Doivljaj roditeljstva

Doivljaj roditeljstvaDobrovoljno odustajanje od roditeljstvaMenja se shvatanje o poeljnosti dece i njihovoj centralnoj vrednosti u ivotu odraslihOdbacivanje vrednosti dece i roditeljstva kao centralne ivotne vrednosti.Raanje dece kao teka materijalna investicija, kao rtvovanje slobode, kao rtvovanje karijere.Istraivanja ( De Frain, Olson) pokazuju da nema bitne razlike u zadovoljstvu ivotom izmeu parova koji namerno nisu ostvarili roditeljstvo i onih koji jesu. Pojedinci koji se odluuju na ivot bez dece su: sa visokim obrazovanjem, jedinci, netradicionalnih shvatanja, nereligiozni i orijentisani na karijeru, profesionalno su uspeniji od pojedinaca s decom, imaju vee brano zadovoljstvo, u ivotnom zadovoljstvu se ne razlikuju od pojedinaca s decom.Istraivanje u Hrvatskoj, vee zadovoljstvo brakom bez dece, ali najvee ivotno zadovoljstvo branih partnera koji imaju dvoje i vie dece.Istraivanje u SAD-u pokazuje da mukarci iznad 70 godina, koji nisu imali decu pokazuju povean stepen samoe i depresije, dok kod ena to nije utvreno.Kod oenjenih i udatih starih ljudi bez dece oseaj depresije nije bio izraen. Verovatno su se brakovi bez dece raspali ranije a ostali su oni koji su prevladali taj stres.Zasto mukarci samci oseaju vecu tugu i usamljenost od ena?Prisilno odustajanje od roditeljstvaKao posledica nemogunosti zaea ili uspenog zavretka trudnoe, problem koji je sve prisutniji.Problemi koje imaju neplodni parovi ukazuju na vanost deteta u funkcionisanju porodice i na postojanje snane bioloke i drutveno uslovljene potrebe za potvrivanjem u roditeljskoj ulozi.Posebno je izraena kod ena koje nemogunost raanja doivljavaju kao krivicu nesposobnost i neuspeh.Doivljaj roditeljstva je promena u identitetu pojedincaRoditeljstvo utie na miljenje oseanje i ponaanje pojedinca.Menja se slika koju pojedinac ima o sebi i slika koju ima sredina.Doivljaj roditeljstva je procena vlastite uspenosti u ispunjavanju drutveno zadate norme roditeljstva.Sabatelli i Waldron smatraju da se doivljaj roditeljstva moe opisati pomou tri odvojene dimenzije:Roditeljsko zadovoljstvoZahtevi i stres roditeljske ulogeOseaj roditeljske kompetencijeRoditeljsko zadovoljstvo Obuhvata sledee dimenzije:Zadovoljstvo odnosom dete-roditeljZadovoljstvo vlastitom uspenou kao roditeljaZadovoljstvo podrkom branog partnera u roditeljskoj uloziZadovoljstvo ponaanjem detetaZadovoljstvo samim sobom kao roditeljemZahtevi i stres roditeljske ulogeObuhvata dva aspekta: Zahtevi roditeljske uloge u odnosu na spoljanje pritiske na pojedinca da trajno ostvaruje roditeljsku ulogu u skladu sa oekivanjima i normama sredine.Zahtevi roditeljske uloge i unutranji doivljaj pojedinca da nije u mogunosti da ispuni zahteve roditeljske uloge u skladu s vlastitm oekivanjima i sopstvenim sistemom vrednosti.

