ANTIHRISTOV NAMESNIK ZLIKOVA^KI RIMSKI PAPA

BENEDIKT [ESNAESTI

Dr Vojislav [e{eq

Srpska radikalna strankaBeograd 2006.

Dr Vojislav [e{eq

ANTIHRISTOV NAMESNIK ZLIKOVA^KIRIMSKI PAPA BENEDIKT [ESNAESTI

RecenzentiTomislav Nikoli}Aleksandar Vu~i}

Direktor izdava~kog sektoraOgwen Mihajlovi}

RedakcijaIvana Borac, Qubinka Bo`ovi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica,

Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i},Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi},

Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq

Izdava~Srpska radikalna stranka

Trg pobede 3, Zemun

Za izdava~aDr Vojislav [e{eq

[tampa[tamparija DOO “Dragi}”, Zrewanin

Za {tamparijuMom~ilo Dragi}

Tira`3000 primeraka

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd327 . 7/ .8(497.11)

[E[EQ, VojislavAntihristov namesnik zlikova~ki rimski

papa Benedikt [esnaesti / Vojislav [e{eq .- Zemun : Srpska radikalna stranka, 2006 (Zrewanin : Dragi}). - 1000 - str. ; 23cm - (Sabrana dela Vojislava [e{eqa ;68)

Na nasl. str. naziv mesta izdawa :Beograd. - Tira` 3.000. - Str. 3-4:Predgovor / Prof. dr Vojislav [e{eq

ISBN 86-7886-000-6a) Srpsko pitawe - Me|unarodna zajednica

COBISS.SR-ID 130882572

3

Predgovor

Kwigu “Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt [e-snaesti” nemogu}e je posmatrati odvojeno od prethodne, iza{le pod naslo-vom “Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve papa Jovan Pavle Drugi”.Ove dve kwige fizi~ki su spojene elaboratom Zorana Krasi}a o ulozi Va-tikana i pape Jovana Pavla Drugog u zlo~inima izvr{enim na teritorijibiv{e Jugoslavije od 1991. godine. Po{to se radi o obimnom, stru~no obra-|enom materijalu ~iji ukupni broj iznosi preko 1300 stranica, logi~no jeda sam morao da ga podelim u dva dela, prvi u kwizi koja je iza{la pod red-nim brojem 67, a drugi, znatno du`i u ovoj, 68-oj po redu. Ovaj elaborat ~iniosnovicu moje odbrane koju nameravam da iznesem pred Pretresnim ve}emMe|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju i tako doka`em da je Jo-van Pavle Drugi, slede}i doktrinu katoli~ke crkve, organizovao i naredioratne zlo~ine kako bi sproveo genocid nad Srbima i na taj na~in pro{iriouticaj i obezbedio interese Vatikana na teritorijama nastalim raspadomJugoslavije.

Da se radi o kontinuitetu, pa`qivi ~italac mo`e zakqu~iti i iz na-slova koje sam odabrao, papa Nemac nastavqa tamo gde je stao poqski papa,a obiqe ~iwenica koje nudi ovaj elaborat samo dokazuje da se zaista radi opravoj satanisti~koj organizaciji. Ako postoji neki lider na ovoj planetikoji bi uistinu trebalo da odgovara po osnovu komandne odgovornosti, on-da je to rimski papa. Koliko je ~vrsta i nepobitna veza izme|u Vatikanakao naredbodavca i direktnih izvr{ilaca zlo~ina, najboqe se uo~ava iz go-vora Mile Budaka, usta{kog ministra “bogo{tovawa” i nastave, kojeg jeodr`ao 15. maja 1941. godine u Gospi}u: “Jedan dio Srba }emo pobiti, drugipreseliti, a ostale }emo prevesti u katoli~ku vjeru i pretvoriti u Hrvate”.

Ovaj satanisti~ki nauk, koji je odmah sproveden u delo, nije mogao bitirazra|en bez saglasnosti katoli~ke crkve. Jer, weni su fratri pokatoli~a-vali pravoslavne Srbe, Budak i wegovi su bili zadu`eni za preostale dvetre}ine. Decenijsko zata{kavawe, pre}utkivawe i amnestirawe usta{kihzlo~inaca i wima nadre|enih iz redova klera Rimske katoli~ke crkve,ohrabrilo je wihove potomke da narede i po~ine seriju zlo~ina u najnovi-jem ratu, pre svega na okupiranoj teritoriji Republike Srpske Krajine iRepublike Srpske. Vi{e je nego poznata uloga antihristovog namesnika Jo-vana Pavla Drugog u raspadu, ta~nije razbijawu, biv{e Jugoslavije i prizna-wu dr`ava nastalih secesijom, pre svega Hrvatske. Fakti~ki, on je naredbo-davac, inspirator i planer svih zlo~ina po~iwenih nad Srbima u ratovi-

4

ma od 1991. godine. Jovan Pavle Drugi je podsticao mnogobrojne inostranepoliti~are da ga slede u wegovim zamislima, bez obzira na kobne politi~-ke, pravne i sve druge posledice. Po zlu je ~uveno wegovo savezni{tvo sa Ro-naldom Reganom, predsednikom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, ~ovekomkoji je najve}u protestantsku dr`avu uveo u zlo~ina~ki savez sa Rimokato-li~kom crkvom. [ta je pogrom i progon krajinskih Srba, nego nastavak po-litike pape Pija Dvanaestog. Ta ista vatikanska politika sre}om nije upotpunosti uspela u Republici Srpskoj, ali se weno rovarewe ose}a i da-nas, {irom srpskih i uop{te pravoslavnih zemaqa.

Vojtilin naslednik, Benedikt [esnaesti, danas bere plodove rada ovogPoqaka za kojeg je odmah po ustoli~ewu dao nalog da se po skra}enom po-stupku proizvede u sveca. Bio je to jasan znak da ne}e biti promena u vati-kanskoj politici, da je biv{i Vojtilin glavni inkvizitor izu~io sve po-trebne lekcije.

Terenski izvr{ioci planova crne internacionale nisu ni na trenutakzastali zbog ove smene u “svetoj” stolici. Galopiraju kao jaha~i apokalip-se svetosavskim zemqama, ose}aju}i da je srpski narod iscrpqen vi{egodi-{wom opsadom nametnutom od strane vatikanskih saveznika, zapadnih sila.

U takvoj situaciji, srpski narod pou~en krvavo pla}enim iskustvom,ima samo jedan put koji ga vodi do izbavqewa. To je narodno jedinstvo i ne-sebi~no rodoqubqe, kojeg Srbima nije nedostajalo ni u te`im istorijskimokolnostima od ovih dana{wih. Zato ~vrsto verujem u pobedu Srpstva i na-dam se da }e ova moja kwiga biti ugra|ena u svetlu i ~vrstu srpsku ku}u ~i-je temeqe Vatikan ve} vekovima poku{ava da uzdrma.

Prof. dr Vojislav [e{eq

5

Centralna promocija kwige dr Vojislava [e{eqa ““Kriminalac i ratni zlo~inac Havijer Solana””

Beograd, ““Dom sindikata””, 16. april. 2006.AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Dame i gospodo, dragi prijateqi, dobrodo{li na

jo{ jednu promociju na{eg predsednika dr Vojislava [e{eqa. Danas pred-stavqamo kwigu ~oveka koji je ve} tri i po godine u Ha{kom tribunalu, damu se krivica ne zna, da mu je optu`nica besmislena, a da se hrabro i juna~-ki bori za slobodu svoga naroda i da ne pristaje ni na kakve kompromise ka-da je sloboda u pitawu.

Koristim priliku, naravno zahvaquju}i se vama {to ste do{li na pro-mociju ove kwige, da pozdravim suprugu predsednika na{e stranke Jadranku[e{eq, ali i sve uva`ene profesore Beogradskog univerziteta, qude kojinam sve vi{e poma`u u borbi za slobodu na{eg naroda i na{e otaybine.

Vojislavu [e{equ ne po~iwe su|ewe, i jedino {to mi danas tra`imoje osloba|aju}a presuda za na{eg Vojislava. Dr`ali su ga bez razloga sa op-tu`nicom koju su ovde pisali \in|i}ev re`im i wegovi satrapi, samo zato{to nisu znali na koji na~in da pobede najve}eg politi~kog protivnika.Vojislav [e{eq je, hrabro se bore}i za istinu u Hagu, pokazao kako se ~a-sni Srbi bore za svoj narod i za svoju slobodu, pokazao je i kako ne smemo dazaboravimo najstra{nije zlo~ine koji su protiv nas ~iweni, a najstra{ni-ji zlo~ini ~iweni su i 1999. godine, kada je, po nalogu Havijera Solane, bom-bardovana, razarana i uni{tavana Srbija i ubijani gra|ani Srbije samo za-to {to su hteli da ~uvaju svoju teritoriju, svoje Kosovo i Metohiju. Samo naju~era{wi dan ubijeno je sedam vojnika u jednom {atoru wihovim zlo~ina~-kim bombama, da ne pri~amo koliko su vozova presretali raketama, kolikosu civila ubili, {ta je bilo sa malom Milicom Raki}. Danas je na{a poru-ka, kao {to je to prkosna poruka Vojislava [e{eqa iz Haga, da zlo~in ne-}emo zaboraviti i da nikada ne}emo dozvoliti onima koji su ubijali po Sr-biji da mogu da ka`u su najve}i dobro~initeqi. To bi bila ne samo sramo-ta, ve} i zlo~in prema na{em narodu. Zavr{avaju}i ovo svoje izlagawe, jaho}u da vam ka`em jo{ jednu stvar.

Vojislav [e{eq je ostavio Srpsku radikalnu stranku za vreme dok sene vrati ja~u nego ikada. Svakoga dana po Srbiji se odr`avaju tribine, mi-tinzi i promocije kwiga, u svakom mestu i pred ogromnim brojem qudi, odmawih mesta, od Lov}enca i Bele Crkve, ju~e Leskovca, gde se u salama sku-pi vi{e od hiqadu qudi. Na svakom mestu qudi vape samo za jednom stvari

koja im je potrebna vi{e nego ikada, a to je sloboda za na{ narod i za na{uotaybinu i to }emo bore}i se sa dosovskim re`imom izboriti i podaritina{em narodu.

Zahvaqujem na pa`wi, i pozivam dr Olivera Anti}a da vam se obrati.DDrr OOlliivveerr AAnnttii}}:: Znate, vasiona je jedna velika vaga, vaga koja kad se

ne{to negde oduzme, onda automatski na drugu stranu pridodaje. [to je vi-{e nepravde prema na{em Voji u Hagu, to je vi{e wegovih po{tovalaca uSrbiji, i ne samo u Srbiji.

Velika je duhovna snaga ~oveka koga udaraju nepravdom, lancima, a on imodgovara kwigom. Oni jo{ ne shvataju da sva wihova oru`ja deluju na odre-|eno vreme, po pravilu kratko, ali kwiga je najja~e oru`je jer traje ve~no,ona je upravqena na ve~nost. Evo, Voja je iz svog mo}nog tobolca ovaj put is-palio 998 strelica, svaka stranica jedna strelica. Te strele idu u ve~nost– niko to vi{e ne mo`e da spre~i. Ova kwiga je velika gra|a, sa obiqem do-kumenata, koja }e predstavqati zadatak za istoriografiju, ali i ~ast za oneistori~are koji }e iz ove kwige iskoristiti ova dokumenta i dosegnutiistinu i pravdu koju nam je otposlao iz sedi{ta nepravde na{ Voja.

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Dame i gospodo, dragi prijateqi, obrati}e vam sepredsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke Novog Sada i ~lanpredsedni~kog kolegijuma srpskih radikala, ~ovek koji se `estoko bori iza Srpsku radikalnu stranku i protiv onih lopova koji su doskora upravqa-li Novim Sadom, Igor Mirovi}.

IIggoorr MMiirroovvii}}:: Ispri~a}u vam jednu kratku istinitu pri~u. HavijerSolana je hteo da otvori Most slobode u Novom Sadu. Imao je za to podr{kuna{ih politi~kih protivnika, u strankama DOS-a, u strankama podani~kogkaraktera. Ja sam za to znao i sve vreme sam se pravio da }u to tolerisati ioni su se opustili, a ja sam sve vreme mislio na svoje rodoqube koji su dali`ivot, ili koji su se kao Vojislav `rtvovali za ~ast ove zemqe. Solana jesa svojim slu`benikom Oli Renom trebalo da do|e negde 7. oktobra pro{legodine i nekoliko dana pre toga, kada je most bio gotov, u jedanaest sati jasam “naredio” specijalnu operaciju da srpski rodoqubi otvore most slobo-de. Za samo dva sata skupilo se vi{e hiqada gra|ana i verujem da su oni ta-da, kao i sad, svi u srcu nosili i na{eg predsednika i simbole borbe koje onpredvodi, i sve one koji su se na neki na~in utkali i upisali u sve na{e mo-stove koje su oni poru{ili, a koje smo mi obnovili, i koje }emo mi obnovi-ti. Na taj na~in, a verujem u budu}nosti i na druge na~ine pokaza}emo koli-ko volimo na{u zemqu, koliko smo `eqni politi~ke borbe i politi~kihisku{ewa i koliko smo nepokolebqivi da istrajemo na principima pro-grama, na{ih ideja i svega onoga {to smo ostvarili od osnivawa stranke dodanas. Uvek kada u ime stranke govorite, glasate, kada se za stranku boritei kada se, naravno, borite i za Srbiju, mislite na one koji svojom ̀ rtvom ja-~aju snagu na{ih ideala, me|u wima svakako je najve}a snaga na{ Vojislav.@iveli!

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Dame i gospodo, predsednik na{e stranke Vojislav[e{eq je odlazio u Hag da brani ~ast svih srpskih rodoquba i svih srpskihdobrovoqaca koji su izginuli u Srpskoj Krajini i u Republici Srpskoj, svu-da gde se branila ~ast i otaybina na{eg naroda. Iz Republike Srpske dola-6

zi predsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke Ra-dislav Kaweri}.

