Kao najzgnimljivije se P'!kazalo to sto smo jednom, na osnovufotografija ' ljudi svih rasa koje postoje u svetu, dofli do "srednjestatistickih oCiju". One pripadaju tibetanskoj rasi ... A po tom smo saznali da svaki hram na Tibetu i u Nepalu kao svoju vizit-kartu ima nacrtane ogromne neobiene olL Po!to smo te oCi podvrgli ma1ematickoj obradi po principima oftalmogeometrije, uspelo nam je da rekonstruiSemo spolja$nji oblik bica koja ih poseduju, oblik koji se pokazao kao veoma 11eobican ... "

Ernst Rifgatovic Mulddu pretvorilo u nauCno istraiivanje tajanstvenih J'itanja prekla C Cl) >tn ca

"C -:I

~ ... ; tt:' J ... .. f > ti)

c: :r.. w a..: ,,

'

Biblioteka:

I' NOVI HORIZON1'I

I

I

I ' ! ' ' I ! I 1

l !

I I I

' Od l

I l I I l

PREDGOVOR AUTORA

Ja sam tipieni naucni istraZ.ivac i ci tav 1noj naucni zivot posvecen je proucavanju sastava i biohemije ljudskih tkiva, u cilju njihove uporrebe kao ttansplanata u ocnoj i p!astienoj hirurgiji. Ne prija mi dru~tvo ljudi koji imaju sklonost da razmiSljaju o onosrranon1, sk!onost vanculnoj per-cepciji, carobnjastvu i slicnim eudiina. Po5to svake godine obavim 300 do 400 slozenih operacija, navikao sam da rezultate nauenih istrazivanja pro-cenjujem po konkretnim, jasniin paran1ecrima: o~trini vida, obliku lica itd. Pored toga, ja sam proizvod jedne komunistiCke zemlje i hteo ne hteo, bio sam vaspitavan na propagandi ateizn1a i velicanju Lenjina, n1ada nikad nisam iskreno verovao u komunis ticke ideale. Religiju nisam nikad proucavao.

S obzirom na sve to, nikada nisam mogao ni pomislici da cu se baviti problemima uscrojstva svcra, anrropogcneze i filozofskog cumacenja religija iz nauene perspektive.

Sve je pocelo jednosravnim svakodnevnim aspektom pitanja: zasto mi je

videvsi rnj crtei, uzvikivat i: "To je On!" U to vreme nisam ni pomisljao da cc taj crtez posrari nit-vodilja ka hipoteti&om otkrieu velicansrvene tajne coveeansrva Genofonda covecansna.

Smatram da je logi.1

Ernst Rifga to vie Muldasev: Dokcor medicinskih nauka, profcsor univerzit.:n1, direkcor Sverusijskog cencra za oenu i plascicnu hirurgiju (Ufa), hirurg viieg reda, uvaieni konsultanc univerziceta u Luisvilu (SAD), i11osrrani Clan Americke akademije oftalmologa, diplomi-

'

rani oftalmolog Meksika, Clan lnternacionalne akademije nauka, majscor sporca u sportskom planinarenju, rrosm1ki sampion SSSR-a.

E. R. MuldaJev je izun1ice/j hirurskog bioma-terija/a "a!oplanca" po1nocu koga je poscalo moguce lecici bolesri koje su se smarra/e nei-z!eci virn (a rrofija ocnog nerva, dijabeticka rerinoparija, pigmencni retinit i dr). Otkrice "a lop/anta" orvorilo Je mogucnosti za regenera-1ivn11 hirurgiju, tj. h0irurgiju usmerenu na "gajenje" covekovih sopstvenih tkiva.

E. R Muldasev je znacajni ruski naucnik svet-skog glasa. On je razradio vise od 70 novih

ocnih i plascicnih operacija, razradio i pustio u proizvodnju 58 oblika "aloplanca". Objavio je oko 300 naucnih radova u n1skoj i inosbanoj

" periodici i ima 52 pacenta u Rusiji, SAD, Nernackoj, Francuskoj, Svaj-carskoj i i ltaliji. Njegovi radovi dobijali sti zlatne medaije na meduna-rodnim izloiban1a. U preko 40 zema!ja odl"Zao je predavanja i pokazne operacije. On svake godine obavi 300-400 sloienih operacija.

Interes ovog naucnika za probleme porekla covecanscva nije s!ucajan. Posto je naucnik sirokih pog!eda, . R. w!uldaJev je poceo da razn1islja o medicinskoj problematici ljudske energecike na fi/ozofskom i opsteljud-skom planu, sto se u krajnjem ishodu precvori/o u naucno istraiivanje tajanscvenih pitanja porekla covelanscva. Al~ iz te filozofske i senza-cionalne rasprave vee su nacinjeni direkmi prakticni zakljuec~ koji su uticali na formiranje principa novih metoda lecenja.

E. R. Muldasev misli original no i zna da jednoscavnim i prisrupacnim jezikorn izloii sloiene naucne probleme. Knjiga "Od koga smo potekli" napisana je umetnickim srilom, premda je u suJtini duboko naucna. Ova

knjiga je interesantna kako za siroki krug citalaca, tako i za specijaliste.

R. T Nigmatulin, doktor medicinskih nauka, profesor univerziteta

' I I

Neobilne oli na budisrickom hramu u Katmanduu (Nep

I' ,. DEO I

OFTALMOGEOMETRlJA - NOVI PUT ZA v

IZUCAVANJE PROBLEMA POREKLA " Ii ' " .

v v

COVECANSTVA

Glava 1 Zasto se gledan10 u oci?

Glava 2 "Srednjestasticke oci". Putcvi migracijc covccanstva po svetu.

Glava 3 Cije SU oci nacrtanc na tibctanskim hramovima?

Posveieno mojim roditeljima

Glava l

Zasto se gledan10 u oci?

Jmam jednog prijacelja. Preziva se Ljubanov. Po p1irodi, Jurij Ljubanov jc stidljiv, zaco rokom razgovora cesco pogne glavu i gleda u pod. Jcdno1n, posro sam sricajem okolnosti prisustvovao jednom nje-govom neugodnon1 ra:i.govon1 koji ~e cicao z~nidbe, painju mi je privukla rccenica koju je izgovorila devojka, njegova izabranica:

Pogledaj me u oo, Jura! Zasto gledas ti pod, krijes se, ~ca Ii? "Zasto ona traZi da pogleda Ljubanova u oci?" javila mi se neoccki

vana misao. "Sigumo u njegovo1n pogledu hocc da pronade to sro on nije rekao reCi1na ... "

Ljudski pogled Dok sam radio kao oeni lek:n; svakodnevno sam gledao ljude u oci.

I svaki puc bih pri1nctio da sn10 kroz oci sagovornika u scanju da prim-imo jednu dodamu informaciju.

I u praksi, ljudi cesto govore: "strah mu je u oCima", "zaljubljene oci", "ruga u ocima", "radost u ocima" itd. Ne peva se slueajno u poz-natoj pesmi: "Te oCi su preko puta ... "

Kakvu informaciju n102.emo da primimo iz ociju? u literaru-ri nisam nasao istrdi.ivanja 0 tom picanju. Da bih odgovorio na to piranje, obavio sam sledcca dva eksperimenta. l

'

..

f

14

~---------------~

OFTALlliOGEOMETRIJA

Zamolio sam dva visokoo-brazovana coveka da sednu jedan naspra1n drugog i razgo-varaju, neprekidn o gledajuci jedan drugo1n u noge. Ako se razgovaralo o suvoj analizi bilo cega sa malo emocija, medu sabesednicima je dolazilo do razumevanja, mada su se oba

OSecaJa nelagodno, pasta SU zeleJi da pogledaju U 00 Sabesedniku. Ali, am bih naveo razgovor na cmocionalnu temu, razgovor u polo2aju "gledamo jedan drugom u noge" za ispitanike je postajao nepodnosljiv.

- Moran1 da proveravan1 ispravnost njegovih tvrdnji po njegovim ocirr1a - rekao je jedan od ispitanika.

U polozaju "gJedan10 jedan drugog U OCi" Oba ispitanika osecala SU sc prijatno pli razgovon1 i dobro sc 1nedusobno razumevala, kako u razgovorima na einocionalnu, take i na temu sa rnalo emocija. Iz tog eksperimenta sam zakljucio da je ta uloga dodatne informacije, koju dobijamo iz ociju sagovomika, prilieno znaeajna.

Drugi eksperiment se sastojao u tome ~to sa111 uzeo fotografije poz-natih glumaca, politicara i nauenika i isekao ih na tri dela: ceoni deo, ocni dco i usni deo lica. Medu fotografijama SU bile i fotografije Ale Pugacove, Mihaila Gorbacova, Olega Dalja, Amolda Svarcenegera, Alberta Ajnstajna, Sofije Rotaru, Vladimira Visockog, Leonida Breznjeva i drugih poznatih lienosri.

Nakon toga sam zamolio sedmoro ljudi da nezavisno jedan od dru-gog odrede "ko je ko" po ceonon1 delu lica. Svi ispitanici SU pogresili, a samo u jedno1n slucaju su po specificnon1 urodenom belegu pogodili da to celo pripada Mihailu Gorbacovu.

Isto su tako zbunjeni bili pri pokusaju da odrede ko je ko po vilicnom delu. Samo je jedan od njih sedam prepoznao usta Breznjeva, smejuCi se tome sto . . ... . ... . JC SVOJevremeno za c1tav z1vot zapamtio kako se raj ljubio.

.

i 'l

I

Za~to se gledamo u oei? 15 Po ocno_m de!~ lica ispitanici SU U vecem broju slucajeva mogli da

odrede ~o JC ko, tako ne uvek smesca. ''To je Breinjev, to je Visocki, to JC Pugacova ... " govorili SU ispitanici, posmatrajuCi ocni deo lica. Iz

niaksirnum inf ormacije

nekog razloga, svima je bilo tesko da pogode ko je Sofija Rocaru.

Na osnovu tog eksperimenra izneo sam pretposravku da bas iz ocnog dela lica dobijamo maksimum informacije da odredimo licnosr.

_ . _ _ Kak"Vl.1 to infonnaciju dobi-Jamo 1z acne oblasn !tea? Poznato je

I

16 OITALMOGEOMETRIJA

Oftalmogeome1rijski parametri Kakve su to slike? Pre svega, 1rebalo bi iscaknuti emocije (srrah,

rados.r, interes, ravnodusnosr itd.) koje smo u sranju da opazimo u ocima sagovornika. Po oCima mi n1o2.emo da pogodimo nacionalnost sagovornika (Japanac, Rus, Meksikanac itd). lvlozemo da opazimo i neke 1nentalne karakceristike: volju, plasljivost, dobrotu, z.lobu itd. Ina kraju, oCigledno, prema skeniranoj ofral1nogeometrijskoj info1macij i leka1i odreduju takozvani habirus (spoljasnji opsti izgled - prim. prev.) oboleloga opsti utisak o stanju oboleloga ili o dijagnozi bolesti.

Dijagnoza bolesti po spoljasnjem izgledu coveka posebno je bila rasprostranjena medu okrumim lekarima u proslom veku, kad nije bilo dobrih dijagnosti&ih aparara u bolnicama. Mesni lekari su poseb-no obucavali svoj pogled da bi, sarno osmooiv5i pacijenta, mogli s1nes-ra da poscave pravilnu dijagnosu.

Ti, prijatclju, imas ruberk-ulozu rekao bi n1esni lekar, samo pogle-da vSi u oci coveku.

I ja Sam se, posto sam lekar, eudio kako neko moze da taeno odrc di dijagnozu i stanje bolcsnika samo ga pogledavsi. P1i come, kao po pravilu, on gleda u oci bolesniku, ne obavljajuci kon1pletan pregled.

Ta posrnatranja SU pokazala da naucno proucavanje pron1enljivosti acne ol.>lasti lica moze da bude dragoceno za resenje nmogih proble-1na (dijagnostika psihickih bolesti, ol.>jektivni test podobnosti za odredene profesije) .. !>Ji, na koji naCin mozemo da proucavamo n1 oblasr lica?

Kornpjucerska obrada olne oblasti /ica

Meni je uspelo da za ru ideju zainteresujem neve-liku grupu naucnika . "' . ... . . . 1srraz1vaca 1 m1 smo un1 pocetnim sisremon1 izvrsili ispitivanja na velikoj grupi od 1500 ljudi.

Pretposravivsi da CO vekov skenirajuci pogled snima geomeoijsku infor maciju sa oene oblasti Jica, napravili smo kvalitetne

Zasto sc.gledamo u o~i? 17

fotografije te oblasti i pooudili se da prema njim~ odre.dimo ~rincipe geomeoijske obrade oenog oLvora, ob_r:"a, k~pak~ 1 n~sn1ce. N~~ro smo uspeli, ali geometrijske parametre kOJI uopsravaJU n1smo orkrih.

Poceli smo da forografisemo na slajdove i porrudili se da nademo to sto smo rrazili projekrujuCi slajdove sa velikim uvecanjem na ?.id. I oper nismo uspeli . uopstavajuce geon1etrijske parametre nismo nasli.

Dalje smo nasli kompjuterski porgram koji nam je omogucavao da ci1ez ocne oblasri Jica prenesemo na ekran i poceli smo tu oblast da analiziramo pomocu posebnih progran1a. Taj naon se pokazao. ~1ajpo_godnijim, posto je bilo ~oguce n_ajt~cnije oCitav~ti geon1~l11Jske parainerre oene oblasti Jic:a 1 memonsan 1h u kompJuten1. Ah, oper uopstavajuCi princip nije bio naden. . .. .

