Iz knjige „Kritski dnevnik” autor

Edvard Lir,1864, engleski putopisac

i slikar.

divlje planinepitome morske obale

GEOGRAFIJA & KLIMA Najčistije i najlepše more sa dugim isprepletanim snežnim nitima na

planinama koje nisu plave.

TEMPERATUREATMOSFERA / MORE

JANUAR13 / 15

FEBRUAR13 / 15

MART14 / 16

APRIL17 / 19

MAJ20 / 21

JUN24 / 24

JUL26 / 26

AVGUST26 / 26

SEPTEMBAR24 / 23

OKTOBAR20 / 22

NOVEMBAR17 / 19

DECEMBAR14 / 16

Laguna Preveli. Na ušću reke Megapotamos (velika reka), gde se završava Kurtalioti klisura, nalazi

se čuvena laguna Preveli ili plaža Finika. Kritska palma (Phoenix theophrastii), karakteristična za

ovo ostrvo, raste na obali reke.

etimno, oblast izmedju gradova Hanie i Herakliona, naslanja se na Kritsko more na severu i na Libijsko more na jugu. Prvobitno je grad Retimno, glavni grad te

oblasti, izgradjen na rtu severne obale. Grad koji se raz-

vijao postepeno se širio duž severne peščane plaže, čija

je ukupna dužina 13km. Zemljište ove oblasti je pretežno

planinsko sa raznolikim morfološkim promenama kao

što su veličanstvene klisure, brojne pećine, bujne doline

i rečice. Planine i planinski venci dominiraju unutar

oblasti. Na istoku se uzdiže planina Psiloritis, ili Ida kako

je nazivana tokom drevnih vremena, sa svojom svetom

Zevsovom pećinom, a na jugozapadu su planinski

venci Kedrosa; zajedno, ova dva masiva se

graniče sa prelepom dolinom Amari. Na severoistočnoj

granici oblasti uzdiže se planina Kulukunas, koja se još naziva i Talaia, na

jugu grada Retimna je planina Vrisinas, a ka jugozapadu se prostire plani-

na Krioneritis. Nekoliko oblasti pod ravnicom mogu se naći uglavnom u

severnom priobalnom regionu među masivima. Ovde kao i duž južne obale

formirale su se brojne predivne peščane plaže sa kristalno čistom vodom.

„Umeremo mediteranska” klima sa vrelim letima i dugim kišnim periodima

garantuje idealnu temperaturu u rasponu od 14oC tokom zime do 29oC u

letnjem periodu. Povremeno jak severni vetar i topao južni povetarac prese-

caju blagu klimu između godišnjih doba.

Zima. “Ideon Antron” prekriven snegom.

Proleće. Divlje cveće u regionu Svetog VasilijaLeto. Plaža Panormo.Jesen. Jesenji ljiljan u

seli Gerakari.

Snegom prekrivena planina Ida

koja se vidi sa planine Kedros. Divlji

cvet, koji je prepoznatljiv, spada

među najlepše vrste kritske flore,

karakterističan Arum creticum.

RKl

isura

Mils

Triopetra

od mita do istorije

ISTORIJA STARA 3500 GODINAFi

gurin

a ko

ja p

reds

tavl

ja

bogi

nju

Min

oan

iz P

aglo

horij

a

Arheološki Muzej

va oblast je od uvek bila naseljena. Neolitski zaseoci, minojske naseobine i hramovi, klasični i rimski gradovi čine trajnu sliku praistorijskog drevnog sveta. Palata u Monastiraki, oblast Amari, armensko groblje iz kasnog minojskog perioda, sela Elefterna, Sibritos, Lapa, Aksos i Stavromenos su samo neki

primeri nalazišta, na kojima su arheološke iskopine rasvetlile istoriju. Tokom prvih godina hrišćanstva prelepe ranohrišćanske bazilike prikazuju impresivnu arhitekturu i ukrašavanje. Od ukupno 18 crkava najveličanstvenije su one koje se nalaze u selima Panormo, Elefterna, Vizari, Golediana i Tronos. Tokom vizantijskog perioda, priroda Retimna je ulepšana kako manastirima tako i velelepnim jednorednim crkvama ili crkvama u obliku krsta sa kupolom, koje su ukrašene freskama. Mletačkom okupacijom koja je

usledila nakon ovog perioda, stavljen je pečat na arhitektonski stil i odlike grada

i prirode, dok je, istovremeno, intelektualnom razvoju oblasti

dat nenadmašan stimulans. Medjutim, u procvatu Renesanse, turski osvajači su iznenada okončali ovaj pokret i, namećući muslimanske elemente, doprineli preobražaju oblasti Retimna u multi-

kulturnu zajednicu.

