{ali smo: moji prijateqi, ja i mno{tvo vernika, kakoVa{e tako i drugih eparhija SPC, da Vas odobrovoqimo datako vi{e ne ~inite, doslovno koriste}i u~ewe Svetogpisma i zapovesti Gospoda na{eg: „Ako ti zgre{i brat tvoj...“

321

(Mat. 18, 15-17), da Vam nekako prvo doturimo dobronamer-an glas na{e savesti, a onda i pismeno zahtevamo (ja prekoSinoda) i usmeno preko raznih tribina i revolta narodaSrbije, da to ne ~inite ni Vi ni Vama podobni arhijereji. Pa,po{to ne}ete nikoga od nas ni da ~ujete, a kamo li da nasprimite u audijenciju, i po{to ste se o te na{e apeleoglu{ili, pa niste ni{ta ni marili za wih, nego ste, napro-tiv, preduzeli hajku i gowewe nevinih i ~asnih sve{teno-sluìteqa, monaha, monahiwa i vernike Va{e eparhije, kojise drè vekovima ustaqene prakse bogosluèwa, te da ihpreme{tate, saslu{avate, pretite im kaznama i ~ak stepo~eli da ih ka`wavate.

Moram da Vam kaèm da smo od Vas, kao Hilandarca,o~ekivali ortodoksnost i ortopraksiju. Ovo tim pre {to jetrebalo da se potvrdite budu}i da su Vam neki pri{ivalinaziv „}umurxije“ Hilandara, a Vi, jo{ i vi{e sa Va{im jed-nomi{qenicima, ispadoste komorxija Vatikana.

Tako|e smo mislili da }ete nas pravilno pou~avatiu~ewu Gospoda Hrista, Svetog Save, svetih otaca i u~iteqaCrkve, a ne da }ete Vi gaziti kanone, dogme, vekovnu praksuCrkve, svoju zakletvu, svoje mona{ke zavete i odluke na{egSabora.

9/a) Dodatak pismu, Kraqevo, Episkopija ili man. @i~a

Sada ste po~eli da progonite i vernike, dakle laike, dabi ih zastra{ili i naterali da Vas slu{aju, Vas koji neslu{ate i ne sluìte vaqano Gospoda Hrista, Wegovu Crkvui Sabor, kakav je slu~aj sa progonom g. Vlade Dimitrijevi}a,najboqeg verou~iteqa koga je na{a Crkva imala, a dapostavqate za verou~iteqe ne{kolovane, neznalice,lakrdija{e, samo zato {to su Vama podobni, da pozivate nasaslu{awe pod pretwom i druge, kakav je skora{wi primersa g. Milojem Stevanovi}em, koji je jedan od najboqih vernikakoje imate u svojoj eparhiji, i sa mnogim drugim vernicima.

Sramota me je {o ja u~im Vas Pravoslavqu, jer je Va{ezvawe u Crkvi ve}e od moga, ali znam da nije ve}a Va{arevnost za Pravoslavqe i stado Hristovo od moje. Pa zatoi tvrdim: da svaki onaj koji nije poslu{an Gospodu, Crkvi ni

322

Saboru, koji ga je izabrao i uvrstio me|u klirike, ovakvimgaèwem kanona, svoje zakletve, ustava Crkve, odluke Sv.arh sabora, ne moè da traì poslu{nost od vernika isve{tenosluìteqa, sam je sebe odlu~io od svete Crkve pokanonima PC, bez obzira da li ima ko sada da tu odluku uSPC donese i sprovede, zbog toga {to mnogi episkopi danasu na{oj Crkvi, ~as malom broju ~asnih, imaju mnogo „putera naglavi“: ìve vrlo poro~no, ~ak i perverzno, suprotno kanon-ima i datim zavetima pred Gospodom; neki ~ak imaju ène idecu, ve}ina ìve kao axuvani, biseksualci, neki ~ak i kaopedofili, skoro svi ìvi u nehri{}anskoj rasko{i, kao dasu neznaboà~ke velmoè, dok vernici gladuju; mnogibogosluè i sara|uju sa jereticima, kakav je nedavni primerdvojice na{ih arhijereja u Raveni, gde se ne zna ko ih je tamoposlao i za ~iji ra~un, i na drugim mestima; neki ~akotvoreno propovedaju jeresi, kao episkop brani~evski, kaoda nisu u~ili pravoslavnu Bogosloviju, ve} ekumenizamZizjulasa; drugi zavode raskole i podele u Crkvi: me|u jed-novernom, ponekad i jednokrvnom bra}om; mnogi delevernike na podobne i nepodobne, servilne i i licemerne,umesto da ih okupqaju i hri{}anski edukuju; ve}ina cepajurizu Svetog Save, umesto da je krpe, jer su je komunisti dosad cepali, ra{ivali i upropastili; mnogi zavode svojustrahovladu umesto vladavine qubavi u Gospodu prema svomduhovnom stadu; dosta wih se odme}u u „crkvenu hajdu~iju“,kako sam to rekao u svojim intervjuima; ima ih koji ~ak pre-poru~uju Zizjulasa umesto Gospoda Hrista, i {ta da Vam vi{enabrajam?!

Kako ste i mene napadali „iza le|a“, {to nije hri{}anski(ja sam prvo pisao Sinodu pismo, gde ste i Vi ~lan o pobuninaroda u Va{oj eparhiji protiv Va{e prakse, a vi niste dalini „pet para“ za na{e vapaje i prekliwawa da se okanite|avoqe rabote, ve} ste, naprotiv, kod vernika i „svojih pri-jateqa“, {to ne pristoji episkopu Va{eg poloàja,produìli da me kleve}ete, pa }ete, bojim se, Vi i Vamapodobnn arhijereji, koji uvodite novotarije u SPC odre|enena Drugom vatikanskom koncilu, toliko izazvati da ustanemi javno saop{tim srpskom narodu: kakvim, Vi i pojedineVa{e kolege, poro~nim ìvotom ìvite, suprotno zavetima

323

datim Gospodu; kako samovoqno i koristoqubivo ruko-vodite crkvenom imovinom, koja Vam je poverena na ~uvawe;kako po{tujete: u~ewe Svetog pisma, kanone i dogme PC; kakoi koliko se pridràvate datih obe}awa, zaveta i zakletvi,koje ste poloìli, za{to ne drìte datu re~ na Saboru davi{e ne}ete sluìti liturgiju po „vatikanskom obredu“, dane}ete pretiti vernicima ili, kao {to je to slu~aj saepiskopom {umadijskim, koji izvodi „umirovqenog episkopa“Atanasija, da ga brani pred vernicima u Ven~anima, koji jemo`da „idejni tvorac“ ovih va{ih novotarija, kome je„u~enost udarila u glavu“ pa ne zna „gde i na koga udara“, aepiskop {umadijski izvodi stotinama udbinih policajacaprotiv svojih vernika i tome sli~no, ne obaziru}i se naznamewa krvoto~ivih ikona u svojoj eparhiji, pojavu zmija gdebogosluì neblagodatnu liturgiju i tome sli~no. A Vi, istotako, mirno gledate kako sve{tenici, me|u wima pomahni-tali namesnik poè{ki, tu~e svoje vernike umesto da ihpou~ava,

Ja sam potpuno svestan teìne ovih mojih re~i, te neèlim, i ne}u, da imam ulogu Lutera, Kalvina, Husa iCvinglija u na{oj Crkvi. Ali sam, svakako, duàn da govorimistinu, ~ak i pred pu{~anim zrnom, makar bio i na svomraspe}u. Ovo ~inim ba{ {to sam svestan svoje sve{teni~kezakletve: da }u verno sluìti SPC, da }u u vreme i nevremegovoriti istinu, ~uvati veru i boriti se za svetoPravoslavqe i Svetosavqe. I to }u ~initi dok sam god ìv,kunem se pred Bogom ìvim i jedinim! Ja tim svojim stavomnemam {ta da izgubim u ovom svetu, ve}, naprotiv, da dobi-jem: u onom ve~nom ìvotu, pa }u da ispijem svoju ~a{ugor~ine do dna, ako mi je Gospod dosudi. Naprotiv, dobi}umnogo, ~ak sve od Gospoda za ovaj svoj stav i u prolaznomìvotu ste}i Carstvo nebesko i zajednicu s Bogom. A to je,trebalo bi da se sloìmo, ne{to najve}e za sve bnas, a zamene: sve {to mogu, {to ho}u i {to èlim.

Samo da znate da briga o Crkvi nije samo episkopskadu`nost, iako je prvenstveno wegova, nego i svih ostalihklirika i blagovernog naroda Boìjeg, zbog ~ega sam se idrznuo da Vam napi{em ovo Otvoreno pismo i da govorim napozvatim tribinama.

324

Vi nemate, iako ste episkop, monopol na eparhiju SvetogSave, niti je to Va{a o~evina i pr}ija; niti takvo pravo imama koji episkop u SPC: da se pona{ate kao da jee bezgre{nirimski papa, jer Vi niste rimski pape; a ako ho}ete dabudete, pre|ite u Rimokatoli~ku veru, pa da znamo da nistesa nama. Ali svakako da je ta~no da mnogi me|u Vama, mo`dai u ve}ini slu~ajeva, pate od prelesti gordosti i visok-oumqa, smatraju}i da ne podleète za svoj ìvot i nauku nisudu Boìjem, ni sudu svojih vernika i sve{tenika, ni suduCrkve, samo za to {to ste episkop, ve} zavodite najcrwioblik „proleterske“ diktature, okruùju}i se sa lakejima ilicemerima, koji }e Vam, ~vrsto verujem u Boga, i „do}iglave“. Jer na{ narod ne kaè uzalud: „S kim si, onaki si!“

Sve ovo Vam rekoh i spasoh du{u svoju! A Vi sada ~initi{ta Vam je voqa, ako vere u Boga nemate kao korektor da~inite samo ono {to je saglasno Va{oj savesti, Va{em zvawuu Crkvi, Va{im zavetima i zakletvi.

Moète, kad ste ve} sada i ~lan Sinoda, da me tuìtecrkvenom sudu za ovo moje pisawe; mene moète, kad ve}niste smeli da tuìte episkopa Pahomija za wegovu krivicu,jer on zna mnogo o svima Vama i zapretio Vam je. No i ja znammnogo o stawu u Crkvi, i ne pretim Vam, ali Vas opomiwem uduhu hri{}anske qubavi, i to znawe o svima Vama meoptere}uje, te sam uvek spreman, „kao zapeta pu{ka“, da tokaèm hri{}anski u lice i pred celim narodom, kao predBogom, da odgovaram za svaku svoju re~ i svaki svoj postupak.Molim za blagoslov Boìji, jer verujem da mi Va{ ne}etepodariti.

Odani sluìteq SPC i sledbenik Svetog Save

Dr @arko Gavrilovi}, protojerej SPCBeograd, ul. Maksima Gorkog br. 37

P. S. êka}u deset dana na Va{ odgovor, a posle }u, akoodgovor ne dobijem, staviti ovo pismo na internet iuputiti ga javnosti na ~itawe. To nije pretwa negojedini na~in moje borbe i otpora zloupotrebama uCrkvi!

325

10) PRIBELE[KA O RAZGOVORIMA SA MITROPOLITOM AMFILOHIJEM RADOVI]EM, DRUGA POLOVINA MAJA 2008. GODINE, SA ZAKA[WEWEM O GODINU DANA

BEOGRAD, 8. septembar 2009. godine

Pozvao me preko telefona o. Jovan Blagojevi}, proto-jerej crkve Svetog Marka u Beogradu, i reka da su on io. Miodrag Popovi}, urednik Pravoslavqa, razgovar-

ali, da bi bilo dobro za Crkvu da ja odem i razgovaram samitropolitom Amfilohijem Radovi}em, koga je Svvetogarhijerejski sinod SPC, po odobrewu patrijarha PavlaStoj~evi}a, ovlastio da zamewuje patrijarha, dok je on(bole{}u) odsutan, to jest, nesposoban da vr{i du`nostpatrijarha. Bilo je to nekoliko dana kasnije kada je objavqe-na takva vest u maju 2008. godine.

Traìo sam prijem, koji je Visokopreosve}eni odmah prih-vatio i zakazao mi isti u svom apartmanu u Patrijar{iji, uve~erwim satima, posle zavr{etka samog ve~erwa u Sabor-noj crkvi u Beogradu, da }e me primiti.

Kad sam do{ao kod Mitropolita Amfilohija, u svojevreme uzornog revniteqa Pravoslavqa i Svetosavqa, uzeosam blagoslov, ~estitao mu na postavqewu i, koliko sese}am, na{ razgovor se vodio u ovom tonu:

Visokopreosve}eni, pruà Vam se prilika da sadarazvlastite mafiju u SPC koja krade SPC, vr{i simonijuprodaju}i parohije za novac, koja ìvi nedostojno svogvisokog duhovnog pozvawa. âk mnogi od arhijereja i sve-{tenika ìve bludno, luksuzno i perverzno, pa da se onda,kad o~istite SPC od mafije, okruìte dobrim, po{tenim iuglednim sve{tenicima, kojih, hvala Bogu, ima u Beogradu.

- Aaa, ja to ne}u raditi!- Za{to pobogu, odgovorih ja, vide}i da Mitropolita

interesuje samo poloàj patrijarha, a ne stawe u SPC? Zarnije sam Gospod Hristos isterao trgovce iz hrama (sr. Mt. 21,12; Mk. 11, 15; Lk. 19, 46), da ga ne profani{u svojim poslom,a trgovci su, u odnosu na lopove i na{u mafiju u SPC,po{teni qudi, jer razmewuju dobra koja nam je dao Bog, a ne

326

kradu jedni od drugih, niti kradu Crkvu, {to je neoprostivgreh. A Vi ne}ete te ne~asne qude da isterate iz Hrama, Neznam za{to, osim ako i Vi nemate nekakav interes od wih, daste podlegli wihovom uticaju ili, ne daj Boè, potkupqeniod nekog od wih da to ne ~inite.

- Ja sam za sada samo zamenik patrijarha, a ne i patrijarh.- Pa zar }ete opet, iako ste patrijarhov zamenik, dozvoli-

ti da protojerej, za koga kaù da je sa patrijarhom u bliskomsrodstvu, da zato vlada starim i nemo}nim patrijarhom ina{om Crkvom, da prodaje parohije sve{tenicima, enormnose bogate}i, ~ine}i greh simonije, mita – korupcije, kako lise ve} to zove, pravim se ja neve{t.

- @arko, mora{ to shvatiti; patrijarh je star i treba da muse na|e neko pri ruci. Osim toga, oni ~etrdeset godinasara|uju zajedno i navikli su jedan na drugog.

- Ali to ne daje pravo protojereju da vr{i simoniju, pro-daju}i parohije, kompromituju}i i samog patrijarha. Zar Vine znate da se pri~a da se taj prota oènio patrijarhovomvanbra~nom }erkom?

- U tom trenutku Mitropolit, koji je sa mnom pri~ao mirnoi staloèno, kako to samo on ume, u odnosu na mene koji samgovorio skoro kroz suze i u gr~u, planu i odbrusi mi:

- Nemoj to i tako da govori{; ono {to {iri CIA i nepri-jateqi Crkve!

- Kakva CIA? Ja vam mogu dovesti najmawe deset vrsnihintelektualaca koji bi vam mogli potvrditi ovo {to vamgovorim, I ne govorim ja ovo iz zluradosti nego {to me bolisve {to se de{ava u na{oj Crkre vi, a ne bi smelo ni , iakoi sam ne mogu da verujem u tako ne{to, jer po kanonima ni pozakletvi episkopa, ni po wihovom polagawu mona{kih zaveta,a znamo da ima episkopa koji imaju vanbra~nu decu i ène.

- Zna{ li ti da patrijarha mnogi smatraju za sveca. Kodmene u Crnoj Gori, ~ak i komunisti govore da je on svetiteq.

- Pa, poslovica kaè: „svaki Cigo svoga kowa hvali“!- [ta ti to zna~i?, upita me pomalo za~u|eno Mitropolit.- Zar vam nije ~udno da komunisti, bezvernici, koji ne znaju

ni {ta je Boga, ni {ta je svetost, ni {ta je vera, hvale iprogla{avaju na{eg patrijarha za svetiteqa jo{ za vremewegovog ìvota, a u posledwem trenutku taj „svetiteq“ moè

327

da se pogordi, da izgubi veru, a mi znamo da je na{ patrijarhPavle u Sarajevskoj bogosloviji bio aktivista komunista,drào komunisti~ku literaturu, na demostracijamai da je1939. uzvikivao parole na Miqacki: Dole srpski kraq! Da je,pre mona{ewa, sluìo u zloglasnoj OZNi i Ozna{e i tu, kakose pri~a, smrtno ogre{io svoju du{u, mo`da i nekim ubistvima.

- Sve ti zna{! Otkud tebi takve informacije?- Pa znam ono {to znam. I to {to znam, moram i da pri~am.

Ali, mnoge od ovih stvari su mi pri~ali {kolski drugovi izBogoslovije samog patrijarha, a i sam sâm davao intervjue otome da je patrijarh {kolski drug (sa Bogoslovskog fakulte-ta) Svetozar, otac Slobodana Milo{evi}a, da su istog danaistog meseca (oktobra 1942.), u jeku Drugog svetskog rata,diplomirali na Bogoslovskom fakultetu SPC: patrijarhPavle, German, mitropolit Vladislav, episkop Boca, „mit-ropolit“ skopski Dositej, Svetozar Milo{evi} i cela gar-nitura koja je posle rata vladala u SPC. Niti se zna ko im jeoformio komisiju za polagawe toliki predmeta, ko je otvo-rio Fakultet, pred kojom komisijom su oni polagalibogoslovske predmete i diplomske ispite, pa je patrijarhdozvolio, kasnije da se ocu Filaretu Mi}ovi}u, pokloneispiti (iz sedam predmeta) na BF SPC, protiv ~ega sampisao otvoreno pismo samom patrijarhu, a i odgovarao predsamim patrijarhom.

Uostalom, zar i Vi, Visokopreosve}eni, niste krivi zaizbor episkopa Pavla za patrijarha srpskog, jer ste, na sed-mom glasawu za taj izbor, ustupili svoje glasove patrijarhuPavlu, da mu bude omogu}en laìran izbor za patrijarha, o~emu sam pisao i Vama i patrijarhu, Sinodu i Saboru SPCve}ini arhijereja, otvoreno pismo. Jo{ kruè i pri~e da jeSlobodan Milo{evi}, pred izbor patrijarha Pavla, zvaoVas i episkopa Irineja Bulovi}a i rekao Vam: Ne ti~u me sekanoni Va{e Crkve (a Crkva nije Va{a, nego Hristova)! Ho}uda izaberete za patrijarha Pavla, a ne nikog drugog, tako dasu sve tri ceduqice stavqene u „{e{ir“ za izbor patrijarha,bile napisane sa imenom „episkop Pavle“, ali da je,naàlost, od svih wih otvorena samo jedna, a druge dve nisuotvorene, i nije to zapisni~ki konstatovano, nego su dvezatvorene i jedna otvorena ceduqica, odnete u Novi Sad od

328

strane episkopa Irineja, tamo gde im nije mesto, na na~inkako komisija Sabora ne sme da radi. Sve to mi je pri~aopokojni arhimandrit Antonije \ur|evi}, iguman trono{ki uprisustvu svedoka, a on, je, se}ate se, izvukao ceduqicu nakojoj je pisalo ime „episkop Pavle“, a druge dve nisuotvarane. U stvari, patrijarha Pavla je pomenuti o. Antonije,kao sabrata man. Ra~e (kod Bajine Ba{te, spasao patrijarhaPavla, tada{weg monaha u manastiru, od topqewa i davqe-na u Drini prilikom kupawa.

- @arko, mora{ da zna{ da je ma ko bio na patrijarhovommestu od nas episkopa, da bi te ra{~inio.

- Pa, ne bi svet niti Crkva propali, ako biste me Vira{~inili. U PC su poznati i razbojni~ki sabori,jetereti~ki patrijarsi, raskolni~ki episkopi i sve{tenici,koji su „vedrili i obla~ili“ ovde na zemqi, jer im se dadevlast kao izdajstvo apostolu Judi. Ali, pitam Vas i sve kojièle da me ra{~ine: zbog ~ega da me ra{~inite,Visokopreosve}eni?! Koji biste kanon primenili prilikommog ra{~iwewa, da bi to bilo pravno vaqano? Morate minabrojati moje krivice. Da li biste u wih ubrojali zara{~iwewe to {to sam stavio svoju glavu na paw komunisti-ma, vode}i akciju koja je bila uperena protiv komunista imo}nika u Crkvi, koji su se me|usobno dogovorili, kao Irodi Pilat, akciju i borbu za dobijawe dozvole za zidaweHrama Svetog Save, iako se patrijarh German sloìo sakomunisti~kom vrhu{kom da ru{evine Hrama Svetog Savebudu Dom Svetog Save. Tako {to }e onda{we zidine Hranapokriti, upristojiti i da budu naimenovane za salu, crkvenubiblioteku, muzej i tome sli~no. Ili, }ete mi pripisati kaokrivicu za ra{~iwewe to {to sam, sa svojim Svetosavcima,prekinuo skaradnu predstavu – dramu od Sini{e Kova~e-vi}a: Sveti Sava, 29. maja 1990. godine, uo~i Tu|manovogustoli~ewa u Zagrebu, koja ismejava Svetog Savu i celusvetu dinastiju Nemawi}a, izlaù}i se sam smrtnoj opasnos-ti i neprimereno strogim pogledima policije i osuditada{weg zamenika patrijarha Germana, mitropolita JovanaPavlovi}a, moga {kolskog druga, koji je napisao i jedno {pi-junsko pismo iz Trsta Sinodu da ja ne radim Enciklopedijupravoslavqa, daju}i predlog da Sinod Ili }ete me li{iti

329

~ina zbog toga {to sam, u junu 2001. godine, sa pokojnimNeboj{om Krsti}em, predsednikom „Obraza“, organizovaootpor i onemogu}io gej parade u Beogradu, koja je trebalo daide od Trga Republike do Hrama Svetog Save, i tako namopogane grad i svetiwu, zbog ~ega su me napadali i nekivisoki predstavnici Crkve i politike, kao i wihovapiskarala.

- Ne, ne zbog toga, ve} zbog tvog o{trog jezika koji ima{ ikojim se sluì{ u javnim izjavama! Odgovori mi smirenoMitropolit.

- Pa vi, onda, Visokopreosve}eni, morati pre toga li{itiGospoda Hrista Wegovog Bogo~ove{tva, jer je govorio o{tro,kao niko ni pre ni posle Wega, protiv fariseja, sadukeja,licemera (Mt. 23 glava); pa, onda, morate li{iti svetite-qstva svetog Jovana Krstiteqa, koji je govorio gre{nicima:carinicima, farisejima i sadukejima: „Porodi aspidini, kovam kaza da beìte od gweva koji ide? Rodite, dakle, roddostojan pokajawa. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamooca Avrama, jer vam kaèm da moè Bog i od kamena ovogapodignuti decu Avramu.“ (Mt. 3, 7 - 9). Pa, napokon, morateraàlovati i svetog Jovana Zlatoustog koji je ustao protivnemorala carskog dvora (carice), o{trim re~ima, koje vi,novope~eni ekumenisti, vatikanovci i gre{nici, nazivate„govorom mr`we“, a, se}ate se, on je govorio: „Opet besniIrodijada! Opet na tawiru traì glavu Jovana Krstiteqa!“I mnoge, milionske svetiteqe, ispovednike Hristove imu~enike, koji su se, isto tako, sluìli, kako Vi kaète,o{trim „vrlo o{trim jezikom“.

Na kraju, Visokopreosve}eni, ma ako to zvu~alo paradok-salno, ja jedva ~ekam da me ra{~inite: da vam mogu slobodnokazati „sve u brk“, i to dokumentovano, {to znam o svimavama: kakvim luksuznim, poro~nim i perveznim ìvotomìvite; kako ste vi monasi, naro~ito mnogi episkopi,pogazili mona{ke zavete, koje ste poloìli, mislim na trimona{ka zaveta; kako kradete crkvenu imovinu, kako ru{itekanonsko i liturgijsko jejdinstvo Pravoslavne crkve, vi kojiste se zakleli, prilikom hirotonije, da }ete to jedinstvoCrkve ~uvati „kao zenicu svoga oka,“ koje kanonsko i litur-gijsko jedinstvo Crkve kr{ite danas masovno u liturgijskim

330

novotarijama; kako sara|ujete i bogosluìte sa jereticima iraskolnicima, pre svega sa rimokatolicima i ekumenistima;kako se wima prodajete za novac i primate tajno uplatnicei u gotovini takav Judin novac od wih; kako premasve{tenicima skrupulozno primewujete crkvene kanone zanemawe wihove krivice, koje vi u veliko gazite, ~ine}i, presvega, jeres, raskol, pedofilstvoi tome sli~no.

Evo, Visokopreosve}eni, vama li~no se pruà sada prili-ka da me, kao „zamenik patrijarha“ ra{~inite, jer zamewujetemoga nadle`nog episkopa, koji, po Kanonima PC moè samoda me ra{~ini. Udovoqite, molim Vas, èqi va{e sabra}earhijereja, onima koji bi èleli da me ra{~ine. (Napomiwemsada i ja: da su na sednici Sinoda, u oktobru 2008. godine,kako sam nezvani~no ~uo, episkopi: Irinej Bulovi} iHrizostom Stoli} predlagali su Sinodu, koji je nenadleànza moje ra{~iwewe, da me ra{~ini, dok je protiv toga ustaoepiskop Vasilije Ka~avenda, te je stvar pala u vodu. Istina,i patrijarh Pavle napisao je Dekret o mome ra{~iwewu,novembra meseca 1991. godine, sazvao Beogradsko sve{ten-stvo i kada je to izneo sve{tenicima, oni su me za{titili,te je i tada moje ra{~iwewe palo u vodu. Dokle, Gospode,pitam se ja, da me progone i da mi prete? I odgovaram sebi:Sve dok imam Tebe u sebi, sve dok je voqa Tvoja da budemsve{tenik, ja }u biti sve{tenik, dok me Ti {titi{ i brani{od |avoqih qudi!).

U tom su nagrnuli nekoliko mladi}a, tri ili vi{e od tri,koji su uzimali izvesne kofere, verovatno Mitropolitoveda ga pripreme za put, a Mitropolit me zapitao: [ta kaè{@arko: Ho}e li biti {ta od mojih sinovaca! Svakako daho}e, ako budu sledili Gospoda Hrista. Uzeo sam blagoslovi tuàn iza{ao iz Patrijar{ije i to ne prvi put, razo~aranu stav Mitropolita, koga sam cenio za brata, jer je mla|i odmene po {koli i sve{teni~kom staù, i {to nije onaj Ristokoga smo raniji pamtili. (Napomena: Dve li~nosti koje samvrlo cenio i po{tovao, verujem i oni mene, su me dubokorazo~arali po izdaji Pravoslavqa i Srpstva su AmfilohijeRadovi} i Atanasije Jevti}, biv{i „justinovci“, kaèm jasebi sada).

Zabeleèno 8. septembra 2009. godine @. \. G.

331

ÊTVRTI DEO:PISMA DR@AVNIM ZVANI^NICIMA

JUGOSLAVIJE I SRBIJE

1) PISMO MAR[ALU JUGOSLAVIJE GOSPODINUJOSIPU BROZU TITU,

BEOGRAD, 28. jun 1962. godine

Sve{tenik sam Srpske pravoslavne crkve u Kraqevu.Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve,svojim aktom br. 220/zap. Ta~. 6, od 2. januara 1962.

godine izabrao me je za odlazak na postdiplomske studije uGr~ku, u toku akademske 1962/63 godine, o tro{ku Ekumen-skog saveza crkava. Sve ovo je re{eno sa znawem nadle`nihdràvnih organa. Stoga sam blagovremeno podneo molbuSekretarijatu za unutra{we poslove Sreza Kraqevo za do-bijawe putnih isprava, ali sam wihovim brojem 3-435/953/62g. odbijen, pod obrazloèwem da stoji slu~aj iz ~lana 20 st.2 Pravilnika o putnim ispravama za prelaz dràvne grani-ce. @alio sam se i Dràvnom sekretarijatu za unutra{weposlove NRS, ali sam odmah dobio isti odgovor pod br. 2653od 16. maja 1962. godine. Sveti arhijerejski sinod svojim bro-jem 1731/zap. 312/62 28. maja t.g. odgovorila je da odnosnislu~aj spada u nadle`nost Dràvnog sekretarijata zaunutra{we poslove NRS.

Pitam se kome da se obratim i kakav je razlog da ne dobi-jem putne isprave? Osu|ivan nisam nikada, ka`wavantako|e a ipak mi se ne dozvoqava da se usavr{avam u inos-transtvu.

Ja sam ro|en 1933. godine, te sam u vrtlogu Drugog svetskograta bio dete, ali kao takav osetio sam tragediju rata. Nikomoj nije u~estvovao na strani okupatora. Naprotiv, svi mojisu pomagali oslobo|ewe zemqe. Moja ku}a je ispod samedreèni~ke Gradine, gde se 1941. godine vodila poznataborba izme|u Nemaca i Partizana. Posle borbe moj otac jeli~no preneo jednog rawenog partizana u selo Ma~kat 30 km

332

daqine, izlaù}i se riziku da nema~ki bes sve nas sravnisa zemqom.

Posle rata svi su moji pomagali izgradwu zemqe. Mojinajbliì srodni i onda i danas su na istaknutim mestimagra|anske i politi~ke vlasti, ukqu~uju}i tu i svoju ro|enubra}u. Ja sam se opredelio za sve{teni~ki poziv i trudim seda svojim pozivom budem od koristi crkvi i narodu, a time inarodnoj vlasti. Politikom se ne bavim, ve} izu~avawemteologije i nauke. Ni sa ~im ma gde ne bih doveo u pitaweugled svoje zemqe i svog poziva te smatram da nije bilomesta da mi se ne izdaju putne isprave za odlazak na post-diplomske studije u Atini. Ovakvim gestom stvoreno jenezadovoqstvo kod mene, jer ne mogu da se usavr{avam uinostranstvu; Sveti sinod srpske pravoslavne crkve nemoè da iskoristi stipendiju Ekumenskog saveza crkva, a iEkumenski savez treba da se obavesti o smetwama zakori{}ewe ove stipendije.

Obra}am se Vama Gospodine Mar{ale veruju}i u Va{e{iroko razumevawe i nadaju}i se da samo Va{a intervenci-ja moè omogu}iti moj odlazak u Gr~ku, na ~emu bih ostaoduboko zahvalan. U isto vreme ja se izviwavam {to Vam ovimoduzimam dragoceno vreme oko vo|ewa te{kih dràvnihposlova u uzburkanom svetu, ali molim Va{e saradnike daovaj moj apel li~no Vama pro~itaju.

Unapred zahvalan na svemu s dubokim po{tovawem

Kraqevo Pravoslavna crkva 28. juna 1962. godine U~tiv,

@arko Gavrilovi}, sve{tenik

333

2) PISMO DR. STIPI [UVARU, PREDSEDNIKU CK SKJ

BEOGRAD, 27. juna 1986. godine

AKO JE I OD DR [UVARA, MNOGO JE!

(Odgovor na ~udnu odbranu Mila Budaka od strane drStipe [uvara, izgovorenu preko Televizije)

ûdno je ovo vreme koje nam je dodeqeno da zajedni~kiìvimo u wemu. Sve vi{e se zakliwemo (~itajte: zak-lawamo) u bratstvo i jedinstvo, uglavnom verbalno, a

sve vi{e potkopavamo temeqe narodne sloge u praksi.Zari~emo se re~ima da smo za ravnopravnost i protivdiskriminacije, a bez prestanka èlimo jedni druge danad-mudrimo i da iskoristimo, tako da se na{e dru{tvo svevi{e raslojava, uglavnom zbog dvojnog morala prvenstvenoonih koji su na ~elnim pozicijama u na{em dru{tvu.

Tako, na primer, i dr Stipe [uvar sve vi{e iznena|ujena{u javnost nekontrolisanim i neodgovornim izjavama,iako je ~lan najuèg partijskog foruma u zemqi. Ovaj poli-tikolog, je ~lan najuèg partijskog foruma u zemqi. Ovajpolitikolog, iako po struci sociolog, koliko znamo, dajesebi pravo da sudi u svima oblastima ìvota u na{oj kul-turi, pona{aju}i se kao svemo}ni i sveznaju}i. Sada smo ga imi, Srbi, upoznali po ponavqawu genocidne usta{keparole: „Srbe o vrbe!“ I to usred Beograda.

Naime, na Konferenciji za {tampu, u toku Trinaestog kon-gresa SKJ, 27. juna 1986 godine, zajedno sa Bo{kom Kruni}em(zanimqiva koincidencija!), u „Panorami“ Prvog programaRTB, i to u najgledanije vreme, Stipe [uvar je „zalutao“ saterena prava,{to je wegova struka, na podru~je politike ikwièvnosti koje mu nisu struka, i da, bez dopustive merepred auditorijum koji ga slu{a, ponovi parolu usta{kogdoglavnika dr Mila Budaka (ja sumwam da je to parola M.Budaka) u jednom spontanom razgovoru sa dopisnikom „Parima~a“. Kako ne raspolaèm autenti~nim stenogramom, dokoga nisam mogao do}i, parafrazira}u dr [uvara po se}awu,rizikuju}i da to ne u~inim potpuno ta~no.

334

Kada je strani dopisnik u Beogradu, gl. Pavle Jankovi},postavio pitawe o tzv. Verbalnom (politi~kom) deliktu kojije unet u na{e krivi~no zakonodavstvo, iako ga nema ni u jed-nom drugom krivi~nom zakonodavstvu ma koje kulturne i civ-ilizovane zemqe u svetu, onda je prvo odgovorio Bo{koKruni}, ili iz drugih pobuda, dr [uvar je upitao ovog stra-nog dopisnika da li je Srbin. Na potvrdan odgovor uslediloje drugo pitawe dr [uvara bez zastoja i neophodnogracionalnog odstojawa, {ta ovaj dopisnik, kao Srbin, mislio pokli~u: „Srbe o vrbe!“ Ne sa~ekav{i odgovor, iako je,koliko smo mogli razabrati ovaj dapisnik rekao da to nijedelikt mi{qewa ve} delikt ~inidbe, dr [uvar je nastavio,kao mo}nik i miqenik vlasti, da govori samo za sebe iako gaje slu{ala masa Jugoslovena: tu parolu je istakao dr MileBudak nije u~inio nikakvo krivi~no delo, svojom rukom nijenikoga ubio, ~ak je za{titio Krleù, pa je opet (zbog teparole, odnosno, zbog delikta mi{qewa, @. G.) obe{en 1945.godine. [uvar je daqe rekao da je Mile Budak dobarkwièvnik, ~ak vrlo dobar, odli~an.

a) Kako, dakle, stoje stvari sa Milom Budakom?

Pre svega, ako dr [uvar toliko autoritativno govori o,kako on kaè, „propalim studentima“ koji su vinovnici tzv.„verbalnog delikta“, nas ~udi da uspe{ni, diplomiranistudent, kao {to je dr [uvar, moè toliko da se zaboraviko je, gde se i na kojoj funkciji nalazi, pa da usredBeograda, onako ovla{ i lukavo, ponovi usta{ku parolu kojaje mnogo jada i zla nanela ovom napa}enom narodu i danekakvim „fi{kalskim“ razlozima i ~udnom pravni~komlogikom poku{a da rehabilituje opasnog i poznatog usta{kogiideologa, slugu okupatora, ministra zloglasne NDH i mor-bidnog psihopatu – Mila Budaka, koji, sa svojim zapenu{enimgenocidnim pokli~om: „Srbe o vrbe!“ poziva usta{e, ~ak iokupatora, na krsta{ki rat i biolo{ko istrebqewegolorukog i neza{ti}enog srpskog naroda. A taj narod jeiznedrio i heroje pale za bratstvo i jedinstvo jugosloven-skih naroda, pred kojima bi razni Budaci i [uvari moralida skinu kapu.

335

Iz dokaza koji su objavqeni kod nas i u inostranstvu znase dobro ko je bio Mile Budak, ali je àlosno ako to ne znadr [uvar koji sa svoga visokog poloàja vlasti zagovarapolitiku zajdni{tva, rehabilituu}i poznatog zloglasnika.

U Maloj enciklopediji Prosvete stoji da je M. Budak„kwièvnik, usta{ki ideolog i “doglavnik” u tzv. Nezavisnojdràvi Hrvatskoj, jedan od inicijatora bratoubila~keborbe“ (Mala enciklopedija Prosveta, tre}e izdawe,Beograd: Prosveta, Prvi tom, str. 270.). Ovde nema nigdepomena da je to odli~an kwièvnik, da je nevin. Naprotiv,stoji da je jedan od za~etnika, ako ne i za~etnik onogstra{nog krvoproli}a u Jasenovcu, Jadovnu, Velebitu, Glinii gde jo{ ne, kakva istorija do sada nije zabeleìla, akojanismo jo{ uvek u svemu obelodanili, po{to sva strati{ta imu~ili{ta nevinih Srba, a sa wima i drugih naroda, nisu jo{otkrivena niti su kosturi prebrojani.

Viktor Novak, u svome poznatom ìvotnom delu Velikizlo~in kaè: „Mile Budak, jedan od prvih Paveli}evihsuradnika, wegov prvi doglavnik i uveliko organizatorkrvavih usta{akih akcija 1941“ (Viktor Novak, Magnum Krimen,Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb, MCMXLVIII, str. 537.)ministar vera i prosvete u NDH i ~lan najuè usta{kevrhu{ke (Ibid., op. Cit., str. 547. 550). Svuda gde je govorio,Budak je pretio Srbima progonom, pokr{tavawem i klawem,traè}i proterivawe i pokr{tavawe istih (hrvatizirawe iporimokatoli~ewe (Ibid., op. cit., str. 593. 603. 605), isti~u}ilozinku i krilaticu, protiv Srba: „Ili se pokloni, ili seukloni!“ (Ibid., op. cit., str. 605 sr. “Hrvatski narod“, 22 juli 1941.24. juli 1941). On je traìo ru{ewe srpskih hramova koji suza wega bili stra{ilo (Ibid., op. cit., str. 695.). Na zboru uPakracu 20. jula 1941. godine kaè: „S Vlahom (tj. Srbinom)jedi samo pola zdjele, a od pola zdjele ubij ga zdjelom poglavi, jer }e i on tebe.“

(Ibid., op. cit., str. 605 sr. “Hrvatski narod“, 22 juli 1941. 24. juli1941.) U Gospi}u 1941. Budak parafrazira poznatu parolukoju [uvar ponavqa u Beogradu 1986. (u nameri da zagovarabratstvo i jedinstvo): „Jedan dio Srba }emo pobiti, drugiraseliti, a ostale }emo prevesti u katoli~ku vjeru i takopretopiti u Hrvate.“ (Ibid., op. cit., str. 695.). Taj program on

336

isti~e u vi{e navrata i na raznim mestima NDH (Ibid., op. cit.,605. 784).

Dr viktor Novak nedvosmisleno isti~e da „Hrvatskastraà“ glorifikuje Budaka kao velikog kwièvnika, jer„Budak je, kroz romane agitirao za ideje, koje su toliko pri-rasle srcu hrvatskih klerikalaca“, da Hrvatima dolazinajve}a opasnost od Beograda, da Hrvatska treba {to pre dase re{i prisustva Srba na svojoj teritoriji, kao {to su seSrbi re{ili Turaka, da }e se istorijski sukob Srba i Hrvataodigrati na Drini (Ibid., op. Cit., str. 597).

