Dijalog u Paklu

7/27/2019 Dijalog u Paklu

1/30

Dijalog u paklu izmeu Makijavelija i Monteskijea

Dramska obrada

Predrag Bajeti

Niccolo Machiavelli (roen 3. maja 1469, u Firenci umro 21. juna 1527, u Firenci),italijanski pisac i dravnik, firentinski patriota i izuzetni politiki teoretiar. Glavno delo Vladar (1513), tokom kasnijih stolea, ozloglaeno i optuivano za amoralnicinizam. Makijavelijeva privrenost uvek je na strani republike, i sve njegove teorije slue njenom jaanju; ali pokvarenost vremena, slabost italijanskih dravica i pokuaji stranih osvajanja, nagnali su ga da zamilja vladara koji bi mogao da ostvari njegov veliki san o ujedinjenju Italije. Napisao je i poznatu komediju Mandragola (1518).

Charles Louis de Secondat Montesquieu, baron de La Brede (roen 18. januara 1689,u zamku La Bred, kraj Bordoa umro 10. februara 1755, u Parizu), francuski politiki mislilac ije glavno delo Duh zakona (1748) presudno utie na politike teorije novog vremena: od Francuske revolucije do danas. Osnovni doprinos Monteskijea naucije doktrina o podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Monteskije raspravlja o tri oblika drave, i smatra da se republika zasniva na vrlini, monarhija na asti, a despotizam na strahu. Prvo njegovo delo su Persijska pisma (I721), popyga v

ladavini Luja XIV.Nije ovo ni satira ni pamflet... prikazano je sve kao fikcija, i bilo bi uludo dati unapred neku odgonetku. Ne pitajte ija je ruka pisala ove stranice: ovakvo delo je gotovo bezlino. Odgovor je na izazove savesti, i svako je sudelovao u njegovom postanju. Delo je pred vama i pisac se povlai, jer samo je pribeleio misli koje se tiu svih, bio vie ili manje prikriveni sauesnik sjedinjenih sila dobra.M.

1864

Maurice Joly (roen 22. septembra 1829, u gradu Lonsle Saunier a naen mrtav, u svomstanu, 17. jula 1878, u Parizu), francuski advokat, zatvorenik i prognanik, u v

reme Napoleona III, branilac Pariza u francuskopruskom ratu (1871). oli je uesnikprvog osvajanja pariske Gradske skutine, u znak protesta protiv izdaje, ali neto kasnije ne uzima vidio uee u Komuni. Napisao je, pored drugih dela, Dijalogu paklu izmeu Makijavelija i Monteksijea (1864),Dijalog u paklu... posluio je kao osnova za sastavljanje poznatog lanog dokumentapod nazivom Protokol sionskih mudraca (1903). Po tom lanom dokumentu, koji ima oblik zapisnika sa niza tajnih sastanaka (24, a po drugim verzijama 27) u Bazelu 1897, u vreme novog Cionistikog kongresa, Jevreji i masoni planiraju da srue hrianskcivilizaciju, pomou liberalizma i socijalizma, i da sagrade svetsku dravu no svojim pravilima.Prevara je otkrivena 1921. godnne, a dalja istraivanja dokazuju da su Protokoli falsifikat koji zvaninici ruske tajne policije sastavljaju no satiri olija, no jednom fantastinom romanu (Biarritz) od Hermanna Goedschea (1868), i po drugim izvori

ma.

1998Dramska obrada podrazumeva: izbor tema, i neznatne promene redosleda, neophodnoskraivanje teksta, saimanje reenica da bi postale izgovorljive na sceni. I samo toje injeio pri obradi ovog Dijaloga u paklu... Dve male promene, ipak, znaajne su:(1) po oliju, pakao je neka mrana obala, pusti al, a po obradi: televizijski studio: (2) po oliju: Narodi sada ive u Letu Gospodnjem 1864, a po obradi: Narodi sada ive u Letu Gospodnjem 1998.Sve politike ideje, pa i one koje se ine savremene, napisao je oli 1864. godine. Ne


2/30

odgovaramo ni mi, prikazivai, mi gledaoci ako se u tim starim idejama prepozna i1998. godina.

PRVI DEO

Televizijski studio, u polutami. Niz zamraenih monitora, dva projektora, spletovikablova, kamere, i nepokretni snimatelji. Nametene su, u sredini, dve metalne stolice, sa plastinim seditima, i jedan metalni sto, sa staklenom ploom. Reflektori,sputeni sa mostova, as blesnu, a as se gase. Neko nevidljiv igra se s njima. Tama,kao znak. Samo crvena svetla na kamerama. Tiina. Naglo, osvetle se monitori: nemaslike na njima, samo belina. uje se muzika: najava, iz daljine. Slike na monitorima (platnima): dva oveka, kao senke, dolaze. Stoje kraj stolica, gledaju se. Sednu: prvo jedan, pa drugi.

UPOZNAVANJE

Dijalog 1

Kad nestane slika na monitorima, i svetlo se pojaa, vide se dve prilike. Sede nepomino. Muzika utihne.

MAKIJAVELIRekoe mi... Pokazuje prstom kamere... da u sresti sen velikog Monteskijea. Da li je to ona preda mnom?

MONTESKIJEPridev veliki nikome ovde ne prilii! Pa ipak, ja sam.

MAKIJAVELIMeu slavnim ljudima ije seni nastanjuju boravita mrtvih, nikoga radije ne bih da sretnem do vas, Monteskije. Seljenjem dua, prenesen u ova nepoznata prostranstva...Pokua da se okrene, ali ne uspe: malo se samo promekolji u svojoj stolici.... zahvaljujem sluaju to sam se naao licem u lice sa piscem Duha zakona.

MONTESKIJEBivi dravni sekretar Firentinske republike nije zaboravio da govori uglaeno, kao dvoranin. Pokua da se pokloni, ponikne glavom, ali vrat mu se ukoi. Samo, ta bi drugo

, sem stenjanja i vapaja, jedan drugome mogli da kaemo...

MAKIJAVELIZar smrt ta znai onima koji ive u misli? poto je misao vena. Ne znam, ako o sebi grim, bolje uslove od ovih koji nam se daju ovde...Pokuava da se zasmeje. Posmatranajave raznih televizijskih stanica... pratiti izdaleka revolucije u dravama, pad i preobraaje carstava, razmiljati o njihovim novim ustavima, o promenama obiaja imiljenja evropskih naroda, o napretku njihove civilizacije u politici, u umetnosti, u industriji, u oblasti filozofskih ideja, kakav se divan prizor nudi misli!Koliko razloga za uenje! Tiina. Nitavilo nije moglo da prekine sve spone koje nas ezuju za zemlju... Vaa naela su na snazi u ovom asu dok razgovaramo gotovo u svoj Evropi; i vae blistave zasluge mogu da vas potede straha pri mranom prelazu koji vodi u raj ili u pakao...

MONTESKIJENe pominjete sebe, Makijaveli, a to je previe skromno, kad neko ima toliki ugled,kao pisac Vladara.

MAKIJAVELINasluujem ironiju u vaim reima. Zar veliki francuski pisac o meni sudi kao svetina,zaslepljena predrasudama, koja sem moga imena nita drugo o meni ne zna? Tiina, bez odgovora. Muzika. tiha, stari renesansni motiv. A ta sam to ja uinio? Petnaest sam godina sluio svojoj domovini a bila je Republika borio se za njenu nezavisnost


3/30

, zatitio je od krvavih spletki, pregovarao, zakljuivao ili kidao sporazume, u skladu sa interesima Republike a bila je pod pritiskom dve velesile. a ratna srea poigravala se s njom kao sa barkom u oluji... Nije to bila nikakva nasilnika ili autokratska vlast bile su to narodne ustanove... Kao da se smeje dok ponavlja re: institucije. Uzneo sam se kad i sloboda. a sa njom sam i pao; iveo sam u progonstvu a da me nijedan vladar nije udostojio ni pogleda. Umro sam u siromatvu, zaboravljen. Muzika utihne.

MONTESKIJESve sam to znao, Makijaveli, i zato nisam mogao da shvatim, nikada, kako se to firentinski rodoljub, slubenik jedne Republike, preobrazio u zaetnika tog mranjakog auka koji je kadar da opravda najstranije zloine tiranije.

MAKIJAVELIGreite, Monteskije, moj jedini zloin je to sam govorio istinu, ne moralnu, nego politiku istinu. Ljudska priroda, a ne ja, raa tu nauku... Zastane, Glas mu se izmeni, kad podvikne: Makijavelizam je stariji od Makijavelija. Predahne, pa govori upola glasa, ubrzano ... ko grdi lekara to opisuje bolesti, hemiara to ispituje otrove, moralistu to slika poroke, istoriara to pria povesti?

MONTESKIJE... kad naunik, lekar ili moralista, istrauje zlo, ne poduava nas kako se ono iri ngo kako se lei, a vae delo upravo to ne ini, vai spisi prenose na drave zarazu, ote: nagon za vlau, obmanu i nasilje...

Predahnu, i gledaju se izbliza. Pa se usture u svoje stolice.MAKIJAVELIPustimo rei, drimo se ideja. Evo mog sistema neete ga lako naruiti, izveden je dedutivno iz moralnih i politikih injenica... Jae je u oveku zlo od dobra, vie je oveon zlu nego dobru, vie utiu na oveka strah i sila nego razum... svi ljudi tee za vlsvaki ovek, kad samo moe, biva tlaitelj, svi, ili skoro svi, spremni su da rtvuju rava drugih svojim interesima... ta dri na okupu te prodrljive ivotinje koje nazivao ljudima? Gruba i neobuzdana sila... Sila prethodi pravu. Tiina. Detinjast je prekor koji se upuuje Vladaru. to bi se politika petljala s moralom? Da li ste ikadavideli neku dravu koja bi se rukovodila naelima to odreuju lini moral? Svaki bi rtako, bio zloin, ak i pravedan rat, svako bio svajanje bilo zlodelo, svaki ugovornedostojna prevara... Zar ne vidite da i sama re pravo ima krajnje neodreeno znaen

je? gde ono poinje, a gde se zavrava? kad ono postoji, a kad ne postoji? Naelo prava, u sluaju drava, potinjeno je naelu interesa... pa iz toga sledi: Dobro moe nastiz zla... Pojavi se natpis. Makijaveli zastane, glas mu se izmeni, i apue: Prekozla dolazi se do dobra. ... manje me zanima ono dobro, i moralno, a vie ono korisno, i nuno... Ponovo, natpis. Makijaveli apue: Cilj opravdava sredstva. Predahne. Monteskije se, malo, podsmehne. I ako me sada zapitate zato ja, kao republikanac,dajem prednost apsolutnoj vladavini, rei u vam Grka je doivela svoje zvezdane asovasu pomraenja slobode, a bez despotizma rimskog plemstva, a kasnije, despotizma rimskih careva, nikad se ne bi razvila blistava evropska civilizacija. Tiina. udimse to govorim tako dugo da bih uverio vas, koji me sada sluate, poznatog pisca. Zar nije, ako sam dobro obaveten, deo ovih ideja izloen i u Duhu zakona! Neto slino kkotanju. Kae se da je na nauk amoralan, a moe biti da smo mi bili privreniji Bogu itinitom nego filozofi XVIII veka.