Hesidova TeogonijaPrema mitu, Zevs, otac antičkih bogova, rodjen

je na Kritu.

Kada dodje vreme da Rea rodi

Zevsa, ona pobeže na Krit.

Štit koji prikazuje „Kourites“ iz Ideon Antrona. Ovu pećinu na svetoj planini Idi je izabrala Rea

da bi sakrila novorodjenog Zevsa, potencijalnog vrhovnog boga, od gneva njegovog oca Kronosa,

koji je gutao svoju decu. Zevs je odrastao u Retimnu pod zaštitom „Kouritesa“, kritskih demona, koji bi, kad god bi novorodjenče

zaplakalo, igrali i udarali štitovima kako Kronos ne bi čuo bebin plač. Novorodjenče

su hranili mlekom koze Amaltije.

Statua Afroditeiz Lape

Ο

Elefterna

Manastir Arkadi je odličje arhitekture i civilizacije, u pogledu veličanstvene fasade crkve, visoko razvijene duhovne tradicije kao i procvata lepih umetnosti. Medjutim, uništenje koji se desilo 1866. god., svrstalo je manastir u red eminentnih mesta u istoriji, uzdižući ga na nivo večnog simbola slobode i heroizma koji je priznat širom sveta.

Svet

a Pe

tka

Amar

i

na raskrsnici civilizacija

RITI RITIMNA RETIMO RETIMNO

Sa izložbe u čast najveće demokratije pod vodjstvom

mletačkog vojskovodje Frančeska Bazilikata za

“Kritsko kraljevstvo”, 1618.

Bogatstvo, plemenitost i učenost su učinili da Retimno, grad koji su izgradili drevni narodi, procveta

Mletačka luka Retimno i svetionik

apisi i novčići sa pomorskim simbolima, pisci kao i arheološki pronalasci daju dokaz o postojanju antičkog grada pod imenom “Rithymna”. Njegov tačan položaj u to doba još

uvek je nepoznat, mada se veruje da je grad prvobitno izgradjen na brdu Palaeokastro, na mestu gde se danas uzdiže mletačka tvrdjava. Naseobina se vremenom razvila na malom rtu, ali nije imala značaja sve do dolaska Mletaka, koji su utvrdili grad i nazvali ga Kastel Vekio (Castel Vecchio). Nakon toga zidine su izgradjene prema nacrtu arhitekte Mikela Sanmikelia, a koje su potom bile potpuno uništene 1571. god. tokom razarajućeg napada pirata Barbarose. Godine 1573. započeli su radovi na izgradnji tvrdjave Retimno, koji su trebali da daju krajnji doprinos u obezbedjenju mltačkog položaja. U ovoj fazi izgradjene su luksuzne javne zgrade i privatne rezidencije dok je grad bio ukrašen centralnim trgom, Klubom Plemstva, fontanama kao što je Rimondi, velikim sunčanim satom, glavnim putem i manjim prolazima koji vode do crkava, manastirima, rezidencijama i jednostavnim kućama prema urbanističkom modelu Venecije.

Turci su opseli Retimno u septembru 1646. Osvajači su okupirali mletačke rezidencije donoseći svoje arhitektonske elemente i naglašavajući svoje prisustvo džamijama i minaretima. U prvobitnim mletačkim ulicama Retimna zgrade su promenile svoj izgled nakon što su drveni balkoni dodati

fasadama kao produžeci gornjih spratova zgrada. Tako je grad zadobio drugačije odlike, svojstvene muslimanskom gradu.

Tvrđ

ava

Font

ana

Rim

ondi

Z

PRIRODA RETIMNA

Opis katoličkog monaha i putnika Kristofera

Bondelmontija u knjizi „Descripio issule Crete”

,približno 1514.