Mnoge monografije u inostranstvu, tako|e, isti~ufa{isoidno i zlo~ina~ko lice Mila Budaka. Tako, u jednojstoji da Budak, u govoru u Slavonskom Brodu 15. juna 1941.isti~e da su suta{e, prepru{ene u frawevce, upu}ene u selai gradove NDH da pripremaju masakr Srba (Genocide inSatellite Croatia, 1941-1945, A Record of Racial and ReligiousPersecutions and Massacres by Edmond Paris, tr. From theFrench by Lois Perkins, Shicago> The America Institute for BalkanAffairs, Socond printing 1962, Chicago, 1962, str. 25), da Budak{aqe 3. maja 1941. pismene instrukcije usta{ama, odnosnosvima podre|enim u NDH, sa svojim potpisom da usta{eotpo~nu akciju sa progonom i nasilnim pokr{tavawem Srba(Ibid., op. Cit., str. 67). Budak 13. jula 1941. isti~e povezanostusta{a i Rimokatoli~ke crkve u na{oj zemqi, no da sezapaziti i aktivna uloga Vatikana u genocidu nad Srbima,kada ~itamo: „Usta{ki pokret je osnovan na religiji. Stogana{e akcije dolaze od na{e predanosti religiji i toKatoli~koj crkvi“ (Ibid., op. Cit., str. 100 sr.: „ Katolicki tjednik“,17. VII 1941.). Me|utim, 3. avgusta 1941. Budak je potankoobrazloìo svoje zlo~ina~ke namere: „Pravda ne moè uvekda se dobije zakonskim sredstvima, i ponekad treba da budenametnuta paqbom i pu{kom. Ovo je razlog za{to samopomenuo srpsko gnezdo u Prwavoru da kada ih vidimtreba}e mi 24 ~asa da ih sve pobijem, i vi }ete mi pomo}i utome.“(Ibid., op. Cit., str. 100 sr.: „ Katolicki tjednik“, 17. VII 1941.)I mnoge druge monografije govore o patolo{koj mr`wi Milabudaka protiv Srba (Sr. A. Manhattan, Terror over Yugoslavia,London, 1953, str. 60; Jean-mare Sabather in the Magayine Paris– Match, 25 May 1957, str 23.). Dr [uvar bi trebalo da ih

337

pro~ita, ako ba{ ho}e da zna ko je bio Mile Budak, a izme|uostalih i kwigu Zorana Nenezi}a, Masoni u Jugoslaviji(1764-1980), naro~ito stranu 492, na kojoj se govori o paktuprotiv Srba i Srpske pravoslavne crkve, i to zaq vremepredratne Jugoslavije, paktu koji Mile Budak zakqu~uje kaomason i usta{a.

Dr [uvar poku{ava da nam poturi zmiju mesto ribe,isti~u}i da je poznati usta{ki krvnik Mile Budak nevin, daje stradao samo za tzv. Delikt mi{qewa i to svirepo –ve{awem. Wega bi, ~ak, po [uvaru, izgleda, trebalo ne samorehabilitovati nego slaviti, mo`da odlikovati ordenomnarodnog heroja kao {to je odlikovan Enver Hoxa, zato {toje, zaboga, spasio Krleù, koji je, isto tako, imao ne retko,pogrdnih re~i za Srbe.

Progla{avaju}i Mila Budaka za odli~nog kwièvnika drStipe [uvar je prekora~io granice svoje kompetetnosti,po{to daje kriti~ki sud o oblastima i stvarima u koje je,verujemo, neupu}en. Tako|e, prekora~io je norme pristojnos-ti i dobrog pona{awa {to je u srcu, iako osaka}ene Srbije,nekoliko puta uzviknuo usta{ku parolu a, nada sve, u~inio jei krivi~no delo jer progla{ava za nevinog onog zlikovcakoga je ovo dru{tvo osudilo na smrt ve{awem bez pomilo-vawa i rehibilitovawa. Kako, onda, tuma~iti tvrdwu dr[uvara da Mile Budak nije u~inio nijedno krivi~no delo,ve} samo delikt mi{qewa – nego kao gnusnu podvalu ineistinu? A po{to je spasao Krleù, on, ~ak, po [uvaru, imaogromne zasluge za dana{wicu. Zar to nije tipi~an primerprovokacije sa neizbrisivim politi~kim implikacijama? Potoj logici danas moèmo rehabilitovati Budaka, sutraStepinca, a prekosutra Artukovi}a i Paveli}a, jer svi onikaù, a to je kazao i Artukovi}, da nisu nikoga ubili, da suse borili za Hrvate. Ispada da su Srbi, Jevreji i Romi kaoi rodoqubivi Hrvati koji su stradali od usta{a, sami sebemu~ili i ubijali, sami sebi o~i vadili, u vrelu vodu decusvoju bacali, polomqeni ssami u jame skakali, palili se pocrkvama, grozno mu~ili po strati{tima. Ima li ve}e laì ive}e politi~ke, ako ne}emo da priznamo moralnu, {tete odovog rezonovawa?

338

Ne znamo da li je dr [uvar obave{ten da Milu Budakunije su|eno niti je osu|ivan kao kwièvnik ve} kao ideologusta{tva i idejni inicijator bratoubila~kog klawa Srba odstrane Hrvata – usta{a i takvog mu~ewa koje istorija dosada nije zabeleìla u svojim analima.

Vredi zapitati da li dr [uvar zna da u krivi~nom zakon-odavstvu biv{e Jugoslavije, kao i u posleratnom zakono-davstvu ove Jugoslavije, nije postojalo krivi~no delo poz-nato kao delikt mi{qewa, te, po tome osnovu, Mile Budaknije mogao ni biti su|en, pa niti osu|en. On je su|en i osu|enza krivi~no delo zlo~ina zlo~ina i genocida nad nevinim`rtvama zlodela koja svi qudi ~iste savesti i zdravepameti znaju, pogotovu oni koji istraùju usta{ke zlo~ine, atime i krivicu Budaka.

No, i pored svega toga, simprtomati~no je i indikativno{to ovu zloglasnu parolu dr [uvar ponavqa nekoliko puta,i to u te{kom trenutku kada ovo dru{tvo i svi iskrenirodoqubi na{e zemqe ulaù ogromne napore da iza|u izkrize u koju ga neprijateqi ovih prostora guraju. I to zavreme samog kongresa SKJ gde su se za govornicom ~ule mnogeopore re~i u odnosu na sve one koji, poput dr [uvara,stvaraju razdor me|u na{im narodima. I to u te{ko vremena{ih nepotrebnih podela, parcelisawa, optuìvawa, ~imeje dr [uvar bezrazlo`no uznemirio javnost – iznurenu ster-ilim, uglavnom po politi~kim re~nikom i koja je, reklo bise, pasivno na {irem prostoru, propratila ovu [uvarevudiverziju. Me|utim, mnogo je negativnih komentara, uzdu` ipopreko ovog grada, na ra~un „Konferencije za {tampu“ dr[uvara, koja to i nije bila, po{to zastupqeni govornicinisu dopustili novinarima ni da ih ~estito pitaju. Baremkoliko smo mi mogli da vidimo na ekranu TVB. U javnosti je,ipak, ostala uzdràna, boqe re~eno, pritajena gor~ina zbogsvega ovoga.

Izgleda, samo za dr [uvara, da je Mile Budak odli~ankwièvnik, i to samo zato {to je usta{a i {to je u svojimromanima propagirao gencid i patolo{ku mr`wu premaSrbima, a Dobrica ]osi}, borac i komunista, „slab“kwièvnik samo zato {to je Srbin i ne ume, ili ne èli, dasledi takt dr [uvara i wegove „Bele kwige“. A za sve jade je

339

kko se dr [uvar – i to kao „vrlo uspe{an student“ za razlikuod „propalih studenata“ koje pomiwe – smede toliko per-fidno da okomi na dan{wu vlast u Jugoslaviji, koja je obe-sila nevinog „heroja“ u liku Mila Budaka, a on je spasioKrleù? Znamo da su “propali studenti“ odgovarali za svojeverbalne delikte iako nisu zagovarali rehabilitacijuzlo~inaca, ali da li }e ikada kod nas „uspe{ni qudi“ odgo-varati za svoje neodgovorne izjave i podnositi ovom narodura~une za svoje politi~ke diverzije? Ko kod nas snosiposledice za svoju javnu re~ koja uznemirava javnost: oni kojitime u~ine mawu {tetu ili oni koji su neza{ti}eni odmo}nika vlasti? Kada }e na{i rukovodioci po{tovati nasobi~ne gra|ane barem toliko da paze {ta govore i da govore{to treba da kaù. Apologija zla ne moè nikome dobradoneti. Ako je i od dr [uvara, mnogo je!

Ponu|eno „Pravoslavqu“ (Del. Br. 268-86), ~iji je urednikobe}ao da {tampa), „NIN-u“ (preko po{te R-10461 od 1.jula 1986. godine), kao i „Glasu Crkve“ u [apcu da objave,{to nisu u~inili.

Poslato dr Stipi [uvaru, preko CK SKJ R-2861-11050 od15. oktobra 1986. godine i CK SK Srbije R. 2860-11050 od15. oktobra 1986godine).

340

3) TEATRALNOST ZNANA KAO „[UVERIJADA“

BEOGRAD, 23. decembar 1988. godine

Pismo protojereja Dr @arka Gavrilovi}a ulu}eno Stipi[uvaru, predsedniku Predsedni{tva CK SKJ, SlobodanuMilo{evi}u, predsedniku Predsedni{tva CK SK Srbije,„Poligici“, NIN-u i „Pravoslavqu“.

Stipu [uvara znamo poodavno, uglavnom po wegovimkontraverz-nim, dvosmislenim, u svakom slu~aju,nedore~enim izjavama. Znamo ga i po skarednom, sada

to moèmo slobodno re}i, usmerenom obrazovawu koje jeupropastilo nekoliko generacija sredwo{kolaca. Znamo ga,sada je to sasvim jasno, i po „neprincipijelnoj koaliciji“protiv SR Srbije i wenog rukovodstva, atime i protiv srp-skog naroda (!,n.p.). Poznajemo ga, rekoh, poodavno. Setimo sesamo wegove famozne konferencije za {tampu za vreme(OIII kongresa SKJ, kada je, zajedno sa Bo{kom Kruni}em,svojim pajta{em i saborcem, poku{ao, uo~i velikog srpskogpraznika Vidovdana - 27. juna 1986. godine, u emisiji „Pano-rama“, u najudarnije vreme kada se televizija najvi{egleda, da javno i otvoreno brani usta{kog zlo~inca MilaBudaka.

O tome sam ve} pisao. Znamo ga dobro i sa sednice CK SKJ,odràne u Pri{tini zajedno sa ~lanovima Pokrajinskogkomiteta, znamo kako je vodio ovu sednicu i naglo je prekin-uo da se ne bi ~ulo mi{qewe srpskog rukovodstva. Znamo gai sa KZVII sednice CK SKJ, kada je ilegalno uveo u CKinstituciju tajnog glasawa za {ta nije imao pokri}e ni uUstavu SFRJ ni Statutu SKJ, a sve u nameri da se „ne-principijelnom koalicijom“ obra~una sa srpskim rukovod-stvom.

U tom smislu i dobro poznai „Hafnerov prst“, koji i danaslebdi ispred o~iju svih dobronamernih ali {okiranihgra}ana SFRJ kao znak slutwe i staqinisti~ke pretwe, nijeni{ta drugo nego ispruèna ruka Stipeta [uvara. A da je totako svedo~i ~iwenica da „predsedavaju}i“ nije reagovao daza{titi Slobodana Milo{evi}a onako kako je reagovao da

341

za{titi Stipu [uvara na istoj sednici. Znamo, dakle, Stipu[uvara dobro „kao zlu paru“.

Sada ga znamo i po nevi|enoj i neprimerenoj provokacijinas vernika i po napadu na Srpsku pravoslavnu crkvu, kad jeproglasio je za nacionalisti~ku organizaciju, iako ona tonije bila u celoj svojoj mukotrpnoj istoriji, uprkos prekojpotrebi da bude nacionalna, barem za vreme usta{kog, bal-isti~kog ili sada{weg {iptarskog genocida nad Srbima naKosovu i Metohiji. Naime. Stipe [uvar, govore}i 20. decem-bra 1988. godine, opet emitovano oko 20 sati, mislim naNZIK) sednici CK SKJ o stawu u Makedoniji, nije propustioni ovu priliku da se ne „o~e{e“ o Srbe i Srpsku pravoslavnuCrkvu. On je, konstatuju}i da Makedonci (komunisti su ihproglasili za poseban narod na ra~un srpskog naroda! n.p.) idanas trpe posledice gr~kog, bugarskog, albanskog i srpskognacionalizma, detaqi{u}i to na sebi svojstven {eretskina~in, tvrdio da se „srpski nacionalizam premaMakedoncima ispoqava kroz nepriznavawe autoke-falnos-ti Makedonske pravoslavne crkve i skidawe plo~e safasade manastira Prohora P~iwskog o odràvawu sedniceASNOMA-a

(„Srpska borba“, îkago, god. K^LIV br. 1459. februara 1989. godine)

342

4) OTVORENO PISMO DR. @ARKA GAVRILOVI]A KOMINTERNOVSKO-VATIKANSKOJ VRHU[CI DELA RUKOVODSTVA AP VOJVODINE

BEOGRAD, 18. jul 1988. godine

Ne pi{em vam ni kao sve{tenik Srpske pravoslavneCrkve ni kao nacionalista kako ste me krstili vi kojinemate pravo da kr{tavate, niti vam pi{em kao dok-

tor teologije niti kao doktor filosofije, jer vas nauka nifilosofija nikada nisu ni interesovale nego vlast ieksploatacija, niti vam pi{em kao prijateq i drug, jer steprijateqstvo i drugarstvo davno odbacili. Pi{em vam kaonajobi~niji gra|anin ove zemqe klete i proklete koga dosrì poga|a ponièwe silovanih devoj~ica i silovanihèna na Kosovu, tragedija Srba ne samo an Kosovu kojuoli~ava tragi~na sudbina \or|a Martinovi}a kojoj ste vikumovali, koju ste decenijama zata{kavali, koju i danasignori{ete.

Pi{em vam ne zbog vas, jej je vas |avo odavno uzeo podsvoje a na{ narod kaè ko s |avolom tikve sadi o glavu muse obijaju. Nego vam pi{em zbog naroda ovog jadnog i ubogogkoga zamla}ujete obmanama, kome mozak ispirate decenijama,koga ste doveli do prosja~kog {tapa, koga ste zaduìvali ikapom i {akom u inostranstvu, od ~ega ste dobar deo trpaliu svoje xepove. Ako ne podseti}u vas na neke afere koje bitrebalo da dobro znate. Zbog ovog pisma vi }ete me nazvatinacionalistom, klero nacionalistom, mo`da i fa{istom.Jer vi odavno kr{tavate sve po{tene qude protiv kojih nemoète da se sluìte argumentima. Mo`da }ete traìti dabudem su|en i osu|ivan kao {to ste traìli i za novinarekoji su poku{ali da pi{u o svojim zloupotrebama. Vi ste seodavno odvojili os naroda opijeni vla{}u i privilegijama.Vi ste se odavno odvojili od naroda opijeni vla{}u i priv-ilegijama. Vi ne znate koje je doba civilizacije u kulturnimzemqama, zato i smatrate u stilu poznatog apsolutiste:Dràva to sam ja, napad na nas napad je i na dràvu, soci-jalizam i samoupravqawe i partiju. Te u interesu ovog naro-da koji ìvi u Jugoslaviji i svoje ~asti, ako vam je do we i

343

malo stalo, ako ej uop{te imate, trebalo bi da podneseteneopozivu kolektivnu ostavku. Vas svakako ne boli sudbinasilovanih devoj~ica od {est, devet i trinaest godina, ali idevojaka, èna, starica i kalu|erica, ubijenih ipremla}enih Srba, na hiqade odseqenih sa svojih vekovnihogwi{ta posle ne~uvenog zuluma i obespravqewa kojima subili izloèni decenijama. Vi ste u zavitrini vlasti, u luk-suznim vilama okruèni pratwom i privilegijama, izdignu-ti u oblake iznad stvarnih tokova ìvota koji u bedi vodiradni~ka klasa. Za{to bi vas interesovao ìvot va{ihqudi kada je vama dobro, kada vi oli~avate dràvu, soci-jalizam i partiju. Vama je dobro, pa prema tome i onima kojepredstavqate mora da bude dobro zato {to je vama dobro awima kako bude. Kada vas tako stra{na silovawa poga|ajukako da se otmemo utisku da i vi niste silovani. Kada vasbezakowe na Kosovu i pqa~ka op{te dru{tvene svojine nebole, kako da ne pomislim da i vi niste ~inili bezakowe.Kada vas genocid nad Srbima ne zanima, kako da neposumwam u to da li ste Srbi, qudi. Govorite da se neborite za republiku nego da je ima. Pitam vas ko vam je pok-lawa?

Ako se stalno zaklawate za Avnojevske odluke i zakli-wete u Avnojevsku Jugoslaviju kada u odlukama Avnoja nemapomena ni o va{oj republici ni o va{oj pokrajini. Da li stesvoju republiku nasledili od Kominterne, koja je op{timrak u istoriji, od koje se i Rusi sve vi{e ogra|uju, koju stesilovito napadali, ili ste republiku dobili onog momentakada ste promovisani u narodne tribune da razbijete Srbe,ili vam je ona politi~ki testament od ajatolaha.Kominetrna je oti{la u mrak istorije a vi èlite da pri-menite odlike Kominterne u pogledu na srpski narod ali nei na Jugoslaviju i na voqenog druga Tita. Vi èlite ad sekominternovskim metodama obra~unavate sa protivnicima isa srpskim narodom a da ostanete na svetlosti dana ivlasti. Danas kada postoje integracioni procesi u svimanarodima i dràvama, ~ak i grupacijama dràva i kontine-nata, vi se borite za ne jedinstvo Srbije i Srba, protivtakozvane Velike Srbije, a ne dozvoqavate da se pravno ipoliti~ki konstitui{e ni ona Srbija koja je postojala odmah

344

posle rata. Da li znate o ~emu pri~ate i kako otrovno semesmutwe podele sejete. Ako èlite da znate ko ste pogledajtese u ogledalu naroda, jer ste sopstveno ogledalo izgubili.No {ta }e slepcu ogledalo, kaè na{ narod. Vi koje intere-suju samo foteqe a ne dobro naroda i radni~ke klase, kojagladnija i beznade`nija luta sve vi{e van Beograda i svihkrajeva Jugoslavije i koja se bori za minimalni li~ni doho-dak, pred vama koji imate deset puta vi{e, koji ste samootu|eni predstavnici radnika, trebalo bi {to pre adnapustite svoje nezasluène poloàje u korist mla|ih nes-posobnijih i sposobnijih, kako bi se zemqa {to pre izvuklaiz krize, osim ako ne èlite da sahranite zemqu zajedno sasobom i narodom. Za{to aj pri~am vama ono {to ne}ete da~ujete ni od svoje partije ni od svoga naroda?

Vama su va`nije va{e foteqe, va{e luksuzne vile odva{ih fabrika u kojima uzimate ~ak i vi{e od 60% od brutodohodaka, za razliku od kapitalista koji uzimaju radnicimado 20% od dohotka. Zamislite se kakvu ste Jugoslavijuzatekli i do ~ega ste je sada doveli. Vi ste podelili celuzemqu a ne samo Srbiju. Zamislite da bi mamutskabirokratija koju ste stvorili kao nusprodukt da {titi va{eprivilegije, mogla za deceniju da pojede dohodak jedneAmerike i ona sve vi{e zavla~i ruku u radni~ki xep a vi sesve vi{e i{~u|avate protestima svojih radnika, a vi i daqeunov~avate svoje foteqe na narodnoj muci na stradawimaSrba na Kosovu. Govorite o nekom bratstvu i jedinstvu, abra}a nam siluju decu i ène, nabijaju mladi}e i stoku, palemanastire i crkve, ~ak i grobove heroja koji su pali zaizmi{qenu slobodu, bratstvo i jedinstvo. êkate i to ufoteqama eksploziju narodnog gneva, umesto ad re{avatekrizu dok vremena ima, dok nije prerasla u bunu, gra|anskirat u drugi Liban. Ko je va`niji narod ili va{e foteqe,sloga ili va{e nejedinstvo, Jugoslavija ili va{a republi-ka. Ne znam da li }ete mi li~no odgovoriti ali znam da }eteme javno i tajno napasti.

No napadajte mene ali ostavite ovaj narod da u miru isporazumevawu re{i svoje nagomilane te{ko}e, da re{inelogi~ne i neprimerne ustavne norme preko izmena zaop{te dobro svih. Vi se pospite pepelom i tugujte {to niste

345

uspeli da na poloàju sluìte svome narodu, nego sluìtesvome egoitetu i neprijateqima svoga naroda.

U Beogradu, 18. jula 1988. godine Vama dobro èle}i,

Dr @arko Gavrilovi} protojerej

346

5) PISMO PREDSEDNIKU SO VRAÂR,O RU[EWU DOZVOQENE GRADWE

BEOGRAD, 10. mart 1984. godine

U~tivo Vas molim da me primete na razgovor povodomru{ewe koje je Va{a slu`ba Komiteta za komunalne,gra|evinske i stambene poslove izvr{ila 7. jula 1983.

godine u ulici Save Kova~evi}a br. 67.Ja sam se preko deset puta telefonom obra}ao Va{oj

sekretarici i molio za prijem, ~ak sam u sredu 7. marta 1984.godine li~no do{ao u SO Vra~ar i molio za prijem, ali je tosve ostalo bez efekta. Stoga Vas molim da me obavestite dali ho}ete da me primite ili ne, jer èlim da se obratimKomitetu za qudska prava pri OUN budu}i da sam se, dosada, obra}ao svima faktorima u Republici, ali uzaludno.âk se vodi i krivi~na istraga u Tre}em javnom tuìla{tvuu vezi tog slu~aja, ali Va{a slu`ba ne}e da odgovori nawihovo traèwe niti da dostavi spise koje je traìlotuìla{tvo. Mislim da }ete shvatiti moje nezadovoqstvo ispre~iti da uradim ono {to ne èlim i kao gra|anin ovezemqe da nanosim {tetu ugledu wenom. Unapred zahvalan narazumevawu

10. marta 1984. godine

Dr @arko Gavrilovi}Beograd

347

6) RADI BUDU]NOSTI SRPSKOG NARODA TREBAODMAH ODBACITI KOMUNIZAM

BEOGRAD

Odgovor na Otvoreno pismo g. Radisava Filipovi}a,pukovnika JNA u penziji od 19. marta 1990. godine podnaslovom: “Zbog budu}nosti srpskog naroda treba odbac-iti Milo{evi}a i Dra{kovi}a”

Nisam nikada mislio da }ete i mene uvrstiti u redVa{ih meta za otvorena pisma pre svega {to dubokocenim Va{e napore da iza|emo iz }orsokaka u koji su

nas komunisti doveli, a onda i zbog Va{eg intelektualnogpo{tewa, kao Don Kihot, branite komunizam po svaku cenu,~ak i kada ga mnogi napadaju i napu{taju i, naposletku, radina{eg poznanstva koje je, barem do sada, bilo ~isto kao suza.

a) Distancirali ste se od zlotvora i ratnogzlo~inca - JOSIPA BROZA

Ja sam, isto tako, duboko svestan da vi ne moète od menenapraviti komunistu, jer sam ja imun na tu zabludu i utopijukoja je i Vas, poput mnogih Srba, zatrovala u danima Va{emladosti kada ste i Vi, zajedno sa Mugo{om (Du{anom),Spasojem \akovi}em, Miladinom Popovi}em, Tempom idrugim, krojili sudbinu Srba na Kosovu i u ime ideologijekojoj pripadate, slabili narodni front Srba time {to ste~itavu ~etu ~etnika preveli u partizane i pomogli JosipuBrozu da nasilno preuzme vlast u Jugoslaviji, uspostaviteror nevi|en na ovim prostorima, pospe{i genocid nadSrbima i, umnogome, dovede srpski narod do ruba propasti.Ja znam da Vi to niste svesno uradili i od ovog zlotvora iratnog zlo~inca ste se, kakotako, napokon distancirali, aliste jo{ uvek ostali u zamci svoje vlastite ideologije, kojajesrpski narod zavela “za Gole{“ planinu.

Poznato Vam je, mislim da ne bi trebalo da Vas ja na toopomiwem, kakav je stav Kominterna imala i prema Srbimai prema Kosovu sa koga i Vi poti~ete, a i Kongres KPJ u

348

Drezdenu 1928. (dakle odràn izvan granica na{e zemqe kaoi svaki izdajni~ki skup) donosi odluku o pripajawu KosovaAlbaniji i druge odluke, od kojih se, ni biv{i ni sada{wi,srpski i drugi komunisti nikada nisu ogradili niti traìlida se takve izdajni~ke i veleizdajni~ke odluke, “{a~icesvetskih probisveta i protuva”, stave van snage.

Imate dakle tu kob da pripadate partiji koja je sve naro-de kojima je vladala eksploatisala i terorisala najcrwimterorom i istrebqewem. U Americi postoje studije o tome daje komunizam odneo preko 150 miliona ìvota, o ~emu Vammogu pruìti vaqane dokaze. Dakle, komunizam je uni{tiovi{e qudi nego svi ratovi, pa i verski do sada, vi{e negofa{izam u svome suludnom zlo~inu protiv ~ove~anstva,vi{e od svih zaraza i epidemija i vi{e od svih ratova izaraza do sada?! Ogromna reka qudi, u jadu i ~emeru, pologorima i kazamatima, gulazima i Golim otocima, na celojjednoj polovini zemaqske kugle, umirala je i mu~ena naj-groznijim mukama u ime verovawa u neko lep{e sutra, a ustvari to je bilo boqe danas tirana i psihopata koji su, uime komunizma vladali qudskim glavama i okretali ih kaovetrokaze ka krovu gde su hteli i èleli, kakav je,neosporno, bio slu~aj i s Vama sve dok niste istupili izkamarile propalica i narodnih izdajica, ali ste jo{ uvekostali zarobqnik svoje sopstvene ideolo{ke senke.

b) Komunizam je najve}a nesre}a ~ove~anstva

Ne stoji Va{a konstatacija da su hri{}anske crkve ~inilezlo~ine “tokom 2.000 godina u ime izvorne Hristove vere”,ili Vi ne}ete da uvidite razliku izme|u inkvizicije, koja jedelo Zapadne, Rimokatoli~ke crkve, a ne one kojoj ja imam~ast da pripadam. Pripadam hri{}anskoj religiji, ta~nijepravoslavqu i svetosavqu, koja nije nijednog svog nepri-jateqa giqotinirala niti nau~nika spalila i samo mor-bidne li~nosti to mogu tvrditi. Pri tome Pravoslavnacrkva nije odgovorna za izvesne zlo~ine dràvne vlasti odkoje je i ona sama trpela.

Prema tome, ako mene i moju veroispovest optuùjete zazlo~ine Rimokatoli~ke crkve, onda ja imam ve}e pravo da

349

Vas optuìm za zlo~ine Josipa Broza kome ste vernosluìli, kome ste se kleli kao boànstvu da sa wegovogputa ne}ete skrenuti, kome ste povla|ivali u patolo{kimnagonima ~ere~ewa srpstva i kome ste pomogli, svojimdoprinosom, da se ustoli~i kao tiranin nad narodom, protivkogaje uvekratovao po~ev od 1914. godine.

Ta~no je da smo nas dvojica razgovarali o dru{tvu “Sava”,ali, i to je ta~no da ja nikome od wih nisam kazao da Vam nepo{aqe materijale sa svoje Skup{tine, {to su trebali dau~ine, znaju}i Va{ trud i borbu protiv antisrpske koalici-je i skleroti~ne srpske birokratije koja ~uva svoje privi-legije po cenu uni{tewa srpskog naroda. Moram da Vamkaèm, ako to niste znali, da ni meni nisu poslali materi-jale za Skup{tinu 5. januara 1990. godine jer sam u to vreme,pa sve do 5. februara 1990. godine bio u [vedskoj, a, kako sumi naknadno kazali, izabrali su me u svoj Upravni odbor umome odsustvu, {to sam ja naknadno prihvatio. Dakle, ja, i ste strane, nisam mogao da uti~em na dru{tvo “Sava” iz NovePazove, da Vam {aqu materijale, iakoja smatram da ste Vi,iako istinski komunista, upotrebqiv za na{u srpsku stvar,jer ste po{ten ~ovek i veliki nacionalni borac. O tome samsvuda u svetu pri~ao svojim prijateqima. Istina ja li~nomislim da Vam komunizam smeta da progledate pravim o~imana svoju naciju i Crkvu, jer ste se prvoj vratili, ali steotpadnik od druge, a u istoriji nije poznat slu~aj daje otpad-nik od Srpske pravoslavne crkve bio dobar nacionalista.Treba znati da je SPC ostala jedina ustanova u srpskom nar-odu koja nije kompromitovana, iako su komunisti u wu upornogurali i birali svoje qude, a takvih i sada ima dosta.

No, moram da Vam iskreno kaèm, iako Vas drìm za svogprijateqa i po{tujem Va{e ideolo{ko opredeqewe, iakoVi moje osporavate, da je komunizam najve}a nesre}a~ove~anstva i da se do sada nije nigde pokazao kao humana,progresivna i inspirativna ideologija. Naprotiv, gde god jekro~io, sve je (duhovne) vrednosti opusto{io i kao gubar,koji brsti li{}e i ostavqa golo grawe drve}a koje mora davene i da se su{i, ostavio je za sobom pusto{ duha, morala,kulture, demokratije. Radovalo bi me da me u ovom momuverewu moète razuveriti. Ja isto tako kaèm da svakom

350

komunisti, sada{wem i pro{lom, biv{em i budu}em, trebadobro glavu oprati od ove zaraze, isprati mu svest i mozako~istiti od zaraze zablude i utopije, koju je BekonVerulamski krstio idolom i pe}inom, zatim dobro ga okadi-ti i ostaviti barem mesec dana u karantinu i potpunoj soci-jalnoj izolaciji, kako bi mogao da preispita svoju savest isvest i da li je zastranio iz sveta realnosti u svet utopijei fatamorgane.

v) Od preostalih komunista me|u najboqima jesuMilo{evi} i Dra{kovi}

Me|utim, uvek }u se zalagati da se po{tuje sva~ije, pa ikomunisti~ko mi{qewe, za slobodu da svako ima pravo daiznese svoje razloge u odbranu svoga mi{qewa i verovawa,ali i protiv diktature u mi{qewu i dirigovawa u dru{tvu,totalitarizma i apsolutizma koji su nam dobro poznatipreko komunisti~ke vladavine. To je i razlog za{to komu-nisti mewaju svoje ime, jer su sve uprqali ~ega su se doh-vatili i pravo je da kad se dete “uneredi” u dupku, da pelenepromeni. Ali, komunista moè promeniti ime, ali da limoè promeniti }ud. Mi znamo za poslovicu: “Vuk dlakumewa ali }ud nikako”. Iako poku{avam da shvatim {ta stehteli re}i konstatacijom da “zbog budu}nosti srpskog naro-da treba odbraniti i Milo{evi}a i Dra{kovi}a”, pa iako janisam, u svemu, pristalica ni jediog ni drugog, ne znam {tabi onda bilo sa srpstvom, izuzev ako ne mislite da bi Srbetrebalo prepustiti Tu|manu i Ra~anu, a odvojiti ih odMilo{evi}a i Dra{kovi}a.

Gde su nam boqi qudi koji bi su~elili svoja gledi{ta istavove?! nema ih jer su ih Broz i wegovi satrapi satrli.Sve {to je bilo najboqe i najkarakternije u srpskom narodu,a {to je ostalo ìvo i {to je preìvelo genocid od usta{a,balista i drugih, u srpskom narodu, uni{tili su komunisti,bilo na Sremskom frontu, Ko~evju, Golom otoku, progonima iubijawima posle rata, mu~ewima i maltretirawima kojimakraja nema. Ostala je samo “sirotiwa raja” u na{em narodu,ostali su defektni srpski komunisti koje Josip Broz nijemogao ni stigao da uni{ti, koje je prevaspitao da budu

351

}utolozi i novi jani~ari i poturice koji su gradili svojekarijere na ra~un Srbije i srpskog naroda, me|u kojima je,naàlost, bilo i sve{tenika “raspopova”, kakav je nesumwi-vo bio Vlada Ze~evi}. I od tih preostalih komunista me|unajboqima, mo`da i ne najboqi, jesu Slobodan Milo{evi} iVuk Dra{kovi} koji su mnogo vi{e u~inili za srpski narod ukratkom roku vremena nego svi komunisti i socijalisti odSvetozara Markovi}a i Dimitrija Tucovi}a, sina jednogzlatiborskog sve{tenika. To i jeste razlog {to sve samosami, biv{i ili sada{wi komunisti, vode ili su ~lanovisvih razli~itih stranaka u Srbiji, jer pema drugih qudiosim biv{ih i sada{wih komunista, a ako ih i ima, umuklisu od terora. Ako je Vuk Karaxi} nekada pisao da u Srbijinema drugih qudi, osim seqaka, to u dana{woj Srbiji kao daniko nema prava glasa u politici nego sada{wi i biv{ikomunisti. Mi, dakle, nemamo mnogo boqih qudi odMilo{evi}a i Dra{kovi}a i ne smemo se vi{e deliti najedne i druge, na komuniste i antikomuniste, na vernike inevernike, jer nam je hitna potreba nacionalnog pomirewa iujediwewa radi biolo{kog opstanka.

g) Komunisti i ~etnici - PRO[LOST

Ja razumem da se Vi pla{ite “fa{isti~ko-~etni~kogrevan{izma protiv komunista”, jer imate za{to, ali Vasmogu uveriti da su za mene komunisti i ~etnici pro{lost,jedna ru`na pro{lost koju treba {to pre zaboraviti, pogo-tovu komuniste i wihove zlo~ine. To Vam ja kaèm onako kao~ovek koji je rat preìveo kao dete, ali se nije ni~im nika-da vezivao ni za komuniste ni za ~etnike, iako }u se ja tru-diti da se do|e do istorijske istine i o ~etnicima i o par-tizanima. Pri svemu tome ja ne sejem mr`wu niti sam wenzarobqenik, niti mrzim ma koga komunistu niti komunizamkao ideologiju, pa je bez osnova Va{a konstatacija: “Sejawemr`we ne prili~i demokratski orijentisanim qudima, apogotovu jednom protojereju!”. Ne znam na osnovu ~ega ste tozakqu~ili? Naprotiv, dok se Vi zalaète samo za jednuopciju dru{tva - komunisti~ku - ja se zalaèm za poli-foni~no gledawe i vi{estrana~ku demokratiju u kojoj bi i

352

~etnicima bilo dozvoqeno da kaù pone{to o partizanimai wihovim (zlo)delima, jer su dosta partizani govorili ozlo~inima ~etnika, tako da mi ìvimo u jednoumqu ifriziranom istorijskom gledawu, a jednoumqe nas je idovelo do ovog stawa u kome niti umiremo niti ìvimo, nitiratujemo niti mirujemo nego se gloìmo i jedemo kao da smo,nedaj Boè, u nekoj ìvotiwskoj menaèriji.

Pri svemu ja èlim da budem s Vama prijateq, iako ste Vikomunista, a ja vernik - protojerej, jer imamo jo{ dosta da seu~imo i nau~imo jedni od drugih i o demokratiji i o mr`wii o politici i o naciji i o crkvi.

I kako iskreno mislim da Vi niste ~ovek za “bacawe”, bezobzira {to se komunista, pozivam Vas da radimo zajedni~kina duhovnoj, ekonomskoj i nacionalnoj obnovi srpskog narodapod zastavom Svetog Save koji, treba to re}i, moè jedino danas izmiri svojom naukom mira, bratimqewa i verovawa.

Molim Vas da primite moje srda~ne pozdrave i najlep{eèqe za .li~nu sre}u i zdravqe, Vas i cele Va{e porodice.Vama uvek odani prijateq.

Dr @arko Gavrilovi}, protojerej Ustani~ka 208. 11050 Beograd

SAMOUPRAVA4 (1159), Novi Sad Maj 1990. godine, str. 8-9

353

7) GOSPODINU ANTI MARKOVI]U, PREDSEDNIKU SIV- A, I SAVEZU JUGOSLOVENSKIH REFORMISANIH SNAGA


(Otvoreno pismo)

Ina ovaj na~in izraàvamo svoje ogor~ewe i pro-tivqewe pojavquvawem Va{e politi~ke stranke kojustvarate od Srba, a protiv Srba, u vreme kada Srbi u

Srbiji poku{avaju da do|u do kakve takve demokratije i dojake vlade putem organizacije jake opozicije i kada Srbipoku{aju u drugim republikama da se politi~ki organizujukako ih Tu|man i islamski fundamentalizam ne biuni{tili.

Vi se, sa Va{im Savezom JRS, niste pojavili u vreme doksu Ku~an i Tu|man stvarali nacionalne i nacionalisti~kedràve koje su ru{ile temeqe Jugoslavije i hteli da Srbesabiju u rezervat zvani uà Srbija kao {to su u~iniliAmerikanci Indijancima kako bi ih uni{tili, ve} sejavqate sada, i to sa pozicija vlasti, te, na {tetu srpskeopozicije i vladaju}e SPS, stvarate svoju partiju kako biblokirali demokratski razvij Srbije i sutra je optuìli dau woj vlada boqe{evizam. Znate li, g. Predsedni~e, da steVi tre}i po suksesivnom redu predsednik SIV koji je Hrvati da Hrvati preko SIV-a i daqe nastoje da cepaju Srbe ivladaju wima kako bi produìli srbofobi~nu politikuJosipa Broza? Vi ne stvarate Va{ Svez od Hrvata iSlovenaca koji su krenuli stampedom protiv Jugoslavijenego, zabijaju}i no` u le|a srpskom narodu, poku{avate odSrba u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji da, na ru{evina-ma avnojevske i brionske Jugoslavije stvorene genocidnimosnovama prema srpskom narodu – zami{qene kao stupci izamku Srbima od Va{ih predaka, srbofobi~nih politi~ara,stvorite do sada neku vrstu pete kolone u srpskom narodukako bi Srbi, pod sumwivim razlozima reforme (kakve i~ije?) ponovo pohrlili u Jugoslaviju iz koje su ve} jednomnogom iza{li Hrvati i Slovenci.

354

a) [ta }e Srbima Jugoslavija ako su narodi u wojsrbofobi~ni i optere}eni mr`wom prema Srbima?

I kako to Vi, sa poziciaj vlasti, stvarate politi~kustranku u srpskom narodu i to sa pozicija savezne vlastikoja se pokazala anemo~nom da za{titi Srbe od genocida naKosovu u Hrvatskoj (Knin i druga mesta), u Bosni i Hercego-vini (Fo~a i druga mesta)? Vi na jedna vrata ulazite kaokomunista, a na druga èlite da iza|ete kao fa{istazami{qenog nogometnog tima, po savetima onih koji namnikada nisu bili nakloweni, kako bi Srbima zabili „gol“ poko zna koji put u istoriji?

Znate li Vi da pripadate narodu koji nikada nije stvaraoJugoslaviju koju je, naprotiv, uvek i u svakoj prilici kada muse ona pruìla, ru{io i ruìo, pa sada, opet pomo}u fatal-no zaqzbqenih Srba u jugoslovenstvo, stvarate proju-goslovensku partiju ali samo od Srba? [to ne idete u Zagrebpa da tamo poku{ate sa svojom novom partijom? Ne smete odTu|mana ili od Rimokatoli~ke crkve verovatno!? Vi ste i zavreme dok su Ku~an i Tu|man srbofobi~no ru{uili temeqeJugoslavije i pretili Srbima }utali, spavali mrtvim poli-ti~kim snom, a sada ho}ete da nam podmetnete svojekukavi~ije jaje i daqe cepate rizu Srpstva i Sevtosavqa.

