dopisi

Dopisi izmeđju krajiških turskih i hrvatskih castnika.

Priobćio u sjednici filologicko-liistoričkoga razreda jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti dne 9 Upija 1875.

PKAVI ČLAN Fft. R A Č K I .

U X. knjizi ovoga akademičkoga zbornika priobći akademik S. Ljubić njekoliko dopisa turskih oblasti, pisanih bosanskom ćirilicom u XVI i XVII vieku. Ja sam još prije predao bio zbirku takovih dopisa ponajviše iz XVII stoljeća; a sada ju iznosim na svjetlo.

Ovom zbirkom okoristit će se ponajprije svaki, koji se našim jezikom zanima. Dopisi pisani su čistim pučkim jezikom, kako ga je govorio sam pisac. Naš se jezik u tih dopisih prikazuje u svih osebinah svojih, kakovimi se on izticao u Bosni i u hrvatskoj krajini u XVI i XVII. vieku. Odjeven je pako tuj većinom u ćirilicu bosansku, kojom se pisac služio onako kako je umio, i pisao ju kako je rieč izgovarao. S toga su i pravopisni pojavi u tih dopisih dosta zanimivi.

Ali ni povjestniku ne će biti ova zbirka bez koristi. Ostali nam izvori pripovjedaju o ratovih i bitkah, o provalah i krvavih raz-bojištih na bosansko-hrvatskoj granici. U tih nam se pako dopisih prikazuju posljedice onih sukoba i sražaja; jer se ponajviše govori u njih o robovih i sužnjevih, koji su tada dopali ruku pobjeditelja a radilo se o njihovu oslobodjenju. Tiem se baca njeko svjetlo i na kulturne odnošaje tih zemalja u ono doba. Osim toga upozna-vamo se kroz te dopise sa mnogimi osobami, koje nam niesu od druguda poznate; a imenito s odličnimi Bošnjaci, koji su u krajiških gradovih stanovali ili koju vojničku službu obavljali. Tako se н Banjaluci spominje muselim Mustafa alajbeg Ferahpašić; u Bieloj-stieni Budimlić Mustafa i Ramadan aga; u BišćuAlibeg i Muhamed aga, u dolnjem Brodu Mehmed Halilagić; u Dubici barjaktar Ahmet Gluhić, kapetani Ali beg i Mustafa Šerići, odabaše Hasan

DOPISI IZMEDJU KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ČASTNIKA. 7 7

Cirkinagić, Iprahim Šajtović, Osman Kestić, Osman drviš Odabašić, onda*hagi Šaban Nosić i Solfikar aga; u Gradiški Husein čaja; u Gredi Humim Cvetić, u Gvozdanskom Ahmed-aga Veletić; u Jasenovcu Husein odabaša Horvaćanin, Habib Svrakić, Mustafa Selma-nović; u Kamengradu Seferaga dizdar; u Kostajnici vojvoda Ahmet, Bečir odabaša, Fasli ćehaja, dizdar Hasan-aga, Mustajbeg Murat-agić, dizdar Omer aga, Kegep odabaša Momković; u Ostrožcu Ha-rom-baša Hokić, Muhamed dizdar-aga itd. Osim ovih imena imade još mnogo drugih, koja naznačuju nam i obitelj, iz koje su dotična lica potekla.

Ponješto će nam ovi dopisi, kojih se manja samo čest tiče Dubrovnika, razsvjetliti takodjer uredbu naše krajine, prije nego li bi ona na vojničku po stavnih načelih ustrojena. Oni nam iznose lica, kojim bi povjerena obrana hrvatskih krajiških gradova, poimence Berkeševine, Kostajnice od kako bi predobivena, Letova-nića, Ogulina, Petrinje i Siska. Sisački kapetani, koju su službu obnašali zagrebački kanonici, osobito se spominju u tih dopisih, kojih je velik diel na nje upravljen bio. U to doba bijahu kapetani u Sisku kanonici: Augustić Toma, Babić Ivau, Dojčić Stjepan, Filipašić Janko, Jagustić Toma, Jurinić Nikola, Kos Pavao, Mikulić Krištof, Nikšić Ivan, Subić Ivan, Šopanić Andrija, Šušak Andrija, Turjak Gjuro, Vajdić Mihajlo, Znika Ivan i Županić Andrija. Uz kanonika kapetana bijahu vojvode, knezovi i porkulabi, kojih spominju se Antulić Mihajlo, Trohar Stjepan, Rogan Stanko vojvoda, Stanković Tomica i Tomić Gjuro. Od hrvatskih velikaša zauzimaju u toj zbirci prvo mjesto grofovi bužimski Keglevići, Petar i brat mu Šiško, te Ivan, za tiem Patačić Petar. A i ovi dopisi potvrdjuju da se u XVI i.XVII stoljeću niesu još priliepile bile na dvojako pismo, kojim se naš jezik od davna odieva, pue^^redsude.,. kojih ni naše doba ne može podpunoma razpršiti.

Takovih dopisa bit će još na stotine što u javnih što u skromnih zbirkah. Za sada neka budu ovi na svjetlo izneseni.

Što se izdavanja tiče, preštampavam matice sasvim vjerno, rieč po rieč, pisme po pisme, da se iztaknu osobine ne samo jezika nego i pravopisa. Pošto daleko manji broj listova imade ubilježen datum, nastojao sam vrieme ustanoviti po sadržini, imenito po osoban, koje su listove pisale ili kojim su oni pisani ili koje se u njih spominju. S toga najprije nižem redom listove, kojim se vrieme moglo naći.

78 Fi t . BACKI,

/ . Око 1567. Јусуф eojeoda костајнички пише Криштофу Mu-кулиЛу u осталој сисачкој u загребачкој господи о сужњу Ивапу

Луци~ћу.

Од мене К)суФ воиводе коста(и)ничкогаг КриштоФу Мику-лику2 и осталои сисачкои и загребскои господи поклон и поздравление. A no ТОМБ нека зна в. м. како се уцини Иван ЛуцићБ, да да Леку и негову снаху и дите, и доиће од в. BI. лист и узесте га на CBOIO виру; a сада Ивана Луцића не би, ни негове цине ни нега главомв; a нами доће лист 6д госпо-дина МустаФа бега, да не пушћа никакова сужна у вашу зе-млу, докле коли не доће Иван Луцић или негова циена, и кои се коли иригоди Ленцовића3 или Слунскога4 сужанв, са-кога ћемо уставити, нека зна в. м. и за то ие господин писао лист, нека зна в. м. и бог в. м. весели. амен.

Према свЈЈшетку на страни печат турски. Шз вана: Ta книга да се да сисачкои господи у p!o)se.

Матгца у књижнгци југослав. академије.

II. OKO год. 1600—1602. Хасан ага, диздар костајнички, загре-бачкому бискупу Николи Селничају о сужњу Маријану.

Од нас Хасан are даздара костаиничкога узможному и че-ститому гоеподину Микули Селнича-бу, бишкупу загребачкому5

и херцегове евитлости таначнику поклон и драго поздравлевт&е в. м. господину уФаному и витезу краишному. По том просимо в. м. не моите зле воле на нас имати за сужна вашега ; за Маригвана. б(ог) -ведини знаде, бисмо од давна услали; али ни-мамо no кому a ни трибе за мало сужан уставлати; исто нам упишите, no кому хоћемо марху услати; ми смо оним готови и не ћ.емо в. м. Фалити; али в. м. просимо онако марху при-

1 Год. 1556 би Костајница од Турака освојена. Hamer: Goschichte đes osman. Reiches II. 259.

2 Бијаше читалац каптола загреб. Умро 1569. Krčelić : Histor. eccl. zagr. p. 251.

3 T. ј Ленковић генерал, који je био кранј(же племићке обитељи. Иван ЈГенковић бијаше од год 1559 врховни заповједник у хрватској и словинској крајини Сјело бијаше му у Крижанич-Турну на Корани. Vaniček: Special-geschichte der Militar-Grenze. I, 29 folg.

4 У лат. исправах „comes Zhvnj". Bit će „Ferenac Zlwnzky Frankapan" . (Acta croatica. p. 263), кој je год. 1567 био баном уједно с Ђуром Драшко-вићем

5 Никола Селнички, родј. Степанић, именован би у свибњу 1598 бискупом загр. али не додје у Загреб прије 1601 год. Умро 24 прос. 1603. Krčelić op. cit. p. 308 ss.


мите, како h.e сужан прост бити a како в. м. хоће благо доити. и бог в. м. здраво держи. амен.

У дну печат турски. Ha хрбту: Узможному и чести(то)му гос. гос. Микули, бишкупу загребачкому, да се да у руке како господину уФаному.

Матиг^а у књижници наше академије.

111. Год. 1605. У Новом. Мехмед капетан, аге u поглавице, Нов-ске захваљују се дубровачкој обНини на вијести, da су уског^и из

Жакарскога одпловили.

И од насв Мехмед капетана и свиех ara и поглавица новскиех племенитои и мудрои и сваке части и часне хвале достои-нои в. д. п. A no том примисмо в. г. и разумиесмо, како нам даиу иа внание за осамнаиес орманица ускока, да се су партиле ис Макарскога велициемв моремв, a не знаиући коием ће се путем обратити; и велите да се и ви боите и етраже чувате. разумиесмо, in,odlHaM даиете на знание, тако ие и право, и хвала; и немоите манкати чувше да нам не даду на знание; ал их молижо; да чини в. г. да се с ваше стране чине страже добре, да не би прошли преко васв како и минуте дни, нека будемо у већои лиубави. a ми с наше стране чинимо добре страже; a бити ћемо како буде гну богу драго. него и вита-лианом и конавланомв да даду на знание ; да добру стражу с мора чине, и да ИМБ ГНБ бог уздаржи г. у милости своиои. Ha 12 сесетенбра 1605.

Према почетку три печата турска. Ha хрбту: Племени-тием и мудрием и сваке части и часне хвале достоинием гну кнезу и властеломв дубровачкием. у Дубровникв.

Другом рукот: „Per V auiso degli Scocchi di barche 18". Матица у књижниг^и нашв академије.

IV. Год. 1605, 9. српња. У Новом. Ноглавиг^е новске моле Ду-бровчапе, da би od ускока изходили слободу њеким својим, које су у Трсбињу заробили били; a da више ne пропуштпју ускока.

Од насв свиехв поглавица новскиехв. Племенитиемв и му-дриемв и сваке части достоиниемв, гну кнезу и властеломв дубровачкиемв в. д. п. A no том у ови часв примисмо в. и ми смо разумиели такои ради ускока; a и вами хвала; али би-смо вам веће захвали(ли); да их ниесте пропустили преко ваше

80 F E . BAČKI,

земле да хараиу и робе. и такои вас молимо, нашетои робиа, сестра и братиа, кои су заробили у Требину, преко вас да их чине испустити; за ш;о СУ тужни и убози на стану свому: то иеств Хачи ИусуФОФа гсће самотретиа и Курт-балиа з женомв своиомв. и такои учинивше хоћемо у миру бити; ако у на-предакв веће пропустисте речене ускоке, виера вамв наша, нигда да не будемо у миру ни у лиубави. Како би вама драго било, да ми пропустимо левенте барбарешке и поробе ваше властеле и владике у Конавлах? за то ако ие такои, вами драго да буде. ви знате и туи код орланде ие ухићен иедаи ускокв; овому, кога смо ми ухитили, овому ие другв. немоите га пропустити, ep t e ее од васв питати; a и ови каже доста ствари од вашега чиниениа; з бременом гће буде, хоће в. м. разумиети, и тому одговорити. И да им ГНБ бог уздаржи г(осподство) у милости своиои и чес(титога) ц(арства). у Но-вом на 9 лиула, 1605. С мракомв.

Ha хрбту: Племенитием и мудрием и еваке части достои-нием гну кнезу и властелом дубровачкиемв.

Матица у кшшннци нагие академије.

V. Тод. 1605, 28 листопада. У Новом. Аге иовске захваљују се Дубровчаном sa убавијест, da се je једна лађа, мисли се

ускочка, показала код Мљета. Племенитиемв и мудрием и сваке части и часне хвале до-

стоиниемв, господи, гну кнезу и властелом дубровачкиемв од насв ara новскиех в. д. п. A no ТОМБ у ови часв дримиемо книгу ОДБ в. г. у коиои нам давате гласв, да се ие указала иедна Фрегада армана у коналу од Млиета, и да се сциени до иетине да су ускоци; нека се умиемо чувати. хвала в. г. на овакому гласу a ми ћемо се чувати ; како буде гну богу драго. и наприеда в. г. ако би ш,о разумиело, хоће нам дати на зна-ние, a и ми с наше стране; пз,о можемо, хоће се у насв поуздати; и такоћере и в. г. хоће имати помниу од обриех стража с ваше стране, коиа ГНБ 6ОГБ иаки уздаржао у милости своиои. Ha 28 октунара миесеца у НОВОМБ 1605-

Лрема почетку два печата туЈрска. Sa хрбту: Племенитием и мудрием и сваке части и часне хвале достоинием гну кнезу и властелом дубровачкием.

Дуругом руком: „Risposta all' auisso d' una ormaniza". Матица у књижпици нате академије.

BOMSI 1ZMLKDJU KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ČASTNIKA. 8 1

VI. ЈГод. 1606, 3 коловоза. У Новом. Мвхмед-капетан u новски поглавице захваљују се Дубровчаном na убавиести о

непријатељској војсци.

Племенитием и мудрием и сваке части и часне хвале до-стоинием; господи, гну кнезу и властелом дубровачкием; од насв еФендие и од насв Мехмед капетана и осталиех ara и поглавица новскиех в. д̂ поздравление. A no TOM доће нам Ан-дриа капетан, и преда нам почтовану в. г. и на риечи каза од стране в. г. за армаду неприателску, да се ие на близу указала велећи да имамо стати справни. на кому гласу веома в. г. захвалисмо, за ш,о показуиу сваку виерност пренедобит-ному царству. такои се и уздамо и у напредакв да неће по-манкати; коиа ни досле несу поманкала; a ми ћемо се чувати како буде гну богу драго молећ их, и у напредакв да имаиу помну; a и ми ш,о можемо, вазда се могу у насв поуздати, молећи гна бога иакога, да им уздаржи г. у ваздашнои ми-лости своиои и пресвиетлога царства. Di Castel Nouo a di 3 agu-sto 1606.

Ca стране 7 печата турских. Ha хрбту: Племенитием и мудрием и сваке части и часне хвале достоинием гну кнезу кнезу и властелом добровачкием. у Дубровник.

Другом руком: „Ringratia U Capitano con gl' Aghi di Castel-nuovo delV auiso datogli dalV armata spagnola."

Матица у књижниг^и нагие академије.

VII. Год. 1607, 8 ожујка. У Новом. Ноглавицс новски захва-љују се Дубровчапот на убавиести, da су 60 ускока изишли у

Далмацпју. Племенитием и мудрием и еваке части и часне хвале до-

,стоиниемБ; господи; гну кнезу и властелом дубровачкием од насв свиех поглавица новскиех в. д. п. A no том синопка при-мисмо почтовану в. г. како нам даиу гласв, да су изишли у Далмациу шесат ускока, даиући нам на знание да се чу-вамо; на кому гласу имамо захвалити в. г. коиа свакако по-казуиу овди на сусиецтву приателетву, даиући нам на знание; од нашиех неприателиа ми ћемо се чувати, ак(о) да ГНБ богв, a и ваша t e г. имати помниу a ГНБ ООГБ за свиехв. не друго за сада. ГНБ 6ОГБ паки им уздаржи госпоцтво у милости своиои и честитога царства. Da Castel Novo a di 8 marzo 1607.

STAR. XI. 6

82 i\R. BAČKI,

Ca стране mpu печата турска. Ha хрбту: Племенитием и мудрием и сваке части и часне хвале достоиниемв, госиоди, гну. кнезу и властеломБ дубровачкием у Дубровникв.

Другом руком: „Risposta per auiso degli Scocchi". Матгп^а у књижници наше академијс.

VIII. God. 1623, 15. listopada. U Krizevcih. Hasan aga Trošljević piše Matiji Gereciju zaradi suznja Irizvana.

Od mene Hasan Age troslyevicha poklon i lepo pozdravlye, kako dobru i poglavytomu plemenitomu Gozpodinu Mateasu Gerecsiu. I otto w. m. morem datty na znanye, kako zte mi w. m. pizali za wa-sega szusna Irizuana, da by glia na svoyw veru puztyll vnutra za negouo czenu. I to w. G. morette gha ztanovyto na moyw veru mu-hamedouo puscsaty. Jaz hocsem w. m. za negovo czenu dobar po-ruk bytty. Akoly meno puth bog dade, jaz gha taky hochw sobum odpeliaty; akoly mene puta nebe, jaz taky negha hocsem vnutra pozlaty; neka za zuoye dugu(u)anye pazkw noszy. I to, gozpodne, sto mu w. m. roka dazte, ter by mu se do roka zmerth pripetilla, da w. m. i w torn kuarny budete; akoly by mu ze pozlam roka sto pri-petilo, to hoche moy kwar byty. Akoly sto w. m. dobar rok daztte, hocsemo gha taky w. m. na rok vzlatty. I za negovo csenu hocsem dobar bytty, i za negouo glavo. Z tem w. G. Gozpodin bogh zdrauo dersy w dobrom zdrawyw. Datum Crisii 15 Octobris Anno dni. 1623. W. m. ponizan slugha Hasan Aga Troslyeuycs.

Prema kraju turski pecat. Iz vana: Tha lyztth da ze da vizoko postouanomu i zebranomu

uzake poštene chazty i junachke hwale doztoynomu Gozpodinu Mateasu Gerecsyu, ztoyecsemu u Bizagw, gozpodinu me uzegdar ob-dersanomw.

Matica u knjižnici Jugoslav, akademije u Zagrebu.

IX. OKO год. 1648. Мухарем чехаја костајнички Нетру Ната-чићу, капетану литованичкому, о шробљеној дјевојци u пушки-

Од мене Мухарем чехаие Коетаиниче града у суему уеле уи-соко погцоуаному и суаке го. части достоиному го. Петру Па-тачичу, капитану Литоуанича града, липи поклон и посдра-уление в. м. како суседу краишкому. A no том тога мои гос« иедну прошниу имамо при в. м. ако нам море рич проити. молимо в. м. ca иедну д(и)уоику, кои ие у гос. гос. виче дана;

DOPISI IZMJfiDJU KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ČAHTNIKA. 8 3

ca ону сироту, ради наше уоле усмите на к себи, да в. м. дамо ca ту сироту иеднога суоиега парипа, како ие бил чилаш или уранач, како се не чемо одстидити парипом при в. м. . . . a сами снате диуоика какуа ие сирота} a уира и гос. бог ca ншцо ние, него нас негоуа старича мати од куче подише нлачучи и иаучучи; и како доуедеш дивоику к себи, пиши ми, да уам таки парипа ушалемо с МутаФом. и уФамо се7 да нам хоче в. м. оуу прошниу учинити; пак в. м. нами сапоуидите, не ћемо се од в. м. слушбу крати. и бог уам и душа. и мои гос. молимо в. м. nio ие при в. м. наша пушка прачена, по-шали ми на Беркишеуину no перуом сушниу. од Паве и мои драги гос. чул сам, да ие бил Мрауоуич попигал у берлог Мерконичем; a иедну руку иесмо чули, да сте га уаше гос. улоуили. и с тим да си сдрауо амен.

Иечат турски према средини на страпи. Ha хрбту: оуи лист да се даде гос. Петру Патачичу нашему гос. прииателу у гос. руке ; молимо.

Матица у књижници југослав. академије у Загребу.

X. OKO год. 1648. Мухарем чехаја костајнички Петру Ната-чмЛу, капетану литоваиичкому, padu дјевојке заробљене.

Од мене Мухарем чехаие, Костаиниче града, уисоко пош,о-уаному и суаке гос. части достоиному гос. Петру Патачичу, капитану Литоуанича града, липи поклон и посдрауление в. м. како суседу краишкому a уасдар уФаному на тои краини. По том тога расумисмо, ш;о нам пишете ради сиромаха Пауе ако не море усети онога турчина одрало Гашпара; мои гн, и ми се ради уаше уоле остах од тога дугоуаниа, нека се Осман од порука ишче, a ми Паву усласмо ca ону диуоику, кои ие у сеча, нека усме диуоику хочемо усет од чине ca три сто та-лироу ca пет сто талироу; нека донесе в. м. уирни лист, тер нека ради на в. м. уири; a иа сам се суе Паву милостиуно чинил; али ако ми сада иош коиу чиганииу метне, вира моиа, милошча се укинуч(е); a ми смо ради в. м. уоле дуи сто талироу остауил(и); no Пауи усласмо троие чисме; ш,о ие Оеман ara по-рук ; и в. м. шалемо иедан поплун на пир; мало ие } али се в. м. уФамо, да че ca добро усети. иеда бог даде; да у добар час пир буде. И сада в. м. носдрауи Акуалоуич уаш слуга, кои се нада суоие чине од уас. и да си сдрауо.

*

84 FK. BAČKI,

Нечат турски према средини. Ha хрбту: оуи лист да се даде господину Петру Патачичу капи(та)ну у гос. руке. . . .

Ha листу, na ком je адрес: мои гос. ш,о нам ие Пауе пушку дал д(а) се пошале на Бергишевину.

Шатица у књижници југослав. академије у Загребу.

XI. OKO год. 1648. Мухарсм чехаја костајнички Нетру Ната-uufia, капетану летованичкому, о сужњевих.

Од мене Мухарем чехаие Костаиниче града уисоко погцоуаному гос. Петру Патачичу, капитану «Лнтоуанича, липи поклон и посдрауление в. м. како суседу краишному. A no том тога ра-сумисмо, ii],o нам в. м. пишете са иаше еушние, кои су утекли

i и да сашалите, иер смо пхетоуали; и саФалимо, иере ете нас суитовали. и мои гос. ми се тако уФамо и дершимо, да ни смо много п!еггоуали осуин Уука7 иере имамо са ине сушние добре поруке, a уира ти ие моиа, гцо ие Уук однесал, на то не ишчемо. и мои гос. вхо сте нас суитовали, да сушне не дер-шимо, да смо сла гласа етекли; мои гос. могу лагати сушни уаши; кои право ходи, нима нисмо сли; a мои гос. и уаши сушни оуде иедни тер иедни лашчи посли пок(о)ине уаше маике уашега сла гласа носи, а и до сада су сушни утичали; иош гос. и иунаком ниие срамоте, до сада смо код них добре срече били, код них, ако иош кои годину жиуи будемо, иеда нас иош добра среча поше у шушние. a мои гос. гцо пишете, да уам ие Акуалоуи(ч) састауник писал. са Павино дугование, да му ие чина иесеро талироу. Оно Акуалоуич ниие писал, него еам иа то писал , . онде ие мои печат ударено; и то ие истина како ие Пави иесеро талирув чина, и иа сам бил Пауи оста-уил дуи сто, да са мном прауо ходи и исради уаше уоле; a уи снате, да ниете се са то мени молили са Пауу, нег ми од своие уоле да са мном право ходи; и он ие мени обрекал ди-клу добром уолом еа три ета талироу, a дичака од Апатича куле са дуи сто гроша, a да од в. м. пошале уиру са три сто талироу. И то Пауе ниш,о не учини, уече с нами лаше; и ето га сада Уук опрости полак дугоуаниа a полак оста на Греча-нину; a са Гречанина ие порук оудс Ференач и Чихорич и Иуанач и с негоуом поручбином; a Иуанча порук има сам Иу-шич Иакуп 5 a са Гречаиина ие дугоуание четуерти порук Уук и четуерто ие дило просто uio ие Уук однесал. и мои гос. до сад уи нисте ни турскоме ни каурскоме сушниу на иут дошли;

DOPISI IZMEDJU KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ĆASTNIKA. 8 5

ш;о и(е) кои душан, нека иде глауом на сриду, тер нека плача, да се од порука руга не чини. a ти снадеш мои гос. Акуало-уич да ие уаш сушан бил, тср си од ниега чину уеел; и нигцо мало бише остало, пака га дошауши иорук одуеде ради мала дугоуаниа, пак га даде Имричи у руке? тер усе од ниега друго дугоуание, али се и то хоче наФантити. a гцо пишеш ради Мрауоуич тер га ишчега, чуиемо да ие тамо при Уасилеуич; a уи сте уерсни усети суоиега сушниа, a ето Чор бег Гергу посла no ниега, тер дерши перуу погодбу •, како си ти погодил, не снам, Герго теби доходи ли али ние, хоче текар касати. a nio пише мои гос. да иа усмем Улашича од Алагича куле, иер ме шалите, ш,о сам ш,етоуал; мои гос. саФалимо на томе Ула-шичу, нека и ниега Пауе попиие с Ууком скупа, a ми ако уерсни будемо, хочемо од порука искати. мои гос. ми снамо, да в. м. суоиом уолом мени ниете то писали, него уам ие Пауе толмач бил; са то мои гос. ш,о ие при в. м. пушка, ш,о е&м Пауи платиио, и Паве ие уами у руке иридал ? и уи сте ми писали како уам ие придал, и да хочете no перуом сушниу услати; уФамо се, тко перуо поче да хоче в. м. на Беркише-вину услати; и сапоуидаите сам; иер смо ми в. м. поелуш-ничи и уами добру ради. И с тим да си сдрауо ам(ен).