Planina Ida se uzdiže tako visoko da se sa svih mora može na

vrhovima videti sneg koji se nikada ne otapa.

RAJSKA PRIRODAVisoravan Nida i Ideon Antron (pećina)

blast Retimno je ukrašena izuzetno lepom prirodom i pejzažima i obiluje mnogobrojnim arheološkim nalazištima, crkvama i manastirima.

Razni veličanstveni putevi mogu odvesti posetioce do najinteresantnijih mesta, na primer, do tradicionalnih naselja. Ostaci zgrada koji datiraju još iz mletačkog perioda mogu se naći u selima Marulas, Hromonastiri, Muntros, Monopari i Amnatos, dok će tradicionalna sela kao što su Garazo, Spili i Anogia, približiti pisetioca običajima i tradiciji naroda koji su ostali nepromenjeni tokom vremena. Ovde postoji oko 850 pećina od kojih su najvažnije Ideon Antron i pećine Melidoni, Sfendoni i Gerani koje su od posebnog arheološkog, istorijskog i folklornog interesa. Štaviše, planinska oblast otkriva klisure jedinstvene lepote poput klisura Kurtalioti, Kocifu, Pacos Prases i Arkadi.Oblast Retimno iznenadjuje raznobojnim pejzažom, gde se smenjuju

krševite planinske oblasti i plodne doline, a impozantna, stenovita obala mora je ispresecana prostranim peščanim

plažama, gde svaka oblast otkriva svoju posebnu lepotu: laguna Preveli, izvor Argirupolis, visoravan Nida, kao i plaže severne i

zapadne obale. Deo ove prelepe prirode je sveprisutni religijski element predstavljen skromnim kapelama i svetištima, slikovitim

vizantijskim crkvama kao i predivnim istorijskim manastirima.

O

Okvir vratau Amnatosu

Manastir Preveli

Tvrdjava Monopari

Spili

Marulas

Pećina Sfendoni u Zoniani

DOMAćA RADINOST I TRADICIJA Priča se za stanovnike Retimna da su najuslužniji

ljudi na ostrvu.

Iz knjige “Putovanja po ostrvu Krit godine

1817”, engleskog putopisca F.W. Sibera

Igranje I pevanje su bitni sastavni delovi kritskog lumpovanja. I muškarci I žene nose tradicionalne nošnje ne samo tokom festivala već i u svakodnevnom životu. One su prava umetnička

dela u pogledu tkanja i veza. Ljudi igraju tradicionalne plesove uz pratnju lire, dok se

pevaju kritske “mantinade”.

Tradicionalna muža i šišanje ovaca

radost života

obrodušni i gostoljubivi seljaci naporno rade, dok i dalje nastavljaju tradiciju uzgajanja maslina, proizvodnju ulja, vina i rakia i žive od uzgajanja stoke i mlečnih proizvoda. Pored tradicionalnog svakodnevnog života, oni takodje

doslovno poštuju svoje religiozne praznike – Božić, Uskrs, venčanja , krštenja i religiozne proslave. Oni takodje ostaju verni tradiciji svečanosti u vezi sa poljoprivredom i uzgajanjem stoke, koje se organizuju povodom žetvi, degustacije proizvoda ili bilo koje procedure oko uzgajanja stoke. Berba groždja, proizvodnja rakia u tradicionim kazanima, šišanje ovaca i branje maslina se često pretvara u pravu gozbu tokom koje se okupljaju prijatelji i rodjaci kako bi ponudili svoju pomoć. Kada ne rade ili uživaju u ispijanju rakia, njihova energija i osećajna kreativnost nalaze izraz u ručnoj izradi i umetničkim delima. U Retimnu se neguju i još uvek upražnjavaju, različiti popularni zanati, kao što su grnčarstvo, korparstvo, rezbarenje, kamenorezački zanat i tkanje. Neka sela su poznata po ekskluzivnom bavljenju odredjenim zanatom, kao što je kamenorezački u Alfi, grnčarski u Margaritesu i tkački u Anogii.