RRaaddiissllaavv KKaawweerrii}}:: Dragi prijateqi, ako je iko definisao svoj stav pre-ma ha{kom sudu, ha{kom kazamatu, bila je to Srpska radikalna stranka ina{ predsednik dr Vojislav [e{eq. Jasno i glasno su oni to rekli, a i vre-me je to potvrdilo, da to nije sud kako ga `ele predstaviti oni koji su gaosnovali, da to nije pravi pravni sud, da to nije sud ni zbog pravde, ni zbogistine. Vreme je pokazalo, i ove kwige {to smo ~itali, da je to pre svega po-liti~ki sud, samo sa ciqem da sudi samo jednoj dr`avi i jednom narodu, a tadr`ava je Srbija, a taj narod je srpski narod i u Srbiji i u Crnoj Gori i uRepublici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. I kada je bio na slobodi,i danas, kada je u ha{kom zatvoru, istinu o ha{kom sudu i istinu koju ha{kisud ̀ eli da sakrije, Vojislav [e{eq je govorio kao slobodan ~ovek koji znada je Srbiji i svima nama istina najpotrebnija i da je za sve nas istina naj-boqa odbrana. Ka`e ona narodna “Kad sluga la`e, brzo sebe izdaje”. Tako iHavijer Solana kao mentor ovog suda, kao i sluge u sudu Karla del Ponte,Hans Holcijus, branilac u pripravnosti Vojislavu [e{equ, izdaju sami se-be. U stvari oni priznaju da ne mogu pobediti Vojislava [e{eqa na pravina~in i da ne mogu pobediti istinu, i zato oni svi skupa `ele da se prekobranilaca u pripravnosti, kao {to ka`e Vladika Nikolaj, sakriju i odenui upakuju istinu, da se sakriju iza le|a istine, da se pojave pod imenom isti-ne i da na firmu du}an la`i stave firmu istine. Ova kwiga koju danas ov-de promovi{emo je kwiga o tom du}anu la`i. Ova i sve kwige koje smo ve}~itali i kwige koje }e sigurno iza}i iz pera na{eg predsednika Vojislava[e{eqa su kwige koje }e zatvoriti ovaj du}an la`i, a najsigurnije }e ga za-tvoriti na{ predsednik dr Vojislav [e{eq.

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Jo{ od po~etka krize na prostorima biv{e Jugosla-vije i{li su u razarawe i otimawe srpskih teritorija od Republike SrpskeKrajine do uni{tavawa na{e zemqe u Bosni i Hercegovini a danas poku{a-ja kona~nog drobqewa Republike Srpske i otimawa Crne Gore. Jedan od wihkoji se hrabro svih ovih godina, rame uz rame sa na{im predsednikom [e-{eqom, borio protiv separatisti~kog re`ima u Crnoj Gori jeste i Du{koSekuli}.

DDuu{{kkoo SSeekkuullii}}:: Po{tovana gospodo, `elim da vam saop{tim da pred-referendumska kampawa u Crnoj Gori, {to se ti~e bloka za zajedni~ku dr-`avu, te~e uspje{no. Preko 15.000 qudi, kojima je u srcu zajedni~ka dr`avaSrbija i Crna Gora, danono}no je na terenu i podaci koji dolaze do nas u{tabovima govore da je separatisti~ki re`im Mila \ukanovi}a pri krajui da }e Dr`avna zajednica, odnosno Srbija i Crna Gora posle 21. maja bitii opstati zajedno. Postoji milion razloga da budemo zajedno, i nacionalni,i etni~ki, i istorijski, i bezbednosni, i ekonomski, i kulturni i porodi~-ni i jo{ mnogi. Na drugoj strani postoji samo jedan separatisti~ki razlog,a to je razlog Mila \ukanovi}a, a to su wegovi privatni razlozi, da ih da-nas ne pomiwem.

Postoji jedna mala grupa qudi koja smatra da im je potrebna podr{kakriminalca i ratnog zlo~inca Havijera Solane za o~uvawe zajedni~ke dr-

7

`ave. To nije ta~no. Narodu, po{tenim gra|anima Srbije i Crne Gore naj-va`nija podr{ka je ona koju smo i pre deset dana dobili u Crnoj Gori od drVojislava [e{eqa. Sloboda [e{equ!

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Vlast u Srbiji utrkuje se u udvoravawu onima kojisu ubili Milicu Raki} i koji su ubijali ovde u Srbiji iz hira i zbog pira.Jedna od onih koji stalno govore o licemerju beogradskog re`ima, o krimi-nalnom pona{awu na{ih vlasti i o svemu {to se zbiva, i o svemu {to }e sezbivati u na{oj Srbiji, jeste Nata{a Jovanovi}, narodni poslanik Srpskeradikalne stranke.

NNaattaa{{aa JJoovvaannoovvii}}:: Hvala. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, prof. dr Vo-jislav [e{eq, predsednik nas radikala, decenijama je nesporni i politi~-ki i pravni autoritet, koji je za nequde i izrode koristio prave termine inije ~udo {to je ova kwiga, koja se danas nalazi pred nama, dobila jedini mo-gu}i naslov “Kriminalac i ratni zlo~inac Havijer Solana”. Mi nikada,ba{ kao i na{ predsednik (hvala Bogu na{ srpski jezik je bogat i mo`emosvakome da ka`emo {ta mu pripada), nismo `eleli da upotrebqavamo ter-mine koje koriste Solanini politi~ki sledbenici u Srbiji i oni koji ra-de protiv interesa dr`ave i naroda. Ka`u: ha{ka tranziciona pravda, NA-TO intervencija i tome sli~no. Zbog toga je i on danas, iako je ve} ~etirigodine u toj kvazi-evro-ameri~koj instituciji koja se zove Ha{ki tribunal,podstrek i zapravo jedina snaga za sve nas srpske patriote da se borimo i dase izborimo za slobodu na{eg naroda i na{e dr`ave.

Postavqa se pitawe {ta je zapravo bio ciq od samog po~etka militant-nog agresora Havijera Solane koji je direktno odgovoran i unapred amne-stiran od strane ovih izdajnika u Srbiji za sve ono {to je po~inio za nedu-`ne civilne `rtve, za sve {to je na{ narod, najstradalniji narod, na ovimprostorima pretrpeo zbog Solane, zbog Jovana Pavla Drugog, rimskog pape,zbog Kola, zbog Gen{era, zbog Bila Klintona, zbog Medlin Olbrajt. Zatonas ne ~udi {to su pre nekoliko dana doneli zakon o amnestiji onih koji ni-su hteli da brane dr`avu i narod, kad su takve zlikovce Solanini politi~-ki sledbenici ve} odavno unapred amnestirali, i ne samo Solanu, ve} i ovedr`avnike Zapada i Amerike koje sam pobrojala, ali i Nata{u Kandi} iSowu Biserko, Ha{ima Ta~ija, Agima ̂ ekua, Ramu{a Haradinaja. Sve su tooni koji su u zajedni~kom poslu sa Havijerom Solanom.

Mi se danas nalazimo pred dilemom kako da {to pre promenimo ovuvlast u Srbiji, vlast Dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore, kako bismospasili dr`avu i narod. Zato vas pozivamo, bra}o i sestre, da odlu~no kre-nemo u tu borbu, da politi~ki porazimo {to je mogu}e pre, na izborima, po-liti~ke sledbenike i one koji ne shvataju ultimatum koji dolazi iz antisrp-skog Ha{kog tribunala i ultimatum Havijera Solane, kao neki te`ak zada-tak. Ne! To tako ne do`ivqavaju ni Boris Tadi} ni Vojislav Ko{tunica, niMilo \ukanovi}, ni Miroqub Labus, to je za wih pojedina~ni i `ivotniciq, a to je ono protiv ~ega mi moramo da se borimo kako bismo obezbedi-li slobodu dr Vojislavu [e{equ i slobodu i napredak za ~itav srpski na-rod i za na{u dr`avu. @ivela Velika Srbija! @iveo na{ predsednik dr Vo-jislav [e{eq! @iveli!8

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Sino} je u Leskovcu, u dvorani Doma sindikata, bi-lo vi{e od hiqadu qudi na promociji kwige “Svedok odbrane SlobodanaMilo{evi}a u ha{kom procesu”, koja govori o nepravdi koja se ~ini premasrpskom narodu, o tome kakav je antisrpski tribunal u Hagu, kako je mogu}eda one koji su silovali devoj~ice, a za to postoje i video potvrde u iskazi-ma wihovih albanskih svedoka, pu{taju na slobodu. Ne samo da pu{taju naslobodu ve} donose i osloba|aju}e presude, za Fatmira Qimaja, Haradinajmo`e i politikom da se bavi, ^eku postaje premijer. U sali Doma sindika-ta bilo je nekoliko majki sestara onih koji su poginuli brane}i Srbiju naKosovu i Metohiji. Jedan od qudi koji se svim srcem borio za slobodu Sr-bije dolazi iz Leskovca, narodni poslanik srpskih radikala Goran Cveta-novi}.

GGoorraann CCvveettaannoovvii}}:: Dame i gospodo, brutalna agresija na SR Jugoslavi-ju je jednostrani akt nasiqa, koji se ne mo`e izjedna~iti sa ijednim zlo~i-nom zabele`enim u istoriji. Wen inspirator i realizator Havijer Sola-na se na taj na~in uvrstio u red najve}ih zlo~inaca koje pamti ~ove~anstvo,a ~iju su optu`nicu demokrate 2000. godine stavile ad akta. Bez obzira napodmuklost namera agresora, na{a zemqa je i tu agresiju do`ivela kao ratza o~uvawe nezavisnosti i dostojanstva qudi. Jedan od korifeja te praved-ne borbe je prof. dr Vojislav [e{eq, kao pravi sin srpskog naroda, koji jedo kraja ostao dosledan da doka`e svetskoj javnosti nevi|enu nepravdu i dauperi prst u prave zlo~ince, koji danas mogu ostati neka`weni, ali koje }evremenom sti}i pravedna kazna, naro~ito ako se ponovo ogre{e o status Ko-sova i Metohije. Na`alost, taj tzv. demokratski zapadni svet ni u jednomslu~aju nije po{tovao bar delimi~no zahteve me|unarodnog prava, a dapravni i moralni pad bude jo{ ve}i, tvorci nove doktrine me|unarodnognasiqa morali su da izmi{qaju nove kategorije, kao {to je kolateralna{teta, kako bi opravdali najmonstruoznije zlo~ine koje su po~inili na na-{im prostorima. Zato }e oni u istoriji biti zapisani crnim slovima mo-ralne, qudske bede. Zar je mogu}e bilo kome u svetu objasniti, a kamoliopravdati jedan od najve}ih zlo~ina agresije na SR Jugoslaviju, ubijawe ci-vila u putni~kom vozu u pokretu u Grdeli~koj klisuri. Milosrdni an|eonije za{titio na{u decu. Qudski je oprostiti i mi opra{tamo, ali nikadane}emo zaboraviti zlo~ine, jer se oni ne zaboravqaju, ne zato {to smo mive}i Srbi od drugih, ve} zato {to smo mi qudi, a sada je to najte`e. @ive-la Velika Srbija! @iveo dr Vojislav [e{eq!

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Ha{ki tu`ioci i ha{ke kadije najavquju da }e Vo-jislavu [e{equ da sude, ali da nema prava da se brani sam. Name}u mu neka-kvog, kako oni ka`u – “stand by” advokata ili branioca u pripravnosti, iz-vesnog Van der Spula, po wihovom izboru. Vojislav [e{eq je rekao da, akoto budu uradili, a to bi, zna~i, samo wemu uradili, jer su Milo{evi}u do-zvolili da se brani sam, da bi prekr{ili sve norme me|unarodnog prava, ida bi najgrubqom silom, bukvalno pravnim zlo~inom, poku{ali da organi-zuju jedan proces. Na to na{ Vojislav ne}e pristati, ne}e biti takvog su|e-wa u kojem se Vojislav [e{eq ne}e braniti sam, i to je ono {to moraju daznaju. Re~ ima narodni poslanik Srpske radikalne stranke, predsednik

9

okru`nog odbora na{e stranke za ju`nu Ba~ku i predsednik odbora za bez-bednost u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, Milorad Mir~i}.

MMiilloorraadd MMiirr~~ii}}:: Bra}o i sestre, ova kwiga evidentno ima istorijskii nau~ni zna~aj. Ona je jasna poruka nama, srpskim radikalima, koju nam {a-qe dr Vojislav [e{eq kako uporno se moramo boriti protiv svakolikogzla koje je sna{lo Srbiju i srpski narod. Na sve pritiske koje vr{i Ha{kitribunal na Vojislava [e{eqa, Vojislav [e{eq pi{e, kori~i i izdajekwige. Postoji jasno opredeqewe, kada je u pitawu Vojislav [e{eq, kada suu pitawu srpski radikali. Onaj sud koji je merodavan da ocewuje {ta to ra-di Vojislav [e{eq, {ta to rade srpski radikali, je sud istorije. Oni kojisu jedini merodavni da ocewuju rad i delovawe Vojislava [e{eqa i nas srp-skih radikala, je srpski narod. Vojislav [e{eq nam ovom kwigom jasno po-ru~uje ne samo kako se boriti za o~uvawe Srbije, nego i za za{titu intere-sa svakog gra|anina Srbije. Vojislav [e{eq {aqe poruku i na{im poli-ti~kim protivnicima, detaqno opisuju}i metod provere mu{kosti pri iz-boru pape. Poru~uje dosovcima da se svaki put trude ponovo i nanovo pona-vqaju tu mu{kost. Postoje vremenske odrednice, postoji vreme pro{lo, sa-da{we i budu}e i postoje, naravno, i qudi koji `ive u tim vremenima. ^o-vek koji je objedinio vremenske odrednice, koji je postavio univerzalnuvrednost je dr Vojislav [e{eq. On je svojim delima, svojim kwigama postaove~nost, a nama, koji `ivimo i radimo sa wim, je najve}i ponos {to smo miwegovi najbli`i saradnici, a Srbiji je ponos {to ima takvog sina. @ive-la Velika Srbija!

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Zaboravio sam, dragi prijateqi, ne{to da vam ka-`em. Prva koja se javila u odbranu ha{kog tu`ila{tva i ove nepravde o ko-joj sam malopre govorio, bila je Nata{a Kandi}. Nata{a Kandi} ka`e da jesvuda u svetu normalno da osu|enog neko drugi brani, da se ne brani sam. Ta-kve qude imate u Srbiji koji }e sve da u~ine da pomognu onima koji bi Sr-biju da bace na kolena, koji bi Srbiju da uni{te. Mi zato imamo Srpsku ra-dikalnu stranku, ali i na{eg Vojislava [e{eqa i molim vas da jednim ve-likim aplauzom pozdravimo predsednika. (Veliki aplauz). Pretpostavqamda je i Nata{a Kandi} ~ula! Re~ ima predsednik Gradskog odbora Srpske ra-dikalne stranke Beograd Nemawa [arovi}.

