Dobro Dosli u Novi Svet - Muamer El-Gadafi

8/2/2019 Dobro Dosli u Novi Svet - Muamer El-Gadafi

http://slidepdf.com/reader/full/dobro-dosli-u-novi-svet-muamer-el-gadafi 1/12

"Dobro dosli u Novi Svet"

Muamer el-Gadafi

Neke vodje su kao komete, prelete preko neba tek toliko da ostave trag u secanju. Drugi sijaju na

nebeskom svodu, nezaboravno obelezavajuci svoje vreme. Pukovnik Muamer Gadafi pripada

ovoj drugoj kategoriji. On je jedan od onih ljudi cija harizma ostavlja trajnu uspomenu na onimakoji ga znaju. Vodjenje Libijske Revolucije je iniciralo brojne polemike: on je pozdravljen od

strane svojih postovaoca sa jedne strane, a ulivao je strah svojim klevetnicima sa druge; on

svakako nije jedan od onih africkih lidera koji su dosli na vlast pukim sledom dogadjaja.

Muamer el-Gadafi je jedinstven ishod najplemenitijeg izraza revolucije; tokom poslednje tri

decenije odbijajuci kolonijalni konfrontizam i imperijalizam svake vrste izdvojio je sebe svojom

nepopustljivom odlucnoscu u pogledu postovanja potlacenih, svojom istrajnom teznjom u

pronalazenju ideala koji nagone ljude na pobunu i svojim skoro pa misticnim spokojstvom spram

nemira samoproklamovanih svetskih "lidera".

Zajedno sa grupom svojih drugova, svrgnuo je reakcionamu monarhiju otelotvorenu u Kralju

Idrisu Prvom, 1. septembra 1969. godine , i tim cinom inaugurisao novi pristup u politici. Od tadapredsedava nad sudbinom Libije i njene populacije od sest i po miliona stanovnika - cineci to

bez zvanicne titule. Istina, njegove ponekad brutalne metode i njegove veoma direktne,

neposredne izjave izazvale su neprijateljstvo kod mnogih. Kada je optuzen da podrzava

teroristicke grupe i opozicione snage sa sumnjivim ciljevima, Muamer Gadafi se nije ponizio

pravdajuci se; on je sarno istakao u prolazu da kada se neko bori za slobodu svoga naroda i

njegovo dostojanstvo, taj ne sme uvek biti izbirljiv u vezi nacina za postizanje tih ciljeva.

Libijski vodja se takodje pojavio u naslovima dnevnih novina i kada je pristao da preda dva

libijska drzavljanina - osumnjicenih za umesanost u ekspoziji aviona kompanije PanAm iznad

mesta Lokerbi 1988. godine - skotskom Sudu Pravde koji je sarno radi ove odredjene namene

njihovo saslusanje odrzao u Holandiji. Ovaj gest je omogucio Ujedinjenim Nacijama da podignusankcije (vazdusni i vojni embargo, i smanjenje libijskog diplomatskog osoblja) nametnute

zemlji od Aprila 15. 1992.

Medjutim, politicka dostignuca Muamera Gadafija su izvanredna i zasluzuju mnogo vise paznje

nego sto su im pruzena do sada. Nazalost, zapadna stampa obicno odbija da komentarise 0njima,

iz istih razloga iz kojih propusta da prizna odlicne libijske socijalne indikatore uprkos efektima

embarga, kao sto i ignorise aktivnu ulogu libijske vlade u pomaganju siromasnom stanovnistvu,

studentima i nezaposlenima.



Dejstvujuci tiho iza zvamcne scene, Muamer el-Gadafi je posvetio znacajnu kolicinu svog

vremena na prevenciju i resavanje konflikata u Africi. Stoga podatak da je Nelson Mendela, kao

i brojni drugi poglavari Africkih drzava, prkosio Zapadnom svetu putujuci u Tripoli u vreme kad

je Gadafi bio ocenjen kao izgnanik iz diplomatskih krugova, ne dolazi kao iznenadjenje.