Cak smo na neko vren1e obustavili rad: odsrupanJC geomen1Jskih figura bilo je krajnje zamorno i one su se 1nogle porediti san10 _u ~~la: tivnim brojevi1na, sro nije dozvoljavalo da se podvrgnu sransn&oJ obradi. Priblizavao se kraj te naucne ideje.

Ali, jednom prilikom san1, na srecu, piimetio zanimljivu stvar k~ja na prvi pogled nije povezana sa potreban1a na11cne oftaln1og~omeu'.Je. Pregledao sam perogodisnju devojcicu. Ona je sedela u ~lu ,n1aJk~ stare dvadeset osan1 godina. Majka je nagnnla glavu ka lieu cerke 1 sapcuc':i joj u uho, po1nagala 1ni da pregledan1 njene oCi. Prekinuv:ii posmarranje ocnog dna, podigao sam glavu i pogledao n1ajku i cc1ku zajedno. LJ lOIU oenutku pa7 .. nju mi je privukJa cinjenica da SU roznjace majke i cerke bile jednake veliCine, iako jc jedno telo bilo znatao manje od drugog. "Zasto je veliona roznjaC'e kod njih jecin;ika? Zar ne bi, po Jogici scvari, kod male devojCice romjaca rrebala da bude manja nego kod majke?" pomislio sam.

Sakrivsi svoju radoznalosr, zavr'Sio sam pregl,ed devojcice, posta\>jo dijagnozu, napisao zakljucak i odredio operac:iju. Naredni pacijent /ec je srajao na pragu mog kabinera. ''Nije Ii i kod ovog odraslog pacijen ta velicina roznjace ista kao i kod te devojcice?" mislio sa.tn ja, i prisecajuCi se ociju devqjace, posn1arrao sam oci pacijenta.

Di1nenzije romjace SU se prakticno pokazale identicnim. Onda nisam 1nogao da se uzdtlim i zamolio sam sekrecaricu da pode po kli-" nici i sakupi dvadeser Jjudi raz.Jicite srarosti, rasra i polova. 'Kad su se skupili, uzeo sarn oftalmoskop i pregledao im oa uporedujuCi jedne sa. drugima. Zamislite, din1enzije roinjace svih ljudi, nezavisno od uzras

. .

l8 OFTALJ\llOGEOMETRIJA

ta, visine i reiine su se podudarale. "Cudno", mislio sam, "osecaj je, da je dimenzija roinjace konsranta

ljudskog organizma - kao daje apsoluma jedinica mere u organizmu!" Pored n1ene je sedela nasa lekarka-hirurg, Venera Galimova -

sicusna lepa zena. Pogledao sam njena scopala i upirao: - Venera, koji broj cipela nosiS? - Trideset per. Zasro? - Aja cetrdeset ni. Slusaj, dodi da se pogledamo u ogled(llo! Prisli smo ogleda\u: dva para oC:iju sa rowjacama jednake velione

gledala su u nas. "Zanimljivo", mislio sam, "U ljudskom organizmu sve dimenzije su

relarivne: duZina ruku se razlikuje, velicina sropala se razlikuje, razmere Jica se razlikuju, razmere trupa se razlikuju, sromak je kod nekog velik, kod nekog pljosnar, pa se cak i razmere mozga i

unurra~njih organa (jerre, ieluca, pluca i dr.) kod raznih ljudi razliku-ju. A gle, velicina romjace je jednaka! Nije li neki nauc.nik co vec primetio?"

Proucio san1 specijalisti&u literaruru, ali nikakvog pomena o tome nisam nasao. Dalje, organi:i;ovao sarn masovno mere.nje preenika roinjace pon1ocu specijalnog hirurskog sesrara pod operacionim mikroskopom u poredenju sa merama sirine dlanova ruku i scopala nogu. Sasravili smo varijacione redove, podvrgli ih sracisti&oj obradi i ockrili da je precnik roinjace u poredenju sa razmerama dlanova i stopala apsolurna konstanta i iznosi 10+-0.56 milimerara.

Dimenzije oene jabucice (uzduina osa oka) merene ulcrazvukom, kako se pokazalo, posrepeno se povecavaju od rodenja i eek u 14.-18. godini doscizu svoju srednju velicinu od 24 mm. Precnik roinjace se rnalo povecava od rodenja do cetvrte godine, a od cog doba poscaje konsranta. To .jest, povecanje' dimenzija ocne jabu(:ice prevazilazi

""" ~ -; . !~-. -- I ~--

Zasco se gledamo u o~i? 19

promenu dimenzije roinjace rokon1 rasra. Zaro kod male dece oci izgledaju vece nego kod odraslih .

Zasro je preCnik roznjace konstanca? Tesko mogu da odgovorin1 na to pitanje. Ali, ca apsolurna veliCina u ljudskom organizmu moze se upocrebiti kao jedinica mere, posebno za oftalmogeomeoijskc po ere be.

Pomisao da konstanma dirnenzija roinjace moie postati os\onac za nalaienje osnovnih oftalmogeomenijskih parameca'ra javila mi se vec kad sam po prvi put primecio Cinjenicu da su dimenzije roinjace jed-niike. Ali, ca misao se konaeno uevrscila eek nakon sco smo zamili sta-risticka isrraiivanja i nascojanja da konsrruisemo geomeaijske figure ocne oblast:i Iica uzamajuCi u obzir konsranru roinjace. U to vren1e, dosao mi je u poseru glavni ginekolog grada Ufe. Cvrsrina njegove spoljasnje pojave nije izazivala sumnje. Visoki rasr, veliki stomal

I 11

I: . ~ i ! '

20 OF'D\LMOCEOMETRIJA Oblik i dimenzije ta dva cetvorougla kod svih ispiranih individua pokazali su se pocpuno razliati111, ali su razmere dve romjace koje se na crtezu nalaze unutar velikog cetvorougla bile savrseP.o jednake. Odatle se javila ideja da upotrebimo preCnik romjace kao jedinicu mere za marematicku analizu 111alog i velikog cetvorougla, kao i nji-hovog odnosa. I to je, u krajnjem ishodu, omoguCilo da izrazimo

~arematiCke karak:terisrike tih cervorouglova u obliku jednaCine, cije ;e resenje davalo broj koji je karakteristican za oftalmogeomecriju osobe koja se is pi ru je.

Kad je izracunara pomenuta "ofralmogeomerrijska cifra" glavnog ginekologa, Lene Voronine i cetrl1aestogodisnjeg decak:a, pokazalo se da je ~na kod svih raz.liCita. Glavni ginekolog imao je cifru 3474, Lena Voron1na 2015, a decak 2776.

Da Ii je moguce karakreristike velikog i malog cervorougla dovesti u. vezu sa crtama lica svak:og coveka? Razloiili smo lice glaVl1og g1nekologa, predstavivsi ga u vidu kombinacije geomerrijskih figura. Isto smo uradili i sa licen1 Lene Voronine i decak:a. Dalje, pokusali smo da nade1no maremariCku zavisnosr kombinacije geometrijskih figura koje opisuju crre lica od geomeuijskih karakteristika dva cervorougla. Ta zavisnost se javljala dovoljno jasno, tako da smo uspeli da na osnovu cervorouglova glav11og ginekologa rekonstru isemo osnovne l'rte njegovog lica, koje su u principu licile na original. lsro smo uspeli i sa licima Lene Voronine i decaka.

Opsle llZevsi, shvatili smo da smo uspeli da otkrijemo opsti princip rekonsrrukcije lica prema geon1etrijskim karakterisrikan1a oCiju.

Oftalmogeomerrijskt karakterisrikt olnog de/a lica

U daljem radll, na materijalu 1500 ispitanika, precizirali smo principe rekonsu-ukcije lica prema geomerrijskim karakteristikama dva cetvorougla. Ali, nije se mogla postia neka velika raenosr. Zasro? Srvar je u tome sto mi imamo 22 oftalmogeometrijske karakteris-cike, . a pomenuti cetv9rouglovi predstavljaju samo dve od njih. lsrov:rernena matematicka analiza

svih 22 paramerra pokazala se

Za!to sc gledamo u o~i?

-

22 OFTALMOGEOMETRIJA

Pogled, koji deluje kao skener, snima infonnaciju sa oene oblasti Jica, na kojoj se pomoeu malih pokreca kapaka, obrva, oenih jabucica i koze odraZavaju nasa osecanja, a takode i vidljiva individualnost svakog coveka. Mi se uzajarnno gledamo u oci zato sto iz ociju (taCnije, iz oene oblasti lica), dobijamo dodacnu informaciju 0 ljudskoj indivi-dualnosti i njenim promenama u obliku osecanja i osera.

Nacini primene oftalmogeometrije Na kraju, gleajuCi se u oCi, mi mozda cakode dobijamo i informaci-

ju telepatskog karaktera. A ako je zaisca tako, ne sme se prenebregnu-ti prijem geomeoijske informacije sa ocne oblasti lica.

Praktienu upotrebu oftalmogeomeoije moguce je podeli ri na neko-liko oblasti: identifikacija osobe, rekonsrrukcija izgleda coveka, odredenje rnentalnih karakrcristika licnosti, dijagnosrika psihickih oboljenja, dijagnostika telesnih oboljenja, odredivanje narodnosti i. .. proucavanje porel

~I I '. .. , ..

24

VOWA I 0 1

_I PLASIJTVOST

DOBROTA

ZLOBA

OF'lJ\l.MOGEOMETRIJA

postavljenog n a ugao, i prilicno pravilno je bio smescen unuear velikog cervorougla.

U grupi "zl ih" bilo je moguce primccici da je veli-ki cervorougao bio umereno spljosten i relativno uzan, a mnli cetvorougao je popri-mao obi ik trougla postavl-jenog na vrh. Karakteristike grupa "dobrote" i "zlobe" ta-kocle su bile veoma raz.lio te.

Na kraju, sprovedeno isrraZivanje ne mozc se sn1a-trati zavrsenim i ne odlikuje se velikom preciznoseu, ima-juCi u vidu neveliku grupu ispi tanika. Ali, te cinjenice su veoma interesan tne iz sledeCih razloga. Prvo, stice se utisak da su ljudi koji imaju volju pre svega dobri.

Dn1go, plasljivi ljudi imaju sklonost ka 2Jobi (jednald n1ali rrouglo\~), i obrnuto: z.li ljudi su i':esro plasljivi.

Naravno, postoji 1nnogo prelaz.nih oblika izmedu volje, plasljivosti, dobroce i z.lobe, koji se mogu ofcalmogeometrijski izmeri ti. Takode je moguce izrneriti i dn1ge covekove mentaJne karakteristike.

'1. Objektivnu analiza ljudskil1 osecanja i oseta sprovodili smo zasad samo povrsno. Ali, vec i prvi rezultati koje s1no dobili pokazaJi su se veoma za.nimljivim.

Sea SU to oseeanja? To SU ljubav, negodovanje, ljumja, zadovoljstvo i mnoga druga. Pesnici i pisci su opisivali ljudska osecanja. Ali, lekari su retko obracali pal.nju na osecanja pri lecenju bolesti, iako emo-cionalni clement uvek postoji u obolelorn organizmu. U narodu se go vori da majka moze da iz.leCi dcte svojom ljubavlju.

Za~to se gledarno u o~i? 25

Zar se ne bi mogao, na primer, oftalmogeometrijski izmeriti stepen zaljubljenosti, iii stepen revolriranosti neke osobe? Mislim da ce to uskoro biti moguce u onoj meri u kojoj se u kompjutersku analizu bude ukljucio veci broj oftalmogeometrijskih parametara. A u ovom trenutku, kad srno u stanju da podvrgnerno analiz.i 'samo 2 od 22 para-rnetra, rakva isrraZivanja se odlikuju ve!ikom nepreciznoscu.

Oseti (bol, slabost, priliv energije ird.) tacnije se mere vec samo na osnovu dva navedena paramerra. Ali, da se sprovede konkrecno istrazivanje sa sratistickom analizom, nije bilo dov9ljno inicijative: ceo

na~ centar je hirurska klinika i najvise napora se ulaze u razradu i obavljanje operacija.

Jpak, mozemo re6 da oftalmogeometrijska analiza osecanja i osera moze da orvori nove perspektive ne sanlo u medicini, vec i u drugin1 oblastima nauke. Ona 1noze posebno biti korisno za psihologiju; sigur no ce psihologija buducnosti vladati matematiCkim ofcalmogeome nijskim metodama.

5. Dijagnostiku psihickih oboljenja oprobali smo na nekoliko bolesnika sa dijagnozom "sizofrenija". Seo se lice paramerara velikog cetvorougla, nismo na51i neke tipicne crre. Ali, kod svih posrnatranih sizofren ika n1ali cetvorougao je t.ezio da poprimi oblik trougla posravl-jenog vrhom nadole.

Ali, naravno, ne moze se postaviti dijagnoza "sizofrenija" samo na osnovu izmena n1alog rrougla. Neophodno jc prouC:iti veci broj ofcal niogeon1etrijskih para1nerara, za cije je prilicno specificne i7..men(?, cak i pti pribliznom posn1atranj11, potrebna slozcna matematicka obrada.