NNeemmaawwaa [[aarroovvii}}:: Dame i gospodo, bra}o i sestre, srpski radikali. Mi-slim da je ovo ~etrnaesta, ako bog da bi}e i posledwa kwiga dr Vojislava[e{eqa koja iz {tampe izlazi za vreme wegovog tamnovawa u ha{kom ka-zamatu. U kwizi “Kriminalac i ratni zlo~inac Havijer Solana”, kroz sud-sku korespondenciju na{eg predsednika i optu`be, podjednako oli~ene i uTu`ila{tvu i u Sekretarijatu i u samom sudskom ve}u, predstavqena je ne-prestana i neumorna borba dr Vojislava [e{eqa, borba za istinu, borba zapravdu, borba za budu}nost Srbije. Danas je ta~no, 1148. dan otkako se dr Vo-jislav [e{eq nalazi u ha{kom kazamatu, 1148 dan od kada je odvojen od svo-je dece, supruge, majke, prijateqa. Hiqadu sto ~etrdeset i osmi dan kako muuskra}uju pravo na su|ewe, kako mu na najbrutalniji na~in kr{e osnovnaqudska prava. Me|utim, ne ka`e na{ narod yabe: “Tvrd je orah vo}ka ~udno-vata, ne slomi ga ’al zube polomi”. Srpski narod oduvek je bio najja~i kadase suo~avao sa najte`im izazovima. Takav i dr Vojislav [e{eq, i ono {to10

wega izdvaja i izdi`e daleko iznad proseka je ~iwenica da u tamnom i mra~-nom Tribunalu on vi{e misli na dr`avu nego na sebe li~no. Doktor Voji-slav [e{eq danas je, bez premca, najve}i srpski nacionalista i glavni ide-olog Srpske radikalne stranke i ovom kwigom svima nama, koji u otaybininastavqamo borbu za ostvarewe srpskih nacionalnih interesa, uru~ujeostvarewe Velike Srbije kao osnovni smisao postojawa Srpske radikalnestranke. Hvala.

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Na{ slede}i govornik je dama poznata po tome {tose `estoko u Narodnoj skup{tini Republike Srbije obra~unava sa dosov-skim lopovima i tajkunima, predvo|enim \ilasom, Hamovi}em i ostalima,ali se uvek bori za istinu i pravdu, za srpski narod, Vjerica Radeta.

VVjjeerriiccaa RRaaddeettaa:: Dame i gospodo, ve} je ~etvrta godina otkako je predsed-nik srpskih radikala zato~en u Ha{kom tribunalu, gde mu se na najgrubqimogu}i na~in kr{e osnovna qudska prava, a najbrutalnije kr{ewe qudskihprava ogleda se upravo u ~iwenici da ni posle ovoliko vremena nije po~e-lo su|ewe i da je ovaj tzv. sud pogazio sva poznata i priznata pravna na~ela,proklamovana u svim me|unarodnim propisima o qudskim pravima. Godineprovedene u Ha{kom tribunalu Vojislav [e{eq je do sada preto~io u ob-javqenih 13 kwiga. Ova koju danas predstavqamo zove se “Kriminalac i rat-ni zlo~inac Havijer Solana”. Naslov ove kwige kao i naslovi prethodnih“U ~equstima Kurve del Ponte”, “Genocidni diplomata Teodor Meron”,“La`qiva ha{ka peder~ina Yefri Najs”, “Engleski pederski isprdak To-ni Bler” ili “Va{ingtonski seksualni manijak Bil Klinton”, mo`da mo-gu, kada se prvi put ~uju, izazvati smeh, ali ovi naslovi dokazuju kakav je od-nos Vojislava [e{eqa prema svetskim mo}nicima ~ije su karakterne oso-bine upravo sadr`ane u naslovima wegovih kwiga i on se ne pla{i da im toka`e, ve} im prkosi i iz wihovog kazamata.

U prvom delu ove kwige, sudska prepiska – vidi se nemo} ha{kih zlo-tvora i fakti~ko priznawe da je optu`ba protiv Vojislava [e{eqa neo-snovana i pravno neutemeqena. Zbog toga su morali, 12. juna 2005. godine, dapodnesu modifikovanu izmewenu optu`nicu, koja je u celosti preneta uovoj kwizi, kao i preliminarni podnesak prof. dr Vojislava [e{eqa, ko-jim se osporava modifikovano izmewena optu`nica. Naravno, ovde je mno-go dokumenata u kwizi koje je te{ko nabrojati, ali mislim da je ovo {to samposebno izdvojila dovoqan motiv za sve vas da ovu kwigu pro~itate, da seupoznate sa herojskom borbom na{eg predsednika za Srbiju, srpske nacio-nalne interese i da u tre}em delu ove kwige – pisma predsedniku, vidite daVojislav [e{eq podr{ku za svoju borbu ima {irom sveta. Podr{ku svihnas ovde ima svakako, i zato sam ube|ena }e uskoro napisati kwigu koju bimogao da nazove “Kako sam rasturio Ha{ki tribunal” i da }e nam je ovdeli~no predstaviti. Hvala vam.

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Na`alost, u Srbiji danas imamo politi~are i me-dije, koji }e, kada ubijaju Srbe, da ka`u “nemojte da nam kvarite odnose”, ni-je va`na srpska krv. Kada prika`u ubijawe srpskih i jugoslovenskih vojni-ka, ka`u i u Ha{kom tribunalu i ovde u Beogradu na isti na~in – to je ma-li zlo~in, ne dovoqno veliki za wih zato {to srpska krv nije va`na ili ne-

11

ma dovoqno eritrocita ili ne znam ni ja ~ega. Vojislav [e{eq pokazuje idanas u Ha{kom tribunalu i Srbiji da je sloboda najpre~a a jedan od onihkoji se borio za slobodu i svog grada Bijeqine i Republike Srpske jesteMirko Blagojevi}.

MMiirrkkoo BBllaaggoojjeevvii}}:: Bra}o i sestre, danas smo ponovo u prilici da govo-rimo o jo{ jednoj kwizi predsednika Vojislava [e{eqa. Bra}o i sestre,naslov ove kwige “Kriminalac i ratni zlo~inac Havijer Solana”, na najbo-qi na~in govori koliko je na{ predsednik spreman da se, dovode}i sebe ujo{ te`u situaciju, `rtvuje zbog nas. Ovim naslovom nas upozorava kolikoje opasno sara|ivati sa Havijerom Solanom. Dodu{e, nas u to ne treba ube-|ivati, ali treba ove koji su danas na vlasti, a koji su i te 1999. godine sa-ra|ivali sa Havijerom Solanom. Te 1999. godine svakodnevno su izve{tava-li Havijera Solanu o uspjesima NATO avijacije, {aqu}i mu svakodnevnoizve{taje kako evo u Srbiji nema vode, nema struje, pekare ne rade, {kolesu zatvorene, obdani{ta ne rade. Dobro je, nastavite tako sve dok nas ne do-vedete na vlast.

Bra}o i sestre, imaju}i u vidu kako je svoj `ivot zavr{io SlobodanMilo{evi}, zabrinut sam za `ivot i zdravqe na{eg predsednika. Poziva-mo ha{ki sud da odmah oslobodi na{eg predsednika ili da otpo~ne procespo ovoj besmislenoj optu`nici. Koliko je besmislena optu`nica govorionaj dio optu`nice za Bijeqinu, gde optu`uju Vojislava [e{eqa, a ne op-tu`uju nas, koji smo prvi uzeli oru`je u Bijeqini, koji smo neposredno u~e-stvovali u tim ratnim doga|ajima. Toplo vam preporu~uju}i ovu kwigu, pre-poru~ujem vam stranicu 909, jer se tu vidi koliko su opasni ovi ha{ki is-tra`iteqi i sudije i koliko je opasan taj institut. Tu u odgovoru Tomisla-vu Nikoli}u na wegov zahtev da poseti svog predsednika, wega odbijaju, a on-da se potpisuje izvesni ha{ki slu`benik i ka`e “iskreno” va{. E taj nika-ko ne mo`e biti na{. Pozdravqam vas u ime srpskih radikala Vojislava[e{eqa iz Republike Srpske. Sloboda [e{equ! @iveo Vojislav [e{eq!

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Pre nego {to je oti{ao u Ha{ki kazamat, na veli-~anstvenom skupu na Trgu Republike, negde pred 100.000 qudi, [e{eq je uamanet ostavio srpskim radikalima i Srbiji ne{to {to nije zavr{io dokje bio ovde. Sve je obaveze zavr{io, napravio najve}u, najmo}niju stranku uovoj zemqi, ostavio na{em narodu mogu}nost da se bori za slobodu. A to jejedna stvar koju je nama ostavio u amanet – da lopovski kriminalni i anti-srpski re`im oborimo. Re~ ima predsednik Izvr{nog odbora Srpske radi-kalne stranke Dragan Todorovi}.

DDrraaggaann TTooddoorroovvii}}:: Dame i gospodo, bra}o i sestre srpski radikali, da-nas smo ovde da poka`emo da Hag nema budu}nost, da }e Hag rasturiti Voji-slav [e{eq. I ova kwiga o ratnom zlo~incu Havijeru Solani govori da munema dugoga veka. Na`alost, od 5. oktobra, Srbija je pod onima koji slu`eratnim zlo~incima kao {to je Havijer Solana, kao {to je danas Ahtisarina Kosovu i Metohiji, koji poku{ava na sve mogu}e na~ine da proglasi ne-zavisnost Kosova i Metohije, a ovi koji su danas na vlasti, ni{ta ne ~inekako bi to spre~ili. Mislili su da }e zatvarawem Vojislava [e{eqaostvariti svoj ciq, ali su se grdno prevarili. Slobodniji je Vojislav [e-{eq u Hagu nego oni koji Beogradom {etaju i koji vladaju Srbijom. A ova-12

kvi skupovi, kao ovaj dana{wi, svuda u Srbiji govore da ve}inska Srbija ne-}e da trpi polo`aj u kojem se nalazi i ho}e slobodu za Srbiju i za srpski na-rod i zato ~inimo sve kako bi ostvarili te ciqeve koje je pred nas staviodr Vojislav [e{eq, a jedan od najve}ih ciqeva je Velika Srbija. @ivelaVelika Srbija! @iveo Vojislav [e{eq!

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Na{ slede}i govornik je potpredsednik Centralneotaybinske uprave Srpske radikalne stranke Gordana Pop-Lazi}.

GGoorrddaannaa PPoopp--LLaazzii}}:: Bra}o i sestre, dragi na{ predsedni~e, kwiga o ko-joj danas govorimo, a koju si nam podario naslovom “Kriminalac i ratnizlo~inac Havijer Solana” samo je jedna u nizu onih ~ije ste naslove ~uli, akoja svedo~i o jednom vremenu u kome su se neki nekrsti urotili protiv jed-nog naroda malog po broju, a znaju to svi, slobodoqubivog i istinoqubivog.Kako? Na sve mogu}e na~ine, razbijawem zemqe kroz priznavawe secesijebiv{ih republika, otimawem Republike Srpske Krajine, bombardovawem,ubijawem, uni{tavawem privrede, infrastrukture, {to je naravno trebaloda dovede do zastra{ivawa, osiroma{ewa, dodatnog zadu`ivawa, oduzima-wem Kosova i Metohije, Crne Gore. Pritisci nisu prestali, samo se uve}a-vaju. Jedina razlika je {to se od 2000. godine naovamo na ~elu dr`ave nala-ze izdajnici i zapadne sluge, prodane du{e koje su spremne da prodaju veruza ve~eru. Naporedo sa bombama i krvoproli}em stvoren je nakazni Ha{kitribunal, koji je samo produ`ena ruka NATO bombardera.

Tamo se nastavqa ubijawe Srba. Ubijeni su Slobodan Milo{evi}, biv-{i predsednik Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije, MilanKova~evi}, Slavko Dokmanovi}, \or|e \uki} i Momir Tali}, Prilikompoku{aja hap{ewa ubili su Simu Drqa~u, Dragana Gagovi}a, Janka Jani}a.Vlajko Stojiqkovi}, ministar unutra{wih poslova, ubio se sam na o~igledsvojih kolega pred Saveznom Skup{tinom zbog inskonstruisane optu`niceda je navodno ~inio ratne zlo~ine na Kosovu i Metohiji.