Skala za merenje indeksa roditeljskog stresaZahtevi koje dete postavlja roditelju - zbog svoje neprilagoenosti- neprihvatljivog ponaanja- zahtevnosti- negativne emocionalnostihiperaktivnostiStres koji roditelj doivljava, nezavisno od detetaDepresijaSpoljanj ogranienja vezana za ekonomsko funkcionisanjeOseaj vlastite nekompetencijeRoditeljeva drutvena usamljenostProblematini odnosi s branim partneromSlabo fiziko zdravlje

Hrvatski autori Profaca i Arambai definiu roditeljski stres kao ,,negativan oseaj prema sebi i detetu koji se pripisuje zahtevima roditeljstva. One navode 13 izvora stresa:Zahtevnost, neprilagodljivost i zdravlje deteta, neispunjena oekivanja, vezanost za dete, disciplinovanje deteta, komunikacija s detetom, nekompetencija, nedostatak podrke, ogranienja roditeljske uloge, odnosi u partnerskoj relaciji, materijalna situacija i zahtevi drugih uloga. Na osnovu rezultata njihovog istraivanja najvei stres za majke izraen je u lestvicama disciplinovanja deteta i komunikacije s detetom. Za oeve je najvei stres u komunikaciji s detetom i zahtevi drugih uloga.

roditeljska kompetencijaOdnosi se na oseaj roditelja koliko je sposoban i uspean kao roditelj.Odreuje se kao majin oseaj lakoe/tekoe vaspitanja dece u razliitim razvojnim periodima razvoja deteta.Kao skup dimenzija kao to je samoprocena roditeljskog znanja, vetine, lakoe odgajanja, zadovoljstva, samopotovanja, ili kao oseaj roditelja da nadzire proces odgajanja.Uticaj deteta i okoline na doivljaj roditeljstvaPostati roditelj, jedan je od najvanijih zadataka u ivotu odrasle osobe, koji menja pojedinca i njegov identitet.Ova uloga zahteva niz promena i prilagoavanja prema sebi i prema okolini.Istraivanja pokazuju da je prvi trajni oseaj majke posle roenja deteta oseaj ugroenosti roditeljske kompetencije i zadovoljstva, nekakav oseaj ambivalentnosti koji moe biti problematian kod psihiki nastabilnih osoba.Kvalitet branih odnosa i roditeljske kompetencijeMajke koje su pokazivale znakove branog hlaenja pre poroaja, pokazivale su znakove slabije roditeljske kompetencije i manje topline.Prema oekivanjima od roditeljstva budui roditelji su se mogli prepoznati kao:Pripremljeni PrestraeniIndiferentni

Roditeljske kompetencije I pripremljenost roditelja za roditeljstvoRezultati istraivanja su pokazali da su:-Pripremljeni roditelji bili obaveteni, pripremali su planove za reavanje eventualnih problema, imali su oseaj samopouzdanja.-Prestraeni roditelji su izraavali teskobu, nesigurnost, nisko samopouzdanje i slab doivljaj roditeljske kompetencije. Ravnoduni roditelji nisu se uivljavali u roditeljsku ulogu niti su o njoj razmiljali.Posle 6 i 18 meseci od roenja deteta, pokazalo se da su dobar oseaj roditeljstva i roditeljsku kompetenciju doivljavali samo roditelji koji su bili pripremljeni i imali realna oekivanja od budue roditeljske uloge. Roditeljske kompetencije i raspodela obavezaU veini brakova dolazi do izrazitije tradicionalne raspodele obaveza to se negativno odraava na dobar doivljaj roditeljske kompetencije. Fleksibilna raspodela pozitivno utie na doivljaj roditeljske kompetencije i majke i oca. Karakteristike roditelja I kompetencije