Vi ste, silom vlasti i bezakowa, oteli zgradu biv{eHipotekarne banke koju su pre rata sagradili gra|aniBeograda svojim dobrovoqnim prilozima, kako smo ~ula ipretvorili je u sedi{te Va{e partije, ~ak ~ujemo da je izda-jete u zakup. Da li Vam je to ostalo od Frawe Tu|mana, JosipaBroza ili Frawe Josifa da se tako nedozvoqeno pona{ate,otimaju}i sve srpsko za svoje jugoslovenske zamisli, dok seniste ni jednom re~ju zaloìli da se srpskoj opoziciji dadeneki kutak u zgradi koju Vi, uzurpatorski i zavereni~kim,bez dozvole srpskog naroda, koristite i pod zakup izdajete.

Vi }ete se i meni cini~no nasmejati, ignorisa}ete mojeùstro i ù~no reagovawe zbog rasrbqavawa i raskola usrpskom narodu, ~emu i Vi doprinosite, ali time ovaj prob-lem ne}ete re{iti.

Poru~ujem Vam: Idie u Hrvatsku kod Tu|mana i u Slovenijukod Ku~ana i po~nite tamo sa promovisawem svoje partije,

355

jer je tamo jugoslovenstvo i na~eto, a za Srbe se ne brinete;oni su, po ro|ewu i istoriji, dràvotvorni narod koji je slo-bodu donosio drugima, pa i sebi. Mi, ~lanovi Srpske sve-tosavske stranke, nismo za ru{ewe Jugoslavije zasnovana nagenocidu prema srpskom narodu, kakva je do sada bila iodkoje se Vi, ni jednim svojim migom, do asda niste ogradili.

@elim Vam uspe{nu politi~ku promociju u Hrvatskoj iSloveniji.

Beograd18. septembar 1990. godine

Dr. @arko Gavrilovi}

356

8) PISMO JAVNOSTI,”KO ]E BITI SRPSKI PATRIJARH”?

âsopis Zbiqa, br. 27, BEOGRAD,19. marta 1994. do 1. aprila 1994, str 6.

a) Ko }e biti Patrijarh srbski

To pitawe je izbilo u javnost ba{ u vreme kad se Srbijasprema da iza|e na prve vi{estrana~ke izbore poslerata. I to nije slu~ajno. Zna se da nijedna stranka u

Srbiji ne moè ra~unati na sigurnu pobedu ako nemapodr{ku Srpske pravoslavne crkve, isto onako kao {to niTu|man nije mogao biti ustoli~en bez podr{ke Vatikana.Zato se za naklonost Srpske pravoslavne crkve otimaju svestranke koje se ozbiqno pripremaj u za izbore. Me|utim, tuimamo i takav paradoks da Srpska svetosavska stranka ~ijije predsednik protojerej dr @arko Gavrilovi}, ina~e pen-zionisani paroh Svetosavskog hrama ne samo da nemapodr{ku, nego je i najvi{e osporavana od Srpskepravoslavne crkve. U Politici ekspres od 29. septembraobelodaweno je da se Sveti arhijerejski Sabor ogradio odprotojereja Gavrilovi}a a osnivawe Svetosavske strankesmatra besmislenim. Upitan {ta kaè na ovakav stav Crkvei glasine da je ra{~iwen, dr @arko Gavrilovi} je u istimnovinama odgovorio:

„Mislim da se u mom slu~aju radi o diskriminaciji i da jeovakav akt SPC u~iwen pod uticajem komunista. Nikadanisam bio u sukobu sa Crkvom, ali nije tajna da u woj imaqudi koji je rasta~u iznutra i name{taju se da budu patri-jarsi - preko mojih le|a.“

Iz krugova, kako se kaè, bliskih Crkvi, „Samouprava“saznaje da su kandidati za novog patrijarha mitropolitzagreba~ko-qubqanski Jovan, episkop {umadijski Sava,episkop ì~ki Stefan, episkop {aba~ko-vaqevski Lavren-tije i episkop banatski Amfilohije.

U istim krugovima se govori da narod ho}e za patrijarhaAmfilohija Radovi}a. Da je narod za Amfilohija tvrde i uSrpskoj narodnoj obnovi ~iji su pravci, kako kaù, u posled-

357

we tri godine upoznali sve srpske zemqe i sve srpskevladike, bili su na svim crkvenim saborima i znaju raspo-loèwe vernika u zemqi i inostranstvu i onih koji sevra}aju veri.

O tome {ta se doga|a u Srpskoj pravoslavnoj crkvi uo~ivi{estrana~kih izbora u Srbiji i izbora novog patrijarhadosta se moè saznati iz jednog pisma dr @arkaGavrilovi}a Svetom arhijerejskom sinodu Srpskepravoslavne crkve koje objavqujemo u celini. Naslov ime|unaslovi su redakcijski.

b) Da li se Sveti Sinod opredelio za ateisti~ku ikomunusti~ku politiku

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVEBEOGRAD

Odluka Svetog arhijerejskog sinoda SPC br. 176/Zap. 87 od10. februara 1990. godine, koja mi nije nikada zvani~nouru~ena niti saop{tena, dovela je do toga da sam do sada dvaputa pozivan na saslu{awe kod Arhijerejskog namesnikagrada Beograda, odnosno, jednom saslu{avan, a drugi put poz-van na saslu{awe. Napomiwem da se ne radi oneposlu{nosti Crkvi sa moje strane, jer sam ja pre oveodluke Sinoda ve} bio opredeqen, a odluka Sinoda nije minikada zvani~no saop{tena. Pre nego {to se osvrnem na samuodluku èlim da je citiram.

Tekst odluke glasi:„Umoliti Preosve}enu GG Eparhijske arhijereje da pozovu

podru~no im sve{tenstvo da se, u novonastaloj politi~kojsituaciji u Jugoslaviji, politi~ki javno ne opredequju i nepristupaju ni jednoj novoosnovanoj partiji, odnosno poli-ti~koj stranci.”

Imam utisak, koliko poznajem Ustav SPC (~l. 70, tt 24 i30) da sveti arhijerejski sinod nije mogao doneti ovu iovakvu odluku, ve} da je za to ovla{}en Sveti arhijerejskisabor SPC (Ustav SPC ~l. 69., t. 10), te iz te formalneta~ke gledi{ta ova odluka izaziva moj komentar.

358

v) Crkva nije osudila stranke koje su ubile Boga u na{em ~oveku

Pre svega sama formulacija odluke “javno” i “novoosno-vanoj” pobu|uje moje interesovawe i negodovawe, po{to imajuprizvuk nespretne formulacije i, ~ak, diskriminacije, pa mije nejasno za{to je ona, u ovakvoj formulaciji, uop{te done-ta: da li zato da se sve{tenicima zabrawuje da se javno opre-dequju za nove politi~ke stranke i da idu u neku vrstu poli-ti~kog podzemqa, ilegale, to jest da mogu tajno da se poli-ti~ki opredequju za bilo koju partiju; ili je, pak, ova odlukada se za{tite oni sve{tenici koji su se, poodavno, javnoopredelili za “staroosnovane” politi~ke partije levice,kakve su, na primer, KPJ, SKJ, SSRN i drugi oblicilevi~arewa, u ~ijoj slu`bi je i Sve{teni~ko udruèwe, akoje su – levi~arske organizacije i partije razorileduhovnost Srba, sapele SPC i wenu aktivnost, uni{tilena{u tradiciju, razorile porodicu, selo i grad, preselilemnoge radnike u inostranstvo, ubile Boga u na{em ~oveku.Pa, ipak, Crkva do sada jednim svojim migom nije osudila ovepoliti~ke stranke niti zabranila svojim sve{tenicima daim pristupaju i da se sa tih pozicija bave politikom niti je,dakle, ikada pozvala i jednog sve{tenika koji je bio ~lanKPJ ili SKJ, odnosno SSRN ili Sve{teni~kog udruèwa daga saslu{a za wegovu politi~ku aktivnost u levi~arstvu, dali “straha radi judejskog” ili ne, ja u to ne ulazim. Ali, zatoje mene Crkva dva puta pozvala na saslu{awe za to {to sampristupio “novoosnovanoj” politi~koj stranci, ne partiji,koja ima za ciq duhovnu obnovu srpskog naroda, pre svegaobnovu vere i morala, kulture i tradicije.

ûo sam nezvani~no da sam posledwi put tuèn od nekegrupe sve{tenika, smi{qene da rade po receptu NKVD-a uCrkvi, obrazovane da daje karakteristike pojedinimsve{tenicima i predlaè wihovo unapre|ewe (ne znam dali je to nova grupa GG sve{tenstva). Pa kako ne pristajem dadajem izjave na anonimne tu`be, ve} samo ako je poznat mojtuìlac i navedena krivica koja mi se stavqa na teret, toovim putem dajem svoje mi{qewe i o pomenutoj grupisve{tenika i o odluci Sinoda koja me je iznenadila.

359

g) Kako SPC misli da sara|uje sa novim strankama

Svima je poznato da je na{a Crkva episkopalna po svomeustrojstvu i da Eparhijski arhijerej ima dosta svojih organapreko kojih moè da prati rad i vladawe svakog sve{teni-ka. Do sada, koliko mi je poznato, Episkopovo “oko” i “uho”bio je Arhijerejski namesnik i sada kada je Episkop dobiovi{e “o~iju” i “u{iju”, pogotovu {to je u toj grupi ima ilevi~ara kojima tu nije mesto, bojim se da ne}e mo}i daraspozna dobre sve{tenike. I ba{ ti levi~ari, po svomedosada{wem radu, boqe re~eno, neradu ne bi smeli da imajurukovode}e mesto u Crkvi. Pogotovu ne sada kada se u celomsvetu obelodawuju razaraju}a uloga levi~ara svih boja.

S druge strane, opredeqewe Svetog arhijerejskog sinodada se sve{tenicima zabrawuje da se javno opredequjunovoosnovanim politi~kim strankama, iako ima dobrenamere, moè se shvatiti pogre{no: da u vreme kada i samaSPC diè svoj glas protiv mnogih diskriminacija i neprav-di kojima je bila izloèna i sama traì da se mewa Ustav izakoni koji reguli{u politi~ki tretman Crkve, ~ime se iona bavi politikom, i to sa pravom. A {to da se unovonastaloj politi~koj situaciji u Jugoslaviji kaè o poli-ti~koj delatnosti Rimokatoli~ke crkve, islamskog funda-mentalizma – xihada – koji se dobro organizuju i politi~kii prete Srbima i SPC da ih zbri{u sa istorijske pozornice.I sada kada bi trebalo da i SPC pove}a svoju sveukupnuaktivnost na svima stranama gde Srbi ìve, da se boqeorganizuje i koristi svoje potencijale ona, ovom odlukomunosi defetizam, oportunizam, propu{ta da jedno velikopoqe delatnosti, kakvo je stvarawe demokratije parlamen-tarnog tipa i duhovne obnove srpskog naroda, ostanenepokriveno sa sve{tenicima koji se i do sada nisu, sa~asnim izuzecima, bogzna {ta pokazali na ovom poqu.

Osim toga, i {to je najneugodnije, nije li i ovakvomodlukom Svetog arhijerejskog sinoda iskazano opredeqeweza propalu i od naroda odba~enu ateisti~ku i komunisti~kupolitiku, kada se zabrawuje sve{tenicima pristupawe“novoosnovanim politi~kim strankama”? Pa kako Crkvamisli sutra da sara|uje sa tim “novoosnovanim politi~kim

360

strankama”, ako dobiju na slobodnim izborima, a treba da ihdobiju ako ti izbori budu slobodni, kada danas zabrawujesve{tenicima i pristup tim strankama? Rimokatoli~kacrkva je ubacivala svoje qude, tajno i javno u Kominternu, naSolunski front, u Tu|manovu profa{isti~ku organizaciju,verujem i u druge formacije vlasti u Jugoslaviji, a i musli-manski fundamentalizam to ~ini, kao {to pokazuje slu~ajbra}e Pozderac i Fikreta Abdi}a, a na{e Crkva namazabrawuje da se organizujemo, makar i politi~ki, ako se podpolitikom razume briga za svoj narod i za svoju Crkvu. Iobi~no oni koji malo rade na duhovnom organizovawu u svomenarodu, grlato ustaju u Crkvi protiv politi~kog organizo-vawa sve{tenstva. Oni koji se bore za pozicije u Crkvi,ustaju protiv onih koji se bore za pozicije Crkve. Oni koji sebave levi~arstvom u Crkvi, ustaju protiv desni~arstva uwoj. Oni koji malo rade, pi{u, daju negativne karakteris-tike onima koji ne{to pi{u i rade za svoj narod.

Koliko mi je poznato na{a Crkva nije nikada do sadazabrawivala sve{tenicima da rade na sveukupnoj nacional-noj ba{tini svoga naroda: kulturnoj, verskoj, nacionalnoj,politi~koj i svakoj drugo, o ~emu se mogu dati brojni vaqanidokazi. U tom smislu Crkva nije nikada zabranilasve{tenicima ni da se bave politikom, ako se ve} tako morada {titi svoj narod i interese Crkve. I kada je to na{aCrkva, osim u doba komunizma, zabrawivala sve{tenicimada se bave politikom? I to Crkva zabrawuje ne bavqewepolitikom uop{te nego bavqewe antikomunisti~kom poli-tikom.

e) Zar se Sveti Sava nije bavio politikom

Ko, u Crkvi ili izvan we, moè s pravom da nam kaè: gdesu granice u Svetosavqu izme|u: verskog, nacionalnog, kul-turolo{kog i politi~kog? Nije li, ba{, sam Sveti Sava ovedve oblasti duha objedinio u jednu jedinstvenu –Svetosavqe – zalaù}i se za nezavisnu dràvu, samostalnuCrkvu, slobodu vere?

Zar se Sveti Sava nije, istovremeno, bavio i pravom poli-tikom, ekonomijom, diplomatijom, pravom, pored toga {to je

361

bio Arhiepiskop? Nije li i{ao u tabor odmetnutog BugarinaStreza da sa wim pregovara o politi~kim temama? Zar,tako|e, on nije i{ao na dvor ugarskog kraqa da bi otkloniovojnu i politi~ku opasnost po Srbiju? Nije li ustao protivsvog ro|enog brata, kraqa Stefana Prvoven~anog, kada jeovaj hteo radi krune da pot~ini svoj narod pod papu? I zarnije napustio Srbiju ne slaù}i se sa politikom svogabrata? I najzad nije li ustao i protiv politike svoga sinov-ca, kraqa Radoslava, kada je hteo da pot~ini Crkvu idràvu pod vlast Ohridske arhiepiskopije i svog mo}nogtasta, epirskog despota i cara Todora? Gde je u Svetosavqugranica izme|u duhovnog i profanog, verskog i politi~kog,nacionalnog i nadnacionalnog?

Zar brojni patrijarsi, episkopi, sve{tenici, monasi kojisu sa svojim narodom delili zlo i dobro, u zbegovima iseobama, predvodili ga u bunama i ustancima, mogu bitiìgosani da su se bavili politikom? [ta da kaèmo zaHaxi-\eru, Haxi-Ruvima, Melentija Pavlovi}a-Dobo{ara,Vladiku temi{varskog i vr{a~kog, patrijarha Arsenijeârnojevi}a III, protu Matiju Nenadovi}a, popa Luku Laza-revi}a i mnoge druge, koji su se perom i delom, krstom ipu{kom, verom i politikom, borili protiv neprijateqasvoga naroda? Zar one, kaèm, koji su se borili “Za krst~asni i slobodu zlatnu”, kroz na{u istoriju, od KosovskogStradali{ta do najnovijeg mu~enika Vladike VarnaveNasti}a, koji nisu umeli da odvoje borbu za krst od borbe zaslobodu, smemo okarakterisati kao politi~are?!

`) Skriveno navijawe za komuniste

I zar na{a Crkva koja nije do sada nikada zabrawivalasve{tenicima da pristupaju razornoj komunisti~koj partiji,transmisionom socijalisti~kom savezu, kamufliranomsve{teni~kom udruèwu, koja nije nikada do sada pozvalaove sve{tenike na odgovornost zato {to se bavelevi~arskom politikom, a me|u wima ima i takvih koji su naBogoslovskom fakultetu i sada, na parohijama i drugimstrukturama Crkve i to aktivni, sme, moè i ima moralnopravo da mene poziva na odgovornost zato {to se bavim

362

desni~arskom politikom u obnovi srpskog naroda?! Zar oninapu{taju svoje redovne du`nosti, ~ak i predavawe studen-tima, i odlaze u SSRN da se bave politikom, ne gre{e vi{eod mene koji sam penzioner i nemam nikakvo zaduèwe uCrkvi, te ho}u, na ovaj na~in, da pomognem svome narodu iCrkvi da se organizuje pred ~equstima xihada sa Istoka iVatikana sa Zapada?! Ako Crkva wih nije pozivala nikadana saslu{awe, s kojim moralnim pravom poziva mene?!Slobodan sam da dodam da Crkva nije htela da se me{a upoliti~ko opredeqewe svojih vernika i sve{tenika ni zavreme rata i nije se, u toku pro{log rata, prikqu~ila poz-natom Nedi}evom “Apelu”. Po kojoj logici i po kom kanonu,pomesnog ili vaseqenskog sabora moè sada crkva da osudione sve{tenike koji se bave politikom u slu`bi obnoveduhovnih vrednosti i svome narodu? Da li Crkva izjedna~ujebavqewe politikom u jednoumqu i vi{estrana~koj demo-kratiji?

Stoga je zabrana sve{tenicima da se javno opredequju zanovoosnovane politi~ke partije skriveno navijawe vode naizan|ali vito ateisti~ke politike u licu komunizma koja jepretrpela poraz u svim delovima sveta, izuzev Srbije,Albanije i Kine. Zalagawe da se sve{tenicima zabranipolitika jeste recidiv ateisti~ko-komunisti~ke propa-gande, odnosno, zavera protiv hri{}anstva, kako bi se Crkvaodstranila iz aktivnog dru{tvenog ìvota, da je vera,toboè, privatna stvar svakog gra|anina, da Crkvu trebasabiti u porte, na grobqa, oduzeti joj {kolu, medije komuni-cirawa, svesti je samo na pro{lost, kako bi je lak{e moglidotu}i, uni{titi, omogu}iti samo “posve}enima” – laicimada se bave politikom. To jest Crkvi ostaviti samo tzv.verske probleme, a probleme kulture, umetnosti, nacije,verske katihizacije dece, haritativne delatnosti izdvojitiiz tog konteksta. Me|utim, problemi kulture su neodvojiviod problema vere i nacionalni problemi od ~isto verskih,kako to dobro pokazuje ovo na{e duhovno siroma{no vreme.Znano je svima da se Crkva pod komunizmom nije smela bavi-ti ni ~isto verskim problemima: nije mogla da obnovi u ratui posle rata poru{ene bogomoqe, da se bavi katihizacijomdece i omladine, haritativnom delatno{}u. I to, uglavnom

363

SPC koja je, uzgred da kaèmo, imala “dobre odnose sa vlas-tima” (~itaj komunistima). âk i verski sekta{i imaju boqitretman pred vlastima, jer su brojne hramove kupili, po svizabitim delovima na{ih gradova i sela i uspe{nije vr{ekatehizaciju od nas, nego SPC koja tek u posledwe dvegodine nalazi na predusretqivost novih qudi.

A ti verski sekta{i, dobro organizovani i pla}eni, idu poduhovnom grobqu na{eg naroda kao razni emisari, Kri{ne iMurte, jogini i egzoterici, zagovornici transcedentalnemeditacije, teosofije i astrologije, idu kao svetski emis-ari i spasiteqi, nude}i na{em narodu “pravu veru”, truju}iga i raslojavaju}i na{e porodice i narod. I umesto da Crkvapove}a svoju aktivnost na ovom poqu, kako to ~ine druge kon-fesije, da sve{tenici u svakoj prilici govore omladini ideci o veri i Hristu, sve{tenici moraju dobiti odobrewe odvi{ih vlasti za svaki nastup u javnosti, za svaku tribinu,skoro za svaku re~. A i xihad je u{ao u na{ narod: Kosovo,Sanxak, Novi Pazar, delovi Bosne svedo~e o velikompotiskivawu srba. Poznato je kako je Fikret Abdi}, kaokomunista, organizovao hoxe u Bosni, pomagao gradwu xamijeu Zagrebu.

Dakle, svuda se vernici i laici organizuju, a nas na{iqudi vezuju slepom poslu{no{}u kako bi nam zabranili dase me{amo u politiku koja nas je do ovih jada i dovela i to uvreme kada nam spremaju om~u sleva i zdesna, sa Istoka iZapada. Nije li servilna poslu{nost isto tako greh kao iosiona prepotentnost, kojih sam li{en, jer èlim da budemposlu{an, ali ne servilan. Osim toga, odluka Svetog arh.Sinoda da se sve{tenicima zabrani da pristupaju novoosno-vanim politi~kim strankama suprotna je Op{toj deklaraci-ji o qudskim pravima, i to ~l. 6., 19., 20., 21., koju Deklara-ciju je ratifikovala i na{a dràva, a mislim da je prizna-je i SPC koja je ~lan Svetskog saveza crkava.

Stoga molim Sveti arhijerejski sinod SPC da povu~e svojuodluku o zabrani sve{tenicima da pristupaju novoosnovan-im politi~kim strankama kao nelogi~nu ili da ovu mojumolbu uputi Svetom arhijerejskom saboru na ovogodi{wezasedawe radi kona~nog odlu~ivawa po ovom pitawu. Posleodluke na{e najvi{e crkvene instance ja }u zauzeti svoj

364

stav zavisno od te odluke. Istina, meni se preti li{avawem~ina zbog takvog moga stava. @elim da kaèm da ja nisamro|en kao sve{tenik i ne moram da umrem kao sve{tenik,iako bi me mnogo zabolelo da me neko zbog tako trivijalnihstvari li{i ~ina. Ali, jedno je sigurno da }u se truditi svimsrcem da sa~uvam ~in i umrem kao ~ovek. Ostajem u sinovskojodanosti prema na{oj Crkvi i svome narodu.

Samouprava, br. 10 (1165), Novi SadNovembar 1990. godine, str. 9-10

U~tiv,Protojerej @arko Gavrilovi}

365

9) PISMO GENERALNOM DIREKTORU I GLAVNOM UREDNIKU LISTA POLITIKA GOSPODINU DARKU RIBNIKARU, LI^NO NA RUKE

BEOGRAD, 20. avgust 2001. godine

PO[TOVANI GOSPODINE RIBNIKAR,

Prinu|en sam da Vam napi{em ovo pismo. Poku{ao samda stupim sa Vama u kontakt, ali mi je Va{a sekretar-ica rekla, u Va{e ime iako je kazala, da se javim g.

Milanu Mi{i}u. Poku{avao sam vi{e puta, preko telefonaa i dolaskom u Politiku, da stupim u vezu sa g. Mi{i}em, alimi to nije uspelo. Jednostavno, g. Mi{i} ne}e da me priminiti da razgovara sa mnom preko telfona. A radi se oslede}em:

Gospo|a Mirjana Kuburovi} me je prozvala, i ne navode}imoje ime u svom ~lanku (Ne) Hri{}anska re~ (Politika 30.jul 2001. godine), na{ta sam joj odgovorio sa Verujem da asmja taj teolog (Politika, 31. jul 2001. godine). Taj moj odgovorje iza{ao u Politici blagodare}i g. Mi{i}u, kako samnaknadno saznao od izvesne Milanovi}, urednice rubrikeMe|u nama. Na tom mi je odgovorila M. Kuburovi} sa Pohvalasamoprepoznavawu (Politika, 9. avgust 2001. godine), nenegiraju}i da se sporni tekst, uvredqive sadrìne, neodnosi na mene, nego ba{ da se odnosi. I u tom wenom odgov-oru, u kome me uporedila sa zlom ènom, ima elementavre|awa. U me|uvremenu ja sam i na ovaj wen odgovor poslaopismo Politici, pod naslovom Istina nije vre|awe, kojinikada nije objavqen; iako sam se i za to obra}ao g. Mi{i}ui Vama li~no preko Va{e sekretarice i uzaludno inter-venisao. Da nesre}a bude ve}a, u me|uvremenu je Milova-novi}ka pustila jo{ jedno pismo, izvesnog Bogdana Gavri}a,naslovqeno Ne verujem da ste teolog (Politik, 10. avgust2001. godine), koji je, vre|aju}i mene, „branio“ Kuburovi}ku.Odgovorio sam i na ovaj wegov napad sa adekvatnim pismomNe verujem da ste hri{}anin.

Po{to niko nije objavqivao ova moja pisma, ja sam ponovosmogao snage da se javim sekretarici g. Mi{i}a i da traìm

366

prijem. Stigao je odgovor da se javim nekoj Milovanovi}.Kada sam se woj javio preko telefona samo {to me nijeizmar{irala, govore}i da ona nije htela da objavi ni prvimoj odgovor, ve} je to u~inio g. Mi{i}. Da ona ne}e vi{e daobjavquje moje odgovore. Za{to? Pitao sam je kako je moglada objavi drugi napad na mene od izvesnog Gari}a, odgovo-rila je da je to weno pravo, vaqda po diskrecionom pravukoje je ranije DB upra`wavala.

Dostavqam Vam u fotokopiji sva moja i druga dopisivawapo ovom problemu, kako ona koja su objavqena tako i neob-javqena, kako biste imali uvid u sve to.

Traìm i zahtevam da se moji neobjavqeni odgovori objaveu listu Politika, pa ako se prekida dopisivawe o tome, tomoè da se u~ini posle ovih mojih odgovora na napade koji suna mene izvr{eni.

Ja ne bih èleo ni voleo da se sudim sa listom Politikai da to pravo ostvarim sudom, na {to imam pravo po Zakonuo {tampi.

Molim Vas da mi odgovorite u roku od sedam dana, kakobih znao {ta da radim.

Unapred zahvalan uz najlep{e èqe za li~no zdravqe iuspeh u izdavawu lista.

367

10) ZAHTEV USTAVNOM SUDU SRBIJE ZA OCENU USTAVNOSTI OVE NAPLATE

BEOGRAD, 23. novembar 2001. godine

24.maja 2001. godine podneo sam Ustavnom suduSrbije zahtev I U 106/2001. godine za ocenuustavnosti i zakonitosti novog tarifnog pravil-

nika naplate elektri~ne energije koju, krajwe diskrimina-torski, i neustavno, u rasponu 1:6 napla}uje Elektrodis-tribucija Srbije. Me|utim, obave{ten sam da Vlada Srbijene haje da osnuje Ustavni sud i tako sebi dozvoqava davlada dekretima i tarifama koje nigde ne postoje u svetu daneko pla}a 0,80 para za jedan kilovat utro{ka EE, a neko po6 dinara, a da ne govorim o neustavnosti pla}awa takse zaangaòvanu struju. Posebno je, s pravnog gledi{ta, intere-santna tzv taksa za angaòvanu EE koja je kod mene bila 1500dinara mese~no, bez obzira da li sam potro{io makar jedanKV.

Molim Vas da interveni{ete da se ovaj sud {to pre kon-stitui{e i da naloìte Elektrodistribuciji Beograd da neiskqu~uje nas od kori{}ewa EE dok se ovaj spor ne re{i, jerElektrodistribucija Beograd preti mi da iskqu~i kori{-}ewe EE zbog dugova koje su nakalemili, tako da su sadanegde preko 20.000 dinara, iako sam ne{to od ra~una pla}ao.Koliko sam obave{ten Elektrodistribucija to ~ini da bi“ulovila u mutnom”, jer Vlada Srbije ne obrazuje Ustavni sudda bi istoj omogu}ila da nezakonito neko do|e do ogromnihprihoda preko na{ih osiroma{enih finansija.

Danas je kod nas cena struje ve}a nego u zapadnoj Evropi zaneke kategorije stanovni{tva, a znamo kakve prihode oniimaju. U tom slu~aju, ako odluka Ustavnog suda i bude nega-tivna za Eletrodistribuciju,a ne bude retroaktivna, kako senadaju u Elektrodistribuciji Beograd, oni opet dobijaju ono{to su nezakonito stekli. O kom porezu na ekstraprofitvlasti govore, kada to Eelktrodistribucija ~ini nama podwihovim pla{tom i uredbom.

Moja mese~na penzija je 3.043 dinara, a akontacije,narezane od oka i prema famoznoj pro{logodi{woj

368

potro{wi, su negde oko 8.000 mese~no u letwim mesecimakada se EE malo tro{i. Penzije i plate miruju, a kilo-metarski a~uni za EE ska~u i uve}avaju se tako da nasoptere}uju i dawu i no}u. Ovde je re~ o pla}awu unapred, nakoje se narezuje taksa i porez,a pro{ao je 1. oktobar 2001.kada je Elektrodistribucija bila du`na da izvede celokup-no stawe potro{we EE kod svih potro{a~a, a ne da se napla-ta pravda samo anuitetima i da kod wih ostaje, jer su mizara~unavali tro{kove oko ove struje koje ja nisam imao.

Podnosilac zahteva,Dr @arko Gavrilovi}, protojerej,Beograd, ul. Maksima Gorkog br. 37.

(Tel. 344-12- 29)

Upu}eno Predsedniku Vrhovnog suda SrbijePredsedniku Ustavnog suda Srbije iElektrodistribuciji Srbije

369

11) PREDSEDNIKU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJEGOSPODINU DR. VOJISLAVU KO[TUNICI,LI^NO NA RUKE


Po{tovani gospodine Predsedni~e,

Prinu|en sam da Vam se obratam za pomo}, iako znam daste vrlo zauzeti zna~ajnijim dràvni~kim poslovima.Istupao sam na JU info TV 21. decembra 2001. godine

u emisiji Lice i nali~je govore}i o incestu, kao teolog inau~nik, bez iakvih pretenzija da nekoga vre|am ili da gov-orim govorom mr`we. Me|utim, neko je iskarikirao moj nast-up, iako je on prvo sniman na dva dana pre emitovaaa, i uwemu prona{ao ono {to ja nisam rekao, da sam rekao da suJevreji incestualan narod, da oni upra`wavaju incest poodobrewu svojih verskih vlasti, {to je ~ista la`.

Dostavqam Vam integralni tekst tog intervjua, skinut savideo zapisa emisije koja je emitovana na Ju info kanalutoga dana, a koja je ukinuta, novinarka ostala bez posla, iakoima dvoje maloletne dece na izdràvaau, a meni zabrawenpristup na dràvnoj televiziji, u sredstvima informisawajavnosti, ~ak i onda kada sam napadnut, suprotno Zakonu o{tampi.

La`ne optu`be protiv mene u~inili su ministarSvilanovi}, Qaji}, kao i Sveti arh. sinod SPC, svs na pod-sticaj Aleksandra Singera i izraelskog ambasadora.

Dostavqam Vam ceo elaborat moga intervjua i mojih odgov-ora ovim relevantnim orgabnima, koje nisu hteli ni jednure~enicu da objave listove:

Blic, Glas javnosti, Ve~erwe novosti, Nacional, iako sunapade na mene svesrdno objavili, kao da tvorci Novog svet-skog poretka uvode kod nas najcrwi oblik cenzure i odabira“podobnih i nepodobnih mi{qewa”.

Molim Vas da se, svojim autoretetom i vla{}u “koja Vam jedana”, zauzmete i da skintete zabranu moea pojavqivawa ujavnosti, koju su mi, neopravdano i pod la`nom optu`bom,neki “cenzori” u avetiaskom mraku obave{tavawa javnosti

370

uvel.. Mi se nismo borili da, umesto jedne cenzure do|edruga umesto komunista~ke diktature da do|e ova novogterorizma, umesto jednog spahije koji se {epurio po Srbiji,da do|u brojne dahije, koji uvode teror i obespravqivawe unovinarstvu, sve pod izgovorom demokratije i garantovawamawinskih prava na {tetu o{ptih qudskih prava i pravneregulative.

2. mart 2002. godineUnapred zahvalan

Protojerej,@arko Gavrilovi}

371

12) PISMO GORANU SVILANOVI]U, MINISTRU MIP-A,PISMO JAVNOSTI O OTU\EWU TERITORIJE,UPU]ENO DR@AVNIM VLASTIMA I SINODU, O SVILANOVI]U I PICULI


Velika nevoqa kao i briga za na{ narod naterale su meda vam se svima obratim ovim pismom, da osujetite onekoji su me|u vama, a koji i daqe komadaju i vr{e

rasprodaju Srbije iz neprijateqskih razloga.. Nemojte mis-liti da ja to ~inim zbog svoje umi{qene brige, kao da ja“kobojagi” vi{e brinem o svome narodu od vas, jer ako bi tobilo tako, onda bi to bilo sasvim naopako. Ovim putemèlim da vas sve pozovem da spre~ite zlo rasprodaje srp-skih zemaqa i dobara, dok se to jo{ moè spre~iti, da osu-jetite daqe komadawe i rasprodaju Srbije i srpske zemqeod onih koji to vr{e iz neprijateqskih razloga, a koji sume|u vama.

Saznao sam uo~i Vaskrsa, a i dnevna {tampa (me|u wimai “Nacional” br. 122 od 29. aprila 2002. godine, str. 1 i 4) jeobjavila, alarmantnu i poraznu vest da je Goran Svilanovi}obe}ao Hrvatima, preko g. Picule, vi{e od 10.000 hektarasrpske zemqe u Podunavqu, i tom prilikom i vi{e od 1.000hektara za{ti}ene, kao nacionalni park, teritorije Srbije,koja je zvani~no od na{e vlade progla{ena za nacionalnipark. Sve je to Goran Svilanovi} dao Piculi kao “miraz”svoga antisrpstva i servilnog poloàja u odnosu na Piculu,sa poloàja koji je zauzeo, ni sam ne znam kako, zbog ~ega i pokom osnovu, u SMIP, izuzev ako to nije radi rasprodajeSrpstva; poloàja sa koga uklawa sve Srbe iz svojeneposredne blizine, da bi mogao da radi protiv interesasrpskog naroda i da neometano vr{i daqu rasprodajuSrbije.

Pi{em Vam od muke, optere}en velikim bolom i tugom,pitaju}i sve, vas Dosovce pre svih, jer vi drìte “kqu~evecarstva zemaqskog”: Ko to od vas daje pravo antisrbima davr{e daqe komadawe srpske zemqe?! Znate li da je ra{kivladar âslav Klonimirovi}, sin kneza Vlastimira, osni-

372

va~a prve nezavisne srpske dràve u Ra{koj, poginuo u timpredelima 960. godine, brane}i tu srpsku zemqu od Ma|ara;da je kraq Dragutin dobio Srem u mnogo ve}em obimu nego{to je Srem danas i zale|e Srema, kao miraz od ugarskogkraqa, da bi sada Svilanovi} poklowao tu, vekovima pose-dovanu, svetu srpska zemqu? Zar jedan antisrbin ili nes-rbin moè da vodi izdajni~ku politiku u odnosu na srpskenacionalne interese, a da vi to svi mirno posmatrate i samo}utite kao da jezika nemate?!

Ko je to od vas ovlastio Svilanovi}a, ~ije poreklo ipro{lost nisu javno obelodaweni ba{ zbog toga da bi mogaoda radi to {to radi: kasapqewe srpstva po nekakvim avno-jevskim granicama, koje nisu me|unarodno priznate, ~ak ikad se zna da je prirodna i me|unarodno priznata granicaodre|ena od pamtiveka. To je sredina reke Dunava, koja delisrpsku zemqu od druge obale Dunava. A i ta druga obalaDunava nije nikada ranije do dolaska Broza i tzv. avno-jevskih granica bila Hrvatska. Pa sada Svilanovi} olako ibez trunke otpora zemqu koja je vekovima bila srpska, deliHrvatima kao nekakvu svoju pr}iju?!

Ministar Svilanovi} bi, ako imalo op{teg obrazovawaima, morao da zna da reka koja deli Normandiju i Bretawu, ikoja stalno mewa svoje korito, jeste i uvek je bila dràvnagranica izme|u Bretawe i Normandije, bez obzira koliko ina koju stranu mewa svoje korito, kako ranije kada suBretawa i Normandija bile nezavisne dràve, tako i sadakada su one pokrajine u okviru Francuske.

Uostalom, moè li samo jedan ministar, pa makar to bio iSvilanovi}, koji je sa Zapada nametnut nama Srbima i ovojvlasti, da predstavqa i daqe srpske interese u vladi kojanije srpska ni po ~emu, pre svega po odanosti interesimasrpskog naroda od strane ministara koji je predstavqaju ipo (pravoslavnoj) pripadnosti ve}inskog naroda, ministri-ma koji }e jednoga dana morati da odgovaraju pred na{imsudom, kao sada Milo{evi} u Hagu, za zla koja nanose naro-du koji predstavqaju. Ovo i zbog toga {to dele ministarskeresore u vladi Srbije i Jugoslavije: predstavnici, u blièmi daqem okruèwu, nedavnoj i ranijoj pro{losti, namaneprijateqskih naroda, verskim sekta{ima, roterijancima,

373

dakle, neprijateqima srpskog naroda, od kojih je jedan i min-istar Svilanovi}. Ovo tim pre {to on nema iza sebe nivalidno izborno telo, niti brojnost ~lanstva stranke kojabi bila srazmerna wegovoj politi~koj snazi i uticaju kojiima u vladi Jugoslavije. Uostalom, i da sve to ima, on ne bimogao sam da vr{i rasprodaju srpske zemqe, jer ni jedan min-istar ni u jednoj civilizovanoj zemqi sveta sam ne re{avatako osetqivo pitawe bez uvida posebno obrazovanedràvne komisije. Me|utim, to pitawe meritorno ne moèda re{ava ni parlamentom obrazovana komisija bez uvida iodobrewa samog parlamenta.

Dakle, da je to pitawe i re{avala “dràvna komisija”, onane bi mogla pravovaqano i legalno to pitawe da re{ava ida mewa dràvne granice na {tetu srpskog naroda, jer je iwen rad podloàn verifikaciji od strane Savezne iRepubli~ke skup{tine. A kamo li da tako osetqivo pitaweu osetqivom istorijskom trenutku re{ava sam ministarSvilanovi}, kao nekakav autokrata, novi Brozovi}, i da tektako obe}a Piculi tu|u zemqu, ne zemqu svojih otaca i dedo-va, ve} moju, tvoju i na{u, pa Picula ode “u wegovu lijepu”vrlo obradovan i zadovoqan, kako kaè, razgovorima uBeogradu. Ovo pitawe Svilanovi} ne bi smeo da re{ava nizbog toga, jer on dobrim delom pripada jednom drugom, namaneprijateqskom narodu, pa je razumqivo {to poklawatoliku srpsku zemqu, u kojoj i deo nacionalnog parka koji jedragocen svakom narodu na kugli zemaqskoj. Dunav je biooduvek do sada prirodna granica koja je zagarantovanaMe|unarodnim pravom.

Ovim “dogovorom” Svilanovi}a i Picule (kakva asocijaci-ja u ovim prezimenima!) Hrvati su dobili kopno na srpskojteritoriji da na wemu mogu mirne du{e da prave vojne bazei nastave daqe osvajawe Ba~ke, Banata, Srema, Zemuna iBeograda, o ~emu neki ekstremni Hrvati ve} danas govore isawaju, te takva podela i razgrani~ewe izme|u Srba iHrvata moè biti ve~ita “jabuka razdora”. Kada su, i pokojim me|unarodnim aktima ti krajevi ikada pripadaliHrvatima?!

Da li vi, gospodo Dosovci, znate {ta radite?! Kako vam se“desilo” da nesrbin drì savezno ministarstvo, da Hrvat

374

drì ministarstvo energetike i da vr{i takve skandaloznei dahijske naplate cene EE, koje nema nigde u svetu, damanipuli{e tim, od naroda otetim i ukradenim, i ko zna gdeupu}enim, u ~ijim xepovima sklowenim novcem? Kako vam sedesilo da opet jedan drugi Hrvat bude vaàn ministar uvladi Srbiji, a da u vladi Srbije najmawe ima pravih Srba ,dok Srba ministara u vladi Hrvatske uop{te nema, negoSrbe tamo jo{ uvek progone i ubijaju kao zveri? Zar dozvo-qavate da vam Sowa Biserko i mnoge druge Hrvatice, da ihne prozivam, koje su zaklowene nekakvim nevladinim orga-nizacijama, vode glavnu re~ u Srbiji, re{avaju “srpskapitawa”, me|u wima i mawinska prava drugih naroda, a svena {tetu ve}inskog srpskog naroda, dok Hrvati protera{eskoro sve Srbe iz Hrvatske, ako ih ve} nisu do sadapokrstili.