Na{ predsednik dr Vojislav [e{eq izlo`en je nevi|enom psiholo-{kom pritisku i maltretirawu u vidu zabrane komunikacije u vi{e navra-ta sa spoqnim svetom i sa svojom porodicom. Ne priznaje mu se pravo da sesam brani, pravo na saradwu sa svojim stru~nim timom koji je odabrao da mupoma`e. U tim i takvim okolnostima, Vojislav [e{eq tra`i ono {to mume|unarodne konvencije garantuju, a to je da bude ravnopravan i u ravno-pravnom polo`aju sa optu`nicom, tra`i da mu su|ewe po~ne. Ve} tri i pogodine on je spreman, Tu`ila{tvo nije spremno. [ta to zna~i? Jasan je od-govor – nemaju argumente, jasno je da se radi o politi~kom sudu. Tra`imo dase pusti na slobodu, jer su|ewe nije po~elo u primerenom roku. Gde to na sve-tu ~ovek mo`e da se dr`i u pritvoru ~etiri godine? Nigde, toga su danassvesni svi slobodoqubivi narodi i pojedinci. Zjuganov u Beogradu ka`e:Ha{ki tribunal treba razjuriti, a ruski narod }e uvek biti uz Srbiju. Ru-ska dr`avna Duma, 15. marta ove godine, usvojila je rezoluciju kojom tra`ihitno dono{ewe odluke o ukidawu Ha{kog tribunala i odgovornost onihkoji su odgovorni za ubistvo Slobodana Milo{evi}a i ostalih zatvoreni-ka. Kada smo u vreme predsedni~kih izbora bili u Belorusiji, zatra`ilismo i od predsednika Luka{enka da se izjasni po pitawu Ha{kog tribuna-la. Rekao mi je: “Budite sigurni, {to se ti~e mene i beloruskog naroda, svu-

13

da i na svakom mestu izrazi}emo svoj stav koji je jasan, to je politi~ki sud ukome se ubijaju Srbi”. Mnogo je takvih dr`ava, i da smo mi ozbiqna dr`avaradili bismo na tome da se i druge dr`ave na ovaj i ovakav na~in odrede pre-ma Ha{kom tribunalu. Ali kako, kada u mojoj ro|enoj zemqi vladaju}a ve}i-na ne sme da usvoji takvu rezoluciju, kada Srbijom vladaju destruktivne sna-ge. Misle li to drugi o nama vi{e nego mi sami? Ne, srpski narod je izne-veren od strane politi~ara koji ga zvani~no predstavqaju i tra`i onu po-liti~ku snagu koja }e tra`iti da se po{tuju pravda i pravi~nost, koja }eumeti da ga za{titi od daqeg propadawa. Vidi je u Srpskoj radikalnojstranci, imaju}i u vidu i politi~ko delovawe Vojislava [e{eqa u Ha-{kom tribunalu, jer, ne zaboravite, on tamo nije su`aw, ve} politi~ar ko-ji i tamo nalazi prostor za politi~ko delovawe u ciqu odbrane srpskog na-roda. Mi, wegovi saborci u zemqi, wegovi po{tovaoci, ovde u ovoj sali isvi oni {irom Srbije, shvatamo i cenimo wegovu bezgrani~nu ̀ rtvu, zna~ajwegovih kwiga koje kao dokument ostaju na{oj deci, da nau~e kako se branesvoja dr`ava i svoj narod, i naravno, istoriji, koja }e morati da potvrdi svuveli~inu intelektualne i politi~ke figure dr Vojislava [e{eqa. Nekamu Bog da snage da izdr`i u svojoj borbi, a nama u tome da ga podr`imo i po-ma`emo. @iveo dr [e{eq! @ivela Velika Srbija!

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Dame i gospodo, dragi prijateqi, Srpskoj radikal-noj stranci kao jedinoj politi~koj stranci koja ba{tini ideju slobode i ko-ja {titi interese srpskog naroda u Srbiji, prilaze i kwi`evnici, i pro-fesori, ali prilaze i oni koji su branili ovu zemqu na juna~ki na~in ba{od Havijera Solane. Jedan od takvih je i legendarni srpski general Bo`i-dar Deli}.

BBoo`̀iiddaarr DDeellii}}:: Bra}o i sestre, dragi prijateqi, kako re~e uva`eniprofesor Anti}, na{ predsednik Vojislav [e{eq je i ovom kwigom oda-peo strelu na jednog u nizu zlo~inaca koji su krajem dvadesetog veka napalina{u zemqu i napali na{ narod, na prostorima biv{e Socijalisti~ke Fe-derativne Republike Jugoslavije. Svakako da ovaj zlo~inac Havijer Solanazauzima u tim doga|ajima posebno mesto. Ovaj ~ovek, po profesiji fizi~ar,a to vam govorim jer to nije slu~ajno, po politi~kom opredeqewu socijali-sta, a po svemu onome {to je uradio u na{oj zemqi planetarni zlo~inac, upredve~erje 23. marta 1999. godine, pozvao je jednog drugog zlo~inca i rekaomu je slede}e – ima{ izvr{no nare|ewe, da preduzme{ prvu fazu kampawe,dajem ti izvr{no nare|ewe, dobi}e{ napismeno nare|ewe sutra ujutru, aliovo je nare|ewe da li razume{? Dvadeset i ~etvrtog marta, oko 20 i 10 mi-nuta, zna~i jedan dan posle ovoga nare|ewa, ka na{oj zemqi poletele su kr-stare}e rakete sa NATO aviona a sa brodova u Sredozemqu ispaqene su ta-ko|e krstare}e rakete “tomahavk”. Iste ve~eri na na{e nebo prvi put su do-{le te zloslutne ptice i narednih 78 dana zasipale na{u zemqu nebrojenimbombama. Vama je to svima poznato, ali ja `elim da vam uka`em na jedanaspekt toga bombardovawa o kome se malo zna. Evropa je dozvolila, po prviput, da se na{a zemqa, koja je tako|e deo Evrope, bombarduje osiroma{enimuranijumom. Osiroma{eni uranijum je uranijum 238, raspada se 4,7 milijar-di godina. Nau~nici jo{ nisu dokazali koliko postoji ̀ ivi svet na ovoj ze-mqi, ali ja sam poku{ao, da bih vama to pribli`io, da izra~unam koliko je14

to u qudskim generacijama. Ako ra~unamo da je dvadeset i pet godina po-trebno da jedna generacija stasa i u sto godina stasavaju ~etiri generacije,onda od Hrista u onih dve hiqade godina postoji samo osamdeset generaci-ja, a u deset hiqada godina, zna~i osam hiqada godina pre nove ere samo ~e-tiri stotine generacija. Hipoteti~ki sam izra~unao: da radijacija na Ko-sovu i Metohiji i na drugim mestima koja su bombardovana osiroma{enimuranijumom do|e samo do polovine dana{we radijacije, treba da pro|e stoosamdeset osam miliona generacija. Da li }e planeta Zemqa trajati toli-ko, a u svakoj generaciji dovoqno je da od toga umre samo jedan ~ovek, to bibilo sto osamdeset i osam miliona qudi. [to se ti~e mojih vojnika, {to seti~e drugih vojnika koji su se borili na Kosovu i Metohiji, ima ih ve} de-setine i stotine koji su umrli. Istina, umiru i oni koji su navodno do{lina Kosovo i Metohiju da odr`avaju mir. Italijani su jedini koji to ne kri-ju, i kako ka`u, imaju ve} izme|u dve stotine i tri stotine obolelih i oko~etrdeset umrlih. Jedan od tih zlo~inaca koji je komandovao tom avijacijomrekao je svojim komandantima jednom prilikom. Ne mo`e se dobiti rat, akone uni{timo mogu}nost normalnog `ivota za ve}inu stanovni{tva. Mora-mo im oduzeti vodu, struju, hranu, pa ~ak i zdrav vazduh. Zbog toga ova kwigaima poseban zna~aj i zbog toga gospodin [e{eq ne upire slu~ajno prstomna Havijera Solanu. Danas u eri globalizacije, mnoge vrednosti civiliza-cije dovedene su u pitawe, a me|u prvima upravo me|unarodno pravo. Ha{kisud je sumrak me|unarodnog prava, ali gospodin [e{eq ovom kwigom poru-~uje da }e ovaj postulat me|unarodnog prava sa~uvati pravdoqubivi i slo-bodoqubivi qudi savremenog sveta, a to je da zlo~in nikada ne zastareva.@iveo gospodin Vojislav [e{eq!

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Na{i politi~ki protivnici i wihove medijskeekspoziture, vodili su i vodi}e svakojake prqave kampawe i protiv na{egpredsednika i protiv Srpske radikalne stranke u celini. Ja }u se drznutida od vas zatra`im da se u narednom periodu, koji }e biti odlu~uju}i za op-stanak Srbije, na svakom mestu, naravno politi~ki borite za na{u Srbijuza slobodu na{e zemqe, da poka`emo da je vi{e onih koji vole slobodu ionih koji vole Srbiju. Sada molim zamenika predsednika Srpske radikalnestranke Tomislava Nikoli}a da vam se obrati.

TToommiissllaavv NNiikkoollii}}:: Bra}o i sestre, dame i gospodo, pre vi{e od tri go-dine iz ove sale, sa kongresa, strana~ki smo, kao Srpska radikalna stranka,ispratili Vojislava [e{eqa u Hag u te{ku bitku, a znate da je oti{ao za-to {to smo tog ~asa u Srbiji imali osionu vlast, qude koji su mislili da ihniko nikada vi{e ne}e smeniti, qude koji su znali da je [e{eq 6. oktobra2000. po~eo da di`e poquqani i klonuli duh srpskog naroda, pa je neko odwih rekao hajde da sklonimo Vojislava iz Srbije, za svaki slu~aj. Sve smoposlove zavr{ili, ali sa Vojislavom nisi siguran i nikada nisi na~isto.Poslu{ali su ih ovi sa Zapada, koji srpski narod ne poznaju, koji ne znaju na{ta su se odlu~ili, zato {to protiv Vojislava jednostavno nemate oru`ja,ne postoji kazna kojom }ete kazniti Vojislava [e{eqa, pa da ste sigurni daste ne{to postigli, da ste ga pobedili. Pogledajte, sme{ten je u Ha{komtribunalu, u pritvoru tri i po godine, a sti`e u svako selo u Srbiji, u sva-ko selo u Republici Srpskoj, sti`e u Crnu Goru. Kada je posle wegovog od-

15

laska u Hag bilo jako te{ko u Srbiji, kad na meti nisu bili kriminalci iline samo kriminalci, kada su pre svega bili aktivisti Srpske radikalnestranke na meti vlasti, u toku tzv. vanrednog stawa, iskoristio sam nekoli-ko prilika da vas ohrabrim. Znao sam koliko vam je te{ko, a sad vi{e ne mo-gu da vas stignem, sad ja tr~im za vama i hvala vam zbog toga. Sad vama vi{ene treba ni ohrabrivawe ni podr{ka, samo neko ko }e da vas sledi, a evo ve-~eras ste ~uli ~lanove Predsedni~kog kolegijuma Srpske radikalne stran-ke, koji }e slediti va{u voqu, ja se nadam veoma brzo i sa pozicija vlasti uRepublici Srbiji. Pa da ne zaboravim da vas sve pozovem na jednu vaskr{wuakademiju za srpsko Kosovo i Metohiju 25. ovog meseca na vaskr{wi utoraku Sava centru, ulaz je besplatan, a tamo }e recitovati, igrati, pevati srp-ske pesme srpski patrioti, da poka`emo da ne mo`e niko da nas slomi, daKosovo i Metohiju ili ne daj bo`e neki drugi deo na{e zemqe niko ne mo-`e da nam otme.

Havijer Solana, za sada bez nadimka, s tim {to je to zlo~inac vaqda do-voqno, mislio je da je previ{e jak, mislio je da je previ{e mo}an i naredioje bombardovawe male Srbije, veruju}i da }e za nekoliko dana na{ narod is-ta}i belu zastavu. Havijer Solana je naredio da otpo~ne bombardovawe Sr-bije, Havijer Solana je i dan danas ugledni predstavnik NATO-a zadu`ensada za nekakve spoqne odnose, zadu`en da nas bombarduje, zadu`en da namodredi odnose sa Crnom Gorom, zadu`en da re{i {ta }e biti sa Kosovom iMetohijom, zadu`en da re{i kako }emo sa Vojvodinom, zadu`en, zadu`en,prezadu`en je Havijer Solana. Nikada ne}emo mo}i da naplatimo dugovekojim nas je zadu`io. Neka na{i politi~ki suparnici prokomentari{u iovaj skup i sve {to mi radimo kako god ho}e, ali sa Havijerom Solanom, saNATO mira nema. Mi mo`da ne mo`emo da ratujemo protiv wih, da}e Bogne}emo morati nikad da ratujemo protiv wih, ali za{to bismo se sa wimamirili, u ~ije ime? U ime roditeqa izginule dece, u ime dece izginulih ro-diteqa, u ~ije ime nas sada vlast miri sa Havijerom Solanom, NATO i svimostalim neprijateqima srpskog naroda?

Se}ate se kada je sve to otpo~elo u Sloveniji, se}ate li se koliko je na-pada bilo na na{e srpske medije, koji su smeli o tome otvoreno da pi{u i otome otvoreno da izve{tavaju, kako je bila `igosana dr`avna televizija:dr`avna televizija la`e da nam ubijaju decu u Sloveniji, dr`avna televi-zija la`e da nam ubijaju decu u Hrvatskoj, la`e da nam ubijaju decu u BiH, svela`e dr`avna televizija. Govorili su – slu{ajte “Glas Amerike”, “Slobod-nu Evropu”, B92, Studio B, tu je istina. Narode, ima{ jednu la`qivu tele-viziju koja te la`e da te ubijaju, da ti ubijaju decu i da ti pale ku}e, da pro-teruju sa imawa, la`e te tvoja televizija, bombardova}emo tu tvoju televi-ziju da te vi{e ne la`e, evo ti slobodnih svetskih televizija. Pogledaj sa-mo kako su divan narod ti Slovenci, a oni su opkolili kasarne Jugosloven-ske narodne armije, wihovi ~lanovi lova~kih udru`ewa, spre~ili struju,vodu, hranu i ~ekali kada }e na{i vojnici da po~nu da izlaze u krug kasarneizbezumqeni od ̀ e|i i gladi, a onda ih lova~kim snajperima ubijali, jednogpo jednog, ili ~ekali da se neko od wih preda, pa da ga onako sa belom zasta-vom u ruci ubiju. I oni zaslu`uju da u|u u Evropsku uniju a mi treba da seugledamo na wih, da ubijamo zverski da bismo u{li u Evropsku uniju. Ne}e16

nas u EU samo zato {to smo se branili, EU ho}e one koji ho}e da tuku tu|narod, koji su spremni da ru{e tu|e ku}e, da proteruju narod sa svojih ima-wa. A na{a vlast otvori srce Sloveniji i dodeli im najboqi poslovni pro-stor, na najboqem mestu u Novom Beogradu. Pogledajte kako se mi Srbi po-nekad obrukamo ne razmi{qaju}i o tome u ~ije to ime radimo. Evo sada, 15godina posle zlo~ina pojavquje se austrijska televizija sa snimcima zlo~i-na u Sloveniji. Pa gde su bili 15 godina u Sloveniji borci za qudska prava,nego nas sad obave{tavaju da su nam ubijali decu. Ja ne volim {to to sazna-jemo od wihovih izdajnika, to treba na{a vlast da zna, ne da krije podatkevojska o tome kako su nam ubijali decu.

Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom tra-je od kada je Vojislav oti{ao i kwige nastaju iz te na{e prepiske, iz na{ihopravdanih zahteva, opravdanih zahteva Vojislava [e{eqa i wihove brukeu odgovorima na te zahteve. Kako je sramno, sa brukom konstituisan taj sud.Na primer, Vojislav [e{eq ka`e da je Slavko Jerkovi} wegov pravni sa-vetnik, oni ka`u – ne}e mo}i da bude pravni savetnik, ako ne zna engleskijezik. Ali zato Hans van der Spul mo`e da bude natovareni advokat Voji-slavu [e{equ iako ne zna srpski, i to sve mo`e u Ha{kom tribunalu. Ha-{ki tribunal postavqa uslove za sve, a na{ao je kome }e da postavqa uslo-ve – Vojislavu [e{equ. Da su znali, platili bi da Vojislav [e{eq ne ideu Ha{ki tribunal. Mislili su da je Vojislav od ove na{e obi~ne srpskegra|e, pa da }e u zatvoru da se prepadne, da se upla{i, da klone, da }e da serazo~ara, da }e da prihvati dogovarawe, a Vojislav je od naj~istije, najlep-{e srpske gra|e, e takve gra|e vi{e u svetu nema. Prvi put kada se pojaviona statusnoj konferenciji, i rekli su mu da gospo|a Karla del Ponte `elisa wim da razgovara, Vojislav je rekao – ja sa tom kurvom mogu samo u sudni-ci da razgovaram! I ako nekome ba{ i treba kurva, ne treba da bude glavnitu`ilac Ha{kog tribunala, ima i ~estitijih kurvi od Karle del Ponte!

Takozvana civilizovana demokratska Evropa skoro ~etiri godine }utio slu~aju Vojislava [e{eqa, kao da je gvozdena zavesa spu{tena, o na~inuna koji je ispisana optu`nica, o dokazima iz optu`nice, wegovom dobro-voqnom odlasku u Ha{ki tribunal, i o tome da ~etiri godine posle toga Tu-`ila{tvo nije spremno da u|e u salu, u sudnicu i da otpo~ne su|ewe.

Mi smo pro{le nedeqe na sednici parlamentarne skup{tine SavetaEvrope imali priliku da progovorimo o situaciji u Ha{kom tribunalu.Prvi izve{taj o Ha{kom tribunalu pi{e jedan Englez, a tamo gde Engleziuglavnom vode politiku to zna~i nije dobro za Srbe. Tamo zaista pi{e ka-da je osnovan Tribunal odlukom Saveta bezbednosti, kada su dr`ave koje suu~estvovale u ratu u biv{oj Jugoslaviji pristupale saradwi sa Ha{kimtribunalom i pi{e da sve zavisi od izru~ewa Ratka Mladi}a, da li }e ze-mqa nastaviti da se okre}e ili ne, ako ne bude izru~en Ratko Mladi}. Mismo prvi put imali priliku da im ka`emo {ta se de{ava u Ha{kom tribu-nalu i kako tamo gaze qude gore nego `ivotiwe. Ni `ivotiwe ne trpe ba{svakakvu kaznu, i ̀ ivotiwa ume da se pobuni, a kamoli qudi. Postoje razli-~iti qudi i u Ha{kom tribunalu. Tamo ima i zlo~inaca vi to znate, ali zlo-~inci dobijaju najmawe kazne. Oni se dogovore i nagode sa Ha{kim tribu-nalom. Problem su politi~ari i vojnici, oni se ne poga|aju, oni se ne dogo-

17

varaju, oni su svoje poslove obavili kada je to trebalo, a sada ko ho}e da imsudi neka im sudi. Pa je tako trebalo da pro|e ta rezolucija Saveta Evropebez broja onih koji su izgubili `ivot u Ha{kom tribunalu, bez smrti Slo-bodana Milo{evi}a koji je umro zato {to mu je uskra}ena lekarska pomo}.Mi radikali smo insistirali na tome kako neko mo`e da bude tri i po go-dine u pritvoru a da mu ne po~ne su|ewe. Vide}emo kako }e to daqe i}i, alisu se mnogi u toj sali pretvarali da to prvi put ~uju, pa su nam se ~ak i obra-}ali – dajte nam dokaze, ako je to zaista tako ne mo`e da pro|e, Savet Evro-pe je jedna organizacija koja se bori za qudska prava. Vide}emo da li }e iSavet Evrope da se obruka, a ja vam ka`em, ako se obruka na tom primeru,{ta }e nama ~lanstvo u tom Savetu Evrope. Ako nam UN otmu Kosovo i Me-tohiju, jesmo li mi ~lanovi UN? Mo`emo li da ka`emo: da, mi smo u UN, viste nam oduzeli Kosovo i Metohiju, a mi smo va{ ravnopravni ~lan, i miznamo za povequ UN kojom su na{e granice nepovredive?

Mogu}e je da se i u Evropi odnosi mewaju, ali u Srbiji se ne mewaju. Unarodu vri, i vi to znate vrlo dobro, narodu je dogorelo do nokata. Vlast bito trebalo da procewuje, mi to procewujemo, ali nemojte da o~ekujete da }e-mo mi uraditi ono {to su oni uradili 5. oktobra, zato {to mi, dok postoji-mo, ne}emo izdati Vojislava [e{eqa.

Osvrnuo bih se i na spor pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu kojivodi protiv Srbije. Branilac je Radoslav Stojanovi}, Vukova desna ruka.Mo`ete da zamislite kako mo`e da nas brani neko koga je poslao tamo VukDra{kovi}, a putni nalog potpisao Vojislav Ko{tunica. On ka`e – nijeta~no da je u BiH srpski narod po~inio genocid, izuzev Srebrenice to senije nigde desilo. To ka`e onaj ko nas brani. Boqe bi bilo da nije ni i{aoda nas brani, voleo bih da takvi sede preko puta i da nas optu`uju, da znamootvoreno ko je na na{oj strani, a ko nije. Ali da se mi ne okupismo pro{legodine u Sava centru da pogledate film “Istina”, pred obele`avawe doga-|aja u Srebrenici, ko zna na kakve bi sve muke stavili srpski narod podfirmom obele`avawa desetogodi{wice genocida koji je po~inio srpskinarod. Da mi ne pokazasmo javno muyahedine kako ubijaju Srbe po BiH,Evropa bi se pravila i dan danas da ne zna ko je ratovao za Aliju Izetbego-vi}a. Frawo Tu|man je umro, pa smo saznali da je bio osumwi~en za ratnezlo~ine, Alija Izetbegovi} je umro pa smo saznali da je bio osumwi~en, evoKu~an jo{ nije umro pa bilo bi dobro da razmisli Ha{ki tribunal i da po-`uri sa optu`nicom protiv onih koji su tada vodili Sloveniju.

Jednu stvar uvek imajte na umu: Srbija nam je va`nija i od stranke i odporodice. Naravno da svi strahujete ho}e li biti posla, besplatnog {kolo-vawa, le~ewa, ho}e li se vratiti ona prava koja nam je DOS ukinuo, slu{a-ju}i tzv. dobre savete EU, ali uvek imajte na umu ono {to nam je najva`nijeod svega, ono {to nosimo u srcu, a to je na{a Srbija. A kada ka`ete Srbija,slobodno recite i Republika Srpska Krajina i Republika Srpska, i slobod-no recite i Crna Gora iako vam se ponekad u~ini da tamo i jedni i drugiimaju isti ciq. Ja ne vidim da se u Crnoj Gori, oni koji su za zajedni~ku dr-`avu, za wu bore svim {to imaju i da u tu borbu ula`u sve {to imaju. Ja po-ru~ujem onima koji su za zajedni~ku dr`avu a `ive u Crnoj Gori i predvodenarod – va{ ̀ ivot ni{ta ne zna~i ako vi ne obezbedite ve}inu na referen-18

dumu da Srbija i Crna Gora ostanu zajedno. Ni{ta. Ne}e ni na{i `ivotivredeti previ{e, ali o~i su uprte u one koji poru~uju da nije potrebno dapoliti~ari iz Srbije dolaze u Crnu Goru, neka samo upute svoj stav prekomedija, gra|ani Crne Gore }e to da saznaju. Ja sam ponudio da ekipa, da Pred-sedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke krene po Crnoj Gori da dr`i-mo tribine, mitinge, i da znam da smo sve u~inili. Zato pozivamo sve onekojima je Srbija u srcu, a ja mislim da je to i pripadnicima drugih naroda,ovo je i wihova domovina, wihova otaybina, da zajedno u|emo u borbu, da Sr-biju podignemo na noge, da vratimo ̀ ivot u fabrike u kojima je ̀ ivot umro,da vratimo `ivot na wive na kojima je `ivot umro, da vratimo na{oj deciponovo obrazovawe kakvo su imali kada su bili najobrazovaniji u Evropi.Zavr{avaju}i ovaj skup, upu}ujem i pozdrave na{em predsedniku.

Sudski dokumentiMe|unarodni krivi~ni sud

za biv{u Jugoslaviju T u ̀i l a c

protivprof. dr Vojislava [e{eqaPredmet br. IT - 03 - 67 – PT

OPTU@ENI OBAVE[TAVA TU@IOCA DA NAMERAVA DA IZNESE POSEBNU ODBRANU

U SKLADU SA PRAVILOM 67 (A) (ii) (b) PRAVILNIKA OPOSTUPKU I DOKAZIMA O ULOZI VATIKANA

I PAPE JOVANA DRUGOG U ZLO^INIMAIZVR[ENIM NA TERITORIJI

BIV[E JUGOSLAVIJE OD 1991. GODINEPodnesak broj 147

(Deo drugi, nastavak iz kwige ““Pontifeks maksimussatanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi””)

1111.. 1144.. NNaa ssttrraanniiccaammaa 228866 ii 228877 nnaallaazzii ssee tteekksstt::VViizziijjaa IIvvaannaa PPaavvllaa II oo EEuurrooppiiIvan Pavao II u svojoj koncepciji Europe, u smislu wezina ujediwava-

wa, polazio je od stajali{ta Pavla VI. Za pape je duhovna ba{tina Europeimala korijene u kr{}anskom nasqe|u kao karakteristi~nome elementueuropske civilizacije s raznoliko{}u i bogatstvom misli, kulture, umjet-nosti, juridi~kih i eti~kih koncepcija.

Ivan Pavao II je `elio dati svoj doprinos procesima europskih inte-gracija na putu k europskom jedinstvu, pa je podupirao sve napore za prevla-

19

davawe blokovske podjele i hladnog rata na relaciji Istok – Zapad. Raditoga je intenzivirao i isto~nu politiku Svete stolice spram zemaqa so-vjetskog bloka.

Zagovarao je dijalog na crkvenom i dr`avnom kolosijeku da bi se spo-razumjele dvije supersile i dva bloka na politi~kom, gospodarskom i voj-nom planu. Podr`avao je nastavak pregovora dviju nuklearnih supersila onuklearnom razoru`awu i raketama sredweg dometa, pa je tome pridonio iosobnim inicijativama. Podr`avao je tendencije da Europska zajednica iujediwena Europa bude autonoman faktor na europskom i svjetskom planu.

Radi toga je putovao u neke europske zemqe (SR Wema~ku, Francusku,Poqsku i dr.) i nastupao u institucijama EZ (Vije}u Europe i Europskomparlamentu).

U papinom konceptu ujediwewa Europe na osnovi kr{}anskih korijenai kr{}anske civilizacijske ste~evine prvorazrednu ulogu ima kr{}anskivjerski faktor, a u tom sklopu doprinos slavenskih naroda (koji su za papu“plu}a Europe”) osobito Poqska, u obrani i izgradwi Europe.

Me|utim, iako je papa nagla{avao kr{}ansku i slavensku komponentuu svojoj viziji Europe, apelirao je na izmirewe i jedinstvo svih nacijaEurope i svijeta, te na priznawe prava na slobodu svake nacije i po{tova-we originalne vrijednosti svake zemqe. Zalagao se za Europu svih narodaod Atlantika do Urala. Moglo bi se re}i da se uloga kr{}anstva, odnosnokatoli~anstva, u povijesti Europe o~itovala i na vertikali od Baltikapreko Poqske, ̂ e{ke i Slova~ke, Austrije i Ma|arske, ukqu~uju}i Hrvat-sku i Sloveniju, sve do Jadranskog mora. Te zemqe Sredwe Europe imaju svo-je povijesne veze i duhovno zajedni{tvo, {to im daje mogu}nost kombinira-nog nastupa na me|unarodnom planu, osobito u odnosima s Wema~kom i Ita-lijom. Vojtilina koncepcija i aktivnost za ujediwewe Europe rezultiralaje ostvarivawem zakqu~aka KESS-a.

Ivan Pavao II je zaslu`an za uspjeh vatikanske isto~ne politike, kojaje bila okrenuta prema zemqama europskog Istoka. Pridonio je povijesnimpromjenama na Istoku, najvi{e u Poqskoj, suprotstavqaju}i se totalitar-nim sustavima i zauzimao se za qudska prava i suverenost naroda. Demokrat-ske procese u tim isto~no-europskim zemqama, koji su potencirani slomomkomunisti~ko-boq{evi~kih re`ima, promjenama u SSSR-u pod vodstvomM. Gorba~ova i Borisa Jeqcina te uvo|ewem “perestrojke”, papa je pozdra-vio. Pozdravio je i razvoj doga|aja od 1989. godine nadaqe, kada je sru{enBerlinski zid i ujediwena Wema~ka.

Sada je nu`an izuzetan napor za ostvarewe ciqeva zajedni~kog ekonom-skog rasta europskih zemaqa, smatra papa.

Ivan Pavao II zami{qa takvu ujediwenu Europu koja se ne bi smjela za-tvoriti u svoj egoizam i koja bi posvetila svoje izvore i energiju razvojumawe razvijenih zemaqa. Potreban je trud da se oslobode goleme rezerverazoru`awem vojnih aparata i uklawawem razornog oru`ja.

