Djindjicevi Citati i Drugi o Njemu

7/29/2019 Djindjicevi Citati i Drugi o Njemu

http://slidepdf.com/reader/full/djindjicevi-citati-i-drugi-o-njemu 1/30

ZORAN ĐINĐIĆ - POSLEDNJI POKUŠAJ OBARANJA SRPSKOG KULTIZMA?

(„Srbija na dobrom putu“ - reformska vlada Republike Srbije)

"Nedostaje nam tradicija za ozbiljnu strategiju. Nedostaju nam ljudi sa jakim karakterom u javnom životu. Previše je mudrovanja i površnog nezadovoljstva koji ne podstiču i neoplemenjuju akciju, nego je blokiraju. I previše je intriga i tračeva kao u Ruskom carstvu,

godinu dana pre njegovog pada. Zbog toga naša nacionalna istorija ponekad podseća naSizifov posao. Kamen je uz velike žrtve doguran skoro do vrha, ali onda proradi neki usud i sve

se vrati na početak." (http://www.youtube.com/watch?v=pjLGxUkxh8w)

Strategija protivnika: Zajedno sa Zoricom Radović, Ljiljana Nedeljković u Kabinet dovodi Nikitovića, Bulatovića (ovaj pak Nalića); Aca Tomića i Aleksandra Tijanića, i to je prvo iosnovno jezgro budućeg Kabineta. Reference Tijanićeve za ulazak u Kabinet bile su, pre svega,mržnja i spremnost na vređanje Zorana Đinđića, po kojoj je u javnosti bio poznat i pre 5.oktobra, ali i posle prevrata, u tekstovima u banjalučkim Nezavisnim novinama; ti tekstovi su i

privukli pažnju Ljiljane Nedeljković i Zorice Radović, nagnavši ih da ga pozovu. On je,naravno, nastavio da se "dokazuje", a jedna od najnotornijih njegovih izjava koja je praktičnonajavila ubistvo Đinđića glasi: "Ako Zoran Đinđić preživi, Srbija neće."

IZ FILMA „AKO SRBIJA STANE...“

Srbija proleće 2002. Kao predsednik Vlade Republike Srbije: „Dobro veče, hvala vam nasrdačnom prijemu i hvala vam što ste večeras ovdje i drago mi je da posle nekoliko godina senalazimo u ovoj dvorani. Prošli smo dosta težak period svi zajedno i na trgovima i u salama, alievo možemo sa zadovoljstvom da kažemo, došli smo danas da analiziramo ono što je urađeno u

proteklih godinu dana, da čujemo, pre svega, vas, kakve su vaše ideje o putu kojim se krećeSrbija, koje su vaše primedbe, vaši prigovori... I u svakom slučaju da imamo jednu za nas, zanašu zemlju, neobičnu situaciju, da vlast sluša narod, i da to postane i običaj. Da s vremena navreme, ne kad su izbori, ne kad se nešto traži, nego u jednom normalnom, radnom postupku,

predstavnici vlade dođu i razgovaraju sa građanima i pitaju ih kako oni proživljavaju ovo teškovreme, gde imaju probleme i gde možemo mi kao vlada da im u tome pomognemo.“

„Iskreno rečeno, jednom prosečnom građaninu nedostaje slike celine: gde se to kreće našazemlja, što se to događa sa nama? Nekako je to kao jedno razbijeno ogledalo sve. Stalno suneke afere, stalno su neki događaji, stalno su neki indicenti, stalno neki pojedinačne činjenice,

kao nekad neko drveće koje skriva šumu. Ja mislim da to ne odgovara onoj suštinskoj realnosti.Vi imate jednu situaciju da najveći svetski eskperti tvrde da reforme koje mi sprovodimo, da su

http://www.youtube.com/watch?v=pjLGxUkxh8w

http://www.youtube.com/watch?v=pjLGxUkxh8w



one među najuspešnijima od svih istočnoevropskih država, a domaći eksperti kažu da to moždai nisu nikakve reforme i da mi možda i ne živimo u ovoj zemlji i možda ne živimo na ovoj

planeti i u suštini, da je to sve sporno i da to sve treba dokazati.“

Leskovac, 10. 3. 2002.: „Ajde da razgovaramo konkretno o tome šta nas sprečava da budemo bolji nego što jesmo. I nema nitko da ja najbolji mogući. Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude ako se još ne potrudi. Ni mi nismo, ni vi niste. Ajde da vidimo gdje su to prepreke u namakoje, ako savladamo, možemo brže da idemo na putu, koji je, po mom mišljenju, ispravan.“

Valjevo, 21. 3. 2002.: „Da li imamo prava da kočimo neke pokušaje reformi? Da li imamo prava da se cepamo, da se delimo, da se klevećemo, da jedni drugima podmećemo? Ako sada

Srbija stane... Makar koliko sporo da neko procenjuje da ide, da bi se ponovo pokrenula, proćiće deset godina. Moje upozorenje je: imamo ogromnu istorijsku šansu da uradimo nešto veliko,i u ovoj zemlji, i u ovom regionu. Ali moramo mnogo da se trudimo da izbegnemo rizike iiskušenja. I to nikakva nije garantovana stvar: da smo mi usvojili demokratiju, da idemo uekonomske reforme, da idemo prema Evropi. To nije garantovana stvar. To je šansa koja možeda bude prokockana sutra i da padnemo nazad kao Rumunija i da deset narednih godina setrgamo i da posle tih deset godina možda i mi imamo neku komičnu vladu koja će ponovo dakaže: hoćemo u Evropu posle izgubljenih deset godina. Ono što mene malo pogađa i boli je štone osećam u našem društvu svest o tome, što ne osećam svest o vanrednosti situacije, što neosećam jedan pozitivan naboj da ljudi kažu: 'Istorijska je šansa, možemo da uspemo, imamo

veliki rizik da ne uspemo. Moramo svu energiju da uložimo. Ne pitam kolika mi je plata, ne pitam da li ću da spavam, ne pitam da li ću tri puta dnevno da jedem ako imam 30 godina.Mogu da radim 14 sati, mogu da spavam 4 sata i mogu dve godine da poklonim svojoj zemlji...'

Nema toga u dovoljnoj meri.“

Jagodina, 6. 3. 2002.: „“Ja sam došao danas, jutros ... pred fabriku kablova u Jagodinu, ivideo sam jedan lep sat, divan jedan sat na ulazu koji ne radi. Ja sam hteo da se vratim. Rekaosam ― Ok! Imate problema sa tehnologijom, imate problema sa sirovinom, imate problema sa

obrtnim kapitalom, ali koji je problem da ovaj sat radi? Je l’ to problem? I to je ono što samhteo da vam kažem. Dajte da uradimo ono što možemo da uradimo, a da se ne vadimo naopravdanja ― svetska zavera. Možda ima i svetska zavera! Ali hajde prvo da vidimo šta miradimo u svom dvorištu, šta mi radimo u svom gradu, šta mi radimo u svojoj zemlji, pa akouradimo svoj domaći zadatak, onda da vidimo da li nas mrzi nastavnik ili nas ne mrzinastavnik.”

„Ja vas pozivam, vas pojedinačno, da kad se probudite, probudite se veseli i recite: 'Evo još jedan dan. Imam šansu da uradim nešto.' A ne, kad se završi dan: 'Hvala Bogu, još jedan se danzavršio.' Život je čudo jedno, dato nama, znate... Hoću nešto da vam kažem što nije zateleviziju, o čemu ja... Ma da prenosi, naravno, o čemu ja ponekad razmišljam. Jedno ljudsko



biće je jedan od 40 000 spermatozoida. ... I onda kažete: 'Ma šta mi je život. Sad ću da uzmemdrogu, sad ću da, ne znam, se napijam.' Ma stani čoveče, tvoja odgovornost je i pred Bogom i

pred tobom ogromna. Ti si pobedio u najvažnijoj od svih utakmica – živ si, rodio si se, i uradinešto pozitivno sa svojim životom. Samo to u našem narodu da se prelomi. To, to što nam jeostalo... da kažemo: 'Ma, lako ćemo. Ma sutra ću. Ma ne može to. Ma oni su protiv nas. Masvetska zavera. Ma, to su sve gluposti...' Naravno, svet je surovo tržište i niko ne voli nikoga,svi vole samo sebe. Ali daj da mi volimo sebe koliko Amerikanci vole sebe, pa da vidimo ko jeuspešniji. A pošto mi ne volimo baš sebe, oni vole sebe, oni su uvek uspešni. A jesmo mi krivišto ne volimo dovoljno sebe ili nam je neko drugi kriv? Hajde da volimo sebe, da vidimo šta sunam potencijali u Jagodini, da vidimo koji su ljudi dobri da dođu na dobra mesta i daiskoristimo svoje potencijale na najbolji način. I nema prepreke na tom putu. To je poruka kojumi hoćemo da vam prenesemo.“

Leskovac, 10. 3. 2002.: „Ako hoćete da postignete neki veliki cilj, nema praznovanja. Nemaono – ima 170 slava u Srbiji godišnje. Slavit ćemo kada pobedimo. Ne možemo mi da

pobedimo, a da u vreme treninga slavimo. Morate da motivišete sebe, da motivišete svojesugrađane, morate da motivišete one s kojima ste u timu, da biste postigli veliki cilj. Ja ne znamda li postoji ijedna generacija u srpskoj istoriji (možda ona Karađorđevićeva koja se borila zasamostalnost), koja ima tako veliki cilj kao što imamo mi, a to je da Srbiju definitivnodovedemo među razvijene evropske narode. To je tako veliki cilj da je svaka žrtva mala uodnosu na taj veliki cilj. Mi smo spremni još više da radimo, još više da se trudimo, ali morate ivi da nam pomognete. Morate i vi da se umijete hladnom vodom, ako ne pomaže, da se

istuširate hladnom vodom, da zavrnete rukave, da počistite svoju kuću, bukvalno i u prenetomznačenju... Da dovedete red tu gde živite, gde radite, da uspostavite merila kvaliteta, merilarezultata, merila odgovornosti, i da sa tobom politikom koju mi vodimo globalno prema svetu itom politikom koju ćete vi voditi lokalno, postanemo konačno pobednici. Više u samomsistemu i politici koja je na vlasti nema nikakvih prepreka za pozitivnu selekciju, za to dasposobni ljudi dobiju mesta, za to da se dešavaju ispravne stvari. To što se ne dešavaju jenasleđeno stanje, je tradicija, je trag kočenja – to što nam se dešavalo ranije i dešava nam se poinerciji. Nema razloga za to. Ranije je to bila državna politika. Ranije je državna politika bila:

postavi glupljeg no što si ti da te ne bi nikada smenio. Evo, Đelić je pametniji od mene i ja sam

ga imenovo za ministra. Ako ja znam financije bolje od njega, pa šta će mi on? Šta će mi on?Onda mi ne treba. Mirko Marjanović je hteo da svi drugi znaju manje od njega. Pošto je on znao jako malo, svi drugi nisu znali ništa. Ali, gde je tu perspektiva?“

Niš, 23. 3. 2002.: „Na konkursima se primaju kume, strine, moje, vozača moga, moje žene,moje komšinice, nije važno da li su završili, da li nisu završili, važno je da će sutra on, ako budenešto, da glasa za mene i da me podrži. To znači – arčimo najveći nacionalni potencijal, a to suljudi, to je znanje.“



Zaječar, 12. 5. 2002.: „Ljudi, ako ste najveći potencijal ove zemlje, a jeste, jer u svakojzemlji su ljudi najveći potencijal... Znate, ima zemalja koje imaju dijamante, zlato i energiju, pasu siromašne, zato što ljudi nisu sposobni da to koriste. Ima zemalja koje nemaju ništa, pa su

bogate, zato što su ljudi sposobni da se dobro organizuju. Znači u principu je sve do ljudi. Ako je to tako, onda ajde da svi ljudi koji u našoj zemlji žive, da razmisle o tome kako mogu oni prvo svoje potencijale koji su blokirani, svoje mogućnosti da identifikuju, da otkriju, da udružesa drugima, i da vide šta im je još potrebno da bi od toga stvorili neki svoj razvojni plan i da bioni i njihove porodice imale koristi od toga. Mi moramo da shvatimo da je ovo naša država.Ako je tretiramo kao neko strano telo, a samo ono što je privatno da je naše, nećemo imati ni

jedno ni drugo. Mi moramo zajednički da uspostavimo vladavinu institucija u ovoj zemlji,kredibilnost, autoritet tih institucija, i da shvatimo da ako neko prođe kroz crveno svetlo, ma dato se nas ne tiče, da on gazi zakon zemlje u kojoj mi živimo. Ako neko daje ili prima korupciju,ma da se to nas ne tiče, da on krši zakone u našoj zemlji i da on stvara bezakonje u našoj zemlji.I da svako kršenje zakona zapravo slabi svakoga od nas pojedinačno i da se protiv toga borimo,

a ne da kažemo: mene ne interesuje, tamo u nekom komšinskom dvorištu se to dešava. To sedešava u našoj državi. Trenutno stvari ne izgledaju tako. Trenutno ima jako mnogomalodušnosti, jako mnogo cinizma, jako mnogo kriticizma, kritizerstva... Najlakše je negde se

popeti i onda pljuckati na ostale. 'Nije dobro, nije dovoljno brzo, Vlada ovo, Vlada ono, moglo bi ovo, moglo bi ono. Pa naravno, sve bi moglo kada bi neko drugi radio... Ajde da zavrnemosvi rukave, pa i ti koji s visine pljuckaju, pa da onda uradimo ono što možemo da uradimo, paako ne možemo dovoljno, ajde da vidimo da li neko drugi može, pa neka on uradi.“

Niš, 23. 3. 2002.: „Čitam u novinama: premijer kao ima problem, hiper je aktivan. Pa sastanovišta puta i kornjača je hiperaktivna. Ali, što je naše merilo? Je li naše merilo puž,kornjača? Pa nije, mi moramo da nadoknadimo ono što smo izgubili ne samo deset godina,nego i više od toga. I mi imamo standarde u našim glavama i svako ima.“

Šarac, 14. 5. 2002.: „Postoje određeni uslovi i određeni standardi koje u suradnji s različitimmeđunarodnim zajednicama moramo da poštujemo kao što moramo da platimo putarinu naautoputu. Ako nećemo, možemo da se vozimo nekim konjskim putem. Jedan od tih uslova je

saradnja sa sudom u Haagu. Ne zato što neko voli taj sud, ne zato što je taj sud pravedan ili nije pravedan ili kakav da je, nego zato što je to jedan od uslova koje sve zemlje koje žele da bududeo tog kluba moraju da ispune. Ako nećemo to da uradimo, treba odmah da kažemo danećemo. Ali ne da se cenkamo. Ne da danas hoćemo, sutra nećemo... I onda izgledamo kaoneozbiljan narod. Ja poštujem jednu izreku jednog starod indijanskog mudraca iz 19. veka koji

je rekao: 'Ako moraš da progutaš žabu, nemoj mnogo da je gledaš. Progutaj je odmah.' Akomoraš da progutaš nekoliko žaba, najveću progutaj prvu. To znači: ako moraš da rešiš neki

problem, odmah mu priđi. Nemoj da čekaš da on dođe do tebe, nemoj da čekaš da ga rešavaš pod pritiskom. Ako imaš nekoliko problema, prvo počni da rešavaš onaj najteži. Kaži ljudimaistinu.“



