mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji

Završen projekat

„Karpatske paralele“

Minority News35

Dogovor o izradi izveštaja o sprovođenju manjinskog

Akcionog plana

Festival „Gergina 2017“ čuvar

tradicije vlaške izvornemuzike

Održana konferencija„Romkinje u Srbiji,dostignuća, izazovi

i perspektive“

april 2017

Rusini u RepubliciSrbiji:Narod bez matičnezemlje kojineguje tradiciju

 

I

zbog toga

š

što uzdišemo za „starletama“ koje

s

U Srbiji žive pripadnici 30 različi3h nacionalnih zajednica!

A

U potrazi za mestom pod suncemPravo na kvalitetan i dostojanstven život je nešto sa čime se svi mirađamo. Da, svi imamo pravo na obrazovanje, lečenje, zaposlenje,ali da li imamo mogućnosti da ga ostvarimo? Ovo pitanje se naj-češće postavlja uoči obeležavanja određenih datuma, možda čaku najvećoj meri uoči Međunarodnog dan Roma – stanovnika celogsveta, a opet bez matične zemlje.Podsetimo se da se 8. april kao Međunarodni dan Roma obeležavaod 1971. godine, kad su se prvi put sastali predstavnici Roma iz25 zemalja i osnovali Romsku uniju. Punih 46 godina se trudimoda obeležimo ovaj dan. Tog dana ni u jednoj informativnoj emisijine nedostaje prilog o Romima. Svakom pripadniku bilo koje na-cionalne manjine prija činjenica da njegovom danu javnost po-svećuje pažnju. Međutim, mnogo više bi mu prijala činjenica dajavnost sistemski reši probleme koje se decenijama vezuju za nje-govu zajednicu. Kao narod bez svoje matične države Romi su stalnobili prinuđeni da se sele, trpe progone, čak i genocid. Da li otudpotiče netrpeljivost prema pripadnicima ovog naroda? Odgovor na ovo pitanje ne znamo, ali loša praksa iz prošlosti nikakone bi smela da bude izgovor za budućnost. Uprkos brojnim refor-mama koje sprovodi naša država, Romi su još uvek najdiskrimini-sanija manjinska zajednica u našoj zemlji. Još uvek je prisutanvisok stepen diskriminacije, nezaposlenosti, segregacija u obrazo-vanju. U godišnjem izveštaju Poverenice za zaštitu ravnopravnostiu ukupnom broju pritužbi zbog diskriminacije na osnovu nacional -ne pripadnosti čak 40% se odnosi na romsku populaciju. Vlada Sr-bije je donela Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinjau Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine. Međutim,zašto je izostalo usvajanje Akcionog plana za sprovođenje oveStrategije? Kako pratiti mere predviđene Strategijom i kako utvrditinapredak u ostvarivanju njenih ciljeva, ako je izostao ovako bitandeo mehanizma? Podsetimo se da je prošlog meseca osnovanoKoordinaciono telo za praćenje Strategije koje nagoveštava reša-vanje problema, odnosno sprovođenje Strategije, ali da li je todovoljno?

Osnaživanje kapacitetanacionalnih saveta

nacionalnih manjinaZa predstavnike nacionalnih savetanacionalnih manjina realizovane sudvodnevne obuke koje su deo aktiv-nosti Vlade usmerenih na osnaživa-nje kapaciteta nacionalnih saveta.

U Beogradu je 25. aprila održan sastanakpredstavnika Koordinacije nacionalnihsaveta sa direktorom Kancelarije za ljud-ska i manjinska prava na temu izvešta-vanja o sprovođenju Akcionog plana zaostvarivanje prava nacionalnih manjina.Sastanak je organizovan u skladu sa za -htevom Koordinacije za izmenu meto-dologije izveštavanja i praćenja sprovo-đenja Akcionog plana.

IZDVAJAMO UVODNIK 35

Dogovor o izradi izveštaja o sprovođenju manjinskog

Akcionog plana

Koliko se poznajemo?

Jedanaesti ciklus kviza srednjih škola„Koliko se poznajemo”, koji je deo pro-jekta Pokrajinske vlade pod nazivom„Afirmacija multikulturalizma i toleran-cije u Vojvodini – mere za jačanje me-đusobnog poverenja kod mladih”, ot-počeo je kvalifikacionim takmičenjem18. aprila.

Održana konferencija„Romkinje u Srbiji,dostignuća, izazovi

i perspektive“U Palati Srbija je 11. aprila održana kon-ferencija „Romkinje u Srbiji, dostignuća,izazovi i perspektive“, na kojoj je javnostupoznata sa teškim položajem ove više-struko diskriminisane manjine u našojzemlji i naporima da se njihov položajpromeni.

Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje nacionalnih saveta na-

cionalnih manjina ili za oblast prava na-cionalnih manjina rado ćemo pronaći i

objaviti odgovor.

info@minoritynews.rs mesto za svewww.minoritynews.rsMinority News Portal

3 Minority News

Koji je bio glavni cilj osnivača Zavoda?

Zavod za kulturu vojvođanskih Rusinaje osnovan od strane skupštine AP Voj-vodine i Nacionalnog saveta rusinskenacionalne manjine. Pretpostavljam daje njihova glavna zamisao bila podićinivo kulture, odnosno razvijati kulturuvojvođanskih Rusina i održavati je. Odsamog osnivanja Zavod je imao četiridirektora i vršilaca dužnosti direktora:prvi je bio Miroslav Keveždi, zatim JankoBučko, Sergej Tamaš i od avgusta 2016.sam ja v.d. direktora.

Za ovaj period je na čelu ustanove bilorelativno dosta osoba, ali pretpostav-ljamo da je isto tako bilo i dosta reali-zovanih projekata.

Mogu da kažem da je u mandatu pret-hodnog direktora Zavod jako lepo funk-cionisao i da su urađeni zaista kapitalni

projekti za rusinsku nacionalnu manjinu.Spomenuću samo neke. Izdata je knjigapesama Crvena ruža u okviru 50. festivala„Crvena ruža“, najznačajnijeg festivala zarusinsku nacionalnu manjinu. Takođe, iz-data je i kapitalna knjiga “Narodna nošnjaRusina”, koja sadrži opisane korake, spe-cifikacije folklornih koraka, detaljno opi-sanu narodnu nošnju, kako se oblače,kako se češljaju… Pre dve godine je počeoprojekat „Istraživanje istorije Rusina naprostoru Vojvodine i Republike Srbije“.Na ovom projektu sarađujemo sa Muze -jom Voj vo dine, Pokra jinskim zavodom zazaštitu spomenika i u okviru tog projektase vrše razna istraživanja vezana za isto-riju Rusina. Jedan deo projekta se odno-sio i na skeniranje staklenih ploča kojesu nađene u Ruskom Krsturu. Deo pro-jekta se odnosio i na anketiranje ljudi,prepoznavanje ljudi sa slika i od toga seizrodio lep projekat – dvonedeljna izlo-

žba istorije Rusina u Etnografskom mu-zeju u Beogradu, a koja je organizovanau okviru Dana rusinske kulture 2016.Prošle godine smo bili i nosioci projektaKarpatske paralele, koji je završen ovogmeseca. U okviru ovog projekta smo zai-sta ostvarili lepu saradnju sa ostalim na-cionalnim manjinama.