Po mom misljenju, perspektiva dijagnostike psihickih oboljcnja na osnovu oftalmogeomeoije je prilicno dobra. Stvar je u tome sto se savremeni psihijatri koriste

~izofrenija

izrazieo subjekrivnim metodama dijagnosrike, zasnovanim na lekarevom subjektivnom rumacenju odgovora na posravljena dijagnos tiCka pitanja. Subjektivizarn je u toj oblasti doveo dotle da se po C:itavo1n sveru sire pretposravke o istinirosti i neistinitosti nalicja psihi&e bolesci (prisetite se sealjinskih represija ili mnogih kriminalnih

,

26 OF1AL!v10GEOMETRIJA

dcla). Pronalazak ofcalmogeomerrijskog mctoda omogucava da se dobije dodama objektivna infonnacija, sto jc znatna pomoc pri dijag-nostici psihiCkih bolesti.

6. Dijagnostiku somatskih (telesnih)

Ciroza jetre

oboljenja sproveli smo na primeru 4 bolesnika sa cirozom jerre i 4 bolesnika sa zapus-tenirn karcinon1om. Kod obolelih od kar-cinoma nismo mogli da nademo nikakve specificne promene velikog i malog cet-

vorougla, pa zato nema smisla govoriti o dijagnostikovanju raka, pogo-tovo ne u ra11om scadijumu.

Ali, zato sn10 kod obolelih o

Glava 2

"Srednjestatisticke oci". Putevi migracije covecanstva pa" svetu

U prechodnoj glavi sam stao na tome da se pomoeu oftalmoge-ometrije mogu proub1vati ljudske rase.

Pitanje o poreklu ljudskih rasa veoma je interesanmo. I zapravo, zasro se ljudi koji zive u raznim krajevima sveta medusobno ra'2.liln1ju? Posroji Ii zakonitost izmene spoljasnjosti ljudi u zavisnosti od toga u

~om .delu zcmljc oni i.ive? Gde se nalazi cenrar iz koga je poreklo covecansrvo? Od koga smo nasrali?

Mnogi ucenjaci su nasrojali da nadu odgovore na ta piranja. Neki od njih SU dokazivaJj bozansko porekJo coveka (ideaJisri), drugi porcklo od 1najmuna (materijalisti-darvinisti). U drugu grupu spadaju i ljudi koji su govori li da su razne rase ljudi nastale od raznih oblika 1najmuna.

Postoje rnnoge klasifikacije ljudskih rasa. Francuski naucnik Kivijc je ljude dclio na ni rase - belu, c1nu i zu1u. Deniker (1902.) je s1nacrao da na Zemlji postoji 29 Jjudskih rasa. U "Biitanskoj encil

'

30 OFTALMOGEOMETRJJA

TIBETANSKA !VISA

~ i4F-' ' ..

rasu. Je Ii to slucajno? Zar tu nema direktnih analogija? RazmisljajuCi o tome, pokusali smo

32 OFIALMOGEOMETRJJA

s: .., ~ s .., ... :3 ;3 ~-0 !"l 0 n

~ "=!. 0 -

8' ~ < "' ~ 8' < I: ;:, "' '""'. ~ ....

'C 'O "' ~ 0 :::i

er (1) ....

0

Sre

34 OFTALMOGEOMETRIJA

ljasnjost, a posebno na ocnu oblast lica (paleosibirska rasa). Od pale-osibirske rase odvojila se uralo-altajska rasa, koju danas, kako meni izgleda, predsravljaju altajci i baskirci.

Uralo-altajska rasa posrala je rodonacelnik slepog ogranka u koju SU redom usli laponoidna (Lopari) i baltiCka rasa. 0vu poslednju, kako se rneni Cini, predsravljaju Finci. Takode, ne iskljucujem da je balticka rasa (moguce, zajedno sa laponoidnom) posrala predak savremenih Tarara, Cije sarn oCi proucavao. Vezu sa tim slepim ogrankom mozda irnaju Esronci i Madari .

Sledecu etapa u sistemu sukcesivne oftalmogeometrijske izmenljivosti oC:iju predsravlja juznosibirska rasa, koja je siroko rasprostranjena na teritoriji Sibira i Kazahstana. Po mom misljenju, toj

~asi pripadaju savremeni Kazahi i innogi severni narodi (Nen

36 __________________ _ _::OFYJ,lv!OGEOMETRIJA

A212

A1Jl

D3/l

Put A

Tibetanska rasa

~~, l.?J ~., ' '4; ( ..... . ... ,..,

A.1

A2

.

A3

A4

LO-LO

A3/2

A3/3

I I I : ! : I ! ! I I I ! i ' I .

I :

~--

Sred njescati ~cicke oci 37 Put A (nastavak)

A6

A7

A7/1

A8

LO-LO

38 OFL>\LMOGEOMETRIJA

(vacra, voda, nebo, kuca, zena i slieno) japanski i finski - mozda cete nae slienosti medu njima, ili zajednicki koren. Slicno tome, pokusajte

'

t, . . .

40

Bl jumoazijatska 82 papuanska B2/l azijatsko-pigmejska

82/2 dravidska

Put B

OFTALMOGEOMf.TR!JA

82/3 ainska 83 melanezijska 84 vedo-indonezijska BS a usoalijska

KaZi re mi, znare Ii odakle su u davnoj proslosti dosla juznoindij-ska plemena?

Prica se da su moji preci dosli u Indiju sa osrrva Polinezije odgo vorio je lckar.

Slaze se prokon1enrarisao sam. Na isroj coj konferenciji nasao sam indijskog lekara koji je imao sve

odlike tiberanske rase. Izvinire obratio sam mu se severni Indijci se po spolja5njosti

razlikuju od juznih Indijaca. Sea vi mislite, da Ii su jul.ni Indijci odnckud dosli u Indiju iii su uvek Ziveli ovde?

Ne znam tacno, ali najverovatnije su jul.ni lndijci veoma davno odnekud dosli na tericoriju lndije rekao je lekar koji je imao odlike ti betanske rase.

Srednjescacisricke o~i

I ~~ .. -.

Bl

B2

B3

BS

Put B

Tibetanska rasa

........ . .

'~ ~~ .. ~. . . ..

B213

41

42 OFTALIV!OGEO!'JIETRIJA

Eco, vi ste po spoljasnjim karakte1istikan1a nasravio sarn ja cipieni predscavnik sevemih Indijaca. Da Ii su i vasi preci takode odnekud Josli na teri toriju Indije?

Mi smo oduvek ziveli ovde odgovorio je lekar. "On je zaista u pravu" pomislio sam - "Tibcc i sever lndije se

mc

44

Put C

Cl - pamirska CJ/1 - sevennokavkaska C2 - etiopska C3 - negroidna C4 - afriCko-pigmenoidna CS - busmanska

OF'!Af.MOGEO/\{ETRIJA

rimo na to pitanje, ali u narednim poglavljima, kada se budem podrobno pozabavio zagonetnom civiliz.acijom Atlantidana, ciralac ce nae mnogo interesantnih raz.misljanja i onjenica na ru temu.

Put rnigracije D U raj pur, prema oftalmogeometrijskim podacima, nakon tiberanske

ulaze sledece rase: armenoidna, dinarska i severna. Armenoidna rasa dala je ogranak - sredozemnu rasu, a dinarska rasa - alpsku rasu.

Srednjestaristi~ke o~i

- .. -

Put C

~~r=====~:::!J Tibetanska rasa

. . .

. .-~ .. . . ..

I.~-,.. . .. Cl

C2

C3

cs

45

46 OFTALtv.OGE01'fETRIJA

Ali, po sisteinu matemati&e slicnosc:i ociju, ti.b:ransk~ rasa j~.dalj~ od armenoidne nego od susednih rasa - paleos1birske, J~Znoa.ZJJske 1 pa!nirske - na drugin1 putevima. Zato smo pretp~srav~h ~a 1zmed~ tiberanske i ain1enoidne mora bi ti jos jedna rasa, koJa niJe us la u klas1-rJ>aciju A. Jarha. Koja je co rasa? _ .

Nekoliko puta sam bio u Iranu i svaki put sam se cud10 do apsurda dovedei1oj islamsko-fundamentalistickoj praksi: u vre~~ Ramazar1a coveka koji nesco pojede do zalaska sunca mogu uhaps10, ~. zene n~ vruoni od 40 stepeni idu u dvoslojnim debelim crnim ~grt~~~ma, kOJ~

pokrivaju sve os1m OCJU. lranc1 su cmokosi i crnpurasti i najvise podsec~ju na Azerbejd?ance. Ali, mcdu njima se ponekad srecu plavokosi ili ridokosi ljudi prilicno sverle ko7.e.

- Ko su ti plavokosi ljudi? -upitao sam iranskog ofralmolo-ga.

- To su Persi - odgovorio je on.

- Zar Persi nisu c:mokosi i franske zene cmpurasti?

- Oko 40o/o stanovnistva u lranu Cine AzerbejdZa.nci, veliki proce.nat Kurda, Belud~a i drugih n~roda svi oni su camnokosi i cmpurasti. A starosedeoa Pers1 su beh. Istin~ oni su se u velikoj meri pomesali sa drugim narodiina, ali se

pravi Persi razlikuju od drugih iranskih na.roda. . . Setio sam se neke knjige (ne secarn se koje) o tome kako Je H1?er

smatrao bracom po krvi arijevsku rasu (imajuci u vidu Nen1ce*), 1 to bas Perse i radi obnove neina&e rase organizovao j e brakove izmedu Nemaca i' Persa. A mozda je I-litler bio u pravu u tome da Nemci i Persi imaju zajedni&o poreklo?

Na;;ivaci ar.jl!Vskom rasorn samo Nemec nije pravedno, jer u .1~~ogi'.'.1 izvorima .. (Blavacka, Rerih) arijevcima se nazivaju svi ljudi savremene civilizac11e nf.

srednjesracisti~ke o~i 47 U lranu, prilikom pregleda pacijenata, naisao sarn na jednu ridu

Persijanku, majku deceta koje je doslo na pregled. - Da Ji sre vi Cistoktvna Persija.nk

. ,.

48

Put D

02 - armenoidna 02/1 - sredozernna 03 dinarska

OF"TALlvfOGEOMETRlJA

03/l - alpska 04 - sevema .

pojavile znatnO kasnije, pa SU se zatO cak i U okviru jedne rase rasirile razliCice religije. Mnogobrojni racovi u com regionu vodili su domi-naciji jednih i iScezavanju drugih jezika, pa je zato jezik u velikoj meri izgubio znacenje kao odlika neke rase.

Nama, Evropljanima, svakako je cudno sto je, prema oftalmoge-omeoijsk.irn cinjenicama, jedan od nasih predaka annenoidna rasa; savremeni Jenneni se suvise izrazito razlikuju od drugih evropskih naroda. Ali,'medu Jermenima vlada uverenje da su drevni predscavni-ci tog naroda bili svede koie i plavooki, a danasnji izgled Jennena

Ovde st ne uzima u obzir kolonizacija konrintnaca i srvaranjt takvih driava kao sto su SAD, Ausrralija i dr, koja se odigrala znacno kasn ije. E.M .

Srcdnjcsratisricke ~i

D2/J

D3/l

Put D

Tibetanska rasa

Persi?

Dl

D2

""T ',,. . ,, ' .. -:' ... :~:. -: ... ;.. .. , ......... . . . .... ..... .

. .

D3

D4

49

so OFTALJV!OGEOMETRIJA

ci tog naroda bili sveclc koZ.e i plavooki, a danasnji izgled Jennena fom1irao se kao rezultar n1esanja sa drugirn kavkaskirn narodima.

Po oftalmogeometrijskim podacima, arrnenoidna rasa je osim cisrih Evropljana (dinarske, seveme i alpske rase) dala takode i sredozemnu rasu. Ona je, raselivsi se oko Sredozemnog mora, dala takve naizgled nespojive narode kao sro su !ralijani i Arapi. Oni imaju razliace jezike, razliCite religije, ali su im oci srodne. Ne 1nogu nista da tvrdim, ali s;i po morn n1i51jenju bioloski oni jedno, a jezi&i i religiozni momenti ja-vili su se kasnije.

Uzgred receno, severni Italijani razlikuju se od jumih. JuZ.ni itali-jani su, kako rni izgleda, tipicni predstavnici sredozen1ne rase, dok su severni Italijani proizvod mesanja srcdozemne rase sa sevcmom i alo-skom rasom.

Dinarsku rasu, koja je takode porekla od armenoidne rase, prema brojnin1 naucnicima, danas predsravljaju Juzni Sloveni (Ukrajinci, Bugari, Jugosloveni i dn1gi). Ali, najbrojniji slovenski narod . Rusi . razlikuje Se po spo}jasnjosti i oama od tipicnih predsravnika dinarske rase, na primer Jugoslovena.

Ko su Rusi? Proucavao sarn n1ske oCi i pren1a ofraln1ogeomctrijski m pokazateljima mogu da kazem da su Rusi najverovatnije proizvod mesanja dinarske rase sa laponskom i balti&om rasom (Tatarima, KowJma, Fincima, Esroncima i slicno), co jesr, sa rasarna kojc su nasrale iz potpuno drugog izvora eovecanstva - puta migracije A.

Dinarska rasa je, prenia nasoj sen1i, dala alpsku (Francuze, sevcrne Spance i dr.) i sevemu (Nernce, Engleze, Svedane i dr.), tako da smo Francuzima, Nemcima i E.nglezin1a najbliza "braca po klvi" rni -Sloveni. U tom pogledu Hitler nije bio u pravu, gledajuci na Slovene kao na degenerisani ogranak u razvitku covecanstva, koji n1ora da bude unisten, a na Perse kao na bracu po krvi; i Persi i Sloveni pri-padaju istom rasno-geneti&om korenu - putu migracije D.

Fenomen Jevreja Jevr~ji, zahvaljujuci torne sto se njihov izvor nalazi na Sinajskoni

poluostrvu (obecana zem.lja), pripadaju sredozemnoj rasi. Zato su nji-hova najbliza "braca po krvi" Arapi, jumi Italijani i Spanci.