Šarac, 14. 5. 2002.: „Nije tajna da ja nisam bio u većini, i nije tajna da sam ja retko kad uovoj zemlji bio u većini i nemojte da me krivite. Znači, da sam ja 5. ili 6. oktobra rekao: 'Uredu, radit ćemo ono što hoće većina.' To je, dame i gospodo, bio legalizam. Većina je htelalegalizam. Legalizam zna se šta znači. To znači zakoni i Ustav Slobodana Miloševića da sestriktno primenjuju i to da ih primenjuju ljudi Slobodana Miloševića. Sve drugo jenelegalizam. ... Sada da napravimo anketu u Srbiji, ljudi bi rekli: 'Mi hoćemo da se sve toraščisti, ali da mi legnemo uvečer, a sutra ujutro da to bude završeno. A nemoj samo nas nekoda poziva da mi to radimo. Nemoj mi da prljamo ruke, neka to uradi Zoran Đinđić, posle ćemoda ga smenimo i da kažemo da nije bio dobar. ... I čisto da kažem, nemam ja uopće problem satim. Znate, mene je Bog dao kao jednu osobu kojoj ne treba ljubav. Ja imam ljubav od svoježene, svoje dece, svojih prijatelja i meni ne treba da mene neko voli. Meni treba da obavim

posao za koji sam postavljen i ja ću to da uradim. Tako da nije meni problem da ljudi kažu: 'Neradiš dobro.' Ja ću to da uradim, dao Bog. I onda ćete svi videti za godinu, dve, da je to biloispravno i da je to bilo neizbežno. Znači, onaj je morao da se nađe u Haagu zato što je to bilo

neizbežno. Zato što da nije, on bi bio na sudu koji bi ga oslobodio, koji bi mene poslao u zatvor,isti taj današnji sud. Tako da nije bilo šanse da mi sačuvamo obraz pred svetom i da kažemo:'Ajde sudimo im u našoj zemlji, pa ćemo mi... Mi smo ponosan narod i... Ne.' Nego da seobrukamo, i da na kraju on kao heroj izađe, da nema dokaza i da kažemo: 'U redu, ajde, poslatćemo ga onoj Carli Del Ponte, isti su i oni i neka se oni tamo snalaze kako znaju, a mi dakrenemo dalje u onom poslu koji nam predstoji, a to je ekonomija. To je istina u našem društvu,u našim reformama i zašto nama ponegde tako šepa kao što šepa. Ali nemojte mene da krivitešto to ne ide mnogo brže i mnogo oštrije, jer sutra će isti ti koji od mene traže te mere da glasaju

protiv mene i da kažu: 'Ma jesi, ti si kršio zakone. Nisi ti baš za ovu zemlju. Ova je zemlja

Švajcarska, njoj trebaju zakoni, poštovanje, mi smo fini narod, i takvi smo mi. Ali nismo loši.Mislim da smo u ovih godinu i pol dana dosta stvari uradili i što je najvažnije, vratili smo poštovanje sveta. Da vam kažem, danas ja kad odem negdje, nene gledaju kao ravnopravnog. IBush i ne znam ni ja, Blair i Berlusconi kažu: 'Čestitam, vaš narod je sjajne stvari uradio u ovihgodinu dana.' I to je posle nekoliko desetina godina velika stvar. I srećom, oni ne znaju ono štose kod nas na lokalu događa i po tim javnim preduzećima. To ćemo da pokušamo da rešimo dase ne pročuje jer ima mnogo toga što nije baš sjajno, a što niko nas ne sprečava da uradimonego sami mi nismo dovoljno odlučni.“

Valjevo, 21. 3. 2002.: „Srbi vole legalizam, to sam saznao, ranije nisam znao... Mi možemoovde u ovoj atmosferi koja je malo onako ovaj, da kažem, dobra, da malo možda izgubimokompas, ali većinu u Srbiji danas... Najpopularniji su oni koji još uvek kažu: 'Mnogo brzo ide,mnogo radikalno ide, mnogo se zakoni zaobilaze.' Nemojte, vi niste ti. Ali kad izađemo sutra naglasanje, onda će oni koji kažu: 'Sve što je brže od puža, to je prebrzo' onda će oni da dobijuvećinu. Zato što se tako... Takav je mentalitet koji treba mi da menjamo. Znači, ili ćemo kaomanjina da nešto radimo što većina ne prihvata i ne podržava. Ja nisam za to. Zašto bi mi kaomanjina sada u ime većine radili nešto što većina ne smatra ispravnim, ili ćemo se složiti s timda polako to radimo dok većina do ne podrži.“



Niš, 23. 3. 2002.: „Ja sam mogao da dignem ruke i da kažem: 'U redu, obavio sam jedanistorijski posao. Meni je savest mirna. Moja misija je bila da smenim Miloševića.' Šestogaoktobra ili kada je već otišao u zatvor, mogao sam da kažem: 'Srpski narode, ja sam svojeuradio. Deset najboljih godina života sam žrtvovao da bi jedno zlo sklonili. Jer ionako ljudi...Ionako su ljudi rekli: 'To što on hoće to nam je sumnjivo. Kakva ta Jevropa, šta će namaJevropa, imamo mi našu Aziju, lepo je nama. To je bilo tako u januaru, februaru, martu 2001.godine. Ja kakav sam, ja sam rekao: ne, nateraćmo da većina podrži to protiv čega je.“

Novi Pazar, 31. 5. 2002.: „Ja sam pristalica politike: 'Ajde da nađemo stvari u kojima svimožemo da dobijemo. Ajde da ne nađemo stvari da se sporimo gde neko može da izgubi. Imatoliko stvari gde možemo da dobijemo u saradnji. Ajde da njih uradimo, pa kad sve njihuradimo, ajde onda da se delimo. Ako mi od Evrope ne naučimo da mogu 24 nacije, protestantii katolici koji su 300 godina ratovali, da žive zajedno, i da prave jedinstvenu Evropu, ako odnjih to ne naučimo, onda nismo ni zaslužili da postojimo kao zemlja. Ja sam naučio, i buditesigurni, da ja nikada neću biti neko ko će igrati na razlikama, mada znam da se u ovoj zemljinajviše glasova dobije ako kažete ‘oni su nam krivi’. Bilo na koju stranu. Moj problem je štokad kažem ljudima, dajte da nešto uradimo, pitaju me ‘A protiv koga? Amerike? Rusije? Kine?’Ja kažem: ‘Ne, ni protiv koga! Mi nemamo protivnike, mi imamo

partnere!’ Onda oni meni kažu: ‘Mi to ne razumemo! Mi razumemo da nam kažeš brate ko je protiv nas, pa da mi vidimo šta da radimo.’ To je naš problem da se mi lako ujedinjujemo protivnekoga, a teško se ujedinjujemo za sebe. Ajde da kažemo: 'Dajte da mi uradimo nešto za sebe,

pa kad sve uradimo za sebe što možemo da uradimo, ajde onda da uradimo nešto protiv nekogdrugoga, i taj trenutak neće nikada doći, jer uvek ćemo imati šta da uradimo za sebe. I vi stemlad čovek, ja vam kažem, gledajte u budućnost, gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vii ja. Pošto ja imam nameru da još živim u budućnosti.”

Šarac, 14. 5. 2002.: „Meni nekako se čini da smo mi narod koji ima strašnu intuiciju da počne ispravne stvari, ali nema istrajnost da ih završi.“

Zaječar, 12. 5. 2002.: „Ako mi kažemo da u nešto verujemo i to se ne desi, to nije zato štomi nismo verovali, nego zato što su okolnosti bile takve da se to možda nije moglo ostvariti. Aliako je mudrost u Srbiji da pre nego što krenete u utakmicu kažete: 'Ja ću da izgubim' pa steonda mudri jer ste pogodili rezultat, onda nemojte ni da učestvujete na utakmici. Ja pred svakuutakmicu kažem: 'Mi ćemo da pobedimo.' Ne znači da ćemo svaki put da pobedimo, ali ja kadne bih verovao da ova zemlja može da uspe, ja bih dao nekom drugom da radi javne poslove uovoj zemlji.“

Vršac, 9. 3. 2002.: „Ne može da se promeni Srbija a da svi ostanemo nepromenjeni. Da



bi se promenila Srbija svako od nas po malo mora da se promeni. U svom pristupu problemima, u svome mentalitetu, u svojim radnim navikama, jer Srbija, to je zbir svih nas.Odnos prema životu, odnos prema poslu, odnos prema odgovornosti, odnos prema porodici,

odnos prema sebi i svojoj ambiciji. Mi moramo da nešto u svom mentalitetu promenimo.

Prvo da budemo pozitivni ljudi. Ne da kad god se probudimo kažemo: 'Au, još jedan dan!' Ilišta god da dođe nepoznato, mora da je neki neprijatelj nešto smislio. Ili šta god ne razumemo,to je protiv nas.”

Valjevo, 21. 3. 2002.: „Ako ste fer, pa pomislite kako je bilo pre godinu i po dana u ovojzemlji, pre dve godine. Teror. Preko televizije – agitacija. Niste mogli da upalite Dnevnik, a davas ne zastrašuju. Niste mogli da izađete na ulice, a da vas ne zastrašuju. Niste mogli da izađete

preko granice, a da vas ne preziru. To se sve promenilo. Znači nije baš tako da se nije

promenilo. To što nije idealno... A kad je bilo idealno? U vreme Titovo kad smo dobivalikredite zbog istok-zapad? Pa smo dobivali kredite koje nismo zaslužili i koje mi sad treba davraćamo? Tad je bilo idealno? Nije ni tad bilo. Jel bilo idealno u Jugoslaviji kralja Aleksandra,kad smo sa Hrvatima i Slovencima se tukli u skupštini i nije politike bilo u ovoj zemlji? Ni tadnije bilo idealno. Pa jer pre toga bilo idealno kad smo bili u Prvom svetskom ratu? Nije. Jer i

pre toga bio idealno kad je bila aneksiona kriza sa Austro-Ugarskom? Nije. Jer i pre toga biloidealno kad su se na dvoru tukli Obrenovići i ubijali? Nije. Nemojte sada da idealizujemo, pakažemo: 'Sad je loše. A pre toga je bilo dobro.' Mi smo na putu poboljšanja, a nikad nam nije

bilo dobro u istoriji.“

Valjevo, 21. 3. 2002.: „Ja mogu da vam obećam demagoški bilo šta, ali iz iskustvaistorijskog vam kažem: 'Nikada više se devedeseta vratiti neće. Mi smo deset godina stariji,siromašniji, propaliji, i to je cena naše gluposti, i naše neodgovornosti. I ja jedino želim da mi toviše nikada u istoriji ne ponovimo. Ako mislite da mi možemo posle tih deset godina da sadanekim skalpelom mi to sada ispravimo, pa vratimo na staro, mislim da možemo samo u još većihaos zemlju da uvedemo. Znači to ni u jednoj istorijskoj situaciji nije bilo moguće ono što jekao nepravda bilo učinjeno vratiti na početak posle deset godina. I to jeste cena, dame i

gospodo. To jeste cena što je ovaj narod zaluđeno '89. godine rekao: 'Taj čovek će nas odvesti u budućnost. Taj čovek je najveći među nama.' Ne može to besplatno. Ne može jedan narod daizabere pogrešnu politiku i da onda ga posle ništa ne košta. Meni je jako žao što je sirotinjastradala, a što su oni oko tog jednog čoveka, što su oni na kraju pokupili kajmak. Ali ajde dakažemo: 'Nikada više.' Ajde da kažemo: 'Nikada više se to neće desiti.' I onda smo naučili iz teistorije. Povukli smo pouku: neka nepravda istorijska koja se jednom učini ne može više da sevrati. Vi možete da uzmete akvarijum i da napravide od njega riblju čorbu. Ali ne možete odriblje čorbe da napravite akvarijum. Skuvali ste ribe, gotovo je. To je istorija.“



Pirot, 24. 3. 2002.: „Meni je jako žao što smo mi sačekali 5. oktobar, a što nismo 5. oktobra'89. godine srušili Miloševića i što smo imali četiri rata i što smo imali milijardu posto inflacijui bili svetski prvaci u tome i što je otišlo kapitala iz ove zemlje da ga više ne možemo pronaći

po svetu, to je meni jako žao. Ako vi mislite da vi možete sa jednom potpuno upropašćenomzemljom za godinu dana da uđete u situaciju da dođete u banku da uzmete kredit podnormalnim uslovima, ja se bojim da ste vi promašili zemlju. Otiđite u Švajcarsku, pa ćete dobitikredit kakav hoćete. Ali to je Švajcarski narod 500 godina borio se za to i nije bilo moguće damu se desi ovo što se nama desilo. Znate, meni je jedan Švajcarac rekao: 'Kako se može to kodvas desiti?' Ja sam rekao: 'Znate šta, pa imate i vi takvih kao Milošević koliko god hoćete uzemlji.' On je rekao: 'Da, ali oni nikad ne mogu da postanu predsednici Švajcarske.' To je

problem. Ako neko u Srbiji bolje zna kako bolje da vodi zemlju, ja ću mu biti zahvalan. Moja porodica će mu biti zahvalna. Nosiću njegovu sliku, na zid ću da stavim. Rešite probleme uSrbiji ako možete. Ali dajte da mi neko kaže: kako? Dosta mi je toga da svi znaju da nije dobroi da bi moglo i bolje, ali ja nisam čuo ni od koga kako bolje.“

Niš, 23. 3. 2002.: „Nismo shvatili da smo u zajedničkom jednom projektu koji može da uspesamo ako pet, šest miliona ljudi krene da vuče u jednom pravcu. Ako nećemo, ajde da kažemoda nećemo. Ali ja mislim da nam je ovo posljednja šansa. Jer ako sada ne budemo hteli, ako sesada Srbija zaustavi...“

IZ FILMA „U PITANJU SI TI“

"Onda smo razgovarali s nezaposlenima, predstavnicima nezaposlenih, pedeset, šezdeset,možda više... I to smo se šokirali. Tu kad smo ušli, činilo nam se kao da smo ušli, ne znam ni ja,u Berkley, među studente, najbolje studente na Berkleyu i ispostavilo se da je to tačno. Znači,inžinjeri koji su sa desetkom završili fakultet, ali su nezaposleni, zato što na mestu gde oni trebada sede sede tehničari, koji nemaju nikakav interes da na tom mestu sede inžinjeri, jer onda onine bi mogli da upravljaju. ... I moraće se desiti mala promena mentaliteta u Srbiji. Radno mestoviše nije status, privilegija, koje dobijete na osnovu toga što poznajete nekoga i onda ste rešili

sve probleme u životu, ne trebate više da radite... Kod nas je nekad bilo: udala sam se, hvalaBogu, ne moram više da držim dijetu. Ne, tek počinje. Na primjer, ja držim dijetu zbog moježene."