Da li sarađujete sa drugim nacionalnimmanjinama i u okviru nekih drugih pro-jekata?

Apsolutno. Svake godine se u finansij-skom planu izdvajaju određena sredstvaza tzv. multikulturalni projekat. Prošlegodine je u okviru toga realizovana iz-ložba u Slovačkoj, a ove godine plani-ramo, ako dobijemo sredstva, da napra-vimo veliku predstavu, koju će režiratislovački vojvođanski režiser, MiroslavBenka. Većina zavoda za kulturu je po-držala ovu ideju, kao i neki nacionalnisaveti. U ovom multikulturalnom pro-jektu, odnosno predstavi koja se zove„Krila Panonije“ bi učestvovali svi zna-čajni glumci određenih nacionalnih ma-njina. Projekat i ideja su jako lepi, da liće se i realizovati ne znam. Sličan proje-kat smo imali i prošle godine. Bila je to„Svadba“, gde su igrali pripadnici rusin-ske nacionalne manjine, kao i iz drugihmanjina.

Na koje sve načine Zavod podržava ru-sinsku kulturu?

Svake godine Zavod finansira proslavunacionalnog praznika Rusina, koji sesvake godine održava u drugom me-stu. Takođe, svake godine finansira istručnu pomoć kulturno-umetničkimdruštvima. Prethodnih godina su setražili razni modeli i načini da pomo-gnemo i kako da realizujemo tu po-moć. Ove godine smo raspisali konkursu okviru kojeg sufinasiramo organizo-vanje i realizovanje manifestacija, kojesu u kalendaru manifestacija naše ma-njine. Sad čekamo imenovanje novogUpravnog odbora, koji će raspodelitisredstva po tom konkursu i na taj na-čin će Zavod doprineti organizovanju,odnosno realizovanju nekih značajnihmanifestacija.

Koliko ima takvih manifestacija?

aseljavanje Rusina na ove prostore je počelo 1751. godine.Doselili su se iz današnje istočne Slovačke, zakarpatskeUkrajine i severoistočnih krajeva Mađarske. Kroz vekovese život doseljenika menjao, ali jezik, kultura i običaji su

ostali. Za centar vojvođanskih Rusina se smatra Ruski Krstur, dok jeustanova pod čijim je okriljem rusinska kultura, smeštena u NovomSadu. Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina je osnovan u maju 2008.godine, a sadašnji vršilac dužnosti direktora je Ivana Dudaš.

N

NAŠ INTERVJU: IVANA DUDAŠ, V. D. DIREKTORA ZAVODA ZA KULTURU VOJVOĐANSKIH RUSINA

Narod bez matične zemlje koji negujetradiciju

4 Minority News

Mogu reći da imamo dosta manifesta-cija, ali oko 15 manifestacija koje suustaljene i nalaze se u Kalendaru mani-festacija koji je doneo Odbor za kulturuNacionalnog saveta.

Kako prepoznati rusinsku kulturu? Dali postoji nešto specifično što je izdvajaod drugih?

Mislim da smo mi određeni miks raznihkultura. Pesma je možda slična slova-čkoj, nošnja je između slovačke i ma-đarske. Mi smo na ove prostore došlipre 270 godina i svakome ko dođe saprostora odakle mi potičemo je fasci-nantno kako smo posle toliko godinaodržali govor, pesmu, nošnju… A ipaksmo prihvatili i kulturu ovog podneblja.Vidi se prisustvo i nemačke nacionalnezajednice, mađarske. To se najviše vidiu jeziku, ali i kulinarstvu. Kad je počelapriča o predstavljanju Rusina u neke tu-rističke svrhe postavljana su mi sličnapitanja u čemu se Rusini ističu, šta jeprepoznatljivo… Nisam znala ni tad dakažem. Slovaci imaju npr. prepoznatljivvenac koji je mlada nosila na svadbi. Miisto imamo venac, samo što je srebrn,ne tako šaren kao kod Slovaka. Našedevojke su nosile crnu traku, imale sudve uvijene pletenice, a posle venčanjasu mladoj skidali baršunj, odnosnotraku i stavljale nevestinsku kapicu, ačim je rodila dete odmah je stavljalamaramu i oblačila crno. Kad uporedimRusine sa drugim zajednicama imamutisak da su Rusini pomalo konzerva-tivniji.

Kakvi su Rusini sad?

Delom čuvaju tradiciju. Mislim da nekinisu ni svesni svojih mogućnosti i svojeistorije, koliko je to značajno i važno.Takođe mislim da bez problema prih-vataju i druge kulture. Mi smo biling-valni. Bez problema učimo svoj maternjijezik i srpski i naravno neki strani jezik.Kod Rusina je problem što su jako rasutipo celoj Vojvodini i u današnjem svetupostoje vrlo slojeviti identiteti Rusina.Jako smo mala zajednica i svakako sesuočavamo sa smanjenjem brojnosti,ali gledamo to možda na pogrešan na-čin. Kada sam rekla slojeviti identitetimislila sam na to da postoji dosta me-šanih brakova i osobe iz takvih brakovase možda ne osećaju samo kao Rusini,već kao Rusini i Slovaci, Rusini i Srbi ineće se izjasniti samo kao Rusini. Sadsmo u tom prelomnom periodu, gdetreba da privučemo i te ljude, koji susloženih identiteta. U tome ulogu imajupored škola i kulturna društva, koja bitrebalo da pridobiju decu već u nižimrazredima osnovnih škola, jer tako se

počinje. Desilo nam se da nam je naj-brojniji festival izvornog pevanja onajgde nastupaju starije osobe. Sva društvaimaju grupe za izvorna pevanja, a dečijifolklor, dečije predstave su diskuta-bilne… Na tome treba poraditi.

A na čemu će konkretno Zavod raditido kraja ove godine?

Naš nacionalni praznik je 17. januara,što znači da tokom ove godine već trebada radimo na pripremi obeležavanjapraznika za sledeću godinu. Planiranoje da se naredni održi u Subotici, takoda je potrebno napraviti prve korake satamošnjom lokalnom samoupravom,kako bi na vreme izdvojili sredstva izbudžeta. Odbor za kulturu nacionalnogsaveta i Upravni odbor Zavoda su većrazmatrali činjenicu menjanja konceptaNacionalnog praznika. Do sada je akce-nat bio na svečanoj akademiji, gde smo

predstavljali nešto najbolje od Rusina.Akademija se sastojala od pesama, re-citacija, nastupa nacionalnog orkestra.Naravno, bile su i izložbe, prezentacijeknjiga… Jednostavnije rečeno, sadržajje veoma bogat. Moram napomenutida Zavod svake godine izdaje dvojezičnumonografiju o mestu gde se održavanacionalni praznik. Svake godine se odr-žava u drugom mestu kako bi se animi-rali ljudi iz tih lokalnih zajednica i kakobi se i njima ukazala čast da oni ugosteRusine iz dugih mesta. Prošle godine jebilo u Bikić Dolu, ali je centralna sveča-nost bila u Šidu. Kao što sam napome-nula, razmatrana je ideja menjanja kon-cepta proslave, odnosno da ostaneakademija, ali manjeg obima. Zavod ćeove godine takođe finansirati i izdavanjedvotomnog rusinskog rečnika, autoraJulina Ramača, a ove godine bi trebaloda se privede kraju projekat „Istraživa-

nje istorije Rusina na prostoru Vojvo-dine i Republike Srbije“ koje bi trebaloda bude sumirano u monografiju. Na-stavićemo sa izdavanjem master radovaiz oblasti rusinskog jezika i pisma, a uokviru edicije “Vladimir Garjanski”.