Papini su zakqu~ci – kako ih je formulirao u enciklici “CentesimusAnnus” (Stota godina) – da stari oblici totalitarizma nisu do kraja pora-`eni i da je neprihvatqiva tvrdwa kako poraz tzv. realnog socijalizma20

ostavqa kapitalizam kao jedini nedodirqivi model ekonomske organizaci-je koji bi se primijenio u cijelom svijetu. S obzirom na povijesno iskustvootu|ewa ~ovjeka i u kapitalizmu i u realsocijalizmu, papa postavqa pita-we vrednovawa dru{tvenih sustava, koji su na povijesnom ispitu, kao i wi-hova utjecaja na tokove me|unarodnih odnosa u Europi i svijetu. Zato je po-trebno odstraniti monopole i zapreke koje narodima ko~e razvitak, jer sa-da{wi gospodarsko-financijski mehanizmi zao{travaju jaz izme|u bogatihi siroma{nih zemaqa. Taj izazov za suvremeni kapitalisti~ki sustav name-}e wegovu prilagodbu zahtjevu za novi me|unarodni ekonomski poredak i zadru{tvo slobodnog rada, tr`i{ta, poduzetni{tva i participacije, kao ipravednog pristupa me|unarodnom tr`i{tu, vi{e utemeqenom na valori-zaciji qudskih sposobnosti i uva`avawu eti~kih na~ela bez razli~itih ob-lika diskriminacije i eksploatacije u materijalnom pogledu.

Ivan Pavao II ne nudi tre}i put izme|u kapitalizma i socijalizma ni-ti konkretna alternativna rje{ewa, ve} nudi socijalni nauk crkve s opre-djeqewem za siroma{ne, {to je bila orijentacija II vatikanskog koncila ikoncilskih papa.

Ciq globalne europske politike Ivana Pavla II i Svete stolice bioje da Europa postane samostalan me|unarodni faktor, da bude bez podjela, uinteresu mira i op}eg razvoja u svijetu i da djeluje u duhu i institucijamaEuropske zajednice i Konferencije o europskoj sigurnosti i suradwi.

IIzz tteekkssttaa ssee vviiddii llaattiinnsskkii kkaarraakktteerr ii mmaanniirr JJoovvaannaa PPaavvllaa DDrruuggoogg.. ZZaajjeeddnnoo ssee jjaavvnnoo zzaallaaggaaoo,, aa uu pprraakkssii jjee ppoottppuunnoo ssuupprroottnnoo ddeelloovvaaoo.. DDeelloovvaaoo jjee ddaaoossttvvaarrii ssvvoojj pprriimmaatt ii pprriimmaatt vvaattiikkaannssee kkaassttee nnaadd ssvveettoovvnniimm ppiittaawwiimmaa,, kkaa--kkoo bbii bbiillii nneezzaaoobbiillaazzaann ppoolliittii~~kkii ffaakkttoorr,, ii ppuussttoo{{eewwee pprraavvoossllaavvnnooggpprroossttoorraa zzaa nneessmmeettaannoo {{iirreewwee kkaattoollii~~aannssttvvaa.. DDaa bbii oossttvvaarriioo ttee ssvvoojjee ccii--qqeevvee JJoovvaann PPaavvllee DDrruuggii jjee pprriihhvvaattiioo ddaa kkoorraa~~aa pprreekkoo llee{{eevvaa.. PPrriirrooddnnaa iipprreeddvviiddiivvaa ppoosslleeddiiccaa wweeggoovvoogg aannggaa`̀oovvaawwaa,, ddoo kkoojjee mmoo`̀ee ddoo}}ii ssvvaakkii rraazzuumm--nnii ppoossmmaattrraa~~,, jjeessuu ii rraattnnii zzlloo~~iinnii ii kkoonnfflliikkttii uu kkoojjiimmaa bbii ssaammoo mmeeddiijjsskkiiddoo{{aaoo ddoo iizzrraa`̀aajjaa wweeggoovv eekkuummeenniizzaamm ii hhuummaannoosstt..

1111.. 1155. NNaa ssttrraanniiccii 330000 jjee tteekksstt:Papa Agaton je s Hrvatima sklopio “mirovni ugovor” prema kojemu su

se Hrvati zakleli sv. Petru da ne}e provaqivati u tu|e zemqe ni ondje ra-tovati, ve} da }e radije ̀ ivjeti u miru sa svima koji to budu htjeli. Od papesu dobili obe}awe da }e se za wih boriti i na pomo} im biti Bog Hrvata,kad god drugi narodi provale u hrvatsku zemqu i ratom ih uznemire, a Pe-tar, u~enik Kristov, obdarit }e ih pobjedom.

Vaqa re}i da istra`ivawa najstarije hrvatske povijesti upu}uju da jeto prvi me|unarodni ugovor Hrvata sa Svetom stolicom.

Nije mogu}e dati zbirni pregled odnosa Svete stolice s Hrvatima, alije potrebno i korisno dozvati povijesno pam}ewe zbog budu}ih odnosa Sve-te stolice i Hrvatske kao suverene i samostalne dr`ave koja je to opet po-stala nakon vi{e stoqe}a (656). Bilo je potrebno osvrnuti se barem na naj-va`nije momente iz odnosa Hrvata i hrvatske dr`ave (sredweg vijeka) saSvetom stolicom i papama koji su u tim odnosima imali va`niju ulogu s me-|unarodnim reperkusijama za Hrvate i hrvatsku kraqevinu toga razdobqa

21

wezine samostalnosti i dr`avnosti. Moglo bi se govoriti o razdobqu pr-vog hrvatskog kraqa Tomislava (910-928), koji je postao kraqem 925, i uz pa-pinsku pomo} pove}ao svoju mo}, udru`io sva plemena u jednu dr`avu kojupapa Ivan X priznaje i progla{ava kraqevinom i pi{e mu kao “dragom si-nu Tomislavu, kraqu Hrvata”. Za wegove vladavine odr`ali su se crkvenisabori u Splitu (925. i 928) na kojima su se suprotstavqali biskup ninski(Grgur) i splitski biskup, s pretenzijom na prvenstvo. Papi je bio va`nijisplitski biskup zbog sukoba s Bizantom, a hrvatskom kraqu je pogodovaloda ima na svojoj strani dalmatinske gradove. Vodila se borba i oko uporabenarodnog jezika, {to je uvjetno dopu{teno. Petar Kre{imir IV (1058 - 1074)oslawao se na crkvu, {to je bilo posqedica ugleda tzv. papinske reformeiz doba Grgura VII (1073 - 1085), kad se vodila borba izme|u sacerdotiuma iimperiuma radi oslobo|ewa Crkve od dr`avne vlasti i za primat. Sve je toimalo odjeka u bizantskoj Dalmaciji, a tada je do{lo i do raskola izme|u is-to~ne i zapadne crkve (1054). Kraq Dmitar Zvonimir (1075-1089) tako|erse oslawao na Svetu stolicu i papu, i dao je sve}anu prisegu papi Grguru VII(na ruke opata Gebizona) na dan krunidbe 1076. godine. Vidjeti: Frawo [a-wek, crkva i kr{}anstvo u Hrvata, Kr{}anska sada{wost, Zagreb, 1988, str.132 - 137. Vidjeti od istog autora: Kr{}anstvo na hrvatskom prostoru, Kr-{}anska sada{wost, Zagreb 1991, str. 15 - 32:

Papinsko priznawe hrvatske dr`avnosti, i to hrvatske kne`evine zakneza Branimira i hrvatske kraqevine za kraqa Tomislava, mo`e se uspo-rediti s aktualnim diplomatskim priznawem Republike Hrvatske odlukompape Ivana Pavla II i notom Svete stolice, od 13. sije~wa 1992. U noti sekonstatira da Sveta stolica priznaje Republiku Hrvatsku kao suverenu isamostalnu dr`avu i da ̀ eli uspostaviti diplomatske odnose na razini am-basadora, odnosno nuncija. To je u skladu s diplomatskim priznawem Repu-blike Hrvatske od Europske zajednice.

MMaaddaa ssee uu tteekkssttuu iizznnoossee ii iimmpprroovviizzaacciijjee,, kkoojjee ssuu iissttoorriijjsskkii oossppoorreennee,,aauuttoorr jjee iimmaaoo ppoottrreebbuu ddaa pprroonnaa||ee nneekkuu iissttoorriijjsskkuu vveezzuu pprriizznnaawwaa HHrrvvaattsskkee..DDaa nniijjee VVaattiikkaann,, ooddnnoossnnoo JJoovvaann PPaavvllee DDrruuggii ppooddrr`̀aavvaaoo sseecceessiijjuu ii pprreebbrrzzoopprriizznnaaoo HHrrvvaattsskkuu ii SSlloovveenniijjuu,, vveerroovvaattnnoo ssee nnaa tteerriittoorriijjii JJuuggoossllaavviijjee oodd11999911.. ggooddiinnee ii nnee bbii ddeessiillii rraattnnii zzlloo~~iinnii.. JJoovvaann PPaavvllee DDrruuggii jjee,, ssuupprroottnnoossvviimm mmee||uunnaarrooddnniimm ddookkuummeennttiimmaa,, iizzddeejjssttvvoovvaaoo ssvvoojjiimm pprriimmeerroomm pprriizznnaawweeHHrrvvaattsskkee ii SSlloovveenniijjaa,, aa ddaa HHrrvvaattsskkaa nniijjee iimmaallaa nnii aattrriibbuuttee ddrr`̀aavvnnoossttii.. TToojjee ddeelloovvaalloo kkaaoo jjoo{{ vvee}}ii ppooddssttrreekk,, ooddnnoossnnoo nnaarreeddbbaa ddaa nnoovvee uussttaa{{ee kkrreennuu ssaassvvoojjiimm zzlloo~~iinnaa~~kkiimm ppiirroomm.. JJoovvaann PPaavvllee DDrruuggii iimm jjee bbiioo nnaarreeddbbooddaavvaacc ii zzaa--{{ttiittnniikk..

1111.. 1166.. NNaa ssttrraanniiccaammaa oodd 330000 ddoo 331100 nnaallaazzii ssee tteekksstt::SSvveettaa ssttoolliiccaa ii RReeppuubblliikkaa HHrrvvaattsskkaaKonstituirawem Republike Hrvatske otvara se nova stranica u odno-

sima Svete stolice i Hrvata.Najva`niji doga|aj vezan je za posjet predsjednika Republike Hrvatske

dr Frawe Tu|mana papi Ivanu Pavlu II u Vatikanu, 25. svibwa 1991, kojemuje predao promemoriju.

Podsje}aju}i na stoqetne trajne veze izme|u Svete stolice i Hrvata od22

po~etka pokr{tavawa i stvarawa hrvatske dr`ave, dr Tu|man je naglasio daje Sveta stolica cijenila samostojnost Hrvata kojima je dopustila bogo-slu`je na hrvatskom narodnom jeziku u doba Branimirovih suvremenika sve-te bra}e ]irila i Metoda. U tijeku petstoqetne borbe s osmanlijskimosvaja~ima hrvatske katoli~ke crkvene strukture su ~uvale zajedni{tvo hr-vatskog nacionalnog bi}a. Zbog svoga geopoliti~kog polo`aja na razme|uIstoka i Zapada, Hrvatska se na{la kao navje{taj cjelovite Europe. Po-sebnu zada}u povijest je dosudila Hrvatskoj i u ovom stoqe}u, kad se moralaodupirati ugrozi od protu kr{}anskog isto~nog komunizma i stranog eks-panzionizma na hrvatske zemqe. Hrvatski narod se borio protiv opasnostis Istoka, kao i poqski narod, {to je papi s poqskim iskustvom razumqivo.

Danas, u jeku europske humanisti~ke obnove i pobjede nad boq{evi-zmom, Hrvatska se me|u prvima vratila u krilo slobodnog zapadnog svijeta,uspostaviv{i na slobodnim izborima demokratsku vlast. Ona je Ustavom(22. prosinca 1990) i referendumom (18. svibwa 1991) o~itovala voqu svo-jih gra|ana za punom suvereno{}u i samostalno{}u. Hrvatska `eli u}i unovo europsko zajedni{tvo suverenih naroda u skladnom pluralizmu kul-turnih i religijskih ba{tina. U takvu zajedni{tvu granice ne}e dijelitinarode, nego ih spajati, tako da }e svaki ~ovjek i narod biti slobodan i svojna svome.

Me|utim, Hrvatska se kleve}e isto kao {to je bio klevetan i osu|enkardinal Stepinac. Brane}i svoju slobodu, Hrvatska danas brani i Europuod poku{aja restauracije boq{evizma i jednostrana~kog strahovla{}a.Uzdaju}i se u pravdoqubivost kr{}anstva i humanisti~kog Zapada, Hrvat-ska se obra}a Svetoj tolici i Sv. ocu kao pronositeqima najvi{ih duhov-nih vrijednosti civilizacije. Hrvatska o~ekuje od Sv. oca razumijevawe ipomo}, izra`avaju}i privr`enost poput ~asnih prethodnika Branimira,Zvonimira i Stepinca (657) Vjesnik, 27. 5. 1991.

To su osnovne misli i poruke iz promemorije predsjednika Tu|mana Sv.ocu, kojemu je prenio `equ hrvatskih katolika i cjelokupnog hrvatskog na-roda da posjeti Republiku Hrvatsku (658) Vjesnik, 26. 5. 1991.

Papa Ivan Pavao II je odgovorio da ve} deset godina na to misli i ~ekaza to priliku. Po`elio je da Bog blagoslovi i za{titi Hrvatsku.

Istodobno je ostvaren i susret dr. Frawe Tu|mana s dr`avnim tajni-kom Vatikana An|elom Sodanom, kojega je dr Tu|man obavijestio o ratnojsituaciji u Hrvatskoj i uzrocima jugoslavenske krize.

Posjetio je i Hrvatski Zavod sv. Jeronima u Rimu, koji je dao sagraditiSiksto V papa hrvatskog podrijetla iz obiteqi koja se iz Kru{evice u Bo-ki Kotorskoj odselila u Italiju (659). Fra Andrija Ka~i}-Mio{i} me|uprvima je zastupao stajali{te da Siksto V potje~e od Boke Kotorske iz Kru-{evice, kako iznosi dr. Ratko Peri} (~asopis “Crkva u svijetu”, Split,3/1985).

Dr Marijan @ugaj u svojoj kwizi Sisto V tra Oriente e Occidente (Roma,1987) dokazuje hrvatsko podrijetlo tog pape na temequ arhiva u Sikstovurodnome mjestu Montaltu, zakqu~uju}i da je Siksto V bio potomak pete ge-neracije jedne hrvatske obiteqi koja se oko 1410. doselila iz Kru{evice u

23

Italiju. @ugaj navodi imena Sikstova oca Pereta, majke Mariane, djeda Ja-kova i drugih predaka. Zna~ajno je svjedo~anstvo i Vatikanski latinski ko-deks 5440 iz 1590. godine sa simboli~nim elementima u grbu i drugim, {topotvr|uje papino hrvatsko podrijetlo.