„Postavlja se pitanje: da li mi činimo dovoljno našoj zemlji da bismo išli u susret tom procesu ili mi čekamo? Da li smo mi ukopani i kažemo: mi smo to što jesmo i jednoga dana ćeneki vitez na belome konju verovatno doći u naše krajeve i onda ćemo se udati lepo i bogato isrećno? Ili ćemo mi morati malo da našminkamo našu udavaču, da je malo reklamiramo u svetu

i da budemo svesni toga da ona nije ni najlepša, ni najmlađa, ni najatraktivnija trenutno u ovomcelom regionu, da smo mi ti koji moramo da tražimo tog mladoženju. ... Zapravo, ni smo mi ta



dama koja treba da čeka svoje prosce i bira, nego smo mi taj koji mora da bude aktivan da bitog jednog mladoženju, da ne kažem, naveo da dođe kod nas, nego da bi ga malo motivisali i daon dođe svestan toga da nije sve u izgledu, da postoji nešto što je karakter, što je dugoročnastabilnost.“

„Ali postepeno se to čisti i verujte, mi postižemo napredak u reformi ovog sistema bez obzirana sve prepreke. Mnogo bi lakše bilo da smo jednog trenutka napravili presek, ali ajde davidimo, šta je bio uslov za to. Kakav smo mi narod, kakvi smo mi ljudi, da li smo mi sposobniza to?“

„Znate, biti član Saveza komunista je u moje vreme bilo kao prijava boravka. Nemaš prijavu

boravka, ne možeš da se zaposliš. Ja sam otišao u inostranstvo jer nisam mogao da se zaposlim.A da biste se zaposlili '74. godine, vi ste morali da imate potvrdu o moralno-političkoj podobnosti. Tu potvrdu je izdavala osnovna organizacija Saveza komunista. Ja nisam bio članSaveza komunista i niko nije hteo da mi izda potvrdu da sam moralno-politički podoban. Dakle,nisam mogao nigde da se zaposlim.“

„Nama je potreban jedan period neke kolektivne terapije zajedničke, da mi svi shvatimo krozšta smo sve prošli. Mislim da jedno jednostavno rešenje u smislu: 'Aj sad da zabranimo to'

možda ne bi bilo dobro. Mislim da većina ljudi treba da dobije šansu da se opredeli u odnosu nato. I velika opanost je bila da će taj govor mržnje, taj radikalizam ponovo privući pristalice, ionda ćemo kao u drugim nekim zemljama u našem okruženju, posle godinu dana nekedemokratske tranzicije, da će klatno ponovo da se vraća u te opasne vode nacionalizma imitologije, ali to se nije desilo.“

„Ajde da vidimo da li će narod to da podrži i da li će ti koji rade takve stvari, da li će njihova popularnost da poraste? Sada su to strašila prošlosti. To su aveti. To je kao kad bude nekizemljotres, pa onda neki kosturi izađu iz zemlje, i onda oni koji su glasali za njih malo se stide,

pa kažu: 'Nikad ja nisam glasao za Šešelja. Ja za Šešelja? Ne, nikad nisam. To je prava stvar – da dovedemo do toga da ni on ne glasa za sebe – da i njemu bude muka kad vidi da kaže: 'Pa ne,šalio sam se, ja to ne mislim ozbiljno.' Mislim da mi kao narod imamo snagu za to. To što kaokukavica neko noću dođe i napiše, ne znam ni ja: 'Smrt Jevrejima' ili ne znam ni ja šta sve piše,to je... To je kukavičluk. Tako da mislim da mi u ovoj fazi mi moramo da od građana Srbijezahtevamo da budu sudije, i da ih pitamo, i da vi svoje sugrađane pitate: 'Da li ćeš ti da glasašza nekoga ko radi takve stvari i govori takve stvari, da li ti možeš da budeš član te stranke?Znam, bio si. Da li možeš još uvek? I onda si, u pitanju si ti, a nije u pitanju Šešelj.' Ja tebe itvog komšiju pitam: 'Da li možeš ti da glasaš za tog čoveka? Nije moj problem on, moj problem

si ti, moj sugrađanin.“



„Budite aktivni, budite pozitivni, nemojte da se predajete. Mi ćemo vam pomoći, ali i vi pomozite sami sebi. Svako dobro.“ – kraj emisije „U pitanju si ti“ by Aleksandar Mandić, proizvodnja Yes Pro Media Company, 2005.

„Imamo smo jednu zemlju i ta zemlja ima samo nas“ – Sava Centar 12. 3. 2005. više od 1:30min pljeska (http://www.srbijauevropi.org/)

„Imamo samo jednu zemlju i ta zemlja ima samo nas. Ako mi danas ne uradimo taj posao, koće? Vi ste ti koji treba da spasite Srbiju.“

RAZNI:

„Mi smo veseo narod, koji istovremeno ceni pesimizam jer ga smatra otmenim i oslobađa ododgovornosti. Ako već unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh će vam lakše pasti jer ste gamudro predvideli.”

“Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi s mentalitetom, nasleđem,interesima, entropijom i inercijom.”

“Reforme izazivaju strah, bole, i nema te šećerne vodice koja će ublažiti taj bol.”“Da bi promene uspele većina članova društva koje je ušlo u promene mora se svakog jutra

buditi sa osećanjem izuzetnog istorijskog trenutka, s osećanjem nečeg velikog i vanrednog.”“Moramo kao narod da odrastemo i kao ljudi da prihvatimo cenu tog odrastanja.”“Ljudi treba da imaju pre svega pozitivan odnos prema životu. Moraju da se bore i da shvate

zašto se bore. To za šta se izbore, jedino je sigurno. Niko ne može da razvije našu zemlju, našuekonomiju i naše porodice, nego mi sami.”

“Pojava Miloševića bila je rezultat slabosti društva, koje stoga snosi odgovornost za njegovudugu vladavinu. Milošević nije pao sa Marsa. Pojavio se u nas, kao i Hitler u Nemačkoj, zbogslabosti društva ― opozicije, pravoslavne crkve, intelektualaca. Odgovorni smo za to

što je tako dugo vladao.”“Koalicija je kao jedan klub. Ne možete biti član kluba vegetarijanaca, a da u međuvremenu

postanete ljudožder i da i dalje tvrdite da ste član.”

“Ja se celog svog života opredeljujem. Život je, naročito u poslu i politici, stalni procesdonošenja odluka i preuzimanja odgovornosti. Međutim, ljudi to ne žele. Većina ljudi donesemali broj odluka a“ (Bogdanović 2011:159) ostalo ostavi u nedefinisanom stanju. To ne trpim.Tražim da ljudi budu „za” ili„protiv”. Oni to doživljavaju kao pritisak. Budim ih iz sna, a oni nevole da ih neko budi iz tog sna.”

“Hirurg koji vas operiše nije vam baš simpatičan. Simpatičniji vam je lekar koji vas uveravada ste u odličnom stanju, da operacija nije potrebna, da ćete ozdraviti pijući čajeve. Želim daljudi uvažavaju moj rad, ne da me vole.”

“Moto koji me vuče napred je nikad se ne predaj. ... Radi ono što smatraš da je ispravno, a neono što će većina da podrži.”

“Nisam došao na ovo mesto da budem popularan. Došao sam da obavim istorijski posaouvođenja reda u Srbiji, a taj prvi koji uvodi red uvek je nepopularan.”



“Ja sam došao danas, jutros ... pred fabriku kablova u Jagodinu, i video sam jedan lep sat,divan jedan sat na ulazu koji ne radi. Ja sam hteo da se vratim. Rekao sam ― Ok! Imate

problema sa tehnologijom, imate problema sa sirovinom, imate problema sa obrtnim kapitalom,ali koji je problem da ovaj sat radi? Je l’ to problem? I to je ono što sam hteo da vam kažem.Dajte da uradimo ono što možemo da uradimo, a da se ne vadimo na opravdanja ― svetska

zavera. Možda ima i svetska zavera! Ali hajde prvo da vidimo šta mi radimo u svom dvorištu,šta mi radimo u svom gradu, šta mi radimo u svojoj zemlji, pa ako uradimo svoj domaćizadatak, onda da vidimo da li nas mrzi nastavnik ili nas ne mrzi nastavnik.”

“Ako mi od Evrope ne naučimo, da mogu 24 nacije, protestanti i katolici koji su 300 godinaratovali, da žive zajedno, i da prave jedinstvenu Evropu, ako od njih to ne naučimo, onda nismoni zaslužili da postojimo kao zemlja. Ja sam naučio, i budite sigurni, da ja nikada neću biti nekoko će igrati na razlikama, mada znam da se u ovoj zemlji najviše glasova dobije ako kažete ‘onisu nam krivi’. Bilo na koju stranu. Moj problem je što kad kažem ljudima, dajte da neštouradimo, pitaju me ‘A protiv koga? Amerike? Rusije? Kine?’ Ja kažem: ‘Ne, ni protiv koga! Minemamo protivnike, mi imamo partnere!’ Onda oni meni kažu: ‘Mi to ne razumemo! Mirazumemo da nam kažeš brate ko je protiv nas, pa da mi vidimo šta da radimo.’ To je naš

problem da se mi lako ujedinjujemo protiv nekoga, a teško se ujedinjujemo za sebe. ... I ja vamkažem, gledajte u budućnost, gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vi i ja. Pošto ja imamnameru da još živim u budućnosti.” (Bogdanović 2011:160)

"Mi smo veseo narod, koji istovremeno ceni pesimizam jer ga smatra otmenim i oslobadjaod odgovornosti. Ako vec unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh ce vam lakše pasti jer ste gamudro predvideli".

"Ne moze to besplatno. Ne moze jedan narod da izabere pogresnu politiku i da ga to poslenista ne kosta. I to jeste cena dame i gospodo. To jeste cena sto je ovaj narod zaludjen1989.godine, rekao - "Taj covek ce nas odvesti u buducnost! Taj covek je najveci medju nama!"

Ne moze to besplatno. Ne moze jedan narod da izabere pogresnu politiku i da ga to posle nistane kosta."

„Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi s mentalitetom, nasleđem,

interesima, entropijom i inercijom.“ NIN, 28. novembar 2002.„Reforme izazivaju strah, bole, i nema te šećerne vodice koja će ublažiti taj bol.“ Večernje

novosti, 19. novembar 2002.„Moraćemo da se pojavimo kao hladan tuš, pri čemu će ljudima biti jasno da je bolje da se

umiju hladnom vodom. Oni jednostavno moraju da znaju u kakvom nam se stanju nalazi država

i tu nikakve bajke ne pomažu.“ Vreme, 2. novembar 2000.„Da bi promene uspele većina članova društva koje je ušlo u promene mora se svakog jutra buditi sa osećanjem izuzetnog istorijskog trenutka, s osećanjem nečeg velikog i vanrednog.“ Nedeljni telegraf, 8. avgust 2001.

„Kao čoveka koga drže pod vodom 50 godina, u njegovoj želji da dođe do vazduha, dokiseonika, tako i Srbiju ne može ništa da zaustavi na putu do kiseonika, a to je Evropa, to je

porodica demokratskih, modernih razvijenih zemalja.“ Centar „Sava", 5. oktobar 2001.„Vreme je da istorijski i evropski časovnik počne i u Srbiji da radi. Nismo mi Orijent. Vreme

je da u Srbiji počne evropsko računanje vremena i da se uvedu evropski demokratski standardiu politički život.“ NIN,4.oktobar1996.

„Reforme su mešavina psihologije i materijalnih uslova; psihologija je u toj mešavini bar

pedeset odsto! Uzmimo za primer fudbal: svi imamo pluća, dve noge, svi znamo da trčimo... alizašto su Brazilci bolji, recimo, od Zambije? Postoji volja, disciplina, taktika... i kad sve to



prenesemo na države - vidimo da je taj voljni momenat bitniji od materijalnog.“ Danas, 16.avgust 2002.

„Kanadi klima nije naklonjena, tamo je često minus 30 stepeni, ali su sve ulice super. UMoskvi su sve ulice izrovane, i kada pitate zašto oni kažu: Zimi puca asfalt jer je mnogohladno. Znam, kažeš, ali i u Kanadi je mnogo hladno. Pa, dobro, u Kanadi... Znači, klima je

nepovoljna i tamo i tamo. Jedni su se snašli i našli neka rešenja, a drugi su našli opravdanje.“ Nedeljni telegraf, 9. maj 2001.„Da bi reforme u nekoj zemlji uspele moraju da budu duh života i vanredno stanje, da nešto

„gori" i treba hitno delovati. To je kao kad hoćete da obavite neki veliki napor i morate pre togada se zagrejete.“ Večernje novosti, 24. novembar 2002.

„Nije umesno meriti korenitost reformi s nekakvim trenutnim rezultatima. To što se nekooseća loše posle jedne teške operacije još ne znači da operacija nije bila dobra. To znači da jestanje bilo teško i da je operisanom pacijentu potrebno izvesno vreme da se oporavi. Našereforme još nisu završena operacija.“ NIN, 4. oktobar 2001.

„Moramo kao narod da odrastemo i kao ljudi da prihvatimo cenu tog odrastanja.“ Blic, 6.oktobar 2001.

„Ljudi treba da imaju pre svega pozitivan odnos prema životu. Moraju da se bore i da shvatezašto se bore. To za šta se izbore, jedino je sigurno. Niko ne može da razvije našu zemlju, našuekonomiju i naše porodice, nego mi sami.“

Večernje novosti, 28. januar 2002.„Ovde preovlađuju elementi orijentalne politike koja je prirodna baza za sultanističku

politikukoju Milošević vodi. A to je koncepcija jedino kalif umesto kalifa. U onoj Turskoj kada

najstariji sin zameni sultana, sva mlađa braća obično su bila podavljena da neko ne bi rekao - pačekaj ja sam bolji, pametniji. Neko je u Srbiji, unutaropozicije nametnuo taj isti metod.“ Vreme,27. novembar 1999.

„Pojava Miloševića bila je rezultat slabosti društva, koje stoga snosi odgovornost za njegovudugu vladavinu. Milošević nije pao sa Marsa. Pojavio se u nas, kao i Hitler u Nemačkoj, zbogslabosti društva - opozicije, pravoslavne crkve, intelektualaca. Odgovorni smo za to što je takodugo vladao.“ Večernje novosti, 5. jun 2001.

„Za mene je fascinantno kako takvi ljudi uopšte imaju obraza da se pojave u javnosti poslesvega. Kako ne odu u manastir i zabrane ogledala u svim prostorijama i kažu ne želim više davidim svoje lice, ne želim da čujem svoj glas, ne želim da me ljudi vide, jer sam im naneotoliko zla. Sada idu okolo i ponovo obećavaju kao da su novorođeni. On kao da nema nikakveveze sa svime što se dogodilo ovoj zemlji, s kriminalom i svom tom mafijom. Pojavljuje se sadakao otac sa službenog puta i kaže: hajde, deco, da vidimo šta ste polupali.“ (o predsedničkoj

kandidaturi Vojislava Šešelja) Glas javnosti, 16. septembar 2002.„Koalicija je kao jedan klub. Ne možete biti član kluba vegetarijanaca, a da u međuvremenu postanete ljudožder i da i dalje tvrdite da ste član.“ Politika, 26. oktobar 2001.