Dosta projekata je pred vama. Da li ćebiti i dovoljno sredstava za njihovu rea-lizaciju?

Ukupan budžet Zavoda je 6.600.000 di-nara. Da li je to dovoljno? Zavisi. Nikadnije dovoljno, ali moramo da se uklo-pimo u budžet. Naravno da je lepo kaddobijemo sredstva i iz nekih drugih iz-vora, međutim ove godine nismo bašbili uspešni na konkursima, ni na po-krajinskom ni na republičkom nivou.Ima jako lepih projekata, ideja, ali zasve su, naravno, potrebna sredstva. Zasada su mnoga na čekanju. Za rusinskuzajednicu je specifično što mi nemamomatičnu državu, a samim tim ni pomoćkoju imaju neke druge zajednice. Zavodse finansira isključivo iz pokrajinskogbudžeta. Druge nacionalne zajednicemogu dobiti neka sredstva iz svojih ma-tičnih zemalja, ali mi nemamo tu mo-gućnost.

To vas ne sprečava da sarađujete i sadrugim državama…

Naravno da ne. Nama je cilj da sarađu-jemo sa svim nacionalnim manjinama,pa i državama u okolini. Npr. tokomedukacije folklornih grupa koju je Zavodorganizovao prošle i pretprošle godine,ugostili smo predavače iz Slovačke iUkrajine.

Spomenuli smo broj manifestacija kojese redovno održavaju, dotakli smo seidentiteta Rusina. Kojoj kulturi Rusinidaju prednost, tradicionalnoj ili mo-dernoj?

Mislim da su Rusini još uvek više okre-nuti tradiciji. Naravno, imamo i mani-festacije sa modernim sadržajima, aliipak preovladava tradicija. Najviše mo-dernih sadržaja imaju mladi. Realizacijutakvih projekata podržava Radno teloza mlade Nacionalnog saveta Rusina.Oni imaju svoja sredstva u okviru kojihkonkurišu udruženja ili sekcije mladih irealizuju svoje programe. Npr. već 20godina se organizuje „Dnjovka“ – mul-timedijalna manifestacija za mlade uRuskom Krsturu, koja podržava prezen-tovanje mladih i njihovog stvaralaštva,koja je uvek bila modernog, buntovni-čkog karaktera. Naravno, i Zavod nastojida podržava modernu kulturu. Poredkapitalnih projekata, koji oslikavaju i tra-dicionalnu kulturu, nastoji da podržavai moderno.

Mi smo na ove prostoredošli pre 270 godina i svakome ko dođe sa

prostora odakle mi potičemo je fascinantno

kako smo posle tolikogodina održali govor,

pesmu, nošnju… A ipaksmo prihvatili i kulturu

ovog podneblja.

5 Minority News

– Dvodnevne obukekoje su realizovane5. i 6. aprila zapredstavnike nacio-nalnih saveta nacio-nalnih manjina deosu aktivnosti Vladeusmerenih na osna-živanje kapacitetanacionalnih saveta iovakve obuke spro-vode se kontinui-rano, istakla je Su-zana Paunović,direktorka Kancela-rije za ljudska i ma-njinska prava.

Cilj ovih obuka jeda se predstavnici nacionalnih sa-veta upoznaju sa principima dobrogupravljanja, programskim planira-njem, budžetiranjem i izveštava-njem o trošenju sredstava, saaspekta povećanja efikasnosti itransparentnosti u radu nacionalnihsaveta, posebno u pogledu upo-trebe sredstava dobijenih iz budžeta

Republike Srbije, ocenila je Pauno-vić.

Paunović je istakla da su realizovaneobuke potvrda i da se svakodnevnojačaju kapaciteti za sprovođenjemera i aktivnosti iz Akcionog planaza ostvarivanje prava nacionalnihmanjina u praksi. Ovakve obuke deo

su i obavezujućih ak-tivnosti iz Akcionogplana za pregovara-čko Poglavlje 23.

Pored zaposlenih uKancelariji za ljudskai manjinska prava,treneri na obukamasu Timo Sorsa, iz Na-cionalnog institutaza zdravlje i dobrobitiz Finske, i MihaelaBrezar, iz Ureda zanarodnosti VladeRepublike Slovenije.Obuke su organizo-vane u okviru tvi-ning projekta EU

„Podrška unapređenju ljudskih pravai nulta tolerancija za diskriminaciju“koji realizuju Kancelarija za ljudska imanjinska prava i Poverenik za za-štitu ravnopravnosti u partner stvusa austrijskim Institutom za ljudskaprava „Ludvig Bolcman“ i slovena-čkom republičkom Kancelarijom zanacionalne manjine.

Osnaživanje kapaciteta nacionalnihsaveta nacionalnih manjina

Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

Beogradu je 25. aprila2017. godine održan sa-stanak predstavnika Koor-dinacije nacionalnih sa-

veta sa direktorom Kancelarije zaljudska i manjinska prava na temuizveštavanja o sprovođenju Akcio-nog plana za ostvarivanje prava na-cionalnih manjina.

Ovaj sastanak je organizovan uskladu sa zahtevom Koordinacije zaizmenu metodologije izveštavanja ipraćenja sprovođenja Akcionogplana, te u skladu sa sastankom odr-žanim 31. januara ove godine iz-

među predstavnika Koordinacije na-cionalnih saveta i predsedavajućeRepubličkog saveta za nacionalnemanjine i ministarke državneuprave, Ane Brnabić.

Na sastanku je dogovoreno da ko-mentari nacionalnih saveta budu sa-stavni deo Izveštaja o sprovođenjumanjinskog Akcionog plana koji nakvartalnom periodu izrađuje vladinaKancelarija za ljudska i manjinskaprava.

Predstavnici nacionalnih saveta suizneli svoje predloge i primedbe na

III izveštaj o sprovođenju Akcionogplana, kao i na metodologiju priku-pljanja i sistematizacije podataka ukvartalni izveštaj, u cilju postizanjašto više pozitivnih pomaka u odnosuna prethodni izveštaj.

Predstavnici Koordinacije su bili AnaTomanova-Makanova, predsednicaSlovačkog nacionalnog saveta, DarkoSarić Lukendić, predsednik Izvršnogodbora Hrvatskog nacionalnog vi-jeća, Vasvija Gusinac, potpredsed-nica Bošnjačkog nacionalnog vijeća,i Emil Lulić, u ime Mađarskog nacio-nalnog saveta.