'

1 I l i

' \

srednjcstarisril'ke oCi 51 Podjednako je sigumo da taj narod ima zapanjujuce raznoliku spo-

ljasnjost: od beloputih evropskih Jevreja do gotovo crnih etiopskih Jevreja. Sea je uzrok tome?

U relativno bliskoj iscoriji, jevrejski narod je izgubio svoju zemlju i raselio se po raznim krajevima svera, oeuvavsi pri tome svoju nacional-nost pomoeu religiozne zabrane mesovitih brakova. Naravno, iako ta zabrana nije sroposromo ispunjena, ne mozemo poricati njeno delo-vanje. Zaro je nerazumljivo zasto se, pri com ocuvanju nacije i njenih sustinskih osobenosti (kukure, obicaja icd.), spoljasnjosc Jevreja coliko izrazito razlikuje u skladu sa geografskim razmesrajem. Buharski Jevreji lice na Uzbeke, kavkaski JevTeji - na J

52 OFD\LJ\10GEOMETRIJA

Rasizam iii jedinsrvo naroda Za obiene ljude rec "rasa" pre svega ima negativan prizvuk, jer

izaziva asocijacijc na ncmacki rasizam i rat koji su fasisti zapoceli vodeni tom idejom. Josjednom ponavljam daje pojam "arijevska rasa" nezakonit, zato sto se cela nasa Jjudska civilizacija naziva arijevskom (pre nas su postojale civilizacije Atlantidana i Lemurijanaca), a Hider i njegovi prvi ideo[ozi dali SU naziv Citave nase spoJja.Snje civilizacije jednorn narodu (Nemcirna), da bi israkli izuzemu ulogu Germana.

Ali, rec "rasa" je antropobioloski, a ne politiCki pojam. Tune posto-ji analogija izmedu pripadnosti nekoj rasi i mentalnih sposobnosti ili preduzin1ljivosti ljudi. Sravise, oft.almogeometrijski proracuni su pokazali strogu zavisnosr promenljivosti oCiju u skJadu sa cetiri puta migracije covecansrva sa Tibeta, sto ne osravlja mesta ni za kak-vo posebno isticanje bilo koje rase. Takode ne bi trebalo smarrati da su krajnje rase sa bilo kog puta n1igracije najrazvijenije; uporedite puteve migracije D i B - visokorazvijenu sevemu rasu sa puta D i poludivlju zavrsnu australijsku rasu puta B.

Stepen razvijenosti raznih rasa, po mom n1isljenju, zavisi ne od antropobioloskih karaktcrisLika, vec od slozenih okolnosti koje dovode do pojave parnetnili, dobrih i preduzimljivih voda koji su sposobni da svoj na.rod povedu puten1 napretka i srvore uslove (kao sto je, npr. dernokratija) da se taj p1incip progresa oeuva i u buducnosti. Mora se priznati da su u ovon1 isrorijskom trenutku seveme rase (Nemci, Englezi, Amerikanci i drugi) razvijenije od dinarskih rasa (Sloveni). Ali, setimo se doba Petra I; Rusija je doZivela veliku ekspanziju napretka, i sa.mo je okrobarska revolucija osujetila rnoguenosr Rusije da posrane vodeca zemlja svera. Isto se to moze reCi i o Japanu, koji se zahvaljujuCi mud.roj politici svojih voda, od trecerazredne zemlje izdigao medu nekoliko vodeCih zemalja u sveru.

Naravno, tesko je ocekivati ekonomska cuda od, na primei; austra-lijskih aboridzina iii indonezijskih Papuanaca, zato sto je odsustvo napretka u odredenom istorijskom periodu dovelo do posrepenog podivljanja ljudi, koje se vec od.razilo i na menralne sposobnosti pred-stavnika tih rasa.

I tako, po mom misljenju, stepen razvitka ove iii one rase zavisi od karaktera njenog istorijskog razvoja: sto je dalje ra rasa otisla na putu

l-- .. .

Srcdnjestatisci~ke o~i 53

napretka, co je razvijenija, i obrnuro. Srabi!nog. sranja na du?i vre-menski peliod nema. Stabilnost postepeno prelazi u nazadovanJe. Bog je coveka stvorio kao princip stalnog napre_tk~, za~o ~e on ?u.~ da napreduje. U protivnom nasrupa nazadovanJe 1 vracanJe u div!Jasrvo.

Oftalmogeometrijska istraZivanja, kao i druga proucavanja i hipot.eze te vrste, pokazala SU da je COVCCaDStvO pOniklO iz jedin-Stvenog izvora, u krajnjem ishodu, od gena jedne pramajke i jednog praoca. Ponikav$i na Tiberu, coveeansrvo se rasprostrlo po Zemlji. U tom pogJedu je covecansrvo bioloski i genetiCki jedno, Svi Jjudi SU bJaCa i sestre.

Pr'.rodno, regredirane i podivljale narode su istisli, istiskuju ih i istiskivace ih i dalje razvijeniji narodi. Njih ne bi crebalo posebno Zaliti, jer SU Sarni tome krivi. Ali, COVecanstvO Ce, ocigJedno, brzo doci dotJe da ce biti srvorena jedna planerama driava i jedan jezik. To ne samo da diktira zd.rav razum, vec je to i odredeno genetsko-bioloskom sustinom coveka.

1 I I .

I

Glava 3

v

Cije oci SU naslikane na tibetanskim hramovima?

I rako, analizirajuCi oci ljudskih rasa, dosli smo do zakljucka da je savremeno covel':anstvo poreklo iz jedinsrvenog tibetanskog korena. Tada je ispravno ako se zapinuno: a od koga je u pocetku nastalo covecanstvo na Tiberu? Ko SU praorac i pramajka savremenog coveka?

Posroji rnnostvo h.ipoteza o poreklu covecansrva na Zemlji. VeCina materijalisti&.i orijentisanih nauenika se slazu da je covek porekao od r.1ajmuna. Dokaze za to oni vide u arheoloskim nalazirna osrataka prvobimih ljudi i njihovih primitivnih oruda (karnene sekire i dr.). Prati se jasna clinanlika razvoja od covekolikih majmuna do potpuno razvijenog savTen1enog coveka. Ne bi bile moguce ne verovati u to.

Ali, citav taj dinamiCki proces formiranja coveka ocl maj111una n1oguce je sa isrom raenoscu predsraviri kao obmut - kao nastanak niajmuna od coveka. Za ro ima isto tollko dokaza koliko i za pomenu-ru darvinisticku hipotezu: na Zemlji postoji prilican broj divljih pleme-na, koja su u roj meri divlja, da su znamo blize majmunu nego coveku. Zaro rvrdnja o poreklu coveka od majmuna ni iz daleka nije rako ubedljiva kako na p1vi pogle

56 OFV.l.t-10GEOMEiRIJA - Da Ii si nckad cuo za "vizit-kartu" tibetanskih hramova? - Ne, sta je to? Nikad dosad nisam bio na Tibetu ... - Svaki tibetanski hram - rekao je Lobankov - kao "vizir-kartu" ima

crtez ogromnih, neobienih ociju. Ogromnih! Neobicnih! One te gleda-ju kao da te gleda citav hrain ...

- Kakve SU re oa? - Neobiene! Ne kao ljudske! Pri tome je, znas, nacrrana bas ona

oblast lica koju mi proucavamo pri oftalmogeo1ne!lijskim istrai.ivanji-n1a. Neverovatno, kakva podu-damosr! Bio sam sokiran kad sarn ih video - apsolutno ista stvar koju smo.proucavali kod ljudi, tu posroje svi nasi oftalrnogeometrijski para-metri, ali su oCi sasvim drugacije.

- Nije lose! - zviz.nuo sam u z.nak odusevljenja.

- Pri tome svaki tibetanski hram ima nacnane re oCi. One su ogrom-ne na pola zida! Zaisra, neko je ostavio crtez tih ociju kao svetinju nasravio je Lobankov. - Slusaj, sja-jno je ispalo: izracunali sn10 "sred-njestatisticke oa"' pretpostavili da ro nije slucajno, i eto ...

- Da, nisu uzalud "srednjesra-tistiCke oci" imale veo tajnovirosti! Naucna logika pokazala se kao taena ...

- Nigde drugde u svetu ne posro-ji tako nesto. Ni na jednom hramu .

i ; ; t. . --

. . .~.

- .

-----::-T

Neobicne oci na cibecanskom hramu

u svetu nisu nacrtane oci. Samo ovde, na Tibetu, gde spadaju "srednje-statisticke oO." ...

- Jesi Ii pitao lame Cije su ro oCi? . Naravno! Neke lame, uglavnom niieg ranga, kazu da su to oo

Bude, a druge lame (visokog ranga) cute, nista ne govore. - Jesi Ii bio uporan kad si pitao lame visokog ranga? Cije su to oCi?

'

.

I

I Cije su ~i n~slikane na t iberanskim hramovima? I ' J

'

Budiscicki hrom u Katmanduu

57 11 '

. , _

f .

I ' ' . 'J ...

I

' '

58 OFIALJ\!OGEOMETR!JA

- Raspitivao sam se veoma upomo. Ali. .. niSca ne kazu, skrefu raz-govor na drugu remu, oseca se da je cajna tih ociju za njih veoma vawa. Taj simbol govori o necem veoma bi mom - rekao je Lobankov.

- Da Ii si fotografisao ce oCi? - Naravno! Jos sam snimio i video-kamerom. Tog isrog dana sam se sreo sa Lobankovin1. Zajedno sa Valentinom

Jakovljevom uneli smo crcez neobienih oCiju u kompjucer, shematizo-vali ih prema glavnim oftalmogeometrijskim kricerijumima i poceli analizu. U OVOj knjizi Sam rekao da je moguce, koriste6 se ofcal1noge-ometrijsk.im principima, manje-vise taeno reprodukovati izgled eoveka prerna njegovim oCima. Pokusali smo da uradimo bas to - da rekon-struisemo oblik coveka Cije su oo naslikane na tiberanskirn hramovima.

v

Sta govore oci naslikane na tibetanskim hran1ovuna

Necu se zadrzavati na deraljima rne~oda rekonstrukcije izgleda coveka cije SU 00 naslikane na tibetanskim hramovi1na, da ne zama-ran1 citaoce suvopamom maren1atickom analizoni. Naponienufu samo sledece scvari.

Prvo, pada u oci oclsuscvo nosne kosti, koja uvek postoji u crtezinia obienih ociju. 0 ccn1u govori odsustvo nosne kosti? Poznato je da kod savren1enih ljudi nosna kosr zaklanja cleo vidnog polja sa unurrasnjc strane: spolja vidno polje iznosi 80-90 stepeni, a unutra - 35-40. Zato savremeni ljudi imaju binokulami vid (gledanje sa oba oka, kojc omogucava da se vidi velicina nekog predmera i rastojanje od njega) samo u oblasti 35-40 stepeni, a ne u 80-90 sa svih srrana. Ta nepogod-nosc, koju izaziva nosna kost, gocovo je neprimecna pri dnevnom svetlu, a primetnija pri vesrackom, ali pri svedosti crvene sijalice ona vec znatno smera, oceiavajuCi odjenraciju u proston1. Kad ne bi pos-tojala nosna kost, ljudi bi ima!i binokulami vid u oblasti 80-90 srepeni sa svih strana, sco bi olakSalo orijerltaciju u prostoru na crvenoj sver-losti.

Mozda je sopstvenik neobicnih tibetanskih oCiju Ziveo u okolini osvetljenoj crvenom svetloseu? Ta precpostavka ima rezinu, jer u pogledu funkcije vida moraju poscojati mehanizmi adapracije koji omogucavaju da se maksimalno poboljsa vid. Mehanizam adapcacije u vidu odsusrva nosne kosti nije roliko vazan pri oblcnoj dnemoj svet-

' I -

t 1 t

1 t ,

i

., .

' .

' ' ' ' ,

tije su o~i naslikane na ribecanskim hramovirna? 59 Josri, ali je u uslovima crvene svedosri vazan.

Tada sam uzeo knjigu 1elikog proroka Noscradamu-sa (1555. god.) i ru proarao da je prethodna civilizacija ,\tlantidana Zivela u purpur-0ocrvenoj svetlosti: nebo je qilo crveno, drvece purpumo

) .

..

. '.

ird. Odatle sc moglo zakljuCiti da su na tiberanskim hramovima nasli-kane oCi coveka prerhodne civilizacije - legendarnog Atlantidanina.

A danas je nebo plavo i nase oci SU Se tome prilagodile. l\1eni izgle da da se boja neba mora promeniti sa izinenom ose rotacije Zemlje. Kod Nosrradamusa sam rakode proCitao da se prilikom globalne katak lizme koja je unistila Atlanridane rakode promenila osa rotacije Zcmlje i pomerili su se polovi.

Drugo, paznju ptivlaa neobicnc ispupcenje go1njih kapaka oCiju koje su nacrtane na tiberanskim hramovin1a. Dok gotnji kapci savre-menog coveka imaju oblik pravilnog luka, ove d.ruge in1aju n a gomjim kapcima izbocine na sredini koje se spuscaju nanize, nadnoseCi se nacl roznjacom.