„Ja se celog svog života opredeljujem. Život je, naročito u poslu i politici, stalni procesdonošenja odluka i preuzimanja odgovornosti. Međutim, ljudi to ne žele. Većina ljudi donesemali broj odluka a ostalo ostavi u nedefinisanom stanju. To ne trpim. Tražim da ljudi budu „za"ili„protiv". Oni to doživljavaju kao pritisak. Budim ih iz sna, a oni ne vole da ih neko budi iztog sna.“ NIN, 4. oktobar 2001.

„Ja sam neka vrsta gromobrana i svako ko ima višak energije usmeri je na taj gromobran isvaki oblak koji protutnji, on malo okrzne taj gromobran.“ (o napadima na sebe u medijima)

NIN, 19. septembar 2002.

„Ja sam na poslu na kojem me interesuju Indijanci, a ne poglavice. Potrebni su mi ljudi kojiće da urade posao. Mogu nekoga da prihvatim i ako je desničar i ako je levičar, ako je



monarhista ili republikanac, zato što se u ovoj fazi postavljaju temelji, a ne farba se fasada. Tuestetika nije toliko bitna. Nevažno je da li je neko malo na ovu ili onu stranu; ako je stručan,ako je pošten, ako je vredan i ako može da uradi konkretan posao - dragocen mi je.“ Ekonomist,13. januar 2003.

„Vuk Karadžić je bio prvi zvanično proglašeni nemački špijun u Srbiji samo zato što je znao

nemački, dokoni ni srpski nisu znali.“ (osebikao„nemačkom" čoveku) Reporter, 31. januar 2001.„Ja ne želim da stalno budem izdajnik. Deset godina sam bio špijun i izdajnik, sada to

ponovo postajem zato što pokušavam da uradim nešto za ovaj narod, a neko je deset godina bio patriota i biće i narednih deset godina.“ Glas javnosti, 4. april 2002.

„Hirurg koji vas operiše nije vam baš simpatičan. Simpatičniji vam je lekar koji vas uveravada ste u odličnom stanju, da operacija nije potrebna, da ćete ozdraviti pijući čajeve. Želim daljudi uvažavaju moj rad, ne da me vole. Cilj mi je da se vlast u Srbiji meri po tome šta je od

postojećih realnih šansi svojim trudom i veštinom iskoristila za zemlju, a ne po tome kako lepo priča, udvara se narodu i kakve dobre namere ima.“ Politika, 26. oktobar2001.

„Koliko kleveta treba da istrpim u ovoj zemlji da bi neki sud rekao: „Ajde da utvrdimo šta je

istina". Moguće je da se pojavi i unuka Al Kaponea i kaže: „Moj deda je pljačkao banke poinstrukcijama Zorana Đinđića."“ TV BK, 12. januar 2003.

„Moto koji me vuče napred je nikad se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radiono što smatraš da je ispravno, a ne ono što će većina da podrži. Poraze ne doživljavam lično.

Nikad se ne nerviraj zbog politike.“ Večernje novosti, 31. decembar 2001.„Na tzv. medijski rat navikli smo se kao što se stanovnici tropskih krajeva navikavaju na

komarce. Pravimo se da ga ne primećujemo.“ NIN, 9. mart1992.„Ja ne želim da vučem kola iz blata, a da posle toga budem kriv što je neko seo na ta kola i

koči.“ FONET, 28. avgust 2002.„Kada u sred noći upitate nekog u Srbiji: Zoran Đinđić? Reći će vam: on je špijun. Ja sam

izdajnik opšte prakse.“ NIN, 2. mart 2000.„Ja sam deset godina bio špijun što nemački što američki u trenucima kada nisam mogao

ništa da špijuniram. E sada kada sam u prilici da budem špijun, kad bih mogao da odam te tajnekoje verovatno postoje i u ovoj zemlji, sad više nisam špijun. Sad sam šef mafije.“ NIN, 28.novembar 2002.

„Moja ambicija zadovoljena je činjenicom da sam 5. oktobra video leđa Miloševiću. Ja samsve svoje političke ciljeve ostvario. Možda je prethodnih deset godina dovelo do toga da su oni

postali skromniji nego što su bili 1990. godine kada sam želeo da budem čovek koji će uvestiSrbiju u Evropsku uniju. Da li sada to mogu da sanjam, nisam siguran.“ NIN, 3. maj 2001.

„Nije stvar u tome da vi patite zajedno sa narodom i da vi patnjama miliona dodate još jednu,svoju patnju. Onima koji pate neće biti bolje ako vi patite sa njima, nego ako im pomognete.“

NIN, 8. jul 1999.„Nisam došao na ovo mesto da budem popularan. Došao sam da obavim istorijski posaouvođenja reda u Srbiji, a taj prvi koji uvodi red uvek je nepopularan.“ Nedeljni telegraf, 9. maj2001.

Virtuelni muzej Zorana Đinđića (http://www.zorandjindjic.org/)

IZ DOKUMENATA:Snaga vizije (Razmišljanja Zorana Đinđića o viziji srpskog društva)

„Osposobiti Srbiju za 21. vek znači korenito promeniti većinu zatečenih struktura iinstitucija, sa osnovnim ciljem da se naša zemlja bez teškoća sučeljava sa promenama u

http://www.zorandjindjic.org/

http://www.zorandjindjic.org/



okruženju. Menjajmo sebe da bismo bili sposobni da uspešno reagujemo na promene oko nas.Kada govorimo o viziji srpskog društva osposobljenog da se uspešno snalazi u svakodnevnim iubrzanim promenama savremenog sveta, onda govorimo o neophodnosti promena u skoro svimdelovima društva – od vladajuće kulture i navika, do institucija, pravila igre, svakodnevno

ponašanja. Treba da postanemo vitalno, motivisano, znatiželjno, energično, fleksibilno,

samouvereno, optimističko društvo. Da li to možemo? Kada kažem da je naš cilj da podmladimo Srbiju, po reakciji i atmosferi, a ne po godinama, da li je to realan zahtev? To je pitanje dubinskih potencijala i onog što je napovršini. Ako gledamo samo ono što naše društvo prosečno emituje kao atmosferu i poruku, tu ima malo istinske želje za rizikom, promenama, fer utakmicom. Puno je statičnosti, nasleđenih statusa i nepotizma, parohijalnog samozadovoljstva,mrzovoljnosti i sumnjičavosti prema novom i nepoznatom.“

Na govor o Haagu iz „Ako Srbija stane...“ Marina kaže: „Baš je dobar političar.“ Na prvusam se usprotivio, gotovo protestirajući što je rekla da je dobar političar, kao da ga je timeuvrijedila, kao da je rekla otprilike: „Baš je dobar prevarant.“ A onda sam sljedeći danrazmišljao i shvatio i začudio se: Pa kamo smo to otišli? Sama riječ političar postala je uvreda –

sinonim za čovjeka lošeg karaktera, umjesto opis jednog časnog zvanja u kojoj čovjek trebaimati upravo najveću razinu odgovornosti i snage karaktera. (Idejom i životom)

IZ ZNANSTVENIH RADOVA:Harizma protiv harizme, Stav, 05.10.1990, str. 6„Svako ko otvori dnevne, nedeljne, mesečne i kakve sve novine i časopise u Srbiji, osetiće

blagu nostalgiju za vremenom koordinirane izgradnje liderske harizme trenutnog šefa srpskedržave i vladajuće partije.“

„Nije potrebno demonizovanje komunizma, njegova mitska osuda, koja bi dovela do stavada je ukidanje komunizma samo po sebi cilj kome ne treba dodatno obrazloženje.“

„Nekadašnji neuspešni analitičari koji su glatko promašili svojom prognozom da će tvrdisocijalizam trajati nekoliko meseci (a on je kod nas nadživeo čak i rušenje berlinskog zida!)sada su smislili novu teoriju. To je teorija o neophodnosti čvrste predizborne koalicije svihopozicionih stranaka, i o neophodnosti njihovog zbijanja iza jednog harizmatskog lidera. A oniće se, po svojim novinama i magazinima, postarati da taj lider zaista dobije harizmatski oreol.

Naravno, pitanje je, na osnovu kojih analiza ti vajni analitičari dolaze do uverenja oneophodnosti koalicije. Imaju li na raspolaganju koji drugi argument osim onog sa kojim su

podržavali tadašnjeg vođu, naime, argument da je jedinstvo i zbijanje redova najvažniji politički

princip?“„U političkom diskursu cilj ne može biti određen negativno, ili pretežno negativno. U politici

se uvek radi i o sredstvima. To je elementarna činjenica, ali je naši brojni politički mešetariretko uvažavaju. Da su je pre tri godine uvažavali, ne bi tako lako pristali na teoriju oautoritarnom rušenju autoritarnog sistema. Ta teorija je dovela do stapanja i uvećanjaautoritarnog potencijala postojećeg uređenja. Kao trenutni cilj postavlja se promena toguređenja. Ponovo se širi priča kako su sva sredstva dozvoljena u izvršenju tog zadatka. Samo dakomunisti odu, posle ćemo lako! A da li je to 'odlaženje komunista' zaista smislen politički cilj?Zar je neki politički cilj zaista dovoljno određen jednom jednostavnom negacijom, jednim

jednostavnim odlaskom? Ili ta negacija treba da prikrije prazninu, nepostojanje vizije

budućnosti, nesposobnost da se formuliše jasna politička strategija? Ovu prazninu neće ispuniti'duplerice' sa portretima novopečenog harizmatskog lidera, neće je ispuniti ni pseudoanalize



koje nameću potrebu još jednog, ovoga puta definitivnog zbijanja redova. Tu prazninu možeispuniti samo rad na onom što kao sadržaj nedostaje. A to je: stvaranje političkih sredstava kojaće svojim karakterom i svojom strukturom da anticipiraju cilj kome se teži.“

„Funkcionalnost diktature“ in Sociologija, Vol. XXXII, (1990), No. 4; Centar za filozofiju i

društvenu teoriju; Institut društvenih nauka; Beograd

„Represivni pluralizam, koji je zamenio represivno jedinstvo, latentnu krizu prevodi umanifestnu. Ono što je prikriveno, sada je javno. Tj. ništa posebno novo nam se ne dešava,nikakvo novo križno žarište nije u poslednje vreme proizvedeno, samo je ono što je decenijama

bilo potisnuto izbilo na površinu. ... Da li je jedinstvo sistema bilo moguće samo po cenudiktature? Pošto elementi tog političkog sistema nisu razvili mehanizme miroljubivog rešavanjameđusobnih konflikata, neprekidno su proizvodili potrebu za političkim arbitrom koji to umestonjih čini, a taj politički arbitar samo je drugo ime za diktaturu.“

„Način na koji se poslednjih godina raspada ovo represivno jedinstvo na dovoljno uverljiv

način pokazuje da njegovi elementi nisu neke nedužne ovčice saterane u tor, nego pre podsećajuna vukove koji se bore za svoja lovišta. Pluralizovanje jugoslovenskog političkog sistema, koje

po formalnim svojstvima poseduje neke značajne karakteristike demokratizacije, time poprima ineke značajne karakteristike 'prirodnog stanja', u koje je, kao što je poznato, 'čovek čovekuvuk'.“

Kad se narodu govori stalno govori: volim te onakvog kakav si, onda će takav populizam dobiti podršku, ali to je već neodgovorno.

Suddeutsche Zeitung29.10.2002

Opasno je promovisati evropsku ideju bez dovoljno energije. Ideja nacionalizma, iako pogrešna, je jaka i lako zamenjuje druge ideje, a onda smo ponovo na početku neke nove ružnefaze evropske istorije.

Iz govora dr Zorana Đinđića održanog na Čerčilovom simpozijumu u Cirihu11.10.2002

Moto koji me vuče napred je nikad se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, a ne ono što će većina da podrži. Poraze ne doživljavaj lično.

Nikad se ne nerviraj zbog politike.

Večernje novosti31.12.2001





nedostaje iskustvo u rešavanju konstruktivnih zadataka. A kako bi ga i stekli, kada je sve drugoosim traženja linije najmanjeg otpora u komunizmu bilo čist luksuz. Zbog toga je, po prirodistvari, društveni i politički pluralizam koji je u bivšim socijalističkim državama takorećieksplodirao nakon ukidanja najgrubljih oblika represije, u velikoj meri nastupio u formianarhije. Bez elementarnih sposobnosti rešavanja konflikata i miroljubive samoregulacije.Veštački projekt komunizma/socijalizma decenijama je sprečavao spontanu društvenukomunikaciju i prisiljavao društvo da govori mehaničkim ideološkim jezikom. Sada je taj jezik ukinut, ali ono što ga zamenjuje pre liči na galamu i neartikulisane zvuke nego na nesputanosporazumevanje. Nekadašnjim komunističkim društvima potreban je izvesni period učenja da bidruštvene grupe (nacije, vere, političke stranke) pronašle svoje jezike, na kojima mogu da izrazesvoje interese, da ih saopšte drugima, i da sa drugima komuniciraju o tim interesima. Za to jeneophodno vreme i vlastiti napor. Dok traje uvežbavanje jezika na kome će biti moguće voditirasprave, svađe i postizati sporazume, možda će neke društvene grupe posegnuti za onimsredstvima komunikacije kojima već raspolažu, tj. pesnicama, pa će ponegde za raspravu biti

prekasno. Ali, alternative nema. Za socijalno učenje potrebno je izvesno vreme. Neka lekcija semože preskočiti, ceo kurs ne može.“ Zoran Đinđić: Srbija ni na istoku ni na zapadu, Cepelin,

Novi Sad, 1996., str. 43-44

„Kome odgovara mrak?“ Zoran Đinđić: Srbija ni na istoku ni na zapadu, Cepelin, Novi Sad,1996., str. 93

„Dakle, lako je zaključiti da srpski komunizam svoju renesansu zahvaljuje energičnomokretanju nacionalnoj politici, i pre svega nacionalnoj retorici. Društvena organizacija ostala jeista, nedemokratska i autoritarna, ali je ispunjena novim sadržajem.“ Zoran Đinđić: Srbija ni naistoku ni na zapadu, Cepelin, Novi Sad, 1996., str. 118

„Nacionalni političari su izabrali put etničkog konstituisanja, sa namerom da ono što želeiznude u međusobnoj trgovini. To za naše prostore nije ni novo ni neobično. Međutim, važno jeda znamo da se tu ne radi ni o kakvoj "novoj politici", a pogotovu ne "preporodu" (bilo kog

naroda u Jugoslaviji), nego o podgrejavanju zaboravljenih klišea i instrumentalizovanjukolektivnih arhetipova. U svemu tome nije bilo istorijske nužnosti; individualni izbor odigrao jeznačajnu ulogu, čime se postavlja pitanje i individualnih odgovornosti. Istorija se možda

ponavlja, ali oni koji ništa ne nauče od prethodnih neuspeha, ne mogu se sa istim pravom pozivati na načelo "dobrih namera".“ Zoran Đinđić: Srbija ni na istoku ni na zapadu, Cepelin, Novi Sad, 1996., str. 148

„Način političkog delovanja novih aktera i lidera morao bi biti takav da podstiče

odgovornost i racionalnost, da demistifikuje i spušta na zemlju, hladi podgrejane emocije i



odbacuje politički iluzionizam.“ Zoran Đinđić: Srbija ni na istoku ni na zapadu, Cepelin, NoviSad, 1996., str. 56

„Socijalističke zemlje nalaze se pred teškim zadatkom da stvore okvir u kome će biti mogućarekonstrukcija ukinutog društva. Taj proces će proticati bolnije i teže nego što se to trenutnočini i najopreznijim savremenicima. Neuspeli eksperiment stvaranja "novog čoveka" i "novogdruštva" ostavio je posledice koje će mučiti i dolazeće generacije. Njih će uspeti da sanirajusamo one zemlje u kojima izvori, obim i intenzitet političke moći postanu transparentni,merljivi i podložni kontroli. Svako političko delovanje koje ne služi tom cilju, ili mu čak

protivreči, preuzima na sebe odgovornost za sve buduće civilizacijske padove. Tu odgovornostneće umanjiti deklarativno zalaganje za pluralizam i demokratiju.“ Zoran Đinđić: Srbija ni naistoku ni na zapadu, Cepelin, Novi Sad, 1996., str. 76

VIDI I:Večernje novosti, 5. jun 2001.