D

Mar

garit

es, p

roiz

vodn

ja u

rne

na to

čku

Anog

ia

Rezbarenje

U centru kritske savremene umetnosti mogu se posetiti izložbe i radionice savremene umetnosti kao što su tkanje, grnčarstvo, povezivanje knjiga, kamenorezački zanat, itd.

Muzej istorije i savremene umetnosti Retimna je domaćin izložbi tkanja, veza, radova od čipke, nošnji, grnačarije, košara, predmeta

od metala, itd. Posebne prostorije su posvećene tradicionalnom kultivisanju i profesijama kao i povremenim izložbama.

u ritmu vaših snova

RETIMNO DANAS Retimno nije mesto gde odlazite već mesto u

koje se vraćate.

Iz pesme “Povratak u Retimno”, autor

Georgius Stavrianu

Umetničko delo poznatog slikara iz Retimna, Lefterisa

Kanakakisa. Centar savremene umetnosti

Retimna revnosno organizuje značajne

izložbe i daje podršku medjunarodnoj saradnji.

„Ples grupa“ je masovno okupljanje koju organizuju

mladi ljudi Retimna sa igranjem i nastupom na gotovo

profesionalnom nivou.

ored uživanja na plažama, izleta u carstvo prirode, dobre hrane i ispijanja rakia, grad Retimno takodje nudi raznovrsnu zabavu i veselje tokom godine. Najvažniji dogadjaj je Renesansni festival koji se organizuje svakog leta od 1987. god. da bi se

oživele kako kritska tako i evropska Renesansa. Većina dešavanja se odigrava u pozorištu „Erofili“, koje se nalazi na padini tvrdjave. Šetnja stazom popločanom kaldrmom, uzbrdo do „Forteze“ u letnje veče i preživljavanje divnih trenutaka iz pozorišta, ples ili muzička priredba predstavljaju nezaboravno iskustvo. Zimi grad Retimno živi u ritmu Karnevala. Ovde se organizuje najveći festival na ostrvu. Pored velike parade na pokladnu nedelju, veliki broj aktivnosti upotpunjava okvir karnevalskih svečanosti. Meštani se revnosno, razdragano i sa puno kreativnosti pripremaju za ovu sezonu, i trošeći svoje slobodno vreme ponovo se podmladjuju dok uživaju i priredjuju zabave skoro svakog

dana. Više od 4.000 ljudi mesecima predano radi da bi predstavili svoje maske i kočije na velikoj karnevalskoj

paradi...Narednog dana, na pokladni ponedeljak ljudi sa sela imaju vodeću ulogu na proslavama.

Jedinstvena tradicija se oživljava u selima i svi su pozvani da učestvuju u igrama, uličnim predstavama i satirama, kao što je npr.

„kradja mlade“, „Kadi“, „mazanje ljudi“. Ove predstave zajedno sa dobrim vinom,

uz zvuke lire, su uspešan recept za neponovljivo iskustvo.

P

Čamci koji su učestvovali u 40-om „Reliju na Egejskom moru“, odmaraju u marini Retimna tokom takmičarske pauze.

Karneval

Rene

sans

ni fe

stiv

al

boje i opojni mirisi

PRIRODA I OKRUŽENJE Ovaj prelepi pupoljak, koji je Prospero Alpini nazvao abonos Krita, može se po

prvi put videti na ovom mestu.

Selo Plakias u proleće

Ladania (Cistus creticus) nalik ruži sa nekoliko latica ukrašava golo kritsko zemljište.

Papilio machaon (lastin rep)

Francuski botaničar i fizičar, Džozef Piton

de Turnefort, začetnik moderne botanike,

posetio je Krit 1700. godine i sačinio detaljni

opis ostrva, a naročito njegove flore. „Relation d’un Voyage du Levant”