Sra bi to n1oglo da znaci? Pre svega to da se ocrii prorez pri zat-varanju oCiju nije potpuno zarvarao, jer ro ne dozvoljava izboCina na gomjcm kapku. u tom slucaju oCi mogu da sacuvaju pedferni vid kroz boc.ne dclovc roznjace. A posto nosne kosti nije bilo, i vid je imao

~ )

a) shema oliju naslikani/1 na libecansl~im ltrarrzovima b) shema oliju savrtmenog covoka

binokulami karakter u celom vidno1n polju, vlasnik neobienih tibetanskih ociju mogao je da vidi i zarvorenih ociju. Takav vid, svakako, nije bio ba$ jasan, ali je bio sasvim dovoljan za ori-jen raci ju u prostoru.

OCi savTernenog coveka ne rnogu imati rakav "oJijencisuCi vid" kad se zarvore, jer nemaju Jcrajnji perifemi bmokulami vid (iza nosne kosti), a gomji kapak

60

ne moze da pokrije osnovnu povrsinu roi.njace, a da pri tome ostavi poluocvoren ostatak oenog proreza.

Osobina neobicnih tibecansk.ih ociju da zadriavaju "01ijentis11C:i vid" kad su zatvorene d~velo je do pojave jos jednog mehanizrna adapcacije - dugackog i unutra i naniie savijenog ugla ocnog proreza. To svedoo o pojacanom suzenju (pojacanorn lucenju i oti-canju suza), sto je neophodno da bi sc sacuvala vlamost oCiju pri nepotpunom zatvaranju ocnog proreza.

-Cime se mozc objasniti neophodnost da SC oeni prorez nepocpuno zatvara i da se pri ton1

OFTALMOGEOMETRIJA

. .

sa~uva "~rijentisuCi vid"? Za to nisrno nasli nijedno dn1go objasnjenje OSlffi da ~e to neophodno da Se zastiti romjaca pri brzorn p)ivanju pod

~odom. Cove.k Cije su oci naslikane na tiberanskim hran1ovima n1ogao Je da brz.o phva pod vodom, pokrivajuCi oserljivu roi.njaeu izboonom gomjeg kapka, a da pri tom sacuva "orijentisuCi vid". Takva konscitu-cija ociju mora da svedoCi o torne da su pon1enuri ljudi vodili vodoze-ma&i oblik Zivota.

U Nostradamusovoj knjizi sam proCitao da su Atlancidani Ziveli na mnogobrojnim ostrVima koja su posrojala u tovreme i da su irnali pod-

vodn~ ?lancai.e, gde su gajili svoje morske plodove. Dakle, posro su konsoh podvodni oblik poljoprivTede, ti ljurli su vodili vo

62

nergije (teleparijc i dr.), i kako svcdoce le-gende, moglo jc da cini cuda - prenosi misli na daljinu, deluje na graviraciju, lea bolesti itd. A indijske zene, moguce je, pomenuru pegu crtaju kao simbol secanja na raj cudorvorni organ.

Otvorio sam Nostradamusovu knjigu i tu nasao

64 OF1Al.MOGEO!l1ETRIJA

- ProCitajte rajnu doktrinu" Elene Blavacke. Kako sarn shvatio, vi je niste citali.

- Nisam. - Vi, Rusi, Ste sreeni! u vasoj zemlji rodila se jedna od najvecih

Posvccenica na sveru - Blavacka. U toj knjizi mozetc nae mnoge tajne drevnih naroda. Istina je, ono sto je u toj knjizi napisano tesko je shvati1], jer se zasniva na posebnoj boZailskoj logici. Ali, ako se upoz-nate sa Istocnom logikom i Istocnim znanjima o proslosti, mozere razumeti Blavacku.

- A da mozda pokusamo da vodimo orvoreni razgovor? - pririskao sarn ga ja.

- Pokusacen10. Ali, Vi nemate dovoljno znanja Istoka. Vi sre Zapadni nauenik - odvratio je Ananta Krisna.

- Da Ii biste niogli

66 OFTALMOGEOMETRIJA

Da Ii su se ljudi drevnih civilizacija zadnali na Zemlji? Naravno, svakako je tacno da su na Zemlji i pre nas pos[ojale

ljudske civilizacije. One SU dostigle visoke teh.noloske nivoe, pti cemu se koriscenje sile u korist zlih misli pokazalo kobnim - d1ilizacije su unistavale same sebe. Potom se na rusevinama stare civilizacije radala nova, i tako dalje.

Ako bi danas, pretpostavimo, vcc na nivou tehnoloskog razvoja nase arijevske civilizacije neka od glavnih supersila (SAD, Rusija) pri-tisnula dugme za nuklearni napad, covecanstvo bi unistilo sarno sebe - hladna i radioaktivna planeta (nastala bi nuklcarna zima) posrala bi nepogodna za zivot.

Moc zlih mislije ogron1na. Zle rnisli usmeravaju tehnolosku moc ka unistenju i mogu dovesti do sarnounistenja civilizacije. lako mi jos uvek slabo shvatamo prirodu dobra i zla, u njima leZi ogromna moc. Ne vodi uzalud kult dobra napretku, a kulr zla i vlasti - razaranju. Zaro duhovni razvoj ljudskog drustva u smislu dobra ima sustinski vazan znacaj, pa ima i materijalno otelotvorenje.

Ivleni izgleda cla je Japan jedna o

DEO II

"S H " I d 0 Ill - pos e Ilja poruka COVecanstvu (indijsl

I

70 "SO HM" ~ gioznih znanja i savremene nauke, koje su posebno mogle biti znacajne u Indiji i Nepalu gde su joga, mediracija i slicne prakse, tesko objasnjive iz perspektive savremene nauke, resno povezane sa religi jom i smatraju se jednim od glavnih puteva usavr5avanja coveka. Nas bi mogli smatrati budalastim nauenicima i govoriti sa nama prostim jezikom, ma koliko duboku kompjutersku analizu oC.iju da im pokaiemo.

Zato smo se povezali sa ofcalmoloskim drusrvima u Indiji i Nepalu i preko njih zakaz.ali konferencije i pokaz.ne operacije u, raznim gradovima. Na5e nove operacije koje koriste cransplaracioni materijal "aloplant'', zasnovan, cako reCi, na "gajenju" tkiva samog pacijenra (krvnih sudova, prozime romjace, beonjace, koze, ird) vec vise od

Na oftalmoloskoj konferenciji u lndiji

deset godina izazivaju veliko interesovanje u oftalmoloskom sveru, zato sco mogu pomoa grupi bolesnika koji se srnarraju neizleovim. Iz iskustva smo znali

.

da mnogi oCni lekari u svojim gradovima imaju neprikosnoveni ug!ed sa kojim SC .ne moze poredi.' ti cak ni ugled visokih anovnika.

.

;

orgmdzacija mcdunarodne ekspeicije 71 To sco cc nas vodea lekariofcalmolozi upoznati sa religioznim

uCiieljima moglo je da bude veoma znacajno, tim pre sco se oci, koji-ma mi uspevamo da vratimo vid, na raznirn jezicima nazivaju "ogledalom duse".

Marsruca koju smo odabrali prolazila je kroz mnoge gradove i naseljene oblasti Indije i Nepala, gde su bili skoncentrisani u naucnom pogledu najinreresanmiji hramovi hinduisticke i budistiCke struje. u tim gradovima smo planirali da se susrecnerno sa naucnicima koji proucavaju isroriju religije. Takode srno planirali da oderno do rnalih pagoda u Nepalu, smesrenih dalcko u planinarna, i da razgovararno sa 1nonasima-isposnicima. U Indiju smo krenuli nas rroje: Sergej Selivescrov, Vener Gafarov i ja. lz indije je rrebalo da lerirno u Nepal, g

72

..

.

E. R. Mu/dasev voda ekspedicije

--"""' . ' ,,;. .... ,.) ..... - l

S. A Se/ive.scrov

. .

'

.. . ~-. .

S. Ariel (Nepal)

t:i.-

.

' '

J l

. \". V. M. Lobankov .

::amenik

V. G. Gafarov

K. Budaalarija (Nepal)

-

V. G. Ja.lcov!jeva

Dokror Pasrila (lndija)

I

Glava 2

v Sta znaju obicni ljudi 0 poreklu covecanstva

Ako u Rusiji, An1erici, Nen1a&oj i slicnim zemljama upitate o tome obicne ljude, neki ce smesta odgo,voriti da su ljudi nastali od majmu-na, neki ce odgovo1iti da su posetioci iz svemira doneli seme covecanstva na Zemlju, a najveCi broj ce na vas gledati kao na cudaka i promrmljati: "Ne znam", pokazujuCi sami1n svojim izgledom da im to uopste ne rreba, kad u 7.ivon1 ima rako mnogo problema kao sto su okopati povrnijak, otiCi u prodavnicu, plariri racune itd. Na provoka tivno piranje kako su, po jednoj od darvinistickih teorija, razni ljudi nas1...:; od raznih vrsta majmuna, ljudi veCinom poCinju da porieu Darvina, posto im je oCigledno tesko da izaberu izmedu makakija i

~... . .1ze i posro sve vise uvidaju ncdostojnost rakvog jednog rodaka. U lndiji i Nepalu niko cak i ne pominje maj1nune, a pomenuto pro-

vokativno pitanjc kod njih ce sarno samo izazvati smeh. Majmuni, koji

--.

L Nedosrojni srodnici?

,

"

74 "SO HM"

tamo skacu po krov0Vin1a kuca i kopaju po kantama za smece, kod njih ocigledno izazivaju takva osecanja kakva kod nas izazivaju golubovi ili vrane i ni kod koga se ne javljaju osecanja posrovanja kao prema roditelji-ma. DrugaCije je sa .kravama -One SU svere ZiVOtinje.

U tirn zem!jan1a stanovni.Stvo je ubedeno u bozansko poreklo covecansrva. Naravno, obican covek ne n1oze da objasni sta ro znao. On je naprosto od det-injsrva naucen osnovama bu-

Obican lovek iskreno veruje u disticke religije, pa iako nije bozonsko poreklo covecanstva. razumeo mnogo od duboko

nauenih postavki velikog Budinog ucenja, svejedno poznaje tennine kao sto su medi tacija, "trece oko", samilost. U rirn zemljama, obican covek iznad svegaiskreno veruje u velicinu religioznog shvaranja sveta u ubedenje daje duhovni razvoj neophodan, a na piranje o sustini reli-gioznog ucenja najverovatnije ce, s obziron1 na nerazvijenosr i oskud-nost svog recnika, odgovoriti: 'ro je komplikovano".

. Budisticka religije je, po mon1 mis!jenju, najdublje n

76

!

Toeak koji simbolizuje velnosc due i dklic11osc iivoca i smrci

"SO HM11

samih ociju. N aravno, i one bi zelele da nakanninisu usne, nas-minkaju se, obuku novo odelo, a ne da C:itav Zivor idu u tom omrznurom ogrtacu. I muskarci, ocigledno, nisu bas odusevljeni svadbama bez alko-hola i slienim merama. U mnogim od rib driava religiozni fanatizam je uzdignur na nivo drzavne poli-tike, sto verovatno po1naze da se odtli vlasr.

BudistiCka religija je veoma blaga i malo ogranicava coveka u svirn vidovirna njegovog zivota. Naani delovanja na ljudsko druscvo u njoj su sasvim dn1gaciji. Za raz-liku od kulta Zivomih ogranicenja, u kome je uvek n1oguce kazniti

coveka, u budistiCkim zemljama postoj i kulr duse sa rakvim pojmovi-ma kao sto su savest, samilost, mediracija. Postoji razgranaca mreza skola koje uce coveka da se udubi u svoju dusu i analizira je. Samo

Ucicelj rnedicacije

jedanput smo videl i, na severoza-padu lndije, kako je u hramu Sika gomila vernika ljubila stcpenisce svetilista, sro, iz razumljivih razloga, nije bezopasno kad se u:une u obzir mogucnosr sirenja neke infekcije.

Budisti&i kulr duse, kako smo razumeli rokom ekspedicije, bio je dobar povod da bilo kog iole obra-zovanog coveka potanko i bez prob-lema upoznarno sa nasorn hipote-zorn o poreklu covecanscva. Mnogo-brojne vecere i pozivi u razne klubove, posebno u Indiji, kao po prav;Iu su pracene razgovorirna na ru temu, zato sro je to sv;n1a bilo

I

I .

I I '

~ta se t.na o porek!u ~ovel'.1nsrva? 77 interesanmo. Gotovo svuda bi se slusaoci uzbudili, a po tom, upadajuCi jedan drugom u .rec, poanjali da pricaju kako :z.naju nesto o tome. Mi smo iz prisrojnosti zapisivali, ali tim cinjenicama nismo pridavali pose-ban znacaj. Ali, primcrno je bilo da je logiCko saznanje 0 necemu sto se na danasnjem nivou razvoja marerijalisclcke nauke ne moze ni izn1eriti ni dotaci, nije izazivalo nikakve surnnje, posto su svi bili ubedeni u posrojanje visih sila u poredcnju sa kojima je obim ljudskog znanja ravan nuli, i da je samo logirJ

"

pronaci nacin da ih spase. Konzer-vativan covek ce tesko shvatiti . da, svakako, ne veruje vise od polo-vine covecanstva eek take u istinitost reli- l giozrih budistickih znanja, kao i da ca l znanja mogu bi ti . odblesci zna nja 1 prethodnih, razvijenijih civilizacija i da } mozemo

so

'

Secanje na "t reCe oko"?

J

so HM''

- Recite nam, indijska tacka na celu zar ona nije secanje na "rrece oko" koje je nekad posroja-lo kod ljudi? upirao sam ja.

- Ne mogu taeno da kazem ... U religioznim spisima se ne kaze konkretno ... Ali, ja :>.nam da je "rrece oko" postojalo i postoji kod ljudi odgovo-rila je majka.