Иечат турски према средини. Ha хрбту: оуи лист да се даде гое. Петру Патачичу, капитану у руке.

Матица у књижниг^и југослав. акадетпје у Загрсбу.

XII. Oko god. 1648. Dva dubicka Turčina pišu sisačkoj gospodi radi kmeta Radovana Merksića.

Od mene hydera sabananoua brata у od mene zyromaha ne-uolna zusnia /sabana yz dobyehe lypi poklon у drago lyubleno ponyzno pozdraulenie vzuemu uele uizoko postouanoy y zuake poštene goz chazty i yunachke huale plemenitym y zebranym uite-zeuom goz yuami niksychu1 ka(p)ytanu uelykomu zyzka grada y tomichy voyvody ztankouichu zizka grada у milialyu iantol-ehychu neuolnomu Porkolabu zyzka grada; kako bratom y zuzy-dom nasym uele uazdar ufanim na toy krayni. Po tome toga moya goz dayemo Vm naznanie yzrady Nm. zusnia radouana merksycha, koteroga zte nam vm daly na nasu uiru, ter ouo zada zyromah radouan doyde y z ochem k namy ter naz ziromah moly y prozy

1 Bijaše god. 1646 „archiđiaeonus đe Vaška".

86 FR. RACKI,

daby oudy k nam dugouanie nozyl, ier gsv. dalekoy ziromahu nozyty, i da byzmo my vm predaualy, prozymo vm, puztyte to niegouo oz-talo dugouanie na nasu uira muhamedouu, da hochemo prauo y pošteno y nasa1 uira muhamedoua da hochemo pošteno platyty ine-chemo zuoyoi uiry falyti; nego prozymo vm, hochete ziromahu proz-tran rok uchynyty; ter ako ze megtemtoga zmerth pripety umrity tome rechenomu zusniu ter ako u roku umre, nas kuar; akoly pozly roka da уе vas kuar, у da ze ima toga2 zusnia dugouanie od naše hyse platyty; i stem bog v goz vezely na toy krayni Amyn.

Pri kraju listine stoje dva turska pečata. Iz vana: Oua kniga da ze yma daty vzuem uele uizoko postouanym doztoynym uitezouom kapitanu uelykomu zyzka grada v nyhoue poštene ruke prozymo.

Matica u arhivu zagr. kaptola. Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

XIII. OKO год. 1648. Дубички заповједник Мустафага Ulepufi узвјешЛује сисачкога капетана ЖупаниИа Апдрију, гдје ли се

налазе неки Пстар u ПатачиНев кмет Вукашин.

Од нас МветаФаге Шерица капитана Двбице града племе-нитоме и сабраном и в свем веле високо пшцованоме и сваке гос. части и витешке Фале достоиноме гос. капитанв Жвпаничв3

Сиска града липи поклон и веле драго поздравление. По том тога мои гос. брате расвмисмо ис в. м. листа, ш,о ми в. м. пишете наипри исради Петра Марцецева еина и исради Па-тацица свжна Ввкашина; и HOBI иишете свакоиако смииешано? в листв чемв ниие места, иа в никаковв саиацаванив нисмо веце. AKO ме питате исради Марцецева сина двгованиа и ис-ради Вукашина, кметица нашега, a свжна капитана Петра Па-тацица, толико снамо, да прид нами Петар Марцецев син с Ву-кашином доидоше и с своиим господари тере мене молише, да би моии свжни били порвци са Петра. И Петар все Вукашина в рвке пред нами и даде га моиим свжнем в рвке и господаром своим, и моии свжни са нега порвци бише, a Петар ие в то име тамо одишал, да би Ввкашина опростил и опросцени лист вслал, a сада нити ие Петра нити Ввкашинова опрошценога лиета. Тако мои гос. капитане, сато ми Ввкашина држимо. И тако в. м. снаите, да Ввкашина тамо никад небвде, веце ако

1 Iznad linije stoji napisano: kakozmo dbry. 2 Iznad linije stoji napisano: ako шу umremo nasa uira neche umrity. 3 Бијаше год. 1650 „archidiacorms de Bežin".

DOPISI IZMEDJU EBAJIŠKIH TUKSKIH I HRVATSKIH ČASTNIKA. 8 7

Петар симо доиде, c главом на сридв доиде. Ми еада потребв-иемо али Петра али Вукашинов опроешцени лист. A моии св свжни са Петра порвци: именом Томаш ис Сиска, Мар-тинца саставника сет> a дрвго Иаквп Ходин с Двбравгцака, гое. Имриха кмет; и тамо ие Хогин Иаквп наш свжач; морете нега питати, овако ие ли било али ние. И е тим да сте сдраво на тои краини. Амен.

Прама почетку je турски печат. Из вана: Ови лист да ее има дати в свем веле високо пошованомв гос. капитанв Сиска града в гос роке, просимо.

Матмца у аркиву загр. каптола. Ad Acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

XIV. OKO год, 1648. Фасли Ћехаја из Костајнице пише Андрији ЖугкмшЕу, сисачкому капитапу, da He му сужањ Солиман веЛ

платити откупе.

Од нас Фасли Чехаие Костаиниче града васдар веле ви-соко поп1(о)ваном и сваке поп^ене Фале и чаети достоиномо ви-соко гсп Иандрииашо Шопаничу, каиитано Сиека града поклон и веле липо гсподско поздрвлене ,- како гсп ваздар уфаномо и витез краишномо. По том тога разомисмо. Мои гсп, како нам пивзе гсп капитан Мронавчич исради Солимана в. м. сошна;

како тепе и мочи пороке, иере ниде Солиман главом на средо. Мои гси капитане, Солимано не дадо Торци, да иде главом на сриду ; иере ие много нота ходил, a Солимано неима у увои земли ни уца, ни брата, ни сина, кои че за негу провидити, вече иа за бога и за дошо и женом и с дичом харним Солн-мана, a када цине ппз справи тере уднесе, унда Солимана уко-иете тере надате да иде вече наше благо леши, a сада ие Со-лиман приправил чино, тере молим в. м. и просим, мои гсп г

ушалите сошне исради Солиманове чине; чина мо ие у Иасе-новчо готова. Солимано Торчи веле: „ако утидеш у кауре;

хохцемо те погодити". A и с тим гсп бог в. м. здрави и весели на тои краини, Амен.

Ирама конк/у je пвчат. Из вана: Веле високо погцованомо и сваке части достоиному гсп капитано сисачкомо да се има дати уви лист у гсп роке. Аме.

Жатица у аркиву каптола загр. Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

88 •FE. K A C K I ,

XV. OKO год. 1650. Регеп одабата МомковиК пише сисачкому капетану Грги Турјаку, за што cee do cad није добио (Тур-јак) угрјене od пуштених кметова. 06efiaje} da fie га чим прије

исплатити.

Од мене Регеп одабаше Мумкоуича Костаниче града пле-менито попЈоуаному и суаке погцене чаети и Фале достоиному гос гос Туриаку Груги1 попу; капитану Сиска града, липо по-клон и лублено посдвауление у м, како брату и сусиду нашему уасдар нами уФаному и уитесу краишному. По том тога ото морему у м толико писати, nio ие на моиои уери Мухаме-доуои у м сушни Михо и Груга, гцо се причамо у м да ие рок сдауно прошал, a no бога иесмо НИЕЦО били од чене спра-уили, али е Груга од дуа месеча иако бетешан, a Михо ие бил у слушби; таки нисмо имали no ком послати. Ото ие Михо сада дошал} тер га шалемо у м и no нему уам шалемо осам аба и десет имроса и пет белука, a при тогаи поелато цетри-наиест аба — то биуа дуадесет и дуи абе. To хочете и уаша м прорацунати суе; липо симо одлучак учинити. 1Цо просимо у м да га пако на скоро симо и с парипом ушалете на ону моиу уирну книгу, ку саму при тога услал. Хочемо уам иош no старом бошичу радит услат била и соли7 ш,огод мог будемо спрауити; ино ни ; да сте сдрау и уесело на тои краини. Амен.

Ирама конгуу je печат. Мз вана: Племенито погцоуаному и суаке гос части и Фале достоиному гос Груги Туриаку попу и капитану Сиска града оуа книга да се да у гос пош,оуане руке.

Mamurna у аркиву загр. каптола. Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

XVI. OKO zod. 1650. Регеп oda6ama костајнички пише сисач-коту капетаиу Турјаку, da oô6odu кметове Гргу u Мију.

Од мене Регеп одабаше Мумкоуича Костаиниче града пле-менито пош;оуаному и суаке пош,ене части и Фале достоиному гос. гос. Груги Туриаку капитану Сиска града липо поклон и уеле др(аго) и лублено посдрауление у гос. како гос. суседу и приателу нашему уасдар нами уФаному и гос. уитесу кра-ишному. lio том тога ото биахмо при тога у гос. писали ради у гос. сушан са Гругу и са Миху Магаре своиу уирну

1 Бијаше год. 1653 „archidiaconus Camareensis".

DOPISI JZMEDJU KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ČASTMKA. %$

книгу и пак нам сте одписали, да нике ричи Фале; само ото саде пишемо у м: пустите тога у м сушна Гругу и Миху и с по-ругбином на моиу уиру Мухамедоуу и оуу уирну книгу; ми смо добри са не и са них чену до Михала дене; тако ако у року умру, у гос. куар, ако посли рока, наш куар; аколи се нам смурт припети тер и ми умремо, да наша уира мухаме-доуа неумре ни у м благо не погине, a како сам добар и пош.ен да хочу суоиу уирну книгу прауо и пош,ено искупити; и тако да се неима то ни са чие дугоуание обусталати него прауо и пшцено исплатити; итонека ие Михол дан прауи туруди рок, иер чемо онда истином старих улаха доити и чину тих су-шана прауо и пшцено донесау у м послати, a при неморемо, лагати ако чете на то, посалите; аколи ни; да сте сдрауи. Амен.

Прама средиии je турски печат. Жз вана: Племенито по~ хцоуаному и суаке гос. части и Фале достоиному гос. гос. Груг Туриаку капитану Сиска града оуа лист да се у го. пшцене руке просимо.

Na maloj ceduljici, umetnutoj u ovu listinu, čita se ovo: Chakali zrno, da nam posliete czienu nassih zusny Gerge у Mihe

na rok Miholia dne, koga zte zami poztauili, у nistar niezmo do-chakali, tako daze chudimo, у neznamo iezte li ze pozabili z uassega obechania, ali naz uarati hochete; zato zuzedzkim zakonom hoteli zrno vaz opomenuti iz vassega obechania, peruo nego bizmo sto drugo pizali ali chinili sto bi ze zuzedou nedoztojalo, da nam posliete czienu nassih zusny uzu zkupa, kakozte obechali, a mi hochemo lizt oproscheni у uasu uiernu knigu z posteniem uam natrag pozlati, z tiem Bog uaz zdrauo dersi na toi krayni.

Матицау ajjnuey загр. каптола. Ad acta cap. ant. fasc. 3P, nr. 9.

XVII. Oko god. 1651. Sisački kapetan Turjak pise kostajnickomu zapovjedniku Regep odahasi, da mu pošalje sto mu duguje za

dva roba. Od mene gurga Turiaka kapitana Zizka grada izabranomu ui-

teske chazti у fale doztoinomu regep odabassi memkouichu koz-tanycze grada lipi poklon i liublieno pozdravlenie kako zuzedu у uitezu uu krayni. Osudim ze moi odabassa, da uasse obechanie tak iako odlachite; znate kako zte naiperuo bili obechali za nasse zusnie Gergu у Mihu, ke zrno na uas uierni lizt puschali, nyh czienu uzu zkupa pozlati gđa doidete iz starih laha o roku Mihola dne; a ui zte nešto malo pozlali, у ono kezno po miholiu; у onda zte pak

90 FK. ЂАСКТ,

obechali da hochete taki po ztarom bosichu pozlati zoli у gunieu; a ia zem uam bil pizal, da bi uze zkupa pozlali, kako zte у peruo obechali bili, sto je iscbe pri uaz; to je ure dauno prossal Bosich ztari у noui, te nistar nie ni zprichania ni glaza nikakoua; a Goz-poda mene pissu zpominaiuchi uasse obechanie*, у chudeze, nešto У mene kriue da ia od uaz nepotribujem, sto je obechano у dusno; у zerdeze, alagie da hode od Dubicze, Jezenoucza у oztalih gra-dou; zato uas prozim, moi odabassa, da ze neomrazimo, kainaiberse posselete, stoje ios tam; a ia hochu uassu uiernuknigu zposteniem uam pozlati у nym oproscheni (lizt).

Na drugoj strani: Regep odabassi. Prijeli zrno uas lizt, uu kojem ze zadozti prichate, sto zte kezno po roku nam nešto od cziene nassih zusnij Gerge у Mihe pozlali, a nistar ze neprichate sto nam uze nyh cziene niezte pozlali, kakozte bili uu uassem peruom liztu obechali, koga zte nam pizali; oui niezu moy žarnoga zusny, nego zu uze gozpode kaptoloma, коуш ia iezem kazal on uas lizt, poleg kojega zu ze у oni nadejali zkupa uze nyh cziene; nistar menie da o Bosichu obechete pozlati, posliete zkupa uze oztalo, stoje tamo ios nihoue cziene; a to zrno uezda prijeli deset imrizou, tamo ih ios oztaie petnaizt: prijelizmo pet belilakou tamo yh ios duaizet, prijeli-zmo uezda ozem aba, pređi chtiriuaizt, sto chini duaizet duie, tamo ios tri oztaiu, у k tomu 25 uelenszy, 25 gunieu, zto kamenou zoli, sto je uze obechano; a k tomu zrno mi rekli pridati ieden zag у ieden poplun, у iednu kapu od dua talira, ter nam to possalite, daze neomrazimo, zuzedi buduch, a mi hochemo pozlati pošteno nassu viernu knigu y nyh lizt oproscheni, a nam nezamirite sto Mihu niezmo peruo pozlali, ar ia niezam dama bil.

Sastavak u arhivu zagr. kaptola: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

XVIII. OKO год. 1652. Абдулах ДиздаревиЛ пише сисачкому ка-петаиу Јурју Турјаку, нека шаље свога човјека к њему (Абдул-аху), da му no њем (Абдулах) пошаље угрјену за сужња, Мустафу.

Од мене Абдолах are Досдаревича племенитим исабрани(м) и уисоко п(о)ш,ованим и суаке п(о)ш,(ова)не части достоиним гс Иореи Ториаку капитану Сиска града и порколаб сисачкомо липо поклон и посдравлене како соеидом нашим на краини. По том тога расомили смо, nip нам пнш,(ет)е саради в. м. сожна МостаФиче, да б' там ишал али чино слал no в. м. сужно Франи, ноки(х) д(о)б да МостаФиче тамо много no року ние ишал, гцо га ие био Шабан Каменанин сабацал пак га остауи, a сад бога

DOPISI IZMEĐU U KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ĆASTNIKA. 9 1

и доше ради ми емо са негоуо чино добри, него толико просим у м да бисте иед(нога) суога с(о)жна слали, кои боде чину Моста-ФИНО носил. И е тим уас бог сдарауо дрожи на тои краини. Амен.

Према концу je пеЛат аггн. Жз вана: Племенитим и уисоко пош;ени(м) и суа(ке) част(и) достоиним гс капитано Сиска града оуи лист о погцене роке. Амен.

Матица у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 397 nr. 9.

XIX. Oko god. 1652. Sisački zapovjednik Juraj Turjak piše Ab-dulah-agi Dizdareviću, da mu pošalje marhu po kmetu Semitu. Od mene Juria Turiaka, kapitana Zizka grada Abdul ah age

dizdareuichu uiteske huale chazti doztoinorrra lipi poklon у po-zdraulienie kako zuzedu na toi kraini. Prijelizmo uas lizt у razu-meli zrno sto pissete zaradi zusnia nassega Muztaficze, da nam nie-gouu czienu obechete zlati; liztor da uam pissemo po kojem bi zusniu mi rekli zlati marhu; zato euo uam pissemo, da nam po nassem zusniu Semichu saliete; nekai nozi to sto nam ui possaliete у zuoiu /czienu; a uu tom ze nai nistar neboy, da bi ga sto uztaulial; za ono što je zara(di) poruchbine Gerge brata gurassinoua odpalo, kane(m) ze ia moium uirum kerschanzku, uesem k tomu za harinu, koja bude touor nozila, ho(che)mo dobri biti, da je neche nitkor uztauliati1.

Razumili zrno sto nam pissete zaradi nassega zusnia Ztipana, po kih dob po uodi zusni nemaiu puta, у zoli nemogu noziti po zuhom, da bizmo uu drugu marhu porachunali, koja ze more po zuhe noziti, tako kako je iosche dusan cheterdezti у zedem kamenou zoli, tako nam poslite abe konech podcheti kamene bele zobuni uzakoga pod kamen, gunie pod dua kamena.

Od naz Gurga Turiaka kapitana Zizka grada у Stefeka porko-laba zizechkoga Abdulah Age dizdareuichu. Potom toga razumeli zmo, sto nam pissete za radi muztaficze zusnia nassega ouo drugi put, obechuchi цдт pozlati czienu niegouu, za koiuze ui uzimate; у chudimoze da to od naz potrebujete, da mi nassega zusnia saliemo po niegouu czienu, kako ti dabi on nebil dusan zam zuoiu czienu noziti, kako у drugi zusnij; ako je muztaficza tulik knez, da on neche nositi zam zuoju czienu, tako neka obnaide nekoga drugoga zusnia, koij bude za niega nozil; ako simicha niezte obnasli, koga-zmo mi bili imermuali, ui obnaidete, po kom budete zlali, koga znate, koy nam prauo bude- nozil; a nassih je zusnij tam nekoliko; mi zusnia nassega tamo zlati nechemo, niti ze zato uech prepizauati;

1 Na strani: „cheterti điel, у đa ga neschie nitkor uztavlati za nistar.

92 I?!!. TlAOK.l,

nego ako do dua tiedna dana nebude ali muztaficze glauum ali nie-goue cziene, burno znali sto je (ta)ki potriebno uchiniti. Ztiem etc.

Iz vana: Octrogonoiuchu Ibrahim Odabassi. Sastavak u arhivu kaptola za gr. Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

XX. OKO год. 1655. Шз Јасеновг^а пише Речеп одабаша господи сисачкој u onjjaedaea некога Салиха. Моли da му пошаљу меда.

Од мене Речеп одабаше Иасеноуца града племенитим, иеа-браним и о суем уеле уисоко погцоуаним гс Филип пашич, капитано Сиска града и Станко Роган уоиуоди и кнес Михало

* Иантолчич порколабо Сиска града липо поклон и уеле драго лоблено посдрауление у м. По томо тога толико уам морам на снание дати, како гс наша Салихо недопостише тамо ичи, ш,о е ники малоуридан чоуик гоуорил, да е Салих тамо коне на продаее уодил, тер нас сато гс бантоеео ; и сада Салих пота неочинише него уа м. молимо сиромахо Матошо меда ако мо-рете дати; еса сам у м са то добар; исто ми пишити, ш,о мо хочете и no m,o дати и nio цена, na ку у м одоуод слати. И с тим да сте сдрауо Амен.

Жз вана: Племенитим и о суем високо попхоуаними гс Филип-пашиц Ианко, капитано Сиска града о гп и уитежке роке Амен.

У аркиву каптола загр. Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

XXI. OKO zob. 1655. Кобтајнички БеЛир одабаша пише Јанку Филипашгићу, сисачкому капетану, пека би што отпустио od

г^ијвне кмета Мехмеда.

Од мене Бечир одабаше Костаин^че града п(л)еменитомо иса браномо и о суем уеле уисоко пош,оуаномо и суаке гос части тер Фале достоиномо гос Филип пашицо Ианко1, капитано Сиска града липо поклон и уеле драго лоблено посдраулене;

како еосидо на краини и гос погцено. lio томо, мои гос, толико в. м. дасмо на снание, како оуамо око нас прионо в. гс сожан Мехмед ис Добиче просечи и плачочи, да бисмо в. м. са нега гцо проуидили. Али ми неснамо др^аче како у м писати ни са нега проуичати, него просимо в. гс. nio сте Мехмеда очи-, нили дуадесет и пет сагоуа и толико поплона такаише и се-дала, "то молимо уашо Ј̂ИИЛОСТ, наше уоле ради, оставите мо то суега no пет,.ада no дуадесет иа u. гс. плачам, И сада у м no

1 Јанко Филилашић наводи се год. 1655 загр. каноником.

DOPISI IZMEDJU KKAJ1ŠKIH TUIiSKIH I HRVATSKIH ČASTNIKA. 9 3

немо посласмо дуа сага; дуа стола, кои суаки ходи са дуа ста и еднога стола; то ако хочете в. м. тако очинити, добро; пи-шите нам, хочемо в. м. eye на скоро платити. И с тим гс бог в. м. сдрауо дорожи на краини. Амен.

Мзвана: П(л)еменитод^очи уисок'6 но1цоуаномо и суаке гос ча-сти достоиномо гос Филип - Пашицо Ианко капитано Сиска града о гос роке Амен.

Матица у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

XXII. OKO год. 1655, Костајпички диздар Ом&рага погађа се са сисачким капетаном 1аковом ФилипашиЛем о уг^јени иекаквих

робова. Од мене Омер-аге дисдара Костаиниче града у суему уеле

уисоко полцоуаному и суаке гос. части доетоиному гос. Фили-пашичу Ианку капитану Сиска града иоклон и посдрауление у м. како гос. и еуседу на краини. lio том тога толико могу в м. писати, како ото доче к нам Матие в. м. сушан, кога ие-сте в. м. поелали са сушниа нашега ГЦеФана од Греде краиача и граданту (?) сисачку, кому ие чена седам ето и гассдесет талироу; ш;о се чудимо да в. м. нас тако ш,имате, да ншца неснамо; cauiopii смо ми оуога малоуирт>на сушна усели са седам сто и шесдесет талироу. ETO уам сушан, нам нгпцо неуала; него молим В. м. ако мислите na скором Мутиевича уидети, тако шалите ГЦе-Фана сушвниа нашега, са кога ие Мутиевич порук; и такаише сто талироу; од старча ХЦеФана сто талироу, ко ие са Тречака тамо; Тречаку ие чена четири сто талироу a старчу ГЦеФану пет сто талироу. И на то ие пошал да иошле са сто талироу од В. м. уерни лист^ еа то пошалите в. м. верни лист са сто та-лироу, како ие обечал. Ако лп нече, нек иче главом насреду; a Тртиака вм. од порукоу ишчи; и како наши сушни дочу у Петра уоиуоде, син ко ие на Бенка уоиуоде и Магер уоиуоде уерном ли-сту, и како ти речени сушни дочу, и ми чемо Мутиеуича, бог сна, тер молим В. м. Роган воиводи учиии од наше стране слушбу, нек тера те речене сушне, и ми че.мо Мутиеуича; ино неш,и-маите. И с тем да сте сдрауи. Амен.

Ha почетку турски печат. Из вшга: У суему уисоко nonioya-ному и суаке гос. части достоиному гос. Ианку Филииашичу ка-питану Сиска града оуи лист да се има дати у гос. и повхоуане руке. Амен.

Матицау аркиву загр. каптола: Ad acta ant. cap. fasc. 39, nr. 9.

94 Ј?К. EACKI?

XXIII. OKO год. 1655. Костајнички диздар Омврага пите си-сачкому капетану Филипашгту u погађа се с пјим о уцјвпу

некаквих сужања.