U

Dogovor o izradi izveštaja osprovođenju manjinskog Akcionog

planaIzvor: Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina

Vesti

6 Minority News

rojekat „Karpat-ske paralele“čiji je nosilacbio Zavod za

kulturu vojvođanskih Ru-sina, a finansijer Fonda-cija za otvoreno društvo,završen je organizova-njem okruglog stola, nakojem su učesnici i orga-nizatori sabrali iskustva ipotpisali Protokol o me-đusobnoj saradnji. Okru-gli sto je održan 21. aprilau prostorijama Zavoda zakulturu vojvođanskih Ru-sina u Novom Sadu.

Cilj projekta je bio pove-zivanje mladih, razmenaiskustava i prepoznavanjetradicionalnih kulturnih iistorijskih vrednosti.

U projektu su učestvovala po četiriučenika srednjih škola iz Vršca, Ko-vačice, Ruskog Krstura i Srbobrana.Kroz radionice i posete institucijamakoje su u novembru otpočele u Vr-šcu, u januaru nastavljene u Kova-čici, a u februaru u Ruskom Krsturu

i Srbobranu, učesnici projekta supokušavali da pronađu zajedničketačke u životu i razvoju tih zajed-nica. Kako je na okruglom stolu ista-kla Jelena Perković, koja je bila za-dužena za programske sadržaje

projekta, njihov cilj je bio da istražeopšte, zajedničke korene, a tek po-sle da prezentuju kako se to odrazilona pojedine zajednice.

Radionice su bile organizovane i natemu zajedničke istorije Vojvodine,

na kojima su učenici uz pomoć svo-jih mentora predstavljali dolazaksvojih predaka na prostore današnjeVojvodine. Govorili su i na temuomladinskog optimizma i volontira-nja. Učenici su se složili da je neop-

hodno da motivišu svoje vršnjakeda se uključe u rad za svoju zajed-nicu, a izrazili su i želju da se uključei u rad lokalne zajednice.

„Kao temu smo odabrali barok, kojije spajao do tada rasutu evropskukulturu. Pojavom baroka na ovimprostorima sve te zajednice su seovde našle i konstituisale“, rekla jeJelena Perković. „Nismo se bavilipravima nacionalnih manjina, većtime kako ona prava koja pripadnicimanjina imaju, najbolje koristimozajedno sa većinskim narodom.“

Na okruglom stolu su bili prisutni idirektori škola uključenih u proje-kat, kao i mentori učesnika, koji supohvalili projekat i kako su istakli,nastava na terenu je dala dobre re-zultate, jer učiti istoriju iz knjige jejedno, a biti tamo gde se istorijastvarala nešto potpuno drugačije.

Projekat su pozdravili i predstavnicipokrajinske vlade – Dragan Milić,pomoćnik pokrajinskog sekretara zasport i omladinu, i Miroslav Ilić, po-moćnik pokrajinskog sekretara zaodnose sa verskim zajednicama.Istakli su da su interkulturni dijalogi zajednička istorija vrednosti kojekrase Vojvodinu i kojima bi trebaloda se posvete i mladi.

Završen projekat „Karpatske paralele“

PČetiri zajednice – jedan cilj

Foto: Hlas ljudu

7 Minority News

edanaesti ciklus kviza sre-dnjih škola „Koliko se poz-najemo”, koji je deo pro-jekta Pokrajinske vlade

pod nazivom „Afirmacija multikultu-ralizma i tolerancije u Vojvodini –mere za jačanje međusobnog pove-renja kod mladih”, otpočeo je kvali-fikacionim takmičenjem 18. aprila.

Ove godine su se u polufinale tak-mičenja plasirale ekipe iz 12 srednjihškola širom Vojvodine.

Nosilac ovog projekta je Pokrajinskisekretarijat za obrazovanje, propise,upravu i nacionalne manjine – na-cionalne zajednice, a realizuje se usaradnji s brojnim organizacijama i

ustanovama iz Vojvodine. Projekatje koncipiran kao kompleksan multi-tematski i multikulturalni program,

usmeren prema ideji jačanja među-nacionalnog poverenja kod mladihsrednjoškolaca u Vojvodini. Najveća

novina ovogodišnjeg takmičenja sva-kako je višejezičnost – mogućnost daučenici, u zavisnosti od jezika koji se

koristi u nastavi, u kvizu čuju pitanjai daju odgovore na svom jeziku.Stoga, pored srpskog jezika, u ovomciklusu učenici će se takmičiti i namađarskom i na slovačkom jeziku.Na ovogodišnjem takmičenju uče-stvuju ekipe 44 srednje škole s teri-torije čitave AP Vojvodine.

Prvo kvalifikaciono takmičenje odr-žano je 18. i 19. aprila u Subotici.Prvog dana, takmičenje se održalona Otvorenom univerzitetu, a odvi-jalo se na mađarskom jeziku. Dru-gog dana se takmičenje odvijalo namađarskom i na srpskom jeziku.

Među gradovima domaćinima subili i Kovačica, gde je takmičenje or-ganizovano na slovačkom i na sr-pskom jeziku, Sremska Mitrovica,Sombor i Vrbas.

Vesti

JKoliko se poznajemo?

Izvor: Pokrajinska vlada

Palati Srbija je 11. aprilaodržana konferencija„Romkinje u Srbiji, do-stignuća, izazovi i per-

spektive“, na kojoj je javnost upoz-nata sa teškim položajem ovevišestruko diskriminisane manjineu našoj zemlji i naporima da se

njihov položaj promeni.

Romkinje, kao pripadnice manjin-ske zajednice u Srbiji, na dnu sudruštvene margine, imaju prava,ali ne i mogućnosti, vrlo čestogube poverenje u sve institucije iimaju strah da, ukoliko se žale napravo koje im je uskraćeno, da ćesistem da im uskrati još nekopravo, moglo se čuti sa konferen-cije „Romkinje u Srbiji - dosti-gnuća, izazovi i perspektive“.

Kako je rekla zamenicazaštitnika građana,Gordana Stevanović,kada se procentualnopogleda broj Romkinjakoje se obraćaju Zaštit-niku građana, taj brojje veoma mali u od-nosu na ukupan brojpritužbi, pa bi se rekloda Romkinje nemajuproblema pred institu-cijama sistema, ali nijetako i svi su svesni pro-blema koje oni imaju.

Šef misije OEBS-a u Srbiji, AndreaOricio, naveo je da kada je reč ounapredjenju položaja RomkinjaSrbija ulaže velike napore, ali jošdosta toga treba da se uradi. OEBSje tu da kao partner pomogneromskoj zajednici u Srbiji, a pose-bno Romkinjama - kazao je Oricio

na ovom skupu.

Državni sekretar Ministarstvarada, Nenad Ivanišević, istakao jeda je njegovo ministarstvo pre-poznalo Rome kao teže zapošljivukategoriju i stoga poziva poslo-davce i da zaposle Rome, a pozivai Rome da se aktiviraju, pokrenusopstvene poslove. Daju se pod-sticaji od 200.000 dinara na više,koji upravo treba da omoguće daneko pokrene posao, zaposli

Roma. Tako, mislimo da zaista po-mažemo. Sve ostalo, bila bi običnapriča. Bez konkretnih finansijskihsredstava, bojim se da bismo bilineozbiljni - smatra Ivanišević.