Vi Hrvatima i drugim “narodnostima” dajete mnoge kqu~nepoloàje u Srbiji, a oni nam, kaèm, odre|uju mawinskaprava obespravquju}i ve}inski srpski narod usred Srbije?

Zar Turci zaobilaze Srbe kada dele svoje ministarskefoteqe u bo{wa~koj federaciji, a vi im ih poklawate, paRasim Qaji} pregovara sa [iptarima oko uzurpiranih pravau Bujanovcu?

Znate li da [iptari, uz pomo} Vatikana, Nemaca iAmerikanaca, podeli{e Srbima na Kosmetu samo minornoministarstvo poqoprivrede, da je Rugova vatikanski sje-meni{tarac, da radi za Vatikan u zale|u Srbije, a vi to neobjavqujete, ~emu se protivim, ve} samo }utite, ~ak takve ifavorizujete?!

Nemam ni{ta protiv da svi narodi sveta ìve sa Srbimau jednoj pravno, zakonima ure|enoj dràvi, ali imam protivda nam tu|inci, pogotovu kompromitovani qudi, vodedràvu i “sole” pamet {ta to mi Srbi treba da radimo samawinama koje oni ne priznaju, kada smo imali pravnoure|enu dràvu, ~ak i pre postojawa pojedinih dana{wih“demokratskih naroda”.

Vi, dakle, delite ”i kapom i {akom”, ministarske foteqei Hrvatima i Turcima i [iptarima, i postavqate ih na vrlovisoke poloàje i va`na mesta bez dovoqne provere, namesta sa kojih mogu daqe mirno da rade protiv srpskog nar-

375

oda i da, teritorijalno i duhovno, kasape na{ narod?!Objasnite mi, ako znate, kako se desilo da Svilanovi}postane ministar spoqwih poslova, da Rasim Qaji}bude ministar za nacionalne mawine, da ministar ener-getike, tako va`nog resora, bude Hrvat, da zamenik guvern-era Narodne banke, koji je imao dva strana dràvqanstva(hrvatsko i ma|arsko) na samo dva dana pre svogpostavqewa za zamenika guvernera narodne banke, a dobijana{e dràvqanstvo ba{ uo~i postavqewa bez ikakve pro-vere, da bi bio guvernerov zamenik, i da bi usred Srbije, kaowegov ministar kolega za energetiku, radio za interes “wihove lijepe”? Kakvu vi to politiku nacionalnih intere-sa vodite, po ~ijem nare|ewu i u ~ije ime?! Ko vas je ovlas-tio da tako radite protiv ovog jadnog naroda?! Da li uop{teimate ikakvog politi~kog sluha za vo|ewe po{tene poli-tike?! U Americi proveravaju poreklo budu}ih ~asnikevlasti pre nego {to ih postave na neki poloàj ~ak od~etvrtog kolena pre nego {to zauzmu neku va`nu javnufunkciju. A Vi, komunisti~ka deca, zao izdanak zlog korena,koji sada vladate komunisti~kim metodom, pod novomsladuwavom firmom demokratije, vi{e zbog li~nih intere-sa nego radi dobra naroda, postavqate ministre opet po“Brozovom kqu~u”, po nacionalnoj pripadnosti i posle~iwenice da nam je to razbilo “Titovu Jugoslaviju”, po onojizvikivanoj paroli “i posle Tita Tito”. Da nam je to zakrvi-lo narode, donelo srpskom narodu jad, ~emer i “osiroma{eniuranijum”. Kaète da niste vi krivi za to. Ali krivi ste zaovo jadno stawe u koje ste uveli srpski narod. I to vi ~initesamo u Srbiji, u dràvi koja nije ni sada dràva srpskog nar-oda niti srpska, nego gra|anska, gde gra|ani imaju sva prava,a Srbi nikakva, iako je vekovima ovo bila srpska dràva,kako pre vas, komunista, i delom Kara|or|evi}a? Progla-site srpski narod mawinom, da bismo imali barem tolikoprava koliko ih dajete i garantujete ostalim mawinama, pa}emo vas razumeti.

Oni koji nikada nisu imali svoje dràve, stvori{e ihdanas otimawem na{e teritorije, prolivawem na{e krvi icepawem tkiva srpskog naroda, a Srbi koji su imali organi-zovanu dràvu od osmog veka, nemaju je sada. I kako da je

376

imaju kada i vi, poput komunista, nedostojni vlastodr{cisvojih velikih predaka, oslepqeni strana~kom borbom izaslepqeni li~nom kori{}u, prodajete sve {to je srpsko za“~iniju so~iva”, po~ev od Beo~inske fabrike cementa,sagra|ene na manastirskom zemqi{tu, prodajete je bezikakvog protesta SPC, sve do zgrade nove “proklete Jerine”– Palate U{}e, sagra|ene od otetog i prokletog narodnognovca i muke, a koju sada kupuje skorojevi} koji se domogaovlasti, a nije imao nikakav kapital kada je do{ao na vlast.[to ne objavite imena onih koji sada kupuju te i takvezgrade, fabrike, preduze}a, ako po{teno radite? Nego sveto ~inite bez znawa svoga naroda i javnosti svoga rada,prikrivawem rasipni{tva od o~iju svoga naroda koji vas je“izabrao”. Onaj koji krije svoj rad od svog naroda, ne radipo{teno (deviza sada{weg predsednika vlade Srbije dok seborio za vlast i bio u opoziciji), od koje nije ostalo nislovo “p” od po{tewa, jer se i sada, kao pre, krade i laèsvoj narod, ili se radi ono {to je nedovoqno dobro za na{narod. Zar sa ovako katastrofalnom politikom mislite u}iu istoriju?! Sa takvom politikom moète u}i u Evropu, aline kao suvereni i ravnopravni dràvnici sa drugimdràvnicima, ve} kao argatlije, a narod uvesti u Evropu kaoneokolonijalno robqe.

Ne mogu da vas ne pitam: da li imate imalo li~nog karak-tera, nacionalnog ponosa, dràvni~ke mudrosti, politi~kevizije i smisla za vo|ewe narodnog posla koji obavqate,ili se pravite ludi, po onoj narodnoj: “dok se mudri namudro-va{e, ludi se naìve{e”, kad ve}, kako smo videli, nevodite ra~una i o tome {ta ko me|u vama radi i kako radi?!Da li znate ko uvozi {lepere stranih cigareta uz pratwupolicije, bez ikakve carine i poreza, te se na kriminalanna~in enormno bogati, a finansijska policija lovi jadne“sitne ribe”- trgovce po kioscima zbog “markica” na paklica-ma cigareta, koji od svoje trgovine i rada ne mogu ni dapreìve? Da li kod toliko policije, DB i KOS-a znate {tarade pojedini va{i ministri, ili se pravite tolikoneve{ti, jer imate “mnogo putera na glavi”?! Vi ste uhvatiliu “kra|i” samo jednog va{eg ministra, pa i to poku{ali dazata{kate, a mnogi se u vrhovima vlasti bave korupcijom,

377

rade protiv interesa srpskog naroda, {tite one koji dilujudrogom, koji ubijaju na{u decu u osnovnim {kolama, a vi ihprvo toboè hapsite, pa ih onda pu{tate na slobodu i takougroàvate ìvote onih koji su vam pomogli da ih uhapsite,te tako {tetite svima nama, vodite ovaj narod u propast ii{~eznu}e, a vi se bogatite, slaète “kamate na kamate”, kaoda ne znate za poslovicu “oteto - prokleto”, jer }e to od nar-oda oteto progristi creva va{e dece, ako ne i va{a sop-stvena kad tad. Da li vas boli sudbina naroda, va{e dece,na{eg potomstva kad se pravite kao da se ni{ta ne de{avai da vas nikakva narodna nesre}a ne tangira?

I opet vas pitam: Ko od vas, pametnih i prepametnih, bitako i toliko “pametan” da na kqu~na mesta u pojedinimsaveznim i republi~kim ministarstvima, postavi qude kojipripadaju nama neprijateqskim narodima, dru{tvenorazornim verskim sektama, roterijancima, da ne idem daqe,koji rade protiv interesa ovog naroda, za interese drugihnaroda, verskih sekti, a ne u interesu SPC: onima kojisluè drugim obave{tajnim slu`bama, pre svega interesimanama neprijateqskih okolnih naroda i dràva, u vladi kojase samo nominalno zove Vlada Srbije ili Jugoslavije?! Aovde se radi o pripadnicima onih naroda koji su okrvavilisvoje ruke do lakata, recimo o srpski narod?! Da li stezaista nezreli politi~ari, ili golobrada deca, politi~ki iideolo{ki diletanti, koje svako moè prevariti, ili ste,pak, prava “deca komunizma”, raspiku}e, zulum}ari, protivkojih mora ustati “kuka i motika”, jer se pona{ate kao da vasama ba{ ni{ta srpsko i nacionalno ne interesuje, da vasnikakav nacionalni interes ne doti~e, da vas ne interesujesudbina i opstanak ovog naroda, ako Vi uop{te ose}ate dapripadate ovom narodu?

Da li mislite na budu}nost, barem, svoje dece i na{ihpotomaka, kad tako nesavesno moète da vr{ite rasprodajuSrpstva i Srbije, da je delite na nove pa{aluke ilitiregione, a da umislite da to moè da ostane neprime}eno unarodu i neka`weno od Boga i od qudi?! Da li ikada pomis-liste na to da }ete nekada, ìvi ili mrtvi, nekome odgo-varati za zla koja nanosite ovom narodu, pod la`nim imenomi u oblandi demokratije i reformi?! Pa vi, bez ikakvog

378

stida, vr{ite privatizaciju bez denacionalizacije, ~imepokazujete i dokazujete da ste komunisti u du{i, zao izdanakzlog komunisti~kog korena, da ne vra}ate od komunistaoteto ni onima koji danas ~ame gladni u klo{arama, bolesnii na smrt osu|enim zbog nema{tine u bolnicama, ve} sebogatite mafija{kim poslovima. Niste se jo{ uvek distan-cirali od komunisti~kih uzurpatorstkih prava – kori{}ewanacionalizovane imovine, dokazuju}i da ste u praksi isto{to i komunisti, iako vam je ime razli~ito, pa umesto rani-jeg jednog spahije koji je nasilno vladao, sada anarhi~no vivladate, kao brojne dahije, koje su podelile, ili èle dapodele, Srbiju na dahiluke, uprkos evidentnoj i legitimnojte`wi celog sveta da se integri{e i ujedini.

Obra}am se i vama, poslanici DOS-a, pitawem: da li vasje narod izabrao samo zato da }utite u parlamentu i samozato da podiète poslani~ke kartice radi glasawa i“glasa~ke ma{ine” za velike plate i honorare, da budete}utolozi ili da se bavite dràvom i dràvnim interesimasrpskog naroda? Da li znate ~ija je ovo zemqa bila vekovi-ma? Da li ste se ikada usprotivili zlu, kriminalu, raspro-daji i kasapqewu Srbije?! Nisu li ba{ tako, kako se vi sadapona{ate, ~inili i biv{i komunisti i socijalisti zbog ide-ologije i internacionalizma, poslu{nosti partiji i vo|i,ili “zbog bratstva i jedinstva”, a bra}a nama, ne mogu dakaèm {ta uradi{e od dràve i naroda, posebno biv{isocijalisti, koji su toboè bili na{i, a vodili politikuprotiv nas Srba. A mi smo se protiv tih istih socijalistaaktivno zajedni~ki borili, ~ak i ja sve{tenik i starac me|uvama. No vi sada ~inite ne{to sli~no wima: {iri se mito ikorupcija brzinom i u razmerama epidemije, uve}ava se va{eli~no enormno boga}ewe, uz stra{no osiroma{ewe naroda.Vi, bez imalo griè savesti, podiète sebi plate na 25000i 50,000 dinara, a penzionerima, koji jedva da imaju ~etirihiqade dinara mese~no, skidate 12% od bedne penzije, pa ihizgladnele i ubijene sahrawujemo sve vi{e svakoga dana.Zar vas zaista nije za to stid i sramota?! Pocrveni li ikood vas poslanika, kada ubaci poslani~ku karticu u “glasa~kuma{inu”da glasa za zakon o pove}awu svojih, poslani~kihplata u vreme kada narod sve vi{e gladuje i zbog toga

379

umire?! Vi, poslanici DOS-a, ~inite sada isto ono {to su~inili i oni - komunisti i socijalisti pre vas: sve ~inite dase ne zamerite va{oj politi~koj vrhu{ci, koja, to je o~ito,rasprodaje na{e nacionalne interese, fabrike, preduze}a,kako pojedini “zli jezici” govore, uz visoke procente,provizije i reketirawe ili kako se to ve} zove, samo u svojuli~nu korist?! Ima li iko me|u vama savesti da glasasuprotno ve}ini kao masi?! Ako je ima, barem pognite glave,kada glasate da znamo ko ste?! Ve}ina moè i Hrista osudi-ti na raspe}e, kao {to se desilo i govori u jevan|equ ovihdana, ali onda je ona masa i ruqa, a vi ne smete biti ruqa,jer vas je narod izabrao kao ~asnije qude od komunista,julovaca, socijalista, radikala i spoovaca, kako samikaète.

Mislite li, zaista, da }ete ovakvim va{im }utawem uparlamentu u}i u istoriji kao demokrate i slobodari?! Javam tvrdim, ~ak i garantujem, da ne}ete, ve} }ete nas uvestiu Evropu kao sluge i argatlije novim gospodarima mo}i ikapitala, kao poslu{nici novih mo}nika i kapitalista kojise bogate, skidaju}i i gule}i koù sa na{ih le|a, obe-spravquju}i i komadaju}i na{ narod, li{avaju}i ga svihosnovnih qudskih prava, ~ak i prava na “suvu koricu hleba”,kod na{e bogate zemqe. A na{i nedorasli politi~ari pro-daju u bescewe sve {to je nacionalno i srpsko belosvetskimgospodarima mo}i, uz protekcionizam i veliku tajnost te itakve rasprodaje, {to uslovqava veliko i dugoro~no osiro-ma{ewe na{eg naroda. Kaù da na{i mo}nici to ~ine uzveliku proviziju samo za sebe. A mogli bi, ti mo}nici navlasti, da vam je Bog dao malo pameti i dràvni~kemudrosti, da prekinu sa rasprodajom Srbije belosvetskimzulum}arima budza{to i da pozovu na{e qude iz rasejawa,da se sa wima dogovorite oko dono{ewa zakona i garanto-vawa wihovih ulagawa, da bi oni kupili na{a preduze}a porealnoj ceni, kako ne bismo potpuno upali u neokolonijalnoropstvo kapitalista sa Zapada, koji su nas i doveli do“prosja~kog {tapa” protekcionizmom, sankcijama, zelena-{kim kamatama na wihove “zajmove”, bombardovawem ~ak iosiroma{enim uranijumom, antisrpskom politikom, poma-gawem Bqeska i Oluje, OVK-a i Bin Ladenovih muxahedina,

380

protiv kojih se ne preduzima ni danas ni{ta samo kod nas,iako rade kao teroristi protiv Srba ili su ve} zavr{ilidobar deo svog krvavog posla. A kada samo malo pri~epe wih,oni vri{te do neba. Jo{ su na{i saveznici pomagali muxa-hedine i Bin Ladenove teroriste u Bosni i na Kosmetu dasru{e i unize svoje saveznike - Srbe i da uzvise svojeneprijateqe iz oba svetska rata. Ni danas ne ispravqajusvoju krivu politiku prema Srbima, jer èle da nas unize iuni{te, kako bi razbili i rastro{ili sve {to je srpsko, pazato, na{i i svetski “mo}nici”, kupuju za za bagatelnu cenusve {to je srpsko, sva na{a nacionalna materijalna i duhov-na dobra, i to ~ine svojim prqavim novcem, naj~e{}ezara|enim na osnovu protekcionizma u trgovini, nasilnihsankcija u politici i neprimerene zelena{ke kamate u poza-jmqivawu novca u na{oj oskudici i siroma{tvu koje su namoni doneli i doprineli. Stoga zahtevam i molim sve fak-tore vlasti u zemqi:

Da predsednici Ve}a gra|ana i Ve}a republika Savezneskup{tine sazovu oba ve}a, kako bi preispitali ta~nostnavoda iznetih u dnevnoj {tampi o otu|ewu teritorije SRJ iSrbije i da odrede eventualnu krivi~nu odgovornost i smenuSaveznog ministra spoqwih poslova;

Da predsednici Jugoslavije i Srbije pokrenu postupaksmene ministra Svilanovi}a i poni{taj takvog eventualnogdogovora i

Da, ako ti ~inioci vlasti pod 1 i 2 propuste da urade i nepostupe po ovim predlozima, da {efovi poslani~kih grupaoba parlamenta: Saveznog i republi~kog pokrenu postupkepoverewa obema vladama, kao i postupak poni{taja eventu-alno zakqu~enog takvog dogovora.

Ovo zbog toga {to bi Hrvatska mogla da stvori vojnu bazuna kopnu ove na podmukli na~in otete od Srbije teritorije ida, uz pomo} Vatikana, Nema~ke i Amerike, odatle pokrenedaqe osvajawe Ba~ke i Srema, vekovnih pokrajina srpskognaroda, kako to pojedinci iz Hrvatske poluglasno traè inagove{tavaju.

Hrvatska je ovim dogovorom stupila na tle teritorije SRJi Srbije pored slepe Dosovske vlasti, koja mora i za ovo dapoloì ra~une srpskom narodu.

381

Bi}e mi ute{no ako se bar neko od vas javi na bilo kojina~in da me barem demantuje (da nisam u pravu), kako bihmogao mirno da spavam ili da sklopim svoje, od Boìje inarodne brige, umorne o~i.

Beograd,\ur|evdan (moja Krsna slava) 2002. godine

Protojerej SPC, Dr @arko Gavrilovi}

Poslato izvesnim sredstvima informisawa javnosti

Upu}eno,SAVEZNOJ SKUP[TINI JUGOSLAVIJE,REPUBLI^KOJ SKUP[TINI SRBIJE,PREDSEDNIKU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE,PREDSEDNIKU REPUBLIKE SRBIJE,PREDSEDNIKU VLADE REPUBLIKE SRBIJE,SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKEPRAVOSLAVNE CRKVE,SVIM [EFOVIMA POSLANI^KIH GRUPA SAVEZNE I REPUBLI^KE SKUP[TINE

382

13) PISMO ENGLESKOM AMBASADORU, CRKVENIM I DR@AVNIM VLASTIMA U VEZI „MOLITVENOG OP[TEWA“ I DEMONSTRACIJAMA PRED PATRIJAR[IJOM U PONO] 24. DECEMBRA 2002. GODINE

(Otvoreno pismo)


Podstaknut pismima i telefonskim pozivima sa vi{estrana obra}am Vam se ovim Otvorenim pismom, koje jepre apel za razum nego povod za osudu Va{eg ner-

azumnog ìgosawa, etiketirawa i osude, ina~e spontanih ikanonski opravdanih protesta srpske, svetosavske omla-dine povodom davawa “u zakup” Patrijar{ijske kapeleAnglikancima, da u woj godinama sluè Boì}wu misu,doga|aj koji se desio u pono}, 25. decembra 2002. godine.

a) Da se predstavim

Da se odmah razumemo: mnogi su pomislili da ja stojim izatih demonstracija. âk su me novinari: “Glasa”, “Blic Wusa” i“Svedoka” o tome otvoreno pitali. Ja nisam organizovao tedemonstracije, ne stojim iza wih, ne za to {to sam “engleski|ak”, kako mi neki prigovaraju, ali potpuno razumem tedemonstracije ako su bile mirne i bez vre|awa, iako ihte{ko mogu odobriti. Pretpostavqam da su deca htela da mepo{tede zbog starosti i naru{enog stawa zdravqa, pa menisu ni pozvala da budem organizator ili u~esnik u timprotestima. Ina~e da su me deca pozvala na te demon-stracije, prvo bih pitao ko ih je organizovao, pa bi potomodlu~io o svom u~e{}u u wima.

Uostalom, ja sam, za vreme svojih posle diplomskih studi-ja bogoslovqa, sluìo u engleskim crkvama, {to jepravoslanim sve{tenosluìteqima, po kanonima na{eCrkve, dozvoqeno ako imaju antimins u kome su ugra|enemu~eni~ke mo{ti i ako ga je osvetio nadle`ni episkop, pa sumo`da deca pomislila da sam ja “engleski ~ovek” i da se

383

ne}u odazvati wihovom pozivu, a ja sam samo Hristov sluga ini{ta drugo, pa su me po{tedela tog rizika.

Me|utim, iako sam ja sluìo u engleskim, protestanskimcrkvama svetu liturgiju za na{e vernike, ali ne zajedno saprotestantima u smislu molitvenog me|uop{tewa, nego samsluìo ~isto pravoslavno bogosluèwe, znaju}i da pona{im pravoslavnim kanonima nije dozvoqeno jereticima iinovernicima da sluè svoje mise ili verske slu`be upravoslavnim crkvama. A ako se to, ipak, nekim slu~ajemdesi, taj hram mora ponovo da se osveti. Da bi se problemre{io na obostraano zadovoqstvo dobro bi bilo da seKapela Sv. Simeona Miroto~ivog ponovo osveti, ako sma-tramo sebe doslednim pravoslavcem i ako sebe nismo, opetpo kanonima na{e Crkve, odlu~ili od Crkve.

b) Ne{to o deci koja su protestovala predPatrijar{ijom

Mogu da kaèm generalno da su deca naj~e{}e ~istija,ispravnija i ortodoksnija, blià veri, Bogu i naciji, od nasstarijih, uprqanih grehom, pogotovu od onih vrhovnih pred-stavnika SPC koji su izgubili kormilo u Hristu Gospodu, papu{taju da brod SPC pluta na razme|u izme|u Istoka iZapada, rimokatolicizma i protestantizma, ekumenizma imundijalizma. Me|utim, u ovom konkretnom slu~aju ja ne znamko stoji iza tih demonstracija, {to i nije va`no. No, i to }ese svakako uskoro saznati, ako ni od koga drugog, a ono odpolicije koja istraùje “ovaj slu~aj”.

v) Stawe u Srpskoj pravoslavnoj crkvi

Stawe u na{oj Crkvi nije dobro, ve} je veoma kriti~no,~ak i poraàvaju}e lo~e. Prvi me|u nama, episkopi, moralibi da budu ogledalo Hrista me|u nama, primer za svakopodraàvawe i ugledawe, a oni to, ~ast pojedincima,uglavnom nisu. Takvo stawe u na{oj Crkvi moèmo shvatitikao posledicu duge, surove borbe komunista, koje su namEnglezi i êr~il nametnuli, da nam uni{te pravoslavqe iSrpstvo, moral i porodicu, te su, sada{we borbe srpskog

384

naroda da “spase ono {to se spasti moè” od tvoraca Novogsvetskog poretka, a protiv produène ruke komunisti~kih iprozapadnih pulena koji su uba~eni u SPC i u dràvu da jerazaraju iznutra i spoqa, sasvim razumqive.

Naveliko se sada govori u narodu o “delegaciji” koja, u imeSPC, ide na poklowewe rimskom papi. Do sada su to ~inilipojedina~no samo poneki episkopi i sve{tenici, a sada tona{a Crkva ~ini javno i otvoreno, iako se svi zlo~iniVatikana o pokoqu preko milion i po Srba nisu zaboraviliniti duboke rane zale~ile, nego se stalno te rane stalnoiznova pozle|uju, “{u{kawem” o uvo|ewu Novog, Grigorijan-skog kalendara umesto Julijanskom, o stvarawu unije saRimskom crkvom, narod, a pre svih na{a omladina, seuzbunio i uzbudio.

Vatikan se ni do sada nije nikada javno izvinio srpskomnarodu za te zlo~ine, nije se pokajao za Stepin~eve iMarkonijeve, Paveli}eve i Tu|manove, Vojtiline iKuhari}eve zlo~ine u~iwene prema Srbima, pa postoji veli-ka verovatno~a da }e ih ponoviti. Znamo da Vatikan ùdi zatim da nam nametnu uniju i da stvori nove raskole i deobe uSPC. A tvorci NSP, u koje spada i Engleska, ho}e da nasnasilno uteraju u jereti~ki tabor ekumenizma i liberaliz-ma, suprotno na{oj svetoj veri i wenom u~ewu. A svojeudvorice, najamnike i srpske izdajike, svaka mo}na sila, pai Vatikan moè uvek na}i u osiroma{enom srpskom narodu,pa i u SPC. âk su ih, po na{em mi{qewu ve} i za novacna{li, samo jo{ uvek nisu toliko mo}ni da pokrenu uniju saRimokatoli~kom crkvom, kao {to su Judeji lako potkupilijednog izme|u dvanaest prvozvanih apostola - JuduIskariotskog, da za 30 srebrenika izda Gospoda Hrista (Mt26, 47 – 50).

g) Za{to se bune od Hrista otu|eni sve{tenosluìteqikoji su uzrokovali ove demonstracije?

Dakle, oni episkopi, me|u kojima svakako spada iPoglavar na{e Crkve, koji {uruju sa jereticima, primajuwihove naloge i potporu, ~ine na{u Crkvu - nevestuHristovu- svojom ili tu|om (politi~kom) sluàvkom ili

385

obezglavqenom, imaju najmawe moralno i kanonsko pravo datako èstoko i nemilosrdno osu|uje mirne proteste na{edece, samo zato {to oni ne dozvoqavaju da me|unarodnime{etari sipaju svoju zaga|enu versku, hri{}ansko - protes-tantsku vodu (~itaj raslabqenu i od Hrista otu|enu veru) una{e ~isto, pravoslavno mleko (~itaj ortodoksno u~ewe), ida tako prave bu}kuri{ od na{e svete vere, kroz vekove~uvane i sa~uvane: u guwu i opancima, po zbegovima i seoba-ma, u ustancima i ratovima. Nemate pravo, gospodo episkopi,ni vi, ni srpski dràvnici, najmawe vi me|unarodni silni-ci, koji ste nam mnogo jada zadali kroz istoriju, da nam sadapretite kada smo mi, kao narod, skinuli Milo{evi}a kogaste vi ustoli~avali izjavama da je on “najva`niji sagornik upregovorima za o~uvawe mira na Balkanu”, da tako napadatedecu sa kojima smo “izvojevali revoluciju” 5. oktobra 2000.godine, ali ne u korist srpskog naroda niti Srpke pravoslav-ne crkve, nego u korist va{ih interesa, da tako pretite na-{em narodu i profani{ete na{u svetu, krvqom o~uvanu veru?!.

d) Sa kakvim pravom ustaju protiv svoje deceobezbo`ni politi~ari koji ne znaju veru svojihotaca, za koju su na{i preci krv lili i ìvotesvoje dali, a oni je ni ne poznaju?

A oni dràvni glavari koji su, brè boqe, èstoko ineprimerno o{tro osudili ove mirne proteste, mislim ne-vinu decu, ~ak primenili i egzekuciju protiv wih, poru~ujemda ne znaju “{ta ~ine” (Lk. 23, 34) kada hapse na{u i svojudecu, samo zbog mirnih demonstracija omladine koja èli dase sa~uva ~istota vere, dobijena od na{ih predaka u gr~u imuci borbe, da sa~uvaju crkvene kanone, pravoslavno i sve-tosavsko dostojanstvo. Pogotovu ne oni koji su privesci iudvorice, vi{e kao bezbo`nici nego stvarni vernici, tvo-raca nasilnog Novog svetskog poretka, da tako govore protivsvoje omladine “govorom mr`we”, optuùju}u wu za tu mr`wu,ba~ kao nekada me|unarodni me{etari {to su optuìvaliceo srpski narod. Vi, koji se javno hvalite da stebezbo`nici, zar smete da zamerate nama, veruju}im, {to~uvamo ~istotu vere, {to smo je ~uvali i pod svojim izrodi-

386

ma – va{im o~evima komunistima - koje su nam, opet, kao ivas, nametnula na{a “zapadna bra}a”?!

ûdno, zar ne, da vi koji osu|ujte tako o{tro ovu decu igovorite samo i iskqu~ivo govorom mr`we, protiv onih kojimirno protestvuju protiv svega onog {to je {tetno zavitalne interese srpskog naroda i na{e svetosavskeprincipe, da same mirne proteste, pod pretpostavkom danije bilo vre|awa i tu~e, nazivate govorm mr`wom i sulu-do{}u? Jer bezbo`nik nikada ne moè razumeti vernika,budu}i da je bezbo`nik kao vetrokaz na krovu, koji pokazujesamo koji vetar duva, a pravednik je ~vrst i stamen kao gran-it, opet po re~ima Svetog pisma: “Beè bezbo`nici kad ihniko ne goni, a pravednici su kao lavi}i bez straha” (Pri~eSolomonove 28, 1).

|) Za{to nam, i sa kakvim pravom, preti engleskiambasador?

Wegovoj ekselenciji, gospodinu Earls Krofordu, ovomprilikom èlim da se u~tivo obratim i kaèm, kao “engles-ki |ak” i srpski pravoslavni sve{tenik, bez imalo èqe dau ma ~emu poremetim “dobre odnose” izme|u na{ih dvejudràva, slede}e: Zahvalni smo Vam za Va{u pomo} u Prvomsvetskom ratu, iako smo ~ekali na wu nepotrebno dugo, doksu na{i vojnici umirali od tifusa i arnautske kame uValoni i Dra~u; za plemenite i humane bolni~arke i lekarekoji su nas odu{evqavali, hrabro{}u i po`rtvovawem dos-tojnim divqewa, le~ili srpske vojnike i rawenike i voleliSrbe kao {to smo mi oduvek voleli engleski narod, ne uveki engleske pooliti~are; svaka ~ast i Va{oj kulturi iugla|enosti, jer sam imao prilike da se, kao |ak u Oksforduu to uverim. Ali {to se ti~e Va{ih politi~ara i wihovepolitike koja je vo|ena prema nama Srbima u celomdvadestom veka, posebno od 1941. godine do danas: daleko imwihova lepa ku}a od na{e!

Zar Vi mislite da nam va{i politi~ari nisu do sadamnogo zla u~inili, pa nam jo{ i Vi sada pretite, kada stenas, kroz komunizam i socijalizam, preko Vatikana ipodràvawem Turaka, dovoqno uni{tili, i to pretite nam

387

zbog mirnih, krajwe dobronamernih demonstracije na{eomladine, {to je normalna stvar u Va{oj zemqi? I sa kojimpravom Vi to ~inite, me{aju}i se u na{a suverena pravaìvota i ~uvawa ~istote vere?! Zar Vi niste ovde u misijidobre voqe i za{tite interesa Va{e zemqe, ali ne na {tetuvitalnih nacionalnih i verskih interesa na{eg naroda?

Mislim, da nije ta~no da nemate prostora gde bi mogliodsluìti Boì}nu misu u prostorijama koje ve} imate.Mislim da je Wegova Svetost g. Patrijarh mogao da Vam daneku drugu prostoriju u Patrijar{iji, na primerPatrjar{ijsku salu, da obavite Va{u misu. A mogli ste, za tusvrhu, da obnovite barem jednu od 150 bogomoqa koje suteroristi OVK na Kosovu, pod “va{im budnim okom” i nad-zorom va{ih vojnika, poru{ili, pa da Vam ~ak damo, bezimalo àqewa, da sluìte Va{u Boì}wu misu u “Gradskojve}nici”, koja je nekada bila kraqevski dvor Obrenovi}a,da se u woj molite Bogu za opro{taj i va{ih i na{ihgrehova.

Morate znati, da ako na{eg starog Patrijarha umete ve{toda zloupotrebqavate, kao {to je skoro u~inio nema~kikosovski emisar Mihail [tajner u vezi izlaska kosmetskihSrba na glasawe, da ga ~ak teratite da poziva prognane Srbesa Kosova da se upisuju u neke famozne bira~ke spiskove, daglasaju u izbegli{tvu za OVK- a teroriste na Kosmetu i timeda im daju legitimitet da vladaju na na{oj svetoj kosovskojzemqi koja je skupo, krvqu i kostima na{ih predaka,ome|ena i sa~uvana, nama u amanet predata na ~uvawe, zarho}ete da manipuli{ete i sa na{om osve{}enom iprobu|enom omladinom; da nam propisujete pravila kako daverujemo i u {ta da verujemo, da ru{imo svoje svete kanone iverske propise, da bismo va{oj èqi udovoqili: da ba{sluìte Boì}wu misu u Patrijar{ijskoj kapeli? Vama kojiimate prostora u ambasadi, enmgleskoj ~itaonici i drugde uizobiqu, vi{e nego {to mi sve{tenici imamo? Zar nije uSvetom pismu re~eno “Bogu se treba vi{e pokoravati negoqudima” (D. ap. 5, 29). “Sudite je li pravo pred Bogom daslu{amo vas vi{e nego Boga?” (D. ap. 4, 19), da slu{amo Vaskad nam kaète da moèmo da demonstriramo, kad moramoda pognemo svoje glave i da }utimo?! Za vreme Milo{evi}a

388

ste nas podràvali u demonstracijama, ~ak mnoge iztada{we opozicije potpla}ivali, kako sada isti~e Va{ nov-inar Mar{al, pla}ali da demonstriraju? A sada pla}atevlast u Srbiju i nare|ujete im da hapse bezazlenu omladinuzbog mirnih demonstracija u kojima nije nikome falila nidlaka sa glave, osim {to je, mo`da, bilo verbalnih doviki-vawa vi{e na{em Patrijarhu nego Vama.

Onako kako Vi èlite da ìvite u pravno ure|enojdràvi, u kojoj su uvek dopu{tene mirne demonstracije, takoèlimo i mi da demonstriramo kada nas ma ko, makar tobile i na{e duhovne stare{ine, zavodi i vodi u raskol,deobe, pogibeqnu podelu koju vi, preko Solane, i daqe zago-varate samo u Srbiji. Zar, zaista, èlite da nas uni{tite idokraj~ite zauvek kao narod?! Nebo }e dugo grmeti i rosom iki{om plakati, ako nestane ponosnih Srba.

Pa kad su svuda u svetu dozvoqene mirne demonstracije,za{to tako svirepo osu|ujete ove “na{e”, bezazlene koje su,ne Vama, nego pre na{im duhovnim i svetovnim glavarima,priredili na{i omladinci, dakle, vi{e zbog na{ih sve-tovnih i crkvenih predvodnika nego zbog Vas i Va{egBoì}a?

e) Ukupna zapadna ogre{ewa prema srpskom narodu kao uzrok ovih demonstracija

Okrenimo se istoriji i razmislimo malo {ta ste nam sveu~inili u sada ve} pro{lom – dvadesetom veku, da ne pomi-wemo Va{e paktirawe sa Turcima, koji su svojom dahijskomstrahovladom odvodili na{u mu{ku deci u jani~are, a mnogoprelepih devojaka u hareme. Zar se niste ogre{ili o nas naBerlinskom kongresu? Zar nas niste naterali da u|emo uVersajsku Jugoslaviju, bez ome|enih granica sprskog naroda,i da nas tako ra{~ere~ite, budu}i da smo hiqadu godina pretoga imali pravno ure|enu dràvu, i to ste u~inili dabiste amnestirali one koji su ratovali protiv nas i vas nastrani Austrougarske monarhije i pri~inili Srbima brojnezlo~ine po Ma~vi, u Srbiji, oko Cera: Austrijance, Bugare,Arbanase?! Zar nas niste bacili u ~equsti fa{isti~kenemani 1941. godine, sa pu~om generala Simovi}a koji ste vi

389

izveli i podsticawem demonstracijama 27. marta 1941.godine?! Zar nas niste zasuli bombama na Vaskrs 1944.godine, kada su Srbi na ovaj praznik uvek u ku}ama, u vremedok su nema~ki vojnici kao poraèni odstupali iz Srbije,ba{ kao {to je to u~inio i Hitler 6. aprila 1941. godine; naspre toga postradale od Hitlera, te{ko postradale odfa{ista, balista, usta{a i Bugara, vi - na{i “saveznici” -ste tada svirepo bombardovali, ne da nas oslobodite isa~uvate, ve} da nas uni{tite i istrebite?! Zar niste,potom, sve na{e najve}e usta{ke zlo~ince (Paveli}a,Artukovi}a i mnoge druge), koji su se borili u Drugomsvetkom ratu protiv Vas i nas, spasili od na{eg suda iNirber{kog procesa, odveli ih “pacovskim kanalima” na sig-urno mesto, opet uz pomo} Vatikana, da niko od wih nikomene odgovara za najmonstruoznije zlo~ine u~iwene srpskomnarodu?! Iako je NDH objavila rat vama i Americi?!

I opet kaèm vam: Zar niste, preko êr~ila, priznalirazbojnika Broza za vo|u ustanka u Jugoslaviji protivfa{izma, iako je on bio wihov saradnik, a stvarnog borcaprotiv faa{izma i pravog ministra Kraqevske vojskeJugoslavije – Draù Mihailovi}a, - predali, na milost inemilost, krvniku Brozu, da ga unakazi i izmrcvarenog ubije,iako mu je \eneral Draà Mihailovi} vi{e puta spasioìvot?

Zar nam niste Vi nametnuli komunizam i najperfidnijegmonstruma Josipa Broza, preko êr~ila, Ruzvelta iStaqina, 1943. da razapne i ra{~ere~i srpski narod tzv.avnojevskim granicama i antisrpskom politikom, ubijawimaSrba u svakom gradu, bez suda i presude, progonima svojihneistomi{qenika, ne samo stvarawem tzv. avnojevskimgranicama, koje ste Vi, zajedno sa Vatikanom, preurawenopriznali devedestih godina pro{log veka, a tada postoje}ei priznate dràvne granice Jugoslavije, zagarantovane svimme|unarodnim konvencijama i va{im “ugovorima i dogov-orima”, poru{ili i razme|ili, te ste tako izloìli pro-gonu, ubijawu, mrcvarewu mnogo hiqada pravoslavnih Srba ?!

Pre petnaest godina gledao sam, svojim ro|enim o~ima,fotografiju na kojoj se vidi Broz 1948. godine, kada jestvorena Rezolucija IB, kako se dogovara u Va{oj ambasadi

390

o tome, ali ja nisam mogao dobiti tu fotografiju nikako, pani za novac, iako mi, opet Srbi, platismo na Golom Otoku,gde su primewivane sve vrste komunisti~kog mu~ewa znanejedino u NKV, Gestapou i usta{kim kazamatima. Na GolomOtoku, po nalogu Broza i drugih, prire|ene su sve vrstemu~ewa na jednom mestu koje je svet ma kada video premaSrbima komunista. I tada su, uglavnom, tamo stradali srps-ki komunisti da bi, vaqda, bilo mawe Srba. Vama je bio ciqRusija, kao i Hitleru 1941. godine, a tom va{em ciquispre~ili su se Srbi, pa ste re{ili da nas gazite bez imalomilosti, da biste, makar i preko na{ih le{eva, {to preizbili na ruske granice, ono isto {to je i Hitler èleo,tako da smo mi Srbi uvek pla}ali va{e ra~une.

A tom Brozu, Va{em agentu i izaslaniku, a na{em najve}emzlotvoru, odlukom Makmilana, generala Aleksandera, Loa,kao predstavnici pravne dràve i zapadne demokratije,izru~ili ste 1945. godine preko 50.000 na{ih rodoquba,uglavnom Srba izbeglica iz Jugoslavije koji su se jedvadomogli Austrije, da ih skoro sve do jednog poubija u Ko~evju,Blajburgu i drugde, bez suda i presude, verovatno za to dabude mawe Srba?! Zbog tog istog Broza ste zatvorili Va{earhive i posle zakonskog roka koji je istekao pre dvadesetgodina, vi, li~no Englezi, kako biste prikrili tragove svojeprqave politi~ke igre, koju su Srbi masovno pla}ali svojimglavama, bez obzira {to je na tzv. Londonskom procesu dru-goja~ije presu|eno A. Tolstoju.