NIN , 28. novembar 2002. Blic, 6. oktobar 2001 Politika, 26. oktobar 2001.Večernje novosti, 19. novembar 2002.

NIN , 4. oktobar 2001.Glas javnosti, 4. april 2002.

Nedeljni telegraf , 9. maj 2001.

Danas, 16. avgust 2002.

DRUGI O ĐINĐIĆU (S INTERNETA):

Sa: http://doktor-zo.blogspot.com/2011/03/51.html

„Zlikovci nam ubiše dr Zorana Djindjića, Um, Sunce i srce Srbije - najplemenitijeg oca, sina i muža, najumnijeg vizionara medju Srbima, najhrabrijeg i najboljeg lidera. Zoran jebezrezervno verovao u Boga, a ja sa istom snagom u Zorana. Njegov životni put i delo najbliži

su poznatom nam putu i delu Isusa Hrista. Znam ja da je Bog danas uzeo dr Zorana u svojenaručje i da ga je ustoličio odmah pored svojeg Sina. Strahujem za sudbinu Srbije, njenih

gradjana, moje dece i za sudbinu moju. Strahujem neizmerno, strah me slama. Neka Bog da, da

je moje strahovanje iluzorno!!! 15. 03. 2003. g.“ Mr Novak Popović, politikolog

http://doktor-zo.blogspot.com/2011/03/51.html

http://doktor-zo.blogspot.com/2011/03/51.html



1. Najviše bih volela da si tu, jer se plašim da se neće naći čovek, koji će imati hrabrosti dase suoči sa sopstvenim strahom i nastavi tamo gde si ti stao. Mladenović Daliborka

2. Porodici Djindjić najiskreniji izrazi saučešća. Na vama je da očuvate uspomenu na vašegoca, sina i supruga, a ako vas naše reči mogu i malo utešiti, znajte da smo u mislima s vama. Ja

sam imao čast da Zorana upoznam još u vreme kad smo svi bili opozicija i znao sam već tada,daleke 1990. da je to lider koji ce Demokratsku stranku dovesti do vlasti, a Srbiju povesti putem

preporoda. Na žalost, Srbija je izabrala da svog najboljeg sina žrtvuje, a one koji su jeosramotili i dalje čuva. Tek za desetak godina, a možda i više, shvatićemo pravi značajZoranovog angažmana i pečat koji je trajno ostavio u društvu. Čovek, koji je svakako u Srbiji

bio ispred svog vremena, ostaće u našem sećanju za uvek. Neka mu je večna slava. IonDamian, Waterloo, Ontario

3. Porodici tragično preminulog premijera, kao i svom srpskom narodu. Srbija je mnogoizgubila, bilo ne povratilo se. (Nepoznati)

4. Zorane, verovala sam u sve što si radio. Verovala sam u tvoju hrabrost, energiju, upornost,istrajnost, mudrost, iskrenost, intelekt. Verovala sam u tvoj osmeh i moderan pravac. Otvorio sisva vrata i sve prozore ovoj zemlji i ovom napaćenom narodu. Jedino u šta ne verujem je da sute ruke zla poslale na večni počinak. Beograd i Srbija će još dugo plakati za tobom. Počivaj umiru. Zdravka

5. Kao posvećeni borac za demokratske promene, koračala sam uz Zorana Djindjića od prvog dana gradjanskih protesta, u najtežim danima naše zemlje. Duboko žalim, pre svega, zanjim kao čovekom, kome je uskraćeno osnovno pravo na život, u svetu koji je on sam učinio

boljim i lepšim. Žalim, za njim i kao simbolom jedne epohe, koja je bila teška, ali inspirativna,nije nas ubila, već nas je učinila jačima. Duboko saosećam sa njegovom porodicom i njegovim

političkim saradnicima. Kao gradjanin, ljuta sam i ogoršena, zbog onih koji su se usudili da na podao način udare na najvišu instituciju našeg sistema. Mirjana Stanković, Niš

11. Gospodine Predsedniče! Mnogo sam Vas voleo i neki zli ljudi su pucnjima na Vas mislilida će tu ljubav uništiti. Ne može se uništiti ljubav prema takvom natčoveku, ljubav premademokratiji, modernoj Srbiji, mudrosti, političkoj genijalnost i- sve ono što ste Visimbolizovali. To je ljubav, koju sam ja delio sa milionima drugih ljudi i sunarodnika i stranaca.Ali sad Vas volim i poštujem još više, od mog idola postali ste heroj i neuništiva legenda. A teneljudske i nemoralne zveri, koje su se drznule da pucaju na Vas, i ne samo na Vas, većistovremeno i na demokratiju i na Srbiju, su tim bezobzirnim činom prikazali samo svojunemoć i nedostatak razuma. Oni su bili nemoćni. Videli su da ne mogu protiv Vas ni jednimcivilizovanim sredstvom da se bore, jer ste u svemu bili za svetlosni milenijum bolji od njih, pasu poslušali svoje divljačke porive. Nisu znali kako da Vam pariraju za vreme života, pa sunaivno pomislili da će se nešto promeniti posle Vaše smrti. Oni jadni ne shvataju da ste Vi sada

još veći, a oni još minorniji. Oni to ne mogu ni da shvate, sve i da hoće. Oni su lišeni ljudskesposobnosti mišljenja. Oni nisu ni mogli da razumeju ništa. Upravo u tome je razlika izmedjuonih koji su Vas voleli i onih drugih. Jer ljudi koji su Vas voleli su to radili iz prostog razlogašto su Vas razumeli. Razumeli Vaše moderne vizije, prelepe metafore, optimistički

pragmatizam. Oni koji Vas nisu voleli jednostavno nisu mogli da Vas shvate. Zlikovci su Vasubili, ali nisu ubili Vaše delo, Vaše ideje, niti ih mogu ubiti. Dok ima nas, Vaših sledbenika i

poklonika i ove ideje će živeti. Ali, i posle nas, one će ostati, jer imaju univerzalnu vrednost i nemogu biti ugašene ničijom smrću. Niste Vi nas napustili, gospodine Djindjiću, samo ste se prevremena preselili u istoriju. Tamo Vas je svakako čekalo mesto, i to na njenim najsvetlijimstranicama. Krvnici su Vas mučki i iznenada poslali ne u smrt, jer takve ljudske institucije,takvi intelektualni gorostasi poput Vas ne mogu umreti, već u sećanje, sećanje svih nas, sećanje

iz koga ćemo mi koji smo Vas nadživeli vrlo često imati šta da naučimo. To će biti i sećanje, iopomena, i nauk i svakako najlepša uspomena na Vaše ogromno delo. Za života ste nam bili



zvezda vodilja, a sada kada se Vaš zemaljski život prerano završio, Vaš sjaj je postao još jači.Iako više niste fizički sa nama, svako će se od nas zakleti da oseća prisustvo Vašeg i daljevedrog i večno mladog duha pored sebe. Ne, niste Vi umrli, samo ste sada, na žalost ne porednas, ali pored besmrtnih ljudi, poput Karadjordja, kneza Mihajla Obrenovića, kralja AleksandraObrenovića, kralja Aleksandra Karadjordjevića... Svi oni su lišeni života krvničkom rukom, ali

nisu umrli, već su postali deo istorije, deo tradicije, deo svakog od nas. Bili ste mi idol. I moramneskromno da priznam da sam izuzetno, izuzetno ponosan što sam Vas poznavao, makar takokratko i površno. Sreli smo se dvaput: prvi put na sajmu knjiga 2001. godine. Tada sam se prvi

put rukovao sa Vama, predstavio se i rekao Vam da sam student prava. Bio sam vrlo uzbudjen, iu tom trenutku sam Vam priznao da ste moj idol. A Vi ste mi odgovorili: “Idole treba imatisamo ako težimo da ih nadmašimo.! Ja sam Vam replicirao: “Ali, Vas je jako teško nadmašiti!”

Na šta ste mi Vi, u svom stilu, rekli: “Pravniče, nećeš znati ako ne pokušaš.” Drugi put smo sesreli na prvoj Labusovoj promociji. Tada smo uspeli da se rukujemo i da Vam kažem: “Najboljiste!!!” A Vi ste uzvratili, misleći na srpski narod: “Ne, VI ste najbolji.” Ova dva susreta su kaodva bisera u mom sećanju, dva najvrednija dragulja, koje ću ja preneti svojim potomcima, kaoživotno zaveštanje, kao dokaz da se epohe heroja nisu završile sa Trojanskim ratom i Starom

Grčkom, već da je i u mojoj mladosti, na početku 21. veka i trećeg milenijuma, živeo istinskiheroj, demokratski i intelektualni Herkules, da ste živeli Vi, dr Zorane Djindjiću. Večna vamslava i blaženi pokoj. Djordje, student prava, Novi Beograd

2. Bio si nam idol. Tvojom smrću, ne gubi samo tvoja porodica i tvoji prijatelji, nego celaSbija i ceo srpski narod, koji je ostao bez velikog vodje. Slava ti! Vladimir Knežić i LasloKovač

23. Gospodine Djindjiću, Dok čitam on-line novine i članke o Vama, knedla mi stoji u grlu i jedva zaustavljam suze, kojih su mi oči pune. Vi ste čovek koji je uneo nadu u živote mladih, da jednog dana možemo živeti kao sav normalan svet. Vaš doprinos Srbiji i srpskom narodu se nemože izmeriti ovozemaljskim jedinicama. Šta ste Vi učinili i Vase ideje će živeti do veka, inikada nećemo stati da se borimo za bolji život. Žao mi je samo jedno...što nisam imao šanse dase rukujem sa Vama i da Vam zahvalim za sve što ste učinili. Koristim ovu priliku da izrazimvečitu zahvalnost Vama i Vašoj porodici. Kao student, jedini poklon Vama u znak zahvalnosti

je da ću učiti i raditi, da postanem bar pola čoveka koji ste Vi. Vi ste postali idol hiljadamamladih, i ja Vam obećavam da ćemo svi marljivo raditi da Vaše ideje postanu stvarnost.Zbogom, vidimo se u Carstvu Nebeskom, ali ne JOŠ. Ima još puno toga da se uradi za bolju

budućnost našeg naroda. Naše vreme tek dolazi! Damjan Randjelović, 22 god. iz Niša

1. NISAM VEROVALA U BOGA... ALI SAM VEROVALA U VAS! MNOGO MI JETEŠKO... SUNČICA IZ SOMBORA

2. "Malo je reči u našem rečniku, kojima bismo mogli iskazati bol i žaljenje, povodom tvoje

tragične smrti. Ostavio si nas same, ali nastavićemo tamo gde si ti stao. Neka ti je večna slava ihvala"! porodica Krčmarov, Mokrin3. "Malo je reči u našem rečniku, kojima bismo mogli opisati bol povodom tvoje tragične

smrti. Neka ti je večna slava i hvala"! Epifanić Slavoljub, Vulović Zorica4. Vladika reče: "Čovjek iza sebe ostavlja ime, a zvijer kožu." Ti si ostavio i ime i delo...

učinio Srbiju lepšom, uneo svetlost u naše živote, poveo nas u pobedu... Hvala! NikolaPerović

5. Mnogo bola osećamo... pružati najdublje darove svoje duše i u trenucima neljubavi, tako je retko... drago, plemenito biće. Daniela, Kruna, Nikola

6. Duboko ožalošćen, sa nadom da će nas Zoranova smrt više ujediniti i inspirisatida ostvarimo njegove humane vizije. Boris Vuov

7. VEOMA MI JE ŽAO ŠTO SU UBILI ZORANA DJINDJIĆA. ŽAO MI JE ŠTO SUJOVANA I LUKA OSTALI BEZ OCA. MISLIM DA SMO I MI OSTALI BEZ JEDNOG OD



NAŠIH NAJBOLJIH POLITIČARA I BEZ DOBROG ČOVEKA. BIO JE VRLO HRABAR,PAMETAN, POŠTEN I SPREMAN NA SVE. VEROVATNO SU SAMO ON I NJEGOVISARADNICI MOGLI DA NAS UVEDU U EVROPU. MOJE ISKRENO SAUČEŠĆEPORODICI, MNOGO MI JE ŽAO. SIMONA ZIMONJIĆ, DEVET GODINA

8. Ceo svoj životni vek posvetio si borbi za pravdu i dobrobit svoga naroda i sada, kada si

uspeo da svoj narod povedeš pravim putem, ljudski nagon za pohlepom, potpomognut mračnimsnagama i idejama iz prošlosti, učinio je ovaj životinjski akt nasilja. Siguran sam da će tvojeideje i delo slediti svi oni, koji su se s tobom sve ove godine borili protiv nepravde i sveganeljudskog, što smo doživljavali u prethodnom peroidu. Siguran sam da svoj život u borbi zasvoje, ali i naše, ideale i ciljeve, nisi dao u zalud. Tvoje misli i tvoje delo će dugo nadahnjivatigeneracije koje dolaze, u borbi protiv nepravde, mraka, i ljudske gluposti, koji su, na žalost, idanas toliko prisutni na ovim našim prostorima. 15.03.2003. god. Milosavljević Bratislav,Novi Sad

9. Hvala za sve ono što si učinio da mladi ponovo dobiju veru u sebe i Srbiju... BezTebe, biće teško, ali, kao što si nas učio, nećemo se predati! Nek Ti je večna slava! Saša M.