Poverenica za zaštitu ravnoprav -nosti, Brankica Janković, navela je

da o položaju Roma i Romkinjanajbolje govori podatak da sesvaka druga pritužba koja ovoj in-stituciji stigne u vezi sa položajemnacionalnih manjina tiče upravoromske zajednice. Ona je dodalada je potrebno isticati pozitivneprimere i na taj način podsticati iohrabrivati i navela da je upravood Romkinja koje su arhitektkinje,pravnice ili lekarke čula jako dobrei motivišuće predloge.

Predsednik Nacionalnogsaveta romske nacionalnemanjine, prof. Vitomir Mi-hajlović, govorio je o važ-nosti zastupljenosti obapola, posebno kada suRomkinje u pitanju, koje suvišestruko diskriminisane.Pored obrazovanja koji jeključ uspeha svakog čo-veka, Romkinjama je važnai društvena vidljivost iuključenost u svim seg-mentima integracije – za-ključio je Mihajlović.

8 Minority News

Održana konferencija „Romkinje u Srbiji, dostignuća, izazovi i perspektive“

Izvor: www.espreso.rs

U

Romska zajednica

9 Minority News

eneralni sekretar, ĐorđeStaničić, istakao je daStalna konferencija gra-dova i opština (KGO) ima

predstavnika u Koordinacionomtelu u okviru Strategije za soci-jalno uključivanje Roma i Romki-nja za period 2016. – 2025. Stani-čić je istakao da će SKGO svoj radu okviru ovog tela definisati i krozrad Mreže za romska pitanja i daće na taj način biti napravljenaveza između lokalnog i centralnognivoa.

Programom koji sprovodi Mini-starstvo zdravlja „Sprovođenje Ak-cionog plana o zdravstvenoj zaštitiRoma“ uvedene su zdravstvenemedijatorke koje su svojim radomunapredile zdravlje Roma – za-ključak je Mreže za romska pitanjaSKGO na konferenciji održanoj 20.aprila 2017. godine u Beogradu.Na skupu je bilo reči o učinkuzdravstvenih medijatorki od uvo-đenja programa, poboljšanjimazdravstvene zaštite romske popu-lacije i životnog okruženja u rom-skim naseljima, kao i o daljim pla-novima u ovoj oblasti.

Ministarstvo zdravlja 2008. godinepodržalo je projekat uvođenjazdravstvenih medijatorki u zdrav-stveni sistem Srbije i finansijskipodržalo tada 75 zdravstvenih me-dijatorki. Radno mesto zdrav-stvene medijatorke nalazi se u pa-tronažnoj službi Doma zdravlja,gde one sarađuju sa saradnicimau Domu zdravlja, Centrom za so-cijalni rad, filijalom RFZO i lokal-nom samoupravom. Zdravstvena

medijatorka povezuje zdravstvenisistem i Rome. Uloga zdravstvenihmedijatorki je da vode evidencijuo zdravstvenom stanju pripadnikaromske nacionalnosti, da rade sanjima na podizanju svesti o neop-hodnosti vakcinacije dece, kao iznačaju pravilne ishrane i higijen-skih navika. Zdravstvene medija-torke obezbeđuju bolji uvid zdrav-stvenih ustanova u stanje tihnaselja, a žiteljima ukazuju na zna-čaj pravovremenog javljanja le-karu.

Pomoćnica ministra u Sektoru zajavno zdravlje i programsku zdrav-stvenu zaštitu u Ministarstvuzdravlja, Vesna Knjeginjić, rekla jeda je broj trenutno zaposlenihzdravstvenih medijatorki nedovo-ljan. Gospođa Knjeginjić je izjavilada se Ministarstvo zdravlja trenu-tno suočava sa velikim izazovimaod kojih je jedan i nedostatak ve-likog broja zdravstvenih radnika uSrbiji, i da će se za sada njihov radi dalje projektno finansirati.

Ekspert Regionalnog saveta za sa-radnju, Osman Balić, rekao je dazdravstvene medijatorke većosam godina rade u Srbiji u „hao-tičnom, neformalnom sistemu“ ida očekuje da će doći do institu-cionalizacije njihovog radnog me-sta, kao i do neophodnog pove-ćanja njihovog broja, kao što jepredviđeno Operativnim zaključ-cima sa Seminara o socijalnomuključivanju Roma i Romkinja uRepublici Srbiji, kao i Akcionimplanom za poglavlje 23: Reformapravosuđa i osnovna prava. S ob-

zirom da zdravstvenih medijatorkitrenutno ima oko 70 širom Srbije,i da sve dok su na projektu Mini-starstva zdravlja nemaju sistem-sku održivost, preko je potrebnoda se njihova radna mesta stan-dardizuju i da one postanu deozdravstvenog sistema. On je kazaoda je „Strategija za socijalno uklju-čivanje Roma i Romkinja za periodod 2016. do 2025. godine“ zna-čajna, jer je fokusirana na nivo lo-kalne samouprave, gde se realnoi odvijaju politike socijalno-eko-nomskog osnaživanja Roma iRomkinja.

Zamenica direktora Doma zdravljau Nišu, Jasmina Ranković, istaklaje da ta ustanova sarađuje sa rom-skim organizacijama već 15 go-dina i da je projekat uvođenjazdravstvenih medijatorki od 2009.godine doprineo da se saradnjapoboljša. „Medijatorke pokrivajuna teritoriji grada Niša 14 naseljai 27 sela od ukupno 63 sela kojapripadaju gradu Nišu, i u perioduod 01.01.2013. do 31.12.2016.zdravstvene medijatorke obavilesu 12 472 kućne posete, vakcini-sano je 686 dece, a sistematskimginekološkim pregledima obuhva-ćeno je 570 žena“, kazala je Ran-ković.

Predstavnik Odeljenja za dru-štvene delatnosti grada Leskovca,Bratislav Nešić, rekao je da su ak-tivnosti Doma zdravlja Leskovacsa medijatorkama počeli 2008.,gde je prosečan broj poseta trud-nicama na godišnjem nivou 94, aporodiljama 105, a intezivnija sa-radnja sa romskom zajednicom naunapređenju položaja Roma utom gradu počela je 2014. godinekada je gradsko veće formiraloMobilni tim za inkluziju Roma.

Skup je održan u okviru projekta„Institucionalna podrška SKGO -druga faza“, koji finansijski podr-žava Švajcarska agencija za razvoji saradnju (SDC).

Na Mreži za romska pitanja predstavljena uloga zdravstvenih

medijatorkiIzvor: Stalna konferencija gradova i opština

G

10 Minority News

Jevrejska zajednica

Mirović: Takvi zločini nikada i nigde ne smeju da se ponove

Izvor: Pokrajinska vladaredsednik Pokrajinske vlade,Igor Mirović, u sredu, 26.aprila, podsetio je na kome-morativnom skupu u novo-

sadskoj Sinagogi, povodom obeležavanja73 godine od dana kada su sa ovog me-sta novosadski Jevreji deportovani u lo-gore smrti, da je u ovom zdanju počeozavršni čin krvave drame u kojoj je stra-dalo skoro dve trećine od oko 4.300 Je-vreja, koji su u Novom Sadu živeli preDrugog svetskog rata.

