DOBRODOŠLI U KLINIKU FEIRINGKLINIKKENVreme posete:Posete možete primati kada Vama to odgovara. To znači da sami određujete kada i koliko dugo želite posetu.

Mi smo ovde radi Vas:U sobama pacijenata postoji zvono sa konopcem pored kreveta kao i u kupatilu. Ako Vam je potrebna pomoć medicinske sestre, možete povući konopac. Dežurna soba na hirurškom odeljenju ima interni telefonski broj: 4200 ili 4275Dežurna soba na kardiološkom odeljenju ima interni telefonski broj: 4100 ili 4175

Obroci na odeljenju: Obroci u hotelu:Doručak 08.00-09.30 Doručak 07.00-09.30Tokom dana 12.00-13.30 Tokom dana 12.00-13.30Ručak 17.00-18.30 Ručak 17.00-18.30

Ako stanujete u hotelu, onda su obroci uključeni u cenu boravka. Ako dolazite na jednodnevnu posetu, obrok plaćate na recepciji.

Telefon:Ako želite da zovete van bolnice, morate pritisnuti prvo broj 0 kako bi ste dobili vezu. Razgovor biva registrovan na centrali, gde se i račun plaća na kraju boravka. Telefon u sobi možete koristiti za interne pozive između svih soba u hotelu i bolničkih soba. Pritisnite brojku 4 pre broja sobe koju želite pozvati. Interni pozivi su besplatni.

Mobilni telefon:Može se koristiti u glavnom u celoj bolnici. Izuzetak su intenzivno odeljenje, postoperativna soba kao i čekaonica kod srčane laboratorije. Pacijentima koji su priključeni na medicinsko-tehničku opremu, nije dozvoljeno korišćenje mobilnog telefona, jer telefon može izazvati smetnje na tehničkoj opremi.

Internet:Ako želite pristup Internetu, obratite se recepciji za informacije.

Higijena ruku:Uobičajeni izvor zaraze u bolnicama je loša higijena ruku. Zato je za sve nas važno da imamo dobre navike pranja ruku. U svim sobama sa pacijentima su postavljene posude za sa alkoholom za pranje ruku. Koristite ih!

Želimo Vam ugodan boravak kod nas!

Pozdrav od svih zaposlenih bolnice Feiringklinikken

LEČENJE MAREVANOMNakon što Vam je operativno stavljen umetni srčani zalizak morate koristiti MAREVAN. Ovo je doživotno lečenje kako bi se sprečio tromb.

Delovanje leka MAREVAN:Marevan sadrži Warfarin. Telu se mora dodati K-vitamin kako bi se krv zgrušala. To dobijamo uglavnom kroz zeleno povrće a izvesnu količinu same proizvode i bakterije u crevima. Marevan anulira delovanje K-vitamina i snižava moć krvi da se zgrušava.

Propisana terapija:Efekat Marevana se razlikuje zavisno od osobe. Količina Marevana koja se morate uzimati svaki dan se zato prilagođava za svakog pacijenta ponaosob. Radi toga morate redovno dati krv na analizu kod lekara jer se na taj način ustanovljava da li se doza Marevana mora promeniti.

Cela dnevna doza Marevana se uzima odjednom, svaki dan u isto vreme, obično uveče.

INR- merna jedinica za moć krvi da se zgruša (INR je međunarodna jedinica merenja).

Vaša INR-vrednost treba biti unutar vrednosti 2,5-3,5.

INR-vrednosti koje su veće od 5,0 znače povećanu opasnost od krvarenja.

Pošto Marevan smanjuje moć krvi da se zgruša, moguće je da dođe i do krvarenja. Opasnost od krvarenja se povećava sa većim INR-vrednostima. Ako primećujete nenormalno velike sklonosti ka krvarenju pri sitnim povredama, kod brijanja, pranja zuba, krvarenje nosa, ispod kože (velike modrice a da se niste povredili), trebali bi ste stupiti u kontakt sa lekarom kako bi se ponovo odredila INR-vrednost. Takva krvarenja mogu biti indikator na to da je efekat tretmana Marevanom prejak i da postoji opasnost da dođe do unutrašnjih krvarenja. To se retko dešava, ali može biti opasno. Unutrašnje krvarenje se često ispoljava kao krv u mokraći ili kao crna stolica.