Од мене Омер are д(и)едара Квгцаниче града поклон и пос-драулине Филипапшчу, капитану Сиска града. По тун туга расумели сму, 1цу нам пишете иеднуч и другуч ; и шалете си-румаха Мату Мачара са муга сусна глауо; нашега ие сусна чене еедам суш,у и шетдееет талира, шу каку се др(а)гууолно погудил. A ету шалему уашега сушна глауом на среду; аку ие уаше м. в. уолиа, хучему Мату no четири сш,у талира при-мити, аку че уаша милугц од четири п;у талира уеше три ni,y талира чинн; аку чете ее нам три вцу и шегцдесет талира платити. Аку ли нечете, нашега сушна глауом на среду уса-лите; и аку наш сусан ду шепа, ду седам дана не дуиче, хучему иоруке исбити и ууши одрисати. И с тим да гце сдрауо на туи краини Амен.

Немуите самирити, каку сму оуо писали, маладие чату ку-дубсе очи. Амен.

Прама полошци je турски печат. Шз вана: Оуи лигц да се даде Ф(и)липашии,у кацитану Сиска града у руке. Амен.


XXIV. OKO год. 1655. Махмутага гиаље сисачкому капетану ФилипашиЛу уцјену за засужњена Шустафу u Фрању.

Од мене Махмвтаге, брата Абдвлах are, племенитоме, погцо-ваноме и сваке гос части и витешке Фале достоиноме гос Фи-липашичв, капитанв Сиска (г)рада липо поклон и посдравление. По том тога мои гос, нека снате; ето посласмо од МвстаФине чене шест гвнев и четири абе и четири белвка. И ето тв ха-харинв, ако чете ив примити са шеет веленчиа, прими; аколи нечете, a ви в no первом свшнв пошалите. И ето одо Франине чине всласмо иедан поплвн и едан чилим„ И с тим да сте сдраво. Амен.

Ирама почетку je печат. Из вана: Племенитом погцованоме гос Филипашичв капитанв Сиска града в погцоване рвке ови лист да се да просимо.

Матица у аркиву каптола загр. Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

DOPISI IZMBDJU KRAJIŠKIH TUIISKIH I HEVATSK1H ČASTNIKA. 9 5

XXV. OKO год. 1655. Некакав сужањ Фра-њо обеЛаје сшачкому капетану ФилипашиЛу, da Ле му гледати чим прије платити

што му je још дужан за откупе.

Од мене сиромаха сожна Фране племенитому, исабраному и о суем уеле уисоко пош,оуаномо и еуаке гс и пошене части достоиномо моемо гос, капитано Сиска града. Мои гос; оуо како доче мои порок Мехо, и суа ме тамо глауом на сридо, и бих ишал ; али и дошауши, пак бисте ме в. г. оуамо на чино гонили. Са то, мои гс, оуо сада no Мехо сласмо од мое чине осам била, a 111,0 е иош мое чине на мени, иа чо и са но ра-дити и уашемо гс пош,ено платити, него се оуди никакоуе марх(е) неморе добити, докле кои сабор небоде. Са то просимо в. гс. пороке ми немоите бантууати; ми сиромах са суоио чино добро радимо и хочемо в. гс. поицено платити. И с тими гс бг в. гс. сдрауо дорожи. Амен.

Из вана: Уисоко погцоуаномо гос Филиипашичо капитано Сиска града о гос и п(о)ш,ене роке Амен.

Mamurna у аркиву загр, каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39^ nr. 9.

XXVI. OKO год. 1655. Шабан Лехаја Момковић из Костајнтре сисаукому капетаиу II. ФилипатиИу padu Грге u Михе.

Од мене Шабан чехаие Мемкоуича, ис Костаиниче града пелеменитомо и о суем уеле уисоко иош,оуанозуго и суаке гое части и ионачке Фале достоиномо гос Ианко Филипашичо, ка-питано Сиска града липи поклон и посдрауленг.е како гос на краини. По том тога расомили смо ш,о пишете нашемо локои-номо бирато Регеп аодабаши асради Гирге и Михе, али ие Гирго чораш ис дан и ноч сауесана уоди ио и не са лороча упости ио и наша и пирауди е и он порст a и ви пираудо морете и очинити ; a и Михо гцо ие полаио са соио гилауо аспап са иони аспап еолоши, a и уи пошалите и они аспап a ми чемо Михо гилауом у. м ио(с)лати. A с тим бог уашо милост сдироуо дир-шаио. Амен.

Ирама почетку je турски печат. Из вана: Иоуи лист да се да Ианко капитано Филипашиче Сиска гирада иоуихцке роке.


96 FR. BAČKI,

XXVII. Oko god. 1655. husein odabaša gradiški piše sisačkomu kapetanu Janku Filipoviću radi otkupa kmeta Blaža.

Od mene Huzein odabase iz gradjskoga vnogo uele vjzoko pocto-uanomu j uzake poctene goz. plemeajte castj j huale dostojnomu goz. Filipoujchu jauku1 kapitanu Ziska grada poklon j lepo ljubleno drago pozdrauljenje kako goz zuzedu na krajnj uazdar ufanome. Po tom toght ouo razuraesmo u. m. uernogha lista, sto nam pišete za našega zusnja blasa, za matjejna brata, da bjzmo ga puscalj na uas vernj poctenj list j na uasu ueru kerscanzku; mj poctujemo uaz i uasu uernu knjgu j um hualjmo na uasemu dobrucjnenju, koj ze na zeromaha zusnja obzjrate; alj mj tako nepusczamo blasa suda kako bizte uj hotelj; dobro mosete znatj, da ze je bias z namj ucenjo dobrouoluo due jezere grosa j due goz. puške, a mehme-douaTocza cerio je bilo hjlada i trizta talera, otoga je dao u jua-nich dve sto talera, a zada mj istemo od blasa zedam ztotjna talera učenu naso datj j mehmeđa glauom j due goz. puške; to ze je z namj dobrouolno pogodjo, da ce dati nj bjen nj haran, j kada ga harambasa douede onj uecer da ga ja ne uzmem, sutra dan za nega due sto pet . . . tuerdoh talera, alj ga ja nedadoh pot ujedan put jz moje kuće, kakoze oglazj tko bjo s volje . . . a mj poctujemo uasu uernu knjgu, poslasmo je natrag, u mehmeđa njgdar njstar nj u negueni oczu z lepa njstar nejma; ako to negov; blasov, brat posale sto je negoue cene jlj duguanja j mehmeđa glauom, u to doba ja hoću blasa odkouatj i pošteno poslati, a jnako njgdar pod njiedan put bias nejzajde tamo, a toljko nam nenalese mehmed, (u)j ga jma tko saleti nj plakati ouamo, ako mu je tamo j umretj, bias nejzajde nedaussj zuoga doguanja sto ze je dobrouoluo z namj pogodjo; a j to uam dajemo na znanje, da ga cu od mene dubjczanj da ga kupe j za nega daju nam petsto talera uze gotouv da ga kvar prodatj da ga salu za . . . gu ne toga ne-mogu datj, hvali mu brat bitj po tomu negouu dvguanju, sto ze je pogodjo.

Prama početku je turski pečat. Iz vana: Izabranomu j užem uele ujzoko pectouanomu j uzake poctene goz. plemenjte czastj huale dostojnomu Filipouichu janku kapitanu Zizka grada da ze da u doz. plemenjte ruke prozjmo

Matica u arkivu kaptola zagr. Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9. 1 Bit će pogrješno „Filipović" mj. Filipašić. U ono doba bijaše u kaptolu

Filipović, ali se zvao imenom Nikola.

DOPISI IZMEDJU KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ĆASTNIKA. 9 7

XXVIII. OKO год. 1655. Дубички Омер-ага Солфикарагић пише сисачкому капетапу за некакву робињу u робове.

Од мене Омер агеге СолФикар агича Добиче града о суем уеле уисоко понвзуаном исабраном и уитежке части доетоиом гс. калитано Сиска града липо поклон и уеле драго лоблено посдрауление у. м. како уитесо и сосиду повхено на оуои краини. lio томо тога оуо расомисмо по нашемо сожно Косиро, да сте у. м. нашо робино Иагичо остауили и рекли сте, да е хочете о неуоли помочи; али оуо морам у. м. на снание дати: у. м., ако хочете Скеличем коио мотно чинити негове чигание сло-шаиочи, уи мени нега нешалите нигда, он при мени са дуа беча неоправи; нити nj,a има нити се он с менои погоди нити никакоуа посла оуамо очини, то е коруа и чиганович; негове лажи иеслошаите; уече ако хочете полег свое доше неволничи пго о помоц бити; ие чина шет сто талира, ш,о се био ие со-жан Радосин с нами погодио, кога ие Берек с лажма са се окреноо. Сато ако хочете у. м. нами дрогога сожна ослати a не Скелича, уече кои нами море нечино дати; аколи коио мотно Скеличем нечините и робине нам несадрожауаите; и 1ЦОГОД мислите, на оуи ми лис очините на скоро, али чино али Иагичо оуамо; недрожите се; истином с уами да баратамо. И с тим гос. Бог у. м. сдрауо дрижи. Амин.

Прсша почетку je турски печат. Жз вана: Племенитомо иса-браном и o суем уеле уисоко погцоуаномо и суаке гс. и погцене чаети достоиномо уитезо и гс. капетано Сиска града оуи лист о уитежке роке. Амин.

Матицау аркиву загр. каптола: Adacta ant. cap. fasc. 39, nr. 9.

XXIX. OKO године 1655. Дубички капетап Мустафага Ulepufi mime сисачкому капетану ФилипашиЛу, da ne узнемирује

иекаква Петра.

Од нас мвстаФаге Шерича капитана Двбиче града племени-томе пошованоме Пилипашичв капитанв Сиска града липо по-клон и посдравление како свсидв нашемв. По том тога мон гос. капитане, чвднмо се и неморемо се начвдити, саш,о бан-твиете Петра, ко ие порвк бил са Иована; ар ие Иован прост;

ваша св гоепода то докончала и каиитани ; да коиега свшниа господар али господарев син тепе, да ие прост. A ово ие овога истога Иована господарев син Имришак тепел ; тако кашв

STAR. XI . 7

98 FR. KAOKI;

свшни, коии отвда доходе. A ш,о пишете и на моив двшв остав-лиате; да бих иа в то двшв влошил, али иа не снам, ш,о ви в Сискв чините, него овамо сугани кашв, no именв Максим и Демерхан поднесоше двшом преда мном и преда нам истим. Да сте сдраво.

Лри почстку je турски печат. Из вана: Ови лист да се има дати погцованоме Пилнпашичв капитанв Сиска града в пош,о-ване рвке просимо.

Мштца у аркиву каптола загр. Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

XXX. OKO год. 1655. Мустафаага Hlepivfi, дубичкп капетан, пише сисачкому каштанату ФилипашиЛу, нска no закопу пусти на слободу пекаква кмета Јовапа, кога je нјегов господар тукао.

Од нас МвстаФаге Шерича, капитана Двбиче града ; племе-нитоме погцованоме Пилипашичв капитанв Сиска града и Ми-халв Иантвлчичв, порколабв Сиска града и Станкв воиводст Роганв лиио поклон и веле драго лвблено посдравление, како братии и свеидом на краини. По том тога приели смо м. в. лист и расвмиемо, ш,о нам в. м. лигаете, ш,о ere сиромахом Петром Иована еапорвчили, пак га ие Кимвие Господаревич бил; Имришак он га ис тепел, и ви оте то вси снали и расв-мили, пак сиромаха Петра бантвиете исради Ииованова двго-ваниа, али се чвдимо и немошемо се начвдити, како то наши евшни a ваши кершченици могв прости бити, кои ви велите, да св ии били али небили, a в дрвгои капитании те и ви просте чините и ваша правича; и нами пишете, да св они про-сти; и наша правда вели, да ие Иован прост и ми велимо и ВФамо се, да че и ваша правда речи? да ие евшан прост, ко-терога господар бие сапорвчена. И с тим да сте сдраво на тои краини. Амен.

Ирама почетку je овелик турски печат. Из вана: Племени-томе погцованоме и сваке ивначке Фале достоиноме Пилипа-шичв капитанв Сиска града вв погцоване рвке да се даде ови лист иросимо.

Матт^а у аркту загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39}

nr. 9.


XXXI. OKO zob. 1655. Костајнички одабаша хосђи Шабан јамчи сисачкому капетану за: два кмета: Миху ti ЈГргу.

Од мене хаги Шабана одабаше Костаниче града племенито иогцоуаному и суаке племените части и Фале достоиному гос. гос капитану сисачкому липо поклон и уеле драго и лублено иосдрауление у гос како брату и сусиду на краини уасдар нами уфаному. По то тога, мои драги гос, толико морам у. го писат, како то ми досадише сушан у. гос Михо; да са не при-онем и плачам и да са них пишем суоиу уирну книгу. Са то не могу се бога и доше ради сиромаха оглушати и прионух са не, тер оту шалем у м саде no Михи дуанаиест аба и иедан гун a при тотога дуи абе, то биуа cera че(т)ринаиест аба. Тер пошалите те сиромахе Гругу и Миху1 на мо уеру Мухамедоуу и уерни лист. Ото тиа мои уира Мухамедоуа; иа сам добар са не и са них чину тако, ако у року умру; у м куар ; ако no року; наш куар. Аколи и ми умремо, да наша уира неу ни ум благо непогине ; листор нам липо прауи одлучак пошалите, нека им се чина сна, да се непометамо сон гос нега (ради); али чемо ради у м уоле радити у мархи сакриуено иослати. Не-моите нам самирити, IH,O од толико уремена непослаемо еушна; били смо бетешни. To хочем, ако неумремо, су(е) до иееени ис-плати; ино ни да ст сдрау.2 A n o бога да су толико сиромаси, да и неима у суем граду уечих сиромаха. A морате прош;и-мати ; да ш,о имаиу ; дауно би гос са не прионоли и них исуадили, a снам да сте и раеуми(ли).

IL'paMa средини листа je турски печат. Из вана: Племенито погцоуаному и еуаке племените и roc части и Фале достоиному гос roc капитану Сиска града оуа лист да се да у них пош,о-уане руке просимо.

Матиг^а у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

XXXII. OKO год. 1655. Грахо из Костајнице пигие сиеачкому капетану лист, у ком се испричава, ča пије клеветао војводе

Рогана.

Од мене Грахе Костаиниче града пелеменитоме исабраноме и у суем уеле уисоку погцоуаноме и суаке roc части и Фале

1 V. br. XXVI. 3 Даље на другом листу из вана:

100 FR. KAČKI,

ионачке достоиноме гос каиитану сисачкоме лип поклон и уеле драго посдраулене каку гос a нам васдар ОФаноме на краини.

Ilo том тога, мои гос, толику морем у м писати, како ие у м нами пиеала, да сму Роган у(о)иуоду ми пс(о)уали. Мои гс уира ие наша Мухамедууа, тои ниие никдар од наших оста иеашлу, иер ие Роган уоивода1 болши иунак од нас и од чу нам ие на мисту. И мои гс, море бити, да ие ЗЦуак Уалоуич од наше стране о книси писал, али уира ти е моиа, иа несиаде нити пиеати ни очити. Мои гс; иа сам иедан сиромах иуиак и уи санте и расумииете; чули сму, да МустаФичу на голему др-шите, али ако ие у м уоли на иеднога гос парииа МустаФичу послати, нек у. м. пелиа, a другоиачие никдар небуде оуе семле уидил. Мои гос, чим сам шиу бил, то ми ие покрал, тер ие на нем глауу исгубил; и уи санате, да a мноним кунем себе хра-нил, аку море бити на иднога гос парипа погцалите га опоручиу нек сиромах уашему гос одпела, a он уам ие обрекал; ш,о ие обрекал, у м снате. И с тим бог у м сдрауо дирши на тои краини. Амин. Амин.

Сасвим прама концу блијед турски печат. lis вана: Ууа книга да ее има дати пелеменитуме исабраноме и у суем уело уисоку лдацууаноме и суаке гос части достоиноме гос сисач-коме капитану у них гос руке просиму.

Матица у аркиву загр. каптола: Acta cap. ant. fasc. 39: nr. 9.

XXXIII. Oko god. 1655. Husein ćehaja piše vojvodi Stankoviću, da mu izplati dug i neka, mu javi, da li mu je što dužan, da će

biti pošteno isplaćen-.

Od mene Huzejn cehaje iz gradiškoga vnogo uele ujzoko poctoua-nomn tomjce uojuode ztankoujchu, poklon j pozdrauljenje kako junaku nakraini. Po tome toga; moj dragj brate j prjateliu, cudjm ze tm sto dersis moj dugh sto je na tebe, odlucka noj nikakoua od trn nejma, a dobro znaš, da zam ja tm јоз lanij pocteno platjo i poslao, sto sam ja od tm na zuoju iieru uzeo j na gozi sto bogha zatuoga zusnia po АГјсећаје poslao iz koztanjce; prozim te j moljm, kako brata j zu-zeda na kraj nj, posalj mj moju zujtu, sto je u tebe, i zuome zusniu opro-scenu knjgu, j za zedlo da zj inj poslao i platjo sto je prauo; akoli sto mene jos dusis, pisj mj j na znanje daj mj; ja zam dobar moj dugh pla-

1 у. br. ххх.

DOPISI 1ZMEDJU KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ČASTNIKA. 1 0 1

tjtj, ako sto na mene bude tuoga haka j duga, ja zam pokoran zuomu dtsgu, a j azamtm jos lanj poslao po Alj cehaje stoje na mene bilo; je lj dodano ne Ij, da znam, knjgu mi piši i posalj; da znam, je lj tj dodao neli, da ze knjgamj neprepizujemo; a j od žele ako je sto tm potrebno od naše zemle, piši mj; neću ze kratjtj tm zlusjtj sto jakj budem; j da zj zdrauo j uezelo na krajnj.

{Kao post scriptum:) Ja zam pocteno poslao šest aba. a zadnu zj poklonjo; da bog pomose, je lj ti Alj celiaja dodao ne li, da mj zj u ureme glaz i knjgu poslao po tomu zusniu, koj tu knjgu tm (u) ruke dodade.

Prama sredini je turski pecat. Iz vana: Oua knjga da ze da poc-touanome Tomice uojuode u poctene ruke prozjmo.

Matica u arhivu zagr. kaptola: Ad acta cap. aut. fasc. 39, nr. 9.

XXXIV. OKO год. 1655. Хасап ага Цск-нЛ пишс Мнхаљу Ан-толчиЛу, сисачкому поркулабу, da му врати опу цијепу, коју je on (Хасан ага) потроишо искупљујућп њсгову (АитолчиЛеву)

жену u дјег^у.

Од мене Хасан are Чекиче Кустаиниче града веле висуку пуихувануму витезу Михалу Иантучичу, сисачкому пуркулабу1, нуклун и пусдравлене, каку синувцу на краини. Разумих, iiiy ми пишеш у листу и ирииех. За буга муи синуче, мурему вам на знание дат? каку и Тумици вуивуди, na бих вашу н«ену слал таму, али недаду пуручи, куи су се за благу узели: диз-дар Умер ara и Чихич Сулиман ara и Мартинчев г(о)слодар, ду-клам нима неплатидг девет сту талира и педесет, иере иа сам дал на педесет и пет иезерих и три сту аенрих веч ку Иу-риева дне да чеке двадесет иезери и седам сту испри, да то даием иа знание, да се са миум нешалите, чему малуврисне луде шалете. Пушали ми три сту видар меда, вху че мен пи-незе учинити, ш,у еам за твуиу жену дал и дите, туче благо у и т е педесет талира мени ниш,ар ту ни него у свуму брашну тучу марху чувам, негу шалите двисту видар меда за пуру-чивши пу сушни, пак нек пишите с Тумичум вирни лист за шену и за сту видар меда и педесет талира ду месеч дана; ту мени иипха ни мени, негу иош четири така Влаха гледам, убрих три сту видар меда и педесет талира. Ти си сужан ди-чем, али иа скруб нусмЈМ ни крив ни дужан.; мене у зло гу-

1 Бијашс поркулабом за кажтана К. ФилипашиЛа. V. br. XXX,

102 P E . BAČKI,

лему ували; бруже скро нам нусите и шалите чену. И с тим да си сдраву Амен.

(Ha другој страни.) Муи синуче, ми нисму с вами ду сада братали, ми ради Тумиче вуле учинисму, али станувиту ми вируите, док се ие гуд у нашуи хижи, никакве срамуте небуите се, тако ми вире, кулику да ие у вашуи хижи; и снате, како сте се присегли у чрукви, да иедиу дрогу неуставите, и у«а?ам се, да иечете мене пуд тучим пенези уставити; хцете скрб имати до трети дан.

Ha првој je сгпрани турски печат. Из вана: Уви лист да се има дати Михало Иантучичу сисачкуму пуркулабу у пих руке. Амен.


XXXV. OKO год. 1655. Костајнички EeRep одабагиа моли ксвога оцаи Михајла Антолчгића, сисачкога порколаба, da пусти na

слободу вриедно момче Ifeumoeufia.

Од нас Бечер одабаше Костаиниче града племенитому и у суем уеле уисоко пшцоуаному и (с)уаке гос части достоиному мому очу Михалу Иантолчичу порколабу и уоиуоди Сиска града. — По том тога, мои оче, молим у м у гос капитана и прико са уриедно момче, Чуитоуича на име, момчета иеимам1, ако ие гос уола, буде имал госпоски car уелики, ако му ие уола нека момче сапоручи и нека га, перуи сушни почу, кому у руке дада, нека га мени доуеде у руке, a иа чу no перуих сушних car услати. Мои оче проссти; да несмо уам тумо пи-сали; никакуа нам одлучка ниие Шабан оуд МустаФин порук, тко ие од коие ли семле, хочете нам у м уписати; исради уа-шега гос и уоле хочемо отичи к негоуу дому и са нега порука искати, ако у м уола буде да пишемо са нега нашу уиру Муха-игедоу, иеда би сиромах неуирне поруке опрауиио. И хочете нам у м одлучак учинити и са то дите и са то дурго. И с тим у м бог сдрауо дерши на тои краини. Амен.

Прама концу je печат, који се слабо види. Из вана: Ови лист да се даде гос мому очу порколабу и уоиуоди Сиска града у них гс иогцоуане руке. Амен.

Матица у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9. 1 Had линијом: Момко.

DOPISI IZMBDJU KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ČASTNIKA. 1 0 3

XXXVI. OKO год. 1655. Шабан из Јасеновца пише Михајлу АптолчиЛу у Сисак, da му пошаље меда u шест лаката

зелене чохе.

Од мне Шапан Хуче ис Есеновча града моиему попратиму, кнесу Михалу Антулчичу у Сиску граду липи пуклон и в(е)ле драго лоблену понизно посдравлене, каку унако и вит(е)су на краини. По том тога, мои побрадине, да ие сирома Сали са вашо милуст повидал и да ее Фалио вашоемо сваком добро в(е)-ликум, иере морете мо свако тобро учинити, ради нагае воле да мо хочете топро чинити. И мое драги праде, вашу милуст хочмо просити и зиолити; да нам хучеде услати шест лакат чуе селене, или на ви хочемо вам услати урган; или шту са-бовитите; учему на вашу воло учинити, ако небуте при вам, учеде нам на вашо кршчанеко виро уседи и хочеде на нашу виру Мухаметову услати, да нечему Фалити и вашу и свим друшини и наше си снаи хо(ч)еде бусдрвити. И вас бог в(е)еели на доси краини. Авган.

Нрама копију je турски печат; nad њим je пешта пачрч-каио арапски, a nad тим стоји ово: И мои прате вашу ми-луст прусим, учеде нам меда услади.

Из вана: Да се има (д)ати ува книга у пштене руке нашему попратимо кнесу Михалу Антулчичу у Сиску граду проеимо.

Матица у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc.39, nr. 9.

XXXVII. OKO год. 1655. БеЛир Одабаша Костајпички пише си-сачкому поркулабу Михајлу АнтолчиЛу за некаква сужња u

некакво сукно. Од мене Бечир одабаше Ковханиче града племенитоме иса-

браноме моме оцу Михалу воиводи и порколабу Сиска града поклон и посдрауление. ITo том тога, мои оче, расумесмо ис уашега nonioyanora лигца, ш,о нам пишете исради Дуичина си-Јоомаха неуолнога сушна, да одемо Хусеин барактару Исачичу. И худили смо рад уаше м(и)л(ости) у(о)лие и Сулеиманове неверне поруке сапоручисмо, хучете Сулеимана сапоручиуши пошчата о младуга гос. негоу сусед има, хочете еа нега опоручити, нек сирумах неуерне иоруке тира, млуго смо се натрудили рад уаше уоле исрад негоуих порука ; иросимо уашу н. в. хочете отичи до Микуличе капетана Шандура, да биш,е ону дите с подубном ченом осели; мои оче, подтруди се до Уинче капитана Петри-

104 FR. RACKI,

ние града; био нам ие уерни лиш, ослао и на уери осео иедан car и иедну уеленчиу; да нам ширукога сокна ошале; нит би наше благо ни сокно; хочете нам одлучак очинити, ш,о мисли; мои оче хочете нам ону сукну ослати и Сулеиманоуе три уи-дре ио Дуичину реченоме сушну. И с тим уас бог сдрау дерси. Амен.