Zar u najnovije vreme niste, zajedno sa Amerikancima,naoruàvali hrvatskog generala [pegeqa nema~kimtenkovima “Leopard” i drugim va{im oru`jem, jo{ dok jefunkcionisala Jugoslavija kao dràva, {to sam li~no rekaou lice ameri~kom ambasadoru g. Cimermanu 1991. godine, anas nenaoruàne i goloruke niste naoruàvali, sve unameri da Hrvati istrebe ili proteraju Srbe iz Hrvatske,pa sad ne smete da otvorite tu “Pandorinu kutiju” zlo~ina uHrvatskoj nad srpskim narodom, kako se ne bi otkrio udeoOlbrajtove, Holbruka i drugih u~esnika u zlo~inima nadSrbima preko “Bqeska” i “Oluje”.

Podgovorili ste Aliju Izetbegovi}a da pogazi datu re~ iodrekne se svoga potpisa u Lisabonu o mirnom raspletu

391

“jugoslovenske drame”, pa ste i wega natutkali da po~ne saubijawem i progonom Srba u BiH, a sada ni wega ne izvoditena optuèni~ku klupu u Hagu, u zloj nameri da se ne otkrije iVa{e “maslo” u tim zlo~inima, u bombardovawu Srba u BiH,kao ni u~e{}e muxahedina i terorista Bin Laden u timmaskrima u BiH. Zajedno sa Amerikancima obu~avali ste inaoruàvali Ta~ija i wegovu OVK-a da poubija i proterapreko 200.000 Srba sa svete Kosmetske zemqe, pa ste nasposle toga 1999. godine, poku{ali da dokraj~ite sa toma-havkama i bombama sa osiroma{enim uranijumom, ~ak opet uzpomo} muxahedina Bin Ladena, koga ste Amerikanci i Vi,stvorili, izmislili, da proterate Ruse iz Aganistana. Asada, bez imalo stida i srama, sudite u Hagu samo Srbimakao ratnim “zlo~incima”, jer oni nisu imali va{u podr{kui nisu slu{ali va{a uputstva, a stvarne zlo~ince, Va{epri{ipetqe i poslu{nike iz biv{e Jugoslavije i saBalkana: iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosmeta,amnestirate od ma kakve odgovornosti za zlo~ine koje sustvarno po~inili, iako su im krvave “ruke do ramena” od pro-livene srpske krvi.

Napokon, zar nas Vi, va{a zemqa i 18 najrazvijenijihzemaqa Zapada, niste bestidno, bestijalno napali 1999.godine iz svih oru`ja i oru|a, pod izgovorom da to ~initezbog Milo{evi}a i u za{titi albanskog stanovni{tva, kojeje ve} bilo izbeglo sa Kosmeta, pod izgovorom va{eg bom-bardovawa, a imali ste Milo{evi}a vi{e puta u va{imrukama (u Dejtonu), na va{em ni{anu (iz satelita)?! A sada musudite kako nam ne biste platili ni ratnu {tetu koju ste namtim bombardovawem pri~inili.

Umesto hri{}anskog pokajawa za celu va{u pogre{nu,zapadnu politiku naro~ito posle Drugog svetskog rata premaSrbima, na ovaj va{ sveti dan – Boì}, kada se vr{imirboèwe i opra{tawe me|u svim onim koji se nazivajuhri{~ani, Vi nam pretite zbog mirnih demonstracija{a~ice na{e dece.

Vi nas moète uni{titi sa oru`jem sa kojim raspolaète,ja to vrlo dobro znam, jer ste nas i do sada mnogo putauni{tavali, ali time ne}ete sebe usre}iti nego opteretitipred Bogom ìvim i jedinim koji nas sve gleda, kao i

392

postideti sebe pred qudima koji pone{to znaju od Va{eprqave rabote.

Zato molitveno uzvikujem: Oh, Gospode Boè, da li }emopreìveti ovo stradawe koje ste nam nametnuli i va{esatanizovawe srpskog naroda koje jo{ uvek traje, iako stesada doveli svoje poslu{nike i satrape na vrhove vlasti uSrbiji, da biste i nama osirotelim i osiroma{enim, moglivladati, sve ovo u nameri kako bismo mogli, barem na{imunucima, pri~ati koliko ste nam sve zala u~inili?!

Kako ve}ina od nas danas robuje tvorcima Novog svetskogporetka, ipak ostavqam svoj amanet svakom Srbinu, onaj istikoji su nekada Jevreji ostavqali svojim potomcima, ~ame}iu vavilonskom ropstvu (sr. Ps. 137, 5): “Ako zaboravim tebeKosovo, neka me zaboravi Desnica Gospodwa i neka me zabo-ravi Sveti otac Sava!”

`) Kosovo - du{u srpskog naroda – Zapad osmi{qenopredaje ~itav vek u ruke na{ih neprijateqima

Kosovo, du{u i zenicu srpskog naroda, ste nam oteli,pomo}u [iptara i va{ih tomahavki, ali ako nas ikada budebilo u ìvotu, vrati}emo ga, makar i prolivawem potokasvoje krvi, ako to nije ne bude bilo mogu}e mirnim putem.Nau~ili smo oduvek da krvqu svojom pla}amo svoje mestopod suncem, jer nismo umeli da budemo samo podanicinikome: ni Turcima, ni Austrijancima, ni Nemcima, pa niVama. Nismo umeli, i to je na{a velika {teta da se, kao Vi,sluìmo diplomatijom i lukavstvom, budu}i da nam je ku}a“sagra|ena na putu” na kome se ukr{taju interesi velikihsila.

z) Ako i{ta ima sveto za{ta vredi umreti, to je na{a mnogostradalna vera

Na{i preci su prolivali svoju krv za veru i ota~astvo, “zakrst ~asni i slobodu zlatnu”, a vi nam, i sada u “slobodi”,zabrawujete da ~uvamo ~istotu svoje vere, barem i prekomirnih demonstracija. âk to ~inite uz pomo} va{ih satra-pa, a na{ih dana{wih glavari u Crkvi i dràvi, koji ne

393

umeju ~ak ni da se dovijaju danas u, za nas, {kakqivim pitaw-ima kakvi su, oduvek i svuda, naro~ito sada, pitawa:nacionalnog opstanka, o~uvawa vere, nacije i kulture, ono{to vi uspe{no ~inite kada su u pitawu va{i narodi, va{avera, kultura i rodoqubiva svest. Se}amo se kako ste slalisvoju armadu vojnika hiqadama miqa daleko od Engleske naFoklandska ostrva, i to na tu|u teritoriju, da za{tite svoje“vitalne interese”, a nama ne dozvoqavate da sa~uvamoKosovo, sveti prag svake srpske ku}e i crkve.

Stoga, ako je Gospod rekao Svojim u~enicima, kojima suapostoli branili deci da pri|u Hristu: “ Pustite decu , i nebranite im da dolaze k Meni, jer je takvih Carstvo nebesko”(Mt. 19, 14), dozvolite i meni, svegre{nom pravoslavnomsve{teniku, da i ja kaèm vama: Pustite srpsku decu dapri|u preobraènom i vaskrslom Hristu, a ne Hristu koga suzatamnili i umnogome izmenili protestanti, ~ak i rimokak-tolici, sa kojima vrh na{eg episkopata SPC poodavno {urujei koketira!

Pustite na{u decu da vole svoj narod, onako kako u~itesvoju decu da to ~ine, jer ko ne voli sebe, ne}e mo}i da volini drugog; ko ne voli svoj narod, ne}e mo}i da voli ni drugenarode sveta, pod uslovom da vlada racionalna ravnoteàizme|u ove dve qubavi: rodoqubqa i internacionalizma,kakva ravnoteà vlada izme|u centrifugalne i cen-tripetalne sile u svemiru. Kao {to se ravnomernim delo-vawem tih dveju sila odràva ceo kosmos, tako se ravno-mernim delovawem qubavi prema svom narodu i qubaviprema drugim narodima sveta, odràva i napreduje svakipojedina~ni narod.

Znajte da su na{a deca, u tom pogledu, ortodoksnija, ~isti-ja od nas starijih, i spremnija da ispovede svoju veru u ìvogi vaskrslog Hrista, ~ak i po cenu velikog mu~eni{tva i zat-varawa u va{im i na{im kazamatima, kakav je i sada slu~ajsa onima koji su mirno demonstrira~li protiv jeretika, pasada neki od wih provode svoje mlade dane (~ame) u neoko-munisti~ke kaznionice “bogomdane” vlasti, sa kojom vrhna{e Crkve sara|uje na {tetu sledovawa Hristu, vlasti kojusu nam opet doveli Englezi i Amerikanci, kupiv{i ihdevizama i zapadwa~kim, protestantskim {arenlaàma jo{

394

pre izbora, kako sam to rekao u nedavnom intervjuu“Svedoku”, o ~emu govori i Va{ novinar g. Mar{al koji jesada oti{ao u Iraku da pripremi teren za Va{e tomahavke.

A za nas, pravoslavne hri{}ane, jeretici su svi oni kojisu se ocepili od jedine, svete, saborne i apostolskepravoslavne Crkve, koji su uveli nove dogmate, a starepogazili, pre svega dogmat o nepogre{ivosti rimskog pape,o filiokve, oni koji nemaju svete tajne, pa ni tajnu sve{ten-stva, koji ispovedaju da je crkva Hristova samo zbornica, ane Hristova nevesta i sveta blagovaonica onih kojipravoverno sleduju Hristu, oni koji su u potpunosti izme-nili originalno i od Gospoda Hrista i svetih apostolanasle|eno izvorno hri{}ansko u~ewe.

i) O u~ewu i kanonima Pravoslavqa u kontekstuzajedni~kog molitvenog op{tewa

Dakle, rimokatolici, pogotovu protestanti, me|u kojeubrajamo i anglikance, su za nas pravoslavne jeretici. Otome bruje brojni kanoni svetih apostola, vaseqenskih ipomesnih sabora, u~ewa u~iteqa Crkve i svetih otaca, pasam slobodan da neka od tih kaknona i navedem kao dokazmojih re~i, te je nerazumno, ~ak bogohulno i izdajni~ki, odonih koji sebe ubrajaju u pravoslavne teologe i jerarhe dagovore kako su kanoni Pravoslavne crkve zastareli, pre-vazi|eni i da na{a Crkva ìvi ispred kanona, a ne pokanonima. Bravo, novokomponovani teeolozi koji buncate ine znate {ta pri~ate (Lk 23, 34).

Posebno je bogohulno od onih episkopa koji nassve{tenike ra{~iwavaju po tim kanonima kojih se sami nepridràvaju, ~ime li~e na fariseje za koje je Gospod rekao:Te{ko vama kwièvnici i fariseji {to zatvarate vrataCarstva nebeskog, pa niti sami ulazite u wega, niti date dadrugi u wega u|u (sr. Mt 23, 13). Molim Vas da takvima neverujete, jer ko izda Hrista pred Vama, izda}e i Vas prednekom, drugom, ve}om silom, kako pred malom tako i prednajve}om zemaqskom silom. A onome koji je spreman da Vamispovedi istinu u o~i, da govori o izvornoj veli~ini HristaGospoda, budite zahvalni, jer oni se barem trude da spasava-

395

ju u Hristu kako sebe tako i Vas. I onaj koji je spreman da Vamkaè istinu u o~i, bez obzira koliko ona bila gorka i bolna,tako|e svedo~i da je Gospod Hristos na{ i Va{ najve}i pri-jateq, kao put, istina i ìvot (sr. Jn. 14, 6).

Kanoni i u~ewe na{e Crkve vaè podjednako za sve naspravoslavne, kako za sve{tenosluìteqe tako i za vernike,kako za nas tako i za vas, kada su u pitawu na{i me|usobniodnosi i mogu}nost molitvenog op{tewa, drè}i se apso-lutne poslu{nost prema kanonima Crkve, sve dotle dok ihcela Pravoslavna crkva ne ukine ili ne izmeni.

Kada episkopi primewuju te kanone onda kada kaa`wava-ju druuge za gre{ke koje su po~inili ili im se samo pripisujuda su ih po~inili, kako smeju da sada kaù da ti kanoni nevaè kada je u pitawu na{ odnos prema rimokatolicima,protestantima, anglikancima, ekumenistima, jednom re~juprema jereticima svih boja i primesa?! Zar ne upita Gospodpritvorne fariseje: “Koji je me|u vama ~ovek od koga ako sinwegov zai{te hleba, kamen da mu da? Ili ako ribe zai{te,da mu da zmiju?” (Mt. 7, 9 – 10). A ba{ tako se pona{aju prvo-jerasi u Crkvi, kada su u pitawu kanoni: Sve{tenikera{~iwavaju za malo naru{avawe kanona, a sebe po{te|ujukada otvoreno gaze mnoge kanone, kao {to to ~ini poglavarna{e Crkve. On ra{~iwava sve{tenike koji samo okomnamignu na ènu, iako je Bog ènu stvarao za ~oveka i ~ovekaza ènu, a dozvoqava slobodno sulo`ni{tvo homoseksuala-ca u svojoj sredini, sve pod la`nim izgovorom da su tobolesnici, protivno Svetom pismu i kanonima Crkva, kojeih treetira kao velike gre{nike, koji ne~e nasleditiCarstvo nebesko: ”Ili ne znate da nepravednici ne}enaslediti Carstvo Boìje? Ne varajte: ni bludnici, niidolopoklonici, ni prequbo~incim ni rukobludnici, nimuèlo`nici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, niopada~i, ni otima~i, ne}e naslediti Carstvo Boìje” (1.Kor. 6, 9 – 10). Ako su homoseksualci bolesnici, a jesu kakoSveto pismo u~i, za{to ih pastiri ne le~e, nego ih pu{tajuda “~itavo stado o{ugaju”, zbog toga }e pastiri odgovaratipred Bogom. Ako su ravnodu{ni prema wihovoj bolesti,pu{taju}i ih da skapaju u svome grehu i od svoga greha, ondasu pastiri nehatni, isto {to i najamnici (sr. Jn 10, 12). Smem

396

otvoreno da Vm kaèm da ih Gospod Hristos i Majka Crkvanisu tome i tako nau~ili, nego je ta i takva “wihova nauka”od Lukavoga.

Koliko je ~uvawe kanona va`no za episkope, svedo~i i~iwenica da svaki episkop, prilikom svog nare~ewa i hiro-tonije, daje zakletvu pred Bogom ìvim, vernim narodom ibra}om episkopima, da }e se dràti kanona jedine svetesaborne i apostolske Pravoslavne crkve po cenu svogìvota i da }e svako naru{avawe kanona od strane episkopabiti sankcionisano odlu~ewem od Crkve.

Znajte jedno da onaj koji je veroloman pred Bogom, bi}everolomniji pred qudima, ~ak i pred nekim ko je ve}i odVas, kada mu se samo ukaè ve}a i boqa prilika da od togverolomstva vi{e profitira. Tako mi znamo episkope kojinisu izlazili iz dvorca Milo{evi}a za vreme wegove dik-tature, budu}i da sam ja za to vreme bio podaqe od wih, asada su oni “kao ~au{i” prvi u svatovima DOS- a, koji DOSste Vi i ostali zapadni narodi, gospodine Ambasadore,doveli na vlast u Jugoslaviji. Narod je time izmanipulisankako od Vas, tako i od ~elnika DOS-a. Narod je tu samo biopokri}e za ~ek vladavine bez pokri}a.

Stoga je, u najmawu ruku neumesno i nerazumno osu|ivatimirne i dobronamerne proteste dece koja èle da ìve u~istom Pravoslavqu – u Hristovoj Ortodoksiji iOrtopraksiji, koju su nasledili od svojih otaca i praotaca,a ne u muqu u kome ìvi jedan deo na{e crkvene jerarhijekoji izdaje ili prodaje na{e Pravoslavqe jereticima i eku-menistima.Stoga, molim za strpqewe i razum sve one kojimase ovim Otvorenim pismom obra}am, da u tim ~iwenicamasagledaju svoje pogre{ne osude ove dece, a dràvnim vlas-tima ho}u da kaèm da }e navu}i na sebe vekovnu omrazu iosudu budu}ih pokolewa za to {to hapse i progone te mladequde. Vrhovima, pak, na{e SPC ho}u da poru~im da }e, kakovode brod Crkve, svoj li~ni i upravqa~ki ìvot u Crkvi,morati sve vi{e da se navikavaju na ovakve, i jo{ goreproteste, mole}i Boga “kao sirah tu`ni bez i|e ikoga”, dazbog ovakvih i sli~nih stvari, ne do|e do ponovnog raskolau na{oj Crkvi, na ~emu zdu{no rade svi na{i du{mani. Jerrekoh da je mladost ~esto ~istija, ispravnija i ortodoksni-

397

ja, blià veri, Bogu i naciji, od nas starijih, pogotovu odvrhovnih predstavnika SPC koji su izgubili kormilo uHristu Gospodu, pa dopu{taju da brod SPC pluta na razme|uizme|u Istoka i Zapada, rimokatolicizma i protestantizma,ekumenizma i mundijalizma. Moèmo takvo stawe u Crkvishvatiti kao posledicu duge i surove borbe na{e Crkve inaroda sa komunistima i komunizmom, kako onim u dru{tvutako i onih koji su uba~eni u Crkvu da u woj rovare, lome irazaraju iznutra,komunizma koga su nam Englezi, li~noêr~il, nametnuli. Ali, i to stawe u na{oj Crkvi ne dajepravo obezglavqenoj SPC bilo da kr{i kanone kojima jeCrkva ìvela vekovima, bilo da ona osu|uje mirne protesteonih koji ometaju me|unarodne me{etare da svojimjereti~kim u~ewem, hri{}ansko – protestantskom naukom“bezgre{nog evropskog ~oveka”, zaga|uju na{e pravoslavqe,i tako od wega prave nekakav verski gemi{t - bu}kuri{.

j) Kanonima Pravoslavne crkve u vezi molitvenog op{tewa

Molitveno op{tewe (gr~. - lat. Communi-catio sacrum) zabraweno je pravoslavnima kako sa jeretici-ma, tako i sa inovernicima t.j. onima koji pogre{no u~e ohri{}anskoj veri i dogmatima pravoslavne vere, suprotnou~ewu Gospoda Hrista i kanonima Pravoslavne crkve, kao ionima koji su nekr{teni i nehri{}ani.

To molitveno op{tewe sa jereticima i inovernim narodi-ma (za nas nehri{}anima) je zabraweno pravoslavnim ver-nicima i sve{tenosluìteqima, a onaj koji se drzne datakvo ne{to i u~ini, biva odlu~en od Crkve, to jest izba~eniz we. Ako je ta li~nost episkop ili sve{tenik, bivara{~iwen od zvani~ne Crkve. Ukoliko ga zvani~na Crkva ine ra{~ini, takav sve{tenosluìteq ima se smatratira{~iwenim u o~ima vernih i nadle`na crkvena vlast jedu`na da to ra{~iwewe blagovremeno sprovede u delo.

Pravoslavna crkva je ovu odluku donela kako bi sesa~uvala ~istota pravoslavnog u~ewa, kako, s jedne strane,od jeretika (krivoverja, praznoverja, sujeverja), tako i, sdruge strane, od inovernika i neznaboàca, da ne kaèmnevernika.

398

Dakle, da se sa~uva izvornost, ta~nost i ortodoksnostpravoslavqa - ortodoksija i ortopraksija na{e vere - kakood onih koji su kr{teni suprotno dogmatima jedine, svete,saborne i apostolske crkve, tako i od onih koji nisu uop{ekr{teni, koji ne priznaju kr{tewe u ime Oca, Sina i SvetogaDuha.

Dakle, zabraweno je pravoslavnim hri{}anima, pogotovuepiskopima i sve{tenicima, da molitveno op{te ili daiznajmquju pravoslavne crkve jereticima i nevernicima.Sve ovo u smislu jevan|elske mudrosti koja kaè: “Nemoète sluìti Bogu i mamonu” (Mt. 6, 24), kao i apostolskenauke: “Kakvu saglasnost ima Hristos s Velijarom? Ili,kakav deo ima vernik s nevernikom” (2. Kor. 6, 15).

Ovi propisi – kanoni - su utemeqeni na u~ewu Svetogpisma, Svetog predawa, na odlukama vaseqenskih i pomes-nih sabora, kao i na celokupnom u~ewu u~iteqa Crkve isvetih otaca, dakle celokupnom u~ewu jedine svete, saborne- vaseqenske – katoli~anske, apostolske (Pravoslavne) crkve.

Ovo molitveno op{tewe zabraweno je pravoslavnim sasvima onima koji neveruju ili suprotno veruju od onog kakoto Pravoslavna crkva ispoveda, pa bilo da su oni nominal-ni hri{}ani ili pravi nehri{}ani. I, uop{te uzev{i,zabraweno je pravoslavnim hri{}anima da se zajedno mole– bogosluè, kako sa hri{}anima, koji su odstupili odpravoslavne vere, tako, i jo{ vi{e, sa nehri{}anima, po{tose prvi tretiraju kao jeretici, a drugi kao neznabo`ci, pabilo da je ta molitva u crkvi ili ku}i, sve pod pretwomodlu~ewa od Crkve.

Po kanonima na{e Pravoslavne crkve svaki onaj ko tomolitveno op{tewe u~ini, sankcioni{e se odlu~ewem,izop{tewem iz pravoslavne crkvene zajednice (sr. PravilaPravoslavne crkve od dr Nikodima Mila{a, kwiga I, NoviSad, 1895, str. 109 - 110).

Pravilo 45. Svetih apostola glasi: “Episkop, iliprezviter, ili |akon, koji se bude sa jeretikom samo i molio,neka se odlu~i; ako im pak dopusti kao kliricima da torade, neka se svrgne”. Uo~avate da se ovde pomiwu dve kazne:odlu~ewe i li{avawe ~ina, a to je, u konkretnom slu~aju, ibio povod ovih, boì}wih demonstracija.

399

Prema 46. pravilu Svetih apostola: episkop ilisve{tenik koji prizna kr{tewe, pri~e{}e ili `rtvu jereti-ka, ima da se svrgne. Isto tako, sve{teno lice koje dopu{tijeretiku da sluì u pravoslavnom hramu, nedostojno je svogacrkvenog sve{tenosluìteqskog ~ina, i ima se svrgnuti, tojest li{iti sve{teni~kog ~ina. O tome govore i Apostolskeustanove (VI, 16, 18) da sve{teno lice koje dozvoli jeretikuda sluì u pravoslavnom hramu, podleè ra{~iwewu.

64. pravilo Svetih apostola kaè doslovno:” Ako kojiklirik ili svetovwak po|e u judejsku sinagogu ili jereti~ku dase moli, neka bude svrgnut i odlu~en” (PPC, I, str. 134). A prema33. pravilu Laodikijskog pomesnog sabora isti~e se: “ Sjeretikom ili raskolnicima ne smije se zajedno moliti se”.Ovom pravilu se dodaje i dodatno uputstvo: “da nikavog verskogop{tewa ne smije imati pravoslavni hri{}anin ni sa raskol-nicima ( (N. Mila{, Pravila PC, kw. II, str. 91- 92).

Mislim da bi nas to odvelo isuvi{e daleko u diskusiji,ako bih Vam daqe navodio pravila vaseqenskih i pomesnihsabora i u~ewa svetih otaca i u~iteqa Crkve o ovj temi.

Samo da Vam napomenem i to da se u Velikom trebnikunalazi bogoslu`beni în Osve}ewa (o~i{}ewa) crkve kojusu oskvrnavili bezbo`ni neznabo{ci, jeretici ili otpadni-ci od vere u kome se, ve} u uvodnim napomenama, daje uputst-vo sve{tenosluìteqima: “Ako jeretici ili otpadnici, mana koji na~in uzmu crkvu od pravovernih, i u woj na svetomprestolu izvr{e svoje bogomrske slu`be, onda su oskvr-navqeni i crkva i sveti presto u woj. Zbog toga u takvojcrkvi, po{to je oskvrwena, nije dopu{teno pravoslavnimani da se mole, akamoli da prinose Beskrvnu `rtvu. Stoga seo ovome mora izvestiti nadle`ni episkop. I on, ili sam akoho}e, vr{i ovaj ~in, ili ovla{}uje nekoga od mesnihsve{tenika svojim blagoslovom da to u~ine...” (vid. Velikitrebnik, Prizren, 1993., str. 371 – 372).

k) Zakqu~ak

Prema tome, nema zajedni~kog molitvenog op{tewa izme|upravoslavnih hri{}ana i jeretika, a pogotovu ne sa inover-nicima – nehri{}anima – koji su za nas hri{}ane ravni ne-

400

znabo{cima, jer nisu spoznali niti prihvatili jedinogistinitog Boga i Onoga koga je On poslao Isusa Hrista (sr. Jn5, 38; 8, 42; 12, 44), po re~ima samoga Gospoda: “ A ovo je ve~niìvot da poznaju Tebe, jedinoga istinitoga Boga i koga siposlao Isusa Hrista” (Jn. 17, 3).

Prema tome, kada je Gospod Hristos rekao Svojim u~enici-ma, koji su branili deci da pri|u Hristu: “ Pustite decu , ine branite im da dolaze k Meni, jer je takvih Carstvonebesko” (Mt. 19, 14), dozvolite i meni, svegre{nom pravo-slavnom sve{teniku, da kaèm: Pustite srpsku decu da pri|upreobraènom i vaskrslom Hristu, a ne Hristu koga su zatam-nili i izmenili protestanti, ~ak i rimokaktolici, sa kojimavrh episkopata SPC {uruje i koketira. Znajte da su deca u tompogledu ~istija od nas i spremnija da ispovede veru u ìvogHrista, ~ak i po cenu svoga mu~eni{tva, kakav je sada slu~ajsa onima koji su u neokomunisti~kim zatvorima vlasti,vlasti koju su nam doveli Englezi i Amerikanci, kupiv{i ihdevizama i zapadwa~kim, protestantskim {arenlaàma.

Prema tome, nemate pravo da se qutite za mirne protestena{e omladine ni vi koji ste se, kroz rimokatolicizam iprotestantizam, odrekli Pravoslavqa i pravoslavnihkanona, ni obezboèni politi~ari koji ne znaju kanone na{eCrkve, a jo{ mawe episkopi koji znaju kanone na{e sveteCrkve, pa ih ipak svesno ru{e i gaze.

U Beogradu, 9. januara 2003. godine

Dr @arko Gavrilovi}, protojerejUpu}eno:Svetom arh. sinodu SPC (R. 510995, po{ta 11101),Wegovoj ekselenciji g. ^. Krofordu, engleskom ambasa-

doru (R. 332696, p. 11050),Predsedniku SR Jugoslavije, ako ona jo{ postoji, g. dr

Vojislavu Ko{tunici (R. 510996, po{ta 11101),Predsedniku vlade Republike Srbije g. dr Zoranu

\in|i}u (EK 3/03), kao i pojedinim Sredstvima informisawa javnosti: “Glasu” (EK

1/04), “Blicu” (EK 2/04) i “Nacionalu” (EK 3/04). Objavqeno u“Zbiqi”, br. 93-94, od marta-aprila 2003., str 33 i 34

401

14) PISMO MINISTRU ZDRAVQA GOSPODINU TOMICI MILOSAVQEVI]U, U VEZI POZITIVNE LISTE LEKOVA, LI^NO NA RUKE


PO[TOVANI GOSPODINE MINISTRE,

Kolebam se ve} vi{e dana da Vam pi{em iz dva razloga,mada znam koliko ste zauzeti oko razre{avawanovonastalih problema u zdravstvu.

1) Lekar mi je prepisao lek Diaprel MR, Glikalazid od 30mg, za le~ewe dijabetesa, od koga bolujem ne{to oko 6 godi-na. Lek sam po~eo da uzimam u mesecu junu, i tada je bio napozitivnoj lekarskoj listi, da bi ga neko skinuo sa we 11.avgusta t. g., tako da ga nisam mogao da na|em u dràvnimapotekama, ve} u Inofarm apoteci (Ki~evska 10) i morao daga kupim. Ne znam ko se to tako neodgovorno igra sa nama okoovih lekova, jer mewawe terapije nije ni malo bezazlenastvar, a ukidawe ste~enog prava predstavqa uzurpacijuprava. I onaj politi~ki mo}nik koji ukida pravo bolesnici-ma kori{}ewe leka za koji je, u neku ruku „ste~eno“ pravo,ispada da je neozbiqan i ~ovek i zdravstveni radnik, jer iod toga zavisi pogor{awe bolesti. Naime, ja sam penzioner,iako sa dva doktorata, koji ima penziju mawu od ponekih~ista~ica (6. 200 mese~no u ukupnom iznosu), {to samo posebi baca senku na humanost i pravi~nost i nove i starevlasti kod nas prema svim svojim gra|anima, bez obzira naidejnu i politi~ku pripadnost. A ovaj lek je prili~no skup(684 dinara u privatnim apotekama), pa uz pla}awe drugihlekova i participacije za hrpu lekova koju moramo da snab-devamo svakog meseca, predstavqa nemogu}nost le~ewa kodovako malih primawa od penzije kao jedinog izvora prihoda.

2) S druge strane mnogi penzioneri, takore}i po nekomdiskriminacionom pravu, uìvaju enormno visoku penziju.Tako, na primer, jedan akademik, wegovo ime mogu obznanitiako mi ne verujete, samo za to {to je bio aktivan komunistai soocijalista, ostvaruje svoju penziju od preko 80.000

402

dinara mese~no, pa mu je penzija ve}a 13 puta od moje, iako neznam kakve su to wegove zasluge ve}e od mojih. To je vapiju}anepravda pred Bogom i qudima. Naprotiv, mislim da sam javi{e doprineo kulturi na{eg naroda, jer sam napisao preko30 kwiga, odrào vi{e od 2.000 predavawa i govora kod nasi u inostranstvu, u ciqu uvo|ewa vi{e pravde, reda izakona u na{e dru{tvo. A ima penzionera koji primaju „min-imalnu penziju“ od nekoliko hiqada dinara, dok, na drugojstrani, mnogi jo{ uvek dobijaju nacionalne penzije za„nacionalnu izdaju“ ovog naroda, koja je ve}a i od deset putaod moje, a ~iji udeo u kulturi ovog naroda je ravan nuli. Topravo uìvaju kao nabe|eni „spomeni~ari“, iako borbu sNemcima nisu mogli ni da vide, jer su tada bili deca.

Obra}am se Vama sa molbom:

1) Da lekove koji su bili na pozitivnoj listi vratite dato i ubudu}e budu, jer niko nema pravo da se igra sa na{imìvotima, pogotou ne vlast za koju smo se borili, rizikuju}isvoje ìvote, i zbog ~ega smo se i razboleli i

2) Da pokrete postupak usagla{avawa penzija i prava potom osnovu tako da raspon penzija ne bude ve}i od 3 do 5 putaza sve penzionere na mese~nom nivou.

U~tivo Vas molim za odgovor i svrsishodno delovawe uovom pogledu,

Odani Vam,Protojerej dr @arko Gavrilovi}

M. Gorkog br. 37 (Tel. 344-12-29)

Beograd, 6. septembra 2004. godine

403

15) PISMO SAVETU MINISTARA DR@AVNE ZAJENICESRBIJE I CRNE GORE, U VEZI POVLAÊWA TU@BEPROTIV NATO-A I KOSOVA

BEOGRAD, 13. jul 2004. godine(Otvoreno pismo)

Prinu|en sam da Vam se, ovim pismom, obratim ipostavim nekoliko pitawa povodom goru}ih najnovijihpoliti~kih doga|aja u na{oj „dràvnoj zajednici“ i

ucena koje vr{e me|unarodni mo}nici nad na{impoliti~arima koji su, ~ast izuzecima, toliko pogrbqeni daje dovoqno da se Karla del Ponte naka{qe, pa da oni kinuod straha. Pi{em vam kao „wegovo veli~anstvo“ bira~, kojije glasao za neke od vas, ali ne da prodajete narodneinterese me|unarodnim me{etarima, nego da se za wihborite na pravi na~in. Jer, „Pokolewa djela sude, {to je ~ijedaju svjema“.

Nemojte mi kazati da sam „ostatak“ Milo{evi}evihporaènih snaga, kada dobro znate da sam se sa vama, rameuz rame, borio protiv narcisoidne i diktatorske vladavine„hazjaina sa Dediwa“, ~ije metode vladavine i kardinalnegre{ke i vi, dobrim delom, ponavqate. Budu}i da imam neko-liko krupnih razloga za ovo pisawe, izne}u ih po segmen-tima.

1) Koja to naknadna pamet i subverzivna politi~ka mo}nama u Srbiji nikako ne dâ da Srbijom upravqaju Srbi, ilikako neki prekodrinski Srbi kaù Srbijanci, pa nam jeaktuelni predsednik Jugoslavije rasrbqeni Crnogorac;predsednik Srbije „~istokrvni“ Crnogorac, biv{i predsed-nik vlade RS ro|en u Bosanskom [amcu, za aktuelnog i neznam gde je ta~no ro|en; da je najmawe ministara u RS izSrbije, a tako je, mawe - vi{e, i u ostalim „saveznim“ irepubli~kim ustanovama; da nam je patrijarh i ve}ina arhi-jereja iz prekodrinskih krajeva, kao da mi nemamo qudi uSrbiji ni za kakvo nadle{tvo, kao da smo imbecili ikreteni? Pa, kakvi su nam kadrovi koji vladaju u Srbiji,tako nam i jeste. Ve}ina visokih funkcionera, ~ast izuzeci-ma, vi{e vodi ra~una o svojim li~nim nego o zajedni~kim

404

interesima; vi{e sluè partiji nego dràvi; vi{e sluème|unarodnim trustovima, iako se zakqiwu u predizbornojkampawi da }e sluìti svome narodu. Da su dana{wi poli-ti~ki ~asnici pre izbora kazali da }e predati sve traèneSrbe Hagu, da }e povu}i tu`bu protiv NATO nacija za bom-bardovawe, ~vrsto verujem da ne bi dobili nikakav mandat.Ako to urade sada, po{to su nas prevarili, zna~i da radesuprotno izbornim obe}awima, pa im obe}avam da naslede}im izvorima ne}e dobiti dovoqno glasova ni za cen-zus, a kamoli za neko mesto u vladi.

Pri postavqawu ovih pitawa, ja ne delim Srbe naSrbijance i nesrbijance, nego to, verovali ili ne, ~ine onikoji ne dozvoqavaju nama Srbima iz Srbije da vodimo glavnure~ u na{oj ku}i, zajedno a ne podre|eno, sa ostalim Srbimai, proporcionalno, drugim narodnostima. Izgleda da smo miSrbijanci jo{ uvek pod starateqstvom Crnogoraca i preko-drinskih Srba, u nekoj vrsti vavilonskog, to jest, neokomu-nisti~kog ropstva jugoslovenskih naroda koji nam razbijaju iraslojavaju Srbiju, vojsku, obrazovawe, kulturu, kao {to suto pola veka radili srpski i jugoslovenski komunisti, asada to rade globalisti i wihove sluge u Srbiji.

2) Koja to nevidqiva ruka postavqa na istaknutepoloàje ove na{e „dràvne zajednice“ koja najmawe li~i nadràvu, a najvi{e na teksa{ku ra{omonijadu, biv{e komu-niste i komunisti~ku decu, koji bi, da je sre}e, pravih ipo{tenih politi~ara, morali da budu skrajnuti odupravqawa politikom ako ne ni zbog ~ega drugog a ono zbogzlo~ina svojih o~eva – komunista koji nisu „poloìlira~une“ svome narodu, uglavnom srpskom, za „pregoleme“zlo~ine koje su nam, nagovoreni od na{eg zlotvora Broza,u~inili. Pa su i oni iskasapili Srbiju i doveli je dototalnog raspadawa „po svim {avovima i rubovima“. Tako su,biv{i i sada{wi komunisti na{e najve}e zlo koje nam nedozvoqavaja do danas ni da se distanciramo od komu-nisti~ke vladavine i „tekovina“, mislim, izme|u ostalog, ina komunisti~ka, politi~ka ideolo{ka znamewa i simbolekoji se, evo ve}, pet godina „slatke demokratije i pravnedràve“ vijore na nebu Srbije. Zbbog wih je Broz pobio oko

405

milion Srba, kako ~etnika, tako i komunista i onih „drugih“,naj~e{}e bez suda i presude. Zato niste izvr{ili ni dena-cionalizaciju; ne}ete se lako osloboditi ni od komu-nisti~kog, „àbqa~kog ustava“, koji je napisan od rasr-bqenih Crnogoraca samo za Srbe, a koji su oni odavnopogazili i oti{li „papi u zagrqaj“; kao ni od drugih „velik-ih tekovina najve}eg sina na{eg naroda i narodnosti“. Dadodam, dok ste vi uìvali komunizam u maksimumu, ja sam biogowen i progowen, a ne vidim da mi je i sada ne{to mnogoboqe kada, kao dvostruki doktor nauka, uìvam mese~nupenziju od 6.200 dinara, a vi, naj~e{}e sa malo ili bezimalo {kole, imate brojne beneficije, ogromne plate naraznim „radnim“ mestima, da ne ra~unam „provizije“ i „plavekoverte“.

3) Koja to zla voqa i koje politi~ko podzemqe ustoli~ujeSvetozara Marovi}a za predsednika „Saveta ministaraSCG“, kad je svima poznato da je on, sa Milom \ukanovi}em iwegovom kompanijom“, najzaslu`niji za razbijawe na{ezajedni~ke dràve SRJ, stvorene pomenutim „àbqa~kimustavom“? Da kaèm g. Marovi}u, da ova moja primedba nijemotivisana mojim navodnim „srpskim {ovinizmom“, jer i mojipreci poti~u iz Crne Gore, potomak sa Baje Pivqanina. Ali,su oni Srbi iz Crne Gore, a ne Crnogorci. Geografski pojamnije isto {to i nacionalno nasle|e, jer sam i ja Uì~anin,ali ne po nacionalnom poreklu, ve} po geografskom pojmu,mestu gde sam ro|en. Pitam vas u tom kontekstu: kakve raz-like ima izme|u izbora Marovi}a za predsednika SCG, kadaje pre toga on u~estvovao u razbijawu SRJ i ranijeg izboraStjepana Mesi}a, kada je i Mesi} pre svoga izbora zapredsednika SFRJ radio, kao Lewin, na razbijawu svojedràve i rekao da }e on biti „posledwi predsednikSFRJ“? Mesi} je zaista kasnije, zajedno sa Tu|manom iostalima, razbio „svoju dràvu“, iako se zakleo da }e ~uvatiwen integritet i granice. Zar ne mislite da }e se istodesiti i sa Marovi}em i \ukanovi}em u odnosu na SCG, kao{to se 1990. godine desilo sa Mesi}em i Tu|manom u odnosuna SFRJ? Ako to verujete, vi ste „golobrada deca“, jer uvrhovima na{e politike postoje me{etari stranih poli-

406

ti~ara koji rade ono {to im wihovi mentori, a na{i nepri-jateqi zapovede.

Da li ste vi, zaista, kao politi~ari istovremeno i komu-nisti~ka nedono{~ad, da dajete „agreman“ i “no` i poga~u“ uruke na{im neprijateqima da rade na daqem razarawuSrbije i Srpstva „po {avovima i rubovima“? Sada sepriprema, u duhu Novog svetskog poretka, i cepawe – region-alisawe Srpske pravoslavne crkve samo u Srbiji, shodnovoqi svetskih mo}nika, a na{ih neprijateqa da vi{e neostane ni kamen na kamenu od nekada{we Srbije, da seSrbija, kako je rekao Kol Klintonu, vojno porazi da bi prih-vatila sve postavqene joj uslove, to jest, ucene. Ama, jeste livi qudi? Jeste li vi Srbi, Nemawi}a soj, ili potomci VukaBrankovi}a? Dokle }ete biti pogrbqeni i na{im neprijate-qima servilni, a prema narodu osorni?! Onaj koji ne cenisebe, ne}e biti cewen ni od neprijateqa niti od prijateqa!