Kontrola INR-vrednosti:Nakon prvih sedmica sa čestim kontrolama kako bi se odredila ispravna doza Marevana, potrebno je proveriti INR-vrednost u krvi od prilike svake 4. sedmice, eventualno sa kraćim razmacima ako su INR-vrednosti nestabilne.

Morate paziti šta jedete i pijete dok koristite Marevan:Raznolika ishrana sa dnevnim obrocima sa povrćem je najbolja kako bi efekat tretmana bio stabilan. Neki prehrambeni proizvodi, prvenstveno zeleno povrće, sadrže puno K-vitamina. Velike količine K-vitamina mogu delovati protiv efekta Marevana. Zato je najbolje da jedete povrće u uravnoteženim količinama i da ne konzumirate preterano velike količine K-vitaminskog povrća dan pre merenja INR-vrednosti, da rezultat merenja ne bi ispao isuviše nizak.

Jedna ili dve čaše vina nekoliko puta sedmično je u redu, ali velike količine alkohola mogu povećati INR-vrednost i postoji opasnost od krvarenja.

Oprez pri vađenju zuba i manjih hirurških zahvata:Informišite svog lekara/zubara o tome da koristite Marevan. Morate se dogovoriti o tome kako se Marevan treba dozirati u odnosu na planirani zahvat.

Lekovi koji mogu uticati na tretman Marevanom:Nemojte uzimati druge lekove bez dogovora sa Vašim lekarom. Neki lekovi mogu oslabiti ili pojačati dejstvo Marevana.

Ovo su neki od lekova koji mogu uticati na dejstvo Marevana:• Lekovi koji sadrže acetisalnu kiselinu (Albyl- E, Dispril, Globoid)• Lekovi koji se koriste protiv bolova, kostobolje i reume (Alpoxen, Confortid, Brexidol, Ibumetin, Indocid, Naproxen, Pirox, Ibux i drugi)

Lekovi protiv bolova koji sadrže paracetamol, kao na primer Pamol, Panodil, Paracet i Pinex se mogu koristiti, ali ne smete uzimati više od 14 tableta sedmično. Ako uzimate više od toga, može se povećati opasnost od krvarenja.

Saveti kako da prestanete s pušenjem:– Upotrebite dosta vremena da se motivišete.– Isplanirajte da prekinete na određeni dan.– Prekinite zajedno sa još nekim.– Sačinite spisak prednosti i nepovoljnosti koje slede iz prekida pušenja.– Smanjujte postepeno broj cigareta do dana prekida.– Promenite navike pušenja, pušite u drugo vreme i na drugim mestima nego što to uobičavate.– Napravite plan šta želite raditi kada se pojavi želja za cigaretom.– Zatražite podršku od porodice, prijatelja i kolega.– Savladajte jedan dan za drugim. Ne zaboravite da prekidom pušenja sami sebe nagrađujete!– Apoteke i samoposluge prodaju nikotinske zamene za cigarete u raznim oblicima – u vidu žvaka, flastera, tabletea i inhalatora.– Većina dobija najvažniju podršku u kućnom lekaru. Lekar vam može prepisati pomoćna sredstva i lekove koji smanjuju želju za cigaretom i olakšavaju prekidanje pušenja.– Upišite se na kurs za prekidanje pušenja. Postoje i ponude preko interneta.– Nazovite pomoćni telefon za pušače 800 400 85. Tu ćete dobiti savete stručnjaka za prekidanje pušenja.

PRAVILA ZA VOĐENJE ŽIVOTA KOJA SU DOBRA ZA SRCE

Sa ovim lečenjem je popravljena oštećenje koje je nastalo od bolesti, ali lečenje se nije pobrinulo oko uzroka zbog kog imate bolesno srce. Nasleđene osobine se ne mogu izmeniti, ali ako promenite životne navike, sami možete uticati na druge rizične faktore. Mnogima pada teško da započnu sa promenama navika. Zato imamo nekoliko saveta Vama koji želite nešto promeniti.