Lion, 1717

etimno, kao i čitavo ostrvo obiluje neverovatnom raznolikošću divljeg cveća. Medju 2000 vrsta – skoro isto koliko i u Engleskoj – 160 je tipično za ostrvo, ukrašavaju svojim bojama i opojnim mirisima kako ravne

tako i planinske predele Retimna. Na obali, morski ljiljan (Pancratium maritmum) uspeva zahvaljujući salinitetu vazduha i vlažnosti, kao što je slučaj sa Tamariks kretikom i kritskom palmom (Phoenix theophrastii). Na višim predelima, u planinskim oblastima, aromatično žbunje, iz porodice mediteranskog gustog žbunja, i veličanstveno divlje cveće čine taj jedinstveni pejzaž upečatljivijim; medju njih spadaju mastika (Pistacia lentiscus), oleander (Nerium oleander), Ligaria (Vitex agnuscastus), kamilica (Chamomilla recutita), menta (Mentha spicata), mirta (Myrtus communis), mak (Papaver rhoeas). Ladania (Cistus incanus-creticus) i kritski abonos (Ebenus cretica). U višim polu-planinskim predelima dominira sledeće rastinje: zelenika (Quercus coccifera), majčina dušica (Thymus capitatus), maginja (Arbutusunedo), žuka (Spartium junceum), stiraks (Styrax officinalis), kao i divlje cveće poput kritske ciklame (Cyclamen creticum), perunike (Iris unguicularis), obične zmijavčice (Dracunculus vulgaris), gladiole (Gladiolis italicus), lala i ostalog pupoljičastog cveća (Muscari commosum). Na planinama cveta kritski javor (Acer sempervirens), grmlje i divlje cveće kao što su

žute ljubičice (Erysimum creticum), divlje ljubičice (Viola cretica), šafran (Crocus

Oreocreticus) i kozlac.

Klisure, koje su bile sašuvane od ljudskog delovanja, pospešuju razvoj endemičkih

i retkih vrsta kao na primer diktamus (Oreganum dictamnus).

Acer sempervirens

Pancratium maritimum

Tulipa cretica

Raznolikost kritskih orhideja, takodje endemička vrsta,

predstavljaju prave dragulje kritske flore.

Dactylorhiza romana

Orc

his

italic

a

Ophrys lutea Ophrys tenthredinifera Ophrys cretica Barlia robertiana

R

Iz poznatog romana, autora Pantelisa

Prevelakisa, “Hronika grada“, u kojem Retimno, njegov

voljeni rodni grad ima vodeću ulogu. Pantelis

Prevelakis je rodjen 1909. i smatra se jednim

od najeminentnijih grčkih pisaca.

Mirna obala rasipa pesak pred tobom, dok se talasasto more približava kao da lagano šeta poput pravednosti po pašnjacima raja.

plavo, belo i zlatno

MORE I OBALE

Na severnoj obali Retimna, morska kornjača polaže svoja jaja. Meštani, vlasnici hotela i volonteri saradjuju

da bi zaštitili gnezda, kako bi mladunci kornjače bezbedno pronašli svoj put do mora.

Bali

Kerame

Petr

es

Agio

s Pa

ulos

Agia

Gal

ini

Skal

eta

Amud

i

laže Retimna se odlikuju kristalno čistom vodom, što čini Retimno idealnim odmaralištem za vreme letnjeg odmora. Pored velikih i uredjenih plaža, posetilac će naići i na slikovite i udaljene zalive, peščane ili

stenovite uvale, kako na severnoj tako i na južnoj obali. Većini plaža je dodeljena “plava zastavica”, što garantuje šistoću plaža. Na severnoj obali uglavnom ćete naići na prostrane, peščane plaže, koje su uredjene i nude smeštaj kao npr. u Episkopiju, Retimnu, Adelianosu, Kamposu, Panormu i Baliju. Ova mesta pružaju kombinaciju osvežavajućeg kupanja u moru, zabave, smeštaja u najmodernijim hotelskim kompleksima Krita i vodenih sportova, kao što su skijanje na vodi, surfovanje, spuštanje padobranom u more, časovi ronjenja, koji se organizuju u ronilačkim centrima, što

sve ukupno garantuje nezaboravno iskustvo. Duž južne obale ćete naći razne male zalive kao što su Agia Galini i Plakias, koji su uredjeni i pokazuju brz razvoj u pogledu turizma, dok veliki broj malih i udaljenih zaliva obećavaju, čak i najzahtevnijem posetiocu, drugačije iskustvo. Neke od slikovitih plaža Libijskog mora su Korakas, Suda, Damnoni, Amudi, Laguna Preveli, Triopetra, Agios Pavlos i Kerame.