MONTESKIJEZadnje vae rei primam ravnoduno, Makijaveli, inae sluao sam vas paljivo. Hoete li mene da sluate?

MAKIJAVELISa puno potovanja utau kao zaliven, sluau onoga koga su zvali: zakonodavac naroda.

POBIJANJE


4/30

Dijalog 2/3

MONTESKIJEVae doktrine, Makijaveli, ne predstavljaju nita novo, a ustruavam se da ih pobijamne zato to uznemiruju moj duh, nego zato to, pogrene ili istinite, nemaju filozofske osnove. Znam dobro da ste vi, pre svega, politiki ovek, i da vas injenice zanimaju vie od ideja. Ali kad je re o vladanju mora se poi od naela. U vaoj politici nemesta ni moralu, ni veri, ni pravu: samo dve rei sila i lukavstvo. Pa to su istinekoje ne treba ni dokazivati: da sile ima meu ljudima, da je okretnost neophodnadravniku. Ali, vi nasilje uzdiete do principa, a lukavstvo do pravila vladanja, vine vodite rauna ni o jednom zakonu ovenosti. I ivotinje su lukave i jake, i meu na nema drugog zakona sem grube sile. Vi priznajete postojanje dobra i zla. Vae jenaelo: Dobro moe da nastane iz zla. Vi ne govorite: 'pogaziti re je dobro samo posebi, dobro je koristiti se kraom, nasiljem, ubistvom'. Ne, vi kaete: 'moe se pogaziti re, kad je to korisno, moe se ubiti, kad je to nuno, pokrasti drugoga, kad je to unosno. Vladar, kad se radi o njegovom interesu ili o interesu drave, moe da prolije potoke krvi, da bi se doepao ili zadrao na vlasti, da srui svaki zakon i da proglasi novi, i da njih ponovo gazi, da protrai dravnu kasu, da potkupljuje, da ugnjetava, kanjava i bez prestanka da tue.

MAKIJAVELIZar niste i vi sami rekli da je u despotskim dravama strah nuan, vrlina beskorisna, ast opasna, da je neophodna slepa poslunost?...

MONTESKIJEDa, rekao sam, da bih ponizio a ne uzvisio tiraniju. Zapamtite dobro: drutva ne mogu da se zasnivaju na onome to ih unitava. Svako nasilje odozgo ozakonjuje nasilje odozdo. Izmislili ste teoriju sile, budite sigurni da je narod nije zaboravio:silom e da povrati ono to mu je silom bilo oduzeto. Naelo despotizma je ono jezuitsko: ubiti ili biti ubijen. Eto, njegova zakona! Danas je to zaglupljenost, a sutra graanski rat. Tiina. Vladari ne mogu, dakle, da dopuste sebi ono to je protiv linog morala: to je moj zakljuak; i on je izriit. Slike na monitorima: poznati revolucionari, jedna slika pretapa se u drugu. Velikani koji, na osnovu povrede zakona, obezbeuju mir svojoj zemlji, priinili su vie zla nego dobra: spasenje koje donose ne uklanja klice raspada koje unose u dravu. Nekoliko godina anarhije manje jekobno za jednu dravu nego mnogo godina utljivog despotizma. Vi se divite velikim l

judima, ja se divim velikim ustanovama. Narodima su, da budu sreni, potrebni manje daroviti a vie estiti ljudi. Gledaju senke. Ne osiguravaju ljudi vladavinu slobode i dobre obiaje nego ustanove. (Solon je lepo rekao da najsavrenije su one ustanove koje narod moe da podnosi) Tiina. Pomisao da sam ja uticao na ustanovu podele vlasti, da sam stvarao doktrinu slobodnih (evropskih) drutva, to blai moja nespokojstva, u ovim (predugim) asovima ekanja sudnjega dana. Gledaju senke.Vi ste, Makijaveli, roeni krajem srednjeg veka, i iveli ste u drutvu, oprostite, jo uvek varvarsko: ideje o ratu, o nadmoi i osvajanju, sila je sve (i svja) a pravo nitavno... Videli ste neustraive vojskovoe, eline ljude, odvane duhove, i taj svet, ispunjen tmurarima velikog nereda, prikazao se vama i kao umetniku, koga pre ponese mata negooseanje morala. I to meni objanjava Vladara. Smijulje se, tiho. Vidite, brojne senke kreu se ovamo, neemo uskoro imati gde da se okrenemo... Blesak: belina ekrana.

ZAMKA: 1998

Dijalog 3/4

MAKIJAVELIDopustite da vam postavim jedno pitanje: gde ste se vi zaustavili u tokovima savremene istorije?

MONTESKIJEPa, na poslednjim danima 1847. Otkad sam siao u ova boravita mraka, u ove beskrajn


5/30

e predele, itavo stolee lutao sam meu narodima starog sveta, sretao sam neodreeno motvo dua, a tek pre pola veka poneku savremenu... Moram da priznam. ne znam koja je sada godina sveta.

MAKIJAVELIPoslednji su ovde prvi, o Monteskije! Dravnik srednjeg veka, politiar varvarskih vremena, zna vie o istoriji savremenog doba nego filozof osamnaestog veka. Narodisada ive u Letu Gospodnjem 1998.

MONTESKIJEKaite mi, Makijaveli, ta se u Evropi zbilo posle 1847. Muzika. Slike na monitorima: istorija Evrope od 1847. do 1998. Kao i svaka haotina televizijska najava: slike svima poznate, ali nejasne, iskidane, ubrzane.Sem eha poneke, kratke reenice, ne uje se ta Makijaveli saoptava Monteskijeu.

MAKIJAVELISve je to prolo, prolo, prolo. Suverenitet naroda ozakonjuje u beskraj pravo revolucija, revolucija, revolucija... Sloboda je uguena u krvi, krvi... Suverenitet naroda raa demagogiju, demagogija raa anarhiju, anarhija vodi u despotizam, despotizam, despotizam... Sve prolazi kao san, san, san... Belina ekrana. Tiina.

OPKLADA

Dijalog 5/7

MONTESKIJEU nedoumici sam, Makijaveli... vae rei su avolsko ruganje, i sumnjam da je ono to gvorite u skladu s vaim potajnim mislima... vi imate onu kobnu reitost u kojoj se gubi svaki trag istine... i vi ste zaista mraan duh, ije ime i dan danas izaziva jezu... Naslikali ste mranu sliku savremenog drutva, i ne znam da li je ona stvarna.,. u svakom sluaju, ona je nepotpuna. Nepotpuna: pored zla postoji, u svemu, i svuda, i dobro. Vi ste mi pokazali samo zlo. Tiina. Moderna drutva ne smeju vie da seposmatraju oima prolosti. Da li zato to se despotizam, vie puta u istoriji, pojavlivao kao posledica drutvenih nemira, sledi zakljuak da je desiotizam pravilo? Razumno je tvrditi da druge bolesti trae i druge lekove, drugi problemi druga reenja... A vi verujete da despotizam moe da se spoji s modernom civilizacijom. Ako pretpostavite da su ova drutva, sada, zaraena svim vrstama korupcije, svim porocima o k

ojima ste maloas govorili, ona kreu brzim korakom ka rasulu... (Ali, otkada to sloboda poniava due i kvari karaktere?) Ako su obiaji u nekim delovima Evrope koje nepoznajem, kao to kaete, iskvareni, to znai da je tuda proao despotizam, da se sloboa ugasila; zato, valja je sauvati tamo gde je ima, i ponovo uspostaviti tamo gdeje vie nema. Ne znam vie gde sam kad vas sluam, vi moete da uznosite slobodu u antii, a da je osporavate u modernim vremenima, da je odbacujete ili prihvatate, kako vam se svidi, prema vremenu i mestu. A ja se drim iskljuivo naela.

MAKIJAVELIVi, kao vet kormilar, drite se puine, a izbegavate grebene. Opta naela su velika pu raspravama, ali, priznajem, veoma sam nestrpljiv da doznam kako e se dostojanstveni Monteskije provui s naelom narodnog suvereniteta... Nisam mogao da razaberem,sve do sada, da li je ili nije ono ukljueno u va sistem. Prihvatate li ga, ili ne

?

MONTESKIJENe mogu da odgovorim na tako postavljeno pitanje.

MAKIJAVELIVa razum pomutila je ta avet (revolucije). Muzika, tiha, stari osamnaestovekovnimotiv.

MONTESKIJE


6/30

Varate se, Makijaveli. Vi moje ime povezujete s bezakonjem Francuske revolucije,vrlo je to stroga osuda filozofa, koji je traio istinu, tako obazrivo. Roen sam ustoleu duhovnog vrenja, uoi revolucije, i nijedna od buduih posledica tog preokreta, u oblasti ideja, nije izmakla mome pogledu. Znao sam da e sistem podele vlastinuno jednoga dana premestiti teite suvereniteta. To naelo, malo poznato i slabo odeeno, naroito kad se pogreno primeni, moglo je da izazove stravine nesporazume, strhovitu katastrofu... Svi smo nainili greke, ali neka svako odgovara za svoja dela.Muzika utihne. Ako suverenitet gde poiva, poiva u celoj naciji, i nazvao bih ga:nacionalnim suverenitetom. Ali ideja o tom suverenitetu nije apsolutna, ve relativna istina. Suverenitet ljudske moi odgovara jednoj duboko subverzivnoj ideji, suverenitetu ovekovih prava, a to je materijalistika i ateistika doktrina koja je Francusku revoluciju gurnula u krvoprolie, i posle opijanja slobodom, osramotila jedespotizmom. Naelo boanskog prava nita manje nije zlokobno, jer narode preputa mravu, samovolji, nitavilu, od naroda pravi stado robova... Ako je suveren od Boga poslan na zemlju, onda ima svu vlast nad ljudskim stvorenjima. Izmeu boanskog pravakoje iskljuuje oveka, i ovekova prava koje iskljuuje Boga postoji istina, Makijavei: nacije su slobodne, isto kao i pojedinci, jer su u Bojim rukama.

MAKIJAVELIKo stvara suverene?

MONTESKIJENarodi.

MAKIJAVELIZapisano je: Per me reges regnant - Po meni kraljevi kraljuju, to znai bukvalno: Bog stvara kraljeve.