10. Nemam reči da opišem svoju tugu zbog tragične smrti Zorana Djindjića. Pucanj u njega je pucanj u sve ono što je lepo, progresivno i moderno u Srbiji. I baš zbog toga, i zbog njega,koji je svoje snove platio životom, i zbog nas u koje je verovao, moramo da budemo jaki iodlučni na putu kojim je on pošao. Sada je trenutak koji ne sme da se propusti. Ako ga

propustimo, znači da je njegova žrtva bila uzaludna. Neka mu je večna slava i spokoj. RužicaMaksimović

11. Poslednji pozdrav Z. Djindjiću, čoveku koji je srušio Miloševićev režim, sa AJMO,AJDE, SVI U NAPAD, ZA DEMOKARTSKU SRBIJU! Porodica Filipović, Lazarevac

12. Ne volim politiku, ali volim hrabre, uporne, vredne i pametne ljude. Sve te osobine su tekrasile. Govorio si da svi treba da ulažemo u sebe, da bi dobili bolju Srbiju, a ja ću, od sada, daulažem u sebe i zbog tebe. (Nepoznati)

13. Nije te Srbija zaslužila. Ljuba14. Ja bih da izjavim duboko saučešće porodici Djindjić i da kažem da mi je mnogo žao

zbog svega. Zoran je mojoj porodici i meni bio komšija, dok je živeo na Studenstkom trgu,kažem živeo, živeće i dalje u nama, jer je deo Srbije i njenog naroda. Handanović Damir,Kapetan Mišina 22, Dorćol, Beograd

15. Zlikovci nam ubiše dr Zorana Djindjića, Um, Sunce i srce Srbije - najplemenitijeg oca,sina i muža, najumnijeg vizionara medju Srbima, najhrabrijeg i najboljeg lidera. Zoran je

bezrezervno verovao u Boga, a ja sa istom snagom u Zorana. Njegov životni put i delo najbližisu poznatom nam putu i delu Isusa Hrista. Znam ja da je Bog danas uzeo dr Zorana u svojenaručje i da ga je ustoličio odmah pored svojeg Sina. Strahujem za sudbinu Srbije, njenihgradjana, moje dece i za sudbinu moju. Strahujem neizmerno, strah me slama. Neka Bog da, da

je moje strahovanje iluzorno!!! 15. 03. 2003. g. Mr Novak Popović, politikolog16. Užasnuti smo, potrešeni i žalosni zbog gnusnog ubistva Zorana Djindjića. Čoveka elite,

briljantnog, hrabrog, svestranog, ubiše podljudi, moralni idioti, ograničene i deformisaneindividue. Posle suda ljudi, neka im sudi Bog. Porodica Milivojević (Francuska)

17. Dragi Zorane, Od tog kobnog 12. marta, ne izlaze mi iz glave Tvoj optimizam, energija,ambicioznost i velika želja da izvučeš Srbiju iz velikog mraka, u koji je upala. Iako su nam Tefizički oteli, koreni nade, koje si posadio, su toliko jaki, da ih niko više ne može preseći nitiiščupati. Sa obzirom da ćeš večno živeti u nama, Srbija će uvek imati volje da ide napred, jer jeimala Tebe koji si joj prišio krila. Neka Te Bog nagradi, za sva dobra dela koja si učinio i kojasi nameravao da činiš. Mnogo ćeš nam nedostajati. Saosećam sa Tvojom porodicom i svima

koji su Te voleli. Neka Ti je večna slava. Dejan Marinković, Minnesota



18. Dragi prijatelju, Bio si istina, svetlost, nada. Bila je čast imati Tebe za Premijera. Tvojduh živi u nama i ništa što si uradio nije uzalud. Neka Bog blagoslovi Tvoju dobru dušu.Deana Tucaković

19. U knjigu žalosti, spustila bih reči, koje sam uputila prijatelju u daleku Ameriku, da podelim tugu zbog gubitka Čoveka viteza, Ćoveka vrcavog uma i vizionarskog duha, zbog

odlaska Dr Zorana Djindjića u Večnu Tajnu, ali i ostanka u Uspomeni Života: "Već treći dansam nema, srce mi se steglo, osim tihih suza nemam u sebi ničega osim tuge i porušenih nada!Svoju bolnu tišinu nisam mogla da podelim sa Slavkom, kao što sam delila šetnje, i reči osudeili odobravanja, sa kojim sam plela nadu i veru u sutra, hodajući beogradskim ulicama, zviždećiu pištaljke, i bežeći pred razularenim Miloševićevim zverima. Hvala Ti što si sa mnom " bio"danas u poslednjoj šetnji... u šetnji ispred koje nisu išli bubnjari, u šetnji ispred koje je i mrtav

bio Djiki... Hvala Ti što si sa mnomi podelio tugu Djikijevih najbližih, njegovih saboraca,istomišljenika, Beogradjana i drugih iz sveta, onih verujućih da se promene i na ovim

prostorima mogu dogoditi. Promene će se desiti, ne samo da verujem, nego i znam - to u mom biću odzvanja iz dubina. Posle ovog stradanja, mora se desiti 6. oktobar, koji se nije desio 6.oktobra 2000. godine. Srbijica je ovim zatvorila krug svoje katarze, može se dići iz pepela,

može se umiti, može se pokajati, izviniti, može se napred, pa makar i kao siroče, a Ti to, mojdargi, znaš kako se može, kao što i ja znam. Žao mi je što danas nisi osetio onu energiju,

beogradsku, koja je potekla kao reka ponornica, koja je ponovo, krčeći sebi put, izbila na površinu..." Poslednji Pozdrav Vitezu, Borcu za promene, za demokratiju, za bolje sutra svihonih kojima je dostojanstvo pokradeno. Sa poštovanjem, Dr Slavica Kojić

20. Poštovani Zorane, nisam imao tu čast da Vas lično upoznam. Ipak, bol koju ovih dana bolujemo moja porodica i ja je velika, kao da ste bili član naše porodice. Nadam se da će ova jadna Srbija, i mi u njoj, naći način da pobedimo i da se na taj način odužimo Vama inagradimo Vašu žrtvu. Neka Vas andjeli čuvaju. Vlada Milić sa porodicom

21. Bio si i ostao velik, koliko po delu, toliko po nesvakidašnjoj sposobnosti da čudnim

ozonom ozračiš prostor oko sebe, i obeležiš vreme u kome si trajao. Nosićemo te za uvek usrcima. Boško L. Buta i tvoji brojni Novosadjani22. Samo zaboravljeni umiru. Tebe zaborav neće pokopati. Volećemo te i pamtiti tvoju

viziju zauvek. Dramski program Radio Novog Sada23. Sada treba da pokažemo da li smo te zasluživali! Savis-Perović Mirjana sa suprugom

Ljubišom i decom Bojanom, Nikolom i Irenom24. Majstore, hvala ti na svemu, ušao si u legendu. Ostvarićemo ciljeve koje si nam

ostavio. Vladimir25. Veliki ljudi ne umiru! Ti živiš u svakom čoveku koji je kroz tebe pronašao nadu

i poverovao u lepši, bolji i plemenitiji svet. Mi nismo uspeli da te sačuvamo, ali ono što siučinio za nas pomaže nam da ne izgubimo sebe. Hvala ti što si verovao u nas, nećemo teizneveriti! (Nepoznati)

252

1. Bio si u svemu naj! Mladen2. Tek kad nekoga izgubimo, spoznamo koliko nam je značio! Porodice Petrović i Stanić

iz Novog Sada 3. Zorane Djindjiću, Hvala ti, za sve što si učinio za nas. Za energiju, nadu, ljubav i obećanu

budućnost. Slobodan Peladić4. Toliko smo tužni. Nama je suprug i tata poginio pre godinu dana, ali nismo se predali. Sad

su nam ubili onog u kojeg smo verovali, ko je bio naša nada, uzor, primer, nećemo se ni sad

predati. Naći ćemo još snage, vere. Nikad nas neće pobediti glupost, neznanje i malodušnost.Ivana, Matija i Ana



5. SA VELIKOM TUGOM I BOLOM, KOJI NIKADA NEĆE PROĆI, ŽELIMODA SE OPROSTIMO OD NAŠEG PREMIJERA... DRAGI PREDSEDNIČE, MLADI LJUDIOVE ZEMLJE ĆE NASTAVITI DA SLEDE VAŠA DELA U CILJU JAČANJA SRBIJE. JASAM DEO OVE NACIJE I ŽELIM DA VAM ZAHVALIM NA SVEMU ŠTO STE ZA NASČINILI. NIKADA VAS NEĆU ZABORAVITI, IAKO IMAM 14 GODINA. ZBOGOM I

NEKA VAS ANDJELI ČUVAJU... MARIJA MUTAVDŽIĆ, VIII-3 O. Š. "1300KAPLARA"6. Sa užasom smo pratili tragediju i sa tugom konstatujemo, da plemenitost nema opstanka u

sve kriminalnijem svetu, gde i države legitimišu ratove, da bi ostvarile svoje interese. Najvećagreška, osim početka gradjanskog rata na Balkanu, napravljena je ubistvom ovog plemenitog,nekorumpiranog, dobrog čoveka! Ima li načina, da se stane na put zločinu i zločincima? SlavaZoranu Djindjiću! Porodici Djindjić naše iskreno i duboko saučešće. Porodica Gruden-Panić

7. Predivnog čoveka - Zorana Djindjića pamtićemo po iskrenom osmehu, koji su naši medijitek sada umeli da realno prikažu, po milom načinu govora i simpatičnim pokretima, koji su tajgovor pratili, po prijateljskom, čvrstom i odlučnom stisku ruke, po vedrom licu jednognormalnog čoveka, koji je živeo u nenormalno vreme. Nemoćni da bilo šta promenimo, ostajenam samo da se nadamo da, u najmanje tri miliona Srba, živi po jedan Zoran Djindjić i da ćemosvi zajedno uspeti da postignemo i dostignemo sve što je Djindjić započeo. Mila i ZoranPaunić

8. DRAGI ZORANE, BOJIM SE DA JE TVOJOM SMRĆU SVE PROPALO!!! NI JEDANOD TVOJIH KOLEGA NEMA TVOJU HARIZMU I HRABROST! NEKA JE TEBI, A I

NAMA, BOG U POMOĆI!!! Nebojša Marković9. Gubitkom Premijera Srbije, gospodina Zorana Djindjića, Srbija je izgubila briljantan um,

koji je neumorno radio u korist svog naroda i zemlje. Srbija je izgubila retko sposobnog, smelogi upornog političara, koji je bio i ostao cenjen i medju neistomišljenicima. Zoran Djindjić se

pokazao kao političar koji ide ispred vremena, kao vizionar pun optimizma i uverljive snage!Kriminalci i ubice Premijera Zorana Djindjića učinile su upravo suprotno od onoga što su želeli,a to je da probude ponos i prkos naroda Srbije, koji će se zasigurno, u vremenu koje dolazi,

boriti sa još većom snagom za Djindjićevo Bolje Sutra! Ana M. Zečević, Beograd, 15. mart2003.

10. Zorane, Srbija je sa Vama izgubila mladost. Sa dubokim poštovanjem, DragišaAćimović sa porodicom, Moskva

11. Zar si morao da umreš da bismo se mi probudili? Počivaj u miru, tamo gde počivajunajveći srpski velikani. U svoje ime, obećavam da ću dati sve od sebe, da ugradim makar malosvoje pozitivne energije u novi, moderni duh Srbije. Ljiljana Ristić, Jagodina

12. Želela bih da na ovaj način iskažem svoju tugu, zbog ubistva Zorana Đinđića, koji je predstavljao mladost ovog naroda, svojom inteligencijom, sposobnošću, energičnošću i mnogimdrugim vrlinama. Bio je i biće jedan jedini, za Srbiju neponovljiv! Jovana Orlandić

13. Neka je večna slava slava i hvala Velikom Čoveku. Nadamo se da će nas tvojanepresušna energija i dalje grejati. Porodica Cvijović

14. Dragi Predsedniče, nikada se nećemo oprostiti od tebe, ostaćeš večno prisutan, sa delimado kojih si nas doveo. Nikada svet nije imao takvog čoveka, kao što smo mi imali sreću daimamo, ali si ti imao tu nesreću da se rodiš u ovoj prokletoj zemlji i daš život za nas. Večnoćemo te pamtiti i pominjati budućim generacijama. Večna ti slava i hvala za sve. SabinaAjholcer iz Šapca sa porodicom

15. Bili ste zračak nade za svu mladost ove zemlje, tokom mračnih devedesetih, i naša

zvezda vodilja posle njih. Vaše ime će zlatnim slovima ostati zabeleženo u istoriji našeg narodai u srcima svih nas koji smo Vas sledili. Ilona Marecko



16. Povodom gnusnog atentata na Predsednika Vlade Srbije, g. Zorana Djindjića, koji očitoilustruje stanje u kome se nalazi naša (MOJA) domovina, ja Ranko Pavić, umetnik i vlasnik galerije OUT/AUT u Torontu, Kanada, otvaram u naredna tri dana galeriju bez slika, jer će sveslike u centralnoj galeriji biti skinute sa zidova. Ovaj protestni čin je samo opomena SVIMAsrpsko/crnogorskog porijekla da zlo postoji i da se od zla ne treba sklanjati, nego boriti sa

sredstvima koja posedujemo. Pozivam SVE naše medije i institucije sličnog karaktera u Kanadii Srbiji i Crnoj Gori da istim činom podrže ovaj protest, jer njime samo OPOMINJEMO da sene mirimo sa stanjem u zemlji iz koje smo potekli i koju nosimo u srcu i bdijemo nad njom.Ranko Pavić

17. Dragi moj Predsedniče, neću te nikada zaboraviti, ići ću tvojim brzim koracima kauspehu, ostaću ovde da bih dokazao da se i ovde može lepo živeti i imati porodicu, koja će biti

ponosna što živi u ovoj zemlji. Zahvaljujem ti što si pokazao kako treba da izgleda moderan imlad Srbin. Večna ti slava. Nebojša Glisović, Šabac

18. Moja porodica i ja od uvek smo verovali u tvoje ideje, ideje koje su donosile samo boljitak i pozitivne reakcije, iako to mnogi nisu uvidjali, ali mi jesmo. Tvoja vizija budućnosti bila je i naša. Tvoje reči, bile su i naše misli. Stoga nam teško pada tvoja smrt, ali ćemo satvojim idejama i vizijama nastaviti da živimo, trudeći se da budemo bolji nego što smo bili,ulažući i unapredjujući sebe, a samim tim i svoju zemlju. Bio si veliki mislilac, vizionar i

pokretač. Tragično, ali prerano si otišao u istoriju, gde bi ti i svakako, kao velikanu, bilo mesto.Počivaj u miru. Porodica Boras

19. Pokušali su da Te ubiju, oprosti im Bože, ne znaju šta rade! Neka Ti je večna slava, dragiimenjače! Zoran Andjelković, Leskovac