P

Kritska hrana je postala model zdrave ishranezdravlje

i draž ishrane

KRITSKA KUHINJA

Ovo je neosporno potvrdjeno u poznatom

istraživanju, koje je sprovedeno u sedam

zemalja u periodu od 10 godina, od 1950. do 1960.

Proučavano je sedam oblasti u odnosu na svoju epidemiološku statistiku: Krit, SAD, Japan, Južna Italija, Dalmacija, Krf i

Holandija.

Kritski dvopek (dakos), ulje, paradajz i možda malo feta sira su satojci “dakosa”.

Lihnarakia (slatka pita sa sirom u obliku uljanih lampica)

lje, vino, pšenica, mleko, sir, meso, zelje, povrće - sastojci koji se koriste u kritskoj kuhinji su jednostavni, precizni, čisti i

što je najvažnije, originalni i prirodni. Kritska gastronomija se zasniva na proizvodima sa njiva, koji omogućavaju zdravu ishranu i doprinose povezanosti dobrog zdravlja i dugovečnoti Krićana. Kritska kuhinja ne zavisi od raznovrsnih tehnika pripreme hrane, već njen uspeh leži u sastojcima koji se koriste. Svuda na Kritu ljudi jedu razne vrste divljeg povrća, koje uspeva u planinskim oblastima, i to kao salatu ili jednostavno obareno, preliveno maslinovim uljem ili prirodnim limunovim sokom. Od ovaca i koza se dobijaju poznati mesni i mlečni proizvodi, uključujući mleko, različite vrste sireva, kao što su Mizitra, Graviera i Feta, kao i jedinstveni “stakoboutyro” (puter dobijen od ovčijeg i/ili kozijeg mleka), koji se koristi za tradicionalni kritski pilav. Pored toga, mnoge porodice koje žive na selu, uzgajaju piliće i zečeve od kojih dobijaju jaja i meso. Zahvaljujući maslinovom ulju, koje se često koristi kao preliv, kritska jela su posebno ukusna. Neki domaći ječmeni dvopeci sa maslinovim uljem i paradajzom čine savršeni obrok za svakog Krićanina. Čuveni “kritski dakos” je jednostavna ali ukusna kombinacija svežih domaćih sastojaka: ječmeni dvopek, paradajz pire, feta sir, ulje i so. Kao dezert, stanovnici Retimna najviše vole domaće slatkiše kao što su pita sa sirom od mizitra sira, pečeni kolač sa medom, „lihnarakia“ (pite sa sirom) i suvo voće.

UPuževi se sakupljaju u prirodi i

serviraju kao ragu ili kao prženi (bumburista), sa ruzmarinom

i vinom.

Mesnati i mlečni proizvodi dominiraju trpezom

domaćinstva Retimna.

Divlje povrće preliveno svežim

maslinovim uljem predstavlja

glavni sastojak kritske ishrane.

stazama prirode

ALTERNATIVNI TURIZAM Dobrodošli na Krit, naše ostrvo, popijte čašu cikudia i uživajte u

gostoprimstvu, galantnosti i zvucima lire.Kritska mantinada (kupleti).

Mantinade su kupleti koji se rimuju i pevaju

se na kritskom dijalektu izražavajući u isto vreme

i sreću i tugu.

Argirupoli, izvor Agia Dinamisa

ored odmarališta na obali koji garantuju ispravnu infrastrukturu, prelepa unutrašnjost ostrva kao i planinske oblasti su vredni istraživanja. Dok otkriva planine i klisure, posetilac dolazi u

dodir sa meštanima udaljenih i često izolovanih sela. Posetilac, takođe, ima mogućnost da šeta stazama istorije i da otkrije civilizaciju prirode u arheološkim ostacima, manastirima od istorijskog značaja, crkvama i naseljima. Miris bilja i divljeg cveća će vam dočarati veličanstvenost kritske prirode. Pešice ili biciklom možete lako i za kratko vreme stići u prirodu i uživati u njoj. Živopisni seoski putevi sa bujnom vegetacijom garantuju nezaboravno iskustvo za sve one koji vole mauntin bajking. Međutim, ukoliko poželite da se još više približite prirodi, možete se opredeliti za agro-turizam. Sobe, koje su izgradjene u okviru seoskog turizma u Retimnu su ili

nezavisni stambeni objekti ili su sastavni deo seoskih kuća. One se nalaze

u najlepšim predelima prirode. Ukoliko se

odlučite da ostanete na ovakvom mestu bićete u mogućnosti da dođete u dodir sa meštanima i njihovim tradicionalnim načinom života.