У средини je турски печат. Из вана. Оуи лигц да се има дати Михал уоиуоди Иантулчичу порколабу Сиска града у не-гоуе поЕцене руке иросимо. Амен.

Матица у аркиву каптола загр. Ad acta cap. ant. fasc. 5,9, nr. 9.

XXXVIII. Год. 16в2. Некаков Габор засужњен у Турака молп u заклиње Аидрију Шушака каношжа u сисачкога капетана,

da га ослободи.

Од мене тушнога и неуолнога и уелику неуолиу и у усу полошенога Габора roc Андриашу Шугааку капитану шишац-коме моие тусно n шусанско препоруцение да ие уашее мило-сти ирепоруцено.

Приел шам в. м. лист и расумил шам ис нега гцо в. м. пи-шете ради неуернога Греганина, да га в. м. непуштите у Турке ;

докла му ие цина унутре. Али мои roc капитане, то ие истина да му ие цина у Турке, али где ли што ли, Градишко ие пол-друг дан хода од Коштаиице; a оно ше Мохарем Чехаие саклех да нигдар ние к нему Глухо доходил што би ше с ним пога-гал, нити да би сто пута дошал не бм га усел дешет онакоуих са Греганина, дотс год шам глауум недоиде Греганин шимо, ар ие на Греганииу уелика иоруцбипа, иет шешт ли лиуди: Микулиц, Бобешиц, дете од Уербоуда и ош негдо; он наиболе сна са каи е порук; него оуо иа ради неуирника уелику муку и неуолиу, бои и усу терпим и сиуот губим; оуо шу ме уре дуа пута ради неуирника исбмли и душу ми тулико да ние исуадили; пчг ме хоте, ако га будете в. м. бранили ако не доиде с Хомерцицем; него иа широмах широтек уелике не-уолие будуци иропшм и молим в. м. на колина поклекши, гори руке поднкши, керуауе шусе тоцеци, na руке и ноге падаиуци пред в. м. и саклинаиуци богом иединим, блашенуи диуицум Мариуд!, маикуд! бошиум и суе трн бошиеми и онеим суетом редом; кога в. м. ношите, и онум суетум машум,коиу богу ОФеру-иете ; и ОНИЈМИ молитуами, котере ше под суетум маш(у)м молие;

DOPISI IZMEDJU KJRAJIŠKLH TUBSKIH I HRVATSKIHČA STNIKA. 1 0 5

и да ште ми отац и мати, брат и шештра и иеднум рициум: бог под богом, немоите ми на пут стаиати нити мога неуир-ника бранити порука, ар шам прауи порук са ниега иа на моиега брата проклетога мишту и с Цихорицем и с Иушицем, него ми га немоите в. м. бранити нити мени на иут стаиати; да шу ме уре шиуота ментууали ради неуерника, пак мс хоте иош болие, ако га небуде и че га неушалиете no Хомерице, него ми га ушалите са муку бошиу. Хоцете уедика руга од мене уцинити, a в. м. мени немоите мога неуирнога порука бранити. Он има добра порука у Шишку са Глуху тер в. м. добро од порука ишците Глуху, какоти од наш ишцу Турци Греганина, што и шами гоуоре када доиду дуе три керуауе книге од Грахица са Глуху; какоти од паш иду нашем роди-телом и в. м. са Греганина, хоце поити ниега Грахо искати; aко ли буде умерл, хоце га Грахо ис суоие куце платити, ако ли е шиу, хоце га к рукам добауити, доклам ие Грахица у Шишку граду, и како гоуоре Турци, нека суаки своиега шу-шниа добро од порукоу ишце. Од мене ишцу неуирнога Гре-ганина и Малоуица, да ми хоте душу ради неуирникоу нсуа-дити; ако их иебуде по Хомерице глауом Греганина аМалоуиц ако ие купил колорлиу. Што неиише Патациц? али га нешалие ис мене поруцбине иесмеце; него мои гос капитане, иа широ-мах широтек уелику неуолиу и муку терпеци ради оуих не-уирникоу иолаг оуе моие уеле прошне и еаклетуе и другоц прошим и саклинам; да MIT В. М. немоите на пут стаиати штти моиега неуирннка по])ука бранити, што ше широмах уа-ам у бога иуашу дшлост, како мога уФанога и наиуекшега под богчш приа-тела и каиитана, да ми га нецете бранити нити мене даги ради не-уирника оуолико бити нити кинитн; ар мене Турци небииу него ме он бие, котери годир мени на нут стаие и неуирника ми брани. И то в. м. на снание даием и иришешем ше богом иедим и бла-шенум диуицум Мариум, ако ми га будете бранили и мене буду Турци са нега усце били и рушили ; како ми ше гросе: тако ми " пошалите в. м. шами носш; иа ше хоцу, тако ме оуе саклетуе, шам na ушех уаш душу саклати ; котери годар мени неуирника брани , иаи и помагаи до бога милога, што иа широмах тсрпим ради иеуирника; иели од бога шугена и од лиуди прауица да би ше неуирни порук шуоиему поруку могал бранити; како хоцемо ис неуолие сити, како ли ше хоцемо опрашцати, ако небудемо иедан са другога порук, него и другод и иесероу иу-

106 FJEt. BAČKI,

тоу саклинам в. м. да ми га немоите бранити нити мени ши-ромаху на пут стаиати, и мене дати шиуотом болие растаиати него шам; ни иа нишам неуирник него шам кершценик,' тако мене мога порука немоите са керуно пролиуание бранити нити мени на пут стаиати. Али ше уФам у бога и в. м. да ми га нецете бранити и боле ме дати ради неуирника бити нити кинити него шам биен и кинен; и да ми га хоцете no перуе прилике пошлати. И оуо у. м. на снание даием: ото шам Хо-мерица на шеби пушти дешет дана роком; ако што буде опраулал, добро; ако небуде, нека ше тамо неклати, него нека na рок иде. И да ште сдрауо на краини.

Datum die 4 Julii 1662. _ Без печата. Лдреса: Adraodu Reuerendo Dono Dono Andrea

Sušak Canonico Vener Capitulo Zagrabi ac Capita Zizienzi Domino Dono ac Patrono Clementissimo.

Zizium. Матица у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

XXXIX. Tod. 1662. Речени Габор „тужни u невољни сиромах" препоруча ce сисачкому порколабу Стјепану Трохару, da се

заузме за њега.

Од мене туснога и неволнога широмаха шусна Габора пор-колабу шишацкому поклон и посдрауление н моие шусанско ирепоруцение да ие у м препоруцено. Tlo том тога, мои драги кнеше, снате и уидите моиу уелику бритку неуолу, коиу тер-пим, и цуиете тако оуо иа од моих господароу исках .пута и прош(и)х, али ме неште пушцати, док год шушан Шиме недоиде; ако ше погоди с господари моими, добро; ако непогоди; бодете га од порукоу искали, како будете снали. И то да снате; како шам ше погодил с моими господари, под иесеро талироу хоте иримити мога шушна, a иош им остаием душам трп сто и шедамдешт. И да би суе моие велике неуолб неуидили, нишу га хотили него под шешт сто талироу призмити, и сато , мои драги кнеше, ото шам иа Мутиа тамо ушлал до гос капитана с листми и no Хабиба, да га он доуеде шобум, ис котерих ли-стоу хоцете расумити, ш;о пишем и како шу господари и гос дисдар упишали суоие уире ; да неште мене стаулиати ради оне поруцбине Малоуица; уеце како Хабиб доиде, тако хоте мене одкоуати, да будем уигал и об поруцбини Малоуица и об

DOPISI IZMEDJU KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ČASTNIK A. 1 0 7

оно што уише душан остаием. И сато; мои драги кнеше, мог

лим уаш и прошим, уидите, да нима гдо са ме широмаха ра-дити, уеце уи „гос капитаном доконцаите и оуако уцините до-бро, Хабиба како наиболие морете сапоруците и no Мутие пе-ти ми дана роком ушалите. Аколи небуде али мене али Ха-биба тамо; a уи га добро од иорукоу ишците a ото шалиу и уире са ме ; да мене неште ради оне поруцбине Малоуица устаулиати: и како уаш ие бог науцпл, онако уцините и мене у неуолн неостауите. Шк. via, широмах хоцу уаш до смерти у сех слуга бити понишан и покоран. И с тим да сте сдрауо на тои краини. Амин.

Из вана: Ta книга да ше има дати хЦеФеку Трохару пор-колабу шишацкоме у руке прошимо. Амин.

Матица у аркиву загр. кчптола: Ad acta cap. ant. fase. 39} nr. 9.

XL. Tod 1662. dan 18 сиечња. Али бег ШериЛ пише сисачкому капетану Андријашу (Шугиаку) no кмету Јакобу, који noću му

нешто угујене.

Од мене Али бега Шерич капитана в овемв веле високо поштоуаноме исабрано гос. гос. Иандрииашв капитанв сисач-коме липо поклон и веле драго лвблено посдравлеине како свеидв и приателв на тои краини.

По том тога вашем госпоствв пишемо и на енаине даиемо, како вам всласмо Иакова, свшна вашега госпоства, с глаиом на сридв; и носи вам од своие чине дванаиест била и килим на поштение, како сте се сгодили, да вам донесе, a остало, што ие однееао тврскв партикв, просим вас; да мв бвдете са то по-мочннчи, ако мв се гдишто салача; да мв сиромахв исправите и истирате, да тврски партик неисгине, са што сиромах, иер неби имал веч амо на што дочи. И просимо вас, немоите. мв веч всимати од негове сиромашке чине него дванаист била, како сте мв ваше госпоство рекли. И с тим господин бог вас сдраво дрши на тои краини. Амен.

Прама почетку je турски печат. Из вана: Ови лист да се има дати в свем веле високо поштованоме исабраноме и сваке госпоске части гос Иандриашв капитанв сисачкоме в них по-штоване рвке да.

Jlpunucauo je: 18 Jan. 1662. occasione Jacobi. Capit. Dubicensis. Матица у аркиву капт. загр. Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

108 FR. KAČKI,

XLI. Oko god. 1662. Stjepan Truhar, sisački dizdar piše kostaj-ničkomu dizdaru Omer-agi radi zamjene sužnja Habiba s drugim.

Od mene Stephan Truhara disdara Siska grada poklon у uele у lipo posdraulenie Omiragi disdaru, kostaniche grada1 junaku у uitesu stoiechemu na kraini. Po tom toga priel sam list od v. m. koga mi pisses sa Haliba da bi ga poslal sa gabora na uassu uiru; ali sto mi pisses sa gabora, da bi tamo poslal Habiba sa iesero ta-lerou, a iosche bi tamo na gaboru ostalo tri sto у sedemdest; атоу disdaru sto se uami uididi sa one tristo у seilmdeset, gdo bi e uami tamo plachal; a gaborie seusem tamo, у negoua sva bratria у dva sina, tamo uam ie negoua sena, negoua bratia у matti; у ia nigdar tamo Habiba nedam, doklam godar on sue one drusine neda; ar ie Habiba od iedne kuche, oni od iedne ; ako Habibu oude uumreti a onoi drusine tamo; a sto se Habiba pristoii, kada sam ia uam Habiba bil poslal, ter ga neste onda hoteli primiti, ia uesda pako nega (ne)dam; doklam sue one drusine neoprosti, sto ie one kuche, ako mu oude у umreti; a sto mene gabor piše, da se ie pogodil, sto se bise gaboru poga-gati? a on dobro sna, da ga ia nesam tamo poslal niti тоуа gospoda; nego ie on Habiba bil dobrouolno obechal, Ferencha oprostili, a nami sa gabora nistar ne, niti maramo sa niega, necka niega radi stogare tamo uuslano; chudimo se gaboru, sa sto oni to chini; sna dobro gabor, da ste mu sue odegnali, marhu, drusinu у nega glau(u)m tamo odnesli; a sto se Habiba pristoi, uu niega su dusnichi taki posegli у pokli s=u ga uuseli nego ga ia sastami oude u gradu; i Habiba ia nigdar nedam tamo, doklam neda sue one drusine Ferencheue; a sto se uere pristoi, ouo ti u nasad salemo у postuiemo; у s tim da si sdiau kako yunak na kraine. Amen.

Iz vana: Оуа книга da ce има damu Омираги дисдару Koc-стајнмг^е града моме суседу.

Matica u arkivu zagr. kaptola: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

XLTJ. OKO год. 1662. Али-бег капетан Дубице пише сисачкому капетапу Андрату Шушаку, da дадс дужи рок сужњу Јакову,

da исплати пекакве noeiiê.

Од мене Али бега капитана Двбиче града всвем веле ви-соко пош,ован и сваке гос. части и ивначке хвале гос. Андрашв Швшакв капитанв Сиска града липо поклон и драго лвблено

У, br. XXII.

DOPISI IZMEDJU KEAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ČASTNIKA. 1 0 9

посдрвление. A no том тога ваш свжан Иаков доид(е) и да мв ие ваш гос. саповидило a в. м. од чине сваке стрвке no полак носи a писмено тисан рок вчинили; то он с(т)ворити неможе никад, нити чемо ми са то бити; вече мв сиромахв вчините простран рок, три мисеча дана, иере в. м. добро снаде да то тисним ро-ком неморе бити, ако сам и вели; лаже, ми тако (з)а нега бити неможем веч а(ко) мв простран рок вч(ин)ите, и ето вам га всла-смо на рок; ако ш ним тако вчините, хоцу са нега битп три ми-сеча рока и да вам носи no no сваке (с)трвке; ако ваш гос. тако вчините, пишите нам лист, аколи тако бити неможе, ето вам га тамо како снате и ето тамо сиромахв се сапачало на иедан на два миста партига; то мв истираите, каконо ие вм. писала. И с тим гос. бог в. м. сдраво дриши. Амен.

При почетку турски печат. Ha другој страни: Ови лист да се има дати капитанв сисачкоме в негове noni,eiie рвке просимо.

Шатица у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

XL III. OKO ZOO. 1662. Мухарем Ћехаја пише свому „сужњу" Цгтору, што je вољан damu за некаква сужња, кога му патраг

шаље, da га можв оковати, ако ne буде задовољан његовим откупом.

Од мене Мухарем чехаие нашему сушниу Чипору поклон. 1Цо оуога сиромаха Магара дауиш и шалеш сас и причини-уаш деоет аба и уелики поплун п дуие чисме, али ми недамо, него оуо шалемо глауом на сриду, a уи симо, него ако уас ие уола и суому опрошцениу, оуо хочемо дати иедан мали car на стл и дуоие абе •, ако ти ие уола; усми; аколи ни, ото ти сушан, окуите, a ти симо поруком, да ти се поруки не кине, ар ак сте сада Герго недоуеде, тешко немо и другим поруком. И да си сдрауо.

Ha концу je печат, Жз вана: Да се да сушниу Чипору у Сушак.

Матица у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39f

nr. 9.

1 V. br.

110 P E . KAČKI,

XLIV. OKO год. 1664. Дубички капетан Алибвг ШериЛ пише си-сачкому капетану Михајлу ВајдиЛу, da мало причека сужња Ха-сана, da fie му ои eefi изплатити, што je дужан за откуп.

Лодједно га моли, da Хасану отпусти гито od дуга.

Од нас Шерича Алибега, капитана Добиче града, племе-нитими; иеабраними и о суем уеле уисоко погцоуаними и суаке гс и шнцене части достоиними Уаидич Михало, капитано Сиека града и остали суим гс каптоло липо поклон и уеле драго лоб-бено посдрауление у. м. lio том тога, оуо в гс сожан Хасан, кои е на нашои уири ; оуога осласмо глауом на еридо, какоти и в гс пишете, да мо е иош од догоуаниа три сто и четро-десет талира; тер од тога сада са сто талира тамо у м однесе;

a ОФамо ее о у гс, да мо нигцо хочете и остауити божие уоле и наше ради; иер ие (бог сна) сиромах; a пак и неуолан класт остао; хуала гс бого и уашои доброи сричи у м уеч и добро плати, али бог ме оуамо много дожан и мочно се оддожи, него се ОФамо, да мо и у гс хочете милостиуо очинити и ншцо остауити; и оФамо се о у гс, да мо о суем хочете опсорничи бити ; иер сам оуамо са много Торком иорок; ш,о е он тамо однил. Дрого нихца, него гс бог у м сдрауо дрожи. Амин.

Прама cpeduuu je турски печат. Шз вана: 0 суем уеле уи-сок пмцоуаним и суаке гс части достоиниши гс Уаидич Ми-хало капитано Сиска града и осталим суим гс каптолом о уи-тежке роке и гс. Амин.

Матнг^а у аркиву загр. каптола. Ad acta cap. ant. fasc. 39, fir. 9.

XLV. OKO sod. 1664. Xacan из Дубице пише Михаљу Bajdufiy u каноницима padu некаква dyza u нагађа се с њима.

Од мене сиромаха сожпа Хасана ис Добиче племенитими иеабрарими и суем уеле уисоко погцоуаними и суаке гос и пош;ене части достоиними гс моиои Михал Ваидич капитано Сиска града и осталими суим гс каитолом моииа ионисна сложба и припорочиуание гс бого. И уа гс. просим у гс са уолио бо-жио и са у гс сдрауие то уи наи меда, ш,о е тамо готоуо, то ми у гс на бросо no Иантоло опрауите, иер со ме оуано дож-ничи стисли, a на скоро са нам боде са суоие догоуание, брес

1 Бијаше каноником eod. 1655—1667.

DOPISI IZMEDJU KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ČASTNIKA. 1 1 1

тога никаи неморам уочинити, ни оуамо дожником рачона дати. Просим у гс са бога, то ми добро очините и опишите ми од догоуаниа какоуа роба у гс трибое. Просим у гс немоите ми самирити, к троиаком не посласмо, ш,о емо били рекли, да сло уриме би, немогосмо ником поичи, нити бисмо могли no сло уримено послати. Поросимо са бога; на екоро ми то добро очи-ните. И с тим гс бог у гс едрауо дочи Амин. Оуе собоне не-допогцаите Барбиричо, док тамо Иантоло неда дуадесет уидар меда, иер сам иа оа не порок.

Печата нема. Из уана: Племенитими исабраними и уисоко погцоуаним и суаке гос и пош,ене части достоиним гс Михал Уаидич, капетано Сиска града, и сталим суим гс каптолом оу лист о них гс роке. Амин.

Матица у а/ркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

XLVI. OKO год. 1664. Дубички хађи Солфикар-ага пишв Ми-хајлу ВајдиЛу капетану сисачкому da му добаш некога Ни-

колу Ђерека, који му има čamu 600 талира.

Од мене Хачи СолФикар-аге Добиче града племенитим иса-браним и о суем уеле уисоко пош,оуаним и суаке гс. пош,ене части достоиним Михал Ваидичо капетано Сиска града и оста-лим суои гс. каптолому гс. липо поклон и уеле лоблено п(о)сдра-уление како правим дошеуником и пошвнои гс. на прауди оФа-ним. По том тога оуолико би потрибно у. гс. оенанити, како оуо^ лико година има, да е Берек Микола нашои робини Иагичи ш не-гоуим големим лажми, нои сиромашичи, големо непрауичо очи-нил; и не се сожнем Радосином опрости, кои се сожан с нами бил погодио са Иагичино глауо шест сто талира, лип се пого-дио и подпожио, ипак га Берек с лашма са суоио глауо очи-нио, и ш ним се опростио. Са то у. гс. молимо бога ради и полег у. гс. доша, очините Иагичи прауи сод; и ако иои очи-ните, да Берек са но има плачати, али оуамо о Торке еа но ичи, како се ие онда и подосел, тако оуо море слободно Михал Берекович оуамо дочи на оу наш вирни лист; оуо моиа чиста вира Мохамедоуа, да мо никакоуа осрока ни дроге чине не че бити, него ш,о е Иагичине чине, шест сто талира, ш,о се био Радосин са Иагичо погодио, a нигца дрого на нега нечемо ода-рити, уече оно шест сто талира, чиме он дожан.

Hžpu Kjpajy je турски печат. Из вана cmoju oeo: Племенитим исабраним и суем уеле уисоко пошруаним и суаке гс. и п(о)-

112 FJR. KAČKI,

ш;е(не) части достоиним гс. Михал Уаидичо капитано Сиска града и осталим суои гс. каптолом оуи лист о них гс. nonip-уане роке. Амин.


XLV11. OKO год. 1664. Неки се Хасанаг^ испричава капетану ВаидпЛу, што му do сада пије могао послати партика; уjedno

га моли, da му пошаље 20 ejedapa Meda.

Од мене сиромаха свжна Хасанча в свем веле уисоко погцо-ваном и суаке гос части ивначке хуале достоином гое Вачичв, капитанв госдинв нашему липо поклон и веле драго лвблено подложно иосдравление, како гос нашему. По том тога (да им) вашем гопоств даием на снание, да миј1 е био крамар отишао, био в партигв и иест дошао. Али, мои гое, ево св големи сниси, неможе се сад никвд7 ни камо се ние могло no чини нартиг дочи. Ево ие партик дошао, и хоче тамо, ако бог да, до иедаи тиедан партиг дочи. Мои гос, вшали ми от ваше милост(и) вирни лнст, тко че ли помочи Иантвлв нартигв восити; не-море сам; ако ли мо гс тамо има свжна наших, вшали кога сапорвчив да помогв восит. Ето мои гое; посласмо Иантла тамо, немои ми га држати, веч ми га вшали н(а) вриме иедио, и

«%мо тамо с партгом вре дишли, али ми пошали no Иантвлв вирни лист, да ми кога начемо; a да ми пошли Ивна, али кога дрвгога свжна. И мои гос просимо ваше гос; пошалите ми до иедно двадесест видар меда, нишо ми е врло нотрибно, a хочв ти потрибв касати: нипхр ми мало иартига биаше в мога к крамара нестало, веч сам в дрвгога вем тем хоче партиг са-пачати рад мала. И то вас просимо, то ми на вриме вшалите. И с тим гос бог вашв милост (с)драв држи. Ан.

Шз вана: Ови лист да се има дати моме гос Вачичв капи-танв просимо в негове гос рвке.

Т аркиву каптола загр. Ad acta cap. ant. fasc. 39. nr. 9.

XLVII1. OKO zod.1667. Мехмед-ага IHepufi nume сисачкому ка-петану JKocy, da би отпустио што od откупа сужњу ШпмиЛу,

јер da се му дрикчије ne Re моЛи одужити.

Од мене Шерич Мехмед are ХалвФагича ис Двбиче града в свем веле високо поихрваноме сабраноме и добро роиеноме

DOPISI IZMI3DJU KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ĆASTNIKA, 1 1 3

гос гос Косв капитанв Сиска града липи поклон, a драго лв-блено посдравлеине, како свсидв и прииателв на тои краини. По том тога, мо(и) господипе, толико имамо вам госиоствв пи-сати сарадп ва(ше)га госиоства свшиа Шимича дичжака, коив сте мв чинв одсикли, шр неби три онака дичжака дала, нити то никад ие море бити, сагцо (вира моиа и господ бог) нигди ништар неима, вече иедан говедар и твчои квчи; вече ако морете ваше гос с коиом приличном чином вчинити, нека си-ромах ижче, иеда би кои Тврак са. нега прионо и са нега стао, кои би га вадио с приличном чином. Ако ли неморе ваше го-спост(во); оквите га ; да са нега свшни сла не трпе. И с тим го-сподин бог ваше госпоств(о) сдраво дриши на тои краини. Амен.

Нрама средини je турски печат. Из вана: Ови лист да се има дати гос гос Косв капитанв Сискака града в рвке просимо. Амен. Капитанв.

Матица у аркту загр. каптола. Ad acta cap. ant. fasc. 39?

nr. 9.

XLIX. OKO год. 1670. Ибрахим Idpeuc КаралиЛ, градишкански заповједнгт пише сисачкому капетану (Ивану) Еабгићу, da je

беИир ЧовиЛ мртав.