MONTESKIJEO Makijaveli, to je prevod, prevod namenjen Vladaru, koristili ste to, ali to nije iz Svetog pisma. Bog je ustanovio suverenitet, ali ne ustanovljuje suverene.Svemona njegova desnica zaustavlja se tu gde poinje slobodna volja ovekova. On je narodima, kao i kraljevima, prepustio odgovornost za njihova dela.

MAKIJAVELISumnjam da je sve to govorite sasvim pravoverno. Po vama, narodi raspolau suverenitetom?

MONTESKIJEU stara vremena, u srednjem veku, kad se drava uspostavljala bez najezdi i osvajanja, suverena vlast stvarana je slobodnom voljom naroda, izborom...

MAKIJAVELIAko narod bira svoga vladara, moe i da ga svrgne, zar ne?

MONTESKIJENarod ima pravo da uspostavi oblik vladavine koji mu odgovara...

MAKIJAVELI... a ko e ga spreiti da oblik vladavine, po svome hiru, i menja? Po vaim doktrinam

a nee nastati reim poretka i slobode, nego neogranieno razdoblje revolucija.

MONTESKIJENe brkajte pravo sa zloupotrebom, ni naela sa njihovom primenom.

MAKIJAVELIDa li, po vaim naelima, narod ima pravo da srui suverena?

MONTESKIJEDa, u krajnjem sluaju, s pravednim pobudama.


7/30

MAKIJAVELIA ko sudi o krajnjim sluajevima i o pravednosti tih krajnosti?

MONTESKIJEA ko drugi, po vama, ako ne narod sam?

MAKIJAVELIVa sistem ima samo jednu jedinu manu: polazi od nepogreivosti narodnog razuma. A zar narod nema, kao i ljudi, svoje strasti, svoje zablude, svoje greke? Narod je ponizan pred silom, a nemilosrdan pred slabou, neumoljiv prema pogreci, a pun pratana prema zloinu, nemiran u slobodi, a strpljiv u ropstvu.

MONTESKIJEKad narod pogrei, biva kanjen.

MAKIJAVELIKako?

MONTESKIJENevoljama nereda, anarhije i despotizma.

MAKIJAVELIRekli ste: despotizam. Tiina. Vidite, sve se vrti oko toga. Tiina.

MONTESKIJEVi to mislite, vi koristite tu re: despotizam. Va tmurni duh, Makijaveli, poznajesve podzemne staze, sve tajanstvene prevare, sva lukavstva zakona, vi prezireteljude, vi eznete za stranim istonjakim vladavinama, vae se politike doktrine oslana uasne teorije indijske mitologije - ostavite se Indije, zaboravite Kinu kakoda uspostavite despotizam meu narodima ije dravno pravo, u osnovi, poiva na slobodimeu hrianskim narodima? meu dravama iji je politiki ivot izloen javnosti tame svoju monu matu, traite, izmiljajte, i ako reite taj problem, izjaviu s vama zada je savremeni duh pobeen.

MAKIJAVELII vi da glasate, kao na izborima, sa da ili ne?

MONTESKIJEImam samo jedan glas, malo moj glas znai meu milionima glasova.

MAKIJAVELIAh, Monteskije, dobro znate ta bi mi za potomstvo znaio va glas: traim ga kao milos.

MONTESKIJEJa? da glasam?

MAKIJAVELIEh, pa glasajte, onda, kao to se glasa u Paklu, prostim i jedinstveiim pristankom

: mente et mutu! milju i utanjem, mente et mutu! preutnjim prisitajanjem.

MONTESKIJEPa, rei u i ja: da, ili ne.

MAKIJAVELIPazite, drim vas za re.

MONTESKIJESamo izvolite, molim vas.


8/30

MAKIJAVELIPrvo i prvo, greite to se tie primene mojih naela: vi despotizam vidite uvek kao zatareli oblik istonjakog monarhizma, ali ja ga tako ne zamiljam. Nova drutva trae npostupke. Smrt protivnika, pljaka podanika i fizika muenja igraju malu ulogu u unutranjoj politici modernih drava.

MONTESKIJELepo je to uti od vas.

MAKIJAVELIIdem u korak s vremenom. Snaga doktrina kojima se pripisuje moje ime i jeste to se prilagoavaju svim razdobljima i svim situacijama. Sluajte, nije re o tome, danas,da se prisile ljudi, nego da se razoruaju. Ne da se ugue politike strasti, danas,nego da se nadjaaju. Ne da se zabrane ideje, danas, nego da se one promene tako toih prisvajamo.

MONTESKIJEKako to? Ne razumem.

MAKIJAVELINajdublja tajna vladanja sastoji se u slabljenju duha naroda, oslabiti duhove toliko da se niko ne zanima za ideje revolucije, za naela promene. Narodi su se, usvim vremenima, zadovoljavali reima, prividi su im bili dovoljni, pa i danas, dak

le: uspostaviti prividne ustanove, drati prividne govore, proklamovati prividne ideje. Imati samo dara da se liberalna frazeologija preuzme od stranaka kojima slui kao oruje u borbi protiv vlasti. I tim frazama kljukati narod do zasienja, do ganja. Danas se esto govori o moi javnog mnjenja, ali ako se dobro poznaju skrivenepoluge vlasti, ono e da izraava oio to mi budemo hteli. Ali, pre no to i pomislimo a ga preusmerimo, treba ga oamutiti, zbuniti ga udovinim protivrenostima, neprestanm iznenaenjima, zaslepiti ga svakakvim preokretima, neprimetno ga skrenuti s njegovog puta. Eto jedne od velikih dananjih tajni: znati kako se doepati predrasuda inarodnih strasti da bi se u naela unela zbrka, da bi se onemoguila sloga onih koji govore istim jezikom i imaju iste interese.

MONTESKIJEta smerate tim reima? njihova nejasnoa kao da prikriva neto zlokobno?

MAKIJAVELIAko mudri Monteskije namerava politiku da zameni oseanjima, onda u ovog asa da prekinem. Uputili ste mi izazov, dopustite mi da izloim kako mislim da reim problem.

MONTESKIJENeka bude.

MAKIJAVELIPrethodno, dopustite mi da pobrojim osnovne uslove koji vladaru, danas, omoguavaju da uvrsti svoju vladavinu. Mora da se posveti unitenju stranaka, da rastura kolektivne snage gde uzmu maha, da onemoguava individualne napore u svim oblicima; tako dolazi do slabljenja karaktera, sve e ruke malaksati, prepustiti se ropstvu. M

ora da stvori, pomou uredbi, glomazne finansijske monopole, rezervoare javnih bogatstava, tako da svako privatno bogatstvo moe da bude profukano ako drava to hoe. i ste ekonomista, Monteskije, procenite i sami vrednost ovakve mahinacije.)

MONTESKIJENastavite.

MAKIJAVELIMora da pobunu u dravi obuzdava strahom od anarhije, s jedne, i strahom od bankrotstva, s druge strane, i, sve u svemu, optim ratom. Mora da dodeli najvie poloaje u


9/30

vlasti onima koji su svojim ranijim funkcijama, i svojim karakterom, udaljili se od svih, pa ih deli dubok ponor, onima koji, u sluaju promene vlasti, nemaju tadrugo da oekuju osim smrti ili progonstva, pa su primorani da brane, do poslednjeg daha, sve postojee. Pretpostavite da imam na raspoloenju ta razliita duhovna i materijalna sredstva, i dajte mi bilo koju, kaem: bilo koju, naciju, i za manje oddvadeset godina neka neukrotiva evropska nacija postae pokorna prema tiraniji kaoneki mali azijski narod.

MONTESKIJENiste ispunili preuzeto obeanje, upotreba svih tih sredstava pretpostavlja postojanje apsolutne vlasti a ja sam vas pitao...

MAKIJAVELIVaa je irimedba opravdana.

MONTESKIJEPitam vas: kako ete despotizam moi da uspostavite u politikim zajednicama koje se osnivaju na liberalnim ustanovama?

MAKIJAVELINita lake od toga.

MONTESKIJEDa vidimo.

DRUGI DEO

SAN: O PREUZIMANJU VLASTI.

Dijalog 8

Slike na monitorima: predeli kao u snu, lepom i runom.

MAKIJAVELIBiram dravu, iji oblik mi je sasvim tu: Republiku, sa svim ustanovama koje jame sloodu, pa tako i sa svim otporima despotizmu nesavladljivim, u prvi mah, na planu

ideja, obiaja, zakona. Pristajete li na takvu hipotezu, jedan san? Bez odgovora,Monteskije klimne glavom, sporo. Postavljam vam sada samo jedno pitanje: da li moe da doe, u takvoj dravi, do promene vlasti?

MONTESKIJEPromena vlasti ne bi vodila promeni ustanova: neko moe da uzdrma vrh drave, pa ta?njegova e stranka da pobedi, pa? dravno pravo i sam temelj ustanova ostaju vrsti.

MAKIJAVELII vi, stvarno, verujete u te iluzije?

MONTESKIJEDokaite suprotno.

MAKIJAVELIPazite sad, posle prevrata ja sam van zakona, zapravo ja sam ono to su stari Rimljani zvali lepim, snanim imenom: diktator. Pobedio sam, znai, zato to postoje duboki razdori, opta pometnja, svuda zbrka ideja, neobuzdane ambicije, uzavrela pohlepa, neutaene mrnje, opte nasilje, a ja kaem: mogu da pruim zemlji mir, ja kaem: osm se na narod (to je azbuka svakog uzurpatora). Monteskije se smeje. Smejte se,to je vae pravo, sve dok ne bude nareeno drukije. I Makijaveli se smeje.

MONTESKIJE


10/30

Makijaveli, da niste natmureni kao tiranin, bili bi divni kao spadalo.

MAKIJAVELIDa nisam tiranin, bio bih niko i nita. Tiina.

MONTESKIJEPa dobro, tu smo gde smo sutradan, po vaem dravnom udaru, svuda sumorne zagonetkei nou nejasne i mrane prilike, povorke nosila to prolaze... Nita, nitavilo, neizvest, strava! ta ete dalje da radite?

MAKIJAVELIUzurpator se osea u zemlji kao osvaja: mora da sve srui, kako bi ostvario svoj pravi cilj, i sve da obnavlja, kako bi zadrao osvojeno...

MONTESKIJEAko vas dobro razumem, ukidate razliite ustanove da ih sve date u ruke jednom jedinom oveku.

MAKIJAVELIGreite, bilo bi to opasno. Danas, mora to da se radi zaobilazno, vetim mahinacijama. Neu ja da unitavam ustanove: sudstvo, izborni sistem, tamiu, line slobode, obrazvanje, ali u, jednu po jednu, da taknem nevidljivom rukom... Udara po stolu, jednom, dvaput... i da poremetim njihovo delovanje.Tiina.

MONTESKIJEVi kao da ste zaboravili da je u hipotezi od koje polazimo nacija dostigla vrhunac civilizacije, da je njeno dravno pravo utemeljeno, kao i njene dravne ustanove.

