Savremeni trendoviDr Suzana Marković, dipl. ing. el.

suzana.markovic@bpa.edu.rs

https://pc-press.mwtatooine.net/read/specijalna-izdanja-404.html#

Sadržaj

VirtuelizacijaCloud ComputingInternet of ThingsBig dataKvantni računari

Virtuelizacija

Virtuelizacija je tehnologija koja odvaja hardver od operativnog sistema sa ciljem bolje iskorišćenosti i fleksibilnosti celokupnog sistema.Omogućava nesmetan rad više virtuelnih mašina različitih operativnih sistema, koje ne utiču jedna na drugu, na istoj fizičkoj platformi.Virtuelna mašina (VM) je softverska implementacija mašine (npr. računara) koja izvršava program kao „prava“ mašina.

Virtuelizacija

Na osnovu njihove upotrebe i stepena sličnosti sa stvarnom mašinom, virtuelne mašine se dele na dva glavna tipa:Virtuelna mašina za simuliranje sistemaVirtuelna mašina za simuliranje procesa (i jezika).Poznati softverski paketi za virtuelizaciju su Microsoft Virtual Server i Vmware.

Virtuelna mašina za simuliranje sistema

Obezbeđuje kompletnu sistemsku platformu koja podržava izvršavanje celog operativnog sistema. One obično emuliraju postojeće arhitekture, a najčešće se prave radi obezbeđivanja platforme za izvršavanje programa kada „pravi“ hardver nije dostupan (npr. izvršavanje softvera na prevaziđenim platformama), ili kada je, u cilju efikasnijeg iskorišćenja računarskih resursa (najviše po pitanju potrošnje energije i/ili kontrole troškova) potrebno imati više instanci virtuelnih mašina.

Virtuelna mašina za simuliranje procesa

Osmišljena je tako da izvršava jedan program, što znači da podržava samo jedan proces. Takve virtuelne mašine se obično prave za jedan ili više određenih programskih jezika, sa ciljem da obezbede prenosivost i fleksibilnost. Glavna odlika ovog tipa je da je softver koji se na virtuelnoj mašini izvršava ograničen resursima i apstrakcijama koje virtuelna mašina obezbeđuje.

Cloud computing

Računarstvo u oblaku je oblast računarstva u kojoj se informatičke usluge (npr. servisi, hardverski resursi, softver, baze podataka, dokumenti, slike, video, informacije...) isporučuju potrošačima putem Interneta.Vrste oblaka:

Privatni oblakJavni oblakHibridni oblak

Cloud computing

To je model računarstva u kojem, sa jedne strane (interneta) računar radi kao terminal, a sa druge strane, za obradu i čuvanje podataka koristi se mreža servera.Oblak uvodi novinu koja se ogleda u tome da se svo opterećenje prenosi sa kućnih računara na oblak. Sve aplikacije koje se koriste se nalaze u oblaku, dok im korisnici pristupaju samo preko veb pretraživača. Za rad je dovoljan veb browser i pristup Internetu.

Šta se to nalazi u Oblaku?

Serveri koji omogućavaju izvršavanje aplikacija. Diskovi za skladištenje podataka i bekapa istih. Sistemi za zaštitu podataka, kontrolu pristupa, održavanje bekapa…Interfejs prema klijentu.

Usluge u oblakuProgram kao usluga (Software as a servise, SaaS)

optimalno korišćenje aplikacije i smanjenje troškova koji bi nastali kupovinom licenci, instaliranjem i obezbeđivanjem hardverskih resursa neophodnih za njihovo funkcionisanje, ali i troškova koji bi proistekli iz procesa održavanja svih ovih resursa.

Platforma kao usluga (Platform as a servise, PaaS)Nije potrebno preuzimanje i instalacija softvera pa nestaju

troškovi vezani za njihovu kupovinu, instalaciju i održavanje.

Infrastruktura kao usluga (Infrastructure as a servise, IaaS)Umesto da kupi servere, softver, data centar prostor, mrežnu

opremu, korisnik sve pomenute može da koristi u obliku virtuelnih servisa.

Servisi koji rade na principu oblaka

Gmail, Yahoo, Hotmail Google Apps i drugi slični Google proizvodiAmazon Windows Live DropBox…

Internet of Things (IoT)Things u kovanici IoT predstavlja bilo koju stvar kojoj

može biti dodeljena IP adresa i data joj mogućnost da šalje određene podatke putem interneta.

To se postiže ugradnjom senzora koji u IoT sistemu imaju nekoliko funkcija.Oni mere i prikupljaju podatke o određenim parametrima,

zatim te podatke putem interneta šalju, a onda na osnovu tih podataka pokreću odgovarajuću akciju.