Од нас Ибрахим Иреиса Каралича гр(а)да градишкога веле повдованомв гос капитанв Бабичв1 в Сискв липо поклон и по-сдравление, како свсидв на тои краини. A no том тога расв-миемо ис в: м. in,o нам пишете, да ие моиа вирна книга в вас;

али иа сато неснам, вече само HIO сам вами писаио лист исради бечира Човича. Ми доведосмо бечирове порвке, тер питасмо прид Тврчи. Порвки рекоше, да сте ви Бечира на тавничи са-порвчили и Тврке пвшчали. Ш,а од мене ишчете? бечир ие прост. 1Цо ми ниете пирво писали, доклам ие бечир жив био ? вече сада пишете, ода nia хасне нема. И с тим да сте сдраво на тои краини пош,енои. Амен.

Ha другој страни два печат.а. Наслов: Ови лист да се има дати погцованомв и племенитомв гос Бабичв капитанв в Сискв стоиечемв в них вм иоидене рвке.

Матигџс у аркиву загр. каптола. Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

1 Бијаше канопиком год. 1667—1700 год. STAR. x i . 8

114 HR, RACKI,

L. год. 1678, 6 липња. У Новом. Нико Кувелић кнезу u гос-поди дубровачкој пише о полазку турске војске на Русе, u о ду-

бровачких поклисарих у Цариграду.

Многопресвиетло и племенито и мудрои и сваке части и часне Фале достоиним гну кнезу и гоеподи дубровачкои поклон и в. д. и. A no том вашега п. г. примих почтовану книгу од 3 истога, no коио разумиех, да мн давате слузи на знание за ш,о ете примили моие книге, на коие да ми не одговарате бивши наредили слузи вам Мату мому брату, да ми на риеч он буде риети, a навлагцито сварху чеса вас имам авизати ис-тинито. за то било би удилие авизано в. п. г. од чеса жудите, како сте и вазда од сваке ствари иотанко; али с ким знах;

с тием ме омразисте, ни да могу гцо на бриеме знати, смием вам книга посилати. Салуховић доћие из воиске цареве у се-дамнаиес дана, да се свак зачуди да толнко доћие на прешу. и из ненади Буши доћие из Ахдоса близу Исакче шест конак царевиех, дие ће цар1 когне на траву пустит, кога ту ие оста-вио с воиском много могућом, сповиедаиући он кои се дан из воиске диелио, цар имо се заутра дан дизат пут Иеакче; нег ћие бнт ти дан Фермат за чинит пугубит ниеко пет арамиа, коие ухитио ие био ловетш сургун хава при иеднои води, дие су се сакрили, и при гшима нашли десет тисупа грошиа, коие грошие цар даруие бостанчи баши. и при истому Салуховићу многа воиска дигла се била и пошла наприед цара ; и Чазет досе био, за коиу воиску сповиедаиугш, ако велики елчиа Мо-сковие цара срете с ову страну Турле воде, бићие мир; толи прие приеће воду те га срете с ону страну воде. да му даваиу ш,о не може 6ит; вратит га не могу, нег иде на гнега; за nio ие тако реко био елчии2 малому: ако овамо сретете ме, свеза-ћете мир; аколи онамо, вахтуие хазур холун. кои елчиа дошо ие био су трндести коника; те ниега добро трато, нег га оћеро, небудући с начинод1 дошо; за nio турцн суспетаиу, да на рие-чма их не уздарже, докле ли ето скури a зима ћнихие. ма да би бог до, да буде воиска онамо, no ваше ствари болие било. за коие речени Садуховић сповиеда, да се много тиесно находе при везиеру3 и паши босанскому и при иреизу цареву, сви

1 Мухамед IV. 2 елхадш. 3 ЈКдприлисаде Ахмед-пата.

DOPISI IZMEDJU KRAJIŠKIH TURSKIH I HKVATSKIHČA STNIKA. 1 1 5

три вам бивши велици неприатегли, a такоди9р и ћехаиа ве-зиеров. и да инако не могу имат ремедио не(г) ако з динаром; и да би наиболие било, ш,о сте се на пашу босанскога и на друзиех сталиали, да сте с наипарва около везиера приенули ствар ачустат; за ш,о иош, у иегни шехеру минута гоуиша злом вам се завиетово; када био вам ие при свиетлои господи поклисаром вашием, за ваш конат ниеки емер извадио те им ие узо заги био пецат арсланниа; пака реку господа покли-сари: оваки емер могли бисмо имат за двиести аспри, нег нам даа назада пецат арсланниа. и поврати им их, иош, отада иега резбагланаео. за коие ствари говорећ неие да и цар зна и да ие с волиом гнеговом, ш,о се иш,е од вашега п. г. ма иедни Турци, кои су спаметни, не могу виероват, да ие волиа гне-гова супротива благу, коие се иш,е; може бит велећи a пресо поко7 да ће се чинит везиер знат, и еупротива тому да му ће дат риеч. a да отн запигне, како и исти Салуховић сповиеда, да већие ние волиа честитога цара ; да се узме нег BIO се од Турака узело, како ие шех ислам и кази хасћер Фетву дали ; али везиер сварх тога толику силу иш,е. за кога СалуховигКа што жу-дите знат да ие овако дошо, ниие ктио стоиат, небивши му било обично; паша босански све прозциећ вас га ие носло био, кога како ие био за мубашира таин учинио, на в. п. г. да ови ди-нер од вас скужава, таин учинио скортом гнеговом да би вам дошо прид честити град, a огн настоио ие, да га учини серас-ћером евием хаиалетом босанскием и догном краином; дадоћие на честити вам град поступит комбатит га; ма му ее не буде примит, него му везиер пише: сада ие овамо већиа, ходи овамо. и тако ти га ирешно дирну капичне на воиску. a прие ћнега пошлие no пресвиетлу господу поклисаре, довест их; за коие чуие у путу реченн Салуховић, да су зло били страпацани одо нега капичие, кои иех ие ировео, да ие чинио под ћнима когне бити да барже иду, да су се инз когне укидали, кому дават буду тридести цекина, да не чини им толике преше ходит; и да ние ктио их узет, нег ие веће иско за коне. то ие драго веовт чути вашием неприателием, a приате-лием жо и мучно. a за пресвиетлу господу поклисаре, кои су у Цариграду, сповиеда, да се ненаходе у бабачаФеру, него да тако стоие секвестрани. кои Салуховић. сповиеда, да ие иедан пут прид везиера извоћиен, кога упита: дубровник град од трешћне обали ли се и кућие падоше ли му? рече:

4fe

116 I?K. R A O K I j

град не, ма кућие све из Фундамента надоше. заихо били су рекли господа поклисари: ако смо ти динар од Турак узели, град нам се био укинуо, опет смо у граћиу града упенчали. та-кодиер пита га: колико под Новием имате бродова, и под Оци-гнем колико их ие ? речие: има двадести тридести бродова тарговачкиех. пита га: no колшсо лиуди могу }7зет ? рече: no 20, no 25, no 30, no 40 лиуди. рече: могу ли их с мора за-творит, да неби изниели благо и лумбарде и чебхану ? рече: господару! не могу, имаиу они дриева велика, кои носе no 25 печа. рече: инди да се пише адабергом тезтез, да их они иду затворит. помучи Салуховић; рече: да се не боим души, гослодару, реко бих иедну риеч. рече му: реци. не смием. говори слободно, не бои се. рече: ма ћие доп толика дриева крала шпанскога, папина, од дука; боимо се, да опет не буде кои сакатлук. на то му неодговори за много, него ми-сли и мисли, пак рече онада: лазум тедарућ ћорма то баилу млетачкому ти бих учинит, да пише у сенат, да пошлие ние-колико галиа затворит вас. на тому доспиу говорегие, намагне на ћехаиу, изаћиу на двор. и иош, га буде за ове конФине пи-тат, како су и на кои начин, и како ое живе с подложници млетачкием пехаиа рече му, чаФер аги, кои ие ш ћним дошо од паше, даде се и чазет, да иде ? a тсби е Ферман, да оста-неш. тада мучан напе се; пане ћехаи на ногенаруке лиублепи и молечи, да га не оставлиа нег и гнему да узме и чазет да иде бивши иедно човиек велепи: стар болан на дому имам се-дам гсћери, лотребан сам. рече му ћехаиа: не може бит ; нег да останеш, a за тебе ћие болие бити, даће ти се агалук, ди ти узоп и дирлук. пане му опет на ноге и руке: немои гос-подару, за царев хлеб, меии друго не требуие, нег да могу мо-иием убожством живиет, и да ти е моие еедам кћери хаир довачие. a то уста лали гасу7 докле доћлу господа поклисари да на диван буде супротива ћнима свиедочити. a оги узме у суспет, на шго ствар изапе; да му живот не поћие. кога везир пита за иасак говорећи: на дубровник ие ли тврд иасак и чи-ниен? рече да иест много, да нитко не има дуисе поћи ни приећи. драго му буде чути. кои ћехаиа видећи гнегово мо-лиение и плач? узме му и чазет, и да му три цекина у руке за спенце и книге за паше. Отиде на свои пут обзирући се назад да не иде ко за ћним да га враћиа. пашу срете на Косову, преда му книге и он га кћет буде собом водит; и неосталиати


гневху; узме падат на ноге и руке: немои господару, за бога пусти га„ за то хотио сам од свега све потанко авизат в. п. г. за ћнихово владагне. у толико no истому брату примих пет цекина с книгом за гна диздара; с коиом предо му их сам. како ие раз}гмио, ш,о му пишући, на коииех вам лиепо заФалуие, и обећава се, да како ие досле био ваш приатегл, да тше и у напредак иовце болие, ако бог да. a и гну еФендии реко сам за кафу, да му ие дошла у Виталениу, на коиу вам и он заФалуие, и ОФеришкава се; и кад видим бриеме послаћу ие дониет, зашр не смие се иреко Суторине од злипа ниш,а пре-ниет. и тием ми валиа мислит засве зле мисли? коие имам кроз книге, коие посилам е ве(ли)цием етрахом не смиутш од истиех переона, за коие пишем и молим се a немогу имати одговора. a иа вам слуга носим главу у торби; него за лиубав божиу провићите за гне, нека сам миран и поспиешенем на служби вашега п. г. за коие мирит чекам с великом пожудом; молим се сарчано и чекам одговор, да ми ће HIO заповидиет, и HIO сам иаки остаиући вам свакако на сдужби не друго гн бог ви веселио и у госпоцтву уздаржо. иа ви слуга иоднижена. Нико Кувелић писах на заповид. Из Новога на G чуниа 1678.

Матица у књпжницп југослав. академије у Загребу.

LI. Тод. 1678 вељаче. Мбрахим одабаша пише из Дубице TOMU Ayzycmufiy, da je чуо da fie нешто отпустити od уцјепе сужњу

TOMU U пути га, како da mo пзведе. Одговор АугустиЛев.

Од мене Ибрахим одабаше Саитоуича ис Дубиче града у суем уеле уисоко ион1оуаному и суаке гос части достоиному гос Томашу Аугоштичу, каноунику сагребачкозгу a капитану eye сисачке покраине липо поклон и посдрауление, како гос капитану на краини. По том тога? гос капитане, расумисмо ис уашега гос листа, nio нам пишете исради уашега сушниа Томе, да му хочете негцо од чине остауити; гос капитане, ако му хочете; иедну струку од чине обалити, нека пет струк на нем чине буде, и так у суаки пут no пол струке од чине бу-дете усимали; тако ако ие уашега гос уоила, тако ми пиш;е(те) лист; да ми пишемо уашему гос уирни лист са Тому и са ниегово дугоуание пет струк речене чине. Аколи так нечете учинити , ми другач нечемо уиру писати, иер ие сиромах. Аколи хочете пет струк, тако нам no поруом сушниу уиру

118 PR. RACKX,

ушалите. Ha то на нека ие рич туорда. И с тим уас гос бог сдраво дорши на тои краини. Амен.

Прама концу je турски печат. Из вана: У суем уеле уи-соко пош.оуан(шу и суаке гос части достоиному гос Томашу Аугуетичу, каиоунику сагребачкому a капитану суе покраине сисачке у гос руке просимо оуи лист да се да.

Na drugoj stremi: Po tom toga sto ste nam Vm pisali у poru-chiuali zaradi Tome našega Zusnia, da bi mu po pol struke uu-zimali od Cine na uuzaki put, kako ie nad nime pet struka, tako radi Vm uolie у niegoua Ziromastua pri ostale Gozpode iesmo to uuchinili da mu budemo na uuzaki put po pol struke priemali, ali tako у s takouem putem da ga budete w letu chetiri puta zlali, za koiu Činu Tominu у Tomu sue k nam Vm Viru uzlati; a mi Vm salemo nasu Viru у Virni list; za uuze ono blago sto Tomo uise Cine polag nauade donese k našem rukam i w ruke nasse prida; da smo mi dobri za nie у naša Vira kerschanzka, y oui Virni list; у k tomu za dua foringasa takai, koy oude nekomu nistor dusni nezu, mogu zlobodno z nime doiti; mi smo dobri za nie, kako у za blago; у ouo zada Tomu uzlasmo da nam ouoga puta donese pol struke u dobreh Haba, akoli pako dobre nebudu, w druge se Partike ze uuzimalo bude. I ouo dasmo Tome roka zmertnoga petnaist dana a putnoga mesech dana. 28 Februaru.

Маптца у аркнву sazp. каптола: Ad acta cap, ant. fasc. 39} nr. 9.

LII. god. 1678, 17 lipnja. Kanonik zagr. i sisački kapetan Tomo Angustić piše Ibrahim odabaši Sajtoviću u Dubiti za suznja Tomu.

Po tom toga neka znate, kako mi uas primizmo list, w koiem nam pišete, da Viru uassu za Tomo nassega zusnia i niegouo uze duguuanie zlati iezte gotoui, nego sto ie verlo ziromah i uelika czena, od koie da bizmo mu dui ztruke odzekli; ali to znaite, da ie to nemoguehe; ar duguuanie uam pizano dobrouolno iezt obrekel, nego to kako z(a)m ua. m. i poperuo pizal, da ako dobro blago verno i pošteno bude nozil, hochemo ze stanouito nešto odzekati. Ouo ga zada wzlazmo, da nam iedno doneze ztruke, koiu mu ie lasne i iedan duplitni dobro gosspoczki poplon, koie V. M. može mu dati i za oztalo Vassu viru zlati, primitiju hochemo, ali tak i z takouim putom, da nam na uzaki putt po czelo ztruku zlali budete; a sto

DOPISI IZMEDJU KKAJIŠKIH TUBSKIH I HBVATSKIH ČASTNIKA. 1 1 9

uisse doneze more zi zlobodno probaratati polag nauade, kakozu i dozad zusni chinili, sto pako z našim blagom dugo stenta dole, trpeti nemoremo, da bizmo ga od Porukov neizkali, i iosche do ozam dan terpeti hochemo, ako pako do ozam dan nebude nassih ziisan i z našim blagom, clmti hoc(e)te i druga kraina sto zrno od nih chinechi; nie to zuproti Boghu i prauiczi, daze nasse ni kriuo, ni tusno tamo zadershaua? nego V. M. za tim budite da nasse Zusne gore wsalite, daze prauicza na ztran nemeche i daze kraina nezapira i da ziromaski poruki zla netrpe. AkoH mu pako V. M. nedazte gore imenuuane ztruke blago iliti uere, a neka Tomo ide glauom zredi, to chemo ze dobra poztelia naiti. — 17. Jun 1678. Ibrahim ode-basse scripta.

Матица u саставак у аркиву загр. каптола: Ad acta cap, ant. fasc. 39. nr. 9.

LIII. zob. 1678. Жбрахим одабаша СајтавиЛ пише TOMU Ау-густгту сисачкому капитану, na који би се начин ослободио

кмет Тома, уједно za моли, da му погааље меда.

Од мене Ибрахим одабаше Саитоуича ис Дубиче града ус-уишеному и уисоко пош,оуаному и суаке пошене части и гос дике достоиному гос Агустичу Томашу, капитану Сиска града, липо поклон и лублено посдрауление, како гос капетану. По том тога, гос капитане, нека снате уаше гос; иесам уам и до-сад писал саради уашега сушниа Томе, да ми пип1е(те) (за) уашу гос коршчанску уиру на пет струк ; и да му нечете уише усети него пол струке у суаки пут, и да га нечете ни са nio ни са какоуо дугоуание састауити ни садорш,и; и да му хочете у помоч бити, и уи му суои мед и сукно и nio будете имали да му хочете на нашу уиру давати, a ми од оууд хочемо пар-тик на уашу уиру слати, да би се сиромах тако опростил, a другач никада. Како сте и уи расумили, да у Томе нигцар неима, него уи од туд a ми од оуди партик дауати, да би се сиромах у уашему сдрауиу каи помотал и уами дугоуание пла-тил, како су и до сада го и капитани суоим сушнем у помочи били и прауо и iiouieHO на суоиои уири обетали. И иа хочу no писму партик уашему гос слати на уашу гос уиру, и уи мене no писму мед дауно шалите да се несмета, ар ие Тома мало уридан; уеч му уаше roc y помоч будите и пробарачите, како уи снасте. A рока Тому месеч дана; ако у року умре ;

120 I4R. EACKI ;

куар уаш; аколи no року; куар iiaiiL A ако ми хочете таки уирни лист услати, тако Тому с листом na скором ушалите, да и ми пак уашему гос с TOMOM хочемо услати, да 6и сушни нестали, пека ходе и о себи проуираиу. И с тим да сте сдрауо на тои краини. Амен.

П/рама средтт je турскк псчат. 14 з вана: Оуи лиет да се има дати пошоуаному гос Агуетичу Томашу гос капитану си-сачкому у гое руке просимо. Амен.

Матгца у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

LIV. год. 1678. Cncavmi капетаи u загребачки каноник Тома Aezycmnfi пагађа се с дубичким заповједмтом Ибрахим одаба-

шом padu кмета Томе.

Од мене Томаша Аугуштица каиоуника сагребацкога и ка-питана уше краине шишацке постену иунаку Ибрахим одабаши посдеру града Дубице посдрауление. По том тога расумисмо обилно; што нам пишете еаради нашега суениа Томе, да бисте му што од дине одшикли и да би му на суаки пут no пол струке усммали; али.мм смо и до сада са то у м иисали, да тога уцинити нецемо, него како смо му и доеада \гиру дали и у м писали; да тко му годар партик да, ми смо добри са ниега и наша уира кершцанска, каи нам у руке доид€Ј. Аколи му у м дасте, слободно му даите, a тамо ие наша уира, али пако да нам цилу струку донеше? коиа му ие лашне добити. Аколи му дасте у м благо, подаите му и уиру уашу? са ниега и са ние-гоуу цину примит иу хоцемо. Аколи му пако недасте нити блага нити уире ; оуо шалемо порука no ниега, нека га уоди глаум na сриду и благо наше, коие тамо. Ако са ниега и са ниегоу цину уиру ушалете, примит иу хоцемо. И с тим да сте сдрауо на тои краини, амин.

Лрама почетку je печат od воска, на ком се виои грб, a no-врх грба писмена: TA—CZ.

Жз вапа: Оуи лист да ше има дати постену иунаку Ибра-хим одабаше Посдиру града Дубице у руке иунацке.

Матица у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39 nr. 9.

DOPISI IZMEBJU KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ČASTNIKA. 1 2 1

LV. год. 1678, Дубички заповједник Жбрахим одибаша Сајто-enfx ппше TOMU АугустиЛу загребачкому кантику u снсачкому

каштаиу padu откупа кмета Томе.

Од мене Ибрахнм одабаше Саитоуича ис Дубиче града у еуем уеле уисоко пош,оуаному и суаке гос чаети и гос хуале достоиному гос Томашу Аугоицичу, каноунику сагребачкому и капетану сисачке покраине лино иоклон и драго посдрауле-ние како гос канетану. По том тога; roc капетане, расумисмо ис уашега roc листа, ш,о ми питце исради Томе сушниа уа-шега, да сте mj иедну струку обалили од чине, пак да би у суаки пут дал уашему roc no иедну струку иесени, иедну струку у литу; али нам неморе сиромах са уиру порук наити нити хоти НИЕЦО порук бити. Сато еуо пишем и на снание да-ием уашему roc прес порук. Иа моие уире немогох дати, ар иа добро снадем и уидил сам у Сагребу; какоуа сте уи roc. Уира моиа, пош;ени сте на roc и na уири и на ричи. Сато не-бисмо ради с уами криуо ходити^ уеч бисмо ради ирауично;

да би нам небило иригоуора ии уири нити ричи. Веч мои roc капитане са Тому зш ншцар неншце; a у чем другом ако ми саноуисте7 хочу рад слугци уашему roc у чем могучи бу-дем. И с тим roc бог уаше roc сдрауо дорши на тои краини Амен.

Ha другој je cmpauu учгтеп npiijenuc латипицом, тинтом ваљда истом, али руком другом.

Прама cpedumt je тур>ски печат. Т1з вана: Високо пош,оуаному и суаке roc части достоиному

roc Томашу Аугостичу каноунику сагребачкому a капетану сисачке покраине у roc руке да се да просимо. Амен.

Mammpa у аркнву каптола загр. Ad ada cap. ant. fasc. 397

nr. 9.

LVI. год. 1678. Жбрахим одабагиа Cajmoeufi пише TOMU Ау-zycmufiy о кмету TOMU U препоруча га, јвр da je велик сиромах,

na се није могао до сад откупити.

Од мене Ибрахим Одабаше Саитоуића Дубице града гну уну Томашу Иагугцићу, канонику загребачкому и каиетану еве сисачке покраине липи поклон и лублено поздрауление како гну ваздар уФаному. По том тога; гне; пека знате. како при-мих вашу, коиу ми пишете заради Томе в. гс. сужна ; да га

122 FR. BAČKI;,

узмем од в. гс. на моиу виру и ради тога бих рад в. гс. по-служити. Али, мои гне; немогу под толику цину улиети ни своие вире дати, заш,о када се иезиком обрече, вала издати, a иа тога немогу ни прорачунати? a Тома ни толико, иере ие веле сиромах. Чуием, да ие обрекао, како ви пишете, али не-зна ниш,а, no ш,о ие таи партик; да би одбио иедан десетник, не би могао тога дати. Ншца немание, мои гне, ако вас ие вола оставити дви струке, седла и сахтиане, хо(цу) ва гс дати и писати моиу виру за нега и за негово дугование; и как ес то Кос-карево дугование оправи, хоће тамо Тома удил с вашим бла~ гом, коие сте no нему услали; и давно би тамо био, али е гс. заповид да неиде. Зато молим в. г с , немоите порука бан-товати; и ако то хоћете речене четири струке, нека носи у сваки пут no no етруке, a гцо в&ке понесе, не(к) пробараче, како су и до сад сужни чинили и ходили, иере ако се тако не-одкупи, из дома неима нигди ниш,а? ни кона7 ни вола, ни куће ни кућшца.

И с тим в, гс. гн бог здраво даржи. Амен. Ha другој je страни npvjemic латиницом, учињен очевидно

другом руком u другом тинтом. Прама почетку листиие јест печат турски. Нз вана: Гну

гну Томашу Иагугцићу канонику загребачкому и капетану све сисачке покраине у них гс руке да се да просимо.


LVII. god. 1678, 31 listopada. Toma Augustić zagrebački kanonik i sisački kapetan piše Hasan odabasi Girkinagiću, da je njemu

za ljubav odpustio dvjema suznjima nešto od ucjene.

Od mene Tliomasa Augusticha Cauounica zagrebachkoga, у ka-pitana uuze kraine zizachke Postuuanome uitezu, у poštenu Junaku Hazan Odabase Chirkinagichu grada Dubice posdraulenie kako poštenu Junaku na toy kraine. Po tom toga doide na(rn) od Vm Vira у uirni list za našega Zusnia Ziue, koiu uiru nesalite nego za dui sto у petdeset talirou, tulikose uu поу pisse, у molite nas, da mu ostalo od Cine odbiemo kakoti poldrugo sto talirou; al ie to pre-unogo; mi tako nećemo, nego zaradi Vm uolie у negoua otcha per-uoga zuzanstva, у da bude uerno у pošteno hodil, ouo mu odbiamo sto talirou, a tristo bude dusan dauati, tako ouo Vm Viru obder-

DOPISI IZMEDJU KBAJ IŠKIH TUBSBlH I HRVATSKIH ČASTN1KA. 1 2 3

sasmo za poltreto sto talirou, a pet deset uergosmo na poruke; ako Vm hoćete dati na to Viru у uuzlati, primiti hoćemo; akoli pako nećete, a ui na(m) Ziuu glau(m) na zridu; a mi Vm poštenu Viru nazay.