P

Šetnja i planinarenje će vas približiti raznolikom

pejzažu u kome se smenjuju krševiti,

izolovani i bujni, urbani predeli.

Klisura Pacos

Mita

to (

letn

ji pa

stirs

ki z

aklo

n)Kl

isura

Pra

sano

dobro došli,osećajtese kao kod svoje kuće

UGOSTITELJSTVO Ove godine plaže Retimna su nagrađene sa

14 «plavih zastavica»

One spadaju u 373 najčistije plaže Grčke,

kojima je Evropska Unija dodelila ovu posebnu nagradu.

ahvaljujući tome što je Krit dom

Zevsa, „Xenios“, Retimno se

konzistentno i nedvosmisleno

razvijao u pogodno mesto u oblasti

hotelskog poslovanja. Retimno nudi izvrstan

smeštaj u svim kategorijama, od skromnih do

luksuznih apartmana. Ukupno 13000 soba i

25000 ležajeva, od kojih je 7700 „A“ kategorije,

prostiru se po čitavoj obasti, a u najvećem broju su

na severnoj obali. Pored uobičajenih hotela, soba i

apartmana, uključujući i luksuzne vile izgardjen je veliki

broj smeštajnog kapaciteta u okviru agro-turizma oko Retimna

kao i unutar oblasti. Tradicionalna arhitektura i izuzetna posvećenost

detaljima doprineli su porastu turizma, te je na taj način zahtevnijim

turistima pružena veća mogućnost izbora. Hoteli u Retimnu su nagradjivani

velikim brojem priznanja za kvalitet i visok standard usluge. Atraktivne

moderne zgrade, odlično obučeno osoblje kao i gostoljubivi vlasnici hotela

obećavaju vam prijatan i udoban odmor u Retimnu. Uživajte u svom

boravku, u prelepom smeštaju ove oblasti i zabavljajte se na

čistim plažama, koje su više puta bile nagradjivane „plavim zastavicama“.

Z

Korisni telefoni (Grčka + 30)Putničke agencije u Retimnu (Grčka + 30)

Retimno

Atina

HeraklioHania

KnososFestos

Samaria

Brodovi od Pireusa do Retimna I obrnutoplove

dnevnom rutom. Ima takodje mnogo letova od i do aerodroma u Hanji i

Heraklionu koji su udaljeni 45 odnosno 60 minuta od grada

Retimna. Pošto se Retimno nalazi u središtu Krita,

najpoznatije znamenitosti su u neposrednoj blizini, kao što

su npr. Arheološka nalazišta Knosos i Festos, klisura

Samaria i mnoge druge.

Promotivni odbor Retimna 2831025571-2Policija 100Turistička policija 2831028156Saobraćajna policija 2831022589Policijska stanica Retimna 2831025247Vatrogasna služba 199Bolnica 2831087100Centar za dijalizu 2831026093Dom zdravlja: Spili 2832022222 Perama 2834023075 Agia Fotini 2833022750-2Javni prevoz 2831022212Pošta 2831022303Taxi 2831024316, 2831025000Taxi 28310 71900, 72900, 6937677644, 6977500456Olympic Airways 2831022257ANEK (feriboti) 2831029846MINOAN LINES 2831022941Lučka uprava 2831055150Turističke informacije (EOT) 28310 29148, 56350Gradsko veće 2831088301Udruženje hotela Retimna 2831055873Udruženje hotela Agia Galine 2832091380 2832091333Udruženje hotela Plakiasa 28320 31280-2Asocijacija seoskog turizma 2831061689Klub planinara 2831057760Klub jedriličara 2831050450Biciklistički klub 2831051008Arheološki muzej Retimna 2831054668Istorijsko-narodni muzej 2831023398Centar savremene umetnosti 2831052530Centar kritske moderne umtnosti 2831051501Katolička crkva 2831026416