20. Rečima se ne može iskazati šta smo izgubili. Neka ti je večna slava i Hvala. Petar M. 21. Imam svega 12 godina i zbog godina nisam mogao da postranem član Otpora, ali sam

svim srcem bio za tvoju Demokratsku stranku i Otpor. Mislim da i sad, kad si otišao u carstvovečnih, treba da imamo na umu reči koje su nas održavale za vreme tvoje i naše borbe: “Ajmo,

'ajde, svi u napad”. Iako danas nisam bio u tvojoj poslednjoj šetnji ulicama Beograda, nosio samte duboko u srcu. Mnogo sam te voleo. Kosta Ristić, učenik VII razreda, Jagodina22. Zbogom Predsedniče. Velja, Davorka i Milan Milačić 23. Veliki dan tuge za Srbiju, za mene, mnoge stvari više neće biti iste, bojim se, šta će biti

sutra. Ostali smo bez stuba, bez oca, hoće li Srbija imati snage bez njega. Ratomir Janković 24. Umrla je snaga, energija i nada Srbije, ali se nadamo da će vreme pokazati da se Dr

Zoran Djindjić nije uzalud žrtvovao. Milica, Biljana i Zoran Stanković 253

1. Neki Vas nisu voleli, ali nas, koji smo Vas voleli i koji ćemo Vas uvek voleti, ima mnogo

više! Srbije nikada neće biti ista bez Vas... Neka Vam je večna slava. Atila Nađ, Debeljača 2. Poslednji čas demokratije je završen. Ispitni rok je u toku. Od dobijene ocenezavisi budućnost Srbije. Imali smo najboljeg učitelja, položićemo sa desetkom. Vuk Bradić

3. Dragi Zorane, Hvala Ti za snagu i saznanje koje si nam dao, da možemo ako hoćemomenjati sebe i život oko sebe. Hvala Ti za nadu i snove, za koje smo verovali da će se, s tobomuz nas, ostvariti. Svojim životom si nas zadužio da nastavimo putem, na kojem će tvoj lik imisao ići ispred nas kao zvezda vodilja. Neka Ti je hvala i slava, dok postoji srpski narod. D. iM. Majkić, Indjija

4. Apsolutnom autoritetu, Dr Zoranu Đinđiću: Martovske ide... Smrzli smo se od straha zanas, a bez tebe! Jedini odgovor je završni udarac političkom šljamu, patriot-kriminalcima i

pukim izvršiocima, mafiji. Nepravda za života, slava, poštovanje i ljubav, zauvek! Vesna

Jokanović



5. DRAGI NAŠ PREMIJERU, RUKA ZLOČINCA UČINILA JE DA VAS VIŠE NEMAMEDJU NAMA. VAŠE DELO ĆE VEČNO ŽIVETI U NARODU, U ČIJE BOLJE SUTRASTE UGRADILI I SVOJ ŽIVOT. TAKO STE POSTALI BESMRTNI. VIDA I LJUBIŠAJOVANOVIĆ, NOVI BEOGRAD

6. Samo bih, u kratkim rečima, rekao, da si se ti, Zorane, zalagao za bolju budućnost Srbije i

puno ti hvala za to. Bio si jedan hrabar čovek, koji je imao jedan veliki cilj... nadam se da će tajcilj da se nastavi. Puno saučešće tvojoj porodici, prelepoj deci... Hvala ti za sve što si učinio zaSrbiju... Neka ti BOG dušu prosti i laka ti zemlja bila. (Nepoznati)

7. Strašna je tragedija što si se preselio u istoriju, Ti koji si najviše od svih bio okrenut budućnosti. Neka Ti je večna slava i hvala Ti za sve što si učinio za ceo narod Srbije.Porodica Kaplarević

8. Žao mi je Čoveka... Žao mi je hrabrosti, energije, harizme, optimizma... Žao mi je što tek sada neki ljudi postaju svesni Tvojih vrednosti... Ne osećam strah... Verujem u Tvoje ideje, uljude koji su Te pratili, u njihovu mladost i odlučnost da ostvare cilj... Verujem da uspravnoidemo ka "izlazu iz tunela, u kom još uvek samo naziremo svetlost"... Ja idem... hrabro...Tvojim putem... Stevanović Tanja, aps. arhitekture, Novi Sad

9. Sve što osećam može da stane u samo par reči: ogroman, ogroman bol... Ovo jenenadoknadiv gubitak za sve nas, ali ne i kraj onoga za šta smo se, uz tebe i sa tobom, borili...

Neka ti je večna slava i hvala. Sladjana V.10. Oprosti što ne shvatih odmah ko si, što te ne prepoznah! Sada sam sigurna da te znam!

Neka ti Bog podari večni mir! Voli te i večno će te nositi u srcu tvoja Dragana11. Zauvijek ćeš ostati u našim srcima. (Nepoznati)

12. Pamtiću te kao sposobnog, odvažnog, britkog, duhovitog i lepog Premijera. Gordana13. Osećamo da nam je otišao najbliži član porodice. Ipak, živećeš večno u nama.

Porodica Petrović iz Jarka14. Iako se mnogo puta nisam slagala sa tvojom politikom i ideološkim stavom, sada znam

da sam uvek cenila tvoj optimizam i želju za dobro ovoj državi, njenoj mladosti i nama koji smoovde ostali, uprkos nedaćama. Žao mi je tvoje mladosti. Za sve ti hvala. (Nepoznata)

15. Dragi Zorane, bio si nam svetlost na kraju tunela. Neka te Bog čuva. PorodicaMilanović iz Bečeja

16. Veliko HVALA!!! Neka te anđeli čuvaju, kao što si ti nas!!! (Nepoznati)

17. Zorane, Zašto si otišao od nas. Srbija je, zajedno sa tobom, ubijena. Srbija: Volimo te,Zorane!!! Neka ti je pokoj duši, i neka te andjeli čuvaju, kad već nismo mi. (Nepoznati)

18. Ti si jedina žrtva petog oktobra! Bio si najbolje što je ova zemlja iznedrila i zato smo beskrajno tužni što te više nema! Počivaj u miru i znaj da će te uvek voleti oni kojima si pomogao da prežive i pobede tiraniju! Nina, Ivan, Petar, Ognjen, Boris, Ninica, Danica,

Dragan, Moma, Lidija...19. Primite naše duboko saučešće od porodice Panović iz Bariča 20. Hvala ti što si postojao, Bog te blagoslovio. Boro, Branka, Irena i Lidija Guberinić21. Dragi Zorane, Neverica da Te više nema je u nama, ali tuga preovladava. Tek sada

shvatamo koliko si nam značio, i koliko si bio u pravu u svojoj borbi i u svom verovanju. Namaostaje jedino da verujemo i dalje da će Tvoja vizija pobediti i da ćemo ostvariti Tvoje ciljeve.Mi ćemo se boriti, zajedno sa Tvojim drugovima, Tvojom strankom, Tvojim narodom... svi mizajedno protiv zla i bede. Neka Ti je večna slava. Branislav, Aleksandra, Ivan i Sofia

22. Hvala ti za nadu da možemo postati deo civilizacije. Bez tebe je sve mnogo neizvesnije.Pucajući u tebe, ubice su ubile i jedan deo naše duše. Bićeš u našim mislima i molitvama. Neka

te Bog blagoslovi! Porodica Arandjelović: Milan, Dragana i Novka



23. Voleli smo te, a da ni sami nismo znali koliko. Cenili smo i poštovali tvoju neiscrpnuenergiju, rad, tvoja dostignuća. Bio si poseban, jak, pa smo mislili da ne moramo da ti

pokazujemo našu iskrenu ljubav i veru u tebe. Hvala, Zorane. Uvek ćemo te voleti. Jasmina iNela

24. Čovek ne zna šta ima, dok to ne izgubi. Vujović Ivica

25. Veliko hvala, za sve što si učinio za Srbiju i njen narod. Neka ti je večna slava i andjelineka te čuvaju. Počivaj u miru. Iskreno saučešće porodici g. Djindjića. familija Marinković

254

1. Najdublje saučešće porodici Velikog Ćoveka, Zorana Djindjića. On je bio razlog zbogkoga naša porodica nije otišla da živi i radi u Danskoj, leta 2000. On je bio razlog zbog kogasmo radili više i bolje, stvarali, dobili dete pre godinu dana, i pravili velike planove. Nadamo seda će njegove ideje i želje, koje su ujedno i naše, njegovi sistemi vrednosti i ideali, pobediti

posle njegove smrti, da će konačno većina ljudi u Srbiji prihvatiti te vrednosti i da ćemo postatizemlja i društvo, kakvo je on zamišljao. Radmila Jasarović, dipl. pravnik, dr DamirJasarović, hirurg, Mina Jasarović

2. Od Premijera sam naučila da svaki dan završim pitanjem: Koliko sam tog dana učinila zadruge? Uz njega sam znala da moja deca imaju perspektivu, još uvek u to verujem, ali sazebnjom... Uz njega sam... Desanka Lončar-Nikolić, profesor

3. "Nismo ti ostavili ništa ravno tišini. Znam da si otišao nasmejan, kao dečak, u hladniostatak jednog sna". (Nepoznati)

4. Ovim činom, svi Srbi su pogodjeni u SRCE. Neka ti je laka zemlja, junače! (Nepoznati)

5. KADA JEDNOG ČOVEKA TOLIKO MRZE, OGORČENO I BESNO NAPADAJUSVAKOJAKI LJUDI, SLUŽEĆI SE SVIM SREDSTVIMA, ONDA JE SASVIM JASNO DATAJ ČOVEK MNOGO VREDI. BOŽE, KOLIKO SAMO BOLI... ALI, ZNAMO, DRAGIPREDSEDNIČE, DA TI NE BI VOLEO DA VIDIŠ SVU TU TUGU I TOLIKE SUZE... NI

SANJAO NISI KOLIKO NAS IMA. PONOSNE SMO ŠTO SMO TE PRATILE SVE OVEGODINE, PONOSNE SMO ŠTO SMO UČESTVOVALE U BORBI ZA DEMOKRATIJUPOD TVOJIM HRABRIM VODJSTVOM. HVALA TI ZA SVE ŠTO SI UČINIO ZA NAS."PRAVI GROB ZA UMIRANJE NALAZI SE U SRCIMA ŽIVIH". TI SI, DAKLE, POSTAOBESMRTAN. I ZNAJ, NEĆEMO ODUSTATI, SADA KADA SMO KRENULE UPRETICANJE, VEĆ ĆEMO, KAKO SI NAS UČIO, DODATI GAS. VOLIMO TE.DANIJELA I DRAGICA JOVOVIĆ

6. TVOJ OSMEH NAM JE ULIVAO NADU U BOLJE SUTRA, TVOJA BEZGRANIČNAENERGIJA I RAD, KOJE SI ULOŽIO U NOVU SRBIJU, DALE SU NAM PODSTICAJ DATE SLEDIMO I DA ISTRAJEMO U BORBI PROTIV SVIH ZLOTVORA OVOG SVETA.HVALA TI ZA SVE TO, POČIVAJ U MIRU, A MI ĆEMO ŽALITI ŠTO JE PRVI I

NAJBOLJI MEDJU NAMA TAKO BRZO OTIŠAO. NEĆEŠ BITI ZABORAVLJEN! Prof.dr Ljiljana VujkoviĆ

7. POŠTOVANI GOSPODINE PREDSEDNIČE, PODRŽAVALI SMO TE U BORBI ZADEMOKRATIJU I ZA NAS SI BIO VESNIK DOLASKA BOLJIH VREMENA, POSEBNOZA MLADE LJUDE. S POŠTOVANJEM, PORODICA BOŽIĆ IZ STARE PAZOVE

8. Nepravda postoji! Kako je samo teško to saznanje. Ne postoji ništa što bi moglo da izrazizahvalnost za nadu koju ste nam dali i ništa što bi moglo da izrazi sadašnju beznadežnost.Molim se za vas. Vladimir

9. Još ne mogu da verujem. Ulice Beograda danas su pokazale, ko god da je ovo uradio - pukao je k'o zvečka. Slava ti. Sima, Beograd

10. Voljeni Djiki, krivo mi je za svaku i najmanju sumnju koju su mi znali servirati "ovi" i"oni". Sad pouzdano znam da me osećaj nije varao i da si ti bio jedini pravi izbor. Izvini što ti



ne persiram - to je zato što si ti u mojoj kući odavno domaći. Ako tvoja smrt ne donese neštoneverovatno dobro ovoj zemlji, ja odoh odavde za uvek. Eto, sad si regularni heroj, al' šta tovredi, kad te više nema... S ogromnom ljubavlju i poštovanjem, šaljem ti poslednji pozdrav!Dragana Stankov

11. Cenio sam ga i kao čoveka i kao političara. Smatrao sam da je jedini u stanju da ovu

zemlju izvede iz krize. Sada, kada ga nema, izgubio sam nadu i veru u bolju budućnost. Sasuzama u očima, opraštam se od Premijera i vodje moderne Srbije. Vuković Vladimir

12. Nikada nisam razumela zašto odlaze najbolji. Nisam razumela zašto Bog najčešćeuzima sebi najbolje medju nama. Sada znam. Na žalost, tek sada znam. Živeći ispred svih nas,

blistavog uma i širokih vidika, daleko ispred svog vremena, brže od svih nas sunarodnika isavremenika, takvi kao dr Zoran Djindjić, najpre zasluže rajsko naselje, andjeoski mir i spokoj.Prebrzo ih je zaslužio. Zahvalna što sam imala privilegiju da budem njegov savremenik, s

poštovanjem Jasna Novakov13. Gospodine Predsedniče nisi bio lider moje stranke, ali si bio najsposobniji od svih.