Mendela se tada prisecao uloge koju je Libija odigrala u korist boraca za slobodu u danimaaparthej da.

Bez obzira na necija osecanja prema njemu, mora se priznati da je veoma malo drugih Africkih

lidera toliko stavilo svoju harizmu i ambiciju u sluzbu svoga naroda. Svetskim drzavnicima koji

nastavljuju da veruju da je Gadafi izvor sveg zla bi bilo bolje da budu savetovani da se sete te

cinjenice i da pronadju inspiraciju u njegovom osecaju za liderstvo.

Septembra 1. 1969. Kralj Idris Prvi - kojije bio na vlasti od decembra 24.1951. - svrgnutje u

sarno nekoliko casova u bukvalno bezkrvnom pucu koji je izvrsila mala grupa nepoznatih mladih

oficira bez ikakvog politickog iskustva, ali sa vanrednim osecajem za taktiku. Muamer el-Gadafi

- koji je postao Predsedavajuci Revolucionamog Komandnog Saveta (RKS) septembra 8. 1969.- objasnio je to vrlo jasno tri decenije kasnije: kada je shvatio ogranicenja tajnog

revolucionamog pokreta koji je stvorio, on se pridruzio bengazijskoj vojnoj akademiji 1964.

kako bi se infiltrirao u armiju i prodobio je za svoj cilj i plan.

Ostalo je istorija: operacija "Al-Kuds" (Jerusalim), puc koji je srusio monarhiju 1 proglas

Kapetana Muamer el-Gadafija:

"Vise nece biti potclanjenik ljudi, razocaranik ljudi i ljudi u nemastini, nece biti gospodara, a

ni robova - vee svuda braca, slobodna u drustvu koje plovi pod zastavom jednakosti .... Sinovi

Beduina, sinovi pustinje i drevnih gradova, sinovi zemlje i sela, doslo je vreme da se radi ...

Nova republika je rodjena, Libijska Arapska Republikal "

Libijska Arapska Republika postepeno ce izrasti u Socijalisticku Narodnu Libijsku Arapsku

Dzamahiriju (Dzamahirija je novi termin koji se izvodi iz mnozine reci "republika" dodavanjem

sufiksalnog nastavka karakteristickog za gradjenje glagolskih imenica. Zanimljivo je naglasiti da

se u istoriji arapskog jezika to nikad nije cinilo za mnozinu, te je ovim cinom napravljen jos

jedan izuzetak i novina da bi se ispravnije opisalo novo demokratsko uredjenje - vladavina

naroda).



Drugog marta 1977. godine Savet Revolucioname Komande je raspusten i doneta je

"Deklaracija poveravanja moci narodu" u Sabhi. Ovo je bilo rodjenje direktne demokratije u

kojoj je moe poverena narodu da samosvojno vlada putem narodnih kongresa i komiteta,

preuzimajuci na sopstvenu odgovomost sve propratne odluke.

Muamer el-Gadafi, koji nije imao nijednu politicku ili administrativnu funkciju od 22. aprila

1974., nastavio je da predsedava nad sudbinom Libije. Medjutim, on odbija da ga smatraju

Poglavarem Drzave. "Ja ne vladam", on obj asnj ava, "ja ohrabrujem ljude da vladaju

samostalno". Ljudi bliski njemu se slazu: "On nije poglavar drzave, onje Lider, onje Simbol."

Da bi pokazao Put, Muamer el-Gadafi je objavio takozvanu Zelenu Knjigu. To je knjiga od oko

100 stranica "koja crpi svoju sustinu iz iskustva obeshrabrenih, porobljenih i potlacenih". Ona

predlaze resenja za politicke, ekonomske i drustvene probleme sa kojim se suocavaju gradjani

sveta. Dodavanjem "Velike Zelene Povelje 0 Ljudskim Pravima" u junu 1988. godine Zelena

Knjiga (aluzija na Libijsku nacionalu boju) naknadno je zavrsena. Ta knjiga ce postati simbolom

islamske vere i poljoprivredne revolucije u drzavi gde je 99% zemlje pustinja.