4) Ko daje pravo g. Marovi}u da se onako servilno presav-ija i naivno izviwava Mesi}u za na{e „zlo~ine“ koje sugra|ane SCG „po~inili“ gra|anima Hrvatske pred onakomlakim i perfidnim Mesi}evim „ispri~avawem“, kadaMarovi}, hvala Bogu, nije ni imao nikakve `rtve, niti je bionapadnut, nego je vodio provatikansku, pronema~ku iproameri~ku politiku cepawa Crne Gore od Srbije, jer nijeza wega „popularno“ da bude Srbin nego Crnogorac, dok suna{e Srbe Hrvati, [iptari i muslimani svuda gde su stigliklali, kasapili, ìvim im meso otkidali, glave im na kolacnabijali, bacalili ih ìve u livnicu Slavonskog Broda,tukli ih maqevima, gazili tenkovima po Novskoj, praliulice {mrkovima od tenkovima „Leopard“ pobijenih Srba,„isce|ene“ srpske krvi: u Zapadnoj Slavoniji, Kninu,Topuskom, Sarajevu, Kosovu i Metohiji. To }e i g. Dra{kovi}govore}i o „Milo{evi}evom“ ([iptari }e to uzeti kao dokazo srpskom) genocidu nad [iptarima, {to ukoliko zna istinu,zna da nije ta~no. Razume se da Marovi} i Dra{kovi}, tan-dem koji sada duva u „iste diple“, iako se govorilo da me|uwima postoje nepremostive razlike, nisu teolozi, da ne znada niko nema prava da govori neistinu, da opro{ta zlo~inenanete na{im Srbima, osim Boga i samih `rtvava kojima su

407

ti zlo~ini u~iweni; da nije u na{em narodu primqena taimitacija Brantovog kle~awa i izviwewa za nema~kezlo~ine, jer je trebalo da to prvo iskreno u~ini Mesi}, a naj-mawe to pravo pripada Marovi}u, koji nije prolio ni kapznoja da brani svoje Srpstvo nego je “obukao }urak naopako“,od Srbina postao Crnogorac, da ne bi imao potrebu da braniènu i srodnike, ku}ni prag i o~evinu, jer ga niko nije ninapao, nego kao Crnogorca „teto{io“.

5) Koje pravo ima predsednik g. Marovi} da sam pregovarasa Mesi}em u Zagrebu, bez aktuelnog ministra spoqnihposlova, bez auktohtonih Srba iz Srbije, bez utvr|ene plat-forme za ove pregovore, bez skup{tinskog verifikovawatih pregovora, on Crnogorac i „zagreba~ki |ak“, kao {to je toi Jevrem Brkovi}, Dedei} i brojna kamarila onih koji vr{evatikanski posao – rasrbqavawe Crne Gore, posebnoMarovi} - najgori Srbi i „najboqi“ Crnogorci, koji kao danikada nisu ~itali ni Wego{a ni Marka Miqanova {ta kaùo Srpstvu; da dakle pregovara, kako novine izve{tavaju, samo tako osetqivom problemu kakav je dràvna granica izme|uHrvatske i SCG, kada je ta granica regulisana ~ak i „avno-jevskim me|ama“ koje su izmi{qene, a ve}im delom je najs-pornija sa Srbijom zbog imperijalisti~kih aspiracijanaslednika Frawe Tu|mana, ~iji je Mesi} neusvojeni„potomak“, o „granici do Zemuna“.

Ne{to sli~no je ~inio i biv{i ministar spoqnih poslovag. Goran Svilanovi}, onako sramno, izadjni~ki i razmetqi-vo, obe}avaju}i g. Piculi preko 10.000 hektara srpske zemqekod Iloka, ne svoju {iptarsku o~evinu, nego srpsku, o ~emusam, u svoje vreme, pisao: g. V. Ko{tunici, tada{wempredsedniku Jugoslavije, g. Z. \in|i}u, tada{wem predsed-niku vlade Srbije, samom G. Svilanovi}u, Svetom arhijere-jskom sinodu SPC i sredstvima javnog informisawa, ali sukukavni svi oni zanemeli i sramno za}utali, jer ni od kogaod wih nisam dobio nikakav odgovor! Sramota gospodo da neodgovorite jednom isluènom sve{teniku i osvedo~enompatrioti, va{em saborcu protiv pogre{ne politikeSlobodana Milo{evi}a! Ovo vam pi{em zato {to verujem dami opet niko od vas ne}e odgovoriti, ali }u na}i puta i

408

na~ina, ako prenebregnete ovaj moj apel, da alarmiram uspa-vanu srpsku javnost, a ako to ne uspem: baci}u prokletstvo nasve na{e politi~are koji, zarad svoje vlastoqubive promo-cije i sopstvenih interesa kao sluge i, ne daj Boè,pla}enici, izdaju vitalne interese srpskog naroda u Srbijina{im neprijateqima.

a) Problem oko ucena iz Ha{kog Tribunala je krajwe problemati~an

Ja ne znam sa kakvim pravom, ako je to uop{te pravo,Karla del Ponte, toliko ucewuje samo Srbe, traè}iizmi{qene srpske zlo~ince, a ostavqa hrvatske, musli-manske, {iptarske zlo~ince na miru, Al Kaidine zlo~incekoje je sam Klinton pomagao, muxahedine iz arapskihzemaqa, ako se nepristrasno sudi svima zlo~incima izbiv{e Jugoslavije? Kako su Tu|man, Izetbegovi} i mnogidrugi mogli da umru, a da za vreme ìvota i posle smrtiposthumno ne budu osu|eni kao zlo~inci? [ta je sa stra{nimzlo~incima me|u [iptarima: Ta~ijem, Hajradinajem i mnogimdrugim, za koje gospo|a del Ponteova ~uva dokaze u fijoci, aobe}ala je da }e ih izvesti na optuèni~ku klupu do jeseni2003. godine? To nisu qudi koji ne drè svoje obe}awe, analaze se na tako velikom poloàju. To nisu nepristrasnipravnici, nego pla}enici u sudstvu, kakvih je kod nas, kakonovine pi{u i sada{wi ministri govore, puno sudstvo.

1) Stoga, moram da pitam: sa kakvim pravom danas vi, na{ipoliti~ari, i to ~inite unisono svi u jedan glas kao „podnekakvu komandu“ (ne {alite se, mo`da i jeste komanda),me|u kojima se naro~ito istr~ava i „moj saborac“, aktuelniministar inostranih poslova, g. Dra{kovi} - da se mora „saHagom sara|ivati“, to jest da im se moraju predati (eufem-izam za „ru`nu re~“ izdati) svi na{i patrioti, koji su ~asnoi odgovorno branili svoju zemqu u najkriti~nijem momentuwene istorije, kada je Srbija bila napadnuta od brojnihagresora i sa svih strana sveta, bez povoda i bez objavqenograta, ilegalno bez rezolucije SB i odluke UN? Kako tomoète da kaète „mora“ i ako mora, za{to ne mora

409

Hrvatska, xamahirija, [iptari, koji imaju na hiqadestvarnih svojih zlo~inaca u odnosu na nas?! Ko to nas „pri-morava“ da izdajemo krive i prave, suprotno latinskojposlovici da je boqe 99 krivih osloboditi nego jednogpravog osuditi?! Jesmo li mi u takvom moratorijumu, u novimsankcijama, vekovnih ultimatumima? Da li moramo ve~itoda slu{amo, makar to bili i mo}nici, mimo na{eg zakono-davstva, protivno na{oj ~asti i savesti?

âk nam tu saradwu pod izrazom „moramo“ da sara|ujemosa Hagom, bez imalo stida i srama, preporu~uju na{i poli-ti~ari iz zemqe i kada odu „preko bare“, i iz inostranstva,predlaù kao da nam èle da kaù da }e do}i red i na naskoji se tome verbalno protivimo, da i nas predaju Hagu, samoda bi zadràli svoju vlast nad ovim jadnim i ubogim naro-dom. I to ~ine bez imalo „stila i {arma“, otvreno,udvorni~ki i ulaguju}i se, kao nekakvi strani potr~ci –„spoqni momci“ tih centara mo}i za na{e „unutra{weposlove“, pa idu u inostranstvo da dobiju „doma}e zadatke“koje moraju da ispune u celosti kao osnov~i}i, kako bipokazali da sluè vi{e wima nego Srbiji, kada smo mi,gra|ani Srbije, ve} pogre{ili, po ko zna koji put, pa ihizabrali za “narodne poslanike“, da sluè nama, a ne wima.

Me|u wima, jedan od najgrlatijih i najaktivnijih„sluìteqa“ Haga i „stare ve{tice“ koja obilazi svet nametli i traì srpske patriote koje je proglasila za„zlo~ince“, jeste i g. Dra{kovi}, kao {to rekoh „moj saborac“,~ovek koji je i sam, svojim govorima zapaqivao masu i sa svo-jim dobrovoqcima branio napadnutu dràvu i to sa razlo-gom, a i ja sam to ~inio verbalno kao sve{tenosluìteq, jernismo mogli drugoja~ije, kao na primer g. Marovi} koji imavi{e „rezervnih otaxbina“, a mi samo jednu, a jedna je kaù„kao ni jedna“. âk, ako bi neko napao i danas ovu maluSrbiju, unapred da mu kaèm da bih ja, ne ~ase}i ni jednogtrenutka, ovako star i isluèn sve{tenik, ostavio krst uoltaru, uzeo vojni~ki {iwel, snajper ili kala{wikov ibranio svoju otaxbinu, svoj narod i veru do posledwe kapisvoje krvi.

Pitam vas, na{e politi~are: gg Marovi}a, Tadi}a iDra{kovi}a: Da li znate {ta radite, ako podleète danas

410

jednoj uceni, sutran }ete podle}i svim ucenama? [ta ste vi,g. Dra{kovi}u nama ranije govorili i radili u vezi odbranezemqe, a {ta danas, kada ste u{li u dru{tvu ministarasaradnika gospo|e del Ponteove, pri~ate sa pozicija„velikog ministra spoqnih poslova“ male „dràvne zajed-nice“ koja se, prakti~no svela na Srbiju, Srbijicu kojaizdràva vas Savet ministara sa buxetskim izdacima od94%, a da samo 6% pla}a u buxet “ dràvnoj zajednici“ CrnaGora, i da im je to „skupa i preskupa“ dràvna zajednica, paho}e da je napuste, a u toj Srbijici ta Crna Gora ima tolikoministara, ambasadora, politi~kih kadrova, da Srbija nemoè da „digne glavu“ od rashoda koje pla}a drugima koji jeglo|u, a wene gra|ane more gla|u? Tako smo za vreme Brozadotacijama, otkupom, narezom pomagali, i u Kosmeu i u CrnojGori, ra|awe {iptarske dece i mortalitet na{e dece uSrbiji, koja je tada kao i sada bila gladna; da Srbija, kojanikako ne moè da postane dràva srpskog naroda, jo{ uvek,i u post Titovoj i Milo{evi}evoj eri, {to je velika gre{kaMilo{evi}a, postaje kao nekakva „krava muzara“ od koje svidrugi boqe ìve, na {tetu tzv. Srbijanaca.

Da li pomi{qate, g. Dra{kovi}u, da ako ovako nastaviteda, Vi i na{i politi~ari, pretite nama sa takvimpodani~kim mentalitetom, da }ete sve „predati Hagu“, men-talitetom koji ranije niste imali, pa {ta }e g. Dra{kovi}raditi ako Karla del Ponte, ne daj Boè, sutra po{aqewemu zape~a}eno „qubavno pismo“, da li }e i onda onsara|ivati sa Hagom ili, da li bi mi morali i sutra i wegada predamo Hagu? On se, verovatno, sveti generaluPavkovi}u, mo`da i sa pravom, ako je istinit „slu~aj sahelikopterom“. Ali, ja ne govorim o slu~aju, nego o principu:da ne smemo ni pod kakvim pretwama podle}i ucenama„zapenu{ene stare dame koja na Srbima le~i svoje komplekseru`no}e“, niti podle}i ucenama ma koga centra mo}i u svetui izdati na{e patriote i borce koji su nas, kad smo bilinapadnuti, branili. Zlo~ince da, ali samo zlo~ince pona{em zakonodavstvu i ustavu, a ne optu`bu za „komandnuodgovornost“, koju na{i zakoni ne poznaju. Ne}emo mi, vaqda,svaki ~as mewati ustav i zakone po }efu neke del Pontovekoja je, koliko se ja razumem u pravo, samo dobila od nekoga

411

pravo da optuùje iskqu~ivo Srbe, bez ikakvih stvarnihdokaza koje nam o wima, kao zlo~incima, i ne dostavqa.

Mi ucenama iz inostranstva ne smemo podle}i iz vi{erazloga, pa makar nas i ne primili u Evropu, jer je Evropadanas neprijateqski raspoloèna prema nama zbogpovla|ivawa Vatikanu, Nema~koj i Austriji i wihovoj srbo-fobi~noj, antisrpskoj politici. Tim ucenama Zapada nesmemo podle}i iz vi{e razloga:

2) Mi imamo posla sa ovejanim „trustovima mozgova“ kojine drè ni svoju datu re~, overenu poptpisima, kakav jeslu~aj sa Rezolucijom SB br1214, kojom su obe}ali da }e sena Kosovo i Metohiju vratiti na{a vojska da ~uva srpskesvetiwe, a kasnije i policija i vojska da ~uvaju granice i redi mir u dràvi. Taj dogovor su prekr{ili i dozvolilimasakre nad Srbima od strane [iptara kako su do{li naKosovo i Metohiju jula 1999. godine, a naro~ito genocidomnad Srbima od 17. do 19. marta 2004. godine, uz wihovu asis-tenciju, jer su sve{tenici izjavili da su napred i{li Kfori Unmik i prisilno iseqavali Srbe iz wihovih ku}a, a zawima je i{la {iptarska ruqa i palila sve {to je srpsko,~ak i bogomoqe iz pro{lih vekova koji su deo svetske kul-turne ba{tine. Pored aktivno prisutnih Nemaca, u Prizrenuje spaqeno sve {to je srpsko, ~ak i Episkopija i u woj jediniSrbin ~uvar, a jedan vojnik iz Francuske je ukrao ~ak imo{ti sv. Joanikija Djevi~koj iz manastira Djevi~a. Ne bihhteo da nabrajam vi{e primera, jer }e uskoro iza}i mojakwiga o tom zverstvima: Prokletstvo zlo~inaca, koja }e todetaqnije opisati. Imate li vi, na{i politi~ari, imalo„mu{ku petqu“ i jezik da to kaète tim me|unarodnimme{etarima nego zajedno sa wima, kao wihovi sau~esnici,„morate“ da radite na istrebqewu svoga naroda?

3) A {to se ti~e ucene, to je zlo iz ~ega se ucewivaninarod ili pojedinac te{ko moè ikada lako izvu}i. Ako jed-nom ispuni samo jednu ucenu, ucewiva~i idu sve daqe itraè sve vi{e {to mogu da dobiju. Ali Vi ste postalitoliko servilni prema me|unarodnim mo}nicima da vamtraè oca ili majnku, brata ili sestru, ènu ili dete, sve

412

bi im u~inili. To je kao laka ènska: ~im je mu{karac jednomdobije, ona mu vi{e ne moè otkazati „svoju uslugu“, kojom jeon ve~ito ucewuje. I to {to ~inite na {tetu srpskog narodanije ni{ta drugo nego politi~ka prostitucija, o kojoj jeGospod pisao u 23. glavi Matejevog jevan|eqa, pa bih seradovao da je pro~itate. Neka nas pobiju, neka nam zatvorevrata Evrope, ne}emo na takav, po narod izdajni~ki na~in,da ulazimo u tu staru vavilonsku bludnicu. Ni oni koji susada u{li nisu se mnogo usre}ili. Pogledajte kolika jeinflacija u Poqskoj, kakvu i koliko cenu doprinosa zajed-ni~koj uniji svaka od novoprimqenih zemaqa ~lanica trebada plati NATO, koji nije prijateq Slovena ni Pravoslavqa.A vi }ete skinuti i ko{uqu, ali ne svoju, nego na{u i dati jekao doprinos za ulazak u Evropsku zajednicu, umesto da trgu-jete i sa Istokom i sa Zapadom, da pokrenete lanacproizvodwe i zaposlite nezaposlene i gladne koji }e usta-ti protiv vas, a ne protiv wih, a ne da primate od Zapadapozajmicu, da vam oni diktiraju da je dajete za popravku pute-va, dakle u potro{wu, umesto za pokretawe zamajcaproizvodwe. Kad smo ve} kod toga, nastavili ste komu-nisti~ku praksu da na poloàje stavqate samo svoje ~lanovepartije, a ne stru~ne, odgovorne i po{tene, koji ~esto nisudorasli poslovima na koje ih postavqte, te opet sadasmewujete \in|i}eve qude, kao {to je i on smenioMilo{evi}eve, da biste ustoli~ili svoje. A ja vam kaèm dai me|u Milo{evi}evim i me|u \in|i}evim qudima imapo{tenih, iako se to ne bi moglo re}i za ovu dvojicu. I timsmenama dokazujete da imate „komunisti~ki pedigre“ i neznate onoliko o privredi i privre|ivawu koliko bi danstrebalo, zato }e vas radnici ucewivati {trajkovima,blokadama puteva, demonstracijama, kako vas ucewuju va{izapadni mentori, pa }ete se na}i izme|u nakovwa i ~eki}a.

Morate znati da ko jedanput podlegne uceni, i bez zakonaizda na{eg ~oveka me|unarodnim zlikovcima, ~ak biv{egpredsednika dràve, i to zlikovcima koji su nasneovla{}eno bez odluke SB i UN bombardovali, mora bitina{ izrod, narodni izdajica i neko koga }emo se odre}i iispisati iz istorije na{eg naroda. Jer ko moè, bez zakona,da izda Tribunalu u Hagu biv{eg predsednika dràve, za{to

413

ne bi sa zakonom izdao Vuka ili @arka, bez obzira da li suoni stvarni krivci ili ne, jer se „mora“ sara|ivati sa Hagom,bez obzira da li je to na zakonu za osnovano i pravno uteme-qeno. Tzv na{i zlo~inci ako ih je bilo, bili su toobezboèni, Titovi Srbi, a ne Svetosavci, pa smo im moralisami suditi, da ne bi ~ekali da „prokqu~a glas“ delPonteove. Mi znamo da Milo{evi} nije bio toliko zlo~inacprema Hrvatima, kojima je, svojom pogre{nom politikom,pomogao da stvore veliku Hrvatsku; ni muxahedinima kojimaje omogu}io stvarawe dve xamahirije na vekovnim teritori-jama srpskog naroda; ni [iptarima kojima je, pristankom napregovore u Rambujeu, na dolazak mirovwaka na Kosovo iMetohiju, na tzv. Kumanovski sporazum, opet pod iznudom„poklonio“ Kosovo i Metohiju, {to nije smeo da u~ini makari glavu izgubio, jer i ovako je samo pitawe koliko }e muglava ostati na ramenima, budu}i da bi samo svojom„izgubqenom glavom“ mogao iskupiti kardinalne gre{kesvoje politike prema Srbima. Milo{evi} je bio zlo~inacprema srpskom narodu, ili, najvi{e prema srpskom narodu, amawe zlo~inac prema drugim narodima, kako ga pogre{nosude i osu|uju. ûdo je, {to ga, gospodo nove demokrate, nistena vreme uhapsili i sudili mu vi u zemqi, a ne da dozvoliteda on bude toliko na slobodi, da se {epuri kao i uvek, daisplete mreù za{tite, uni{ti sve tragove svojih zlo~ina ida, pred ovim narodom, koga je doveo do bede i gladi, ostane~ist, a da bude sada u Hagu veli~an kao najve}i junak, ve}ipatriota od vas samih koji ste ga izdali, koji „morate“ dasara|ujete sa me|unarodnom zajednicom, neko vi{e nekomawe, neko zbog naroda, a neko zbog svojih interesa, netrude}i se dovoqno da u~inite ne{to vi{e da se na{ nar-odni poloàj popravi.

Pa, ako je trebalo poslati Milo{evi}a u Hag, Hag je moraoprvo da nam dostavi dokaze o wegovim zlo~inima, da ihna{i objektivni eksperti procene i prou~e, pa da, ako na|uwegovu krivicu, izmenite zakone i ustav o ekstradicijina{ih gra|ana, i da ga tek tada predate, a ne da to samovo-qno, iza le|a savezne vlasti, i protivzakonito u~ine: poko-jni Zoran \in|i}, Vladan Bati} i Du{am Mihajlovi}, onakosramno i kukavno. I to na Vidovdan - na dan kada je Vuk

414

Brankovi} izdao kneza Lazara na Kosovu Poqu, na na{najve}i naciopnalni praznik kada se osu|uje izdaja, aveli~a hrabrost u borbi „za krst ~asni i slobodu zlatnu“. Viste time omogu}ili da se u narodu stvori kult SlobodanaMilo{evi}a, da ga narod smatra za heroja i va{u `rtvu, avas za „strine“ i kukavice. Vaskrsavawe Milo{evi}apomaè i del Ponteova i me|unarodna zajednica koja mupodme}e dokaze koji nisu validni, izmi{qenu krivicu kojusudija Mej nije mogao da podnese, nego je ~ovek pukao.

Ovo rezonovawe nije moja „naknadna pamet“, jer sam o tome,u svoje vreme, pisao ~lanke i drào predavawa koji suobjavqivani, te mogu sluìti kao dokaz. Uostalom,Milo{evi}a su nove vlasti morale da uhapse 6. marta 2000.godine, kako wega tako i sve wegove pajta{e, koji su ~inilikriminalne radwe u dràvi koju nije hteo ni da proglasidràvom srpskog naroda prilikom pisawa komunisti~kogUstava Srbije, koji vi jo{ niste promenili za ~etiri godinesvoje vladavine, {to mu nije mala gre{ka. Ne mislim da jetrebalo da hapsite po{tene qude, makar to bili komunistiili socijalisti, nego kriminalce i zlo~ince, pa ma to bilii dosovci, a ima i me|u vama kriminalaca, pa ako ne znate,pitajte nas, narod sve zna i kaza}e vam. Dakle, dok sutragovi kriminala sveì i dokazi jo{ nisu ukloweni, nekase sve dokaè i osudi. No, nove „demokrate“ su amnestiralena{e zlo~ince i ~ekale da Karla del Ponte zapenu{enodigne svoj glas i stupi na tuìla~ku scenu i da vam, jo{ isada, vi{e godina posle hap{ewa prvih optuènika,postavqa uslove, ucewiva~ke uslove za uslovima, kojiuru{avaju pravni sistem na{e zemqe, suverenitet dràve,razbijaju vojsku i policiju, uni{tavaju sistem obrazovawa iprivre|ivawa, koji dovode u pitawe bezbednost dràve, jerse naoruàni ne}e dobrovoqno predati, nego samo proli-vawem krvi. Imate li je, gospodo politi~ari, imate li vi{ei jednu kap srpske krvi da je prolivate zbog zahteva Karledel Ponte, koje se nije proslavila kao pravnik ni u svojojdràvi [vajcarskoj?

Srbija je danas zemqa ~uda: danas su, dakle, u woj najve}edemokrate oni koji imaju komunisti~ki pedigre; najve}ibogata{i oni koji su mafija{i i name{tenom privatizaci-

415

jom, ~esto tu|om imovinom i denacionalizacijom neobav-qenom; najve}i pravdoqupci oni koji su izigravali pravduna svakom koraku. U Srbiji je danas najvi{e demagoga, a naj-mawe narodnih tribuna; najvi{e koristoqubaca a najmawenarodoqubaca; najvi{e onih koji uzimaju svoje i tu|e, a naj-mawe onih koji svoje poklawaju; najvi{e ucewenih i ucewi-va~a, a najmawe hrabrih i po{tenih odupira~a.

4) Moram da vam kaèm da }ete, sa politikom ucewivawavi, tako slabi, nedràvotvorni i podani~ki odgajeni, te{koiza}i na kraj. Ucena }e sustizati uceni; vi ne}ete postoje}uni ispuniti, sustiza}e je slede}a ucena. Jedna ispuwena,ra|a}e mno{tvo drugih. Onaj na{ politi~ar koji danas predaHagu sve optuènike koje taj sud traì, sutra }e moratipovu}i i Tu`bu protiv NATO zlo~inaca koji su nas ojadili iu crno zavili: decu nam ubijali po obdani{tima i kupatili-ma, putnike u vozovima i autobusima, izbeglice, koje su jed-nom pobegle od wihovog bombardovawa, u izbegli~kim kam-povima i kolonama, u~enike po {kolama i mostovima,seqake po wivama. A za divno ~udo oni su nam zemqu, vazduhi vodu zagadili, narod otrovali raznim otrovima tako da jereprodukcija stanovni{tva u Srbiji smawena za 70%. I tako}e biti: Prvo }ete ucenom isporu~iti sve ha{ke optuènike,pa }ete ucenom obe}ati da povu~ete tu`bu protiv NATO-a, ajedan drugi na{ ministar obe}ava da ne}e uslovqavatipovla~ewe na{e tu`be protiv NATO-a povla~ewem wihovihtu`bi protiv Srbije, da je sasvim mogu}e da }e Srbija, kao{to to èle Vatikan i Nema~ka, dok postoji i nestane„morati“ da pla}a ratnu od{tetu: Hrvatima, Bo{wacima –muslimanima, Arbanasima – [iptarima, Slovencima, svima,jer je od ovih zapadnih sila progla{ena za uzro~nika, tojest `rtvenog jarca rata u Jugoslaviji. A taj rat su pre izaz-vali Zapad i na{i susedi (naoruàvawe Jan{inih teritori-jalaca, [pegeqevih neousta{a, {iptarskih terorista, muxa-hedinski muslimana od strane. Nema~ke, SAD, Engleske,Vatikana, Saudi Arabije, Irana, Turske itd) nego {to je zawega kriva Srbija. O Srbiji kao o tom `rtvenom jarcu dobrobi bilo da pro~itate tekst iz Svetog pisma (4. Moj. 28, 15. 22;29, 16. 19. 22. 25. 28. 31. 34. 38).

416

Onaj koji sutra povu~e pomenutu Tu`bu, prekosutra }emorati da preda Kosovo i Metohiju [iptarima, pa kad tou~ini, mora}e da prizna regionalizaciju Srbije, prvootcepqewe Vojvodine, pa Sanxaka, pa onda Timo~ke Krajine,zatim Ma~ve. prekosutra. „Mora}ete da sara|ujete same|unarodnom zajednicom u svemu“, da im dajete sve, da ski-date sa sebe svekao frajla i striptizeta, pa kad sve skinetesa sebe i date to drugome, mora}ete te, zaista, da im date iono {to je ostalo, jer je to bilo ciq wihovog patolo{kogvoajerstva „osiroma{ewa“ srpskog naroda. Onda }e vas onikojima ste dali sve, kao „zaraziti“ samo davawem, pa }ete im„davati“ i kada od vas ni{ta i ne traè; nuditi ono i {to imne treba. Ali tek }ete onda biti od wih i nas izvikani,istro{eni, prezreni od svog naroda i odba~eni od me|unar-odnih me{etara, posluì}ete kao isce|ena prqava krpakoja nije vi{e ni za potirawe svoga identiteta inacionalnog suvereniteta, ve} za bacawe na buwi{te, jernarod kaè da „stara koka“ nije vi{e ni za {ta drugo nego dase zakoqe, skuva i od we napravi „dobra“ supa.

Da to ne bi do~ekali, ako mislite da „morate“ da predatesve {to vam ovi me{etari traè, onda je boqe da seuklonite, da do|u oni koji „ne moraju sve da rade {to Karladel Ponte traì“, pa da podnesete ostavke na svojepoloàje, da vas narod ne bi oterao „kukom i motikom“, davas ne bi uzimao na ni{an svoga napada, razume se ver-balnog, da vas ne bi na slede}im izborima odbacio i proliokao „prqavu vodu“ koja mora da se slije u kanalizaciju.

I da, kao sve{tenik, poru~im onom na{em politi~aru kojise drzne da u~ini dve tako kardinalne, istorijske gre{keprotiv svog naroda:

1) Ko bez odluke Skup{tine Srbije povu~e Tu`bu protivNATO-a u Hagu, budu}i da je uglavnom Srbija bila bombar-dobvana, a samo jedan aerodrom u Crnoj Gori, i

2) Ko potpi{e predaju Kosova i Metohije [iptarima bezsaglasnosti srpskog naroda na Narodnom referendumu uSrbiji:

417

Neka je, od mene iako gre{nog sve{tenika, proklet i ovogi onog sveta! Neka mu se seme zatre u na{em narodu! „Ne imaood srca poroda, ni mu{koga, a ni devoja~kog. R|om kapo dokmu je koqena!“

Beograd, Sv. Arhangel Mihail 26/13. jul 2004. godine

Protojerej dr @arko Gavrilovi}11000 Beograd, Maksima Gorkog br. 37,

(tel. 344-12-29)

Upu}eno direktno ili preporu~enom po{tom:Savetu ministara SCG;Svetom arhijerejskom sinodu SPC;Skup{tini SCG, General{tabu vojske SCG, [efovima

poslani~kih grupa u Sku{tini SCG; Skup{tini Srbije, Predsedniku Srbije, Predsedniku

vlade Srbije, Predsedniku Skup{tine Srbije, [efovimaposlani~kih klubova Skup{tine Srbije: SRS, DSS, DS, G17plus, SPO-NS, SPS;

Ambasadama: SAD, Rusije, Engleske, Francuske, Nema~ke,Italije, Birou Evropske unije u Beogradu, Predstavni{tvuHa{kog tribunala u Beogradu, Papskom Nuncijatu uBeogradu;

Sredstvima javnog informisawa u zemqi i inostranstvu:Tawugu, Politici, Ve~erwim novostima, Blicu, Glasu javnos-ti, Kuriru, Nacionalu, Balkan ekspresu i drugim.

418

16) PISMO SVIM RELEVANTNIMNADLE@NI[TVIMA SRBIJE


a) O za{titi svojih sve{teni~kih i qudskih prava

Nezvani~no sam saznao da je Sveti arhijerejski sinodSrpske pravoslavne crkve uputio zahtev dràvnimvlastima Srbije da ne smeju pripu{tati sredstvima

informisawa javnosti ni jedno sve{teno lice, bez dozvolenadle`nog episkopa, {to je nedopustiv, protivzakonit inelegalan akt samovoqe i flagrantnog kr{ewa qudskihprava.

Nezvani~no sam, opet, saznao da je ta odluka donetaprvenstveno zbog mene i mojih kriti~kih (ne kritizerskih)stavova vladaju}ih krugova u Crkvi i Dràvi, zbog wihovenebrige za dobrobit srpskog naroda, haoti~nog duhovno-moralnog i biolo{ko - ekonoskog stawa u srpskog narodu iraznih po{asti koje vladaju u narodu, uz pre}utnu „toleran-ciju“ onih koji ne bi smeli da }ute. U tom orkestriranom tonuprotiv mene je i pismo objavqeno u Ilustrovanoj politiciizvesnog Milana Petrovi}a, pod naslovom „Pitawa za dr@arka Gavrilovi}a“ (v. “Ilustrovana politika” br. 2360 od10. april 2004. godine, str. 31), u kome ovaj „anonimac“ zam-era voditeqki TV “Palma plus”, u Jagodini, kako je smela dapozove mene „{ugavog“ u TV emisiju, u kojoj sam gostovao 20.marta 2004. godine zajedno sa gg generalom Neboj{om Pavko-vi}em i vojnopoliti~kim komentatorom Milovanom Drecunom.

Kopiju ovog Petrovi}evog pisma, kao i moj odgovor wemukoji je Ilustrovana politika korektno objavila u istomlistu (v. “Ilustrovana politika” br. 2362 od 24. aprila 2004.godine, str. 12), dostavqam kao priloge uz ovaj svoj dopis.

Dakle, „kockice su se sloìle“ i dokazalo se da je „nez-vani~no“ saznawe u ne~emu ta~no, pa sam ja stvaqen u karan-tin izolacije, u neku vrstu ku}nog pritvora, pod mentorstvoi starateqstvo nepoznatih mi anonimaca i dosada{wihcinkaro{a kod DB. Bio sam u izolaciji i pod prismotrom DBod 10. jula 1964. godine, oz ozvu~enost i pretres stana. Ne

419

znam da li iikome pade na um da ukloni bubice i iz mogastana, {to je du`nost i teret ove, nove vlastui?!

ûdno je da se na tom spisku pra}ewa moga rada na|u zajed-no Sinod i cinkaro{i DB, zar ne?! âk bi to bilo iidili~no, da nije ironi~no i protivzakonito. A najmaweprili~i Sinodu SPC da gazi zagarantovana qudska isve{teni~ka prava svog starog, „isluènog“ borca za dobroCrkve i naroda, sve pod maskom da se ne bi smemo „bavitipolitikom“. Ja sam se mawe bavim politkom koliko se poli-tika bavi mnome i zadire u moje najprivatnije interese. âki oni koji su zagovornici da se Crkva ne sme „baviti poli-tikom“, {to je dokaz bavqewa {tetnom politi~nosti poCrkvu i narod, bave se vi{e politikom od mene, ali za wihSinod nije nadleàn da ih za, po Crkvu i narod, {tetneradwe kazni ili prekori.

Ako je takav demar{ Sinod zaista u~inio kod dràvnihvlasti, i ako ova takav predlog usvoji, ja sam povre|en i kao~ovek i kao sve{tenik, pa protiv tih diskiminacijanajo{trije protestujem i predo~avam da }u se, u za{titi svo-jih qudskih i sve{teni~kih prava koja mi neprikosnovenopripadaju po mom pozivu sve{tenika i bogolikog qudskogstvorewa, u istoriji srpskog naroda od kako znam za sebe,uvaàvanog (a dovoqno sam star i {kolovan da znam mnogo ida patim mnogo za sudbinu srpskog naroda kojoj su „kumovali“mnogi predstavnici Crkve i politike), najenergi~nije bori-ti po~ev od suda u Beogradu do apelacije Komitetu zaza{titu qudskih prava u [trasburu, da se ova zabranaukine, a krivci kazne po vaè}em Me|unarodnom pravu iKonvenciji o za{titi qudskih prava svakog ~oveka, u koje,vaqda, spadam i ja.

Poloìo sam Zakletvu prilikom rukopoloèwa zasve{tenika 21. septembra 1956. godine u beogradskoj crkviRuìci, pred tada{wim patrijarhom srpskim Germanom,Wegovim vikarom episkopom topli~kim Dositejem i ver-nicima (mnogi su tada plakali), da }u revnosno, u svakomvremenu i nevremenu, ispovedati Gospoda Hrista, sluìtiBogu, Crkvi i svom narodu, da }u se boriti protiv „duha ovogsveta“ (takav je sadràj sve{teni~ke zakletve tada bio, {tomogu dokazati), duhu koji je protivan Hristu, koji danas

420

razara Bo`ju crkvu spoqa i iznutra, kome naàlost sluè ikome se klawaju mnogi crkveni velikodostojnici, iako je duhovoga sveta istovremeno i „knez ovog sveta“ (sr. Jn 14, 30; 12,31; 16, 11).

Obe}avam Bogu i svome rodu i sada, bez zakletve aliravno woj, da }u se svim sredstvima boriti protiv najamni-ka u Crkvi i Dràvi, protiv poroka ovoga sveta koji duhovnoi fizi~ki ubijaju na{ pravoslavni narod, uprkost }iwenici{to mnogi predstavnici na{e Crkve o tome }ute, ili sunemu{ti, wuwkavi ili ~ak „neve{ti“.

Pravo javnog nastupawa u sredstvima informisawajavnosti nije rezervisano samo za episkope niti wihoveposlu{nike, jer se Bogu treba ve}ma klawati nego qudima(sr. D. ap. 5, 29; 4, 19 ) budu}i da je to univerzalno pravosvakog ~oveka na kugli zemaqskoj, pa i sve{tenika @arkaGavrilovi}a. Mnogi od na{ih najvi{ih predstavnika Crkvesu danas otvoreni zagovornici ekumenisti, dijaloga imolitvenog op{tewa sa jereticima i globalistima, primaju„petrov nov~i}“ kkoji ih „podmazuje, grubo gaze}i sve {to jedo sada na{im precima, pre svih Svetom Savi, bilonajsvetije. u~ewe Svetog pisma, kanone Crkve, u~ewe svetihotaca i svetog predawa.

Od onog dana kada sam poloìo svoju Sve{teni~ku zak-letvu pa sve do danas ja sam se vrlo qubomorno, rekao bihrevnosno, drào te svoje Zakletve. A nema te sile nazemqaqskoj kugli koja bi me, starog i sedog, upla{ila i nat-erala da se i daqe ne pridràvam te moje zakletve i prin-cipa za koje sam se zakleo, {to mi kao sve{teniku i ~ovekuneotu|ivo pripadaju, za koje sam uvek spreman da postradamu ispovedawu Gospoda, kako bi se {to vi{e upodobio Wemu,najsvetijem i najkri~inijem Bogo~oveku (vid. Mt 23 glava),Koji je zbog toga postradao i bio raspet. Postradali su zaiste principe, zbog svojih kriti~kih stavova prematada{wej paganskoj mo}i dru{tva, i svi Wegovi sledbenici,po~ev od prvih apostola, ugledaju}i se na Wega i Wegovkriti~ni ton prema farisejima, sadukejima i prvosve{-tenicima, daju}i „Caru carevo, a Bogu Boìje“ (Mt. 22, 21).Postradao je za te iste principe i Wegov Krstiteq zbogkriti~kih re~i upu}enih tada{wem vladaru. Postrada}u i ja

421

za to isto, sleduju}i wima, samo ako me Bog za to udostoji.Kako bih mogao drugoja~ije i ja da u~inim i pro|em, ukolikorevnosno ispovedam Gospoda, sa kriti~kim, ne reklamer-skim moga nastupa, ve} su{tastveno potrebnim radi duhovneobnove pravoslavqa i svetosavqa u na{em narodu.

Ostavqam drugima, ~ak i onima iz Crkve SPC koji èle iho}e, da sluè „knezu ovoga sveta“ do mile voqe, jer }e za toodgovarati Gospodu, a ne meni. Ja }u sluìti Gospodu mome„dondeè jesam“ (sr Rimq. 14, 18), a qudima i svakoj vlastisamo ukoliko i oni sluè Gospodu i svome narodu.

Pravo na tuma~ewe Hristove istine pripada Crkvi, daklesvima u Crkvi, pa i meni sve dok sam ~lan te Crkve, dok meneka tamna ruka ne zadavi ili satara xelata ne u}utka. Kodnas u Pravoslavqu nema „bezgre{nih rimskih papa“, kao {toih ima tamo gde se hri{}anstvo izrodilo u ~ovekobo{tvo, sakojima na{i visoki crkveni velikodostojnici pregovaraju,bogosluè i javno daju farisejske hvalospeve „svetom ocupapi“ – najve}em nepokajanom xelatu pravoslavnih Srba, podmimikrijom pravoslavnog ekumenizma, ne da papu vrate uPravoslavqe nego da Pravoslavqe utope u jeres. Time na{agospoda episkopi ru{e osnove Pravoslavne vere, kanoneCrkve, u~ewe svetih otaca, osnove Svetog pisma – same teme-qe na{e vere. I ja im se, u toj izdaji nebozarnog likaHristovog, ne}u nikada pridruìti niti pokoriti, makar mioni ispisivali i smrtnu presudu, a kamoli {to su napisalini{tavne i nevaè}e demar{e i cinkaro{ke, potajneizve{taje, kako su mnogi to i do sada ~inili, a {to samvideo u svom Tajnom dosijeu koji se vodi u DB, o ~emu sam pod-neo izve{taj Svetom arhijerejskom sinodu SPC.