Prekinite s pušenjem– Pušenje je jedan od najvažnijih faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova. Pušači imaju 2-3 puta veći rizik da obole od bolesti srca i krvnih sudova u odnosu na nepušače.– Pušenje dovodi do nepovoljnog sastava masti u krvi, smanjuje koncentraciju „dobrog“ holesterola i povećava „loš“ holesterol.– Nepovoljni sastav masti u krvi dovodi do povećanog stvaranja naslaga u krvnim sudovima i ubrzava proces zakrečavanja istih.– Duvan takođe sadrži materije koje mogu da oštete zidove krvnih sudova i pojačaju proces zakrečenja.– Dim duvana čini krv lepljivom i pojačava sklonost tome da se zgrušava, što povećava rizik od stvaranja tromba.– Ako prekinete da pušite, povećaće se „dobri“ holesterol nakon kratkog vremena a opasnost dobijanja bolesti srca i krvnih sudova se nakon godinu dana smanjuje na polovinu. – Nakon 5 godina je opasnost od smrti usred srčanog udara ista kao kod nepušača.

Zdrava ishrana povoljna za srce:Udruženje LHL ima šest saveta za ishranu:– Redovni i mali obroci– Energetska uravnoteženost– Budite svesni šta jedete– Hrana svih boja– Pijte dovoljno vode– Koristite manje soli

Redovni i mali obrociPreporučujemo ped do šest obroka dnevno, raspodeljeno na četiri glavna obroka i jedan do dva manja obroka. Izbegavajte da jedete nešto između obroka.

Ovakav prehrambeni raspored reguliše apetiti, sagorevanje i čini da nećete jesti previše. Uz to sa manjim, češćim i zdravim obrocima ćete se hraniti zdravije, što opet čini da se hrana bolje apsorbuje i varenje se poboljšava.

Redovni i mali obroci daju:– ravnomerni dovod energije– stabilnu vrednost šećera u krvi– smanjeni osećaj gladi– bolje sagorevanje– sprečavaju stalno grickanje

Kako postići:Najbolje je jesti u isto vreme svaki dan. Primer rasporeda obroka je:DoručakUžinaObrok u podneUžinaRučakVečera

Saveti pri planiranju:– Napravite plan obroka za celu nedelju i koristite to pri kupovini– Imajte sastojke za hranu spremne kada dođete kući– Nemojte kupovati kada ste gladni– Pijte vodu i pojedite manji obrok pre nego što odete kući sa posla

Držite se rutina koje Vama odgovaraju. Važno je imati na umu da ne bi trebalo proći više od tri do četiri sata između svakog obroka. Između večere i doručka ne bi trebalo biti više od 12 sati.

Energetska uravnoteženostKada je telo u energetskoj uravnoteženosti, znači da priliv energije odgovara energetskoj potrošnji tela. Energija iz jela koje jedemo i pijemo tokom dana mora znači da bude ista kao energija koju telo u toku dana potroši. Osoba koja je u energetskoj uravnoteženosti ima veće mogućnosti da postigne stabilnu težinu.

MršavljenjeAko želite da smršate, onda energetski priliv mora biti manji od energetske potrošnje. To na primer možete postići izmenom ishrane i povećanjem obima aktivnosti.

Postoje dve vrste masti: zasićene i nezasićeneZasićena mast je mast od životinja - nju bi ste trebali jesti u manjoj meri. Zasićena mast se nalazi u punomasnom mleku, masnim sirevima, tvrdom margarinu, puteru, pavlaci i proizvodima istih, kao i mešanih i masnih mesnih proizvoda.

Nezasićene masti su sadržane u mekanom vegetabilnom margarinu, biljnom ulju (od uljane repice, maslinovo, suncokretovo), žitaricama i grubim proizvodima žitarica, raznim lešnicima, orasima, masnoj ribi i proizvoda od istih, u haringi, skuši, sardinama, pastrmki, lososu i jegulji.

Saveti:– Sve u svemu smanjite mast u jelu, pogotovu zasićene masti.– Zamenite deo zasićene masti sa nezasićenom– Kako bi ste smanjili udeo zasićene masti u sirevima i slično, pojedite na primer jednu krišku hleba sa sirom i jednu sa ribljim proizvodom umesto dve kriške sa sirom.