IInniicciijjaattiivvee ppaappee IIvvaannaa PPaavvllaa II zzaa mmiirr ii ddiipplloommaattsskkoo pprriizznnaawwee RReeppuu--bblliikkee HHrrvvaattsskkee

Diplomatska aktivnost pape Ivana Pavla II u vezi s osvaja~kim ratomSrbije u sprezi s jugo-srpskom soldateskom protiv Republike Hrvatske ne-zaboravna je stranica u odnosima Svete stolice i Republike Hrvatske.

Motivi za takvu aktivnost pape i Svete stolice su vi{estruki: kr-{}anski, humani i miroqubivi.

Papi Ivanu Pavlu II bila je prezentirana istina o karakteru i impe-rijalisti~kim ciqevima velikosrpske agresije na slobodu, samostalnost isuverenost hrvatskog naroda, kao i na teritorijalnu cjelovitost i dr`av-nost Republike Hrvatske. Papa je spoznao da je agresivni rat Srbije protivHrvatske bio inspiriran ideolo{ko-boq{evi~kom koncepcijom i veliko-srpskom orijentacijom Milo{evi}eva re`ima i JA.

Papa je pratio okrutnost i monstruoznost nepravednog i osvaja~kog ra-ta u kojemu su srpski, a potom i crnogorski agresori razarali hrvatske gra-dove i sela, bombardirali civilno pu~anstvo, bolnice, {kole, dje~je vrti-}e, pucali na osobqe Crvenog kri`a i automobile s rawenicima, uni{ta-vali privredne i kulturne objekte, ru{ili crkve i spomenike kulture, ~i-nili masakre i ne~uvena zlodjela na qudima, `enama i zarobqenim borci-ma, istjerivali hrvatsko pu~anstvo s ogwi{ta, pqa~kali wegov imetak, pa-lili ku}e i naseqa, uni{tavali arhive i grobqa da bi zatrli svaki trag hr-vatstva. Tako su srpska okupatorska soldateska i ~etni~ki teroristi poka-zali svoje genocidno lice, ne obaziru}i se na me|unarodne standarde utvr-|ene me|unarodnim pravnim mehanizmima koji zabrawuju takvo zlo~ina~kovo|ewe rata.

Bilo je i drugih pobuda papinih proturatnih inicijativa. Papa je znaoda se nije radilo samo o napadu na Republiku Hrvatsku, nego i o napadu naste~evine europske civilizacije op}enito, na kr{}ansku katoli~ku kultu-ru i katoli~ke crkve posebno, i to u srcu Europe koja danas vi{e nego ika-da te`i da ostvari svoje demokratsko, politi~ko i ekonomsko ujediwewe isolidarnost na putu u tre}i milenij.

Diplomatsku aktivnost pape i Svete stolice formulirao je msgr. @an-Luis Tauran, vatikanski tajnik za odnose s dr`avama, koji je posjetio Repu-bliku Hrvatsku 6. kolovoza 1991. (660). Sveta stolica i papa dobili su u to-ku eskaliraju}eg rata opse`nu dokumentaciju koju su pripremili mjesni bi-skupi i `upnici o qudskim `rtvama i razarawima materijalnih i kultur-nih dobara, ukqu~uju}i hramove i @upne ku}e.

Kard. Kuhari} je posjet msgr. Taurana ocijenio kao dokaz brige Sv. ocao Hrvatima i nametnutom ratu, te kao znak povezanosti hrvatskog naroda,kroz cijelu povijest, sa Svetom stolicom i rimskim papama.24

Msgr. Tauran je prenio papinu poruku da Sv. otac poznaje privr`enostHrvata Svetoj stolici i papi i da razmi{qa kako pomo}i da se zaustavi na-siqe i krvavi rat protiv Hrvatske.

Radi toga papa je poduzeo niz diplomatskih inicijativa.Diplomatska aktivnost Svete stolice bila je usmjerena na dvostruki

ciq: prvo, da se za rje{ewe jugoslavenske krize stvore uvjeti za djelotvor-no po{tovawe prava i legitimnih te`wi svih naroda slobodno izra`enihdemokratskim izborima; drugo, da se izbjegne pribjegavawe sili kao sred-stvu za nametawe svoje politi~ke voqe.

U kontaktima i razgovorima pape i dr`avnog tajnika s predsjednicimaHrvatske i Slovenije, kao i s drugim predstavnicima dviju republika, o~i-tovale su se navedene brige Svete stolice.

Sveta stolica je podupirala inicijative Europske zajednice i KESS-a u rje{avawu krizne situacije. To je ~inio i papa kao i predstavnik Svetestolice na sjednicama visokih du`nosnika KESS-a u Pragu, kao i na sjed-nici u @enevi, posve}enoj nacionalnim mawinama.

Sveta stolica je podr`avala inicijative da zamukne oru`je i da se po-krene politi~ki dijalog me|u suprotstavqenim stranama uz posredovaweeuropskih i me|unarodnih institucija.

Msgr. Tauran je prenio poruku pape da `eli re}i katolicima u Hrvat-skoj da su mu bliski i da ih nikad ne}e zaboraviti, da mu je wihovo trpqewepoznato i da se wihov glas ~uje.

Ne izjedna~uju}i napada~e i napadnute, Sveta stolica je preporu~iva-la dijalog, osu|uju}i odgovorne za nasiqe i mr`wu. Pozivala je biskupe dase i daqe solidariziraju s narodom i da djeluju u duhu Evan|eqa i u smislupapine poruke u Angelusu, od 21. srpwa 1991, upu}ene katolicima i pravo-slavnima, s upozoravawem javnosti da je kriza politi~ke naravi, a ne vjer-ske ili etni~ke.

Tauran je podsjetio na ulogu kr{}ana kao “bla`enih mirotvoraca” i naporuku Ivana Pavla II za Svjetski dan mira (1989), kada je rekao da u hete-rogenom dru{tvu moraju vrijediti dva zajedni~ka na~ela: prvo, dostojan-stvo qudske osobe bez razlikovawa po rasnoj, etni~koj, kulturnoj, nacional-noj ili vjerskoj pripadnosti i, drugo, jedinstvo qudskog roda.

Glede Europe koja se izgra|uje na novim temeqima i koja pronalazi svo-je duhovne korijene, papa upozorava, da kr{}ani u obrani kr{}anske vjerei kulturne ba{tine starog kontinenta, svugdje moraju gledati naprijed, na-dahnuti kr{}anskim na~elima i sura|ivati u izgradwi novih odnosa unu-tar republika i u odnosima me|u republikama u sklopu onog pravnog i po-liti~kog ure|ewa koje }e narodi izabrati.

Papina je poruka bila kako je potrebno u~initi sve da prestane oru`a-na agresija na Hrvatsku i da se izgradi Europa u kojoj rat ne}e biti mogu}i gdje razli~iti narodi ne}e biti jedan protiv drugoga, ne}e tra`iti davladaju jedan nad drugim, nego }e se prona}i u suradwi za dobro svih.

Nakon progla{ewa nezavisnosti Hrvatske i Slovenije, papa i Svetastolica su se i daqe zalagali kod Vije}a ministara inozemnih poslova u EZza prekid rata i za rje{ewe cjelokupne situacije dijalogom. Zalagali su sei za po{tovawe prava na samoopredjeqewe i zakonite te`we hrvatskog na-roda (661). AKSA, kolovoz 1991. (Dokumenti).

25

Zanimqivo je da je papa mislio na ratno stawe u Hrvatskoj dok je bio uposjetu Ma|arskoj, pa je u Pe~uju (1-7. 8. 1991.), u nazo~nosti kard. Kuhari}ai hrvatskih biskupa, rekao da ih uvjerava da je bli`i zakonitim te`wamaHrvatske i ponovio je svoj apel me|unarodnoj zajednici da pomogne Hrvateu te{kom ~asu wihove povijesti. Izjavio je kako se nada da }e jednog dana, nedalekoga do}i u Hrvatsku (662). “Vjesnik”, 18. 8. 1991.

Te Papine izjave su u vatikanskom dnevniku “L’Osservatore Romano”protuma~ene kao ja~e nagla{avawe prava na samoopredjeqewe i ostvarewezakonitih te`wi naroda u nekada{woj Jugoslaviji, s aluzijom na slovenskiplebiscit i hrvatski referendum, dakle kao najava za {to skorije prizna-we suverenosti i neovisnosti Hrvatske i Slovenije.

Papa je pozvao katolike svijeta na Svjetski dan molitve da mole za miru Hrvatskoj (9. 9. 1991) i u vezi s tim poslao poruku kard. Kuhari}u. Osudioje JA zbog uporabe razornih oru`ja i eskalaciju sukoba na hrvatskom teri-toriju, uz porast nasiqa i razarawa (663), AKSA, rujan 1991. (Dokumenti).

To je ponovio i u govoru u Vi}enci 8. rujna 1991, a djelovao je i prekoKESS-a, gdje je nastupala delegacija Svete stolice (664), AKSA, rujan 1991.(Dokumenti).

Zbog papina poziva katolicima cijelog svijeta da mole za mir u Hrvat-skoj, {to je sna`no odjeknulo ne samo u katoli~kom svijetu, i zbog papinaraskrinkavawa povrede Zavr{nog akta i Pari{ke poveqe KESS-a od srp-skog agresora, uslijedilo je `estoko reagirawe velikosrpskih krugova uBeogradu i militantni prosvjed pred nuncijaturom, uz skandirawe da je pa-pa Vojtila usta{a i nacist, {to je pisalo i na transparentima koje su nosi-li demonstranti. Takvo bezumno klevetawe pape jo{ je apsurdnije kad se znada je mladi Karol Vojtila u Drugome svjetskom ratu sudjelovao u poqskompokretu otpora, kao i cijela Katoli~ka crkva Poqske, za oslobo|ewe do-movine od nacisti~kog okupatora.

Vatikanski dr`avni tajnik kard. An|elo Sodano obra}ao se, po papi-nom nalogu (u kolovozu 1991), predsjedniku Vije}a ministara inozemnih po-slova EZ s papinim porukama da Europska zajednica treba zaustaviti oru-`ano nasiqe i utjecati na republike da po{tuju na~elo VIII Zavr{nog ak-ta KESS-a koji se odnosi na samoodre|ewe naroda.

Intervencije kard. F. Kuhari}a kod me|unarodnih institucija bile sutako|er u funkciji vatikanske diplomacije (utoliko vi{e {to je kard. Ku-hari} ~lan Vije}a kardinala pri Dr`avnom sekretarijatu Vatikana).

Kard. Kuhari} je Vije}u ministara EZ poslao dva pisma, prvo 27.8.1991.i drugo 28. 10. 1991, u kojima je naglasio da je Europa okaqana razornim i ne-smiqenim osvaja~kim ratom protiv slobode i demokracije, pa je tra`iopriznawe Hrvatske i Slovenije (665). AKSA, kolovoz i studeni, 1991. (Do-kumenti).

Sveta stolica je odobrila nastup kard. Kuhari}a na Biskupskoj konfe-renciji SAD (28. 10. 1991), koju je obavijestio o nametnutom i osvaja~kom ra-tu Srbije protiv Hrvatske, uz anga`irawe srpske soldateske, zadojene ko-munisti~ko-boq{evi~kom ideologijom, za ra~un “Velike Srbije”.26

U izjavi ameri~kih biskupa (11. 11. 1991) o ratu u Hrvatskoj govori se oteritorijalnim i politi~kim ambicijama srpskog agresora. Apelira se navlade, na dobre usluge EZ, KESS-a i UN da se taj nepravedni i okrutni ratzaustavi i da se na|e politi~ko rje{ewe. Biskupi su urgirali kod svoje vla-de da sura|uje sa Svetom stolicom i s drugima u vezi s diplomatskim pri-znawem Republike Hrvatske.

Kard. Kuhari} je u pismu ameri~kom predsjedniku Bu{u (u studenom1991) opisao agresivni i genocidni rat Srbije protiv Hrvatske i naglasioda Beograd poku{ava zaustaviti proces demokratizacije u republikama sdemokratskim vladama te da ignorira politi~ku voqu hrvatskog naroda ko-ji se referendumom izjasnio za samostalnost. Kard. Kuhari} je zamoliopredsjednika Bu{a da se zalo`i za okon~awe rata 666). AKSA, studeni 1991.(Dokumenti).

Papa Ivan Pavao II je zagovarao ekumenski dijalog Hrvatske katoli~-ke i Srpske pravoslavne crkve i potaknuo je susrete srpskog patrijarha Pa-vla i kard. Kuhari}a.

U pismu patrijarhu SPC Pavlu (u listopadu 1991) papa je podr`avaoekumenski dijalog patrijarha s kard. Kuhari}em i wihove pozive za mir ko-je su oni uputili vjernicima dviju crkava nakon dvaju susreta (667). AKSA,listopad 1991. (Dokumenti).

Te ekumenske inicijative nisu donijele `eqene rezultate, a razlogeotkriva pismo srpskog patrijarha Pavla lordu Karingtonu (u listopadu1991) u kojem je izra`ena Milo{evi}eva koncepcija za razrje{avawe jugo-slavenske krize. Tu se govori o Republici Hrvatskoj kao “novoj NDH”, a ogranicama da nisu ni historijske ni etni~ke. Navodi se da `rtve genocidai wegovi nekada{wi, a mo`da i budu}i krivci, ne mogu `ivjeti zajedno. Za-to se svi Srbi moraju na}i pod zajedni~kim dr`avnim krovom s dana{womSrbijom. Me|utim, nema ni rije~i o genocidima srpskih ~etnika i srboar-mije koje su u barbarskom ratu u~inili u Hrvatskoj.

Ako to usporedimo sa stavovima kard. Kuhari}a, iznesenim u intervju-ima za tjednike “Danas” i “Glas Koncila” (oba u listopadu 1991), onda je o~i-ta razlika u sudovima o povijesnim zbivawima. Kard. Kuhari} je ponovio dakatoli~ka crkva `eli dobre odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom isrpskim narodom.