MAKIJAVELISluajte me paljivo: premetanje jedne opruge, u mehanici, menja pokret, ali naizgledto je isti ureaj, isti mehanizam. Tako isto, u fiziologiji. temperament zavisi od stanja organa, a razliite ustanove deluju u dravnom ureenju, kao razliiti organi ljudskom telu. Poremetiu malo svaki organ, ali svaki ostaje, a politiki sistem drave se menja. Shvatate li?

MONTESKIJE

uvate nazive, a unitavate pojave. ini to i Avgust u Rimu, kad unitava republiku, potoje i dalje: konzulat, pretorstvo, tribunal, ali nema vie ni konzula, ni pretora, ni tribuna.

MAKIJAVELIU politici moe da se uradi sve, pod uslovom da se laska javnim predrasudama i dase potuju prividi.

MONTESKIJENiste zaboravili da su narodi sad skloni da sebi dadu ustav, i da obezbede svojaprava.

MAKIJAVELI

Doneu drugi ustav, i to je sve.

MONTESKIJEMislite li vi, zaista, da jedan preokret, jedno jedino uspeno nasilje, moe da otmenaciji sva njena prava, svu njenu batinu, sve ustanove, sva naela po kojima je navikla da ivi?

MAKIJAVELIOprostite, ne urim ja nikuda. Narodu je, rekao sam vam, stalo vie do privida negodo istine (tog se pravila u politici ja strogo pridravam). Hoete li, molim vas, da


11/30

me podsetite: koja naela vi naroito cenite?

MONTESKIJEta e vam to, Makijaveli?

MAKIJAVELINe bojte se, recite. Monteskije odmahne rukom. Podsetiu vas ja: naelo o podeli vlasti, o slobodi govora i tampe, o slobodi veroispovesti, o linoj slobodi, pravo naudruivanje, ravopravnost pred zakonom, nepovredivost vlasnitva i stana... hoete lida nastavim?

MONTESKIJEDovoljno i toliko, da vaa vladavina ima neprilika.

MAKIJAVELIVarate se, ja u da stavim u preambulu svoga ustava sva ta naela.

MONTESKIJEA kako ete, onda, da izbegnete njihovu primenu?

MAKIJAVELIRekao sam da u proglasiti ta naela, ali neu da ih pomenem izrikom.

MONTESKIJE

Kako to?MAKIJAVELINarodu u rei: priznajem sva velika naela modernog prava. Samo toliko.

MONTESKIJENe shvatam smisao tog prikrivanja.

MAKIJAVELIKad ih ne imenujem, ini se, da sam dao sva, a nisam dao nijedno. Kasnije, putem izuzea, izbegavam ona koja mogu da budu opasna.

MONTESKIJE

Sad razumem.

MAKIJAVELIMeu tim naelima, uostalom, jedno su ustavna (i politika), a drugo privatna graanskaprava. Neu dirati ova druga, ako ne budem morao.

MONTESKIJEA politika prava?

MAKIJAVELIKad se ljudima ne dira u imanje i ast, oni su zadovoljni, rekao sam jo u Vladaru.

MONTESKIJE

Ko graanima jami, ako ih danas liite politike slobode, da im sutra neete ograniitinu slobodu? i oteti njihova imanja?

MAKIJAVELIVerujete li vi, i dalje, da je narod danas eljan slobode? Pojedinac se zatvara u auru svoga egoizma, svojih materijalnih interesa; pitajte ga, i odgovorie vam: ta emeni politka? ma, kakva sloboda? ama, zar svaka vlast nije ista?

HIPOTEZA: O OSIGURANJU VLASTI.


12/30

Dijalog 9/10

Makijaveli zauti, kao da se malo umorio, pa zadremao. Slike na monitorima: zvaninici, smeni i narogueni.

MONTESKIJEStali smo kod donoenja ustava, bez pristanka nacije.

MAKIJAVELIPrekidam vas: nikako ne bih smeo da se ogreim o vladajue (demokratske) ideje ovogvremena, naprotiv, elim da se ratifikuje dravni prevrat koji sam izvrio. Rei u nar, neto prikladno: oni pre gurali su vas u provaliju, ja sam to spreio, hoete li me?Glasajte, slobodno.

MONTESKIJESlobodno, pod pretnjom terora.

MAKIJAVELIMoj narod e mi klicati.

MONTESKIJEVerujem vam to.

MAKIJAVELI

A izjanjavanje naroda, kao sredstvo moje moi, postae sam temelj moje vlasti. Makijaveli sanjari, neko vreme.

MONTESKIJEHoete li vi imenovati narodne poslanike?

MAKIJAVELIDobro znate da je to nemogue. Stranke, za izbore, imenuju svoje kandidate, protivvlade, a ja u imati svoje kandidate...

MONTESKIJEI tako, kao vladar, otvoreno pozivate na borbu, vi podstiete sukobe.

MAKIJAVELISvako u vlasti, od nrvog do poslednjeg, mora da poradi iz petnih ila da svuda pobedi moj kandidat.

MONTESKIJEPa razume se, samo po sebi (to je posledica svega to ste govorili). Slike na monitorima: zasedanja skuptina, nekad i danas. Recite mi, molim vas: ima li vaa Skuptina, kao tuma i uvar zakona, i neku sopstvenu mo?

MAKIJAVELINe, naravno. Parlamentarna vladavina, u mome ustavu, samo je maska.

MONTESKIJE

Dakle, sve to bude radila Skuptina, zapravo radite vi: tumaite to bi ona morala da umai, menjate to bi ona morala da menja, ponitavate to bi ona morala da ponitava?

MAKIJAVELINaravno, moram da se sloim sa vama.

MONTESKIJEKako vi odreujete vau linu odgovornost, i kakve su sankcije?

MAKIJAVELI


13/30

Ne odreujem je, i nema sankcija, ni senke od sankcija.

MONTESKIJEZnai, vi imate pravo da razgraujete ono to ste gradili, da oduzimate ono to ste dal.

MAKIJAVELIPo objavljivanju ustava doneu niz zakona koji e uklanjati slobode, i prava koja bimogla da budu opasna.

MONTESKIJEDobro sraunat trenutak, zemlja je jo u strahu od dravnog prevrata, i zato: pri dononju ustava nita vam nije odbijeno (jer i onako moete sve da uzmete), pri donoenju zakona nita vam nije doputeno (jer vi nita ne traite a sve uzimate).

MAKIJAVELIZajedljivi ste, otri na rei.

MONTESKIJESurovi ste, otri na delu. Omere se, jedan tren. Priznajem, teko mi je da poverujemda se narod ne pobuni protiv tog drugog dravnog udara iza kulisa.

MAKIJAVELINarod e, dobrovoljno, da zatvori oi. Narod koji ima vie zakona nego vrlina, taj nar

od je lakouman. Urla se zbog sitnica, nikad zbog krupnih stvari. Po hipotezi odkoje polazim, narod se umorio od politikih sukoba, udi za odmorom kao pustinjski pesak posle oluje.

MONTESKIJEPravite od svega toga jo i kitnjaste retorike figure, ipak preterujete. Makijavelimae rukama.

MAKIJAVELIHitam, hitam da vam kaem: sveano u obeati vraanje svih sloboda koje sam ponitio, ednim uslovom: vratiu ih kad se stranke smire.

MONTESKIJE

Verujem da ete se naekati.

MAKIJAVELINije iskljueno.

MONTESKIJENaravno, vaa naela omoguuju vladaru, kadgod mu je to interes, da ne odri datu re. ijaveli klimne glavom, sporo. Odlika vae politike, va politiki program je da se unie stranke i da se razbije zajednitvo ljudi, pa ipak, mnogo ta e ostati netaknuto, univerzitet, crkva... tamo vas vreba mnogo opasnih elemenata.

MAKIJAVELIUniverzitet? Pa, zadovoljan sam, manjevie, stanjem na Univerzitetu: izgubio je ne

kadanju autonomiju, sveden na javnu slubu o troku drave; rektora imenuje vlada (od je zavisi, i to je dovoljno); ako i opstane koji jo trag nezazisnosti, moe da se ukine prosto odlukom ministra.

MONTESKIJEta ete sa svetenstvom? Ne znam nita opasnije po vau vlast od te moi, velim vam, kovori u ime nebesa a iji su koreni svuda u zemlji: ne zaboravite da je hrianstvo poruka slobode, ono razvija moralne snage kojima svetovna vlast ne moe nita.

MAKIJAVELI


14/30

Ne znam zato od svetenika pravite apostola slobode. Nisam to primetio, ni u prolom,ni u novom vremenu: bilo je svetenstvo, uvek, prirodna podrka apsolutne vladavine. Zasmeje se. Znate li ta bih uradio?

MONTESKIJEta?

MAKIJAVELIIzazivao bih raskole u crkvi. Gledaju se, neko vreme.

MONTESKIJEKako mislite da se odbranite od tampe?

MAKIJAVELIRuke su mi tu slobodne, mogu da seem i reem do mile volje.

MONTESKIJEEne, de.

MAKIJAVELItampa se, u veini zemalja, zamerila svima, zato to je sebina, potkupljiva, nepravibez rodoljublja... i mase ne znaju emu ona slui.

MONTESKIJE

tampa spreava samovolju u vrenju vlasti, prisiljava vladu na potovanje ustava, primrava zvaninike na potenje, na skromnost, na potovanje sebe i drugih.

MAKIJAVELIDa, znam takve odbrane.

MONTESKIJEPa onda, bolje, objasnite: kako ete tampi da stavite brnjicu! (Mislim da je to prava re.)

MAKIJAVELI(Prava, zaista.) Ne usuujem se da potpuno obustavim novine, izazvalo bi to negodovanje; donosiu razne odredbe... dekret da nijedne novine ne mogu da se pokrenu be

z saglasnosti vlade (s poetka da se predupredi irenje zla), zatim, poreske mere, pa represivne mere (neka piskarala valja staviti iza reetaka), pa ukidanje ponekihnovina, zato to napadaju vladu, zato to prenose lane vesti, zato to uznemiruju javost.

MONTESKIJE(Bio sam u pravu kad sam, u Duhu zakona, napisao da se mora ograniiti vlast silnika.) Vai podanici, siguran sam, nee poznavati svoju istoriju, od zemlje ete napraviti ostrvo na kome se nita nee znati o dogaajima u Evropi, a od glavnog grada drugoostrvo na kome se nita nee znati o zbivanjima u unutranjosti zemlje.

MAKIJAVELINe elim da graani budu uznemireni galamom spolja, a ni grajom iznutra.

Agencije e da prenose samo vesti pod nadzorom vlade.

MONTESKIJEMislim da ste sa tampom zavrili.

MAKIJAVELINisam.

MONTESKIJE


15/30

Pa ta ostaje?