Budite svesni toga šta jedeteNeka i glava a ne samo osećanje učestvuje u biranju hrane. Uživajte u svakom zalogaju. Završite obrok kada osećate da ste siti. Važno je imati dovoljno vremena za obrok.

Da li jedete previše i prebrzo?Osećaj da ste siti se javlja tek nakon određenog vremena. Velika je opasnost da ćete pojesti previše ako jedete brzo. Jedite sporije. Sačekajte nekoliko minuta pre nego što se dodatno poslužite. Hrana sa kioska ili iz ćevabdžinice se obično brže jede od domaće hrane i manje zasićuje.

Koliko velike porcije jedete?Dobro pravilo je tanjir-model.Jedna porcija ručka bi trebala da se rasporedi ovako na tanjiru:¼ meso ili riba¼ krompir, pirinač ili testenina½ povrće ili salata

Savet: Ako se želite poslužiti još jednom, poslužite se sa samo povrćem ili salatom.

Ishrana na brzinuZdrava hrana ne mora da bude istovetna sa jednolikom hranom. Treba samo taktički razmišljati pri izboru u radnji– Uzmite piletinu umesto hamburgera ili viršli. – Kupite voće umesto čokolade.– Odaberite gazirano piće bez šećera ili vodu kao piće.– Uz kafu kupite zaslađenu zemičku umesto kolača.

HolesterolVisoki nivo holesterola u krvi nije bolest, ali što je veći nivo holesterola u krvi, povećava se opasnost od dobijanja bolesti srca i krvnih sudova. Mlečni i mesni proizvodi sadrže mnogo više zasićene masti i često su puni holesterola. Žumance i iznutrice (uključujući kavijar i slično) su takođe puni holesterola. Ne bi trebalo jesti više od 3 – 4 jaja sedmično, uključujući jaja upotrebljena u pripremanju jela. Jesti manje zasićene masti je važnije od holesterola koje pojedina hrana sadrži. Ishrana sa puno grubih žitarica, mahunasto povrće, voće i zeleniš takođe pozitivno utiču na holesterol.

“Ko svaki dan jede sa carske trpeze, nikad neće imati dobar obrok”– Thomas Fuller, engleski lekar i pisac (1645-1734)

Hrana svih bojaJedite više voća i povrća. Najmanje tri porcije povrća i dve voća svaki dan. Po mogućstvu i više.

Voće i povrće štiti protiv između ostalog bolesti srca i krvnih sudova. Povrće više štiti od voća. Zamrznuto povrće je istog kvaliteta kao i sveže.

Kako pojesti pet zdravih na dan – Voće/đus za doručak, na primer dva kivija– Voće/povrće usred dana, na primer dve šargarepe/mrkve– Povrće za ručak, na primer 2 krompira i 2 dl kuvanog povrća– Jedna porcija povrća i jedna voćka kao manji obrok, na primer čaša đusa

Savet: Jedite povrće ili salate uz sve obroke i voće kao manji obrok između. Salata bi trebala da sadrži tamno zeleno povrće kao što je rukola, kupus, spanać i brokoli. Ovo povrće sadrži puno antioksidanata.

Grubi ugljeni hidratiHrana bogata grubim vlaknima ugljenih hidrata kao što su grublji hleb, ovsene pahuljice, žitarice, razno mahunasto povrće, voće, povrće i krompir su osnova za izmenu ishrane. Ova hrana ne sadrži holesterol. imaju puno vlakana grubih ugljenih hidrata, vitamina i minerala u sebi, imaju dobar ukus i zasićuju. Vlakna grubih ugljenih hidrata regulišu i varenje. Vlakna grubih ugljenih hidrata pomažu protiv na primer zatvora/tvrde stolice.

Lešnici, orasi itd.Lešnici su „hrana koja sadrži sve“ i mnoge hranjive materije koje su dobre za telo. Lešnici sadrže antioksidante koji štite ćelije i telo i koje smanjuju rizik dobijanja niza bolesti. Međutim, lešnici su puni kalorija, tako da ih nemojte jesti u neograničenim količinama.

Savet: Jedite lešnike i suvo voće kao manji obrok između dva glavna obroka, ali pazite na količinu koju jedete.