U svakom narodu je bilo ekscesa i ekstremista koji su zlorabili vlast,ali se s tim prekr{iteqima moralnog reda ne mo`e poistovjetiti cijelinarod ni crkva. Za zlo~ine nad Hrvatima i muslimanima u pro{lom ratunisu optu`eni ni Srpska pravoslavna crkva ni srpski narod, a s druge stra-ne su za zlo~ine nad Srbima optu`eni katoli~ka crkva i hrvatski narod, ane stvarni prekr{iteqi, rekao je kard. Kuhari} (668) AKSA, listopad 1991.

Ivan Pavao II bio je neumoran u apelima za okon~awe rata protiv Hr-vatske i za wezino priznawe kao samostalne i suverene dr`ave.

Primio je (20. 11. 1991) hodo~asnike iz Vukovara, simbola otpora hrvat-skog naroda.

Prosvjedovao je (9. 12. 1991) protiv bombardirawa civilnog pu~anstvaDubrovnika i uni{tavawa wegove dragocjene kulturne ba{tine, itd.

27

Ivan Pavao II je djelovao da se na Sinodi biskupa na posebnoj skup{ti-ni za Europu (odr`anoj u Vatikanu u prosincu 1991) posveti briga ratu pro-tiv Hrvatske.

Europski biskupi su u osvrtu na taj rat prosvjedovali, nagla{avaju}ida nasilnost bitaka i pusto{ewa, uni{tavawe kulturnih i vjerskih spome-nika i crkava obe{~a{}uje Europu i nagriza povjerewe koje narodi u wu po-la`u. Pozvali su na mir i uva`avawe legitimne te`we naroda koji su seslobodno i demokratski izjasnili provo|ewem prava na samoodre|ewe, kao{to su u~inili narodi Hrvatske i Slovenije. Podsjetili su na kodeks me-|unarodnog pona{awa predvi|en Zavr{nim aktom KESS-a i Pari{kompoveqom. To su izrazili u posebnoj poruci vladama kontinenta (669), AK-SA, prosinac 1991. Napomena: tome su pridonijeli i kard. Frawo Kuhari}i dubrova~ki biskup @elimir Puqi}. Objasnili su uzroke agresivnog ra-ta Srbije i srbosoldateske za osvajawe hrvatskih teritorija i zaustavqaweprocesa demokratizacije u republikama (posebice u Republici Hrvatskoj),gdje je nakon slobodnih izbora uspostavqena demokratska vlast i demokrat-ski sustav. Biskupi su odali priznawe papi za nastojawe da se zaustave ru-{ila~ke sile i za wegovu potporu napa}enom hrvatskom narodu.

Sveta stolica je najavila priznawe Hrvatske i Slovenije, ve} 20. 12.1991. godine, dokumentom u kojem iznosi svoj stav spram slovenskog i hrvat-skog zahtjeva za diplomatskim priznawem. Podsjetila je na svoj memorandum~lanicama KESS-a o potrebi zajedni~kog priznawa dviju republika te pri-hvatila briselske odluke o uvjetima za priznawe pojedinih republika. Na-glasila je kako wezina odluka da diplomatski prizna Republiku Hrvatskui Republiku Sloveniju nije uperena ni protiv koje strane, podsjetiv{i najavne istupe pape u tom smislu (670). “Vjesnik”, 21. 12. 1991.

Papa je koncem prosinca 1991. u Hrvatsku slao specijalne izaslanike.Bili su to kard. Roger Et~egarai, predsjednik papinske komisije “Iustita etPax” i kard. Fiorenzo Angelini za humanitarnu pomo}.

Ivan Pavao II je u Bo`i}noj poruci Urbi et Orbi (Gradu Rimu i cijelomsvijetu) od 25. prosinca 1991. rekao: “Neka prestane rat u Jugoslaviji, nekaprestane rat u dragoj hrvatskoj zemqi i obli`wim oblastima gdje su stra-sti i nasiqe izazov razboru i zdravu razumu. Dosta je mr`we i nasiqa, za-da}a je ~ovje~anstva, raspr{enog i boja`qivog, i svakog ~ovjeka da prisko-~i u pomo} i da zai{te mir.”

Tu papinu poruku pratili su posredovawem Mondovizije milijuni slu-{ateqa i gledateqa u vi{e od 40 zemaqa (671). Na sam Bo`i} tada{wi am-basador pri Svetoj Stolici (dr. Ivica Ma{truko) predao je vatikanskomtajniku za odnose s dr`avama msgr. Tauranu Bo`i}nu poruku za Ivana Pa-vla II s potpisima pedesetak tisu}a Zagrep~ana (na inicijativu Radija 101),u kojoj se izra`ava zahvalnost gra|ana glavnoga grada Hrvatske Sv. ocu zasve {to je u~inio za Republiku Hrvatsku (“Vjesnik”, 27. 12. 1991).

U papinoj novogodi{woj poruci za Svjetski dan mira 1. sije~wa 1992.godine velik dio je posve}en Hrvatskoj. Papa je izjavio: “Moja misao u ovomtrenutku te`i bra}i i sestrama u Jugoslaviji, a solidarnost i su}ut najpo-go|enijima gra|anskim ratom koji gazi najosnovnije norme qudskosti. Vije-28

sti o razarawima i pokoqima nad nevinim civilima izazivaju u`as. SvaEuropa i sav svijet su pogo|eni i poni`eni okrutno{}u rata. Potrebno jeda svi koji pate, a ponajprije stanovni{tvo Hrvatske, znaju da nisu ostavqe-ni sami.”

Papa je ponovio “poziv odgovornim politi~arima u Europi i svijetu dapoduzmu nove mjere i inicijative kako bi jezik oru`ja ustupio mjesto truduza strpqivu izgradwu mira.

Svi narodi imaju pravo da se po{tuju wihove specifi~nosti i wihovezakonite odluke. Svi narodi imaju pravo `ivjeti u miru. Napasti neki na-rod uvijek je nemoralno”.

Te papine rije~i uz Angelus u nazo~nosti crkvenih i dr`avnih dosto-janstvenika i diplomatskog zbora protuma~ene su kao papina podr{ka pra-vu hrvatskog naroda na samoopredjeqewe i samostalnost (672) (“Vjesnik”, 2.1. 1992).

Ured za novinstvo Svete stolice objavio je, 13. sije~wa 1992, da je vla-dama u Zagrebu i Qubqani predana nota o priznawu. Sveta stolica prizna-je Hrvatsku kao samostalnu i suverenu dr`avu te izra`ava `equ da se {toprije uspostave diplomatski odnosi na razini apostolske nuncijature, od-nosno ambasade, {to se ostvarilo.

U svojoj noti Sveta stolica napomiwe da postupa u skladu s kriteriji-ma EZ: po{tovawe na~ela Zavr{nog akta i Pari{ke poveqe KESS-a, po-{tovawe qudskih prava i sloboda sadr`anih u dokumentima UN, KESS-a iVije}a Europe, po{tovawe obveza o mawinskim pravima te prihva}awekontrole KESS-a u primjeni tih mjera. Budu}i da je vlada Republike Hr-vatske (kao i Republike Slovenije) pozitivno odgovorila na te uvjete, Sve-ta stolica je odlu~ila priznati dvije republike u skladu s istovjetnim pro-cesom koji je glede diplomatskog priznawa poduzela EZ.

Sveta stolica u povodu novog razdobqa hrvatske povijesti smatra da }esamostalnost Republike Hrvatske pridonijeti duhovnom i materijalnomnapretku, kao i povratku miru, te omogu}iti Republici Hrvatskoj da zauzmesvoje mjesto u me|unarodnoj zajednici.

Time je Sveta Stolica poticala ostale ~lanice KESS-a i EZ da tou~ine 15. sije~wa (673) (“Vjesnik”, 14. 1. 1992).

Predsjednik Republike Hrvatske dr. Frawo Tu|man u poruci zahvalno-sti papi na odluci Svete stolice da formalno prizna suverenost i samo-stalnost Republike Hrvatske naglasio je da se tim ~inom otvara novo raz-dobqe u hrvatskoj povijesti i u bilateralnim odnosima Svete stolice i Re-publike Hrvatske. On je ponovio svoj poziv papi da posjeti Hrvatsku, budu-}i da za to vi{e nema formalnih zapreka (674) (Ibid).

Vatikanska diplomacija, na ~elu s papom Ivanom Pavlom II odigrala jekqu~nu ulogu u diplomatskom priznawu Republike Hrvatske, koordiniraju-}i svoje akcije najvi{e s wema~kom diplomacijom na ~elu s kanceralomHelmutom Kolom i ministrom vawskih poslova Hansom Ditrihom Gen{e-rom ~ija je uloga tako|er bila presudna u Europi i svijetu.

Vaqa imati na umu i to da katoli~ka crkva i Sveta stolica, za kojimastoji oko 900 milijuna sqedbenika, ~ine veliku moralnu i duhovnu silu, na-

29

dahnutu humanim kr{}anskim na~elima mira, pravde i solidarnosti. Tu jejo{ i mirotvorna uloga diplomacije Svete stolice koja potkraj 1991. godi-ne ima diplomatske odnose sa 127 zemaqa (ukqu~uju}i i biv{e komunisti~-ke zemqe Isto~ne Europe), i apostolske delegate u jo{ 14 zemaqa (675)(“KATHPRESS”, siudeni 1991).

Nakon uspostave diplomatskih odnosa s Republikom Hrvatskom i Repu-blikom Slovenijom broj se pove}ao na 129 dr`ava.

Diplomacija Svete stolice djelovala je ne samo po diplomatskom, negoi po crkvenom kolosijeku, preko katoli~kih organizacija, demokr{}anskihstranaka, katoli~kih institucija, ekumenskih kontakata s drugim vjerskimzajednicama, znanstvenim, kulturnim, gospodarskim i drugim krugovima uEuropi i svijetu. Posebice je djelovala preko nuncija pri EZ (sa sjedi{temu Briselu) i specijalnog izaslanika u Vije}u Europe, kao i preko predstav-nika (delegata) u Odboru visokih du`nosnika KESS-a.

Djelovala je i kod vlada SAD, Kanade, Australije, zemaqa LatinskeAmerike i drugih.

Osim toga, vatikanska diplomacija je mogla djelovati preko svojihpredstavnika kod vladinih i nevladinih me|unarodnih organizacija (676).Treba jo{ evidentirati kori{tewe {irokih mogu}nosti djelovawa prekoRadio-Vatikana (emisije na vi{e od 30 jezika), dnevnika “L’Osservatore Ro-mano” i katoli~kog tiska u cijelom svijetu. Poseban oblik komunicirawabile su papine audijencije koje se odr`avaju najmawe jedanput tjedno i we-govo obra}awe vjernicima svake nedjeqe s prozora rezidencije na Trgu sv.Petra u Rimu, {to preko talijanske televizijske i radio-mre`e (a katkad iMondovizije) te Radio-Vatikana ide u cijeli svijet za milijarde slu{ate-qa i gledateqa. Zahvaquju}i najvi{e papi Ivanu Pavlu II mnoge su wegoveporuke oti{le {irom svijeta, pa je istina o Hrvatskoj prodrla daleko, nasve kontinente i do{la u sredi{te pozornosti.

Papa je zalo`io svoj autoritet za mir i ustao u za{titu `rtve agresi-je i obranu prava svakog naroda na samoodre|ewe. Apelirao je na vlade dapriznaju demokratski izra`enu voqu hrvatskog, slovenskog i drugih naro-da. Papin glas bio je velika potpora i mo`da najve}i doprinos diplomat-skom priznawu Republike Hrvatske.

TTeekksstt jjee pprreeppuunn zzaakkqquu~~aakkaa zzaa kkoojjee ssee nnee mmoo`̀ee pprroonnaa}}ii uutteemmeeqqeewwee uu ~~ii--wweenniiccaammaa.. MMaajjaa 11999911.. ggooddiinnee,, nnoovvii uussttaa{{kkii ppooggllaavvnniikk FFrraawwoo TTuu||mmaann jjee uuoobbrraa}}aawwuu JJoovvaannuu PPaavvlluu DDrruuggoomm iizznneeoo iissttoorriijjsskkii nneepprriihhvvaattqqiivvee ssttaavvoovvee..TTaakkoo ssmmee{{nnoo ddeelluujjee zzaahhvvaallnnoosstt {{ttoo jjee VVaattiikkaann ddoozzvvoolliioo sslluu`̀bbuu nnaa hhrrvvaatt--sskkoomm jjeezziikkuu,, kkaaddaa ttaajj jjeezziikk nniijjee nnii ppoossttoojjaaoo,, aa oovvaajj iissttii aauuttoorr jjee uu nneekkoolliikkoopprreetthhooddnniihh tteekkssttoovvaa ooppiissaaoo iissttoorriijjsskkii ssppoorr ssaa VVaattiikkaannoomm,, jjeerr jjee nnaarreeddiioo ddaasslluu`̀bbaa mmoorraa ddaa ssee oobbaavvqqaa nnaa llaattiinnsskkoomm jjeezziikkuu.. DDrruuggaa llaa`̀,, kkoojjaa bbooddee oo~~ii ssvvaa--kkoomm rraazzuummnnoomm ppoossmmaattrraa~~uu,, jjee kkaakkoo jjee ttoo hhrrvvaattsskkii nnaarroodd pprruu`̀iioo oottppoorr kkoommuu--nniizzmmuu ssaa IIssttookkaa.. PPaa FFrraawwoo TTuu||mmaann jjee bbiioo nnaajjvvee}}ii kkoommuunniissttaa,, aa zzaa ssvvee vvrreemmeeppoossttoojjaawwaa ssoocciijjaalliissttii~~kkee JJuuggoossllaavviijjee nnaa nnaajjooddggoovvoorrnniijjiimm mmeessttiimmaa nnaallaazziilliissuu ssee hhrrvvaattsskkii kkoommuunniissttii.. UU ttoomm ssttiilluu ssee iizznnoossee sskkoorroo ssvvii zzaakkqquu~~ccii uu oovvoommtteekkssttuu.. 30

VVeerroovvaattnnoo nnaajjvvaa`̀nniijjii ddoommeett oovvoogg tteekkssttaa jjee cciittaatt ppaappiinnoogg pprriizznnaawwaa –– ddaa1100 ggooddiinnaa iinntteennzziivvnnoo rraaz