Gadafijevi sledbenici objasnjavaju - ''Nije na varna da dodirujte Lidera, ne pokusavajte da ga

prigrlite, ali jos manje ni da ga ismejavate: sledite ga". Mozda su u pravu, ali pokusaja da se

dodime je bilo nekoliko u njegovom zivotu. Iako je Libijska revolucija bila mimog karaktera

1969. godine, od tad a j e bila svedokom nekolicini nasilnih dogadj aja.

Na prvom mestu, Lider licno je preziveo nekoliko pokusaja ubistva iz kojih se izvukao za dlaku,

ukljucujuci tu i naredjenje Ronalda Regana za vazdusni udar od strane Americkih

vazduhoplovnih snaga na Tripoli i Bengazi 15. aprila 1986. U tom vazdusnom napadu poginulo

je 37 osoba, ukljucujuci i jednu kcerku Muamera Gadafija. Ovi dogadjaji nisu fundamentalno

promenili veru u njega kod njegovih zemlj aka, nego bas suprotno, u junu 1973. stanovnistvo je

izaslo na ulice da preklinje Gadafija da odustane od svoje objave da ce se povuci iz javnogzivota.

Danas, Muamer el-Gadafi izgleda bezbrizno. U intervju-u koji je dao casopisu Jeune Afrique

tvrdi da je siguran po pitanju buducnosti: Mi znamo da ce nasi principi preovladati

svetom. "Muamer Gadafi se rodio u beduinskoj porodici u junu 1942. u satoru svoga oca u juznoj

Libiji, te je kako sam tvrdi najsrecniji kad je napolju na otvorenom gde je doziveo svoje prve

snazne senzacij e i susrete sa svetom ...



Jeune Afrique: Kako biste ocenili svoje vodstvo Libijske Revolucije tokom poslednje tri

decenije?

Muamer el-Gadafi: Verujem da smo postavili temelje za novi svet, osnove za nastanak novog

univerzuma. Uveren sam da ce Zelena Knjiga imati uticaj na sutrasnji svet. Culi smo Klintona iBlera (americkog Predsednika i britanskog Premijera) kako zagovaraju takozvani Treci Put, bas

onaj Put preporucen od strane Zelene Knjige! Mi smo takodje doprineli i razvoju prava na

medjunarodnu slobodu, posebno u Africi. Trenutne africke vlade su nastale iz nekadasnjih

pokreta za slobodu od kojih su neki bili stacionirani u Libiji, a neki su iz nje krenuli.

Uprkos veclne drugih donosioca politiekih odluka, vi niste zabrinuti onim stomedjunarodna stampa plse 0 varna, a opet ta ista stampa vas nimalo ne stedi, Na koji nacln

prevazilazite emotivne reakcije u dovoIjnoj meri da se suzdrzlte od reagovanja na

provokacije?

lednostavno kroz samopouzdanje koje proistice iz cinjenice da mi znamo da ce nasi principi

prevladati sirom sveta. Trenutna situacija je poput misa koji se rodio kada se gora tresla, sarnominoran dogadjaj koji se preuvelicava. Skromni, obicni ljudi su oni koji formiraju svetski kredo.

Polovina planete ima veru u Isusa Hrista koji je bio veoma skroman; jedna cetvrtina sveta veruje

u ucenja Muhameda, koji je bio Beduin; a isto vazi i za Budu, Konfucija, Zaratustru i Zan-Zak

Rusoa. Nijedan od njih nije imao krstarece rakete, nosace aviona ili dolare. A svet i dalje

nastavlja da prati ove jednostavne, skromne ljude.

Bas kao i oni, i mi smo uvereni da ce svet verovati u ono sto govorimo, posebno s'obzirom na to

da Hristovo raspece nije sprecilo hriscansku veru od sirenja sirom sveta.

Vas nacionalizam i posveeenost Africi su poznati. Odakle crpite ova osecanja koja vas

izdvajaju od drugih polltlcklh Iidera? Osecate Iiposebnu odgovornost spram podsaharskeAfrike?