Pijte dovoljno vodeNaše telo zavisi od vode. Voda je potrebna kako bi telo moglo da primi hranjive materije i iste transportovalo do ćelija. Telu je potrebno dva do tri litra tečnost dnevno. Jedan deo konzumiramo kroz hranu, ostatak moramo da popijemo. Preporučujemo da pijete jedan do dva litra dnevno.

Voda puni stomak. Od prednosti je ako popijete čašu vode pre obroka.

Savet:Popijte nešto pre nego što osetite žeđImajte kao naviku da Vam stoji flaša ili bokal vode bude pri ruci kući i na posluPonesite uvek u torbi ili rancu flašu vode. Možete i staviti krišku limuna ili narandže u vodu.Koka kola, kafa, čaj i alkohol sadrže kofein i teraju na mokrenje. Ako pijete puno ovih proizvoda, morali bi ste da pijete dodatno i vodu kako bi ste izjednačili gubitak tečnosti.Ako Vam je mokraća svetla i providna, onda pijete dovoljno tečnosti.

Koristite manje soli

Šta so čini sa telom?So je za nas ljude potrebna za život. Između ostalog je od velikog značaja za ravnotežu tečnosti, za živce i mišiće.

Previše soli upija vodu u telu i može povisiti pritisak. Ako se smanji količina soli, to može pozitivno uticati na Vaš krvni pritisak. Visok pritisak je jedan od najvećih rizičnih faktora koji mogu izazvati bolesti srca i krvnih sudova.

Ovako možete smanjiti količinu soli u hrani:Pripremajte kuvane obroke, pod parom, pečene u rerni,pod aluminijskom folijom ili mikrotalasnoj peći. Koristite sveže i sušene biljne začine u ishrani umesto soli. Budite oprezni kod mešanih začina koji mogu da sadrže so.Koristite mineralnu so, ali nemojte dodavati duplu količinu.Pecite sami hleb.Koristite sir u umerenim količinama.Ograničite čips, prženi krompir, slani kikiriki i slično, odaberite umesto toga nesoljene lešnike.Ograničite kocke za supu, sojasos, polugotovu hranu i hranu sa kioska.

Koristite svoje telo – krećite se redovnoZašto je kretanje dobro?Redovne fizičke aktivnosti smanjuju mogućnost dobijanja bolesti srca i krvnih sudova.„Dobar“ holesterol u krvi se povećava.Smanjuje se rizik da dobijete trombPovećava se sagorevanje u teluSmanjuje se donekle i visok pritisakSmanjuje se stresDaje povećani radni kapacitet i bolju kondiciju

Kako početi:Počnite sa kratkim šetnjama umerenom brzinom i povećavajte vremenom brzinu i dužinu.Odaberite aktivnost koju volite. To će Vas motivisati i veće su mogućnosti da ćete biti uspešni.Lakše je početi ako trenirate zajedno sa drugima ili se prijavite na neku organizovanu aktivnost.Nemojte sebi postavljati previsoke ciljeve, počnite sitno i povećavajte postepeno.

Koliko bi ste trebali da trenirate:Trening mora da ima takav intenzitet da se dobro zagrejete / znojite.Najbolje je ako dnevno trenirate najmanje 30 minuta, ali i 45 minuta tri puta sedmično je zadovoljavajuće.Pokušajte uz to da budete aktivni u svakodnevnici (rad u bašti, idite stepenicama umesto liftom, smanjite vožnje autom i sedenje pred televizorom)Redovan trening cele godine daje mnogo bolji učinak nego kratki periodi sa mnogo aktivnosti

Saveti za treningAktivnosti koje poboljšavaju kondiciju su povoljne (šetanje, trčanje, bicikl, nordijsko skijanje, plivanje itd.)

Intervalni trening poboljšava kondiciju i posebno je povoljan za srce. (Na primer: ” 4-4 trening”. Nakon zagrejavanja se povećava intenzitet na 80-90 % od maksimalne vrednosti u trajanju od 4 minuta i to se ponovi najmanje 4 puta)

Trening jačanja mišića je takođe dobar. Zatražite pomoć da Vam se sastavi plan treninga koji Vam odgovara.

Dobre patike za trčanje su važne kako bi se izbegle posledice od opterećenja. Zatražite pomoć u odabiru cipela koje odgovaraju Vašoj nozi i vrsti aktivnosti kojom se želite baviti.