I tako na(m) pišete, da bi mu od puta neuzimali nego po 25 talirou, у to hoćemo radi uase uolie uuchiniti, kakoti perui put; potlam pako na drugi put po bolie uzeti hoćemo. I ouo mu uuchi-nismo roka 15 dan, ako pri Vm posal opraui dobro z dobrim; ako li nie, a ui ga uzalite glau(m); ako li mu Vm Viru daste у Partik, mi smo Vm dobri za niega, у naša Vira kerschanzka, i oui nas uirni list, sto godar do naseh ruk doide, da ga nećemo niti nedamo ni za nichi dug ustauiti niti zapacati.

1678 prefata 31 8bris exmissa. Na drugoj strani drugom rukom piše ovo: Od mene Thomasa Augusticha Canounica zagrebachkoga, у ka-

pitana uuze kraine sizachke, postuuanome uitezu у poštenu Junaku Ibrahim Odabase Saytouichu građa Dubice pozdraulenie Vm kako Vitezu na toi kraine. Po tom toga ieste na(m) Vm dua tri puta pissali, у prosili nas, da bismo zusniu našemu Thoma uuchi-nili miloschu na pet ztruk a šestu da bismo mu obalili, у bili smo rekli, da mu za zada nistar obaliti nechemo, doklam nebi uideli sta; gledechi Nistar manie zaradi Vm uolie у zaradi niegoua Ziro-mastua, ouomu uuchimsmo miloschu у obalismo mu iednu ćelu struku, to ie to zedla, tak у z takouem putem da na(m) uu letthu bude dusan dati dua puta po ćelu struku dobru P a r t ik u, kako ti uezda uu Jezeni, drugoch uu letthu; a polag toga ako uech krat puta uuchini, nechemo mu od chene nistar uzimati. I zato Vm hoćete na(m) dati Vašu poštenu Viru у uirni list za Thomu у za niegouu Cenu. A ouo mi Vm daiemo у zalemo uasu Viru kers-chanzku у oui nas uerni list, da zlobodno Partik daste у uuzalete, da ga nechemo niti nedamo ni za nichi dug uustauiti niti zapa-chati, stogodar k nam у do na?eh ruk doide; a stogodar mi pri-memo, ono ua(m) hoćemo uazdar pissati; a za drugo ostalo sto baratal bude, bude ua(m) rachun daual.

1678 die 31 8bris missa. _ I to mu miloschu za to uuchinismo, da Vm у on z nami bude

uerno у prauichno у pošteno hodil. Obadva je lista počeo pisati kirilicom, što dokazuje pred prvim

listom prekriženo: Од ме, a pred, drugim: Од мен.

124 P B . KAGKI,

Pri kraju drugoga lista puno je rijeci prekriženo; medju njima i ove: I ztim Bog Vm zdrauo dersi na toy krayni amen.

Sastavak u arleivu zagr. kaptola: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

L VIII. god. 1678, 21 stud, u Sisku. Sisački tamničar Juraj Tomi-nić piše Tomi Avgustiću, kakve je glasove dobio iz Turske.

Zlusbu moiu Vm ponisno porucham. Morem Vm obsnaniti, kako zada im Pondelek dosal ie iz Turak Thomo у Mikulich, tako Tomo ie list donesal, koiega Vm euo zalem prepizausi, a Mikulich nistar, niti nikakoua lista donesal nie; kada smo ga pitali: kai si opra-uil? odgouoril ie, danikai; bili ih nismo, nego sam ie zaporuchil; za Ziua pako pouidaiu da hoće doiti zkupa z Ribaricem im ladie. Ba-rich pako Harambasa dognal ie uolie, koie ie Ziue dognal is To-poloucha, pak su ie onde potukli, iednu su Ceterth dali na Duor; Vm znate sto ste z nu(m) cinechi; za deruo kako ste Vm pissali, izda ganisa(m) hodil izkat; ali ga idm taki; у kada ie naiđe(m), taki hoću Vm obznaniti; z tim bog Vm zdrauo dersi.

Actum Zizzi die 21 novembris 1678. Vm Na zlusbu gottou vasdav Juraj Thomiuich porkolab zizachki. Iz vana: Admodu Reuereclo Dno Can. Thoma Augustich Canou-

nico Zagrabiensi, ac Praefecto Provinciae Ziziensi Dno Dno mini Clementissimo.

Matica u arhivu zagr. kaptola: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

LXI. год. 1678. Хабиб барјактар пише Ћ. Томитту у Сисак, da му истјера дуг, tamo му дугује некакав Цвитиип.

Од мене Хабиб барактара Свракича, града Иасеноца, липо поклон и поздравление Томиничу, кнезу пороклабу. Толико нам би потрибно писати вашо милости зариди мога сужна Цуитница умина ; сужна моега, када сам био сужан тере ме просио заради двиу аба и двиу гуна, иа саму послао no Сиви дви абе и гуина; и гуине ние вратио, a абе е узео. И молим те, мои кнезе ; говори му нек нам то плати, аколи нече, ми чемо се наплатити како ми буде мозна, ки има рцацу Иванцу, nô еаму дао модру хабу за видро меда7 и маине четири оке; и зашр е Ференац порук. И молимо те ; мо кнезе, то нам буди у помоч, поправи ти; a ми хоћемо ваш труд платити, и хо-


чет(е) нам одписат, и хоће ли платити, (или) не. И с тим да сте здраво на то краини. Амин.

Матица у аркиву загр. катпола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9. Писмо no cmpanu обрезапо.

LX. год. 1678. Хабиб СвракпЛ us Јасеновца пише Хумииу ЦвиетиИу из Греде, da му пошаљв плаЛу за некакав гуњ.

Од мене Хабиба из Иаеено(вча) Свракића из Иасеноца града Хумину з Греде липи поклон и лублено ноздравление, како мому гсру и понпзну иунаку. По том тога толико ми би по-триба в. м. писати заради гуна, кога сам вами no Сиви по-слао и нисте ии нримили, ве/ће сте узели абу. Зато се нисам ни за гуне од Сиве наплати, али е ветле нима Сиво дужник. Али, мои брате, за абу ми ушалите платлу, али меда али су-кна али пинезе, у чему пошалете, нека иени моие изитле. Иа еам си одавна тои платли надао, али се чудим, ш,о ми неуша-лете; иа би в. м. и neke вировао и хоћу и од селе вировати; и ако вам шр потрибпо буде, пишнте ми; хоћу вам послужити. И с тим да сте здрауо na том краини Амен.

Жз вана: У свем високо нош,ованому и сваке повхене части иуначке дике доетоиному Хумину Цвиетићу na Греди стоие-ћему у них руке да се да просимо


LXI. год. 1679. ожујак. Хасан ЦиркипагиЛ, дубички одабаша пигие TOMU Аугустгту, како су на путу отели некому кмету Сиви mamu ствари, које je on с.лао њему. Одговор АугустиЛев.

Од мене Хасан одабаше Чиркииагића Дубице града у свем високо погцованому гну гну Томашу Иагувхитду, канонику за-гребачкому и капетану све сисачке иокраине, поклон и луб-лено поздравление како гну и сусиду на краини. По том тога, мои гне, ево нам допе Сиво с великом жалостиу и вхетом, коиа се ние припетила, како ие ова краина иостала, како се Сивино благо узе, кои смо ми в. гс. на вашои вири услали; и чудимо се, гне, гцо и иза та*ги о.стало оно ие Кирман узе, пе-тнаиест лисица и дви оке воска; то ие четири Фунта и пушел тивтика царнога. И просимо в. гс. то нам изправите, пак хо-ћемо еве погцено живити; и када нам то оправите, пошалите

126 E"E. RAČKI,

вашу виру, да вам шалемо партик и Сиву, како и до сад. И ПЗ.ОГОД вам ушалем, све ћу вам броием писмом слати. И с тим в. гс. гн. бог здраво даржи. Амен. - И мои гне ево иа в. гс. даием и потварћуием моиу уиру

Мухамедову sa Сиву, како ие и досад била и ви му потвар-дите виру, да му дам партик како и до сад. И немоите га за-држати, иеда би на вриме тамо с партиком био.

У средини je турски печат. Кз вапа: Гну гн Томашу Иа-гугцићу канонику загребачкому и капетану све сисачке по-краине у них гс гс руке да се да просимо.

Na drugoj je strani odgovor Augustićev: Od mene Tomasa Augusticha kapitana zizachke kraine poštenu

Junaku Hazan Odabasi Cirkinagichu grada Dubiche poklon у po-zdraulenie kako Vitezu na toy kraine. Po tom toga dersali srno, da ie Comendant uzir ono pozlal, sto ie po Maoluue zmerti ostalo bilo, pak zada Ziuo doide i z Vm listom, iz koiega razumismo, da ie iosche 15 listicha uu Comendanta ostalo; у zato iesmo išli zami glauum Comendantu zaradi toga, у dosta richi z nime radi toga imali; tako se Ziuum pogodi у taki mu plati; Viru Vm iesmo prieli, у kako smo у do sada pissali, 50 talirou iesmo na junake uergli; у cino Ziui uslasmo, у Vm viru nasu zalemo; i žudimo, da mu zlobodno Partik morete dati; mi smo Vm dobri za niega, у naša Vira kerschanzka da ga nedamo ni za nichi dug usstauiti niti zapachati, stogodar Gna у uu naše ruke doide, у onda у Zyuo da hoćete nam zue popisati sto zlali budete; od tata pako neka se zam chuua; za to nismo niti naša Vira; od Ziue pako hoćemo uuzeti od Cene ouoga puta 40 talirou polag cene Zuzanzke; у tamo Ziue dugo nedersite nego ga na berso gore i z Tomu Zkupa uza-lite, iosto ie partike zada prokoga hoće biti na rechi iesmo Ziuum gouorili, da bi nam Vm uzlali nekoi Partik nam potriben; akoli uzalete у za nas bude, taki ga platimo; akoli za nas nebude, proda si ga ili uam ga nazai donese. 19 Marty 1679.

Матица у ajwuey заг})- каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

LXII. год. 1679. Хасан одабаша Циукинаггић пише каионику TOMU АугустиЛу сисачкому капетану, da je послао сужња Сиву

с пуно робе на pacrvpodajy na му га препоруча. Од мене Хасан одабаше Циркинагића Дубице града у свем

високо потцованому гну гну Томашу Иагугцићу, канонику за-гребацкому и капетану све сисачке покраине липи поклон и


лублено поздравление, како гну ваздар уФаному. По том тога гне ето вам шалем Сиву, вашега сужна, с партиком и дасмо му на вашу гс виру тридесет и иет зубуна, двадесет и четири абе и девет кетиша сахтиана и три понлуна и седам гуна и педееет кожа говећи. И просим в. гс, да му будете у помоћ то пробаратати, иеда бисте га на скоро овамо услали. И про-сим в. гс. неите му више узимати од дугованиа, веће дваде-сет и пет талира, иере ие сада кваран био, убили су му то-варуша, тере и кваран би, и ние мени свега платио, a да се небуде зло ирипетило, бисмо и повеће, како смо и били рекли, и вхо ие Сиво с Рибарићем од ваши кмета нигцо меда оно ие узео полак Рибарића господар, a полак иа; наплатите полак од Сиве a пол од Рибарића, и ако гдо Сиви дате на виру, пишите ми, нека знам; гцо ћемо дужни бит. И ето сте Сиви говорили заради cara и ради кеци и подплата; ишао сам рад ваше воле у Градишки, али и нисам могао наћи, веће сам послао на Осик на саиам, хоће и добиту. Када доћу, хоћемо и послати и када Сиво одтуда n o t e , хоћете му виру потвардити, на ко-иои ће пак партик носити. И молим в. гс. иш,ите онога тата, кои ие Марка убио; иере мои квар, иере се игце благо од онога, кои ие жив. A ni,o ми пишете, иедесет талира да сте варгли на поруке, али то варзите неспоминаите, буди вам на памет Иандро и Тома ' да се небуде на ме намирио, и Сиво би онако ходио. И с тим в. гс. гн. бог здраво даржи боже Амен. И про-сим в. гс. ; иеда бисте ми такога сукна кога смо Сиви дали Фалат за иедну шубу али дви, аколи и neke, a ми смо за то добри и наша вира. И мои гос ето ти усласмо соли; дуадесет и осам камени соли на уашу гос уиру коршцанску. Да сте сдрауо на тои краини. Амен.

Прама средини турски печат. Us вана: Гну гну Томашу Иагугдићу канонику загребацкому и гну капетану све сисацке покраине у них гс руке да се да просимо.

Матшја у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

LXIII. год. 1679. Xacau одабаша ЧиркинагиЛ џише Tomu Ау-густићу, da je примио послани мед. Одговор Аугустшћев на

Хасанов лист.

Од мене Хасан одабаше Чиркинагића Дубице града у свем високо погдованому гну. гиу. Томашу Нагугцићу канонику за-

128 ЕЋ. RAČKI,

гребачкому и капетану све сисачке покраине липи поклон и лублено поздравление како гну уфаному. По том тога мои гне, ево нам доиде Сиво в. гс. сужан, кои нам донесе в. гс. лист и мед, коиега шалете, да вам за нега партик ушалем. Али пар-тика овога сада немогу добити до саима до Пожеге, то иест до влашки духова. A што ми пишете (ради) меда осам видара и пет-наиест пинти; али гне вира вам ие моиа турска, иесам га пригд пош,еним Турци измирио, али ние изишло него него се-дам видара; и бисмо вам за нега речеии партик услали, али га ние сада какав би валао за вас. Аколи га наприко потри-буиете; моремо га уалат; али се боим; нећетс га вхимат. A мои гне, ето шалем Сиву ради меда, кои ие остао за коже. Сад нам ие потрибно, иере ако небуде меда ови дана, хоћемо бит кварни. Посли мед буде no пол цине, a иебисмо га сада ни слали. A мои гне; како смо стали тиржити, иисам се на ово намирио, на-ћосмо у Сивину меду уканение (?) два три велика Фалата земле; морете иитати од кога ие Сиво мед узимао. И ако иош кои има меда дати Сиви, подаите слободно, иа сам за нега добар и моиа вира Мухамедова. И кои партик за мед успотрибуие, хоћу га липо услати. Сада ми е меда потриба, a иосли буди мед ниже. И с тим в. гс. бог зграво диржи боже, амен.

Cnpueda je туурски печат. Na drugoj strani latinicom odgovor kan. Augustića: Od mene Thomasa Augusticha kanonika zagrebachkoga у kapi-

tana kraine zizachke postuuanome vitezu у poštenu junaku Hasan Odabasi Cirkinagichu grada Bubice pozdraulenie. Po tom toga ra-zumismo sto nam pissete list po Ziue zaradi našega meda, koiega smo po niemu uslali; у pišete, da uam nie meda izazlo nego ze-dam vidar; more biti; da ie sto to, sto ie uu iednom zudu, ali eto ie uise ie uu drugom zudu metneno. A sto nam pissete, da nam partika nemore prispiti do ulaskih duhova, ali у to proide, у zato hoćete nam taki za tai nas med partik uslati, kako smo ua(m) pissali, a meda, koi ie zaostal bil za koze, eto ga Ziuo odnese (10 vedar oka 25). A sto nam pissete da uam meda ueche uzalemo; ali uu liudi ima meda dosta, ali nedadu prez partike; nego ako hoćete meda imati tako partik na friškom uzalite. A sto na(m) pissete, da bi bilo u nekoiem Siuino' medu zemlie, to na(m) zal, sto na(m) za to pissete, ali su mu od toga ochi i pamet, da uidi sto uzimlie у kakoui med.

DOPISI IZMEDJ17 KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ČASTNIKA. 1 2 9

И& вана: Гну гну Томашу Иагувхићу канонику загребач-кому и гну капетану све сисачке иокраине у нихове гс. руке да се да; просимо.


LX1V. год. 1679. Xacau одабаша ЦиркинагиИ TOMU АугустиЛу о Сиви сужњу.

Од мене Хасан одабаше Циркинагића Дубице града гну гну Томашу Иагшцићу канонику загребачкому и капетану све сисачке покраине липи поклон и лублено поздравление како гну и сусиеду на краини. По том тога, мои гне, нека знате како примих вашу, и разумих како пишете заради Сиве и не-гова дугоуаниа, како сте примили моии лист и виру за дви сто и педесет талира a недесет иесте варгли на поруке, али мои гне ; тако ми моие вире морете ми вировати да га шалете на педесет талира и другога виру не би нитко дао за нега; веће заради бога и негова сиромавхва даием моиу виру муха-медову за речено дви ото и педесет талира; и ето шалем Сиву и с партиком ; узмите од цине како ете ми нисали; a остало мо-лим в. ге. да му будете у пом(Љ; нека нробараче да му nio на пут не доће, иеда бисте га на вриме услали с тућим благом, иеда би онет на вриме тамо пошао; иере гцо ири доће и плати, опет нарво му даду, иере у мене бдага неима веће га иа у другога узимам; и молим в. гс. када га од туда ушалете, хоћете му виру потвардити и на Форингаше колико му потриба буде. и с тим в. гс. гн. бог здраво даржи на тои краини, боже амен.

Лрема средини печат турски. Адреса: гну. гну. Томашу Иагугцићу канонику загребачкому и гну. канетану све сисачке покраине да се да у них ге. руке просимо.

Ha другом листу одговор ' прекрижен. Матица у аркиву зигр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39,

nr. 9.

LXV. год. 1679. Дубичку Ха(са)н одабаша ЧиржинагиЛ пигие TOMU Аугусти&у, сисачкому капетану u нагађа се с њим padu

it/ujeue кмета Сиве.

Од мене Хан одабаше Чиркинагича Дубиче града у суему уеле уисоко повхоуаному и суаке пошене части и гос дике до-

STAE. XI . 9

130 1¾. IIAOJII,

стоиному гос Агустичу Томашу капитану сисачкому и суим паидашем гос иунаком. По том тога, гос капитане, тодико нам би потрибно уашему гос иисати исради сиромаха Сиуе. Ако бисте нами неуироуали, морете уаших лудих питати, да неима ни хише, тер (с)те га толико учинили; уече мои гос, молим уас, да му сиромаку сподобну чину учините; те ми пиш(ит)е, да снам ш;о че му чина прауа бити, да уам иа пишем у м уиру са ниега и са ниегоуу чину сподобну и благо слати исради гос бога и душе, a иорук нигдар добити неморе; и так уиру пшце; ако би се гцо с уи припетело, да му хочете сина при-иети, аколи нечете дите усети, иа другач немогу уу т(о) улисти. AKO ие уола у м уиру ми так пшце, да га нече нитко ни са ЈЦО сапачати. И с тим да сте едрауо Амен.

Нрама средини je турски печат. Мз вана: Оуи лист да се има дати погцоуаному гос Агустичу Томашу гос капитану си-сачкому и суим паидашем погцоуане руке просимо. Амен.

Odgovor Tome Augustića: Od mene Thomasa Augusticba Canonica zagrebachkoga у kapi-

tana uze kraine zizachke poštenu junaku Cirkinagichu poklon i poz. Po tom toga razumil sam od v. m. lista kako mi pišete za našega zusnia Ziuu, da bismo mu sto od cine odzikly, у uelite da ie Zi-romah у da uam za blago viru nasu uzalemo; na koie li ste blago zlali; ali neka znate, mi smo do sada Ziuino bostuo prestimali, у tako malum cinu(m) učinili, na koiu. se ie zam molil .у dobrouolno obechal. I zato v. m. pišemo, ako ie uolia dati za niega i negouo dugouanie viru у uirni list, a ie to za četiri što talira, primiti u hoćemo; ako li bi se Ziue zmert pripetila, da mu hoćemo zina primiti. A ouo mi Ziuu uzlasmo rokom 15 dan, у v. m. pišemo (na molbu niegouu) nasu viru kerschanzku у oui nas virni list, da mu zlobodno možete blago dati za onoga puta, to ie to deset aba, 15 kamenou zoli, zobunou duadeseti; ako li mu sto mosete uise dati, sto godar do naše ruke doide, mi smo dobri za to у naša vira kerschanzka у oui nas uirni list, da ga neclaino ni za nichi dug ustauiti niti zapachati, nego mu hocemu po nikuliko za oui put uzeti, a drugo ostalo si prebaratati, potlam toga na drugi put viru potverditi у pisati na kuliko mu na zuaki put uzimali budemo.

Матица u наставак у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

DOJPISI 1ZMEDJU KRAJIŠKIH TOKSKIH I HKVAT5KIH ČASTNIKA. 1 3 1

LXVI. год. 1679. Ибралтм Лехаја Пнро из Дубице u Тома Аугустгт каштан сисачки donucyfy cu padu сужња Томе.

Од мене Ибрахим ћехаие Иире из Дубице града у свем веле виеоко пошованому гну гну Томашу Иагуихићу канонику загребачкому и гну капетану све сисачке покраине липи по-клон и лублено поздравление како гну и сусиеду на краини. По том тога, мои гне, толико имам в. гс. писати заради сиро-маха Томе, в. гс. сужна, кога сте уцинили били иет струка партика. И иест сиромах толико много иута доходио, да би му коии Турака за нега виру послао и партик давао; али не море сиромах порука добити, ни тога човика не има, кои би таи иартик давао, веће иа хоћу заради бога и негови суза гле-даиутш на три струке улисти за нега и те струке све три у аба, и то чини седамдесет и дви абе. Заш,о се друге партике неморе вазда добити, a аба море. И то ако хоћете и тим пу-тем ушалите ми вашу уиру, да му имате у сваки пут no бсам аба узимати; за то xol\y улисти заради бога и негови суза гледаиутш, и с тим путем, да га имате тамо зпоручати, и када сужни поиду, xohe и он ш нима с партиком, иере сам незна нигца. Веће му в. гс. будите у помоћ пробаратати гцо донесе. И ето од моие стране поздравите вашу и моиу господу и ос-тале ваше слуге и иунаке, кои мене знаду. И с тим в. гс. гн. бог здраво даржи боже. Амењ

Ha другој je cmpauu вјеран njmjenuc латиницом учињен dpy~ гом руком u другим пером.

Na trećoj strani piše ovo: 1G79 die 10 Augusti juxta Dnom A. Rudor commissariorum re-

lationem ven. Capitulum prescripto captiuo adhuc imam relaxauit ztrukam, sequutur 17 pertes, habbas 24, velentias 24, poplon 24, zatiam 24; siDgula vice toties quoties cum mercibiis aduenerit media ab eo ztruka accipietur. . .

Od mene Thomasa Augusticha Canounica zagrebachkoga у ka-pitana kraine zizaehke Postnuanome Vitezu у poštenu Junaku Ibrahim Cehaie Pyre grada Dubiche pozdraulenie.

Po tom toga priieli smo list uas, iz koiega razumismo sto nam pissete zaradi nassega zusnia Thome, у pissete nam za tri ztruke da biste za niega dauali, toie to u habah, a ostalo da bi mu oba-lili; ali moy Руго, у do sada su mu gozpoda ueliku miloschu uuchi-nili bili; ali Thomo z uelikum ciganium hodi; nego sto e te gozpode

132 FR. KAČKI,

Vm znane, tako zaradi toga euo iosche ieđnu struku mu obalismo, ali tak i z takouim putem, da ga u letu četiri pute budete zlali, у u zuaki put da mu se bude iemalo po pol ztruke, to ie to uu habah, velentiah, popluneh, у zaitianeh, у to nie radi niega nego radi vase uole. Gozpoda mu tu miloschu uchinise; у ueche se zato nie triba z nami prepizauati. Z tim da ste zdrauo na toy kraini, Amen.

Onda slieđi: 111. d. co. d. Thomae Wolfgango Erdeodi đe Mo-nyo'rokerek, Montis Clauclii perpetuo comiti, s. ces. regiae Maiesta-tis cubiculario, camerario et confinii Petrinensis Capitaneo ecc.

Prama sredini ćirilskoga pisma udaren je pecat. Жз ваиа: У свем веле високо поихрваному гну гну Томашу

Иагуш;ићу канонику загребачкому и гну капетану све сисачке покраине у ни гс руке да се да просимо у Сисак.

Матица у аркиву загр. каптола: Acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

LXVII. год. 1679. Ибрахим -fiexaja u Осмаи одабаша из Дубт^е пишу Ayeycmufiy, канонику u сисачкому капетану,. da пошаље

кмета Валента Тушканг^а.