Ja sam revolucionaran, pre svega ostalog. Zato sam odavno sebe oslobodio svog rasizma i

regionalizma. Medjutim, ja optuzujem africke arapske vlade za rasizam. I ja moram da skrenem

njihovu paznju na potrebu da se integrisu sa africkim kontinentom u cilju izbegavanja da se

Severna Afrika optuzi na isti nacin kao sto je Juzna Afrika bila sasvim ispravno optuzena za



rasizam. "Aparthejd" ne sme da se primeni na severni deo kontinenta na isti nacin kao sto smo ga

koristili u referencama na jug!

Libija ima veoma osobit geografski polozaj u relaciji sa drugim arapskim drzavama. Zapravo,

Libija je severna kapija za Afriku, i prodire duboko u srce kontinenta. Stoga ona ne moze

ignorisati svoju geografsku i demografsku situaciju. Zato je Libija i bila domacin brojnimafrickim oslobodilackim pokretima. U drugim arapskim zemljama ne postoje "matabe" ili

revolucionarni kampovi za obuku. To je bio razlog zbog kojeg je Libija optuzena da je

teroristicka zemlja - jer je imala takozvane "teroristicke'' kampove koji su, u stvarnosti, bili

zapravo kampovi oslobodilackih pokreta. Vecinu savremenih africkih drzavnika su iznedrili ti

revolucionarni pokreti kojima je Libija pruzila gostoprimstvo u to vreme.

Moja privrzenost Africi takodje izvire iz cinjenice da je Afrika ta koja je govorila u korist Libije

u periodu vazdusnog embarga, a ne Arapska Liga ili Arapska unija Magreba (AUM)!

Bivsl revolucionari koje je podrzavala Libija su sada na vlasti i svojim drzavnlm posetama

ukazuju cast zapadnim nacijama, pa i Beloj Kuci izmedju ostalog - dok su u isto vreme

inostrani prsti i dalje upereni u vas optuzujuci vas za terorizam. Nije Ii to paradoksalno?

Objasnjenje je veoma jednostavno. Uspon na vlast revolucionara u brojnim africkim zemljama je

svrsen cin. Medjutim, zapadne nacije ne zele da priznaju ovo zato sto su nezadovoljne

poglavarima drzava koje ja licno podrzavam. Stoga oni usmeravaju svoje kritike direktno na

izvor, jer ako se desi da oslobodilacki pokreti izgube snagu u Africi, dok god postoji izvor, uvek

ce biti i mogucnosti da iz njega ponovo potece snaga.

Ne prodje ni jedna nedelja, a da neki africkl Iider ne poseti Libiju - a to se desavalo i na

vrhuncu vazdusnog embarga. Kako opravdavate svoje stavove pred oclma svojih africklh

kolega, uprkos pritisku koji ste stavili na njihova pleca?

Oni su stavljeni na probu od strane zemalja zapadnog sveta. Uzmite Francusku na primer: to je

zemlja koje je kolonizovala i okupirala deo Afrike ceo jedan vek. Ali sta je Francuska ostavila po

svome odlasku? Nerazvijenost, bolesti, siromastvo, tribalizam, granicne probleme itd.

Primeticete da su Sjedinjene Americke Drzave nedavno po ulasku na africki kontinet, bukvalno

sarno donele dodatne probleme sa sobom. To se moze reci za Rog Afrike, za regiju Velikih

Jezera, za Sijera Leone, Liberiju, Angolu, Kongo, Somaliju ... Vidite li kako Amerika deluje u

Africi? I posle svega sto je receno i kazano, sta je to sto su Amerikanci dali Afrikancima? Oni

cak i kad daju nesto jednom rukom, drugom uzimaju. Amerika zeli da se domogne africkih

resursa iskljucivo u interesu svojih velikih kompanija.