Telu je potrebno zagrejavanje od 10-15 minuta. Počnite mirno i povećavajte intenzitet postepeno kako se zagrejavate. Poslednjih 5 minuta iskoristite da se ponovo smirite.

Nikada nije prekasno početi sa redovnom fizičkom aktivnošću!

Saveti za smanjenje stresa:– Obratite pažnju na zdravu i hranjivu ishranu– Dozvolite sebi da se odmorite i opustite upravo u stresnim situacijama, ali i u svakodnevnici.– Pobrinite se da ste redovno fizički aktivni. Fizičke aktivnosti sprečavaju štetni efekat stresa.– San je važan, ako nakon nekog vremena ne uspevate da se naspavate ili isprekidano spavate, zatražite pomoć od stručne osobe, na primer Vašeg kućnog lekara.– Bitno je imati uravnoteženu raspodelu vremena između porodice, posla i slobodnog vremena.– Postavite sami sebi realne ciljeve. Razmotrite koja su Vam ograničenja i upravljajte se prema tome.

Razmotrite, odaberite i prenesite drugima zadatke. Dozvoljeno je reći ne i odbiti nešto.Zatvorena osećanja lako izazivaju stres. Oslobodite se pritiska. Recite šta mislite i osećate. Ako nemate nikoga u krugu poznanika s kim možete popričati, posetite kućnog lekara, udruženje dobrovoljaca (frivillighetssentral), LHL-grupu ili slično, gde možete popričati sa stručnjacima ili osobama s u istoj situaciji.

StresŠta je to stres:Stres je prirodna reakcija tela na opterećenja kojima je izloženo, na osnovu toga kako mi tumačimo određenu situaciju osećajno i racionalno. Kako i u kojoj meri će telo reagovati zavisi od tog tumačenja, i iz toga slede fiziološke reakcije. Ako smo u stanju sprovesti određene mere i time da regulišemo nivo stresa, stres nije štetan. Ali ako stalno i preko dužih perioda ne uspevamo da regulišemo nivo stresa u telu, efekat je štetan jer:

– Krvni pritisak raste – Srce lupa brže – Šećer u krvi raste – Povećava se količina masti u krvi – Krv postaje „gušća“ – Varenje postaje slabije – Mišići su napeti

Na taj način možemo i objasniti vezu između stresa i bolesti srca i krvnih sudova.

Većina ljudi povezuje stres sa nečim što samo nastaje u poslovnoj situaciji, ali to nije slučaj. Stres u istoj meri može nastati u slobodno vreme, na primer pri bračnim, ekonomskim i naravno zdravstvenim problemima. Imati ili preboleti srčanu bolest može biti takav faktor.

Fysioterapeut - fizjoterapeutaGå - chodzićHjerneslag - udar mózguHjerteinfarkt - zawał sercaHjerteklaffer - zastawki sercaHjertekrampe - dławica bolesna (angina pectoris)Hjerteovervåkning - obserwacja sercaHjerterytme - rytm sercaHjertestans - zatrzymanie akcji sercaHjertesvikt - niewydolność sercaHjertet - serceHode - głowaHoste - kaszel; kaszlećHotell - hotelHvile - odpoczynek; odpoczywaćInformasjon - informacjaInsulin - insulinaIntensiv - intensywnyJa - takKaffe - kawaKald - zimnyKiosk - kioskKlokke - godzina; zegarKolesterol - cholesterolKomplikasjoner - powikłania; komplikacjeKone - żonaKosthold - dieta; odżywianie sięKoronar angiografi - koronarografia (angiografia)Kvalme - nudnościKvinne - kobietaLege - lekarzLigge - leżećLunsj - luchMage - brzuchMann - mężczyznaMat - jedzenie; żywność