MAKIJAVELIDruga polovina posla. Tiina. Nazirem mogunost da onemoguim tampu pomou same tampea vlada e sama poeti da se bavi novinarstvom i bie to, kako se kae, ivo, pravo novrstvo. Ako ima deset opozicionih novina, bie dvadeset provladinih, oni etrdeset, ja osamdeset...

MONTESKIJEAli, ta mahinacija moe da bude otkrivena, i promaena, a javnost da napusti novinekoje otvoreno brane vau politiku.

MAKIJAVELIPodeliu, zato, novine u tri grupe. Prva grupa, otvoreno slubene novine (u svim sukobima brane do kraja moju stranu). Druta grupa, falanga poluslubenih novina (njihova uloga je da privlae mojoj vlasti mnotvo mlitavaca i ravnodunih). Trea grupa, noine koje su najmonija poluga moje vlasti, vezane uz mene nevidljivim lancima... ne znam koliko e ih biti... verovae da govore svojim jezikom, govorie mojim; verovaeda pomau svoju stranku, pomagae moju.

MONTESKIJEKako ete svrstati u kolonu te ete novinara koje vaa vlada potajno vrbuje?

MAKIJAVELI

Sve se svodi na organizaciju: iz jednog centra kree signal, i odvija se udan prizor: napadaju me novine, i stvaraju mi mnoge neprilike, ali nikad one ne da dovodeu pitanje osnovna naela moje vladavine, bave se polemikim prepucavanjima, u tano zacrtanim granicama.

MONTESKIJEI emu to slui?

MAKIJAVELIPa, masa ljudi e rei: 'pa, vidite li da smo slobodni, o svemu moe da se pria u ovomreimu. Napadaju ga bez razloga, mogao bi da ih sve satre a on podnosi.' I drugi rezultat, ne manje znaajan... Rei e: 'naela ove vladavine izazivaju potovanje svih,d ih ne osporavaju ni ovakve novine...'

MONTESKIJEPravi ste makijavelista.

MAKIJAVELIini mi to ast. (Svi politiari dananjeg vremena: desniari, leviari, levi centar, dcentar, svi su mali, malecki Makijaveliji.) Smeju se. I tako, usmeravam javno mnjenje: raspaljujem ili uspavljujem duhove, snaim ih ili zbunjujem, zastupam i 'zai protiv' i istinito i lano.

MONTESKIJERazliite sve te smicalice, ini mi se, pate od svog savrenstva. Ako tolike novine prikazuju se, majmuniu kao opozicione, kako ete da spreite one novine koje su protiv

vae vlasti da se narugaju prenemaganju iju tajnu ve proziru.

MAKIJAVELIVerovatno, u prestonici, odreeni krug ljudi provalie tajnu, ali nita ne bi dobili,ako bi to odali, a mnogo bi mogli da izgube, zato to veina njih ima sramotnih mrljau svojim biografijama. Pored toga, najvei deo uticaja novina namenio sam unutranjosti zemlje. Lokalne novine bie mi potpuno odane. (Nad seoskim masama u unutranjosti moe jo da se vlada.)

MONTESKIJE


16/30

Pa ipak, ono malo to u prestonici ima nezavisnih novina, zagoravae vam ivot.

MAKIJAVELINe plaim se.

MONTESKIJEPa da, prikupili ste toliko sredstava represije da vam preostaje samo da odaberete stranu s koje ete lupiti.

MAKIJAVELINisam to hteo da kaem. Koristim se tampom, koristim je na svaki nain, danas je to neophodno za vlast koja eli da opstane. (udno, ali je tako!) Rei, a ne dela, treba dovesti u sklad. Kako moe veina da sudi ima li u postupcima vlade bilo kakve logike? Mora da im se to lepo objasni. elim, dakle, da sve protivrenosti moje politike budu predoene kao razvijanje jedne jedine misli koja je vezana za nepromenljiv cilj. Svaki dogaaj, predvien ili nepredvien, inie se kao mudro pripremljen i oekivanltat. Tiina.

MONTESKIJEZavrili ste?

MAKIJAVELI

Naalost, jesam. Bio sam krai, nego to je trebalo. Ali, nae vreme istie i moramo da

rimo.HIPOTEZA: O GUBLJENJU VLASTI

Dijalog 13,17,15. 24

Slike na monitorima: neka vojska koraa, neko vri odmazdu.

MONTESKIJEMalo da se priberem, od uzbuenja. Kakva bujna mata, i poezija ak, osea se scenski dr pisca Mandragole.

MAKIJAVELI

Mislite to, zaista, Gospodaru od Sekondata? Slutim, ipak, da niste sasvim sigurni u svom ruganju, niste sigurni da sve to nije, ipak, mogue.

MONTESKIJENe brinite, moje miljenje u vam rei, ekam samo kraj.

MAKIJAVELINisam jo dovrio.

MONTESKIJENastavite samo.

MAKIJAVELI

Sluga pokorni.Nakloni se, podrugljivo.

MONTESKIJEUguili ste svaki glas, izuzev vaeg. Eto, i stranke su pred vama umukle. Zar se neplaite zavera?

MAKIJAVELIUnitiu jednim udarcem decu mraka to se, kao iauina, skupljaju po budacima. Ceh (u ma) mora da se plati da bi se u zemlji sauvao mir, i platie se.


17/30

MONTESKIJEMogli biste, drei se ak i svojih namera, da budete manje okrutni.

MAKIJAVELIImau samilosti...

MONTESKIJENemam poverenja u vau samilost.

MAKIJAVELIDiktatori su na tren nemilosrdni, ali kad mine potreba da se neko pogubi, oni sudobroudni, naroito prema slabima.

MONTESKIJEVie vas shvatam u nastupu gneva a (ne znam zato) vae blagosti se grozim. Gledaju se. Dobro, vi ste unitili tajna drutva...

MAKIJAVELI(Ne, ne.) Zabranio sam samo ona koja izmiu kontroli moje vlade, ali nekim tajnimdruinama pruam izvesna zakonska prava (da postoje), i one su rezervna snaga moje policije. Tiina. Podzemlje vrvi od praznih mozgova, ali podzemlje ima snaga koje valja podstai, dati im smernice. Ako se neto uskomea, moja ruka to pokree, ako se prprema kakva zavera, ja sam njen kolovoa: ja sam voa zaverenika.

MONTESKIJEMonteskije se smeje. Izvinite, moram da se nasmejem.

MAKIJAVELIIma smeha, i smeha: dah vam zastaje u grlu.

MONTESKIJEKao ono indijsko boanstvo, Vinu, i vi imate stotinu ruku, a svaki prst na tim rukama dodiruje neku oprugu neogranienog mehanizma vlasti. Moete li sve i da vidite?

MAKIJAVELIDa, jer od policije u napraviti neogranieno, i mono sredstvo. U mojoj dravi minista

stvo policije bie monije od svih drugih ministarstava. Tiina. Kad znate tajne vlasti, zapanjuje vas kako lako ljudi postaju dounici i cinkaroi, koliko strasti unoseu svoje istrage, koliko imaju strpljenja, kako postaju majstori svoga posla.

MONTESKIJENastavljam da vas sluam, Makijaveli, samo zato da bih uo i zavrnu re ove grozne opkade. Preite, to bre, preko tih mranih detalja.

MAKIJAVELIIma tu, u tom talogu vlasti, tajni koje mogu da slede krv oveku. Potedeu vas mranihpria o stvarima koje ne moete ni da zamislite. Sistem policije, dakle, organizovautako da ak i pretrpim rovarenja, kanjiva po zakonu.

MONTESKIJEZato da pretrpite?

MAKIJAVELIZato to ne smem bezobzirno da koristim grubu silu, zato to uvek na dnu drutva postoje podzemne rabote protiv kojih se ne moe nita (ako se nisu otvoreno pojavile), zato to mora da se izbegne uznemiravanje javnosti, zato to stranke, kad im se podreu krila, ree, gunaju, malo peckju, i bila bi ista glupost liiti ih jo i tog bezazlenog iskazivanja njihove zlovolje: malo e se poaliti u novinama, napravie u govoru neku aluziju protiv vlade, i tak


18/30

o dati po koji mali znak svoga postojanja, veoma srameljivo, a javnost (ako to uopte i bude saznala) samo e se smejati.

MONTESKIJEZaista? slobodni ste da pretrpite, a zadravate pravo da spreite sve to smatrate opasnim. Ako interes drave (ili kakva manja briga) nalae da se, ne asei asa, ubije nepojedinac, kako ete to uraditi?

MAKIJAVELIMakijaveli se smeje, malo due. Daleko sam ja od varvarskih postupaka u vladavini,koje mi, ini mi se, pripisujete od poetka ovog naeg razgovora. Uveravam vas da nasilje ne igra tu bogzna kakvu ulogu, svoj oslonac nalazim gde ga svi nalaze, u pravu.

MONTESKIJEU pravujaega.

MAKIJAVELIPravo koje primorava na poslunost uvek je pravo jaega. Tiina. Moram da vam predoim eke pojedinosti o mom nainu delanja. Moje namere nikad ne smeju da budu sasvim jasne, ak ni mojim najbliim saradnicima. Govorilo se za neke vladare, poslovino: nikad ne ini ono to govori, a za druge: ne govori nikad ono to ini. Neu da otkrivam svplanove nikome, osim da bih izdao nareenje da se izvre, u poslednji as.

MONTESKIJEIz naglih vaih preokreta, izvlaim zakljuak: vi oklevate u svakom trenutku i zaistane znate kuda da krenete.

MAKIJAVELIIstina je to, ja oklevam: tapkam u mraku dok ne pronaem cilj, reenje otkrivam tekkad deset puta promenim plan. Udari rukom o sto, bez zvuka. I tako moje rei, gotovo uvek, znae suprotno od onoga to kazuju. Kad kaem: moja vladavina znani mir, to znai da e biti rata; kad kaem da u se prikloniti duhovnim sredstvima to znai da elupotrebim silu. Sluate li me?

MONTESKIJEDa.

MAKIJAVELIJa u se veoma retko obraati javnosti, jedanput godinje, zatim tu i tamo, nekom zgodnom prilikom. Govoriu odmereno, ali ipak narodski. Ne treba zazirati, ako ustreba, da se govori kao demagog, treba znati laskati narodu, izraavati saoseanje, pokatkad. (Kad je unesreeni narod u pitanju ) zar da vam otmu batinu vaih predaka? zar da vas prognaju s vaih ognjita? i to danas na vrhuncu civilizacije... Tape, bez zvuka. Dobro je pokazivati samilost i velikodunost, ali ima trenutaka kad treba da seiskali bes na strahovit nain. Kad se odluim da smaknem protivnika, od njega e ostati samo prah. LJudi se svete za sitne uvrede, protiv krupnih ne mogu nita. (To sam, uostalom, i napisao u svojoj knjizi.)