Afrikanci dobro poznaju Libiju. Oni znaju da je Libija jedna od "njih", sposobna da deluje kao

zastupnik ili advokat, sposobna da ih odbrani. Libija je ta koja vakcinisala 12 miliona africke

dece, a ne Francuska ili Sjedinjene Drzave. Zeli li Amerika da vakcinise jedan milion africke

dece? Naravno da ne.



Veliki broj Afrikanaca iz Podsaharske regije zivi i radi u Libiji, gde kao strani drzavljani

imaju uslove koje ne bi dobili u Evropi. Koji principi regulisu i vode vasu imigracionu

politiku?

Libija je izjavila da su njene granice otvorene za sve Afrikance. Ja sam cak pisao svim drzavama

Afrike da se to ozvanici: svi Afrikanci sebe mogu smatrati Libijcima!

London i Wasington su se odrekli svojih zahteva da se dvojci Iibijskih drzavljanlna -

osnmnjlcenim za ucestvovanje u tragediji nad Lockerbijem - sudi u njihovim sudovima.

Zasto je to insistiranje toliko dugo trajalo i zbog cega je bilo tesko nacl resenje za ovaj

problem?

Upravo zato sto su Sjedinjene Americke Drzave i Ujedinjeno Kraljevstvo zeleli da se ovim

ljudima sudi u Americi i Engleskoj. Mi smo to odbili, tvrdeci da im se mora suditi u neutralnoj

zemlji. Amerikanci i Britanci su na kraju prihvatili nasu ponudu koja se nadovezivala na

rezoluciju usvojenu u Ouagadougou tokom samita Organizacije Africke Unije u Junu 1988.

godine.

Cija ideja je bilo resenje koje su svi prihvatili?

Libijska. Libija je predlaga resenje od samog pocetka. Mi smo tvrdili sve vreme da sudjenje

treba odrzati u neutralnoj drzavi. I mi smo bili ti koji su predlozili Holandiju, u svetlu cinjenice

da se Medjunarodni Sud Pravde nalazi u Hagu.

Da Ii je intervencija Nelsona Mendele bila od pomocl, posebno u pogledu ubedjivanja

Amerikanaca i Britanaca?

Intervencijom Mendele i Saudijske Arabije uspostavljen je okvir za dijalog izmedju svih

ukljucenih strana. Pre toga nije bilo ni dijaloga, ni posredovanja. Juzna Afrika i SaudijskaArabij a su delovali kao garanti.

Zahvaljujuci tom sporazumu Ujedinjene Nacije su podigle ekonomske sankcije i vazdusni

embargo nametnut Libiji 1992. godine. Da Ii je to doslo kao veliko olaksanje?

Da, zato sto mi smatramo daje problem sada iza nas.



Sta vas je najvise razocaralo tokom godina embarga? Da nije mozda ponasanje takozvanih

prijateljskih nacija?

Ono sto nas je najvise naljutilo je cinjenica da odredjene drzave, za koje smo verovali da su bile

na znacajnoj medjunarodnoj visini, uistinu nisu dorasle tom nivou pri suocavanju sa Sjedinjenim

Drzavama i Velikom Britanijom. Obmuto, brojne drzave koje nismo smatrali posebno

prijateljski nastrojenim prema nama, zapravo su stale uz nas. Sa svih strana sveta. Mi to nikada

necemo zaboraviti.

Koja ce biti sledeca etapa u povratku Libije na medjunarodnu seenu, na polozaj koji

smatrate da joj pravedno pripada?

Libija nikad nije bila odsutna sa medjunarodne scene. Libija je bila u srcu medjunarodnih

dogadjaja. Ova kriza (tragedija nad Lockerbijem) nije izolovala Libiju. Naprotiv, kao rezultat

krize, drzave sirom sveta su se okupile oko nas. Amerika i Britanija su te koje su sebe izolovale.

Kako je Libija prosla kroz godine embarga istrajno bez podnosenja previse teskoca?

Veoma jednostavno, zato sto svet nije priznao embargo i uzdrzao se od toga da mu se prikloni.