Uz odavanje pošte nevinim žrtvama, Mi-rović je poručio da takvi zločini nikada inigde ne smeju da se ponove.

„Krvava drama čije su žrtve svi oni bili,bila je deo najužasnijeg zločinačkog pro-jekta u istoriji čovečanstva u kojem je,samo zato što su bili Jevreji, stradalopreko šest miliona nevinih ljudi“, pod-setio je predsednik Pokrajinske vlade.

Predsednik Mirović je u izjavi novinarimarekao da je Holokaust ogromno strada-nje Jevreja ne samo od strane nacističkeNemačke, već i od strane tadašnje hor-tijevske Mađarske i da je trajno obeležiojedno vreme. Kako je naveo, ovo obele-žavanje treba i da upozorina to da ne samo da ćemopamtiti i odgovarati na tukoličinu zla koje nas je za-desilo i u Novom Sadu i ši-rom Srbije, već da ćemoreagovati i na sve one ak-tuelne pojave revizije isto-rije, nove pojave fašizma,na pojave koje i svojomtrunkom predstavljajuopasnost da se zlo uvek nanekom mestu može pono-viti.

Mirović je poručio da sezato danas ne klanjamosamo senima novosadskihJevreja, već da se klanjamo i senima svihonih koji su stradali samo zato što su bilidruge nacije i druge vere i što su pošto-vali sebe i svoju tradiciju.

Uz podsećanje da je odavde oko 2.000preostalih novosadskih Jevreja pretho-dno pod bajonetima isteranih iz svojihkuća i stanova krenulo put nemačkihkoncentracionih logora, odakle se nisu

više vratili, gradonačelnik Miloš Vučevićponovio je da suština obeležavanja jed-nog od najtragičnijih datuma nije samodavanje pošte nevinim žrtvama, pripad-nicima jevrejske zajednice, već jasnoupozorenje da ovakvi događaji ne smejunikada više da se ponove.

„Ta pojačana pažnja i budnost uteme-ljene su upravo u ovim žrtvama, koje suiz Novog Sada iz ove prelepe Sinagoge,poslate u logore smrti, poslati na putbez povratka i to samo nekoliko mesecipred oslobođenje Novog Sada“, podsetioje Vučević i kazao da je to bio strašangenocid da se uništi jedan narod, kojinije mogao biti zaustavljen do posle-dnjeg dana.

Kako je rečeno, najveći deo je, baš kao i10.000 Jevreja iz drugih delova Bačkekoji su takođe deportovani tog strašnogproleća 1944, završio u zloglasnom Au-švicu, a velika većina se, nažalost, nikadanije vratila.

Vrhovni rabin Srbije, Isak Asiel, u svomobraćanju danas istakaoje misao u vidu poruke:„Pamti, ne zaboravi, nezaćuti, digni svoj glas“,rekavši da uvek možepostojati jedan, čak i tihiglas koji može upozoritida zlo bude zaustav-ljeno.

Zamenica ambasadoraIzraela, Dženi Sedov, ista-kla je da reči predsed-nika Pokrajinske vlade igradonačelnika NovogSada da se ovakvi doga-đaji ne smeju zaboravitii da se ne smeju pono-

viti, predstavljaju veoma važnu poruku,koju je imala čast da danas čuje u novo-sadskoj Sinagogi.

Nakon završetka programa, predsednikMirović, gradonačelnik Vučević, pred-stavnici ambasada Izraela i Mađarske,kao i Saveza jevrejskih opština Srbije iJevrejske opštine Novi Sad položili suvence ispred Sinagoge.

P

11 Minority News

Mađarska zajednica

Severnobanatski susret folklornogstvaralaštva

Izvor: Dnevnikeveti međunarodni „Sever-nobanatski susret folklornogstvaralaštva” priredio je KUD„Tisađenđe” iz Novog Kne-

ževca.

Pred brojnom publikom nastupili su fol-klorni ansambli iz vojvođanskih mesta isusedne Mađarske, mališani iz predškol-ske ustanove „Srećno dete” i upriličenaje izložba ručnih radova.

Manifestaciju je otvorio predsednik Na-cionalnog saveta mađarske nacionalnemanjine, Jene Hajnal, a u ime domaćinaobratio se predsednik Skupštine opštineNovi Kneževac, Nandor Ujhelji.

Istaknuto je da festival doprinosi među-sobnom upoznavanju narodnih tradicijaSrba, Mađara, Roma, Rumuna, Bunje-vaca i pripadnika drugih nacionalnih za-jednica koji ovde žive.

„Igrajući folklorne igre svako može da iz-gradi prijateljstvo, a ujedno i da naučiviše o običajima jednog naroda. Fol-klorne igre su posebno važne za svakuzajednicu koja se ponosi koreografijama,živopisnim nošnjama i spremnošću zaučenje najtežih igračkih koraka“, rekaoje Jene Hajnal. „Svaka narodna igra pred-

stavlja umetničko delo zasebe, a svi koraci, položajtela, nošnje i način peva-nja, odražavaju njihovoporeklo. Narodne igre sunekada imale glavnuulogu u socijalnom ži-votu stanovnika sela igradova. Ova čarobnamanifestacija svedoči otome da je folklor pose-ban, jer kroz igru i pesmučovek upoznaje ljude sakojima igra, uči o kulturiostalih naroda i postaje svestan sličnostii razlika koje ga okružuju.“

Na „Severnobanatskom susretu folklor-nog stvaralaštva” nastupili su ansambliiz Sente, Srpskog Krstura, Horgoša, Osto-jićeva, Tornjoša, Bajmoka, Bečeja, Tava-kuta, Novog Itebeja, Banatskog Aranđe-lova, Kikinde, Kanjiže, Novog Kneževca igosti iz Kiškunfeleđhaze i Kunsalaša izMađarske.

Festival je održan zahvaljujući podršciopštine Novi Kneževac, Nacionalnog sa-veta mađarske nacionalne manjine, Mi-nistarstva kulture i informisanja Repu-blike Srbije, Pokrajinskog sekretarijataza obrazovanje, propise, upravu i nacio-nalne manjine – nacionalne zajedniceAP Vojvodine i Fondacije „Betlen Gabor“iz Mađarske.

D

Slovačka zajednica

Trajne su i duboke slovačko-srpske književne veze

Izvor: Pokrajinska vladaamenik pokrajinskog sekre-tara za kulturu, javno infor-misanje i odnose sa verskimzajednicama, dr Nebojša Ku-

zmanović, učestvovao je 22. aprila natradicionalnom, 61. po redu, Književ-nom savetovanju u Bačkom Petrovcu.

Tema ovogodišnjeg izdanja te manife-stacije bile su slovačko-srpske književneveze koje traju vekovima i koje su osta-vile dubok trag u kulturama obaju na-roda. Kuzmanovićevo izlaganje naslov-ljeno sa „Zmaj i Slovaci“, osvetlilo jeulogu jednog od najvećih srpskih pe-

snika u produbljivanju i negovanju tihveza.