Posledji pozdrav. (Nepoznati)

14. Bio si nam oslonac u teškim vremenima prošlosti, bićeš naša zvezda vodilja u budućnosti. Dejan Lucić, Arandelovac15. Dragi Zorane, ti si bio svetlost u našem modernom srednjem veku u toku svih ovih

godina. Ova tuga, koju osećamo sada, neće uskoro proći. Porodica Stojanović ti želi spokoj:Zoran, Vidosava, Aleksandar i Milena. Laku zemlju ti još žele moji drugovi iz Pravno-

birotehničke: Ja (Aleksandar), Sanja, Marko, Stefan, Maja, Marija i ostali. Mi te nikadanećemo zaboraviti. Ti ostaješ urezan u našim srcima, i nećemo pokleknuti. Dugujemo bolju

budućnost tebi i Srbiji. Počivaj u miru, dragi Premijeru. (Nepoznati)

16. Neizrecivo žalim što su deca ostala bez oca, što je žena ostala bez muža, majka bez sina,sestra bez brata i što je Srbija ostala bez čoveka, koji ju je vodio ka svetlijoj i boljoj

budućnosti. Ana Marija Ramsak

17. "Bio si naš tračak svetlosti i nade, na ovom mračnom i teškom putu do boljeg sutra! Iakonisi prisutan fizički, zauvek ćeš živeti u nama!" Rebić Kristina (Beograd)

18. Jedini koji je imao viziju za bolje sutra, hrabrosti i volje da to i ostvari, nijeviše sa nama. Puno, puno sam tužan. Hvala ti za sve, Zorane. (Nepoznati)

19. Da bi uvek bili sa Njim i da bi On uvek bio oko nas, predlažem da se "Trg Slobode", kojise nalazi u Srcu Srbije i Srcu Beograda, preinači u "Trg Zorana Djindjića". Njegove su zaslugeza Srbiju mnogo veće, pa bi, tim skromnim činom, mogli bar malo da pokažemo koliko nam jeOn značio. Dejan Marinković, Novi Beograd

20. Kao što su ti i svi rekli, bio si jedan od najboljih. Vodio si Srbiju ka progresu i Evropi. Niko te nikad neće zameniti u potpunosti. Neka ti je slava! Marko Vladimirović

21. Tužno je što nećeš biti sa nama, da, za koju godinu, pogledaš kako je Srbija izrasla ulepu, radnu i bogatu zemlju, poniklu na temeljima, u koje smo, na kraju, i tebe morali dati.Položićemo ispit iz demokratije, koji nam kao amanet Ti ostavi. Iz srca, Nikola Medojević,novinar "Radija 31", Užice

22. Generacijo, prijatelju, Predsedniče. Bio si najveći, najsposobniji i najhrabriji medjunama. Tvoja vizija Srbije ostaje, a, ako Bog da, biće ostvarena. Hvala Ti na nadi. Neka Ti jevečna slava i hvala. Počivaj u miru. Predrag S. Romić, Dr sci med

23. SRBIJA NASTAVLJA DOBRIM I SVETLIM PUTEM, NA KOJI SI JE TI IZVEO.Tvoji šetači, porodica Stanić

24. Nenadoknadiv gubitak za Srbiju i tuga u našim srcima. Slobo, Vida, Miroslav 255



1. Generacije 70-tih ste naučili hrabrosti. Zajedno smo se borili za demokratiju. Viste bili brilijantni, superiorno inteligentni, neponovljivi. Srbija Vas nikada neće zaboraviti.Hvala. (Nepoznati)

2. Najiskrenije žalim. Sabina Mulaosmanović3. Poštovani gospodine Djindjiću, ne mogu da iskažem koliku tugu danas osećam. Nikada

Vas nisam upoznala, ali se u ovim trenucima osećam kao da sam izgubila nekog veoma bliskog prijatelja. Vi ste jednostavno bili takvi - nasmejani, pametni, odlučni, hrabri - da Vas je lako bilo poštovati i voleti. Nadam se da ćemo imati snage, volje, hrabrosti, pameti da nastavimo putem kojim ste nas Vi poveli. Biće veoma teško bez Vas, Vašeg optimizma i Vaše energije. S poštovanjem, Jelena

4. Ovim putem izražavamo duboko poštovanje i iskreno saučešće, povodom velikog gubitkaza sve nas. Neka mu je slava i veliko hvala. Dejan i Sandra Lakčević

5. Tvoj odlazak nam je, u prvom trenutku, ugasio svaku nadu da će se naći neko kao ti, danas vrati u Evropu i svet. Mislili smo da će, sa tobom, nestati svaka nada i energija u ovojzemlji i narodu. Medjutim, kada smo videli koliko je ljudi došlo da te isprati i oda počast,

shvatili smo da nećeš biti jedini koji će ovu zemlju hrabro i bez predrasuda učiniti boljom negošto je ikad bila. Uvek ćeš nam ostati u srcima, kao onaj koji je prvi smogao snage i hrabrosti dakaže istinu i nije se bojao da preduzme korake koje niko ne bi... Neka ti je laka zemlja.Porodica PUTNIK

6. Najiskrenije saučešće porodici Djindjić i svima nama nek je Bog u pomoći. Još uvek nismo, na žalost, svesni kakvog čoveka smo izgubili i kakvu žrtvu je podneo u ime svih nas.Ostala je samo velika praznina, koja neće biti popunjena. Slava mu i nek mu je laka crnazemlja. (Nepoznati)

7. Poštovani gospodine Premijeru, Vaša smrt je tragedija za ceo srpski narod. Neka Vamnebo podari večni mir i spokoj. Nikad Vas nećemo zaboraviti! Marija Djerić

8. ZORANE VELIKI, Neizmerno Ti hvala od nas, čije si poverenje zadobio tek kroz

Tvoju aktivnost, rad, nesebičnost... Gledajući Tvoje delo, shvatili smo da si Ti bio istinski vodjaza izlaz iz mraka, za put svetlosti. Porodica Nedić

9. Da bi te ubili, pucali su u tvoje srce, da bi ubili Srbiju pucali su u njeno srce (tebe), ako se"bez srca" ne obračunamo sa njima, umreće i Srbija. Hvala ti za sve. Milutin Bojić saporodicom

10. Mi, koji smo otišli iz zemlje, u potrazi za boljim životom, nećemo zaboraviti ko nam je pružio nadu da ćemo, jednog dana, taj život moći ostvariti u Srbiji. Jurica Šušnjara,Washington, DC, 15.3.2003.

11. AKO SU VELIKI LJUDI KAO KOMETE, KOJI OSVETLJAVAJU PUT SVOM NARODU I NA TOM PUTU SAGORE, ONDA JE SVETLOST ZORANA ĐINĐIĆA

NAJVEĆA DRAGOCENOST, KOJA SE ČUVA I NOSI I KOJA TRAJNO OBASJAVADUŠU I BIĆE NAŠEG NARODA. NEKA MU JE VEČNA SLAVA I HVALA. SINIŠAKOŠUTIĆ

12. Bio si veliki vizionar i inspiracija mladima. Nada u bolje sutra. Tvoja smrt nam jeizazvala veliku tugu i veliko obeshrabljenje. Trudićemo se da ipak nadu ponovo pronadjemo irealizujemo tvoje ideje, koje su ujedno i naše. Aca i Nikola

13. Svaka reč mi se čini nedostojnom, da iskaže bol, koji svi osećamo, posle tvogodlaska. Tvoja žrtva neće biti uzaludna. Generacijama koje dolaze pričaćemo da je jednom, u

jednoj zemlji, živeo čovek koga nisu bili dostojni obični smrtnici, pa ga je Bog uzeo sebi. Hvalaza sve što si učinio. Bićeš večita inspiracija onima koji ostaju da ispune tvoj amanet.(Nepoznati)



14. Put na koji ste doveli Srbiju bio je onaj pravi, zahvaljujući Vama. Put, kojim ste vodiliSrbiju, bio je pun trnja, ali je obećavao, zahvaljujući Vama. Put, kojim ide Srbija, više se nećemenjati, zahvaljujući Vama. Poslednje hvala. Vladan Bujas, Strasbourg

15. VIŠE NEĆE BITI ISTO, BEZ TEBE. OSTAĆEŠ ZAUVEK U NAMA. DRAGICA,LESKOVAC TI SI U NAMA, U NAŠIM VENAMA I SRCIMA I MI MORAMO SLEDITI

SVETLOST TVOGA PUTA, KOJU NAM UPORNO GASE GADOVI PRETHODNOGREŽIMA. OSVETIĆEMO TVOJE IME, JER SE ONO NA DALEKO ČULO... LJILJA IKATICA, LESKOVAC

16. Hvala Ti... i ne brini. Marina i Slaviša Urošević 17. Sa bolom u duši, ispratili smo na večni put jednog od najvećih umova spske politike!

Zorane, tvoja smrt je signal da su nam neprijatelji slabi i da pokušavaju promeniti smer promena metodama očajnika, što znači da moramo nastaviti pravnim metodama borbu koju sizapočeo. Porodica Ivković iz Pariza

18. Hvala, za sve što si učinio i nadam se da će ubice biti brzo pronadjene i kažnjene. Neka ti je večna slava. M. Novaković, Toronto

19. Djiki, Zauvek ćemo pamtiti tvoj sjaj, nadu u očima i optimizam u rečima. Čovek umiretek onda kada se ugase sva sećanja na njega. Ti ćeš u nama zauvek živeti! Milja Vučković,Prva kragujevačka gimnazija

20. Jas mislam da Zoran Djinjić e bil čovek koj se borel za demokratia i ramnopravnost.Izrazuvam sočustvo do semejstvoto Djinjić. Jas sam iz Makedonije. Pozdrav do Vlada Srbije.Nikola Stavrev

21. Kad nestanu reči, kad nestane mogućnost izbora i svet se skupi u jednu tačku, ne ostajeništa drugo do da izdržiš, ne zaplačeš, i u tišini nastaviš dalje. Do kraja. Ovoga puta, Srbijamora ići do kraja. S poštovanjem, Ksenija i Nevena Pavlović

22. Ostavio si veliki trag u našim životima. Bio si veliki vodja i borac. Svaki dan protesta, do pobede, bili smo uz Tebe i bićemo i dalje, jer su Tvoje ideje i vizije žive. Moramo nastaviti

dalje, putem pobede. Neka Ti je večna slava. Zoran i Gordana Popov 23. Ako se nad Vašim grobom srpski narod ne ujedini, i ako u Vašoj smrti ne pronadje snagu

i motiv da raščisti sa organizovanim kriminalom i konačno krene putem koji vodi u svet, ondaova zemlja nije vredna onoga što ste za nju činili. Tanja

24. Uvek ćeš biti u našim srcima!!! "Blago onom ko dovjeka živi, imao se rašta i roditi!"(Nepoznati)

25. Posle 5. oktobra sam odlučio, zbog Zorana Djindjića, da ipak ostanem u zemlji, ali ćumorati ozbiljno da preispitam svoju odluku. Vladimir Karanović, student Filološkogfakulteta

DODATAK (piše: M. Kovačević, etnolog i kulturni antropolog )

Bog od svojih vernika ne traži kult, već poznavanje njegovog karaktera

Interesantno je da su u Starom zavetu Svetog pisma imena uvek označavala i nečiji karakter,nečije realne osobine i postupanje. Iako i danas imena imaju svoja značenja (sadržinu), ona su u

praksi (svakodnevnom poimanju) potpuno razdvojena od jezičnog izraza (forme). To što seneko zove npr. Emil (od latinskog aemulus, što znači suparnik), nema nikakvog značaja u

stvarnom životu osobe. To ime je dano proizvoljno, bez ikakvih konotacija i denotacija. Forma je jedina realna vrednost imena (npr. estetska ili pragmatička). Značenje je eventualno lep



dodatak, na koji se gleda slično kao na jednu karakteristiku izabranog proizvoda. Međutim, uStarom zavetu je sadržina (značenje) mnogo više vrednovana od forme (izraza). Samo ime i

postoji radi odašiljanja poruke o karakteru njegovog nosilaca.Da sada ne nabrajam značenja imenâ poput Avraama, Mojsija ili Davida, navešću jedan

drugi primjer koji pokazuje ovo načelo. Psalam 20, 2 glasi: „Da te usliši Gospod u dan

žalosti, da te zaštiti ime Boga Jakovljeva.“ Iz ovog stiha mogu da se izvuku vrlo plodneanalize, međutim, ja ću izvući samo ono što nam je važno za ovu priliku. Reč Jahve proističe izstarosemitskog korena hawah, što znači „biti“. Dakle, ovo ime prikazuje Boga kao onoga koji

jedini „jeste“, dok sve ostalo proizlazi iz njega i uvetovano je njegovim postojanjem. Pošto se udan nevolje sve može činiti nestvarnim i pošto čovek u takvim umnim stanjima može da

posumnja i u vlastito postojanje, oslonac pronalazi u tome da Bog jeste. Sledi fraza: „da tezaštiti ime Boga Jakovljeva“. Kao prvo, ovde je uporabljeno ime Jakov, a ne Izrailj (koje jeJakov dobio nakon duhovne borbe – vidi: 1. Mojsijeva 32, 28). Kao prvo, valja reći da„Jakovljev“ ovde predstavlja prisvojni pridev u gramatičkom smislu, ali značenjski to nije

prisvojni pridev, pa čak ni epitet u klasičnom smislu, već pre indikator odnosa između Boga ičoveka. Umesto imena Izrailj, uporabljeno je ime Jakov iz nekoliko razloga:

1) Zato što je ovaj redak namijenjen ljudima koji se upravo u tom momentu nalaze u stanjuduhovne borbe, a ne nakon nje (Izrailj znači „borio se s Bogom“ – prošlo vreme)

2) Kao drugo, Jakov je bio pojedinac, što znači da ovde Bog traži odnos s pojedincem, a ne snarodom (što bi u Davidovo vreme, kada je psalam napisan, upotreba imena „Izrailj“nesumnjivo konotirala).

3) Značenje imena Jakov („onaj koji bez prava zauzima tuđe mesto“) dodatno pojačavaintenzitet duhovne borbe. Jakov je na prevaru uzeo mesto svoga brata. Ali osim toga, ovde senazire i mesijanska poruka koja naglašava da pojedinac koji se bori s Bogom zapravo ima poslas Bogom koji mu daje nezasluženo mesto i umesto njega snosi krivnju i posledice za njegovazla dela (proročko pretkazanje žrtve Isusa Hrista – Mesije).

4) I na kraju nešto što se naizgled čini najbeznačajnije, a zapravo je najbitnije, pa tako i zatemu koju razmatramo. U frazi „da te zaštiti ime Boga Jakovljeva“ najznačajnija reč je„ime“. Što Jakova i svakog drugog pojedinca u duhovnoj borbi štiti? Štiti ga ime. Međutim, toime ga ne štiti magijski – njegova moć se ne nalazi u njegovoj formi. Njega štiti poznavanjeBožjeg karaktera, osobinâ i postupanja, što Bogu daje točno određeni ugled (što je inače takođe

jedno od značenja jevrejske reči za ime – šem).Kada se u toj duhovnoj i umnoj borbi pojedinac izbori za pravilno poznavanje Božjeg

karaktera – da On nije udaljeno, hirovito i gnevno biće koje ga mrzi, već stalna i pouzdanaosoba koja ga voli, želi pomirenje s njim i prvi čini korak za to šaljući dio sebe, Mesiju, da

podnese posledice za prestup – tada je čovek izvojevao duhovnu borbu u dan nevolje. Od poraza ga je zaštitilo poznavanje „imena“, odnosno karaktera.

Dakle, Sveto pismo ne prikazuje Boga koji se poštuje mistično, bez objašnjenja, bezsadržine, samo zato što je Bog ili zato što je „naš“. Poštovan je zbog onoga što On jeste, kakav jeste i što čini. Nije bitno ime u obliku forme, nije bitna deklarativna pripadnost, već je bitnasadržina i značenje – ispravna mentalna slika i postupanje u skladu s njom. Jedna od najjasnijeizrečenih biblijskih potvrda ovakvog stava je novozavetna rasprava apostola Pavla uRimljanima 2, 11-29 koja počinje s „ Jer Bog ne gleda ko je ko“ i koja je odraz starozavetnognauka o Božjem karakteru: „ne gleda ko je ko niti prima poklona (mita)“ (5. Mojsijeva,17).

Documents

Djindjicevi Citati i Drugi o Njemu