- Kakve funkcije ima "rrece okd'? . - Nasa religija istice tri funkcije "rreeeg oka".

Piva je "inside vision" (unurrasnji vid), to jest, sposobnost da se pogleda unutar organizma, osmotre unutrasnji organi itd. Druga je "roedita tion vision" (vizija povezana sa rneditacijom, to

jest sposobnost da se osmotri sopsrvena dusa). Treca funkcija je "int-elecrual vision" (intelekn,1alna vizija), tj. vestina da se osete sopsrvene mentalne sposobnosti iii sposobnosti sagovomika.

u to vreme mi je vec u porpunosti bila jasna prva funkcije "treceg oka", i posto sarn lekar, predstavio sam je sebi kao nesto slieno funkci-ji rendgei:iaparata koji prodire kroz ljudski organizaru. Treca funkcija je takode bila shvadjiva, zato sto je svaki covek u sranju da nekakvin1 sestim culon1 razlikuje mudrog od glupog coveka, nc obracajuCi paZllju

,

f

l

Majka Deja! u hramu Cite

I

U hramu Gire 81

na njegov bogati ili siromasni rec11ik. Ali, druga funkcija, po~ezana sa mediracijom, tada n1i je bila tesko shvadjiva. Nisam rnogao n1 d~ pret-postavim da se u tome krije najuzbudljivija tajna, koja je, za razhku od meditacije, otelovljena u rnaterijalnom stanju samadiju.

u daljem razgovoru presli sn10 na ulogu nosa, imajuC:i u vidu "osoheni nos" bipoceti&og Adantidanina. Majka je odgovorila da nos coveku sluZi za disanje, osecanje mirisa i predstavlja znak vamosri. Ovo poslednje je objasnila: ako coveka uhvate za nos, za njega ce to biti uvreda.

-Indijski uCitelj Ananta Krisna mi je rekao da je kod ljudi prethod ne civilizacije nos imao vaZniju ulogu, jer je iscovremeno sluiio i kao glasovni aparac, koji radi u opsegu od ulrrazvuka do infranuka. Mozda se zato od srarine nos smacra znakom vaW.osti?

. Verov

82 "SO Hfl!"

nauenog marerijala? Tada jos nisam shvacao da re!igiozni uarelji misle na drugaaji nacin i da ih moje izlaga.nje re materije sa oslanjanjem na kompjurersku analizu u ovoj iii onoj 1neri iritira, i da ce logicki nacin iscraZivanja 0 kome sam skromno cutao, poucen iskusrvom razgovora sa Zapadnim nauenicima, biti glavni faktor poverenja

- Imamo podai:ke da ~u ljudi prelhodne civilizacije govorili nosom, uglavnom u dijapazonu glasova So (sou) i Hm (hm). Je li to taeno?

- "So" i "Hm" SU znacajne rea - smesta je odgovorila majka .

- Sta one z.nace? - bojazljivo sam upitao. - "SoHrn" je posiednja poruka. - Poslednja? - Last message (poslednja poruka) - odseeno je odgovorila majka .

- "Cija? - Viseg Un1a. - Kon1e?

- Covecansrvu. - Zasto je to poslednja poruka? - PomoCi vise nece biri ... - Kakve po.moci? - To je tajna. Zahvalili smo majci, forografisali i otisli u hotel, prebirajuC:i sve

moguce precpostavke u pogledu navedenog razgovora. Pocelo je da me hvara razocaranje. Ako i dalje na najvawijirn mes-

tima indijski religiozni ljudi budu govorili "To je rajna!", !'!cemo nisra saznati. Kake da ih navedemo da niakar 1nalo otkriju tu tajnu?

' '

.. ~

'

,.

Glava 4

Susret sa Uciteljem

Sledeci grad u Indiji (Candigar) docekao nas je strasnom vntCinom. Odriali smo, kao i u drugi1n gradovima, konferenciju za ocne lekare sa pokaznim operacijan1a, a na kraju konferencije prikazali na slajdovima susrinu nase hiporeze 0 poreklu covecansrva i sakupili misljenja prisut-nih s;:i koj i1n od religioznih voda bi bilo najbolje da se sretnemo.

Pornenuca SU mnoga imena, a)j svi SU posebno israkli jednog coveka Ucitelja po imenu Sabva Manajam. Govorili su da on poscduje rajna znanja svamija, da u razgovon1 moze da primeni hipnoz11 na daljinu, da je asram Sri Ramakrisne kojim on n1kovodi jedan od vodeCih u lndiji i.da SU torn ucitelju preneca posebna znanja.

Susret sa rim covekom organizovao je otac vodeceg ofcalrnologa 11 tom gradu, koji ga je licno poznavao. Na pun1 za asram, on na1n je objasnio sea 7 .. nace reci "uarelj" i "sva1ni". Ucicelj - to je uCi telj koji poseduje duboka religiozna znanja i koji sam odlucuje u kojoj meri i kome ce preneti ta znanja. Smarra se da _visi razum mi svoj uticaj na ljude Jcroz uocelje. J\ svami - to je visa religiozna tin~la, koja moze biti data uCirelju koji pripada hinduizmu.

- Irnajte na umu - rekao jc ofralmologov otac - da ucitelj vec zna za cilj vase posece. Poscarajte se da sto pre zavrli svoju propoved tokom koje ce hipnotiCki delov

84 "SO HM''

Dosli smo da uporedimo nasa znanja sa vasim - odgovorio sam ja Vasa znanja? Kakva? - upitao je uatelj, pogledavlii me. - Uopsre, -

nastavio je - ljudi poCinju da ponesto shvaraju... . Evo glavnog rezultata nasih istraZ.ivanja rekao sam i pru2.io mu

crrez hiporetickog Atlantidanina. UCitelj je pruiio ruku da dohvati crtez, ali om ga je video, smesta

je spustio ruku. Proteiuo se nezgodno koso preko stola poloZio sam crtez pred njega. On ga je jos jednom pogledao iskosa, aJi ga nije uzeo u ruke. Nasrala je tisina.

- Odakle ste to saznali? . prekinuvsi tisinu upitao je uCirelj. To je rezultat istraZivanja ociju raznih i:asa na Zen1lji. Dopustire mi

da Varn ukratko ispricam ... - Jeste li bili na Tiberu? Ne, nismo. - Dali see se susrerali sa tibetanskim lamama? Ne. Tiberanske lame vise znaju o tome. Ispricajre mi detaljnije. Jzvadio sarn nase naucne n1aterijale i detaljno ispricao UCitelju o

SUStini nasih istrazjvanja, pri ce1nu Sam Opet tacku osJonca postavio na objektivnoj kompjuterskoj analizi ociju.

Ucitelj je slusao sa interesovanjem i odmah rekao: - Kompjuter nema dusu. Vi, Rusi, razmisljate kao Amerikanci.

Alnerikanci zavide lndiji na ojenom duhovnom razvoju. Bezdusni ~erikanci dovesce do uniSrenja svera.

Hteo bih da uporcdim dobijene rezulrare sa ... Razum nije sarno mozak - kao dame nije cuo, nasravio je uorelj,

telo je manje bitno od duse. Val.no je razumeti sta je to opazanje. Glavno je da ocenjujen10 to sto vidimo i da pojacamo intenziret svog opazanja, jer samo intenzivno opaZa1lje moie biti pravilno. Religija je opaianje ne pojedinacnog, vec opsteg. Treba razlikovati individualni um od univerzalnog uma. Radia Joga pruza moguenost da provirimo u univerzalni um. Moje opazanje potice od univerzalnog uma ...

Shvatio Sam da je ucitelj poceo svoju cuvenu propoved. On je pogledao Sergeja, koji je snimao video-kamerom, potom rnene, (ja sam, sagnuvlii glavu, sve detaljno i;apisivao), i zaustavio pogled na Veneru Gpfarovu koji ga je, posro je sedeo preko pura, gledao u oci. Tad smo svi mi osetili pririsak tog pogleda koji, srecom, nije bio uperen

.

I

I

1 I

I

-

-; Susret sa Uciteljem 85 , ,

., u n25. Osetili smo nekakav osecaj refine, pome5an sa uznemirenoseu: reklo bi se da nam neko prekopava po mozgovima, vadeci ih i detaljno pretresajuci. Pisua, sve nize sam saginjao glavu. Sergej je neprekidno gledao u vicleo-kameni.

. Uloga duhovnog razvoja nastavio je ucitelj je veoma velika: Duhovni razvoj, po Ramakrisni, ima fizi&e odlike i izraiava se u obliku oCiju, nosa i drugih organa. Posebnu ulogu igraju zute oci. ..

Pod rim pogledom, Vener Gafarov je periodicno sklapao oa, porom ih naporom volje orvarao i nastavljao da gleda uCirelja. Llce mu je pocrvenelo, kapci orekli, prsti na rukama povremeno grCili, a celo mu se preklilo znojem. Sergej i ja smo shvatali da se Vener bori sa uatel-jevim hipnotickim uticqje1n. Nama je bilo lakSe.

Konacno je uatelj zavrsio svoju besedu. Pogledao nas je vec nor-malnim, i kako je meni izgledalo, toplin1 pogledom.

- l\1ogu Ii da posta-vim picanje? upirao sarn - Da . . Malopre je sam vas pogled imao posebno snazno dejstvo. Da Ii je

ro bilo

86 "SO HM" ~ - Kakvo je to stanje? - To je stanje tela pri kome se

pomocu duhovne energijc razmena materija smanjuje do nule.

- u cemu je tu visa duhovnosr? -u tome sto u com scanju covek sebe

posvecuje ne samom sebi, vec cicavom covecanstvu, Zivotu na Zemlji.

- Objasnite mi, molim Vas!

- Kako da to shva ri n1? -

Shvauo sam da smo opet nabasali na neku veliku rajnu, i da ucirelj, bez obzira sto nam je vec bio vidno naklon-jen, nccc nisra re

88 "SO HM0

Seli smo opet za sto gde smo razgovarali. I tu, neocekivano i za inene sainog, ispricao sam uCitelju o tome kako se u nauci siroko koris -

tiin.~ l.og~ckiin ~~todom zasnovanim na intuiciji, a potom dobijeni log1Cla n1z nastoJimo da dokazerno na druge naCine (kompjuterskom analizom i slienim).

- ~.tvar j~-u. tome - ~o~?rio sai:n - sto savreineni nauenici slabo pri-hvataJU log1Cki put, on1 vise veruJU kompjurerskoj ai1rui7j.

- rv:ate1natik~ je losa nauka - ostro je odgovorio ucitelj . zaro sto ona ~e ~z1ma ~ obzir duhovno. Logika je zasnovana na intuiciji, a.intuici-Ja J~ -~spolJa;-anje funkcije "neceg oka". Pomocu logike je moguce posna ono sto se na nivou savrernene nauke ne moze dokazati. Na p~mer, elekn:on sen~ ~oze opipati, ali je moguce fiksirati ispoljavanje nJegovog obhka. Rehg1Ja odobrava logiCki put spoznaje. Reci te, vi ste s:.zapravo sluzili logickim putern da biste dosli do toga? - UCitelj je oc1ma pokazao na crtez hipoteti&og Adantidanina.

- Naravno. A kornpjuterska analiza je to potvrdila. - Zanimljivo ...

. Svi smo osetili da se ucitelj odobrovoljio prema narna, pogled mu Je postao topliji. Vidi ti to, mislili smo, u logiku veruje, a u kompjuter - ne.

- Recite - upitao sain, odlucivsi da predem na direkmija piranja -ta

90

'

..

'i ,\\''. . . . . . .

I ' ,,

~\,. . ' . . \ . Pored Uciteljc1

"SO '-llvl" "

... , ....

- Uzmit~, na primer, Staljina iii Hitlcra. Staljin je u Sovjetskon1 Savezu zamenio Boga (kult licnosti), Hitler je zamenio Boga u Nema&oj. Naravno, ni Sraljin ni Hitler nisu posedovali relig iozna znanja, nisu usrneravali n1isljenje svojih naroda unutra, to jest ka te?nji svakog coveka da pre svega analizira svoju dusu i zagleda se u

' nju. Naprotiv, posto su bili obuzeci idejo1n o vladanju celim sveton1, oni su se trudili da usmere psihiCku energiju naroda centrifugalno, to jest ka razaranju, ka raru. Shvatite dobro, spolja ncvidljiva svakodnevna , analiza duse i udubljivanje u sopstvenu dusu svakog coveka ima ogorn-nu moc; a ta moc, ako bi se izlila iz dusa ljudi i poprimila centrifugal-ni karakter, neizbezno bi dovela do katasrrofe, i to do globalne kacas- ;

> nofe. U nasem periodu, ja se vise od svega bojin1 Amerikanaca: kod ; njih je jedirU bog - zeleni dolar. Ako Amerika poene da siromasi, f psihi&a encrgija ljudi poprimice centrifugalni karakter. . 1

- Zamisljam sea se desilo na Zemlji - ubacio je Sergej - kada se { psihi&a energija Atlantidana, koja je mogla da deluje eak i na gravi- .;: taciju, izlila napolje iz duse i poprin1ila ccntrifugalni karakter. ~

susret sa Uciceijem 91 _ Psih.i&a cnergija moze da deluje cak i na kosmi&e objekte - rekao

je ucltelj. . - A moze Ii Bogda pomogne'? - upitao sam ja. - Bog je iznad sile, Bog ne upotrebljava silu - odgovorio je ucitelj . . Bog deluje samo preko proroka? . Preko proroka, preko religije. Glavno je da se psiliicka energija

usmeri centripecalno u dusu. 0 come, zapravo, i govori poslednja k "S H" poru a - o m .