ALFA ODEON HOLIDAYS25 Palaiologou street Tel. 28310-53307, 57610Fax: 28310-27507www.odeontravel.grodeontrv@otenet.gr ANSO TRAVELPlakias, tel: 28320-31712, 31444Fax: 28320-31713www.ansotravel.comanso@ansotravel.com APHRODITE TRAVEL1 Panepistimiou kritis street Tel. 28310-55188, Fax: 28310 35423reservations@aphroditetravel.gr

APOPLOUS TRAVEL11-17 Giamboudaki street Tel. 28310-20476-77Fax: 28310 35480 apoplous@ret.forthnet.gr

CRETA CONNECTION15 Varda Kallergi street Tel. 28310-54258, 51826Fax: 28310 25663creta-connection@ret.forthnet.gr

CRETOISE3 Manioudaki street Tel. 28310-24295, Fax: 28310 27602www.cretoise.gr | cretoise@cretoise.gr

ELLOTIA TOURS161 Arkadiou street Tel. 28310-51062, 51981Fax: 28310 51.062seafront@rethymnoatcrete.com www.rethymnoatcrete.com

EVERGREEN TOURS87 Koundourioti street Tel. 2831054260, Fax: 28310-54311www.explorerhellas.cominfo@evergreen-tours.gr

IDA TOURISTIC1 Chortatzi street

Tel. 2831024466-8, Fax: 28310-51397www.ida-touristic.gr info@ida-touristic.gr

KATREA RETHYMNO HOLIDAYS66 Sofokli Venizelou streetTel. 28310-25597, Fax:28310-27810www.islandcrete.cominfo@islandcrete.com

GREENWAYS TRAVELAdelianos Kampos Tel. 28310-72440, Fax: 2831072344www.greenways.grinfo@greenways.gr

MISTRAL TRAVEL1B Kastrinaki street Tel. 28310-25920, Fax: 28310-25930metaxas1@otenet.gr

SMART HOLIDAYS ΕΠΕ 1 Panepistimiou kritis street Tel. 28310-22480Fax: 28310-54977www.smart-holidays.com.gr info@smart-holidays.com.gr

VOYAGER TRAVEL SERVICE165 Machis Kritis street Tel. 28310-56488, Fax: 28310-56488www.voyagerincrete.gr voyager@rethymno.net

ALLIANTHOS TRAVELPlakias, Tel. 28320-32033Fax: 28320-31197www.alianthos-group.com info@alianthos-group.com

HAPPY WALKER 56 Vardi Tombazi street Tel., Fax: 28310-52920www.happywalker.com Info@happywalker.com

ASTERI5 Giamboudaki street Tel. 28310-21042, Fax: 28310-21044www.villasincrete.com

info@villasincrete.com

KONSTANTIN26 Kornarou & 1 Lassithiou (Heraklion) Tel: 2810-341711, Fax: 2810-341710www.konstantin.grinfo@konstantin.gr

TUI HELLASPanepistimiou Kritis & 1 Sofokli Venizelou street Tel. 28310-53556, 57108Fax: 28310-53557www.tui.gr | infozre@tui.gr

CRETAN HOLIDAYS S.A125 Machis Kritis Platanias Tel. 28310-35210, 12Fax: 28310-35213www.cretanholidays.grrethymno@cretanholidays.gr

ZEUS OF CRETE7 Georgiou Papandreou street Tel. 28310-20090, 20110 Fax: 28310-28322www.zeus.gr antonis.gioumpakis@zeus.gr

BEST TRAVEL20 Chortatzi street Tel. 28310-55805, Fax: 28310-52372info@besttravel.com.gr

WAY TRAVEL35 Moatsou street Tel. 28310-58743, Fax: 28310-58463waytrv@otenet.gr

PROMOTE PLAN11 Siganou streetTel. 28310-20577, Fax: 28310-54399www.holidaysincrete.netgaleros@otenet.gr

DAMNONI TOURS 4X4Damnoni Tel. 28320-20045, Fax: 28320-32312damnoni@otenet.gr