Од мене Ибрахим чехаие и Осман одабаше ис Дубиче града шшменитоме исабраноме и у сем уеле уисоко погцоуаноме гос гос Иагушичу капитану Сиска a канонику сагребачкоме по-клон и уеле драго посдрауление како гос на краини. По том тог»? мои гос, руо пишемо уашему гос, и лроеимо уаше гос, да нам очете уашега кмета Уалента Тушканча прид уаше гос добауити и прауичу уучинити, каку ие Осман одабаши на шест-дееет талируу партике при нему на негуууи уири од оуолико уримена тер нече платити. Просимо уаше гос; очет(е) пра-уицу уучинити тер саиоуидити, да таи речени партик плати, иер прилику имамо, да чемо се наплатити. Оуо пишемо; иеда би душни платил да други прауи сиромах сло непутеше. Ние ли од бога прауо, да то други плача? a мои гос, нами ние драгу никакуу чууику на пут дучи ни сошниу ни турчину на кауорину a млогому сму онако, ш,о смо уерени на оууи краини, на добро пристали. A и одселе очемо; молимо уаше гос, да нам очете сато проуидити и на скоро одлучак учинити. И с тим да сте сдрауо на краини. Амен.

DOPISI IZMEDJU KRAJIŠKIH TURSKIH 1 HRVATSKIH ČASTNIKA. 1 3 3

Прама крају су два турска печата, od којих се један позна врло слабо.

Ha другој je страни учгтсп доста петочаи ripujenuc лати-пицом, a г/чииила га je дрцга рука.

Из вана: Илеменитоме исабраноме и у сем уеле уисоко саке гос части и гос дике достоиноме гос гос капитану Иагушичу капитану Сиска да се има дати у ионтууане гос руке просимо.

Матпца у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

LXVIII. год. 1679. Томаш АвгустиЛ каноник загребачки п ка-петан крајине сисачке пише Осману одабаши Kecmuiiy y Ду-

бицу padu шкаквих стварп, које je обрекао давати његов предшастнпк.

Од мене Томаша Авгуштића каноуника еагребачкога и ка-питана краине шишачке попггену иунаку Ошман одабаши Кеш-тићу града Дубиче посдрауление како литесу на тои краини. По том тога нека снате; како наш моли nam сушан Томо, да бишмо у. м. писали и обснанили, како га ушлашмо и нашто; тако нека снате: оуо ше Томо иош до нашега пришештка ста-рем капитаном погоди, и доброиолно обрече дуадешети и че-тири абе, дуадешети и четири ноплуне, двадешети и четири чилима, дуадешети и четири уеленчие, дуадешети и четири шедла, дуадешети и четири туре мишина. И са то ако ие в. м. уола? са то и са то му уиру уашу дати и ушлати, при-мити у хочемо, a ово Тому ушлашмо роком петнаист дана за-поручиуши; a када нам уиру донеше; онда хочемо у. м. уиру ушлати на кулико путоу будемо то усимали и да небуде благу никакоуе саприке. И с тим бог у. м. сдрауо держи на тои краини. Амин. A к тому пак обрече капитански дар, иедан лип и добар и снасен поплун.

Na drugoj strani pise latinicom: Ouo salemo našega zuznia Thomu rokom petnaist dana, koiega

salemo na činu, iliti glauno dugouanie, komu ie cina 24 habe, 24 velentia, 24 popluni, 24 cilimi; 24 sidla, 24 pusela zaitianou, y tako da nam ovoga puta donese iednu ztruku. I zato onomu junaku pissemo, tko mu godar partik dade, slobodno mu ga more dati, у у neka se nikakoue zastave niti zapreke gore imenuuanu blagu neboi; i1 tko mu partik nedaie, neka nam oni junak peruo

134 PB, BAČKI,

pisse, da uidimo, budemo li viru od niega primiti mogli, у z num zadouolni biti.

Pripisano: „30 nouembris abiuit". Матгица u саставак у аркиву загр. каптола: Ad acta cap.

ant. fasc. 39ђ nr. 9.

LXIX. god. 1679. Osman odabaša Kestić pise Tomi AugiistUu, da ne može dati vjere za kmeta Tomu.

Od mene Ozman odabase Kezticha Dubice građa uele uizoko postu-uanomu gossp. gossp. Thomasu Augustichu Canouniću zagrebacbkomu i kapitanu kraine Zizachke lipi poklon i ponizno, drago, liubleno po-zdraulenie kako gossp. kapitanu. Po tom toga moi kapitane, razu-mismo iz Vašega postouanoga lizta, koga nam pišete po Vašemu Zusni Tome, koiega zte wchinili Činom, i od naz potrebuite Veru za niega, da Bogh pomosi, коу nami viruiete. A Vira moia gosspodine, ja moie vire za niega nemogu dati; da mu ie zpodobna čina, ier ie uerlo ziromah, dusan i \v nasoi zemlie i uerlo muchan; a hochete ra-zumieti i pozli, ako nebude ouako, hocbe naše richi ztid bitj od uaz i od poglauiteh liudi; i z tim da zte zdrauo na toy kraini. Amin.

Priepis latinicom u arhivu zagr.. kaptola: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

LXX. Oko god. 1679. Sisački kapetan piše Osman ćehaji Pali-niću, Ali odabasi 0uricu i Omer odabasi radi njihooa sužnja Ga-

bora^ moli ih, da budu milostivni na toga sužnja.

Od mene kapitana zizackoga goz. Ozman Cehaij Palinicu y Aly odabasy Curicu i Omer Odabasi poklon i posdraulenie u m kako Vitesouom krainsnim. Po tom toga goz. i Vitesoui ouo primili od siromaha Gabora Zusna nazega negoue tusne i keruaue knige, iz koih razurnim negouu neuoliu i boi, koi od niega ziromalm chinite, zto nebi bilo potribno u rn chiniti od siromaha Gabora, ar dobro snate kako ie gabor na u m i goz. Disdara tamo uslan; a zto od niega ischete chinu i susnia Habiba1 da uam ga dade i da uam ga ie Gabor obechai pod iezero talirou; i tako nam Gabor pise, da ga usalemo; ali zrno mi pisali goz. Disdaru i uslali knigu, da mi nismo uridni Gabora uaditi, ueche ga neka on uacli tko ga ie tamo uslal, a drugo to nie potribuo Gaboru činiti, ueche kako se ie nie-

1 V. br. XLI.

DOPISI IZMEDJU KEAJIŠKIH TUESKIH I HRVATSKIH ČASTNIKA. 1 3 5

gou brat učinio iezero у šest zto talirou, to ie i Habiboua čina; у snate dobro, sto ie od Ferenceue chine odpalo tri sto talira; tako mi nismo ciganzke uire ni deteche richi, nego sto ienkrat rechemo, ono ie naša iztina: mi zrno pisali da ga nigđar nedamo Habiba za gabora, ueehe sa onu drusinu, koia ie od Ferenczeue kuche oduedena; ar i sami dobro snate у uu našemu sudu, da nismo uersni Gabora uaditi, iedno to, poruchi ga tamo nisu uslali, niti mi gos. drugo to, Ferenca ste na domu pozekli i tamo glauu odnesli; tako bi to Turzki i kauurzki sud uchinio gabora prosta; ali zta uidimo niegouu ueliku neuoliu, koiu nam piše i na niegoue suše gledechi i na ouih liudi poglauitih, koi k nami doidose, uchi-nismo i ouO; uslasmo zusna Habiba ouako i z ouim putom, kako sam i peruo pisal na uzu onu drusinu, ali mu uolia Gabora oprostiti glauu za glauu ali Gaborouu ženu i mater, ili mu uolia Je-sero i ze(s)t zto talirou simo donesti, kako se ie s nami pogodio i pod ta ga put tamo uslasmo. Ako li se nepogodi za Gabora ali sa negouu ženu i mater z nami, i ako mi nebude na rok ali Habiba ali gabora, hoćete chuti, zto se hoće od porukou uchiniti ha-bibouih. A sto ui Gabora biete i kinite, uersni ste. ier ie uu uasi ruchi/s ta u m nie bi bilo podtribno chiniti; i ako ga zada budete bili, uerzni ste; a imamo i mi uu nasi ruchi uazih zusan a uazih liudi, gdi moremo oduernuti, ueche se smislismo na boga i na dušu; i da nam nebi radi boga i duže, nigdar ga nebi za Gabora dali; neka bi tamo umer a habib oudi; i u m tamo zapouidaite amin.

Sastavak u arhivu za.gr. kaptola: Ad ada cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

LXXI. OKO год. 1679. Мустај бег Шерпт капетан дубички пише сисачкому капстану TOMU АвгустиИу, da je заробио неке њвгове људе u da их ne He дотле пустити, док му се ne врати ono

благо, које му je заплијенио Летар Коскар.

Од мене Муетаи бега Шерића, капетана Дубице града у CBOBi високо погцованому, изабраному гну гну Томашу Иагу-шићу, канонику загребачкому и гну капетану еве сисачке по-краине липи поклхш и лублено поздравление како брату и су-сиеду на краини. По том тога толико нам би в гс потриба пиеати заради нашега блага, коие ие Петар Коскар1 на гс.

1 В. бР. LVI.

http://za.gr

136 PR, BACKI,

Кирмана вири однееао. Зато нека знате, како застависмо сужне, кои су и на вири и на поруци, догод се то речено благо не-исправи и недоће. A нека знате, небисмо ради, али смо доста вримена тарпили, како ваша господа не би овако много вриме тарпила. Зато вира моиа Мухамедова, догод се то благо неиз-прави и недоће, из нашега града ваш сужан ниедан неоде тамо ни блага неионесе. И оно, 'пкшо сте услали, шест видара меда no Томи в. гс. сужну, оно Ибрахим ћехаиа устави за-ради парипа, кои ие парип отишао ио сукно на гс Кирмана вири? тере га ие Габор уставио тере га иаше дви године ни крива ни дужна. Ние триба да се тако у вашои земли благо заставла, коие на вира доходи. Вира ие моиа Мухамедоуа, до-год се то речено благо неисправи? нигда тамо сужна ниеднога небуде. И с тим в. гс. бог здраво даржи на тои краини.

У средипи je mypcim печат. Из вана: Гну гну Томашу Иа-гуихићу Томашу канонику загребачкому и капетану све си-сачке покраине у них руке да се да просимо.

Матица у аркпву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

LXXII. год. 1681. Нбрахпм Idpeus јамчи спсачкому капетану Стјепану Дојч.гту за сужња Марка.

Од нас Ибрахим Иреиза Каралиича1 града (градишкога) диш-нога у свем веле ЕИСОКО похцованому и сваке гс Фале и части достоиному гс гс Стипану Доичичу лопу канетану Сиска града липо поклон и лублено иоздравление како гс иа тои краини. По том тога, мои гс; доће сирома Марко вашега гс сужан мо-лечи; да би му иа дао виру за негово дугование; a неима си-рома нигди ниш,а осим голу душу, 'Л и ви сте то добро разу-мили; немогосмо се одречи суза ни плача, веч му дадосмо нашу виру, коиу сте од нас потребоуали, то иест за негово дуговаиие три сто гроша. Тако ми и задаиемо Вами нашу виру чисту турску Мухамедову за Марка и за негово дугование: три сто гроша, a смартнм роком дг.адесет дана; ако Марко умре у року смартному у нашо(и) земли, нека е Bani квар, аколи no року умре, наш квар и нека се то дуговаиие наилати од мое куче; ако би се и мени смарт припетила ; има и наша

1 V. br. XLIX.


дича платити то негово догование, три сто гропта, a no два пута у литу ходечи и носечи сваки пут no десет аба, то кест у лито под no двадесет аба. И на то е мои(а) вира чиста тур-ска Мухамедова дрбри ови вирни лист. Како сте и ви иисали виру, иа сам примио и вами услао na оно, како сте иекали. И с тим вас гс бог здраво даржи на краини. Лмен.

Ha другојстраии артије долази још ово: Мои гс ако ви ми-слите на Марку сужне иоручити; и еднога, ви моиу виру назаи ушлите, ири Марко вече дужап у Турци него у каури.

Ирама почетку je турски печат. Жз вана: У свем веле ви-соко повхованому и сваке гс части достоиному гс гс Стипану Доичичу попу капетану Сиска града има се дати ови вирни лист у руке гс просимо. У Сиску.

Из вана je njmnucauo: 1681 die 28. Xmbris Fides a Turca data pro Captiuo Marco.

Матица y аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

LXX1I1. OKO год. 1681. Дубички барјактар Ахмет ТлухнЛ пише сисачкому каштану кан. Стјепану ДојчмЛу п-препоручује кмета Тому. нека бп се побринуо за његове изгипуле cmeapu.

Од мене Ахмета Глухића баира'.тара Дубице града у евем веле високо пот,ованому гну гну Стипану Доичићу канонику загребачкому и гну капетану Сиека града липи иоклон и лу-блено поздравление како гну ваздар уФаному. По том тога мои гне ; ево нам доће Тома в гс еужан, и довезе ниш,о меда, пак Тома каже, да му ие тамо остало трина(ест) (ви)дар меда. Зато ;

мои гне, ето га усласмо ио то реченога меда, нека нека га до-везе. И молим в. гс. да га тамо немоите задаржати, молим вас, иере имам иотрибу велику ; пак како доиде, хоћу га таки услати с кожами. И ето разумисмо из вашега листа, да су му тамо з^крали тати халиу, како нам и он казуие. Зато мои гне ;

зато га в. гс. и нрипоручуиемо заради тати и зли луди, a то ие било у вашои хижи. Зато, мои гне, ми бисмо знали, какви луди ходе no нашои хижи; тако гне, до сада ние у вашои хижи никада сужну квара било. Тако просимо в. гс. радите му ту халиу изнаћи. Зато сиромах Тома неима чим платити, веће друго дугование на нега пада, Молим вас, немоите да му то изгине и да му квар буде. И просим в. ге. ш,о му ие Маћерић

138 F B . BACKT,

узео четири зубуна sa иика лаћу a мои гне лаће ние узео, тамо ие лаћа остала, како би. ra сиромаха плинали, када ние лаће одвезао. Молим в„ ге. говорите Matepy, нека му зубуне поврати назад, али плати a лака му ие тамо у риках. И били сте пиеали, да му нећете у ови пут од цине узети нихца, али сте му узели тринаиест аба. И с тим в. гс. гн. бог здраво даржи на тои краини.

Ирама средтш je турски печат. Из вста: У свем веле ви-соко по1Цованому гну гну Стипану ДоичиЉу, канонику загре-бачкому и гну капетану Сиска града, у них гс руке да се да;

просимо. У Сиеак. Матица у аркиву каптола загр. Ad acta cap. ant. fasc. 39}

nr. 9.

LXXIV. OKO год. 1681. Дубички барјактар Ахмет ГлухиЛ шаље сиса/чкому капетсту .Стјепану ДојчиИу пекога кмета Тому u

препоруча му га, da га ne оплиени.

Од меие Ахмета Глухи1\а баирактара Дубице града у свем високо пош,ованому f ну гну Степану Доичићу канонику загре-бачкому и гну капетану све сисачке покраине липи поклон и лублено поздравление како гну ваздар уФаному. По том тога толико имам в. гс. иоелати, како с нута доћо, и ето шалем Тому в. гс. сужна с партиком и просим в. гс да му будете у помоћ то nio носи пробаратати, да му ЕЦО на пут нестане. И молим в. гс. немоите му сада од цине ништа уаимати, веће ra радите на скоро оправити; и како доће7 хоћу ra пак на вриме тамо оправити и вами дугование услати. To вас варло мо-лимо и сву гду загребачку, немоите му сада нивха узимати у ови пут, како сте и ви иисали, да му нећете у ови иут ниш,а узети. И с тим в. ге. бог здраво даржи на тои краиниг.

У срединп je туреки печат. Мз вана: У свем веле високо погцованому гну гну Стипану Доичићу канонику загребач-кому и капетану све сисачке покраине у них гс руке да се да проеимо.


DOPISI IZMEDJU KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ČASTNIKA, 1 3 9

LXXV. Око год. 1681. Јасеновачкп Мустаф одабаша Селмаио-виИ пише Стјепапу ДојчиЉу загребачкому каионику u сисач-

кому капетану, da je примио његово јамство за Дурака.

Од мене МустаФ одабаше Селманоуича Иасено(п)ча града пле-менитому исабраному и суаке гос части и хуале достоиному гос ШТИФИНИ Доичичу канонику сагребачкому и гое капетану суе сисачке покраине липо; драго, лублено посдрауление како гос на краини. По том тога, гос капетане, толико имасмо уа-шему гос писати и на снание (дати), како од уашега гос доиде. уира гос и коршцанека саради Дурака, и шр донесе благо алити партик и са Форингаше, да бог помоше; и ми ие и уашу уиру коршчанску приесмо и при нас у шлцену буде; и про-симо уаше гое будите му у помоч. И с тим уас гос бог сдрауо дорши. Амен.

Прама cpedunu je турски печат. Шз вана: У суем уеле уи-соко пошоуаному и суаке гос части достоиному гос ШтиФану Доичичу, каноунику сагребачкому, и капитану суе сисачке по-краине, у них гос роке оуи лист да се има дати просимо, Амен.

Матиг^а у аркиву загр. каптола. Ad acta cap. ant. fasc. 39}

nr. 9.

LXXVI. Oico год. 1681. Мустаф одабаша СелмановиЛ пигие некому Таберу диаку у Сисак, da je вољан damu 400 талира

за Т&уру ГрадишИанина.

Од мене МустаФ одабаше Оелманоуича града Иасеноуча града уисоко потцоуаному и суаке иош,ене части и иуначке Фале до-стоиному иунаку Габеру диаку Сиска града липо поклон и по-сдрауление. По том тога толико имах у м нисати, како расу-мих ис уашега погценога листа, ш,о ми пише(т)е саради Гуре Градишчанина, да бисте прииели моиу уиру. Сато еуо пишемо са Гуру и са ниегоуу чину: четри сто талира сушанске чине. Еуо у м усласмо нашу чисту уиру Мухамедоуу и оуи мои уирни лист са Гуру и са ниегоуу чину, a смортнога рока ми-сеч дана. Ако му се у року смерт припети, уаш куар; ако ли поели рока, наш куар. И ако би се и мени каи припетило, да се има од наше куче Гурина чина, четири сто талира, на-платити сушанске чине. И с тим да сте сдрауо. Амен.

140 FE. BAČKI,

Прама крају je турски печат. Жз ваиа: Оуи лист да се има дати похцоуаному иунаку Габеру диаку Сиска града у по-вхоуане руке, просимо, оуи уирни лист да се да. Амен.

Мажица у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

LXXVII. Око год. 1681. Ахмет. баирактар ГлухиЛ us Дубице пише сисачкому кстетану TOMU A.yzycmufiy7 da удари мању откуппу и/ијепу сужњу Андри, јер се иначе maj сужан, не искупи.

Од мене Ахмет баирактара Двбиче града похцованоме гос Томи; капитанв Сиска града, лиио поклоп и посдравление како свсидв на краини. По том тога толико имасмо вашем гос пи-сати; како расвмиемо од вашега свшна Иандре, да га чините хиладв гроша. Ми се са то чвдимо вами, до сада ие ваша тав-нича и свшни бшш наипридни, a сада ев наистрашни, canio неприличнв чинв на сиромахе вдарате. Таком чином чинечи, вира моиа тврска, да вам нече никад ни ремена донести, canio ив нитко неда, иити че са иега вничи, иер ие сиромах, иигди ниш,а не има; саш,о Рибарич и Сиво и Мартин и Иаков чинв ноее и Тврчи им даив ? canio коликогод им ие сподобна чина; ни Иандро од них ниие боли, и ваши свшни и наши снадв; вече иоште гори, canio ее ништа не сна продоврчи; и немв ако сподобив чинв вчините како и тим осталим, и он че шкрбити и искати, иеда би тко и са нега внишао и са неговв чинв. AKO ЛИ МВ спободне чиие невчините, a ви га вече амо на(за)д нешалите, саш,о сиродтхом свшнем че невирв вчинити и в тврскв семлв побичи, тер че доста сиромаси са нега не-воле триити; a ви сте паметни, добро снате, да ие тако: поклам неима ш,а давати, да че невирв вчинити; a свшан ваш, благо ваше; ш,о хочете од нега, морете чинити, ништо вам неморе саповидити, е ма вира моиа тврска, овако ие, хочете видити. И с тим да сте сдраво. Амеи.

Прама среотш je турски печат. Жз вана: Таи лист да се им(а) дати гос Томи капитанв Сиска града в ни погце(не) рвке.


DOPISI IZMEDJU KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ČASTN1KA . 1 4 1

LXXVII1. OKO године 1679—88. Дубички Омер одабаша ја-вља сисачкому капстаиу, колико je eefi плстсио откупа за

кмета Оиву.

Од мене Омер одабаше Циркинагића Дубице града у свем високо по. гну гну канонику сагребачкому и капетану све си-сачке покраине липо поклон и лублено поздравление како гну и еусиду на краини. По том тога, мои гне, толико имам в. гс писати заради Сиве в. гс. сужна и негове цине? како ие си-ромах несричан у цини тако у свему; зато мои гне, како ие моии покоини отац за Сиву виру дао в. гс. брату Иагухцићу и за негово дугование двисто и педесет талира сужанске цине, тако смо и ми добри били и наша вира; али вхо се плаћа, вала да се у рачун меће. Зато нека знате, мои гне, Сиво ие за мога покоинога оца платио в. господн сто и тридесет та-лира, пак поели мога покоинога оца платио ие двадесет и пет; a иош, нека добро знате, остаие Сивина дугованиа, вхо ие на тои вИри, девет десет и пет. Тако, мои гне, ако вам ие драго пишите ми виру ; да шалем Сиву с гсартиком докле обори ре-чени девет дееет и пет талира за благо, коие веће понесе да га оправлам, како и досада. Ако ли нећете a ви наше вире на-зад a иа ћу ваше таки у повхену, и узимаите no пет аба у сваки пут? како сте и досад узимали, и да ее остало липо пр-враћа вхо однесе више цине. И с тим в. м. гн. бог здраво даржи на тои краини боже Амен.

При Hornby турски печат. Из вана: Гну гну канонику за-гребачкому и гну капетану Сиска града у них гс руке да се да кои се находе у Сиску просимо. У Сисак.

Матица у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39}

nr. 9.

LXXX1X. OKO год. 1679—88. Девет турских поглавиг^а питу TOMU АугустиЛу, сисачкому капетану u увјеЈШвају га, da je

неки Тома велика cup>oma, da нема нигђе ништа. -

Од мене Хаћи Шабана харанбаше Носића Дубице града и од мене ИусуФ чехаие и од мене АблудуФ чехаие и Мурва-товића и од мене МустаФа чехаие и од мене Шабан Иреза и од мене Осман Иреиза и од мене Исак барактара Хатиповича и од мене Ахмет барактара и од мене Осман одабаше Дервиш Одабашича у свем веле високо поштованому и избраному и

142 VR. KAČK1,

добро роћеному и • сваке • гс части, иуначке дике; и големе Фале достоиному гс гс Томашу Авгуштића и канонику загребаћкому и капитану Сиска града липо поклун и веле драго лублено поздравление гс капитану. По том тога толико имасмо вашему гс. писати заради сиромаха Томе сужна вашега, како разуми-емо из вашега листа, nip му ие цине; и ево ти ми пишемо нашу турску виру Мухамедову чисту, да он неима нигди ниш(т)а у нашо земћли ни коћна, ни воћла, ни никова блага7 ни сина, ни брата, вече иедну своиу сиромаћку главу и у нашо земћли дуга турскога дости, a ако и посли другоиаће разумите, да ние тако, како вам пишемо, нека нас ее стид прид иоглави-тими ћлудим и вашим и нашим, ако небуде тако сиромах. Ако бисте га услали на иеднога влашича пари(п)а, у кога би служио, a ми бисмо на сусуству ради вашему гс поелужити, nio биемо могли. Н с тим ваше гс госнодин бог здраво даржи амин на тои краини амин.

Уздуж листа ударепо je decern турских печата. Жз вана: Таи лист да се има дати попгованоме иебраноме Томашв Ав-гвштићв кановникв сагребачкоме капитанв краине сисачке в рвке.

Матица у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9. Upudodan јг u npujenuc латиницом, у којем се ово ииаче чита: „ako li bizte ga wzlali na jednoga Vlasicha paripa, za koga bi zlusio, mi bismo radi Vašemu gosp. pozluziti, sto bizmo mogli."

LXXX. OKO годгте 1679—88. Доњобродски, заповједник Мехмет ХалилагиЛ пише сисачкому капетану АгустиЛу u иагађа се

с шше padu некаква коња u padu кмета Блажа.