„Mladi Jovan Jovanović, a potonji Zmajse, uz ostalo, školovao i u Slovačkoj,gde je uspostavio duboku duhovnuvezu sa slovačkim narodom koju je ne-govao do kraja života. Uz ostalo, i samje pisao i na slovačkom, a njegovu poe-ziju su na taj jezik prevodili najemine-ntniji slovački pesnici i prevodioci“, re-kao je Kuzmanović.

Pored njega, o slovačko-srpskim knji-ževnim vezama govorili su i Miroslav

Demak, dr Dragan Stanić, Martin Pre-buđila, Miroslav Aleksić, Ljudmila Be-ređi-Stupavski, Radomir Andrić, ZdenkaValent-Belić i Zoran Đerić.

Oni su novo svetlo bacili na odnose Pa-vela Jozefa Šafarika i Đorđa Magaraše-vića, na relacije Janka Šafarika i srpskenacionalne i kulturne inteligencije,novu slovačku dramu u srpskim prevo-dima i veze Društva slovačkih pisaca saslovačkim piscima u Vojvodini, odnosnoobnovljenu saradnju te književne aso-cijacije sa Udruženjem književnika Sr-bije.

Z

12 Minority News

Bunjevačka zajednica

Očekivanje Čitanku do septembraIzvor: Bunjevačke novine

ipe visti stižu nakonsastanka pridstav -nika Nacionalnogsavita bunjevačke

nacionalne manjine i Zavodaza udžbenike. Ako se sve budeodvijalo po planu, svitlost danauskoro će ugledat nov udžbe-nik na bunjevačkom jeziku – Či-tanka za 3. i 4. razred. Da jetako potvrdili su i učesnici sa-stanka dvi strane, s jedne subili dr Suzana Kujundžić Osto-jić, pridsidnica NSBNM, i MirkoBajić, pridsidnik IO NSBNM, teMilorad Marjanović, direktorIzdavačkog sektora Zavoda zaudžbenike, i Romanca Jovano-vić, rukovodilac Odiljenja Za-voda u Novom Sadu i odgo-vorni urednik za jezikenacionalni manjina.

Divaneć o održanom sastanku, dr Su-zana Kujundžić Ostojić ističe:

– Divanili smo o tom kako da finalizu-jemo postojeću saradnju na pravljenjučitanke za 3. i 4. razred. Obećali smoranije, prilikom rada na prithodnimudžbenicima da ćemo poso nastavit, i

to sa Zavodom za udžbenike, jel smosa dosadašnjom saradnjom izuzetnozadovoljni. Bilo je riči i o tehničkimstvarima, ispunjavaju potribni propo-zicija, a sve u cilju da poso bude štoprija gotov, odnosno da dica već na je-sen imaje nov udžbenik – istakla jepridsidnica NSBNM.

Autori udžbenika su Mirjana Savanov i

Nevenka Bašić Palković, a biće štampanu 600 primeraka. Nuz dobro planiranje,obezbiđena su i potribna sridstva.

– Di ima dobre volje, tu se nađu i srid-stva. Nama je obrazovanje prioritet izato smo sa pozicije NSBNM dali ma-ksimum. I Zavod je dao sve od sebe,imamo podršku Ministarstva prosvite,nauke i tehnološkog razvoja, nadamose i Pokrajinskog sekretarijata za obra-

zovanje, propise, upravu i nacionalnemanjine – nacionalne zajednice, a kadse ove četiri strane spoje, onda do rea-lizacije projekta mora doć.

Milorad Marjanović iz Zavoda zaudžbenike ističe da je ovo nastavak ak-cije koju je prošle godine započelo Mi-nistarstvo prosvite, nauke i tehnolo-škog razvoja, kroz potpisivanje

memoranduma sa nacionalnim savi-tima o realizaciji nedostajući udžbe-nika.

– Posao oko izdavanja novog udžbenikaje u završnoj fazi, rukopis je na lekturi,u toku je ilustracija, a nakon toga sledipriprema za štampu, uz određene ko-rekture. To za nas kao relizatora i izvo-đača znači još otprilike meseca danaposla – ističe Marjanović.

No, put do izdavanja novog udžbenikanužno mora bit malo duži.

– Ima jedan deo posla koji ne zavisi odautora, Zavoda, Saveta. Reč je o pro-ceduri odobravanja, jer smo mi, kaoizdavač, dužni da zatražimo odobrava-nje od odgovarajućeg pokrajinskog se-kretarijata, a taj proces može da trajedo 90 dana. Takođe, jedino Zavod, kaojavni izdavač, za svaku knjigu kojuštampa mora da raspiše tender kao zajavnu nabavku, a to opet iziskuje daprođe određeni period. Nadam se daće sve biti gotovo do septembra, od-nosno da će udbženik biti objavljen dopočetka nove školske godine. Ovo nijepočetak saradnje, nadam se da će onabiti nastavljena, jer ovo i nije jedno-kratan projekat – dodo je Marjanović.

Iako memorandum sa bunjevačkom za-jednicom nije potpisan, jasno je da iovoj zajednici itekako fali pomoć u štokvalitetnijem izvođenju nastave, uovom slučaju izbornog predmeta bu-njevački govor sa elementima nacio-nalne kulture.

L

KORAK NAPRID U NASTAVIMirjana Savanov, pridsidnica Odbora za obrazovanje u NSBNM, al ijedna od autorki, ističe da će nov udžbenik bit itekako značajan u reali -zaciji nastave bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture,te da se nada da će čitav proces oko izdavanja čitanke bit završen, kakose to moglo i zaključit posli ovog sastanka, do septembra. – Sad proces oko izdavanja udžbenika iđe puno lakše, tako da je realnamogućnost da izađe iz štampe do početka nove škulske godine. Nadamose da će i sa našom zajednicom bit potpisan memorandum, jel će tododatno olakšat čitav proces. Imamo podršku naše države, a sa potpi-sivanjom memoranduma bićemo ravnopravni s drugim nacionalnimmanjinama koje su memorandum već potpisale.

13 Minority News

Makedonska zajednica

Svečano otvoren Trg i letnja pozornica u Jabuci

Izvor: www.pancevo.rsradonačelnik Pančeva, SašaPavlov, i ambasadorka Repu-blike Makedonije, Nj.E. VeraJovanovska-Tipko, preseca-

njem vrpce svečano su 12. aprila otvorilidva nova objekta u Jabuci.

Objekti u vidu trga i letnje scene ispredO. Š. „Goce Delčev“ u Jabuci plod su za-jedničkih aktivnosti udruženja „Ilinden“,Mesne zajednice Jabuka, Naftne indu-strije Srbije (NIS) kao sponzora i finan -sijera i Nacionalnog saveta makedonskenacionalne zajednice kao logističke po-drške.