- lspricajte nam deraljnije o poslednjoj poruci. '

-"Sol Im" SU 7.nacajnc rea - poceo je da objasnjava ucitelj. - Pravilno se Cita ne So (sou), vec Sa (sa) i ne Hm (h1n), vec OuHm (ihm). "Sa" znaci ''..la SaJU ro", "Hm" znao ''..la sam jesam". U celini znacenje "SoHm" je ucirelj je podigao prsr - "SPOZNAJTE SAMf'!

- Spoznajte sami? Ko to? . Ljudi. Pri come bi svaki covek oebalo da spozna sarr1ostalno .

Pos!ednja poruka "SoHrn" do~la je iscovremeno svim prorocima na Zemlji i preko njih se rasprosrrla po sveru. Poslednja poruka "SoHm" ubzi 11 dusu svakog coveka. Ko uspe da spoz.na princip "SoHm" bice srecan. Ako covecanstvo spozna "Sol Im", ono ce preziveti na Ze1nlji. Ja atavog svog ijvota spoznajem "SoHm".

Zasto je ta poruka poslednja? . Tacnije je ako se kaze - zavr5na poruka. Zasto je ta pon1ka zavrsna? - upirao sam ja. - Zaro sto je Visi Uni vec n1nogo pomagao covecanscvu na Zemlji. A

sve civilizacije na Zemlji su same sebe uniscile. Proroci su takode nauoli nasu civilizaciju da zivi tako da psihicka energija irna cen-ttipetalni karakte r, a ne da prelazi u cenuifugaln u. Zar to nije dovolj na pomoe Viseg Uma i ovog puca, u slucaju nase civilizacije? Ako to nije dovoljno, onda ... Zapamtite da je Bog iznad sile, on ne koristi silu. Dovoljno! Sada nasa civilizacija mora da spozna samostalno, iskljuavo samostalno - odgovorio je uotelj.

- Da Ii to znaci, ako se nasa civilizacija uniSti, na primer, kao posled-ica treceg svecskog rara, dace co bi ti poslednja civilizacija na Zemlji?

- Moze biti. Sada mi rreba da spoznamo san1i, iskljuovo sami. Nasrao je rnuk. Svak je mis lio o ovorn sco je receno. Nekakvo

osecanje faralnosci pri1iskivalo je svesc.

92 ""SO HM"

- Tren_ucno scanje u dcsnom oku je istaknuto stanje da bi se spoz-nava~o - 1znenada recc uotelj.

- Sta? !o znamo sa1no mi, ucitelji. ~-. Po_gledajre, molim Vas, crrez hipotetiCkog Atlantidanina koji sn10

naoruli - rekao sam ja, skrel-116 razgovor - jesu Ii Atlantidani imali bas takvc oci?

- Koliko ja znam . takve. Oci SU im bile vece od nasih oni SU bili veei i rede su oboljevali. '

-.Je Ii im nos bio kao na nasem crtezu? - upitao sam. . I~a~i su rnali nos, priblizno cakav - odgovorip je uCitelj - no~ im je

blo los, cesto je oboljevao. - .t:... trece oko? - ~~d nj!1 je bile veoma dobro razvijeno, ali otvora na celu nije bile

- to n1Je tacno. - Odakle vi sve to znate? - Samadi ... - Samadi? Sta jc to? - ... - Ucitelj je cclim svojiin izgledom pokazao da neba zavrsavati

razgovor. .. - P~slednje pitanjc, izvinite. Da Ii su proroc:i bili Jjudi prethodne ci- I

VJhzaoJe? I Ne _svi. -~a ?rime~ ~~a je bio sin Krisne i obiene iene. A uopsre

rekao Je ucnelJ, surn1raJu6 razgovor - bile mi je zanimljivo da razgo-varain :a vama. Zen1lju Sambalu rrazilo je mnogo isrraZivaca. Zelim uspeh 1 vvan1a. Ako to odgonetnete, to mora dopasti u dobre ruke. Zemlja Sainbala moze se zastititi, zli ljudi ce biti unisteni poscbnim silarna.

Ucltelj je uzeo u ruke nas crteZ, jos jednom ga pogledao sa inrereso-vanjern, potom bacio pogled na nas i udaljio se.

Glava S

Zagonetni samadi

U naredni indijski grad (Amritsar) dosli srno sa konkremim ciljem -da se srememo sa uCiceljem Daramom Radze Barti. Za njega smo saz-nali jos na Delhijskom univenirecu, mnogi naucnici-istoricari i reli-giozni ljudi su preporuCivali da porazgovaramo sa njim. Stvar je u ton1e sto raj covek, koji nosi visoku religioznu tirulu svamija, nije rukovodilac nijednog hrama, vec je svoj zivot posvctio nauenom izucavanju religija Isroka. Veoma je retl{a pojava da take visoku reli-gioznu ritulu dobije naucnik, a ne religiozni voda. UCirelj svruni Darant proucio je vise od 700 drevnih knjiga, govori nekoliko jezika, ukljucujuCi i sanskrir, sam je napisao mnogo knjiga, veoma je poznat u religioznim i nauCnim krugovima i pocasni je gradanin svog grada.

Susret sa uci reljem svami Daramom organizovao je glavni oftal-rnolog Indije. Susret se nijc odigrao u hramu, vcc u bolnici, u jednoj od bolnickih soba.

Ucirelj svami Daram bio je malog rasta i imao je nekako neizraziru spoljasnjost, koju niposro ne bi trebalo nazvati lepom. Ispod poluzatvorenih kapaka na nas su gledale velike duboke oci. Pawju je izazivao nesklad: kako se njegova velika moena dusa, o kojoj su Jjudi take mnogo govorili, uselila u to neprivlacno relo.

Ali, cim je progovorio, pricajuo 0 ulozi religiozne nauke, lice mu se preobrazilo: oci SU zabJistaJc zraceo toploru i dobrotu

. '

. .:_- .

mimika je postala Ziva i lakonski je potcr tavala reci, osmeh je postao sirok i otvoren. Pred nama je sedeo cakav predstavnik muskeg pola u kakve se, uprkos nezavidnoj spoljasnjosti, kao po pravilu zaljubljuju Zene i radi kakvih napustaju "alende-lonovske" muskarce. Taj covek je zracio rnudrosc, moc i dobrotu. Smesca smo

' I Svarni Daram

~ - ~ ' . .

' . . '

94 so HM"

shvatili da ce, za razliku od prechodnog susreta, razgovor poteCi otvoreno i lako .

.1. . Uloga religiome nauke u sveru se potcenjuje govorio je svami

Dararn .. Religija . to je znanje prechodnih, razvijenijih civilizacija. Nerazvijenost nase civilizacije ne daje moguenost da se por-puno shvate rdigiozna znanja,. zaco religija p risiljava. ljude da 'f u bukvalnom smi~lu uce .reli- ~ giozne postulate 1 slede 1h u ~ irne pozitivnog razvoja drustva. ~ Ako se na danasnjern nivou f razvoja nauke telo moze J dovoljno dobro ispitati, naCina f da izucimo dusu jos nema. Jos nema nacin a da iz1nerimo '

' Psihicku energiju, u i':iju ogrom- 1 ~ nu n1oc ne bi nebalo sun1njati. J a nastojim da u mon1 ra

96 so HM"

- Kako da razumemo kameno-nepokremo stanje? upitao sam. - Telo posraje neprirodno rvrdo i hladno. Telo mnvog ooveka je

rakode rvrde od Zivog rela, ali je u sarnadiju nekoliko puta rvrde. Slikovito receno, telo je kao kamen.

- Objasnite, molim Vas. - Kameno-nepokretno stanje (stone-sti ll state) je rennin koji je

opsreprihvacen u religioznim ucenjima koja proucavaju sa1nadi. Naravno, ne radi se o pretvaranju ljudskog tela u prirodni kan1en, vcc naprosto telo posraje veoma, veo1na rvrdo - odgovorio je svanti Daran1.

- Kake se postize ocvrdnjavanje rela u samadiju? - Smanjenjem obima razmene materija u telu do nule. - Ja shvatam da se nakon smrti procesi razmena marerija u orga-

nizrnu nastavljaju neko vreme; na tome se zasniva presadivanje organa i tkiva. Osim toga, posle smrti se aktiviraju fennenri razgrad-nje, koji dovode do raspada tela. Kakav mehanizan1 smanjenja razme-na marerija do nule u samadiju dovodi do orvrdnjenja i neke vrste konzervacije te)a? - upirao sam.

- To je poseban mehanizarn koji se ostvaruje preko vode u organiz-n1u - odgovotio je svami Daram.

- Da Ii je telo u sanladiju podlozno dclovanju mikroba? - Ne. Ali, bolje je biraci Cisra mesra. - Kako deluje temperarura na telo u stanju san1adija? Boljc je bi ti na hladno1n. - A kako jc mogucc delovati na vodu u organizmu da bi se obim

razn1ene marerija sveo na nulu? - Preko biopolja, pute1n meditacije - odgovorio je svanu Daram. -

Biopoljeje povezano sa vodom u organizmu. Ali, covek mora da nauci da meditira dovoljno efikasno da bi biopolje pocelo da deluje na vodu organizma, a kroz nju na razrnenu marerija. Samadi je visi oblik medi-racije. Ne moze svaki covek putem mediracije postio stanje samadija i ne maze svako kc je naucio da ulazi u samadi da dostigne duboki samadi u kome se telo moze ocuvati nmogo godina.

- Asta se desava sa dusom u sranju samadija? - U nauci o samadiju postoji jedan rennin - OBE ("Our of Body

Experience'') sro znaCi iskustvo vanrelesnosti, kad covek moze da pos-matra svoje telo sa strane. Prilikom samadija, dusa se nalazi van rela, tako reo, pored rela. Covek moze da nasravi da Zivi osravivsi svojc

Zagonecni samadi 97

telo, take reci, u konzcrviranom stanju, a potom se vrati u n!e~a: Pomocu samadijaje moguce shvatiti Zivot duse; cove~ u s~mosn ~~1 svoje telo koje ne funkcionise i izgleda kao ,mr;:o, .3!' oseca da on 7.ivi. Tokoin samadija, covek shvata da je moguce uven 1 bez tel~. ,

_ znao uloga samadija je, s jedne srrane, demonstrac11a ~ogucnosti zivo;a bez rela, a sa druge srrane, mogucnosti kon~erviranJa tela na dug peii od. Telo, slikoviro receno, .n1oze. j.os ia~-eb~n : :ekao sai:n

_ Tele se moze konzervirati na stoune, hi!Jade, cak 1 nuhone god1na - osigovorio je svarni Daram. . . .

_ Zapanjujuce. povikao sam ja .- tad sama~1-mo~e b10 spason.osno stanje da ljudi prezive karaklizme ~. kata~r.ofe, cak 1 global?e. O~v~~ nje ljudskog rela u sranju san1ad1Ja daJe nadu da se maze nac1n1ll Genofond covecanstva. Nije Ii tako?

~ Da Ii bi rrebalo saeuvati tela Jjudi u slucaju globalnih katasrrof~? _ Ne bi crebalo nipodasravati ulogu rela, kao sro cine ~eke religiJ_~

Ljudsko relo je izgradeno rokom duge evolucije. Zasro taJ ~u~ zapoc1~ njati iznova, lakSe je saeuvati relo u samad1Ju - odgovono JC svanu Darani. ct N

- l'v!islim da u prirodi takode postoji neka vrsra prerece sa.n~a IJ~ .a priiner zimski san zivotinja. Na severu mrki medved provod1 god1sn1e 7-8 ni~seci u snu u brlogu vi koji se ne 1no2.e rec

98 "SO HM"

U medicini postoji pojam "covek-biljka", co jest, srce radi, odvija se raz.mena materija, a covekje u nesvesnom stanju. ZnaCi li to da dusa ne zeli da sevrati u to telo, moZda se ono ne svida dusi, moida je

.,.,, Q

suv1se osreceno? - up1tao sam. Da, telo u principu inoze

100

izaziva za.krivljenje prostora: dobre rnisli zakrivljuju prostor u jednom pravcu, zle misli - u suprotnom pravcu. . . . . .

Sve duse st1 deo Univerzalnog informacionog pol1a, koJe l;udt smatra-ju ViSim Razumo1n. Neki ljudi, kao npr: Elena Blavacka i N. Rerih

mogu da se prikljuce na Univerzalno informaciono polje i odatle dobiju znanja koja 11a1na izgledaju cudcsno. u tom infor-

m~cionom polju sakupljena su v

znanja ne samo nase, vec t prechodne civilizacije. Prostor u nasoj Vasioni je zatvoren u vidu kruga, pa je zaco, ako se prikljuCimo na Univerzalno infor rnaciono polje, moguce videti proslosc i buducnost.

U pocetku je poscojao samo prosror i Apsolut (Apsolutno nisra), tj. nivo buduCih tvorevina. Prostor je neunalizo

vana materija i antimaterija, gde se neprekidno odigrava stva.ranje materije i a.ntimaterije koje stalno neutralisu jedna drugu. Apsolut nan1sava proces neucralizacije. Nastaju 1naterija i antimarerija, ah se -ne unistavaju medusobno.

U pocetku je nascao suptilni svet, poton1 fiziCki svet. U fizickorn svetu materija se zgusnula, i tako su nastale zvezde, planete 1 sl. Zgusnjava.nje suptilnog sveta dovelo je do nastanka duse. . . .