MONTESKIJE

Mnogo smo ta pomenuli, i vi ste sve uredili, a ipak, moram da vam kaem: niste me potpuno uverili u trajnost vae moi. Zapanjen sam da vi za osnovu svoje vladavine uzimate opte pravo glasa, ono to je, po svojoj prirodi, nepostojanije od svega to znam: 'hteli ste da se utemeljite u granit stenu a gradite na pesku'.

MAKIJAVELIKako to mislite?

MONTESKIJEVaa vladavina osniva se na glasanju naroda: moe da vas svrgne kad hoe.


19/30

MAKIJAVELIStranke ne uspevaju, tokom izbora, da svoj uticaj podmetnu umesto moga, paralisaunjihove napore, pa da ne mogu ni da se dogovaraju, ni da se sporazumevaju... Nesme da se odri nijedan javni skup bez policijske dozvole. Moja policija bie uposlena da udarcima pendreka rastera sa ulica glavnog grada okupljanja buntovnika, izazvana izbornom groznicom.

MONTESKIJEOprostite, jedna sitnica: ta je to pendrek?

MAKIJAVELINikad neemo da zavrimo, ako me prekidate zbog sitnica. Smandrljava opis, na brzinu. Pendrek je kratak, ili dugaak, elastinan tap, sa olovom, ili bez olova, na oba kraja; nose ga policijske jedinice; udarci tih tapova zadaju se svom snagom, u cilju da se rastera okupljena masa; posledice su ranjavanja a moe da bude i ubijenih.

MONTESKIJEVrlo zanimljivo, neu vas vie prekidati. Pod izgovorom da spreavate stranke, zar vi,u stvari, ne onemoguavate glasae da glasaju, pozvano, o bilo emu? (Stranke su, najzad, samo skupine biraa.)

MAKIJAVELI

Glasai s potenim namerama, uvek, znae za koga valja da glasaju. Biu ja popustljiv, ostalom, zatvarau oi pred izazovima nekolicine kandidata koji e buno agitovati u ie slobode. Samo, bilo bi umesno da vam kaem: oni koji budu najglasnije vikali, baoni, bukai, bie moji ljudi. Tiina. Neutralisau opoziciju u izbornim jedinicama u koima se ivo oseao njen rad: ako je izborna jedinica mala, prikljuiu je veoj, ako jelika, podeliu je na manje. Na elo (izbornih komisija) staviu inovnike od poverenja.

MONTESKIJESluite se podvalom (koju ste otkrili jo u vreme Lava X): brojai glasova podmeu glase listie.

MAKIJAVELIDanas je to teko, i mora se raditi s najveom moguom obazrivou. Ima i drugih sredst

! i kupovanje glasova, pomou koverata! i obeanja: ovde pijaca, tamo put! i pretnje: svim gradovima i selima, u kojima e glasanje da bude neprijateljsko!

MONTESKIJEta mogu da zamerim dubini tih podvala! Ne bojite se da ete svoju vlast ugroziti tim borbama, i tim prevarama, u koje se uvek i tako otvoreno ukljuujete? Mene bi uznemiravalo, da sam na vaem mestu, to (pod pretnjom potpunog poraza) primorani steda uvek, i u svemu pobeujete. Tiina.

MAKIJAVELINe bojte se! bez straha mogu da prkosim olujama. Kao da ja ne znam da se, u momokruenju, ine greke? Nema spora, neu moi da spreim, tu i tamo, po koju pljaku, pskandal, ali zar to da zaustavi ceo poduhvat? Moje veliko naelo: suprotstavljati

sline slinima, kao to tampu pujdam na tampu, tako u i miting pujdati na miting..skuptine bie, ipak, moji ljudi koji glasaju po uputstvima, a istog asa ja mogu dapovlaim i niti jedne prividne i potajno zavrbovane opozicije. Tiina.

MONTESKIJEIpak, neete dugo ekati da skuptinske klupe popune poslanici koji su neprijateljskiraspoloeni prema vaoj vlasti.

MAKIJAVELIAko to bude situacija (posle optih izbora): pad moga uticaja na gradsko radnitvo,


20/30

duboka ravnodunost sela prema politikim pitanjima, lave i dreka demokratskih (demagokih) partija posle delimine izborne pobede, onda moram da odluno i brzo vratim seu ravnoteu. Protegne se, i ukoi. Moram da pruim neke izglede partijama, tako veto, a pohrle kroz sve mogue prilaze vlasti. I mene da podre, dojurili bi, bez due, navrat nanos (i ba me to zasmejava), zapamtite dobro: najslavniji i najistroeniji opozicionari - svi bi oni doli da se podeli plen. I svako siuno opozicionarstvo preobrazie se u plamenu odanost. Sad bih nekog malog, svadljivog novinara postavio za dravnog sekretara, sad bih nekom nitavnom, nepoznatom poslaniku osnovao ministarstvoknjievnosti, pozorita i (konjunica), poklonio bih poloaje sinovima, unucima, neacsvih ranijih mrzovoljnika. Skupi se, stenjui.

MONTESKIJEPravili ste od skuptine literarni kruok u kome se o politici moe da govori samo izazatvorenih vrata, ponitavali ste zakonske akte i sudske presude, rugali ste se parlamentarizmu, godinama, a u nevolji zazivate u pomo ba njega.

MAKIJAVELIVarate se, pogreno procenjujete moje namere. Ispravi se. Osnovno je, u mojoj politici, oslanjanje na narod: ja sam uvar svih ovlaenja koja sam dobio, ja sam jedinipravi mandatar naroda, ono to ja hou, hoe on, ono to ja radim, radi on. Imam pravo da uputim Poziv narodu, ta mislite da to znai?

MONTESKIJEAh, ko vas poznaje, lako e da odgovori: to je neogranieno vae pravo da vrite dravn

revrate.MAKIJAVELIDa, nema sumnje, ali malo silujete stvari. Ja biram trenutak i povod kada u da postavim pitanje na koje mora da se odgovori, na referendumu, jednim da ili jednimne.

MONTESKIJERugate se.

MAKIJAVELIParlamentarni sistem gradim na klizavom terenu, pod njim je ponor, i svaki as moeda proguta ustavni dekor, sve je privremeno, sve je nesigurno, u mome poretku, m

oja vlada je fikcija, oblak koji skriva boanstvo, jer ja sam ma, sila, sejem trepet i strah... Ne smeta mi kad ujem da viu protiv mene oni koje mogu lako da uutkam.Ako ustreba, biu neumoljiv.

SAN O TERORU

Dijalog 9/8

Slike na monitorima: policija rasteruje demonstrante.

MAKIJAVELIGospodine Monteskije, hoete li da pristupite, zajedno sa mnom, inventaru onoga tomi je preostalo u arsenalu?

MONTESKIJEUzimam pero, evo, kao pravi belenik.

MAKIJAVELIPiite. Zapovednik svih oruanih snaga. Iet. Pravo objavljivanja rata ili proglaenjamira, a da nikoga ivog ne pitam, to mi uvek omoguava obuzdavanje unutranjih frakcijpomou meunarodne zategnutosti. Jtet. Zadrano starateljstvo nad dravnom upravom, naskuptinom, nad sudstvom, nad policijom, nad tampom...


21/30

MONTESKIJEujte moj prigovor, biu kratak: uprkos sjajnih rezultata ovog inventara, ako postoji sloboda tampe, ako vlada zavisi od veine u skuptini, vi ete biti svrgnuti s vlastza samo est meseci.

MAKIJAVELIPrigovor je preuranjen. Moju vlast osporavaju stranke (ili frakcije), a od njihovih rovarenja tite me dva osnovna prava koja sam uneo u svoj ustav.

MONTESKIJEKoja prava?

MAKIJAVELIPravo proglaenja vanrednog stanja u zemlji, i moj poloaj vrhovnog komandanta oruanih snaga (sva dravna fizika sila je u mojim rukama). Na prvi znak pobune protiv moje vlasti orujem u da slomim svaki otpor.Tiina. To je as kad se zavodi teror.

MONTESKIJERekli ste da se odriete krvoprolia.

MAKIJAVELINije vreme za slinavi humanizam. Drutvo je u opasnosti, dakle, odbrana je neophodna, legitimna. (Samo sila moe da savlada surove ljude, sve ostalo je ludost.) Akoje teror nepotedan, ak okrutan, spreie se budua krvoprolia. Duhovi, naroito oni

aivi, moraju da se prestrave, i da se smire, jednom zauvek. TiinaMONTESKIJEKo e da proliva krv?

MAKIJAVELIVojska, zapravo policija. Postiu se, tako, dve vane stvari: prvo, izmeu snaga intervencije i graana stvara se omraza, trajno neprijateljstvo, a drugo, oruane sile vezuju se, neraskidivo, za sudbinu svoga poglavara. Tiina.

MONTESKIJEZar sloboda, u vaem sistemu, moe da postoji samo u senci veala?

MAKIJAVELIVeala, neka ih bude!

MONTESKIJEI to je kraj, najzad.

MAKIJAVELIVreme prosto leti.

MONTESKIJEZavrili ste izlaganje svoje hipoteze, nadam se?

MAKIJAVELI

Da, skoro da jesam.

TREI DEO

HIPOTEZA: O PROPASTI,

Dijalog 18/21

MONTESKIJE


22/30

Bavili ste se oblicima svoje vladavine, i strogim zakonima koji su nuni za njen opstanak. To je miogo, ali nije sve. Ostaje vam da reite najtei od svih problema koji se namee svakoj apsolutnoj vlasti.

MAKIJAVELIKoji to problem?

MONTESKIJEProblem vaih finansija. utanje.

MAKIJAVELIVeoma se slabo razumem u te stvari... Ponikao sam u stoleu koje, u pogledu 'politike ekonomije', zasluuje naziv varvarskog...

MONTESKIJENapisao sam u Duhu zakona da je apsolutni monarh prisiljen, zbog samog principasvoje vladavine, da podanicima nametne veoma niske poreze.

MAKIJAVELINe preuzimam takvu obavezu. Kako da se ograniim na skromne poreze kad su odravanjei trokovi svih javnih slubi samo u rukama drave? kad svaki visoki poloaj zahteva vsoke izdatke? kad je rasko sredstvo vladanja?

MONTESKIJEDakle, vaa vlada bie skupa.

MAKIJAVELITo je mogue.

MONTESKIJEDa, ali tu poinju tekoe. Nemam nikakvu ideju koja su sredstva nuna da opstane apsoltna vlast u modernom drutvu. Ako se osvrnem na prolost, vidim jasno da je mogla opstati samo kad je monarh bio osvaja. Verovatno, slaete se?

MAKIJAVELIDa.