Odredjene firme i vlade su pruzile prazna obecanja Amerikancima, jer u njihovom interesu nije

bilo da izoluju zemlju koju su trebali. A onda, tu je i cinjenica da je Libija jedina zemlja u svetu

bez nacionalnog duga!

Na domacem frontu, nije Iibilo nekog pritiska na vas da promenite taktiku sa eiljem da se

medjunarodne sankcije podignu ranije?



Ne. U konfrontirajucim okolnostima, nijedan takav zahtev nije podnet, ocigledno.

Libijska unutrasnja politlcka scena je malo poznata van granica zemlje. Cinl se da vi lieno

nemate nikakvu zvanicnu funkciju unutar drzavne strukture. Koje su glavne institucije i

koja je vasa uloga u relaciji sa njima?

Uloga Lidera Revolucije je da ohrabruje ljude da sami vladaju.

Da Iije to tesko?

Da. Zato sto niko ne veruje da narod moze samostalno da vlada, jednostavno zato sto zivimo u

svetu diktatura.

Ne postoji demokratija nigde u svetu izvan granica Libije. U arapskom jeziku "demokratija"

bukvalno oznacava narod, sve ljude koji "sede na stolicama vlasti". Ostali rezimi nisu

demokratski, kad sarno clanovi Parlamenta i Vlade sede na stolicama vlasti.

Da Iismatrate da je Libija demokratska zemlja u 1999. godini?

Da. Libija je zemlja sa direktnom demokratijom. I to sa direktnom demokratijom koja je cak

bolja od one u Atini u 4. veku pre nove ere.

Da Iije smrtna kazna ikada primenjena i ako jeste pod kojim okolnostima?

Smrtna kazna jos uvek postoji u Libiji, u skladu sa "Velikom zelenom poveljom 0 ljudskim

pravima", sto znaci sarno u ekstremnim slucajevima. Ja sam licno trazio od naroda da ukine

smrtnu kaznu, ali moji zahtevi su odbijeni. Mada, narodje ipak ukinuo vesanje.

Koji su glavni ciljevi Lidera Revolucije?

Da podstice ljude da vladaju samostalno. Ja to isto pokusavam da cinim i na medjunarodnom

nivou. I ne sarno politicki: narod bi trebao da samostalno upravlja i sa ekonomske tacke gledista.

Participativna ekonomija mora biti organizovana, a populami socijalizam mora biti ustolicen.

Libija je nesumljivo najbogatija zemlja Severne Afrike, a ipak ni medjunarodne

finansijske institucije ni Africka Banka za Razvoj ne objavljuju statistike 0 Libiji. Zbog

cega?

To je greska tih institucija! Svi koji traze informacije su dobrodosli u Libiju.

Da Iismatrate da je ekonomska i finansijska situacija u vaso] zemlji dobra?

Naravno! Mi imamo mogucnosti i potencijala koji su dobro iskorisceni. To je potvrdjeno

cinjenicom da sankcije i vazdusni embargo nisu imali negativan efekat na Libiju - kao sto ste

primetili kada ste ovde dosli.



Mnoge libijske kompanije su u drzavnom vlasnistvu. Da Ii planirate da usmerite Libiju ka

tdisnoj privredi? Ipod kojim uslovima?

Ne slazem se sa vasim pogledom. Libijska privreda nije drzavna privreda. Mi imamo populami

socijalizam u kojem pojedinac moze zatraziti dozvolu da upravlja poslovnim preduzecem, grupaljudi moze uspostaviti zadrugu ili drustvo sa ograniceuom odgovornoscu.

Vasa zemIja poseduje impresivne kolielne nafte koja je mnogo trazena na

medjunarodnom trzistu. U mnogim afrlckim drzavama koje eksploatisu naftu, eesto je

potvrdjeno da nafta moze biti prerusena kIetva. Ali ne i za Libiju. Zasto je nafta zapravo

radije korisna za privredu vase zemIje?

Slika koju ste opisali je potpuno tacna. Situacija je takva u zemljama koj e nisu revolucioname, a

razlog zbog kojeg je tako lezi u cinjenici da su ovi bogati resursi u rukama naftnih kompanija u

ovim zemljama (a ne u rukama naroda).