Nj.E. gđa Vera Jovanovska-Tipko tomprilikom je istakla: – Posebno mi jedrago što kao ambasador RepublikeMakedonije u Srbiji prisustvujem ovojznačajnoj manifestaciji koja pokazujekako je makedonska zajednica u Srbijinegovana i očuvana i pokazuje jednudruštvenu odgovornost prilikom kon-kretnih projekata, a to je izgradnja trgai letnje bine ispred škole „Goce Delčev“u kojoj se izučava makedonski jezik. Ovoje pravi prikaz sinergije između make-donske zajednice u Srbiji, lokalne sa-

mouprave i kompanije, koji zajedničkirade u cilju društvenog razvoja i kultur-nog i ekonomskog prosperiteta dve su-sedne prijateljske države. Misli glo-balno, deluj lokalno – to je misijaambasade Republike Makedonije, zato

što je usled saradnje sa lokalnom sa-moupravom i radom na konkretnimprojektima, posebno na inicijativu ma-kedonske zajednice ovde u Jabuci,uspeo da se realizuje ovakav projekatkoji će poboljšati kvalitet života građanau mesnoj zajednici Jabuka.

– U ime Grada Pančeva i u lično ime že-

lim da istaknem divnu saradnju na kojojželim da se zahvalim ambasadorki sakojom sam imao čast i zadovoljstvo dase susretnem nekoliko puta u protek-lom periodu i da smo razgovarali o kon-kretnim projektima u oblasti privrede,

kulture, obrazovanja i sporta, a u ciljujoš boljeg upoznavanja, saradnje i jača-nja veza među nama. Moram u ovomtrenutku da istaknem i odličnu saradnjusa Nacionalnim savetom makedonskenacionalne zajednice. Grad Pančevoučestvuje u negovanju i zaštiti kulturnebaštine, jezika, običaja i tradicije make-donske nacionalne zajednice i mi sekontinuirano trudimo da negujemonaše tradicionalno dobre međuljudskei međunacionalne odnose. I naravno,želim da se zahvalim finansijerima – Na-ftnoj industriji Srbije, sa kojima krozprogram Zajednice zajedno sarađujemosvake godine, i da istaknem jedan izu-zetno odgovoran odnos prema lokalnojzajednici i društveno odgovorno poslo-vanje, jer zaista kroz svoje programepodrške doprinose razvoju na kultur-nom, privrednom, turističkom, obrazov-nom i drugim poljima čemu smo i danassvedoci u vidu ova dva nova objekta,izjavio je gradonačelnik Pančeva, SašaPavlov.

U sklopu ovog događaja, a povodomuskršnjih praznika, makedonsko udru-ženje ,,Ilinden“ iz Jabuke uz podršku Na-cionalnog saveta makedonske nacional -ne manjine, deci predškolskog i školskoguzrasta u O. Š. ,,Goce Delčev“ u Jabuciovom prilikom podeljeni su prigodniedukativno-slatki paketići, u cilju pro-movisanja izučavanja predmeta Make-donski jezik sa elementima nacionalnekulture.

G

14 Minority News

Vlaška zajednica

Festival „Gergina 2017“ čuvar tradicijevlaške izvorne muzike

Izvor: Nacionalni savet Vlahaaš kao što je počeo obeća-vajućim nastupom okodvadesetak neafirmisanihmladih muzičkih nada vla-

ške muzike, koji su pokazali ljubavprema tradiciji i instru-mentima koje sviraju ilipesmama koje pevaju,Deveti festival vlaškemuzike „Gergina“, zavr-šne večeri, u utorak, 18.aprila, pokazao je svuraskoš muzičke tradicijezahvaljujući domaćim iinostranim učesnicima.Velikom scenom Domakulture „Stevan Mokra-njac“ prošetali su pravizaljubljenici u muziku učiju se čast svakog dru-gog i trećeg vaskršnjegdana, sada već punihdevet godina, organi-zuje Festival „Gergina“,jedinstvena manifestacija ove vrstemuzike u Srbiji.

Počev od izvođenja himne Festivala„Gergina“ istoimene pesme koju sukao i uvek nadahnuto publici prenelečlanice etno grupe„Gergina“ i prvih muzi-čkih taktova koje je od-svirao veliki orkestarSlobodana Pecića, mu-zički događaj je trajaoskoro četiri puna satabez pauze, a da to skoronikome u publici nijepredstavljalo napor štosamo govori o zanimlji-vom izboru učesnika odkojih je svako na svojnačin udenuo deo sebeu devetu festivalsku se-zonu, tačnije u njenorevijalno veče.

Podeljeni u desetakmuzičkih blokova na sceni su se sme-njivali vokalni solisti i instrumentalistiiz Srbije, Rumunije i Bugarske. Međupevačkim zvezdama nesumnjivo dasu u centru pažnje bile dame koje sudale sve od sebe da vlaškom pesmomrazgale dušu i doprinesu odličnoj at-mosferi.

Prateći programi druge festivalske večeri

Kao prateći, tačnije programi koji suprethodili velikoj reviji pevane i svi-

rane vlaške muzike, organizovane supromocije dve knjige. U galeriji Domakulture promovisana je knjiga AdamaOrvada, danskog muzičara, jednog odučesnika festivala. Adam Orvad, za-ljubljenik u vlašku muziku i odličan

poznavalac opusa Slobodana Božino-vića, priredio je knjigu „Slobodan Bo-žinović - vlaška kola“, sa audio diskomi notnim zapisima 25 autorskih kolalegendarnog vlaškog umetnika. Izda-vač je Udruženje "Gergina", koje jeiste večeri promovisalo i knjigu, pi-sanu dvojezično sa pratećim CD-om

o legendarnom trubaču Iliji Iki Petri-šoroviću, koju je priredio poznati mu-zikolog, Krajinac, Dimitrije MikanObradović.

Deveti festival „Gergina“ jeu sezoni 2017. okupio višeod stotinu izvođača u takmi-čarskoj i revijalnoj večeri ioko hiljadu posetilaca muzi-čkih i pratećih programa. Fe-stival je biranim rečima zat-vorio primarijus dr SinišaČelojević, predsednik Udru-ženja „Gergina“ koji je iz-među ostalog rekao: “Po mi-šljenju publike i svihprisutnih imali smo jedanodličan festival i završnoveče je bilo fascinirajuće,zahvaljujući orkestru Slobo-dana Pecića i spektaklu kojisu izveli zajedno sa Živom Di-nulovićem i Draganom Nje-

gušićem. Naš cilj je da pored ovakvihrevijalnih nastupa favorizujemomlade nade vlaške muzike na kojimaostaje da sačuvaju tradiciju. Iznena-đenje festivala je bio Adam Orvad,Danac koji svira vlašku muziku za div-

ljenje. Pod jakim utiscimaupravo završenog poči-njemo pripreme za 10. ju-bilarni festival, koji će ucelosti biti posvećen pe-vačkoj legendi, SlobodanuDomaćinoviću, iz Radu-jevca, koji je zadužio vla-šku muziku i koji je veomakratko pre preranog odla-ska sa muzičke i životnescene bio jedan od direk-tora Festivala. Deveti fe-stival je ispunio sva oče-kivanja i nadamo se jošuspešnijim godinama to-kom kojih ćemo negovativlašku muziku i propratneprograme u vezi sa vla-

škom tradicijom“, rekao je zatvarajućiFestival „Gergina“ u Negotinu, SinišaČelojević, predsednik istoimenogudruženja koje već devet godina sauspehom potpisuje, kao organizator,u okrilju Nacionalnog saveta Vlaha,ovu jedinstvenu muzičku manifesta-ciju internacionalnog karaktera.

B

Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada

i organizacija koje finansiraju projekat