Većina senzora ne može obavljati sve tri navedene funkcije (na primer, senzor koji je ugrađen u beton sa zadatkom da detektuje pukotine, može slati te podatke, ali ne može sanirati problem).

Internet of Things (IoT)

Zbog izuzetno velike količine podataka (Big Data) koje senzori prikupljaju u realnom vremenu, oni se u najvećem broju slučajeva skladište i obrađuju na cloudu. Njihovom obradom dobijamo mnogo detaljniji uvid u to kako stvari oko nas funkcionišu, gde nastaju problemi i gde je i kako potrebno reagovati.

Primena IoT-a

Nestov pametni termostat je jedan od prvih IoT proizvoda za kuću i kancelariju, koji će nakon samo jednog dana korišćenja upamtiti naš raspored i navike i u skladu sa tim podešavati temperaturu (sve sa ciljem da se što manje angažujemo, a i da uštedimo struju).Pametna brava kompanije August zaključaće vrata automatski kada izađemo i otključaće ih neposredno pre nego što krenemo da uđemo u kuću. Takođe, vrata ćemo moći da otključavamo i zaključavamo koristeći posebnu aplikaciju na telefonu.

Primena IoT-a

Samsung - jedan od najzanimljivijih IoT proizvoda koje su lansirali je pametni frižider koji pomoću Wi-Fi-a šalje podatke o tome koje namirnice imate u frižideru, koji im je rok trajanja, a može da predlaže i recepte.Philips – IoT healthcare program:

Pametni bolnički kreveti prate stanje pacijenta i informacije šalju direktno lekaru, a bežične insulinske pumpe nakon merenja nivoa šećera u krvi pacijentu daju potrebnu dozu insulina.

Tržište nosivih fitnes uređaja kao što su Apple Watch i FitBit takođe postaju deo IoT sistema.

Pametne kućePametna kuća (engl. Smart house) kuća sa integrisanim

automatskim sistemom u najširem smislu podrazumeva integraciju raznih, pre svega električnih, uređaja u domaćinstvu u sistem kojim se može upravljati na različite načine.

U skladu sa životnim stilom, navikama i potrebama korisnika, sistemom se upravlja univerzalnimdaljinskim upravljačem, mobilnim ili fiksnimtelefonom, računarom ili ekranom osetljivim na dodir.

Neke od mogućnosti koje pokriva pametna kuća su:integracija zaštitnog sistema sa dojavom,potpuna kontrola kućne i vankućne rasvete,upravljanje audio i video sistemom,upravljanje grejanjem i hlađenjem,upravljanje roletnama i tendama itd.

Pametni gradovi

Senzori u gradovima prate najrazličitijeparametre, od toga da li su kontejneri puni ikada ih je potrebno isprazniti, do toga kolikije nivo ugljen-dioksida u vazduhu. Na pametnim solarnim klupama možemoda punimo telefone i pratimo podatke o kvalitetu životne sredine, a IoT sistemza parkiranje će se postarati da više ne lutamosatima u potrazi za parking mestom.

Big Data

Odnosi na veliku količinu podataka kojekarakteriše velika raznolikost i veliki protok, a njegove glavne karakteristike opisane su kao 3V (Volume, Variety i Velocity). Karakteristika Volume se odnosi na veliku brzinu

rasta baze podataka, njihovo skladištenje i čuvanje. Raznolikost podataka (Variety) ukazuje na to da

poslovanje danas podrazumeva čuvanjestrukturiranih podataka, ali i slika, podataka sadruštvenih mreža, senzorskih podataka itd.

Velocity je brzina kojom pristižu novi podaci.

Business Intelligence – BI

Velike količine podataka uspešne firme koriste i za praćenje i upravljanje sopstvenim poslovanjem.Sistemi poslovne inteligencije kao alati za obradu velike količine podataka, omogućavaju izveštaje na osnovu kojih menadžment donosi odluke. BI sistemi obrađuju velike količine podataka i daju izveštaje na osnovu kojih je moguće pratititrendove, pronalaziti zakonitosti između nekih pojava, pa čak i vršiti predikciju budućih događaja.

Veštačka inteligencija

https://www.independent.co.uk/life-style/gadgets-and-tech/news/facebook-artificial-intelligence-ai-chatbot-new-language-research-openai-google-a7869706.htmlhttps://www.vecernji.hr/techsci/facebook-test-roboti-eksperiment-umjetna-inteligencija-1187351https://www.youtube.com/watch?v=W0_DPi0PmF0

Kvantni računari

https://pcpress.rs/google-ov-kvantni-racunar-brzi-od-svakog-superkompjutera/