MONTESKIJERat je pruao glavne izvore, neophodne za odravanje vojske, i raskoi dvora. Ali, danas, rat vie ne donosi profit onima koji ga vode: unitava pobednike koliko i pobeene. Tiina. Prosveeni evropski narodi nametnuli su upravi nad svojim finansijama stroga pravila (o nadzoru, o javnom uvidu), koja ne ostavljaju prostor samovolji nipri ubiranju ni pri korienju dravnih prihoda. Vladar koji prekri ta pravila, otvoreo obznanjuje svojim podanicima: imate red, ja hou nered, hou da upravljam dravnim fondovima tajno, hou mnoge izdatke da isplatim bez nadzora, hou da deficit prikrijem, hou da prihod utajim. utanje, nadureno.

MAKIJAVELIDopustite da vam izrazim svoje divljenje, slavni autor Duha zakona iskupio se, u

oblasti finansija, za sve one pomalo maglovite teorije, i dvosmislene izraze, utom velikom delu koje ga je uinilo besmrtnim.

MONTESKIJEDuh zakona nije nikakav traktat o finansijskom poslovanju. utanje, nadureno.

MAKIJAVELINastavite, ne bilo vam zapoveeno, sluam vas paljivo.

MONTESKIJE


23/30

Sav posao finansijske uprave svodi se na dve jednostavne operacije: primiti i potroiti. I da bi se obelodanio sav prihod i sav rashod stvara se ono to se modernimjezikom zove dravni budet. Prvi zakon nalae da traeni krediti odgovaraju postojeirihodima, i ta ravnotea mora da se prevodi u oigledne, stvarne i verodostojne brojke.

MAKIJAVELIRekao sam da slabo poznajem ovu problematiku, i ja u o finansijama da govorim manje kao ekonomista a vie kao politiar. Pitam vas: zar posle dravnog udara nije neizbean i jedan finansijski udar? Zato mislite da e on izazvati veu uzbunu od mojih druih, politikih mera?

MONTESKIJEZato to pogaa materijalne interese svih.

MAKIJAVELIAh! to su vrlo istanana razlikovanja.

MONTESKIJE'Istanana' dobra re. Zar nije istanana igra vaih prstiju oko narodnog depa, i reciprosto da zemlja koja ne odbrani svoje slobode, ne moe da odbrani ni svoj dep. Opominjem vas na budet: to je okvir koji ne sme da se prekorai, ako prekoraite granicuvi srljate, neumoljivo, u propast, i pogibelj.

MAKIJAVELIBudet je okvir, kaete, ali to je elastian okvir, moe da se iri koliko hou.

MONTESKIJEta to znai?

MAKIJAVELIPostoje krediti za sve mogue potrebe: dopunski, naknadni, vanredni, privremeni, izuzetni... svakakvi krediti!

MONTESKIJERashodi moraju da budu uravnoteeni sa prihodima.

MAKIJAVELISve je to, moe se rei, vetina slaganja brojki, da bi se dobio neophodni prostor zamanevrisanje. Pomou rei 'vanredni' lako se mogu progurati izvesni sporni rashodi iodreeni, vie ili manje, sumnjivi prihodi.

MONTESKIJEAli, kad se saberu ta dva budeta, kad se pojavi konani zbir rashoda?

MAKIJAVELINe, ne smeju da se saberu. Prikrivamo, po potrebi, poveanje rashoda (sve vlade toine), finansijska politika ne moe da se igra otvorenim kartama.

MONTESKIJE

Ako vai rashodi rastu, neophodno je da se poveavaju vai prihodi,

MAKIJAVELIUiniu to sve vlade ine: pozajmiu.

MONTESKIJEAko drava poveava u beskraj svoj dug, a nita ne ini da ga smanji, nee moi da pozaje, i onda je bankrot. Tiina, vrlo dugo.

MAKIJAVELI


24/30

Boe moj, ne tvrdim da moja uprava, to se tie finansija, nee tu i tamo da bude za osdu. Ali, ne zaboravite, upravljanje finansijama je, isto tako, stvar propagande.

MONTESKIJEta to, sad, znai?

MAKIJAVELIZnate, u finansijskim poslovima, ima gotovih izraza, stereotipnih reenica, koje imaju veliki odjek u javnosti, deluju smirujue i ulivaju poverenje.

MONTESKIJELakrdija je to, Makijaveli!

MAKIJAVELIU svim slubenim dokumentima, valja uporno naglaavati rast blagostanja, uspehe proizvodnje i trgovine, sve vei porast potronje.

MONTESKIJEPod vaom vladavinom bie uvek vanrednih okolnosti, poneki rat, poneka kriza u snabdevanju. Tiina.

MAKIJAVELINe znam da li e biti kriza u snabdevanju, ali znam: veoma visoko drau zastavu nacionalne asti.

MONTESKIJEPa to je najmanje to moete da inite, samo... to ne moe da otplati vae dravne dugoiina. Mislite da pozajmite? hteo bih da znam od koga ete traiti kapital? koji e vambankar to dati?

MAKIJAVELIDanas se vde ne pozajmljuje od bankara.

MONTESKIJEA od koga onda?

MAKIJAVELI

Obratiu se svima: bogatima, siromanima, svakome ko ima bar paricu u depu; raspisujese ono to se naziva Narodnim zajmom.

MONTESKIJEPada li vam napamet da ikada i vratite dug?

MAKIJAVELIMogu da se, u nudi, prodaju i dravna dobra.

MONTESKIJEAh, vi sad i (dravu) rasprodajete! A nikako da platite?

MAKIJAVELI

Mnogo ta imam pri ruci, ne otkrivam vam hiljade i hiljade smicalica! ja hou: da dravno bogatstvo bude potpuno pretvoreno u rentu, da gradovi, optine, preduzea daju unajam sve svoje nekretnine, ili sav svoj pokretni kapital, svaka para da bude vezana (nekom niti) sa mojim postojanjem. Sam interes moje vladavine nalae takve finansijske mere. Makijaveli se smeje, i iri ruke. A na kraju, otvoriu ja ponor bezdna to se zove 'socijalizam' i sve e biti progutano.

MONTESKIJEMoete li postii taj cilj? Niste li to krenuli i to strmoglavce, preko propasti drave, u vlastitu svoju propast? Vaa vladavina bie jedinstvena u istoriji: tako gadna


25/30

da se nee moi ak ni klevetati.

MAKIJAVELIMakijaveli se smeje. Ako bi se ko u mojoj dravi drznuo da kae to, munja bi ga sprila.

MONTESKIJEVi se alite, ali u vaoj ali ima neeg paklenog.

MAKIJAVELIZaboravljate gde se nalazimo.

MONTESKIJEI nebo izazivate.

MAKIJAVELIBog nas to kua. Tiina.

ETVRTI DEO

PREISPITIVANJE: NASILJE ISTINE.

Dijalog 22/24

Slike na monitorima: asovnici, vreme istie. Makijaveli sanjari, neko vreme.MAKIJAVELISvojoj zemlji, koju su pre mene razdirale unutranje podele, vratio bih slobodu, dostojanstvo i snagu.

MONTESKIJEPoto ste promenili tolike stvari, mora biti da ste promenili i znaenje tih rei?

MAKIJAVELISloboda je re koja ima razliita znaenja, vi ste napisali: Sloboda je pravo da se inono to zakoni doputaju. Rado preuzimam vau definiciju. Sloboda nije u razuzdanosti, kao to ni dostojanstvo i snaga nisu u pobuni i neredu. Moja drava mirna unutra,

uivae veliku slavu napolju.

MONTESKIJEKako?

MAKIJAVELIVodiu ratove. Tiina, nagovetaj nekog zvuka.

MONTESKIJERat je sam po sebi zlo, a vama on slui da bi se trpelo jo vee zlo: ropstvo. Makijaveli se prene iz sanjarenja.

MAKIJAVELI

Ma ta vi rekli o jalovosti pobeda, sila se nikad ne odrie svojih prava. Glume se nekakvi sporovi, prividno se pokazujemo ravnoduni, i jednog lepog dana bum, doepamose cele neke pokrajine za kojom udimo.

MONTESKIJEA gde je u svemu tome dobro koje ste obeali da inite?

MAKIJAVELIGradiu ogromna zdanja, sruiu itave gradove da bi ih iz temelja podigao, po novim plnovima (da budu lepe perspektive).


26/30

MONTESKIJEProgutalo bi to ogromne sume novca, neproizvodni izdaci unitavaju privredu, ire nepoverenje kod niih slojeva. Glad je na kraju svih vaih planova. Glad.

MAKIJAVELIMoja vladavina bie vladavina unosnih poslova: uputiu pekulacije novim, nepoznatim putevima. Nagne se, prema kamerama, sa osmehom. Moja uprava ublaie ak neke stege, neke delatnosti oslobodiu propisa: pekari, mesari i pozorini ljudi bie slobodni.

MONTESKIJESlobodni da rade?

MAKIJAVELISlobodni da peku hleb, slobodni da prodaju meso i slobodni da daju pozorine predstave bez odobrenja vlasti.

MONTESKIJENe znam ta to znai. Sloboda privreivanja je opte pravo modernih naroda. Moete li di pokaete neto bolje? Makijaveli se zaturi u stolicu.

MAKIJAVELIStalno u brinuti o sudbini naroda. Moja vlada e mu nai posao.

MONTESKIJEPustite narod da se sam snae, to je bolje. Radnika klasa koja se oslanja na dravu pada u ponienje, gubi svoju energiju, svoj polet, svoju intelektualnu snagu. Vezivanje uz dravne jasle baca radnike u neku vrstu ropstva, iz koga ne mogu da se izbave a da ne unite samu dravu. Vladajte umereno, pravino, vladajte u najmanjoj moguomeri, i narod nee nita od vas traiti, jer mu neete biti ni potrebni.

MAKIJAVELIAh, kako ledeno posmatrate bedu naroda! a na mom srcu lee sva bia to pate, sva sirotinja, uasava me kad vidim kako bogati uivaju ono to je nedostupno veini, i uiniuo budem mogao da popravim materijalni poloaj radnika...

MONTESKIJE

Ponite tako to ete radnicima podeliti sredstva koja ste namenili svojim ministrima,svojim savetnicima, svojim skutonoama, i dvorjanima. Lako je pokazivati milosre kad se dan provodi po gozbama, a no u zagrljaju lepih milosnica. ivite u sirotinjskoj kolibi, kao Alfred Veliki, spavajte po bolnicama, na krevetu bolesnika, kao Sveti Luj. Budite otac porodice a ne despot, patrijarh a ne vladar. Makijaveli sezasmeje.

MAKIJAVELIEto, eto, takvim se govorancijama obaraju vlade. Monteskije se zasmeje.

MONTESKIJEOj, joj, joj! Vi druge brige i nemate osim da zadrite vlast. Podrugljivo se smejujedan drugome, i vrebajui se, dosta dugo, zague smeh pod grevitom maskom osmeha. T

iina. Da bi se proverila vaa ljubav prema optem dobru, dovoljno je da se zatrai, u me spasenja drave, da vi siete sa vlasti. Tiina, vrlo dugo.