Inomine Domine. Од мене Мехмет цате Халилагича из доћ-нега Брода пошоуаному и присуитлому и приуисокому госпо-дину Томашу Агупгичу канонику, капетану сисачкому и го-сподииу свега opčara, све краине сисачке и загребачке на тои вашои краини часнои и иоптенои. По том тога разумисмо го-сподине, ш,о нам пишете правично за вашега сужћна Блажа, у коиему лиету ви иишете, и како сте госиодине уговорили и уписали за Блажа сужћна и за ћнегово дуговаћне, да вам по-шаћлемо иеднога добра коћна влашића млада здрав(а), и ni книме седло и узду и гцо коћну ваћла. И писали сте (за) двоие чижме, и едан иорган; али господине и при смо вам писали, да немо-

DOPISI IZMEDJU E.IIAJ1ŠK.IH TOKSlilK I HRVATSKIH ČASTNIKA, 1 4 3

ремо дати вишие от иеднога коћна, за m,o'неима сирома от куда, стар и неиаки? и овди како ие ваш Блаж дошао, био ие не-мочан, мало ние умаро, него сам иа иаимио човнка, кои е тражио коћна и осталога. Он ние могао, заш,о ие био немочан, a давно би тамо иа Блажа вашега иослао, и ето ие сада рок прошао; и посли тога тис коћи под Ућваром накраини, докли ми е дошао, ир еам коћна одавна тражио и гл(а)с дао ради ва-шега пош,ениа; коие сте ми господине учинили и коие ми чи-ните. И како сте ми за коћна иисали и та сва сам вам па-рипа добра здрава млада Фрешка нашао, да се боћли неморе начи овди. A ви обаћите каки е парип, ако вам за потрибу парип буде ; како сте рекли, a ви га даржите, вира ие моиа, боћли се начи неморе. Аколи вам за потрибу небуде, a ви га опет пошаћлите натраг, иа сам на вири. И молимо вас, ročno дине ; да Блажа некарате ради мога попвзкна; и ето вам шаћлем парипа добра, здрава, млада Фрешка и седло и узду и под седло ш,о ваћла, и то примите; за Блажа молимо вас и шогод га угледаите, Блажа. И бог вас здраво даржао на то вашои краини. Написа Мехмет цато у доћлнему Броду.

Ha другој je страии boema нетачан пријепис тога листа латиниг^ом, учињен другом руком u другом тинтом.

Прама концу je турски печат. Мз вана: Ови лист да се има дати попвзваному присвитлому и привисокому господину Томашу Агушдчу канонику капетану сисачкому часно и попвзно.


LXXXI. OKO год. 1679—88. Лукач ЧуриЛ, Петар СтанковиЛ u Кирин капетану сисачкому кан. TOMU АугустиИу npomu лажи

Сребргта.

Од мене сиромах(а) сушниа Лукача Чурича усуишному гс. капитану Иагугцич Сиска града, од мене Станкоуича Петра и од мене Кирина. Мои мили гс ; са уеру кершчанску шалите неуернога Сребрича глауом на сриду, a као куруин муш ла-гал ие тамо, да мо ие рекал г(о)сподар; да у уоду скаче, али да биши. Уера наша кершчанска и суета Марииа; лаше кур-уин муш; стари неси сам, када на рок недоиде, тер га гспар биие, уели еам: када ме мои синич нече уадити, хучу no урагу бишати, ал у уоду скочити, нека ми сина поруки уоде, нека

144 3?R. RAČKI^

ми син уиди, nio ие неуолиа. A гспн уели: уран ти душом, сам гоуори то ман ричи куруин стари пас, него моиа гсподу, са уеру кершчанску и са бога уеликога шали старча глауом на сриду, са буга и са ду(шу) и са уеру кершчанску. И да сте сдрауо. Азмен.

Из вана: Да се има дати усуишному исабраном гс Агугцич капитану у гс погцене руке.

Матица у аркиву загр. каптола: Ad acta ant. cap. fasc. 39, nr. 9.

LXXXII. Год. 1686. Тураш костајнички заповједник Махмут Иреис ЧуриИ шаље сисачкому заповједпику Ћвану Зники иеке

ствари no кмету Ђлажу.

Од мене Махмут Иреиса Чурича Костаиниче града усуиш-ному исабраному и у суему уеле уисоко погцоуаному и суаке гс. части достоиному гс. капитану сис^ачкому и уеликому гс. на тои краини. По том тога мои гс, доиде сужан уашега гс. a наш кмет Блаш, и расумисмо IIIO сте нам писали, да ие вола и ваше гс нашу молбу прииели сте? nio смо писали; и ми оуо шалемо уашему гс. пет билих аба и пет чилима од чине Блашеуе, a шести чилим уашему гс. са иабуку. A мои гс. пак Блаша симо таки ушали, да пошалемо иош пет аба, и сада бисмо суе абе услали, али неби на чему; a ш,о остане иош десет чисама оуо иа Махмут Иреис пишему нашу уеру Мухамедоуу и уерни лист са десет чисама до чурчеуа кои ово сада доиде; и иа така моиу уеру пишем; Али чехаиа карабаш после к Махмут Иреиса^ послаче ми поруки, ар иунак добар и Дердерич и Аталаша ушале ; нека носи пет аба nio ие оуде сада оста, a чисме до чурчеве чекаи; до оуе коиа иде; уола сапо-ручи и Блаша, уола уам ушали на нашу уеру. Ми смо добри и оуа наша уера, ар неморе суе сада носити на себи a парипа нима. И да сте сдрауо. Амин.

У средини су два печата турска, Из вана: Оуи лист да се има дати усуишному гс. иунаку канонику гс. Иуану и капи-тану у гс. руке.

Upunnc: Fides Turcica pro captiuo Blaso, seu pro 10 paribus cothurnorum per ipsum promissorum ad festum proximum s. Ge-orgii anni currentis 1686.

Матица у аркиву загр, каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

DOPISI IZMT3DJU KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ČASTNIKA. 1 4 5

LXXXIII. Тодиие 1686, Костајпички Шахмут Иреиса ЧуриЛ обеНаје сисачкому капетану Ивану Зники sa кмета Блажа,

неколико аба, Лилима итд.

Од мене Махмут Иреиса Чурича, Костаиниче града, и ус-уишному исабраному Иуану гк. канонику и канк. капитану Сиска града липо посдрауление како гос на тои краини. По том тога мои гс. би нам иотрибно м писати исради нашега кмета Блаша, ко ие бил под Алиагиче, пак како ие чул, ш,о од Блаша чине? нотрибу исте, тако га Алагич испод себе отира, тер под нас доиде; тако исради гс бога уоле ш,о ти суаки дан код нас плаче и моли се, да сан пишему уашему гс. и да га уадимо да нам слуши. Тако мои гс исради гс бога и негови суза, тако мои го; ако ие м уола, да са оуога сиромаха дамо десет аба и десет чисама карматинске и пет чилима, ако уаше гс на то пристанете и уола буде тако саиоручте га да доиде носити, вхо уашему гс пишемо и даиемо; аколи уашему гс. уола оуако небуде, како пишемо, окоите га, уаш ие сушан, нека терпн ш;о му ие бог дал. И с тим да сте сдрауо. Амен.

Прама крају je тураки шчат. Ћз вана: Високо полцоуаному и суаке гс части достоиному гс Иуану гс канонику и уели-кому гс каиитану Сиска града у гос. руке.

Припис: Litera a quodam Czurinich, ubi pro Blaso promittit habas 10, cothurnorum paria 10, chilim 5.

Матица у аркиву каптола загр. Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

LXXXIV. OKO год. 1686. Из Дубице пише Мехмед ага ШериЛ сисачкому капетану канонику Ивану Зникп, дајамчи за сужњи

Јована u нуди јамчевгту od 500 гроша.

Од мене Мехмед are Шерича Двбиче града пош;ованоме са-браноме и сваке госпоске части и Фале достоиноме гос гос Иуанв ; кановникв сагребачкоме1 и капитанв Сиска града липо покло(н), драго лвблено посдравлеине како гоподинв свсидв и прииателв на тои краиии. lio том тога толико имасмо вашем госпоствв писати и на снаине дати, како смо били нашв вирв вслали са Иована, свшна вашега, паке иест окован в Петрини, тере ие вира надсад дошла. Тако ово сада всласмо нашв вирв

1 Mean Зника бијаше каноником год. 1669—1706. STAR. XI . 1 0

146 FB. RA0K1 ;

чиств Мвхамедовв вашем гоеиоствв са вашега свшна Иована са пет сто гроша свшанске чине и смртнога рока петнаиест дана. AKO MB се гцо в том рокв припети, ваш квар; аколи по-сли тога ; наш квар, да га тако слободно мошете пвстити на нашв вирв Мвхамедовв. Ако мв се ш,о припети, да се има од наше хише наплатити. И пишите нам вашв вирв кршчанекв са Форенгаше, да слободно могв дочи и да им нивхо нече на пвт доити нити сапачати. И с тим бог вас едраво дрши. Амеи.

Прама срединијепечат. Ћзваиа: Таи лист да се има да(ти) поихованоме сабраноме roc roc Иванв кановникв сагребачкоме и капитанв Сиска града в них пошрване рвке в град Сисак.

Онда другом руком: „Fides pro Jouan Vallacho". Матиг^а y аркнву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39,

nr. 9.

LXXXV. OKO год. 1686. Мехмед ага Шсргт моли сисачкога капетана Знику, da би обалио crno талира od уц/јеие, коју je

ударио на кмета Јоваиа.

Од мене Мехмед are Шерича у суем уеле уисоко погцоуа-ному и суаке гос части и гос дике и хуале уридному и до-стоиному гос Иуану Сники и гос капитапу и каноунику са-гребачкому гос капитану Сиска града липо поклон и лублено иосдрауление, како гос капетану на тои враини. По том тога гос капетане; расуашсмо од нашега кмета Иоуана, гцо сте му уаше гос чину постауили; и да сте искали иет сто и педесет талира у партику и у соли. И гос нека сиате, да соли еада у нашои семли неима нити море бити нити уи соли потрбуи(е)те;

уира ие ваша, сули тамо иута ниие, иер ие неима; хочете ра-сумити од уаших лудих. Просимо и молимо уаше гос ради бога и уире уаше и ради уоле наше, учините му милошчу на че-тири сто талира сушанске чине у партики осуин соли. Хочемо са ниега радити и ако буде уола уаша, те му милошчу учи-ните на четири сто талира, с тим поутем да би no Сауи хо-дил с партиком, иеда би хасиил и себи и уами; тер ми iranie;

ако хочете чииу уиру ис нашега града потрибоуати, хочемо радити уиру услати ; а-ли га сапо(ру)чиуши ушалите на еко-ром, иер се немогу оглутци му шене, неда ми мира. Сато дро-сим уаше гос. гос. бог сдрауо дортши на тои краини. Амен.

DOPISI Iza iEDJU ККАЈХЗКШ TURSKIH I HRVATSKIH OASTNIKA. 1 4 7

Прама средини je турски печат. Извана: У суем уеле уи~ соко похцоуаному и суаке гос части и гос дике и хуале урид-ному и достоиному гос Иуану Сники, каноунику сагребачкому и гос капетану Сиска града у гос руке просимо. Амен.

Лрипис: „Litera Mehmedaga Serich iz Dubicže Aga pro Jouan Nikolich.


LXXXVI. OKO годгшс 1686. Мехмсдага ШериЛ из Дубигре пише Мвану Зники, сисачкому кажтану u загребачкому каноиику, da отпусти још штогод od уцјене сужњу Јовану, уједно јамчи,

da ~ће добити уцјену, ако пусти Јована.

Од мене Мехмед are Шерича града Двбиче в свем веле ви-соко похцованоме сабраноме и сваке госпоске Фале и дике до-стоиноме гос гос Иванв Сники, кановникв сагребачкоме и ка-питанв Сиска града липо поклои a драго лвблено посдравлеине, како свсидв н ирииателв на тои краини. По том тога расвмими-смо ис вашега поштенога листа, ндо нам пишете сарад сиромаха Иована, како сте мв оетавили од чине педесет гроша. Дипо са-Фалимо; али просимо и дхолимо ваше госиоство, да мв оставите ишче педесет, када се нисмо могли на подрвго сто гроша на-молити. Просимо ваше госпоство, да ми вчините чинв на че-тири сто и педесет гроша саради наше воле, и ето всласмо са Иована нашв чиств вирв Мвхамедовв на четири сто и пе-десет гроша; и нросимо вас, мои господине, да ие примите и ако ие примисте, нишите вашв вирв сара(ди) Форенгаша и сарад партике како се нече ни са ш,о сапачати; и ш,о вам Иован чисме обечао. вира моиа, да и неима сада ни в нашем градв ни в градишкоме, са коие ви изкчете, доклам недонесв и Са-раиева, влаче се и е нартиком сквна; и ако мв вхо иотребно бвде од меда, слободно мв на моив вирв подаите. И с тим да сте одраво на тои краини. Амен.

Прама средани je турски печат. Из вана: Ta лист да се има дати попхованолш сабраноме и сваке госноске части и дике достоиноме го го Иванв Спики кановникв сагребачкоме и ка-питанв Сиска града в рвке.

Изпод адресе nuiue ситно: Litera Mehmedaga Serich, ubi pro Jouan Captiuo petit.

Матица у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant fasc. 39, nr. 9.

148 FK. KACKI;

LXXXVII. Год. 1688. Мухарсм чехаја Костајнички моли си-сачкога капетана Тому' Аугусти-Ra, da отпусти што od угцјене

сужпу Ахмету. Испричава Ахмета, за што није do сад псплатио уцјепе.

Од мене Мухарем чехаие Костаиниче града усуишному иса-браному и у суему уеле уисоко иогцоуаном и суаке гос чаети достоиному гос Томашу Иагуштину и гс капитану Сиека града лип (по)клон и посдрауление. По том тога, мои гос доиде си-ромах Ахмет в. м. сушан и донесе лист од уашега гос; и iranie му чину шесдесет аба и четердесет имроеи и иедан иорган и иедан туллент и иедне чисме. Мои гос, да Ахмет море оне чине дати; неби пет хита бил у уаше гос? a сада ие Ахмет и дуа пута пороблен и попал, и сада абе нису оне чине, како ие досада било; ипако сте чинили сушне тер су Сауом носили. AKO би од чине десет аба дали, остало би са ме дали, тер би GJ оно на ме дубили. Сада иедна аба no пет (с)то иае-при у нашои семли; уеч ако ие уашега гос уола; да с(а) Ах-мета дадемо тридесет аба и тридесет имроса и дуа иоргана и иедне чисме; ако уам ие оуако уола, сапоручите га и книгу пишите, како ми пишемо. оуаком чином да уам no нему по-шалемо петнаест аба и петнаест имроса и дуа иоргана и чи-сме, a петнаест аба и са петнаест имроса моиу уеру да поша-лемо са три мисеча дана роком. И молимо сиромаха у чини, пут уидите сада коие уриме ш,о будете писали, ми хочемо в. м. слушити и слушати. Мои гос; има у уашега гос иедан турски aiycaci>; молимо, пошали no Ахмету на нашу уер(у) Мухамедоуу, хочемо поппзно платити, али скопо чину уерчи, да га насад нешалемо мусаФа. Мои гос, Ахмет дауно би тамо пошал, али ие бил краишио дугоуание, ради наше уоле не-моите га слостауити, молимо; и оуи парти има дванаеет дан;

како дершимо код суоие куче и нарипа и парти доклам Ах-мету пут би. И е тим да сте сдрауо. Амен.

Прама крају je mypcjm печат. Из вана: Уеуишному иса-браному и суаке гос части достоиному гос капитану уеликому гос канонику у гос ногцоуане гос руке.

Онда с другом руком: 1688, 23 Maij percepte a Muhar che-haia, in qua offert pro Ahmet habbas 30 imroses albos 30, poplun 2 et par cothumorum 1.

Мапшца у аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.


LXXXVIII. OKO год. 1688, Кулаусуф Еостајнице пише сисач-кому заповједнику због иекакве измјенбс кметова.

Од КулауеауФе Костаиниче града усуишному исабраному и у суему уеле уисоко нопхоуажшу и суаке ге. части досто гс. канонику капитану Сиска града поклон и посдрауление. Расу-мисмо, ш,о нам пишете исради сушниа старча, ш,о сан даиете, преиа да Мухарем цехаие кмета са нашега сушниа старча Среб-рича са шесто талироу. Али мои ге. та ми моие уере Муха-медоу(е) и гс. бог, да ми нечемо усети тога улаха уише од стар-чеве чене него са три сто талироу, ако нам се покори, али нити нам доиде нити нам ие покоран, него ми шали старча, да поруке нерушимо, a уи улах од норука ишчите. И да сте сдрауо. Амен.

lipu средини je овелик турски печат. Матица у аркиву загр. каптола. Ad acta cap. ant. fasc. 39,

nr. 9.

LXXXIX. OKO год. 1676—92. Ахмет барјактар ЈГлухгсЛ ti Осман одабаша Кестгт из Дубмг^е јамче сисачкому капетану СубиЛу за некаква сужња Алију, u моле da би га пустио на слободу.

Од мене Ахмет барактара Глухича и од мене Осман ода-баше Кестича Дубиче града у суем уеле уисоко псчцоуаному и суаке гос части и гос дике и хуале уридному и достоиному гос Субичу, капитану Сиска града и каноунику сагребачкому1

липо поклон и лублено поедрауление. По том тога толико има-смо писати уашему гос исради Алиие; сушниа уашега гос ис Иасеноуча, и пору(о) смо писали уашему гос брату капетану нашу уиру чисту Мухамедоуу са ниега !и са дугоуание ние-гоуо; и еуо пишемо и уашему гос нашу чисту уиру Мухаме-доуу и оуи наш уирни лист са Алииу и са ниегоуу чину; како смо и поруо писали нашу уиру^ тако и сад нашу уиру туордимо, да елободно Алииу на нашу уиру ушалете роком смор(т)ним мисец дана. Ако му се еморт у року припети, куар уаш; ако ли потлам рока, куар наш. Ако ли се и нами сморт припети, да се има уаше благо Алина чина од наше хише напла-тити. И пишему уашу уиру коршчанску и гос, како иним сушнием тако и ниему, да слободно ходи ио Сауи и торши?

1 Б-tijaiue капоником год. 1676—1692.

150 FR. ЛАСГС1,

ако уам ne уола уиру примити, таки га ушадите, иеда би на уриме тамо с иартиком дошал. Ако ли ние уире, нам сусидом ушалите. И с тим да сте сдрауо дорши, Амен.

Лрама средини су два турска, ne vama. Из вана: Оуи наш уирни лист да се има дати уисоко пошруаному гос Субичу, каноунику сагребацкому и гос капетану Сиска града и краине у гос руке просимо. Амен.

Онда оругом, руком: Fides pro Alia Turca Jezenouecz. Матпцау аркиву загр. каптола: Ad acta cap. ant. fasc. 39} nr. 9.

XC. OKO год. 1676—92. Омер одабаша Прус u Мустафа oda-бата из Дубице моле Мсаиа СубиЛа, загрсбачкога каноника u сисачкога капетана, da би узео у обзир шромаштво сужња Ан-тула u уцгуенгш га мањим откупом, a они da су приправни

јамчити за њсга.

Од мене Омер одабаше Прусе и од мене МустаФ одабаше Ибрахим Одабашича ис Дубиче града усуишеному и суаке гос части и гос дике и хуале уридному и доетоиному гос гое Иуану Субичу; каноунику сагребачкому и гос капитанв Сиска града и краине лиио поклон и уеле драго лублено посдраулени, како гос капетану на краини. lio том тога, гос капетане, толико нам би потрибно уашему гос аисати и на скание дати, како доиде уашега гос сушан Иаитул, тер поуида са уашега гос сушниа Иуана ? да се погодил пет сто и педесет талира, тер му доиде шена и дица тер цлакаше и братише, да бисмо пи-сали уашему roc еа ниега. Мои гос? море бити да сте расу-мили, да ие иако сиромах, али ие сушаи туо(и); како кому бог да. Мои гое, капетане, немоите нам савхирити, ш,о ми просимо и липо молимо уаше roc, да му сиромаху милошчу учините, да му учините четири сто и педесет талира сушанске чине. Уира ие наша и roc бог да ие иако сиромах7 и небисмо ради уа-шему roc уолу искуарити. Ако ие уаша roc уола и милошчу учините сиромаху, на то тако га сапоручиуши ушалите; ако би могал поруке добити са уиру и ако би уола била уашега roc нас дуииух уиру прииети, бисмо уиру писали и уашем roc услали, ако ли пор(у)ке не добие7 уира ие наша, да ra хо-чемо и дом уашему roc услати глауом. Гос бог уаше roc сдрауо дорши. Амен.

Прама средини су два печата, али се врло слабо разпозна-

DOPISI TZMEDJTJ KRAJIŠKIH TURSKIH I HRVATSKIH ČASTNIKA . 1 б 1

вају. Мз вана: Усуишеному и суа(ке) гос части и roc дике и хуале уридному и достоиному roc гос Иуану Субичу каноу-нику сагребачкому и roc каиитану Сиска града и краине у roc руке оуи лист да се да просимо. Амен.

Другом руком: Litere Turce Pruse pro Juan Magyar, hie mor-tuus est, postquam cum familia hue uenisset.

Матица у аркиву загр. каптола. Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

XCI. OKO годгте 1676—92. Мустафа одабаша СмајиИ дубички пигие сисачкому капетану, што лп му je cee послао, подједно га моли, da му пошаље свједочанство за примљених 97 талира.

Од нас МвстаФ одабаше Смаича Двбице града в свем веле високо пош;ованоме и свакс повхене части и ивначке Фале до-стоиноме господинв капетано Систса града липи поклон и веле драго посдравление како господинв нашемв. По том тога, мои господине, ето нека снаш, вслао сам ти седамдесет и седам камених соли, и no Хвсеинв сам ти вслао дви абе. Ето ти и no Мехмедв вслах дви аби, и тамо кад ие наиприе отишао1, одниио ие вашои милости три иедек Теша то мв тамо прими; пошто снам те те првсимо, мои господине, вшали нам опро-ш,ени лист. Ми тако држимо, да смо придали деведесет и се-дам талира. Мои господине, липо смо ти платили, просимо те кано нашега господин(а), вшали нам опр(о)шценв книгв. И сте(м) да сте сраво на тои краини. Амен.

Прама почетку je турски печат. Ћз вана: Ови лит да се има дати господино капитанв Сиска град(а) в витежке рвке просимо.

Матица у аркиву загр. каптола. Ad acta cap. ant. fasc. 39, nr. 9.

XCII. OKO год. 1676—1692. Xyceuu одабаша ХорваЛангт из Јасе-новца Ивапу Cy6uRy, сисачкому капетану о Махмуту сужњу

u одкупу његову.

Од мене Хуееин одабаше хоруачанина града Иасеновча у суем уеле уисоко погцоуаному и суаке roc. части и roc. дике уридному и достоиному roc. Иуану Субичу канонику сагре-бачкому2 и roc капетану Сиска града и краине сисачке липо поклон и лублено посдрауление како roc. капетану на краини

1 Изнад редка: истигал а . 2 Biijame канопиком год. 1676—1692.

152 FR. BAČKI,

По том тога мои гос. капетане, толико имасмо уашеагу гос. ira-сати и на снание дати? како доиде сушан Махмут уашега гос. тер се моли и проси и бога на ме метну; тер се не могох бога одречи ради уире Мухамедоуе, нигаемо уашему гос. са Махмута; тако нам ие поуидал да сте га учинили седам сто и педесете талира сушансгсе чине; али ми иросимо и молимо уаше гос, да бисте му огтромаху милошчу учинили пед десет талира; ради бога и душе просимо уаше гое. a еуо пишем са Мах-мута и са ниегоуу чину седам сто талира нашу виру чисту Мухамедоуу и оуи нага уирни лист сушанске чине a смор-тнога рока нетнаиест дана. роком; ако му се у року сморт при-пети ; уаш куар: ако ли поели рока наш куар ; ако ли се и мени сморт принети да се има седам сто талира наплатити и оуи наш уирни лист искупити од наше хише. и с тим уас гос. бог сдрауо дорши на тои краини амен. a поруи пут дуадесет хаба то чини сто талира.

Печат са стране турски. Adjjec: Усмошному и суаке гос. части и roc. дике и хуале уридному и достоиному гос. Иуану (Субичу) канонику сагребачкому и roc. капетану Субичу Сиска града и краине, у них roc. руке просиму амен. у Сиску.

Матица у књижпицп југослав. академ-нје.

(Остатак у слиједсНој књизи.)

Documents

dopisi