U nekoliko prilika u proslosti objavili ste ukidanje granica iIi potpisivanje sporazuma 0

pridruzlvanju sa susednim drzavama, ali svaki put ovi ambiciozni projekti su propali.

Zbog cega?

Ovi projekti nisu uspeli da se ostvare zato sto sam saradjivao sa ljudima koji msu bili

revolucionami i koji su imali sarno ogranicenu viziju.

Kad govorite 0 viziji, koja je vasa vizija 0Africi kao kontinentu na kraju milenijuma? Da Iiste optimisticni?

To nije stvar optimizma ili pesmuzma. Mi zelimo da Afrika bude glavni igrac u trecem

milenijumu, kao ujedinjen ili jedinstven kontinent. Bas kao Sjedinjene Americke Drzave, ilibarem kao Evropska Unija. Preduslov za ovo je mir medju zaracenim drzavama.

Mozete Iinam dati neke nagovestaje 0 tome koliko daleko u proslost doseze vasa politlcka

filozofija? Sudeci po jednoj od vaslh biografija, pre nego sto ste napunili 20 godina vee ste

se bavili ogranizovanjem nekoliko sastanaka na temu gIavnih desavanja u medjunarodnoj

politici, upravo u trenutku kada je veliki raskol poeinjao izmedju Gamala Abdel Nasera i

zap ada oko pitanja Suetskog kanala.



Ja sam bio izrazito svestan onoga sto se desavalo u Libiji, Africi, u arapskom svetu i u celom

svetu, zapravo. Ovaj period nije obelezen sarno konfrontacijom izmedju Nasera i zapada, cela

Afrika je pocinjala da ustaje i trazi svoja prava. Glavne figure ovog revolta su bili Kwame

Nkrumah, Jomo Kenyatta, Modibo Keita, Patrice Lumumba, Ahmed Ben Bella. Ti dani su vide li

prve etape alzerijske revolucije, revolucije unutar Mau-Mau (Kenija), pocetka OrganizacijeAfricke Unije (OAU) koja je uspostavljena u Adis-Abebi, Abubakar Tawawa Balewa,

nigerijskog Premijera, koji je uskoro ubijen ... To je bio period koji ce kasnije biti obelezen

pojavljivanjem i postepenim sirenjem mirovnih pokreta koji su vodili ljudi kao sto su Sukamo,

Tito, Naser, Nehru i drugi. Sve ovo me je prirodno usmeravalo ka medjunarodnim i globalnim

pitanjima.

Da Iiste u tom vrernenu pocell da kontaktirate ljude sa istirn idejarna kako u Libiji, tako i u

inostranstvu?

To je bio period gestacije. Na mene licno su uticali dogadjaji koji su se desili u mojoj zemlji, u

Africi i drugde po svetu, i oni su me naveli da reagujem. Iz tog razloga sam poceo daorganizujem demonstracije. Secam se recimo organizovanja pogrebne sluzbe za Patris Lumubu

1961. godine. Zajedno sa nekolicinom prijatelja, mi smo nosili kovceg umrljan krvlju na kojem

smo napisali Sahrana Patris Lumumba. Tragicna smrt Premijera Konga je materijalizovala

revolucionamu svesnost. To je bila vrsta psiholoskog soka.

Vi ste vaspitavani u duhu i oblcajima pustinjskih nornada, u skladu sa rnoralnirn kodorn

Islarna. Vas otac je bio veran vojnik, a irnali ste egipatske profesore u skoli. Ko je bio

odgovoran za vase ideolosko obrazovanje u politici?

Dogadjaji koji su obelezili taj period nisu bili skriveni od nas i stoga nisu zahtevali objasnjenja

od strane mentora ili profesora. Mi smo imali mnogo profesora u to vreme, ne sarno Egipcana,

vee i pripadnika mnogih drugih nacionalnosti takodje. Vecina njih su bili clanovi politickih

partija ili religioznih grupa. No, mi smo se osecali iznad svih njih, cak mnogo vise vazniji od

svih tih partija zajedno. Oni nisu mogli da nas zadrze.