Odsustvo depresivnosti Razvijene vetine reavanja problemaUsmerenost na karijeruNesposobnost suoavanja sa problemimaKarakteristike deteta I kompetencije Novoroene i dete u prvoj godini oblikuje doivljaj roditeljstva karakteristikama temperamenta.Karakteristike kao to su raspoloenje prilagodljivost, uspostavljanje ritma, emocionalnost, aktivnost, iritabilnost i impulsivnost.Posebno je vaan sklop osobina koje ine ,,teak temperament a to je slaba prilagodljivost ritma hranjenja i spavanja i jaka negativna emocionalnost, to znai doivljaji besa i tuge. Dete tekog temperamenta poveava roditeljski stres i smanjuje oseaj kompetentnosti i oteava stvaranje dobrog odnosa roditelj-dete.Takoe i razliiti problemi vezani za razvojne smetnje utiu na povuenost deteta i probleme uspostavljanja komunikacije, jer se majka ne osea dovoljno sposobnom da prepozna detetove potrebe i ima oseaj roditeljske nekompetentnosti, to izaziva negativne emocije prema detetu.U kasnijem detinjstvu takoe postoje problemi doivljaja zadovoljstva i roditeljske kompetentnosti u interakciji sa decom sa emocionalnim problemima ili problemima panje jer izazivaju kod roditelja oseaj bespomonosti. U periodu adolescencije pubertet moe znaiti privremeni prekid dobrih odnosa izmeu deteta i roditelja.Roditelji koji prepoznaju razvoj kompetencija svoje dece mogu osetiti zadovoljstvo roditeljstva i oseaj kometentnosti.Uticaji subjektivnog oseaja roditeljske kompetencijeRoditeljski doivljaj kompetencije deluje na roditeljsku sliku o sebi i na motivaciju za bavljenje detetom to znatno utie na razvoj deteta.Pod uticajem doivljaja roditeljstva menja se brano zadovoljstvo.Majke koje doivljavaju veliko roditeljsko samopouzdanje pruae toplinu, bie osetljive i reaktivne na detetove potrebe, pruae emocionalnu sigurnost i podrku intelektualnom razvoju deteta.Nasuprot tome nezadovoljstvo brakom povezano je sa oseajem roditeljske nekompetencije to se povezuje sa ivotnom krizom oba brana partnera, moe ugroziti razvoj deteta, nepovoljno deluje na roditeljske postupke, zbog neosetljivosti za deje potrebe i agresivnosti roditelja.

Razvoj roditelja kroz roditeljstvo I kompetencijeRazvoj identiteta roditelja poinje veoma rano, jo u najranijem detinjstvu.Raanjem deteta enin drutveni status se bitno menja, najintenzivnije su promene u odnosima sa bliskim ljudima, menja se odnos sa majkom, odnos prema muu se takoe menja.ena je potpuno suoena sa svojom biolokom enstvenou.enin drutveni status se menja, treba da ispuni ulogu roditelja.

Adaptacija na roditeljstvo je tea od adaptacije na brak. Priprema je neodgovarajua. Roditeljstvo je ivotna uloga od koje ne moe da se odustane, obaveze prema detetu su doivotne.Brinova uporeuje dodro adaptirane i slabo adaptirane majke.

Sutinska karakteristika roditeljstva je funkcija davanja, pruanja zatite, prelazi se sa pozicije primaoca na poziciju davaoca.To podrazumeva sposobnost percepcije potreba, responzivnosti, empatije, odsustvo egocentrino-narcistikih potreba.Svaki prelazak iz jedne faze razvoja u drugu predstavlja izazov i za roditelja i za dete. Roditeljstvo kao razvojni proces podrazumevaSvaki roditeljski stadijum ima specifian cilj, zadatke i svoje izazove.Roditelj se kao i dete u tom procesu razvija i menja.Svaki razvojni stadijom se po zadacima razlikuje i u odnosu na to kako je roditelj u svom detinjstvu doiveo taj stadijum.Oekuje se da roditelj bude otvoren na promene i sposoban da reaguje na prelazni karakter svakog stadijuma.Svako dete nosi sa sobom svoje razvojne karaketristike, svoje probleme i time odreuje specifian odnos sa roditeljem od samog poetka.Roditeljstvo znai za linost usvajanje jednog sloenog sistema ponaanja; bogaenje iskustvom koje nosi sa sobom podizanje dece, stalne promene i adaptacije na nove zahteve koje dete u razvoju postavlja, doivljaj uspeha u ispunjavanju obaveza, zadovoljavanje niza osnovnih potreba koje prizilaze iz stvaranja i podizanja potomaka.Roditeljstvo postaje jedan od najistaknutijih inilaca u procesu socijalizacije linosti u zrelom dobu.