Ho}u da verujem da u vrhovima dràve ima razboritihqudi koji }e odbiti ovaj predlog Sinoda i mene blagovre-meno za{tititi od samovoqe „novih i starih konvertita“ uSPC i na{em narodu, koji se sada prave da su „ve}irimokatilici od rimskog pape“, a do sada su bili komunistiili wihovi poslu{nici. Ovo tim pre {to u svetu nije poznatovakav diskiminatorski postupak, izuzev u zemqama i ver-skim zajednicima koje primewuju duhovnu torturu. Sre}om, jane pripadam takvoj veroispovesti i ne ìvim u takvojzemqi.

422

Obra}am se ovim dopisom i Ustavnom sudu Srbije da oceniovakav postupak Sinoda, zatraìv{i wihov odnosni aktupu}en Vladi Srbije, jer znam sigurno da mi ne ìvimo uteokratskoj dràvi niti u dominionu svemo}nog i “bez-gre{nog rimskog pape“.

U Beogradu, \ur|evdan (23. april/ 6 maj) 2004. godine

Zahvalni protojerej,@arko Gavrilovi}

Poslato: Svetom arh. sinodu SPC,Ustavnom sudu Srbije,Vladi Srbije,Skup{tini Srbije iSredstvima informisawa javnosti (“Tawugu”, RT Srbije,“Glasu”, “Blicu”, “Politici”, “Ilutrovanoj politici”,“Ve~erwim novostima” i “Borbi”)

423

17) OTVORENO PISMO IZRAELSKOM AMBASADORU


VA[A EKSELENCIJO,

Nezvani~no sam obave{ten da ste uloìli o{tarprotest kod Saveznih ministara: inostranih poslova,informacija i vera (gg. G. Svilanovi}u, S. Orli}u i R.

Qaji}u), kao i Svetom arhijerejskom sinodu Srpskepravoslavne crkve, optuùju}i me da sam, u emisiji TV Juinfo kanala, u emisiji “Lice i nali~je”, rekao da su “Jevrejiincestan narod”. Kako ja to uop{te nisam nikad rekao, pa nitada, to ste me Vi pau{alno i neargumentovano optuìli iproglasili za antisemitu, {to nikada, nijednim deli}emsvog bi}a nisam bio, niti sam to sada, niti }u to ikada biti.Ako Vi znate ne{to drugo i vi{e o meni od mene samog o momnavodnom antisemitizmu, to Vas molim da mi ukaète namoje stvarne gre{ke ili eventualne zablude i na mojaneta~na tvr|ewa, kao i to na osnovu kojih mojih re~i i mojihstavova ste stekli takvo mi{qewe o meni, kako bih sepopravio.

Ja sam, u pomenutoj emisiji, na~elno, govorio o incestu kaoteolog i filosof, a iznad svega kao slobodno misle}e bi}ei demokrata, i tom prilikom rekao, {to je delimi~no inespretno objavqeno, da se iz brakova rodooskrvwewa,prema nau~nim istraìvawima u Evropi, obi~no ra|aju glu-vonema deca. Ovako su, barem, “TV Novosti” prenele mojuvodni tekst, kao i to, da sam “izme|u ostalog tvrdio da kodJevreja, zbog nasle|ivawa imetka, nije na~iweno pravilnokrvno razgrani~ewe u rodooskrvwewu...” Pri toj istini osta-jem i daqe, bez obzira na halabuku i napade u {tampi, radi-ju i televiziji.

Zato tvrdim da ja nikad i nigde nisam tvrdio da su“Jevreji incestan narod”, kako su sredstva informisawakrivotvorno ili ta~no prenela Va{u ili tu|u izjavu, pa je tovelika kleveta na moj ra~un, kao slobodnog mislioca,gra|anina SRJ, i kao sada{weg, a ne biv{eg sve{tenik SPCkako su me mediji u “Slobodnoj Evropi” i “Glasu Amerike” u

424

smislu diskvalifikacije karakteri{u, navedeni na toVa{im protestom, ako i nemate kao ciq Va{eg demar{adizawe harange protiv mene ili mog progona i lin~a.

Odmah da kaèm da ne èlim da ovim svojim odgovoromremetim eventualno dobre odnose izme|u na{ih dvejudràva i naroda, ali ni da o}utim neta~ne i ne~asne napadena moju li~nost, pa Vas qubazno molim da mi barem dozvo-lite, kao napadnutoj strani, da se ovim pismo samo branim,i mo`da uspem i da se odbranim, od neopravdanih napada,tuma~e}i to kao moje qudsko i demokratsko pravo. U tomsmislu molim da prihvatite i protuma~ite ovo moje pismo.

a) Neta~ni i nepravedni napadina moju li~nost

Interesuje me kako ste Vi stekli utisak da sam ja anti-semita? Da li samo: 1) na osnovu toga teksta, koji je objavqenu TV Novostima, {to bi bilo nepotpuno i neta~no za takote{ku kvalifikaciju; ili 2) na osnovu celog mog izlagawakada sam govorio o incestu, bez èqe da vre|am Jevreje, napomenutom Ju info kanalu, do koga teksta Vi moète lakoda do|ete, ili pak 3) pod nekim drugim, tu|im uticajima iliinterpretacijama koje su doprle do Vas, a koje meni nisu poz-nate.

Ja se kunem ìvim Bogom da nisam antisemita nitimrziteq Jevreja, niti ma kog naroda na kugli zemaqskoj, alijesam slobodnomisle}i intelektualac koji se, za sve {tokaè, trudi da ima nau~no pokri}e i u kwigama objavqenedokaze. Verovatno ova moja zakletva Vama malo zna~i, no jaza to ne snosim nikakvu krivicu.

Znam, tako|e, i to da me je, i pre Va{eg demar{a, g.Aleksandar Singer ranije napadao da sam antisemita, pasam 6. februara 2000. godine davao usmenu izjavu srpskomPatrijarhu u vezi tih pau{alnih optu`bi. Rekao sam tada dana pau{alne i anonimne optu`be ne odgovaram i da svako kome za ne{to optuì, mora to i da dokaè, da se na optu`bipotpi{e, da mi se ta optu`ba uru~i u zakonskom roku, pa daja na wu odgovorim i iste opovrgnem, ako nisu istinite.Wegova Svetost mi jo{ uvek nije dostavio kopiju tog od g.

425

Singera optuùju}eg pisma, iako je obe}ao, iako sam ja topismo traìo vi{e puta kako pismeno tako i usmeno preko{efa Kabineta. Tom prilikom (6. februara 2000. godine) samrekao i to da me ~udi da se vrh Crkve bavi pitawem: kakvismo mi u o~ima Jevreja, a ne kakvi su Jevreji u o~ima nasHri{}ana, budu}i da su oni raspeli na{eg Gospoda, da sejedan dobar deo wih svuda u svetu bore protiv hri{}anskogu~ewa i morala, da su oni inicirali posledwe natovskobombardovawe Srba 1999. godine.

b) Utrostru~eni napadi na moj moralni integritet

Napadi na mene su nekako sinhronizovani: prvo su do{liod g. Singera, pa onda od Vas, pa od vikarnog episkopaWegove Svetosti, dr Atanasija Rakite, da li samoinicija-tivno ili po “zadatku”, i to kao “Boì}na ~estitka”, naBadwi dan 6. januara 2002. godine preko TV “Bra}a Kari}”, ate iste optu`be g. Singer je ponovio, isto kao i ranije, aliovoga puta svoju optu`bu je pro{irio i izrekao preko radi-ja “Slobodna Evropa” i “Glasa Amerike”.

ûdne li koincidencije da pravoslavni episkop govorikao da je potparol predsednika jevrejskih op{tina i dapredsednik jevrejskih op{tina govori kao srpski episkopkada sam ja u pitawu.

Zbog svega toga pre sam sklon da verujem da su Vas druginaveli da me nepravedno i neobave{teno optuìte i da nido Vas nije dospeo integralni tekst moga intervjua, koji jedat na dva dana pre emitovawa, pod uslovom da mi vodite-qka obezbedi video zapis, {to ona nije ispo{tovala.Pretpostavqam da Vi imate va`nija posla od “pris-lu{kivawa” mojih intervjua. Ovo i zbog toga, {to je od emi-tovawe napadnute emisije, u kojoj sam u~estvovao kao gost naJu info kanalu, pa do Va{eg demar{a, pro{lo skoro mesecdana.

v) Neopravdane optu`ba protiv mene svim relevantnimvlastima u zemqi i inostranstvu

U svakom slu~aju, Vi ste mene optuìli svim relevantnimcrkvenim i dràvnim organima na{e zemqe da sam anti-

426

semita i neprijateq Jevreja, a preko radija “SlobodneEvrope” i “Glasa Amerike” ta Va{a optu`ba, kao i optu`bag. Singera, a koja nije ta~na, emitovana je u ceo svet, pa neznam, i ~udi me, {ta je ciq tog Va{eg demar{a: Va{a pre-poruka politi~arima i “nacionalnim snagama” u Srbiji dapaze {ta se radi u zemqi u odnosu na vas Jevreje, a ne u odno-su na interes na{eg naroda. Mo`da je to, ~ak, Va{a te`wa damobili{ete svoje poslu{nike u Srpskoj crkvi i dràvi kakobiste uspostavili potpuno gospodstvo nad na{im slobod-nomisle}im qudima i medijima, a mo`da i pripremawezabrane emitovawa mog nau~nog rada, odlaska u inostranst-vo, ili, ~ak, ne daj Boè, jo{ ne{to gore.

Zar je, zaista, moja krivica samo na osnovu izgovorenejedne, blago re~ene, obi~ne nau~ne konstatacije koja nikogadobronamernog ne vre|a, toliko velika da se podigne takvai tolika medijska galama?! Za to sam pre sklon da verujem daje Va{ demar{ ili Vama dat kao tu|i stav, ili je u funkcijiuspostavqawa potpune kontrole nad na{im sredstvimainformisawa javnosti u duhu zamisli zagovornika Novogsvetskog poretka i u}utkivawa demokratskog mi{qewana{ih slobodnomisle}ih Srba.

g) Da li je sloboda zagarantovana samo Jevrejimaili i Srbima?

Da li mislite da je sloboda data samo za Jevreje, da jeJevrejima svuda u svetu dozvoqeno da Srbe napadaju isatanizuju do mile voqe, a da Srbima nije dozvoqeno ni dase slobodno brane, a kamoli odbrane, kada im, kao meni,zabrawujete da se pojavquju na medijima u svojoj sopstvenojzemqi i tako opovrgavaju neosnovane optu`be? Zar je todemokratija i univerzalno demokratsko pravo zagaranto-vano za sve qude i narode, ako mogu to pravo da koristesamo odabrani?

Da, i ja sam za demokratiju, za garantovawe qudskih pravasvima, ali za garantovawe istih prava i nama, pravoslavn-im Srbima: da svako ko vre|a tu|a verska, rasna ilinacionalna ose}awa, odgovara. Ali, Vi ste, sa lavinom“o{trog demar{a”, pokrenuli lan~anu reakciju i lavinu

427

osuda prema meni, ugroàvaju}i pravo moje javne re~i, mogaodgovora i nastupa na televiziji. Dakle, obespravili steme. A sada mi, ~ak, “Va{i qudi” zabrawuju i da se pojavqu-jem na TV i branim svoja prava, svoje stavove, bezvre|awa ma koga, sluè}i se nau~nom istinom, ili baremznawem koje sam stekao u~e}i bogoslovske i filosofske{kole u na{oj zemqi, ~itaju}i brojne kwige na raznimjezicima i tako dolaze}i do znawa koja su skrivena “u tamn-im vilajetima”.

d) Srbi su uvek prema Jevrejima bili prijateqi

I ja li~no sam za dobre odnose na{ih dvaju stradalnih imu~eni~kih naroda, na{ih dveju dràva koje stalno susediosporavaju i èle da uni{te, ali ti odnosi moraju da buduzasnovani na obostranoj ~asti, dostojanstvu i po{tovawuna{ih naroda.

Ho}u da kaèm: srpski narod je oduvek voleo i {titioJevreje, ali se nisu uvek svi Jevreji pravilno oduìvalisrpskom narodu, kako je trebalo ili kako smo mi to o~eki-vali.

Stoga, dozvolite i meni da, onako kako Vi braniteinterese svoga naroda, svoje dràve, religije, da i ja takomogu da branim interese svoga naroda, svoje religije idràve. I me|u nama tada, nadam se, ne}e biti nikakvog nes-porazuma niti sukoba.

Dakle, i ja sam za prava Jevreja da i oni mogu da slobodnoìve u ovoj zemqi koja se zove Srbija, ali ne tako da onibudu slobodni, a mi Srbi robovi; oni gospodari, a mi wiho-vo robqe.

Oduvek smo, mi Srbi, bili prijateqski nakloweni premaJevrejima i nismo im nikada u~inili naào, a kamoliizvr{ili na wima genocid. Tako je moj Uì~anin, pokojnitrgovac Mandi}, odgajio jevrejsko siro~e koje se zvalo KlaraMandi}. Vladika Nikolaj je prevezao, kroz gustu nema~kukontrolu, jevrejsku devoj~icu skrivenu u vre}i, dokje wenamajka sedela pored Vladike i drugih u kolima, od Kraqevado Trstenika, da bi je spasao od pogubqewa i tako rizikovaosvoj sopstveni ìvot, da bi spasao wen. Ta se majka zove. Ta

428

Jevrejka se zvala Margita, a }erka koju je Vladika spasao sezvala Ela Trifunovi}, ro|ena Najhaus, koja se obrastilaskoro pismom Srpskoj patrijar{iji i, sa punom adresom iimenom, iznela te podatke. Me|utim, Jevreji {irom svetanapadaju Vladiku Nikolaja kao antisemitu, samo za to {to seusudio da javno kaè jednu nau~nu istinu o Jevrejima, gov-ore}i Srbima “kroz tamni~ki prozor” u Dahau. GeneralNedi} je rizikovao svoj ìvot kod Nemaca, da bi spasaomnoge Jevreji da, pod srpskim imenima i prezimenima,preìve nema~ke racije i pogrome, na ~emu mu Jevreji nika-da nisu ni zahvalili niti mu se oduìli.

S druge strane, umesto jevrejske zahvalnosti i priznawanama Srbima za dobro koje smo im u~inili, trebalo bi daVam je dobro poznato kako su se Jevreji {irom sveta,obru{ili na Srbe i satanizovali nas u ovom posledwem,prqavom i bezdu{nom ratu (uloga Olbrajtove, Holbruka,Kola, [iraka, Kisinxera, generala Vesli Klarka, Kozirjeva,Mikelija, Jeqcina), i na kraju, da su pokrenuli NATOma{ineriju da nas bombarduje i uni{te, a potparol Beleku}e, mislim da se zvao Nikols, ne ustru~ava se da javnoprizna kako Olbrajtova “vodi svoj privatni rat protiv srp-skog naroda pomo}u NATO-a”. A i wu smo mi, Srbi, gostoqubi-vo, primili u svoju zemqu kao dete. Tu su i ostalename{taqke oko Markala u Sarajevu, Ra~ka na Kosovu, medi-jski rat protiv srpskog naroda, koje su izmi{qene optu`beSrba kao genocidnog naroda, gde su predwa~ili jevrejskilobiji u svetu i SAD.

Zbog tog satanizovawa srpskog naroda, dobrim delom, kaoi zbog NATO bombardovawa i pogre{ne politike na{ih komu-nista tada na vlasti, koje ste vi, kao narod, ustoli~ili prvou SSSR, a onda i u SFRJ, ja kao dvostruki doktor nauka:teolo{kih i filosofskih, imam mese~nu penziju od 100nema~kih maraka, a ra~un samo za EE je dvostruko ve}i od tepenzije, (ima li zemqe u svetu gde se tako ne{to de{ava!),dok oni koji su nas bombardovali, imaju sada otvorene bankei ra~une na sve strane sveta, da mogu i daqe da “kupuju” nasi na{e sirote politi~are, malim parama i obe}awima, svepod vidom i u oblandi nove, zapadne demokratije, koja senasilno name}e srpskom narodu da se “garantuju prava maw-

429

ina” na {tetu ve}inskog naroda. Mi imamo poslovicu kojakaè: “Ne}e baba nazor ni u raj”. Otuda, nema sre}e u nasil-nom nametawu nikakve “uvozne demokratije”, jer je Srbijabila demokratska i pravno ure|ena zemqa (recimo imalismo Zakonik Cara Du{ana iz 1349. godine), pre mnogih zapad-nih demokratija. Nema sre}e u nasiqu, ~ak ni tada kada tonasiqe ima dobre namere, jer je nasiqe – nasiqe, i „put doraja“, kako neko re~e, „~esto je poplo~an dobrim namerama“,to jest qudskim patwama i nesre}ama. Nasilna “demokrati-ja”. koju smo doìveli i u komunizmu, nije vredna ni jednequdske suze, a kamo li glave.

|) Ja se ipak pitam u ~emu je moj “greh” ?

[ta sam to ja na Ju info kanalu govorio, osim onogmi{qewa ili tvr|ewa koje je objektivno, drè}i se medi-cinskih statistika, napisano u medicinskim kwigama i pub-licistici, a {to mi g. Singer osporava?! Zbog toga bi najbo-qe bilo da nas dvojica, g. Singer i ja, sednemo i kao qudiporazgovaramo: da li je i koja nauka istinita, koje i kakvo jemi{qewe ta~no, kojih se to ja nau~nih ostvarewa mogupridràvati, a koje da zaobilazim i da li bi ja kao teologtrebalo za svoje mi{qewe da idem kod lajika, recimo g.Singera. Ali, ~ak kad bih ja to i prihvatio, iako se bojim dabi to bilo contradictio in adjecto jer objavqena istina unau~nim publikacijama mora biti i nau~na istina, istina zasve ili za ve}inu, ~ak i pri kriti~kom osporavawu iliproveravawu ono {to je objavqeno u nau~nim publikacijamaostaje validno kao takvo. G. Singer moè, krajwe subjektivnoili zainteresovano, neke objavqene nau~ne istine daodbacuje ili negira, ali ja to ne mogu. Tu`no je i ru`no,makar to bilo i od g. Singera, da mene starijeg ~oveka isve{tenika uteruje u la`, i da gpovori kako se ja la`nopozivan na nauku, kao da se ja naukom, u konkretnom slu~aju,nisam sluìo.

Ako ve}, gospodine Ambasadore, i Vi izri~ete tako te{kekvalifikacije protiv mene, du`ni ste i da ih potkrepitedokazima, to jest, da navedete moja autenti~na tvr|ewa: gdesam i kada rekao da su Jevreji incestan narod. Jer, rekaosam to i crkvenim vlastima, kod kojih me je nepravedno i

430

neopravdano optuìo g. Singer, da pau{alne optu`be ne pri-hvatam. Ostajem i sada, kao i onda, pri tome: da onaj koji metuì, duàn je da navede za {to me tuì, za koju inkrimi-naciju, kada je ona u~iwena ili izre~ena, za koje mojetvr|ewe, pa }u za to odgovarati pred svim sudovima ovogasveta, kao iskreni i pravi vojnik Hristov, Srbin koji se nepla{i nikoga do Boga samoga, a i Wega ne bezrazlo`no, jer jeBog qubav (1. Jov. 4, 8), iako me proìma strahopo{tovawepri pomisli da }emo, Vi i ja i mi svi, morati da iza|emopred Wega i poloìmo ra~un o svom ovozemaqskom ìvotu idelima...

Iskreno èlim da mi kaète gde ja to gre{im. ôvek sam,a ne rimski papa, i mogu da gre{im. Pa ako gre{im, èlim ida znam u ~emu gre{im da bi se popravio. Ali, pri tom, nemo-jte o~ekivati od mene da se odreknem prava da se bavimnaukom, istinom i da ìgo{em neprijateqske radwe onihkoji se bore protiv nas Srba i Hri{}ana, pa ma ko to bio iiz ma kog naroda poticao.

U ove posledwe ja ni u kom slu~aju, ne ubrajam sve Jevreje,kao narod, kao protivnike Hrista Gospoda. Ima Jevreja predkojima ja mogu kapu da skinem s glave, Bog mi je u tome svedokda tako mislim, ali u svakom narodu ima pojedinaca koji mu“kvare prosek”. Uostalom, o svakom pojedincu iz ma kog naro-da, svako moè da sudi i prosu|uje kako mu je voqa, svest iznawe. Zbog svih ovih, Va{ih i drugih napada, morao sam dadajem i odgovor u listu Nacional (god. II, br. 36, Beograd, 17.januar 2002. godine, str. 16, ~iju Vam kopiju prilaèm uz ovopismo) i da se i na taj na~in branim od neopravdanih kleveta.

A {to se ti~e incesta i wegovog prisustva u jevrejskomnarodu, ja sam rekao podatke koje je objavila medicinskanauka. Uostalom, zar o tome nema mnogo podataka u samomSvetom pismu Starog zaveta (slu~aj Lota i wegovih k}erikoje su zatrudnele sa svojim ocem - 1. Moj. 19, 31-38)? Zar isam Frojd, kao Jevrejin, nije ustoli~io “nau~nu istinu” oincestu kroz svoje u~ewe o Edipovom i Elektrinom kom-pleksu, a i sam je u~inio incest, da ne idem za sada daqe idubqe u obrazloèwu? Zar moè iko pametan da misli dasam ja napamet govorio to {to sam kazao o incestu, da sam togovorio bez ikakve nau~ne argumentacije? Ali, podvla~im po

431

sto puta, ja nisam kazao da su Jevreji incestan narod negoonaj koji me je neta~no optuìo.

Tako|e, moram da kaèm da ste ovim svojim demar{omkaznili Ju info kanal, voditeqku tog programa, koja je, iakosa dvoje maloletne dece, ostala bez posla, direktora koji jemorao da se izviwava za nepostoje}u krivicu, i mene, starogi oronulog sve{tenika, istro{enog u borbi sa komunizmom iateizmom, za koga Vi traìte daqe ka`wavawe i progon, ~aki od Svetog arhijerejskog sinoda SPC. Pa niste Vi, iako stemo|niji, vaqda, bliì i pre~i Crkvi od mene, koji sam sezakleo da budem dobar i ispravan sve{tenik?

e) Servilnost na{e vlasti prema gospodarima mo}i

Dakle, kompletno me je iznenadila servilnost pojedinihna{ih dràvnika i novinara, kao i crkvenih qudi, koji su,samo na osnovu Va{eg demar{a i pau{alne, nedokazane inepostoje}e optu`be, potr~ali ko }e pre i vi{e da me osudii daqe okleveta u mojoj zemqi i u inostranstvu.

Neka nam je Bog u pomo}!

ûdim se, tako|e, da su se, na istoj strani i u istime{elonima protiv mene, na{li kako ateisti~ki - dràvnipoliti~ari i novinari, tako i pojedini crkveni qudi, pa ipojedina bra}a Jevreji, da se sluè istim kvalifikacijamai re~ima, pa i istim paualnim optu`bama protiv mene, kakojedan pravoslavni vladika, tako i jedan poznati Jevrejin, dazajedni~ki traè moj izgon i progon iz sredstava informi-sawa javnosti u zemqi koja, po pravima i ro|ewu, vi{e pri-pada meni nego wima.

Sa kojim pravom oni to ~ine i po ~ijem ovla{}ewu? Imajuli oni ve}e pravo u ovoj zemqi, u kojoj su stranci i do{qaci,od mene koji sam se u woj rodio, gde su ro|eni i moj otac,deda, pradeda i ~ukundeda? Pomenuti episkop je iz Bosne, aministar spoqnih poslova Svilanovi}, koliko ja znam, izGwilana. Dakle, oni imaju po dve otaxbine, jednu koja je imoja, i drugu - ”lijepu” koja im je rezervna i samo wihova, zasvaki slu~aj. Oni su se u mojoj otaxbini ulogorili i

432

razba{karili, a svoje napustili i ne daju ih, mene potisli ustranu da ih gledam kako se nasla|uju mojom i narodnommukom, pa mi jo{ u woj zabrawuju zagarantovano qudskopravo da me novinari mogu pozvati kao gosta na televiziju. Aja nemam druge dràve u kojoj bi na{ao svoje zakinuto pravoi uhqebio, osim ove u kojoj ìvim skromno i povu~eno,bave}i se naukom – danas posledwim “zanatom u svetu”, uzemqi u kojoj sam i sam ro|en. A da i ne govorim o poloàjimakakve oni, kao stranci u mojoj zemqi, imaju.

Pitam se: Koje to ve}e zasluge ili ve}e uro|ene ili, pak,“ste~ene privilegije”, mogu oni da imaju od mene, ovde gdesam ponikao i gde ìvim, radim, postojim jo{ od maj~ineutrobe i od malih nogu? Ko to wima dade tolika prava dalepe etikete antisemite meni, koji to uop{te nisam, kao{to su nekada fa{isti lepili ùte trake Jevrejima okorukava? Da li je to ta nova, zapadna demokratija?! Sa~uvajme Boè od we!

Gospodin episkop bi morao da se zamisli o svom moral-nom liku i kredibilitetu za takav stav prema meni; g.Svilanovi} - o svojom nacionalnom poreklu, a g. Singer darazmisli da li, kao pripadnik mawinskog naroda u ovojzemqi, moè da zabrani meni, pripadniku ve}inskog naroda,da u svojoj ro|enoj zemqi, na zemqi mojih predaka, koji su,svojom krvqu i ìvotima, pla}ali svoje “mesto pod suncem”,pa i za to da i ja mogu slobodno da nastupam u svim sred-stvima informisawa javnosti, barem toliko kao {to to ~inei oni? Pravo da i ja, kao pripadnik ve}inskog pravoslavnogi ~istokrvnog srpskog naroda, mogu slobodno i istinoqubi-vo da govorim o svemu, pa i o incestu, barem toliko kao i oni{to mogu? I ni{ta vi{e i ni{ta mawe.

`) Pravo napadnutog na li~nu odbranu mora dabude osnovno qudsko pravo

Ono {to je jo{ àlosnije jeste ~iwenica {to su Va{eudvorice, umesto da brane svoj narod i pojedince u tom nar-odu, da dakle vode ra~una, pre svega, o dràvnim interesi-ma svoga naroda, onako kako Vi vodite ra~una o Va{em naro-du i o Va{oj dràvi, odmah, i neznaju}i {ta sam i gde govo-

433

rio i {ta kazao, preuzeli Va{u ve{to sro~enu i neta~nuosudu, spremno na brzinu obukli sudijsku togu, da me u horuosude i razapnu, ~ak bez prava na moju odbranu, na slobodnure~ da im kaèm {ta sam i gde rekao, da nisam nikad i nigderekao da su “Jevreji incestan narod”, jer ono {to prenosenovine ~esto je senzacionalisti~ko i izvitopereno, pa ispa-da da ja, po wihovom tuma~ewu prava i pravde te wihovedemokratije, nemam pravo ~ak ni na odbranu, ni “na pomilo-vawe i àlbu”.

ûdno je da mi javno, i to zajedno, sude: jedan episkop(Rakita), jedan savezni ministar (Svilanovi}), koji poti~eiz me{ovitog braka i jedan pravoverni Jevrejin. Nije li toneka vrsta me|unarodnog suda, novog Ha{kog tribunala uzemqi Srbiji?!. A {to je najgore, oni ili ve}ina od wih, neznaju ni {ta sam i kada ne{ta od toga osu|uju}eg rekao. Oni,i ne znaju}i i ne èle}i da znaju {ta sam rekao, spremno me,kao svog sugra|anina, osu|uju. A Vi, eto, branite prava jevre-jskog naroda u tu|oj zemqi, “od mene” koja im nisam nikadosporavao, niti Va{ narod napadao. Ne sme se brkati pravona nau~ni rad i bavqewe naukom, koje je dodatno pravointelektualaca sa osnovnim qudskim pravima, koja su uni-verzalna prava svakog qudskog bi}a. Stoga bi se i oni, ovina{i politi~ari i javni radnici, morali ugledati na Vas utome da brane svoj narod i svoju dràvu, ~ak i kada nisusasvim u pravu, da ublaàvaju incidentne situacije koje suve{to iskonstruisane, zbog mogu}ih eventualnih me|unarod-nih skandala koji se mogu stvoriti i nepotrebno opteretitime|udràvne odnose, iako im svoj trojici osporavam pravoda su ve}i i boqi Srbi, pravoslavci ili dràvqani ovezemqe od mene, koji sam se u woj rodio, odgajio i {kolovao,za razliku od wih koji su u wu “upali” kao “Pontije Pilat uVjeruju”, budu}i da imaju “svoje rezervne dràve”.

Uostalom, mislim, da sam se, kao patriota i tolerantanSrbin i prema drugim narodima, do sada dovoqno pokazaosvome narodu, ako ne i dokazao, za razliku od wih koji mora-ju jo{ uvek, u tom, da se pogledu pokazuju i dokazuju, jer su jo{uvek u retrovizeru narodnih pogleda, “kao grad koji na goristoji” (Mt. 5, 14) .

434

No, ipak se, u ~udu, pitam: da li su ovi orkestriraninapadni na mene novi “recepti” te ~uvene zapadnedemokratije, kojom se ustoli~uju prava mawina u ovoj zemqi,na {tetu prava ve}inskog srpskog naroda, koga mnogi, izrodii me|unarodni me{etari, èle jo{ uvek da dele, par~aju,rasrbquju, istrebquju, a da on, srpski narod, svezan i oko-van u sladuwavu oblandu “zapadne demokratije”, ne sme i nemoè ni da se brani od napada, ~ak ni da pusti svoj glas usvoju odbranu preko neke “dràvne” televizije?! Pa, ~ija jeto televizija, ako ona nije i na{a, televizija svih nas kojiìvimo u toj dràvi? Zar bi trebalo da se, na toj i takvoj“dràvnoj televiziji”, ~uju samo unisona, monotona,skleroti~na, jednoli~na, jednodimenzionalna, monisti~kami{qewa jedne grupe qudi koji uzurpiraju prava drugima,misle za sve druge, govore u ime svih drugih, uìvaju sveblagodeti ovog sveta za sve nas. To su mi{qewa koja ko~enapredak, ubijaju nau~ni dijalog, uniàvaju qudsku slobodui prava. Pogledajte, moja gospodo, celu istoriju nauke ifilosofije, teologije i umetnosti, pro~itajte Platona,Hegela i druge slobodne mislioce, pa }ete videti blagode-ti su~eqenih, razli~itih mi{qewa, umesto “monolitnosti umi{qewu”, koja uvla~i ~ove~anstvo u sklerozu duha,nazadak nauke, ubistvo filosofije!

z) “Mili Boè {ta }u i kako }u, Kojem }u se privoqeti carstvu?”

Verujte mi na re~ da sam mnogo razmi{qao o svemu ovomei o mogu}nostima moga delovawa u vezi svih ovih napada,{ta }u i kako da radim.

Znam da sam u sada{woj svojoj situaciji, iako sam usamqenpred ovim velikim napadima i to sa svih strana, ja moramda imam neku mogu}nost izbora. Bog mi je dao pravo izbora,koji mi niko ne moè zakinuti ni ukinuti.

Ne sumwam u to da }ete ovakve, koje sada imate, i daqedruge poslu{nike na}i u na{em narodu, kako u Crkvi tako iu dràvi, da me i daqe napadaju, progone, jer od dvanaestpravovernih apostola na{li ste Judu da izda Hrista,zapla{ili apostola Petra iznu|uju}i da Ga se odrekne,

435

{kolovali fariseja Savla da Ga goni, dok se nije Hristompreobrazio u apostola Pavla i postao najvatreniji Hristovapostol.

Sve ste u~inili da seme Hrista zatrete, ali iako su seostali apostoli na Golgoti razbeàli, povratili su se ipostradali u misiji {irewa hri{}anstva, a ostao je uvekveran Hristu, kako na Golgoti tako i u celom ìvotu, svetiapostol Jovan Bogoslov.

U ovoj situaciji i ja mogu: da se povu~em, dakle da dezer-tiram, iz nametnute mi borbe, i da se odreknem svojih pravana odbranu svoga mi{qewa, da se odreknem svojih re~i kojesam javno rekao ili da ostanem ~vrst u svojim ube|ewima.Ta~nije re~eno ja sada mogu: 1) da kao Juda, podgovoren odjudejskih prvosve{tenika, izdam i prodam svoga Gospoda za30 srebrenika i kao on da u~inim svoje duhovno samoubistvo(Mt. 26, 24 - 25; Mt. 27, 3 - 7; Lk. 22, 2 - 6), {to nikako ne smem,nisam spreman ni voqan da tako ne{to u~inim, kako zbogsvojih poodmaklih godina svoga ìvota, tako i zbog svogdosada{weg ìvotnog dostojanstva, dràwa i opredeqewa.Ili da se: 2) upla{im od svih mogu}ih pretwi, da me Va{iposlu{nici u Crkvi i dràvi mogu li{iti sve{teni~kog~ina, suditi i osuditi, strpati u zatvor, baciti psima, pa dase, kao apostol Petar, i ja odreknem Hrista, svoje nau~neistine i slobode nau~nog rada i tako izdam sebe i svogaGospoda, pod teretom sindroma “straha radi judejskog”(Jn. 19, 38; 18, 27), {to, tako|e, ne mogu nikako u~initi, kaoube|eni srpski sve{tenik pravoslavne vere.

Ne znam {ta biste Vi u~inili da ste na mome mestu. Meniostaje najblià kao izlaz jedino tre}a mogu}nost: daostanem ~vrsto i zajedno sa raspetim Gospodom Hristom naGolgoti, kao nekada sv. Jovan Bogoslov (Jn. 19, 35) i daspremno ~ekam razvoj budu}ih doga|aja, bore}i se za svojaprava u svojoj sopstvenoj zemqi i brane}i svoje stavove, dabih saznao kakav je ciq svih ovih usiqenih i preteranihnapada i zastra{ivawa prema meni.

Zbog svega toga sam, slobodno i svesno, odlu~io daostanem pri ovoj tre}oj mogu}nosti, to jest da ostanem prisvom ~vrstom ispovedawu istine i Hrista, koga su Va{ipreci razapeli, da ostanem pri tvr|ewima koje sam izneo na

436

Ju info kanalu, govore}i u dvema emisijama o homoseksual-stvu i incestu, uprkos tome {to predstavnici SPC o tomepodmuklo }ute i tako izdaju Hrista Gospoda, Sveto pismo,kanone Crkve, u~ewe svetih otaca, ostajem iako usamqen “nabraniku vere i nacije” pri svojim stavovima, kao i pri dosa-da{wem svom radu, sve dotle dok me neko, razumnim razloz-ima i dokazima, u tome ne razuveri, kada }u biti spreman dakorigujem svoje mi{qewe i da se kolenopreklono izvinimsvima drugima koje sam time povredio. Ina~e, spreman samza svoja uverewa radije umreti i glavu na paw poloìti,nego doveka pogrbqeno ìveti.

Znajte, gospodo draga, da sam ja neustra{ivi Hristovvojnik, iako dosta usamqen i na mrtvoj straì pravoslavneduhovnosti i, kao takav: vojnik, Srbin i uspravan ~ovek,prinu|en da se borim za sva svoja prava i prava svoga naro-da, ~ak iko sam usamqen, kao nekada prorok Ilija me|u pro-rocima Vaalovim (1 Car. 18, 22), da se borim “dokle godjesam” i dokle slobodno di{em Boìji vazduh.

Drugim re~ima, ja ne mogu, a i ne èlim, da dajem ve}e zamawe; da se odri~em ve~nih dobara u Hristu, radi prolazneslave i zadovoqstva; da izgubim nebeski raj, u zamenu zaovaj zemaqski pakao, kao {to to ~ine izvesni najamnici uCrkvi i dràvi. Mislim da }u, kao takav, biti ve}i i pouz-daniji prijateq svog i Va{eg naroda, kao i celog ~ove~anst-va u celini, od onih koji po svoje mi{qewe idu kod drugog inikada nisu ni~iji, jba{ za to pre toga nisu ni svoji niBoìji.

Ta~nije i jasnije re~eno: spreman sam, u svako doba dana ino}i, da po|em u suret svome raspetom Gospodu i da radijeizaberem smrt sa Hristom, nego li ìvot sa Judom, Kajafomi Pilatom u ropstvu Novog svetskog poretka, jer je prava ijedina sloboda u Gospodu Hristu (Jn. 8, 32 ). Radije }u, dakle,da umrem sa raspetim Hristom, negoli da ìvim u „rasko{ii luksuzu“ te nove, diskriminatorske demokratije, za kojusam se zdu{no, u svom neznawu, do sada sa drugima borio, asada uvi|am da je to podmetnuta zamka i {e}erlema za nejakui slabu decu. Iskreno mislim da ne moè biti ve}e pravomawine od prava ve}ine. Ne sme se dozvoliti i{~a{ewe

437

qudske prirode u perverziju, pa to vi{e garantovati odBoìjeg prava, koje je Bog dao heteroseksualcima.Ne smemoizuzetak proglasiti kao pravilo, jer }e nastati duhovnihaos u moralnim vrednostima ~ove~anstva, u kom slu~ajubi cela dosada{wa kultura i civilizacija oti{la upropast.

Dakle, ako mogu da biram, a {to ne bih mogao kada mi je topravo Bog dao, jer taj izbor zavisi samo od Boga i mene,radije }u izabrati da svoje telo dam da se saèè u ovomsvetu, nego da prodam |avolu svoju du{u, kojoj je Bog nameniove~nost.

i) Star sam da mogu da se uzbudim zbog ma kakvihpretwi i zastra{ivawa

Dakle, ne bojim se nikakvih pretwi ni zastra{ivawa, pama ona dolazila od episkopa Atanasija Rakite ili od gg.Svilanovi}a, Singera, pa me one ne}e upla{iti nitipokolebati da sluìm svome Bogu i rodu, onako kako najbo-qe umem i mogu, po svojoj ~istoj savesti i ~vrstom karakteru,kako su i moji preci i prethodnici sluìli, te ne mogu da seodreknem ni nau~ne i objektivne istine, ni kriti~nog iobjektivnog mi{qewa, ni slobodnog rasu|ivawa iistraìvawa, kojih sam se do sada drào i sluìo se wima.Sve ovo u smislu Gospodwe zapovesti: “Pozna}ete Istinu iIstina }e vas osloboditi” (Jn. 8, 32).

Ja sam svoju istinu ìvota formirao, ona je u menidovqno sazrela i sla|ena (stvrdnuta) toliko da se ne moèvi{e mewati na burama i olujama ovog prolaznog ìvota, tese we ne mogu nikako odre}i, jer bez we ne bih mogao daqeduhovno da ìvim i opstanem. A kada ne mogu bez we duhovnoda ìvim, sve jedno mi je kako }u ovaj svoj prolazni ìvotzavr{iti: od podmetnute bombe ili na mekom du{eku, samoda svoju du{u ne ogre{im. Neka meku{ci du{ek traè, “atrwe je za ~oveka”, kako pesnik kaè.

Neka i to, kraj mog ìvota, bude po Bo`joj, a ne po mojoj,ili ma ~ijoj drugoj voqi, kako se neko drugi ne bi nepotreb-no ogre{io o mene gre{nog i mnogostradalnog. Pa ja sam i dosada imao mnogo podmetawa od bezbo`nika na vlasti, kako u

438

dràvi tako i u Crkvi, pa sam, verujte mi na re~, oguglao nawih, kako zbog svoje starosti, tako i zbog mnoìne ìvotnihneda}a. Milija mi je qubav Hristova nego mr`wa pojedi-naca, koje àlim i za koje se molim Bogu: “O~e, oprosti im,jer ne znaju {ta rade!” (Lk. 23, 34). Otuda, nikakve pretwe niod episkopa Atanasija Rakite, niti od g. Svilanovi}a, nitiod g. Singera, ni bojkot ma koje televizije ili radija, nitima kakvo i koliko qudsko ignorisawe i napadawe, ne}e mite{ko pasti, jer sam se bez wih rodio, i bez wih mogu daumrem mirne savesti. Ja ne traìm slavu ovog sveta negoslavu u Bogu. Rodio sam se kao slobodan ~ovek, pravoslavaci Srbin, i samo kao takav mogu umreti. âk ne moram daumrem ni kao sve{tenik, mada bih to èleo, jer se kaosve{tenik nisam ni rodio, ali moram da umrem kao ~ovek,uspravan i ispravan ~ovek, vernik i rodoqub. To je moj dugprecima i potomcima, svetiteqima i hajducima, stole}ima imilenijumima. âk i da su sve televizije i radiji svetaVa{i, ne}e me to upla{iti, obeshrabriti niti spre~iti dase molim Bogu, u samo}i i svojoj klijeti, kako bih mogao da,po dopu{tewu Boìjem, govorim na ekranu Neba, tamo gde}emo se svi zajedno na}i – pred licem Boìjim i, kako kaèpravedni Jov, izneti svoju parbu pred Bogom. Isto tako, uver-avam Vas gospodine Ambasadore, da me niko nikakvimobe}awima ne moè potkupiti niti pretwama zastra{iti,jer ho}u da verujem da ìvim kao slobodan ~ovek u svojoj sop-stvenoj zemqi, a ne na tu|em pragu. Kosovski mu~enik, svetiKnez Lazar formulisao je 1389. godine svoje i na{enacionalno verovawe, i to pred najezdom Ismail}ana,dakle, va{e bra}e po praocu Avramu, a koje su kasnije, na{io~evi 1941. godine, pred naletom Hitlerovih {tuka, pre-formulisali u: Boqe grob nego rob! od koga ni ja ne smemni za jotu odstupiti.