Cemu ovo osecanje da ste iznad svih njih? Da Ii ste vee tad osecali da je vasa vizija

lucidnija od njihove i sposobna da se pruzi izvan postojecih granica?

(smeh) Nisam siguran da bih znao kako da yam odgovorim na to.



Vase srednjoskolsko obrazovanje ste stekli u Misurati gde ste dosli 1962. Dve godine

kasnije odlueill ste da se pridruzlte bengazijskoj vojnoj akademiji. Zbog cega ste doneli tu

odluku, odluku koja je promenila vas zivot?

Ja sam osnovao Tajni Revolucionami Pokret koji je uveliko privlacio regrute iz slojevaprofesora, ucenika i studenata. Zeleli smo da se infiltriramo u armiju kako bismo je iskoristili, u

interesu revolucije. Stoga sam ja otisao u vojsku, ne da bih postao profesionalni vojni oficir, vee

da bih iskoristio prednostijedne vojne institucije.

Nakon sto ste stekli kvalifikacije na vojnoj Akademiji 1966. pohadjali ste kurs obuke u

Engleskoj. To je bila vasa prva poseta zapadnim zemIjama. Cega se secate iz te kratke

posete?

Sa materijalne tacke gledista Evropske zemlje su ocigledno veoma razvijene, mnogo vise nego

nase zemlje koje su bile okupirane duzi vremenski period od strane razvijenih zemalja. Uvidevsi

to, takodje sam video i koliko su socijalno nazadne te zemlj e bile. Nase drustvene vrednosti subile u potpunoj suprotnosti sa njihovim, uprkos njihovom nivou razvoja.

Sarno nekoliko meseci nakon sto ste se vratili u Libiju, izbio je rat izmedju Izraela i Arapa

1967. godine. Kako ste dozivell ovaj sukob? Da li je uticao na vasu politicku trajektoriju?

Rat se desio dye godine pre Libijske revolucije. U to vreme nase ideje su dostizale zrelost, dokje

konflikt izmedju Izraela i arapskog sveta sarno uvecao bes koji su mnogi vee osecali. Ja sam

licno bio sposoban da ih pridobijem za revolucionami cilj.

RevoIucija 1969., koja je svrgnula KraIja Idrisa i postavila vas na vIast, trajala je jedva

cetiri sata. Trideset godina kasnije, sta nam mozete reel 0 tom dogadjaju? Da Ii ste bili

spremni da preuzmete tako vazne odgovornosti u vaslm mladim godinama ( 27 )?

(Smeh) Ocigledno, u svetu su se desile mnoge stvari od vremena revolucije, ali one nisu

nepovezane sa borbom izmedju dobra i zla, ili drugim recima izmedju kolonizovanih naroda i

kolonista. 1969. godine u mojim godinamaja sam bio spreman da izvrsim revoluciju, ali ne ida

budem poglavar drzave. Osim toga, to povlaci i odredjeni broj problema. Ja sam bio sposoban

da izvedem revoluciju ali ne i da budem drzavnik. Vidite, jos od samog pocetka ja sam uvek

zeleo da narod vlada. Ja nisam zeleo da vladam.

Sta vas je navelo da se predomislite?

Ja sam upravljao drzavom sarno u periodu od sedam godina, ito u revolucionamom duhu! Zatim

je Dzamahirija uspostavljena. Dzamahirija znaci da narod ima autoritet, da je narodu vra.cena

vlast. Ja nisam upravljao drzavom od 1977. godine, a u periodu od 1969. do 1977. pripremao

sam narod da preuzme moe i organizovao sam kako ce se to sprovoditi u delo.



Sa engleskog preveo Orijent.info Tim

Izvor: http://www.orijent.info

http://www.orijent.info/

http://www.orijent.info/

Documents

Dobro Dosli u Novi Svet - Muamer El-Gadafi