MAKIJAVELIRei jednom suverenu: hoete li da budete tako ljubazni i da siete sa vlasti radi sresvoga naroda ista je ludost, zar ne? Tiina. Ne, nisam Sveti Vensen de Pol, jer mojim podanicima nije potrebna evaneoska dua nego vrsta ruka, ja nisam ni Likurg, niGrah, jer nisam ni meu Spartancima, ni meu Rimljanima, ja sam usred jednog razbludnog drutva to mea pomamu strasti sa pomamom oruja... (jesam li ja stvorio svet to okruuje? takav sam jer je i svet takav...) obuzdavam bezumne sile koje, u osnovi,


27/30

nemaju nikakve druge pobude osim ivotinjske surovosti, zle sile koje jure za svojim ilenom pod platom ideja. Posmatram ovo drutvo sa svim njegovim porocima, jer ono i nema vie nita drugo sem poroka. Tiina. Da li u imati snage da zaustavim propadnje sveta? Ne, mogu samo da produim njegov ivot, jer bi, preputen samom sebi, jo brse raspao.

MONTESKIJEVie se i ne trudite da bilo ta opravdate.

MAKIJAVELIImam li jo vremena?

MONTESKIJENe, preimo onda preko toga.

MAKIJAVELIKao to rekoh u Vladaru, zaista je teko osvojiti vlast, ali veoma je lako vlast zadrati. Istina je, da bi se dolo do vlasti trebalo je proliti mnogo krvi i pogazitimnoga prava, ali sve se zaboravi. Tiina. Ostali ste bez rei.

MONTESKIJENastavite. Makijaveli premilja, kratko.

MAKIJAVELI

Moju sreu, moda, moglo bi da ugrozi samo jedno: kad se svuda bude govorilo da je moja politika neiskrena, da su sva moja dela proraunata.

MONTESKIJEKoji slepac to ne bi video?

MAKIJAVELIMoj narod... ne vidi (ako izuzmem neke klike, zbog kojih se ne uzbuujem). Oko sebe bih, uostalom, morao da stvorim itavu kolu politiara (veoma velike relativne snage). Smeje se. I ne znate koliko je makijavelizam zarazan, i kako se lako koristenjegova uputstva. U svakom ogranku vlasti bie nitarija, pravih malih Makijavelija, to smiljaju lukavstva, pretvaraju se, hladnokrvno, i nelokolebljivo lau. Istina nigde nee moi da se probije.

MONTESKIJEAko ste se od poetka do kraja ovog razgovora samo alili, kao to verujem, Makijaveli, onda ovu ironiju smatram vaim nablistavijim dometom.

MAKIJAVELIIronija! Varate se, zaista, ako tako mislite. Govorio sam otvoreno, a mojim reimadaje takav prizvuk samo strano nasilje istine koju ste, ini vam se, prepoznali.

MONTESKIJEZavrili ste.

MAKIJAVELI

Ne jo.

MONTESKIJEZavrite onda.

MORA

Dijalog25

Slike na moniorima: ratna pustoenja.


28/30

MAKIJAVELIDeset Godina vladam, a nita ne menjam. Poigrao se, kao vladar da se vajka. Nita, apsolutno nita. Nema jauka, nema naricanja, i kad je pritisak najvei, svi e rei: 'immo to smo zasluili, patimo' Poigrao se, kao podanik da se dodvorava.

MONTESKIJENije to pohvala vae vladavine, nego uzvik koji nagovetava dan kazne.

MAKIJAVELISamo me brkate. Pa onda, kad nema vie otpora, razloga za strahovladu; stajem na put pomirenja: objavljujem da vraam narodu slobode. San moga ivota, sreu koju sam odlagao zbog zlokobnih iolitikih nunosti, mogu sad da ostvarim: sveni sporazum sa demokratijom i slobodom. Tiina, neizvesnost. Verujete li, Monteskije, u moju iskrenost?

MONTESKIJEMakijaveli, vi niste iskreni.

MAKIJAVELIJa iskren?! Pa ja sam kao Luj XI: sklaiam ugovore, po volji svojih neprijatelja,poputam njihovim zahtevima samo da bi ih razjedinio, i ne pridravam se niega to obm. Neu da vratim osnovne slobode, naravno.

MONTESKIJEZnai, neete da promenite zakon o tampi, o izborima, o optinama?

MAKIJAVELINe.

MONTESKIJENi unutranji sistem? ni spoljnu politiku? ni ekonomsko ureenje?

MAKIJAVELINe. Smeje se. Neu da im vratim nita. Vi to slutite, i to je stvarna istina.

MONTESKIJE

Iskreni ste, bar sad, kad priznajete da niste iskreni. Tiina, oputenost. Ne, nisamvam verovao, ali sad kad ste tako razneeni, obuzima me udan nemir: vi kujete opetneku spletku, ali... zalud... Zalud prizivate mrani svoj duh, vi ste na kraju puta, na izdisaju, vi ste onemoali, vi ste, Makijaveli, ostarili, vladar je u vamapobeen (a s njim i vae teorije o makijavelizmu).

MAKIJAVELIOstario, velite? Smijulji se, na silu. Zaverenik po prirodi, ja znam kako da glumim obamrlost (da bih izbegao nadzor), kako da igram nevinace. Kao boa, kad pokrivena kupinom i kamenjem lii na kladu, a samo jedan pokret je dovoljan... da zadavim sve to se oko mene mie.

MONTESKIJE

Zavrite, Makijaveli.

MAKIJAVELIZavriu, dopustite, jednom pounom priom. Pria se da je rimska svetina bila ljuta nagusta zato to je uveo stroge zakone, ali nezadovoljstvo je prestalo kad je Avgustvratio glumca Pilada, koga su buntovnici bili proterali iz grada. Tiina. Zavriu, evo, zakljukom pisca: "Narod je bolnije osetio tiraniju kad je prognan jedan lakrdija nego kad su mu oteli sve njegove zakone." Znate li ko je to napisao?

MONTESKIJE


29/30

Nije vano!

MAKIJAVELIPriznajte, to ste napisali vi. Tiina. Ne ljutite se, gospodine Monteskije, u Duhuzakona vi ste me nazvali velikanom.

MONTESKIJEI skupo to sad plaam. Sluam vas da bih sebe kaznio. Tiina. Ne znam da li ste tano peneli moje rei. Ali evo, sad, jedne dopune... I kad se estitost progna iz dvora, ikad se pokvarenost prikazuje bez stida, ipak zlo kui samo dvorane oko loeg vladara; a ljubav prema vrlini ivi u nedrima naroda, i velika je njena mo: lo vladar morada nestane da bi se potenje, snagom samih stvari, vratilo u praksu vladanja, istovremeno kad i sloboda.

MAKIJAVELITo je veoma, veoma dobro i jednostavno napisano. Ima samo jedna zakoljica: oni koji me okruuju, zaista, jesu surovi, naprasiti i zasluuju ponekad i batine, zbog njihove niske pohlepe, njihove raskalanosti, sramnog rasipnitva i prostakog srebroljublja, ali tako treba; mrlje kee pasti na mene, jer u na druge da prenesem gnusne strane vladanja. Ne kaem da sam potovan, ne kaem da sam voljen, ja sam predmet istinskog kulta... narod se bacao pred moje noge...

MONTESKIJEto vas, ipak, nee da sprei da taj narod, na prvi znak pobune, zaspete mecima.

MAKIJAVELIIstina je, ali nema ljubavi bez straha. Pokuava da ustane.

MONTESKIJEDa li se zavrava ova mora?

MAKIJAVELIMora? ah, Monteskije, pocepajte Duh zakona, molite Boga da vam oirosti, nema nitraga snova u ovome to sam govorio, sve je to zbilja...

MONTESKIJEGde? Tiina, posle krika.

MAKIJAVELINe, neu vam rei. Tiina, kratka.

MRANI VIHOR.

Dijalog 25

Muzika: odjavna iica. Razgovor prerasta u nerazumljivu svau.

MAKIJAVELIMoramo da pourimo, jer due koje se susreu u ovim mranim prostranstvima, odnose monrtlozi.

MONTESKIJENeka vas moja sena vie nikada ne sretne, i neka Bog izbrie iz mog seanja i poslednji trag onoga to sam uo.

MAKIJAVELISeanje na ovaj razgovor, Monteskije, uznemiravae vau duu, na veke vekova.

MONTESKIJEBeite! Ni trenutka vie ovog razgovora. Pokuava da ustane. Vi grabite vrhovnu vlast,


30/30

i zadravate je samo radi zadovoljenja svojih ambicija, svojih strasti i interesasvoje porodice.

MAKIJAVELIAko bih se odrekao vlasti, mislite li da bih razoruao svoje neprijatelje? samo bise ostrvili na mene, jo vie, a moje pristalice bi me napustile, kao to gavrani ostavljaju strvinu kad nema vie ta da se gloe.

MONTESKIJEPa, ta onda?

MAKIJAVELIPa, nita. Tiina, odsudna. Hoete li da se opredelite? da ili ne?

MONTESKIJENe!... Makijaveli, hou da vas osudim. Tiinu poremeti grmljavina, u daljini. ta e mei vae teorije o ljudskoj niskosti? Vi klevetate ljude da sebi date pravo da ih tlaite. itav va sistem svodi se na podvalu: uvajte me, jer ja sam nuno zlo... uvajt.. branite me, jer preti vam jo gore. to god vi da preduzmete, zabasa u bespue; svaka vaa zamisao, dokonava u nitavilu. I ko ste vi, Makijaveli, u svetu koji gazite?I ko bi imao interesa da podri vas? Seljaci ija ste ognjita opustoili? Omladina ijte brojne narataje pokopali u zemlju? Vojska iju ste zastavu ponizili? (jer jaki samo prema sopstvenom narodu vi ste bili igraka u rukama svih dravnika svoga vremena.) Sve (i svako) pre nego vi, jer nita ne moe da bude gore od zla koje vi stvarat

e. Grmljavina se pribliava. I sad kad sam vas prozreo, Makijaveli, samo se vama obraam: pojavite se ponovo kao graanin Firentinske Republike, skinite sa sebe tu nakaradnu masku despotizma, jer Vladar je samo bio kapris vaeg duha. Na pozive bezobzirnih gospodara odgovorite kao i ja - ne.

MAKIJAVELIIzdajete me, Monteskije.

Mrani vihor, najzad. Nazire se u mranom vihoru svetlosni vrtlog. Muzika: bubnjanje, marevi, svejai. Senke...

MAKIJAVELIKucnuo je as! Vrtlog me nosi!..

MONTESKIJEO svemogui Boe, ta si dopustio!...

Mrak. Kraj razgovora. Natpis: NE.

Documents

Dijalog u Paklu