OrdlisteAktivitet - ruch; zajęciaAkutt hjerteinfarkt - nagły zawał sercaAlkohol - alkoholAmbulanse - ambulans; karetka pogotowiaAntikoagualsjon - antykoagulacja; przeciwkrzepliwośćArm - ramię; rękaArterie - tętnicaArv - dziedzictwoAterosklerose - miażdżycaAtrieflimmer - migotanie przedsionkówAvføring - kałBandasjer - bandażeBetennelse - zapalenieBen - noga; kośćBevege - poruszaćBivirkning - działanie uboczneBlodprøver - próbki krwiBlodsukker - poziom cukru we krwiBlodtrykk - ciśnienie krwiBlodåre - naczynie krwionośneBlødning - krwotokBlåse - dmuchaćBryst - piersiBrystsmerter - bóle w piersiachBuss - autobusDiabetes - cukrzycaDren - drenDrikke - napój; pićDusje - brać natrysk; kąpać się pod prysznicemEKG - EKGFamilie - rodzinaFatle - temblakFeber - gorączkaFly - samolot; lataćFløyte - flet; tu: urządzenie flutterForebygge - zapobiegaćFrokost - śniadanie

Indeks reči i izrazaAktivnostAkutni infarkt srcaAlkoholHitna pomoćAntikoagulacijaRukaArterijaNasledstvoArteriosklerozaAritmija rada srca u predkomormaStolicaZavojUpalaNogaKretati seNuspojaveAnalize krviŠećer u krviKrvni pritisak/tlakKrvni sudKrvarenjeDuvatiGrudiBolovi u grudimaAutobusDijabetes/Šećerna bolestDrenažaPićeTuširanjeEKGPorodicaZavoj za rukuTemperaturaAvionPištaljkaSprečavanjeDoručak

FizioterapeutHodatiMoždani udarSrčani udarZalisci srcaGrč srcaIntenzivno za srčane bolesnikeRitam srcaPrestanak rada srcaOtkazivanje rada srcaSrceGlavaKašljatiHotelOdmarati seInformacijaInzulinIntenzivnoDaKafaHladnoKioskSatHolesterolKomplikacijeSupružnicaIshranaKoronarna angiografijaMučninaŽenaLekarLežatiObrok usred danaStomakMuškaracHrana

Te - herbataTelefon - telefonTemperatur - temperaturaTisse - siusiaćTolk - tłumaczTrene - trenowaćTrøtt - zmęczonyUltralyd - ultrasonografia; USGUndersøkelse - badanieUregelmessig hjerterytme - nieregularny rytm sercaUrinkateter - cewnik moczuVann - wodaVarm - ciepłyVaske - myćVaske hender - myć ręceVente - czekaćVeneflon - kaniula dożylna

Medisiner - lekarstwaMiddag - obiadMobiltelefon - telefon komórkowyMosjonere - ruszać się; trenowaćMotivere - motywowaćNei - nieOperasjon - operacjaOvervekt - nadwagaPacemaker - rozrusznik sercaPsykisk - psychicznyPuls - puls; tętnoPusse tenner - myć zębyPute - poduszkaPårørende - najbliżsi; rodzinaReise hjem - jechać do domuRisikofaktorer - czynniki ryzyka; zagrożeniaRullestol - wózek inwalidzkiRygg - plecyRytmeforstyrrelser - zakłócenia rytmuRøntgen - rentgenRøyking - palenieSaft - woda z sokiemSekretær - sekretarkaSeksualitet - seksualnośćSeng - łóżkoSitte - siedziećSkuldre - ramionaSlim - śluzSliten - zmęczonySmerter - bóle Smertestillende - przeciwbólowySove - spaćSpisesal - sala jadalna; jadalniaStol - krzesłoStress - stresStrømpe - pończochaSykehus - szpitalSykepleier - pielęgniarkaSår - ranaTaxi - taxi; taksówka

LekoviMobilni telefonKretati seMotivisati seNeOperacijaGojaznostPacemakerPsihičkiPulsPrati zubeJastukNajbliža porodicaOtputovati kućiFaktori rizikaInvalidska kolicaLeđaAritmijaRendgenPušenjeSokSekretarSeksualnostKrevetSedetiRamenaŠlajmZamorBoloviLek protiv bolovaSpavanjeSala za ručavanjeStolicaStresČarapaBolnicaMedicinska sestraRanaTaxiČaj

TelefonTemperaturaMokrenjaTumačTreniranjeUmorUltrazvukPregledNeredovni ritam srcaKateter u mokraćnom kanaluVodaToplotaPranjePrati rukeČekanjeVeneflon