U svakom slu~aju bi}u sre}an ako mogu ma {ta da doprine-sem prijateqstvu i boqem razumevawu na obostranu koristVa{eg i mog naroda, ali ne na {tetu moga naroda, mojedràve, Crkve, nau~nog rada, istine i dragog mi Boga, koji jeza mene “put, istina i ìvot” (Jn. 14, 6) i Koji je do{ao, presvega va{em stradalnom narodu, pa onda i mom. “K svojimado|e, i svoji Ga ne primi{e. A onima koji Ga primi{e dade

439

vlast da budu ~eda Boìja, onima koji veruju u ime Wegovo”(Jn. 1, 11-12).

Primite izraze moga po{tovawa i najboqih èqa,

Odani Vam,Protojerej Dr. @arko Gavrilovi}

Dostavqeno:G. Ambasadoru Izraela,Svetom arh. sinodu SPC, Episkopu dr Atanasiju Rakiti,

dràvnim vlastima (gg. Vojislavu Ko{tunici i Zoranu\in|i}u, Goranu Svilanovi}u) kao i sredstvima javnoginformisawa (Glasu, Blicu, Nacionalu, Politici).

440

18) PISMO UREDNIKU LISTA VEÊRWIH NOVOSTI,ODGOVOR NA PISMO EPISKOPA GRIGORIJA

BEOGRAD, 11. decembar 2008. godine

Objavili ste pismo episkopa Grigorija u Va{em listu od9. i 10. decembra 2008. godine, u kome je ovaj nadobud-ni episkop, optere}en gordo{}u zbog koje je Satana

proteran sa neba, a Adam isteran iz raja, episkopu koji drìsvima lekciju, a samo sebi ne ume, indirektno pomenuo mojeime u negativnoj konstataciji. U tekstu prvog dela pisma, gdeje konstatovao, da nasuprot „sveìm i odgovornim qudima“,koji su èqni liturgijskog promena u SPC, dakle onih kojikr{e kanone, saborsku odluku i stvaraju raskol uPravoslavnom narodu Boìjem, nasuptor onima koji „stojeizan|ali, potro{eni, tu`ni qudi izgubqene vere. Oni tonadokna|uju fanatizmom, strahom, slepiilom i divqewemsebi... kao na primer... jedan propali pop politi~ar,nedou~eni profesor i uz to moralista“, ~ime je episkoppokazao ko je na Hristovom putu, a ko nije; ko etiketira qudeu duhu minulog komunizma, judeomasonstva i svog predhodni-ka, a ko ne; ko je moralista kad osu|uje sve druge, i ko jeoslepqen fanatizmom, ko je toliko optere}en prele{}u gor-dosti, ko je vezan za materijalna dobra, iako je poloìopred Bogom zavet siroma{tva, zavet devstvenosti, da neidem daqe. Za ovog episkopa nema niko u SPC ko je dostojanda sluì Bogu i svome rodu, osim wega samog. A Gospod jerekao, a ne ja: „{to ne u~iniste jednome od ove Moje najmawebra}e, (ni) Meni (ne) u~iniste“ (Mt 25, 40. 45).

Razo~aran, vaqda, {to nije izabran za patrijarha, a sve jepripremio kao car, u Jevan|eqskoj pri~i o Velikoj gozbi,koji je, kako kaù, za to angaòvao, ~ak i izvesne globalisteiz inostranstva, episkop Grigorije, je ovo, ina~a dijagnos-ti~ki dobro pismo, opteretio jedom i ù~ju, etiketirawemsvih, pa i mene me|u najstarijim svet{enicima u SPC, re~jupop, a ne re~ju otac, ~ime episkop dokazuje da nema ni ele-mentarno doma}e i versko vaspitawe. On je izabran zaepiskopa, igraju}i nogama („nogomet“ kako kaù bra}a prekoDrine), a ja sam pet godina u~io Bogosloviju, ~etiri godine

441

BF SPC, tri godine bio na poslediplomskim studijama uinostranstvu, doktorirao na dva fakulteta, pa opet sam, zaovog nadobudnog, gordo{}u i sabla`wivim ìvotom,optere}enog ~oveka, nedou~en, a on u~en za samo za to {to sebavio borila~kim ve{tinama i futbalom, a da nije bilotoga i wegovih predhodnika, nikada ne bi postao episkopSPC, a kamoli patrijarh: episkopa koji ne po{tuje nipolo`ne mona{ke zavete, koje je dao Bogu, a kamo li mene;koji ne zna {ta Gospod u~i „Ne sudite da vam se ne sudi“(Mt 7, 1 – 3), a on sudi svima arhijerejima, meni, samozvanomakademiku, samo sebi ne. A u Hri{}anstvu je dozvoqena samojedna osuda: osuda sebe za svoje grehe, koji manir nemaepiskop.

Osim toga, ja nisam u~estovao u izboru patrijarha, jernisam arhijerej, pa ne znam za{to se episkop na mene okomio;ja nisam „propali pop politi~ar“, jer sam se bavio duhovnomobnovom srpskog naroda i me|u obezboènim politi~arima,to jest, bavio sam se toliko politikom koliko je to ~inio iSveti Sava, koji mi je, pored Gospdoa Hrista, uzor ìvota ivere; ja nisam „nedou~eni profesor“, jer imam zavr{enupetorazrednu Bogosloviju, i to Bogosloviju „Sveti Sava“,Bogoslovski fakultet SPC kada sam progla{en za najboqegdiplomiranog studenta te godine, zajedno sa jednom monahi-wom, zato {to imam dva doktorata: bogoslovski i filosof-ski; {to sam proveo pet godina na poslediplomskim studija-ma u Oksfordu i napokon, {to nisam zaraèn virusom ekum-enizma i vatikanizma, {to se ne bi moglo re}i za doti~nogepiskopa.

Pored sega, ja imam: skoro dva puta vi{e godina slu`beBogu i svome rodu u SPC nego {to episkop ima godina ìvotai episkopovawa zajedno; a onaj koji ne po{tuje ni svoju star-iju sabra}u arhijereje, a kamo li najmawu, zna se {ta je najam-nik u Crkvi i ~i je ciq boga}ewe i najvi{i poloàj; uprkosmojim godinama ìvota ja sam duhovno mlad i ~io, borac zaveru, ~ime se en moè episkop podi~iti. I ne znam kakav }eon izgledati u mojim godinama; {to moja vera nije izan|alaniti izgubqena, ve} je kao u „de~aka Hristovog“ {to sam seodlu~io da idem u Bogosloviju u najgore vreme tiranijeateizma i komunizma 1949, kada episkop nije bio ni u povoju

442

u utrobama svojih roditeqa: kad se episkop nije ni rodio, japostao sve{tenik SPCI po svetu gde vlada judeomasonstvo,kad se episkop nije ni rodio niti bio za~et. A ako se ikobavi politikom vi{e od mene, to ~ini episkog Grigorije, kojipose}uje ekomeniste i oni wega, ide na molitvene skupove uVa{ington i London, traì da se Karaxi} i Mladi} predaju,ne zna sa kakvim pravom. Sve {t sam ~inio, radio sam to iSPC, i moja vera ne jewava, uprskos mojih poodmaklih godi-na, pa }emo videti kako }e zavr{iti svoju karijeru, episkopkoji me napada. Uostalom, oba }emo, kao sluge Boìje ilinajamnici, dati odgovor na Stra{nom sudu Hrista Gospoda.

Episkop bi morao da zna da sam ja postao sve{tenik kakobi se borio, ne za svoje pozicijeu Crkvi, ve} pozicije Crkvei pravoslavne vere u na{em narodu; ne da budem episkop kao{to je to ~inio episkop, pored ostalog igraju}i fudbal saepiskopom Atanasijem Jevti}em, ne da se borim, po svakucenu, da budem patrijarh pomo}u lobista i globalista, kao{to to ~ni doti~ni episkop, koji je, kako neki kaù, nudio~ak i novac svakom episkopu koji glasa za wega da budepatrijarh, {to je za veru teàk greh simonije, a po dràvnompravu mito i korupcija – krvica za krivi~no gowewe.

A {to se ti~e da sam „propali pop politi~ar“, {to me jakouabolelo, to je velika zabluda, ali ne moja nego eposkopova,koji se vi{e bavio politikom i to antisprskom, nego ja,{etaju}i i dodvoravaju}i se globalistima i talmudistima uVa{ingonu, Londonu, Vatikanu, koji ga danas podràvaju dabude i patrijarh: {to je traìo od g. Karaxi}a i Mladi}a dase predaju Hagu, ne na fer su|ewe, nego na umorstvo u tamni-ci, kao u davno tursko doba: {to ga podràvaju globalisti, aon sam ima bolesnu ambiciju, da po svaku cenu bude patri-jarh. Ja nemam te qude iza sebe politi~ar i izme}are, kojeima episkop ja nisam nikada bio dou{nik, ma kojeobave{tajne slu`be, i zbog toga su mi pretili u vojsci vojn-im sudom, na gra|anskom sudu – robijom i likvidacijom, o~emu postoje dokazi u vojnim i policijskom arhivimaJugoslavije, u SUP u mom Dosijeu debqine najdebqe kkwige.DB mi je brak razorio, ba{ zato {to sam bio antikomunista;u mom Dosijeu postoje dokazi da su me {pijunirali ~akepiskopi i sve{tenici, da ne kaèm prosta~ki popovi, ~iji

443

termin upotrebqava episkop; {to sam na{ao u svom Dosijeusve podatke o izboru episkopa Pavla za patrijarha. Ne znamda li su sada u taj Dosije rasporeda za izbor episkopaGrigorija za patrijarha u Saboru stavili te podatke? Atakvi, kakav je episkop Grigorije, Irnej Bulovi} i nekidrugi, koji se bore protiv mene u SPC, dok DB, judeoma-sonerije, Vatikana i drugih, pokazuju svoje lice i du{u predGospodom, a ne moje, koga etiketiraju i olajavaju.

Zavr{i}u ovo svoje pismo, bojim se sa malo neu~tivom kon-statacijom, ali to je zakqu~ak na{e narodne mudrosti: „Ko jena popovsku kapu lajao, uvek se kajao!

O ovom skandalu sam dao izjavu Kuriru, istog dana poobjavqivawu, na zahtev wihvoog novinara, koji tu izjavu onnije „smeo“ da objavi.

Molim Vas g. Uredni~e. Da ovaj moj protest objavite uVa{em listu shodno Zakonu o {tampi, na ~emu }u Vam bitizahvalan. U suptnom, javnsot }e Vas osuditi kao navija~ki ineobjektivni medij informisawa.

Beograd, 11. decembar 2008. godine

Protojerej Dr. @arko Gavrilovi}

Upu}eno:Ve~erwim novostima, Sv. Arh. Sinodu SPC na daqu nadle`nost, na Internet

444

PETI DEO:O NE DOPUSTIVO MALOJ PENZIJI I

RAÛNIMA „INFOSTAN“-A

1) PISMO MILKI PLANINC, PREDSEDNIKU SAVEZNOGIZVR[NOG VE]A U VEZI KOMUNALIJA

BEOGRAD, 14. jun 1985. godine

PO[TOVANA GOSPO\O PLANINC,

Prinu|en sam da Vam se obratim sa ovim pismom koje jeistovremeno i àlba na nedopustivo pona{awe grad-ske slu`be greda Beograda u nabijawu cena svoje usluge.

Ve} vi{e godina ova slu`ba uvodi praksu da nam u aprilumaksimalno pove}ava cene usluga tako drasti~no da to vodiu gra|anski rat. I to oni ~ine po isteku sezone, naro~itogrejne, da bi sebi osigurali li~ne dohotke i preko leta, anatrpali su toliko slu`benika i SIZ-ova da to ni bogataAmerika ne moè izdràvati. Tako, iako su pro{le godine utri puta pove}avali svoje cene u toku godine, to su u~inilii u toku ove godine, ali toliko da mi, penzioneri, kojimamale penzije rastu kao pu` a skupo}a ide mamutskim koraci-ma, ne moèmo da pla}amo.

Naime, ja iako imam najvi{u spremu u svojoj struci, ~ak idoktorat, imam minimalnu penziju, tako da primam iza{titni dodatak, jer mi je Beogradska penzijska zajednicazakinula penziju ne ra~unav{i mi primawa za vreme bolo-vawa nego samo doprinos iz ugovora. Ja sam vodio postupak,pa i spor, ali birokratske klanove nisam mogao da probijem.Tako mi je, septembra 1980. godine penzija bila 3.257 dinara,a novembra 1984. godine 10.309 dinara.

DOKAZ: penzijski ~ekovi citiranih meseci.Sredstva objediwene naplate za komunalne usluge juna

1983. godine za moj stan bila su ukupno 2.393 dinara, juna1984. godine dinara 3.841, a juna 1985. godine 8.278 dinara,tako da su za godinu dana pove}ana skoro za 300 nasto.

DOKAZ: Originali priznanica tih meseci.

445

To zna~i da se samo komunalne usluge pove}avaju godi{weza trista posto, a penzija se pove}ava za nekih 30% ili tomesli~no, tako da ja, sa svojom penzijom sada ne mogu da platimreìjske tro{kove (ove komunalne usluge, plus struju, nera~unaju}i telefon i televizor), a od ~ega da se hranim, ode-vam? Moja sada{wa penzija je negde oko 12.000 dinara, a smokomunalne usluge, bez ra~una za elektri~nu energiju, iznose,kao {to vidite za juni 1985. godine 8.278 dinara. Po{to nemogu da pla}am traìo sam pre godinu dana da mi ga iskqu~e.

DOKAZ: Fotokopija akta “INFOSTANA” br. 1681/3 21. maja1984. godine.

Me|utim, Beogradske elektrane mudro }ute, pa nisu na{liza shodno ni da odgovore na moj zahtev, a sebi nabijaju cenekoliko im kada treba. Traìo sam od Slu`be stanovawa SOZvezdara regresivno pla}awe komunalnih usluga, ali su meodbili, toboè zato {to je stan vlasni{tvo.

DOKAZ: fotokopija odnosnog akta. Ja stan ne mogu neuse-qiv da prodam, a ako ga prodam useqivog ja nemam gde da seiselim. Pitam Vas, {ta da radim u ovoj situaciji koja nemiri{e na dobro. Ja znam da Vama pove}avaju plate kolikoVam treba, da administracija i SIZ objediwene naplate to~ini isto tako, a nama zamazuju o~i sa pove}awem penzije,tako da nemamo ni za hleb novca.

Molim Vas nau~ite me {ta da radim? Da li da idem u{umu, ali ja nemam nikakvog oru`ja. Da iza|em na ulice idemonstriram? Ali, {ta ja sam mogu? Zato pi{em Vama,o~ekuju}i da me Vi posavetujete.

Istina, ja sam se do sada nekako snalazio i ne{to radim,ali ti moji prihodi (iako neregularni) krajwe su nesigurni,tako da ih i najmawi povetar moè oduvati. [ta da posleradim? Da prosim. To mi ne dozvoqava dostojanstvo, poziv i{kolska sprema. Da kradem? To ne mogu po cenu ìvota. Da seobesim? To mi zabrawuje religija.

Verska komisija, kako je obe}ala da za dve godine prevede starepenzije na nove koje su povoqnije, to ne ~ini evo ve} tri godine.

Stoga o~ekujem Va{ odgovor mole}i Vas da razumete mojenegodovawe.

S po{tovawem, U~tiv, Dr @arko Gavrilovi}, sve{tenik

446

2) PISMO ZORANU \IN\I]U, PREDSEDNIKU VLADESRBIJE, PREDSTAVKA, REKLAMACIJA NA EDB RAÛN

(Otvoreno pismo)

BEOGRAD, 15. oktobar 2001. godine

PO[TOVANI GOSPODINE PREDSEDNIÊ,

Ose}am se duboko poniènim i poti{tenim, ~ak i pre-varenim, {to Vam pi{em ovo pismo. A ipak moram daVam ga napi{em, kako zbog sebe, tako i zbog hiqadu

drugih potro{a~a elektri~ne energije koji pla}aju neku~udnu i nepostoje}u cenu tobo`weg utro{ka EE. Kad Vi, kaopredsednik Vlade Srbije kaète da ne znate kako i pokojim parametrima to Elektrodistribucija ~ini, kako }emomi, obi~ni smrtnici, znati. A ona to ~ini, izgleda, ponekakvim zakonima ameri~ke xungle i po evropskim cenamana na{e afri~ke plate i penzije „sirotiwe raje“. Spadamme|u one koji su se ù~no i ùstro borili protiv krimi-nalne vladavine socijalista i komunista i neko sam ko semnogo borio da Vi pobedite, ne sawaju}i da }u doìvetitakvo i toliko razo~arewe i da }u morati da ustanem pro-tiv novih dahija i kuluka koje name}ete nama, to jest na{emnarodu. Obe}avali ste nam zlatna brda i doline – evrops-ki standard kada do|ete na vlast, a sada kada ste stavilinogu u uzengiju vlasti, uzimate za sebe zlato, a namaostavqate maglu i pra{inu. Srbi su se digli na ustanakprotiv dahija koji su im uzimali dvadesetak, a sada svakopreduze}e, pod Va{om vladom, diè cenu koju ho}e, nevode}i ra~una o plate`noj mo}i gra|ana, uzima ne stotakve} hiqaditak, kakav je slu~aj i sa ra~unima za utro{akelektri~ne energije koji ovih dana Elektrodistribucija„Beograd“ dostavqa gra|anima.

Dobio sam ra~un od Elektrodistribucije „Beograd“ od 10.oktobra 2001. godine koji prilaèm kao kopiju, zajedno sakopijom ~eka od penzije, a koji je potpuna katastrofa. Dug nara~unu je 16.337,30 dinara, iznos poreza na dug skoro kolikoi moja penzija, a angaòvana snaga 37,18 KW, iako je toboèsmawena na 12 KW. I to je dug samo za dva meseca. Toliko,

447

procentualno i srazmerno penziji i platama, ne pla}aju fab-rike za utro{ak EE u industrijskim zemqama Zapada.

Dao sam Predlog za ocenu ustavnosti, ovog i ovakvognapla}ivawa utro{ka EE, ali Ustavni sud Srbije ne reagu-je, kao da ga nije briga {ta ko radi u zemqi Nedo|iji, kako jevladika Nikolaj opisao zemqu Srbiju pod bezbo`nicima.

I{ao sam u Elektrodistribuciju da mi smawe naplatuangaòvane snage EE, i oni su to, toboè, u~inili, o ~emuimam i dokumentaciju, ali ni{ta o tome nije re{eno i meninije smawena angaòvana snaga sa 37 na 12 KW.

Nije li to ponovqena nova kra|a i prekra|a zvona, da seizrazim re~ima na{eg kwièvnog klasika? Ko to, pod Va{imbudnim okom, krade i vr{i prekra|u EE? Nemogu}e je da Vamto nije poznato, a ako jeste: {ta ste u~inili da to spre~ite?!

Da tragedija bude ve}a, moja penzija, iako sam dvostrukidoktor nauka, jeste ne{to oko 3.000 dinara ukupno mese~nosa najnovijim pove}awem. A Vi, kao „jednostruki“ doktornauka imate neto platu blizu 50.000 dinara, bez akcija itransakcija, pod izgovorom, kako ste sami objasnili prekotelevizije, da Vas ne bi neko „potkupio“. Ipak i Vi i jaimamo jedna usta, jedan stomak, ali Vama je vlast dalamogu}nost da zara|ujete za ~ukununuke, a meni Vi ne dozvo-qavate da preìvim, a kamoli da normalno ìvim.

Za{to tako radite i dokle mislite tako da radite?! Donovih izbora?! Pa vi }ete u}i u istoriju na{e politike kaoneozbiqan ~ovek, {to }e mi biti ào. Kada smo se boriliprotiv Milo{evi}a i wegovih uzurpacija na{ih prava, nistekazali da }ete tako vladati.

Milo{evi} je preko Eletrodistribucije Srbije vr{iokriminalne transakcije koje niste obelodanili niti ga za tooptuìli. A morali ste za to i mnogo drugog kriminala, da gaoptuìte u na{oj zemqi, jer je nama skrivio i o nas seogre{io. Umesto toga Vi ste ga mimo zakona predali na{imneprijateqima koji su nas bombardovali, a oni su mogli, dasu hteli, da ga sniù i naniù na projektil iz satelita itime oslobode na{ narod stra{nih stradawa. Milo{evi} jekrao preko Elektrodistribucije na{u muku i prenosio je natajne ra~une u inostranstvo. A ko to sada krade ovaj narodnaplatom nepostoje}ih ra~una, nepostoje}eg utro{ka EE,

448

nekakve takse za angaòvanu struju koja prema{a iznosmawih penzija? Zna se {ta je, Milo{evi} i wegova krimi-nalna vrhu{ka, radila i mu}kala sa ra~unima Elektro-dis-tribucije i, uop{te, preko ovog preduze}a. Ko to sada, i za~iji ra~un, opet, preko Elektrodistribucije krade na{enovce?!

Pa kad ja, kako rekoh, kao dvostruki doktor nauka, ne moguda se sna|em i da platim ra~un Elektrodistribucije strujekoji vi{e nego duplo prema{aju iznos moje penzije, kako }eto da u~ini neka baka, starica, koja ima penziju mawu nego jai nema nikoga svoga, do Boga miloga, da joj pomogne i da jeza{titi?

Stoga postavqam izazovno pitawe: da li znate {taradite sa ovim narodom i da }e se to osvetiti vama naslede}im izborima u Srbiji?!

Ipak, meni nije jasno ~ime }u da platim ove ra~une zastruju, kad ve} to ne mogu da uradim sa svojom malom penzi-jom, koju mi komunisti nisu hteli da dadu u pravom iznosukoliko je trebalo, jer su me obespravili kao svog protivni-ka u Crkvi, a niko od novih „demokrata“ nije se na{ao daispravi ove i druge wihove nepravde i da se na delu dis-tancira od wih i wihove kriminalne vladavine.

Da li taj ra~un EE mogu da platim kra|om? Kojom ikakvom? I, zar da Vi, kao demokrata „po ube|ewu“, teratesrpskog sve{tenika da krade? I kako da kradem pod staredane i prqam svoj sve{teni~ki obraz, kad to nisam do sada~inio i ne bih ~inio makar da bih skapao u mraku? – Radom?Gde da se zaposlim ja sa 70 godina kada ni deca ne mogu sadada na|u zaposlewe u na{oj „idili“ savremenog stradawa? –Da platim ra~un za struju biv{om zaradom? Nemam je, jer suje biv{i lopovi na vlasti, ve{tim manipulacijama, pokralipreko: stare devizne {tedwe, zajma za Srbiju, cena ìvot-nih namirnica, koje su evropske, iako je standard na{eg nar-oda afri~ki. Prakti~no, ja ne mogu da se „prodam“ nikome, jersam ja gra|anin, pod Va{om vla{}u, bez ikakve cene, dakle ugorem poloàju nego rob kod spahije, ili sirotiwa raja koddahije.

Ali, ono {to mogu jeste da se stavim na ~elo naroda i daponovo demonstriram protiv novih dahija, „Mula-Age i Mula-

449

Jusufa“, eda biste se dozvali pameti i poveli ra~una oobi~nom narodu, saose}aju}i sa wime, dele}i wegovu moru inema{tinu, a ne da sebi zidate evropsku platu, a nama daudequjete afri~ke mrvice koje padaju sa Va{ih trpeza(Mt.15, 27).

Ne o~ekujem da }ete me pozvati zbog ovog pisma, jer toniste hteli ni ranije da u~inite. Ali, zaista, o~ekujem da}ete ipak ne{to preduzeti zbog svoje savesti, kako bistespre~iti nove hara~lije iz Elektrodistribucije Srbije, kaoi one iz Telekoma Srbije, da zidaju sebi evropske platekra|om i naplatom nepostoje}ih ra~una za EE i za „impulse“.

U svakom slu~aju,

Va{ dobroèle}i, Protojerej dr @arko Gavrilovi}

Upu}eno Predsedniku Vlade Srbijei sredstvima informisawa javnosti.

450

3) PISMO BOGDANOVI]U O DISKRIMINATORSKOJNAPLATI POSLOVNOG PROSTORA


Prinu|en sam da Vam se obratim ovim svojim pismom uvezi sa primenom nove cene poslovnog prostora koju jePoslovni prostor grada Beograda odredio Srpskoj

svetosavskoj stranci u Mutapovoj ulici br. 12. Cena koju namje ranije bila odre|ena iznosila je 54 dinara mese~no (dvadinara po kv. metru). Sekretarijat za privredu Direkcijeposlovnog prostora, svojim ra~unom br. 4901- 03 od 1. marta2001. godine, odredio je novu cenu od 1.917 dinara (negde oko56 dinara za kv. metar).To pove}awe cene poslovnog prosto-ra je enormno ve}e, ~ak od oko 3.423 puta nasto, nego {to jebilo predvi|eno zakqu~enim ugovorom.

Preistorija ovog problema je slede}a: po{to je Srpskipokret obnove 1999. godine uzurpirao i oteo nam, od komu-nista dati prostor 1990. godine u zajedni~koj zgradi uMutapovoj br. 12. gde je bio prostor za mnoge stranke, to namje raniji direktor prostora, g. Dr V. Vuki}evi} sa svojimslu`benicima, dao jednu mawu prizemnu i u mnogo ~emunehigijensku zgradicu od 27 kv. metara, po ceni od dvadinara za jedan kv. mertar, u zgradi gde je sme{ten jedanzajedni~ki, nehigijenski WC koji deli prostorije ove zgradenama date na kori{}ewe na dva dela, a time i ugroàva na{prostor, po{to su nam sa te strane provaqivali u prostori-je Stranke.

Kada nam je 10. oktobra 2000. godine dat ovaj prostor nakori{}ewe, zakqu~ili smo Ugovor sa Direkcijom zaPoslovni prostor 1. oktobra 1999. godine, i delimi~no smouvedeni u posed prostor koji je koristila Liberalna stran-ka iz Vaqeva 27. novembra 2000. godine od strane slu`beni-ka te Direkcije. U taj prostor je ponovo neko provalio, tesmo naknadno uvedeni u kori{}ewe prostora na osnovuprivremene sudske mere. Ostalo je da nas Poslovni poros-tor grada uvede i u biv{i prostor koji je koristila SRS,{to slu`benici Prostora to nisu do danas u~inili, a traènam uplatu zakuponine, {to je nezakonito. Po~etkom ove

451

godine nama je NN po~inilac ponovo provalio u prostorStranke ba{ preko prostorija SRS i hodnika u kome senalazi zajedni~ki mokri ~vor, pa smo pozvali policiju iinspektore SUP koji su zapisni~ki konstatovali to~iweni~no stawe provale i o tome sa~inili izve{taj.Izvestili smo, tako|e, pismeno Poslovni prostor grada otome dok je tim prostorom privremeno rukovodio g.Kolarevi} kao vd direktora, da smo u{li u posed svih datihnam prostorija i traìli da o tome, shodno ugovoru od 1.oktobra 1999. godine, sa~inimo me|usobni ugovor, {toProstor nije do danas u~inio. Me|utim, neko u Prostoru, imimo zakqu~enog ugovora, donosi odluku 1. marta 2001.godine o pove}anom ra~unu nove naplate, koji prilaèmo uzovaj dopis, da nam enormno, 3.423 puta, pove}a zakupninuovog prostora, i ne poku{avaju}i da nas pozove dazakqu~imo taj me|usobni ugovor, na ~emu smo mi insisti-rali.

Molimo Vas da se zauzmete i obaveète Direkcijuposlovnog prostora grada Beograda da prethodno zakqu~i sanama ugovor o kori{}ewu celog poslovnog prostora i dasmawi ovako drasti~no pove}anu zakupninu od 54 na 1.917dinara mese~no, na neku razuman i nama prihvatqiv iznos,iz slede}ih razloga:

1) Mi smo se zdu{no, sa ~lanovima DOS, svih ovihprethodnih godina borili za promenu vlasti u Srbiji, ~aksam i ja govorio demonstrantima pred provalu u Skup{tinu5. oktobra 2000. godine, pa bi bilo ironi~no da nam DOSnametne toliki “namet na vilajet” da ne moèmo da pla}amozakupninu i da zbog toga prekinemo rad Stranke, te da namtako DOS ukine Stranku koju nisu uspeli da ukinu ni spregavladavine komunista, socijalista, julovaca, radikala i,donekle, Srpskog pokreta obnove..

2) Borili smo se svi skupa, vi u DOS-u i mi ostali u nekom-promitovanoj opoziciji, protiv monopola jedne ideologije,jedne partije ili koalicije levih partija nad svima drugim,koji su stvarali zakone samo za sebe i koristili sve pogod-nosti dràve samo za sebe, a nama nisu ostavqali ni mrviceza rad na{ih stranaka. Ne{to sli~no sada ~ini i DOS kadadonosi odluku da stranke koje imaju odbornike u Gradskoj

452

skup{tini pla}aju poslovni prostor do 5% od propisanecene, a nama su pove}ali cenu ovog prostora 3.423 puta odone koja je do sada trebalo da se zara~unava. Zar vi, kojiimate sada ve}e mogu}nosti da pla}ate poslovni prostor odistoga se, takore}i, oslobo|avate, a nama, koji nema nikakvasredstva, osim na{ih malih penzija koje nisu dovoqne ni zapuko preìvqavawe, name}ete toliko pla}amo zakupninu?Nije li to opet protekcija, subvencija onih koji su bogatiji,koji mogu da pla}aju i vi{u cenu poslovnog prostora lak{enego mi, a oni, samo za to {to su na vlasti, prebacuju tuobavezi na nas – da mi pla}amo i na{ i wihov poslovni pros-tor? âk su stranke, i pod komunistima, uìvale nekosmawewe pla}awa poslovnog prostora, jer to nije komerci-jalni prostor, ba{ za to {to im je bilo zabraweno da se pot-pomaù izdavawem datog im prostora u pazakup?

Pitam se: zar nije velika ironija da nam DOS onemogu}irad Stranke, DOS sa kojim smo se borili protiv SPS iwegove osione koalicije? Pa, ipak, i u toj te{koj borbiuspeli smo da se odrìmo sve vreme vladavine ove koali-cije od 1990. godine do danas, i da Vi, time {to nampove}avate cenu poslovnog prostora koju mi ne moèmo dapla}amo, ukidate rad na{e Stranke. Osim toga, niko nepove}ava iznose penzija niti plata, da bismo, barem od te“crkavice” odvajali za rad Stranke, budu}i da ne èlimo dase ma kome prodamo niti da primimo novac sa strane.

U slu~aju da nam se, na ovaj na~in pove}awem ceneposlovnog prostora za 3.423 nasto koji mi ne moèmo dapla}amo, onemogu}i rad jedine Stranke koja se zalaè zaduhovnu obnovu na{eg naroda, smatra}emo da je to u~inilavlada DOS-a.

U~tivo Vas molimo da izvidite mogu}nost da nam sesmawi uplata ovoliko pove}ane cene prostora iz razloga{to se radi o dvori{woj zgradi, koja je memliva, izloèna~estim provalama i nasrtajima nepoznatih nasilnika, u wojpostoji zajedni~ki WC u rabatnom stawu u koji ulaze ~ak iqudi sa ulice, {to sve ~ini da se ne radi o pristojnijemprostoru koga koriste stranke DOS i drugi, ve} se radi otre}erazrednom poslovnom prostoru koji smo biliprinu|eni da prihvatimo, jer su nam prostor na Kowarniku

453

nasilno zauzeli julovci koga jo{ uvek drè u nasilnomkori{}ewu punih pet godina, iako se o tome vodi spor predTre}im op{tinskim sudom. O~ekujemo da }ete nam pomo}i darazre{imo ovu na{u muku oko kori{}ewa prostora na bilokoji na~in.

Unapred zahvalan

Predsednik Glavnog odbora Srpske svetosavske stranke,


4) PISMOGOSPODINU BORISU TADI]U, PREDSEDNIKU REPUBLIKE SRBIJE, LI^NO NA RUKE

PO[TOVANI GOSPODINE PREDSEDNIÊ,

Molim Vas da me primite u audijenciju radi pritu`bina rad gradskih komunalnih slu`bi, po{to jegradona~elnik Beograda, Gospodin Nenad Bogdano-

vi}, odbio da me primi, a prozvao je nas preko dnevne{tampe i to ba{ Kurira.

Moram da napomenem da leìm na posteqi do 8. juna 2005.godine, pa Vas molim da taj, eventualni prijem, zakaèteposle tog roka, uvaàvaju}i Va{u zauzetost dràvni~kimposlovima.

Unapred zahvalan,Protojerej dr @arko Gavrilovi}

454

5) MINISTRU PRAVDE SRBIJE G. VLADANA BATI]A,LI^NO NA RUKE

BEOGRAD, 28. januar 2002, godine

PO[TOVANI GOSPODINE MINISTRE

Jedva sam ~ekao promenu komunisti~kog reìma vlastikako bih oprao qagu i uvrede koje mi je, javno i preko{tampe, nanela biv{a supruga, verujem instruirana od

strane DB-a, pa Vas najqubaznije molim da odvojite maloslobodnog vremena u kome oskudevate, upoznate se sa ovimpredmetom i ispravite nepravdu koja me boli kao opràj uoku.

Naime, radi se o krivi~nom predmetu Prvog op{tinskogsuda K. 1523/ 99, (koji je vi{e puta mewao svoje evidencionebrojeve (X K.45O/ 97; K.1143/ 97), ali se po wemu nikako, zaove ~etri godine, nije sudilo, iako su se mewale sudije –~etri za ~etri godine: Dara Hut, Sneàna Stoji}, Dragan]esarevi} i Neboj{a Mrki}).

U novosadskom listu Svet, objavqen je moj intervju u janu-aru 1997. godine u kome sam o{tro kritikovao pasivnostvrha SPC i wegovu kolaboraciju sa reìmom SlobodanaMilo{evi}a. U tom intervjuu nisam ni re~ju pomenuo svojubiv{u suprugu, ali je ona, najverovatnije instruirana odstrane DB-a, “samoinicijativno” oti{la u Dopisni{tvoSveta u Beogradu, krajem januara 1997. godine, i dala izjavuizvesnoj Daliborki Boòvi}, koju je list Svet objavio ten-denciozno, bez da se ~uje i druga strana, pod senzacionalnimnaslovom: “Sve pqa~ke, {pijunaè, qubavnice i pretwelikvidacijom mog biv{eg supruga @arka Gavrilovi}a.”Tobo`wa motivacija za obra}awe listu moje biv{e suprugesa ovim natpisom bila je wena èqa da “za{titi” PatrijarhaPavla od mojih napada, iako sam ja izneo samo istinu, a i neznam da li je Patrijarh traìo od we da ga ba{ onaza{{titi od mene – srpskog sve{tenika - koji se celogìvota borio za dobrobit Crkve i naroda.

U inkriminisanom ~lanku radi se o te{kim uvredamamene kao sve{tenika. A to je sve u~iweno namerno, u ne~ijoj

455

“kuhiwi” laì i propagande, protiv neistomi{qenikatada{weg reìma vlasti.

Posle objavqivawa tog natpisa mnogi su me qudi presre-tali u crkvi, na ulici, pijacu, a to i danas ~ine, i pitali:kako je mogu}e da se to neprovereno objavi, a ako su ti navo-di ta~ni, za{to nisam u zatvoru? Za{to ne tuìm krivce?Zar je mogu}e da novine objave takve neproverene uvrede itome sli~no.

Ja sam se ose}ao ponièno i grozno, pognute glave posletoga sam i{ao ulicom i vra}ao se ku}i, ne smeju}i, ~ak,qudima ni da gledam u o~i.

Kako u pomenutom natpisu kipte uvrede koje, i sazadovoq{tinom od strane suda ne mogu da se adekvatnoizbri{u, budu}i da je prva informacija va`nija od ma kakvogdemantija, zatraìo sam pravdu na sudu. Ali sud ne}e nikakoda sudi, niti da privede okrivqewe na saslu{awe. Nasu|ewe dolazim iskqu~ivo ja, kao da sam ja okrivqeni.Sada{wi sudija Neboj{a Mrki}, po mom uverewu, nijepodoban da ovu stvar pravovaqano okon~a. OkrivqenaDaliborka Boòvi} je pobegla ~ak u Republiku Srpsku, daumakne odgovornosti, pa sud ne}e ni da zatraì wenoprivo|ewe sudu niti wenu ekstradiciju. Ja, kao novi slugaJernej, obijam pragove suda, pi{em pritu`be nadle`nim sud-skim organima, ~ak sam se u ovom sporu obra}ao i g. MilanuMilutinovi}u, sada{wem predsedniku Srbije, i VlajkuStojiqkovi}u, biv{em ministru policije, {to policija neprivodi okrivqene. Ali, sve to nije vredelo. Sud ne privo-di okrivqene na saslu{awe, a da je kojom sre}om bila izne-ta neka istina u javnost protiv komunisti~kih mo}nika doksu bili na vlasti, sud bi za 24 ~asa pribavio wihove evene-tualno promewene adrese, jer su u vreme pokretawa sporaadrese okrivqenih bile ta~ne, pogotovu Roberta ôbana imoje biv{e supruge.

Razume se, “ drugovi” komunisti nisu ra~unali na promenureìma vlasti u Srbiji, pa su mislili da me “ vozikaju” posudu, dok mi se ne smu~i i ne odustranem od su|ewa. HvalaBogu! ja sam do~ekao promenu reìma vlasti, pa o~ekujem odnove vlasti da sud ustanovi stepen krivice okrivqenih ikrivce ovih stra{nih uvreda sankcioni{e po zakonu.

456

Obra}am se Vama sa u~tivom molbom da izvidite ceo ovajslu~aj, i preko Va{e slu`be, ocenite podobnost sudija kojijo{ uvek sude u dosluhu sa DB i {tite kriminalce da se slo-bodno kre}u i vre|aju druge nevine qude, za ra~unbezbo`nika ili tako da “ namiruju” svoje umi{qene ra~unena {tetu nevinih i ~estitih graa|ana.

Ovo shvatam kao obavezu i test nove vlasti i Va{eg min-istarstva u Srbiji da se distancira od “komunisti~ke”oktroisane “deobe pravde” na sudu, koja je bila najve}anepravda: otvorena za{tita kriminalaca i ìgosawe lojal-nih gra|ana.

O~ekujem Va{ odgovor.

Beograd, 28. januara 2001. godine Odani Vam,


457

PRILOZI KWIGE „DAVID PROTIV GOLIJATA”

458

459

460

461

462

463

464

465

466

467

468

469

470

VEROUÎTEQKA KAO OVEJANI PREVARANT

471

472

473

474

Poklowewe Judeo-Masoneriji

475

Documents

Dr. Zarko Gavrilovic - David Protiv Golijata