Duse na Zemlji su se postepeno zgusnjavale i pocele da dob1JaJU fiziCko telo. U pocetku telo nije bilo od krvi i mesa i moglo je da pro lazi kroz predmete. Potom se ono zgusnulo i dobilo da.nasnje karak teristike. Tako se pojavio covek, Zivotinje, biljke. U pocetku je svesc. bila stalno prikljucena na Univerzalno informaciono polje, a p~t~m Je .~a sposobriost bila izgubljena zato sto je prethodna c1vihz_ac1J3

h " on1li (Atla.ntida.ni) skupila suvise negativne psi 1=e energ1Je, CJ. torzi polja, z~vljenih u nega?vnu sri:an~ , . _. . zn- .

PostOJI zakon karrne, tj. mogucnosr.duse da sukces1vno Z!Vl u. r~, im fiziCkim telima, pr:i cemu sakuplja pozitivnu iii negativnu ps1h1CJ

104 "SO HM11

predsednik, ni najveci naucnici - ne mogu dati dozvoh; da se uznemire Atlantidani u scanju samadija. Ulazak bez dozvole znaCi smrt.

-. Isca takva sicuacija je i sa telima koja se cuvaju u lednicima i u vodi?

- Da odlueno je ogovorio svami Daram. Nas_raJa je tisina. ~avesa tajne se odsk.tinula, ali je bilo jasno da se

ne 1noze u potpunosn or.toriti .. - Ko su bili proroci? - upitao sam, prekinuvsi tisinu.

. ~r~ro~ . su ~iii ljudi koji su imali dobra znanja prethod;1ih civi-hz~C1Ja "1 ~0~1 su 1h prenosili ljudima. U najvecem broju slucajeva to su b1li ob1m1 1Jud1 ... - odgovorio je svami Daram.

- Ada l.i j,e ?ro:ok 1~og~o da bude covek prethodne civilizacije, koji se po spolJaSnJOSO razhkuJe od obienih Jjudi? .. - Da'. lno~ao je. - u.k~lik.o je iz~ao iz stanja san1adija kad se nova ci-VlhZ~OJa vec raZVIla 1 IJud1 su vec izrnenili svoj oblik u skladu sa novim ok.ruzenJem . .

- Vidin1 da ste se vec u1no1ili, - rekao sam - ali vas svejedno mol im da kazete nesto o "SoH1n".

- Vee su Van1 govorili o tome? . : Da. - Ukratko sam izloZio sustinu onog Ste SU nam rekli 0 posled-

IlJOJ pOruCJ. Tome mogu da dodam - poceo je da prica svami Dararn . da Je.

"S H " '.o m gov~r .nos?,m: u~ah je "So", izdal1 je "Hrn". To je doslo od P,retho~n.e c1V1hzac1Je,. on1 su zapravo razgovarali nosorn. Ali, uloga Sol-!1n 1e veoma vehka: "SoHm" je nazalnl glas, to je zvuk Z.ivota i

smru. Ka~a se dere rodi, ono predscavlja "coveka-biljku", p1i prvom udah"u dusa u~az1 u telo deteta, to jest udal1 ("So") predstavlja zivot.

~ad covek unure, dusa izlazi iz tela zajedno sa poslednjim izdaJ101n to Jest izdah ("H m") predstavlja smrt. Udah znaci zivot izdal1 s~t Print'ip "SoH1n" simbolise bcskonaenost i jedinsrvo ziv~ta i smrti ~ :~kode ,'. on.o .~~o se ~~lavno.r:1 nalazi tame - s onu snanu zemaljskog

zi~ota. l\rn1n 1 sve shcne.recr u raznim religijama predstaVIJ'aJu odraze "SoHm". "'

- Zasto se "SoHm" naziva poslednjom porukom? V .- Zato sto je to. upozorenje da je svakom coveku tokom njegovog zrvota np. ~~r:11lJ1 .. neophodna samorealizacija u pravcu dobra. Preiliodna c1Vlhzac1Ja Atlanridana se, na Zalost, realizovala ne samo u pravcu dobra, vec i u pravcu zla. Atlantidani su lake rnogli da ulaze u

. ...

t

l

Zagonetni samadi 105

Visi Um (tj. Univerzalno

An1in

infonnaciono polje - E. M.) i znanja koja su odade dobili. upotrebili su ne same za do-bra, vec i za zla dela. Pon1ka "SoHm" znaCi da sledecoj civilizaciji, to jest nasoj, nece biti dopusten prisrup "svemi-rskom skladistu znanja", zato sto se ne veruje da ce ta znanja biti iskoriscena sanio u dobre svrhe. "SoHm" znaci "realizoj te san1i" u periodu ;zmecu prvog udaha i po-slednjeg izdal1a, to jest u periodu zivora na Zemlji.

- Suvise je opasno pustiti ijude u "vasionsko skladiSte znanja", pesto ovladavanje

znanjima, na primer o novin1 oblicima energije, moze postati kobno po nasu civilizaciju - rekao sarn ja. - P1incip "SoH1n" svedoci da je ViSi Um resio da ljudin1a usk.rati slobodan pristup Univerz.alnim znanjima -neka ljudi shvare sami, neka san1i pabirce znanja.

- Da, tako je - ogovo1io je Svami Daram. - Ali ipak - nastavio sam ja - nekim ljudima je dopusren pris[up

Univerzalnorn informacionom polju. Razume'n1 da SU co ljudi u cije se dobre nan1ere ne sun1nja, to jest, torziono polje tih ljudi zakrivljeno je izrazito na pozitivnu srranu. Ti ljudi, kako vidimo, posraju proroci, veliki naucnici, ali njihov Zivor je teZak, zato sto se bore sa negativno zakrivljenim poljima mnogih ljudi.

- Takvi ljudi su uCitelji - rekao je svanli Daram. - Hteo bih da Varn ispricam jedan slucaj - nisan1 prestajao ja.

Odveli su me da pogledam dokurnentami film o projektovanju i grad-nji leteCih tanjira u hitlerovski;n fabrikarna, na osnovu znanja dobi-! jenih iz Svemirskog informacionog polja. Ta znanja SU dobile dve zene,

I "kont~~eri", ,i pre~ele su . ih nacistima: ~acisti. s~1 pr~d kraj rata l "'""" '""' ""''" om '" ''"" '"' """ >ngh d h "P"""'

106 f

"SO HM" ~ .

Napravljene letilice nesrale su na neobjasnjiv nacin. To sto je znanje o letelicama prethodnih civilizacija preneto nacistirna, kako ja shvatam, f

. bilo je direktno narusavanje principa "Sol-Im" "spoznajte sarni". Za5to i je onda doslo do prenosa re infonnacije? lv!ozda kao protivte!la f Sraljinu, u Cije zle namere nije bilo sumnje? ii

Mozda promrmljao je svarni Daram. - Ali, ne zaboravite da posto-ji i Veliki duh zla. Pozitivna i negativna energija su povezane, a dobro i zlo sroje naporedo. Ne sme se potcenjivati uloga negativne psihicke

..

energlJe. A moida je Vasionsko informaciono polje ispravilo svoju gresk11? I

Mozda je to bio uzrok tajanstvenog nestanka nacistickin leteCih tan)- J. ra? . i

Pri nan1savanju principa "SoHm" Visi Um ne moze da utice silom, zaro sro je on van sile, ali on n1oze da utice na duse Jjudi. Zapravo, on l, .. je mogao

108 .

. ~ . ' ..

"SO HM"

Najuzbudljivije su za nas bile nove cinjenice o poslednjoj poruci "SoI-In1" i saniadiju. Posebno stanje du~e i tcla - saniadi - uzbuclivalo jc mastu kao moguenost ocuvanja covecanstva na Zemlji.

Uputili smo se u Nepal i na Tiber. Sada smo imali jasnije ocrtan v

krug pitanja. Stace nam rea tiberanske lame?

.

' ,

Deo Ill

.

STA SU REKLE NEPALSICE I TIBETANSKE LAME

Glava 1 Kako uci u stanje sainadija?

Glava 2 . ? Da Ii je mogucc vaskrsenJe covcka. Glava 3

, k ,, Jos jednon1 o "trecem o u

. Glava 4 Sledeci put bice ozbiljnije Glava 5 Otkrovenja bonpo-lame Glava 6 Ko je bio Buda? Glava 7 . .? Ko su oni, Lemurijanci i Atlant1dan1. Glava 8 U pecini samadija

Glava 9 . u .. Spoljasnji izgled ljudi prethodnih c1v izac1Ja Glava 10 Covek star 300 godina

.J ....

I

Glava 1 ~ l < i 1

Kako uci u stanje samadija? ...

Iz Delhija sn10 doleteli u Katn111ndu : presro.nicu Nepa.la. Na _aer~- I dromu su nas sacekali Valerij Lobankov 1 Valennna JakovlJ::a, uc:~n1- j ci nase ekspedicije koji SU vec vise nedelja radil.i u toj ze~J.1: Sa Iljtm~ ~ je bio i Seskand Ariel, jedan od nepalskih ucesn1ka eksped1C1J.e, poznao , fizicar u Nepalu, profesor Nepalskog univerziteta. PreporuCio nam. g.a je Nepalski isrrazivaCki saver kao coveka koji poznaje tib~tansku reh.g1- ju i koji je u sranju da analizira religiozne cinjenice 1z pcrspeknve ' savremcne fizike . Engleski je -~

~ govorio dobro. 1 Valerij, Seskand i Valen- t

tina su ugovorili nekoliko ~ susreta sa ljudima intere- ~ santnim za nas. Pri ton1e su ~

rckli da ce, po svoj prilici, v biti veoma resko da navcde- l ~o til>etanske lame na l orvoreni razgovor. Srvar je u . tome sto je najveci broj lama 1 - religioznih dostojansrveni- f ka - emig1irao u Nepal sa ~ Tibela, kojije 1949. pripojen f Kini. Represija kineskih ko- ! munista prema religioznim ljudima Tibeta urezala se u secanjc lama, izazivajuci ne-poverenje pren1a svima koji pokazuju interes za njihova

y .

znanJa, posto su ta znanJa u svakom slucaju povezana sa njihovom tragienom proJo-eu. Ako se u tom smislu nio-zemo prisetiti nasih dedova i

u gradu Katmariduu

!(ako uCi u stanje samadija? 111 01aca, onda 1nozcn10 zapaziti njihovu neuobicajenu podozrivost prema sveinu sto makari malo izlazi izvan okvira obienog zivota. Kod njih do dan danas postoji strah, smrmi strah od laZi, u kojima se pod maskom divnih parola o sveopstem jedinscvu kriju unistenje i smrt.

Prvo smo se susreli sa istaknutim uCiteljem meditacije Sam bu Thapom, koji vodi Centar za meditaciju u Karn1anduu. Po Seskan dovi n1 reCinia; taj covek ne posedllje duboka drevna znanja koja imaju lame, ali svakodncvno odrzava medicacije, moze da ljude uvede u scanje sama

112 STA SU REKLE LAME

tacije sraJno dodavao: "Do you follow my mind?" sto znaci "PratiS Ii tok mojih misli?". Pri rome .bi, upitavsi: "Do you follow my mind?", zastao i usredsredeno gledao sagovornika u oCi, ocekujuCi odgovoi: U pocetku bih svaki put odgovorio "Ye1' - i rakode ga gledao u oci. Potorn sam prestao, posto se podstapalica ponavljala po dva-tri puta u rece-nici. Poznato mi je da se kod ljudi u govoru prilicno cesto srecu pod-stapalice, kao npr. rec "znaCit" ("znaCi") u ruskomjeziku, ali tako dugu podstapaJicu, na koju se jos ocekivao i odgovoi:; cuo sam po prvi put.

Tek kasnije sam postao svestan da dodatak: "Do you follow my mind?" nije podstapalica, vec naCin da coveka uvede u stanje mea ita-cije, koji ga tera da ne luta i da jasno prati tok misli ucitelja. Ali, ja nisam hteo da udem u stanje meditacije, ja sam hteo da razjasnirn stvari o meditaciji kao naCinu ulaska u samadi. Tada sam, u zelji da promenim karakter razgovora, primenio metod samog ucitelja. Iskoristivsi priliku, glasno i jasno Sam postavio pitanje ucitelju medita-cije i smesca upitao: "Do you follo\-V my mind?" gledajuCi ga takode usredsredeno u oCi. Ucitelj meditacije je bio prinuden da odgovori "Yes". Posto san1 to ponovio nekoliko puta, shvatio sam da smo na kraju uspeli da prekinerno tok uvodnog predavanja i prevedemo raz- govor na no1malan dijalog u nauenom diskursu.

Ucitelj 1neditacije je ispricao da je pomocu mediracije moguce postiCi samadi. Ucenje o meditaciji nasralo je na Tiberu i odatJe se rasiril o po sveru. Meditacija se postize koncentracijorn paznje na neki objekar, iii bcz objekra. Tesko je da neko pocne sam da meditira, neophodno je proCi kroz obuku u posebnoj skoli.

l\1editirajuCi, covek ulaz.i u svoju dusu. Pri come je u sranju da oseti svaki deo svog tela, 1noze cak da oseti aravo telo istovremeno, moze da prati svc promene koje se dogadaju u organizmu u delicu sekunde. u stanju n1editacije covek poanje da dublje shvata Zivot, rnoze da nade svoj put u Zivoru, postaje svestan da je relo pre svega samo instrument nase duse. Nakon meditacije covek dolazi do uverenja da se ne vredi sukobljavati zbog brojnih marerijalnih momenata u 2.ivoru, na primer novca i usled roga postaje miroljubiv. Nauciti se mirolju-bivosti - glavna je svrha meditacije.

Na ovom mesru cu napraviti digresiju i navesti dodarno svedocans