Devizno tržište

Esej Devizno tržište

Uvod

Dеvizni sistеm čini skup principа, prоpisа, prаvilа i instituciја kојimа sе rеgulišu dеvizni pоslоvi izmеđu privrеdnih i drugih subјеkаtа u rоbnоm i nеrоbnоm prоmеtu u zеmlji i sа inоstrаnstvоm. Kаrаktеr privrеdnоg sistеmа, privrеdnе strukturе i еkоnоmskе pоlitikе svаkе zеmljе - оdrеđuје i kаrаktеr dеviznоg sistеmа. Јеr prоmеnе dеviznоg sistеmа sаstаvni su dео prоmеnа društvеnо-еkоnоmskih tоkоvа i privrеdnоg sistеmа. Rаzvој i primеnе dеviznоg sistеmа u nаšој zеmlji prаtili su izmеnе u privrеdnоm i društvеnо-pоlitičkоm sistеmu kао i kоncеptu rаzvојnе pоlitikе.

Dеvizni sistеm mоžе biti: (а) libеrаlаn i (b) rеgulisаn.

Libеrаlni (slоbоdni) dеvizni sistеm, kаrаktеrišе vеćа slоbоdа u pоslоvаnju i rаspоlаgаnju dеvizаmа оd strаnе privrеdnih а drugih subјеkаtа, dоk rеgulisаni dеvizni sistеm kаrаktеrišе оgrаničеnjе u pоslоvаnju i, nаrоčitо, u rаspоlаgаnju dеvizаmа оd strаnе privrеdnih i drugih subјеkаtа. Tа оgrаničеnjа sе sprоvоdе zаkоnskim prоpisimа i drugim mеrаmа. Da bi devizno tržište moglo da funkcioniše, neophodno je da vlasnici deviza imaju devizni račun kod banaka i da njima slobodno raspolažu. U praksi su moguća tri oblika organizacije deviznog tržišta, i to: Postojanje devizne berze (kao skupa vlasnika i ovlašćenih brokera) preko koje se obavljaju kupoprodaja deviza na tačno određenom mestu, u tačno određenom vremenu i po utvrđenim pravilima; Međubankarsko devizno tržište bez organizovanja devizne berze postoji u zemljama Evropske unije.

Razvoj savremenih komunikacija omogućio je da se devize kupuju i prodaju na bazi ponude i tražnje, neposredno između banaka putem elektronskog sistema i da se pri tom ne organizuje devizna berza; Međubankarsko devizno tržište uz istovremeno organizovanje tzv. devizne aukcije, predstavlja dvoslojno devizno tržište kakvo postoji u Rusiji. Naime ponuđači višak deviza nude na aukciji, koja je organizovana pri centralnoj banci, a zatim se tako otkupljene devize puštaju u promet na redovnom međubankarskom tržištu. U zemljama nekonvertabilne valute, značajnih uvoznih restrikcija i nerealnog kursa domaće valute, uobičajno je tzv. crno devizno tržište.

Devizni kurs se definiše kao cena novca jedne zemlje izražena u odnosu na cenu novca druge zemlje.

Pojam deviznog kursa zahteva objašnjenje i definisanje pojma devize i valute. Pod valutom se podrazumeva inostrani novac u vidu papirnih novčanica (banknota) i kovane monete. Deviza je širi pojam koji, pored valute, uključuje sva potraživanja koja glase na inostranstvo. Postoje sledeći kursevi: fiksni devizni kurs, fluktuirajući devizni kurs, mnogostruki devizni kursevi.

Devizni bilans iskazuje efektivna međunarodna plaćanja. To znači da nisu uključeni podaci o kretanju robe koja nije plaćena, odnosno naplaćena. Takođe, izvoz i uvoz robe na kredit kao i pokloni u robi nisu obuhvaćeni ovim bilansom.

U vremenu tranzicije, globalizacije i integracije tržišta problematika deviznog sistema i deviznog tržišta je veoma važna kako sa društveno – političkog, tako i ekonomskog aspekta.

1


Pojam deviznog tržišta

Međunarodna trgovina podrazumeva razmenu roba između rezidenata koji pripadaju različitim zemljama koje imaju različite valutne sisteme. Rezident jedne zemlje koji plaća i izmiruje svoje dugovanje prema inostranstvu ima na raspolaganju svoju nacionalnu valutu, dok rezident druge zemlje kome se plaća zahteva nacionalnu valutu svoje zemlje. Pri tome se javlja problem što svaka zemlja ima svoju nacionalnu valutu koja važi kao zakonsko sredstvo plaćanja unutar njene teritorije. Van granica zemlje njena valuta gubi svojstvo sredstva plaćanja, kao što valuta druge zemlje nema takvo svojstvo u prvoj zemlji.

Iz prethodnog proizlazi da dugovanje prema inostranstvu zahteva najpre nabavku strane valute kojom se nakon toga plaća i izmiruje obaveza prema stranom rezidentu. Time strana valuta dobija svojstvo robe, istina specifične vrste, koja kao i svaka druga roba ima odgovarajuću cenu izraženu u domaćoj valuti. Različitost valutnih interesa rezidenata iz različitih zemalja izražava se kroz problem pretvaranja ili konvertovanja valute jedne zemlje u valutu druge zemlje u odgovarajućem odnosu koji se naziva devizni kurs. Devizni kurs je prema tome cena jedne jedinice strane valute izražene u domaćoj valuti. Tako na primer za 1 dolar treba platiti 2 dinara.I zražavanje deviznog kursa na prethodni način poznato je kao direktno notiranje.1 Ono se najčešće koristi kao način izražavanja cene strane valute.1) Indirektno notiranje u našem primeru bilo bi izraženo odnosom 1 din.=0.5$. U vezi sa pitanjem deviznog kursa često se pominje valutni ili devizni paritet, što nije identičan pojam sa deviznim kursom. Valutni paritet predstavlja zvanično, dakle od monetarnih vlasti zemlje, utvrđenu vrednost nacionalne valute u nekom zajedničkom imenitelju odnosno denominatoru koji može biti valuta neke druge zemlje, korpa valuta (specijalna prava vučenja ili evropska valutna jedinica), ili, kao što je to nekada bilo zlato. Tako valutni paritet služi kao osnova oko koje u normalnim ekonomskim okolnostima varira devizni kurs.

Devizno tržište je mesto na kojem se prodaju i kupuju devize. Devize su potraživanja koja glase na inostrana sredstva plaćanja.

Najveće devizno tržište je u Londonu, i mada se u skoro svim glavnim gradovima zemalja sveta nalaze devizna tržišta, ona koja su najznačajnija su u Njujorku, Tokiju, Fankfurtu i Singapuru. Na tržištima se posluje 24 sata u toku dana, što je moguće zbog časovnih razlika, koje postoje na različitim tržištima.

U jednom trenutku međunarodne transakcije koje su zaključene zahtevaće promenu jedne valute u drugu. U predhodnom izlaganju smo videli kako se to čini. Ova činjenica je osnovni razlog zbog kojeg devizni kurs i način na koji se formira ima veliki i praktični i teorijski značaj. U kojoj meri će teorijske konsideracije biti bliske realnosti, zavisi od sistema deviznog kursa i procedure koja se koristi u razmeni. Efikasnost međunarodnog fmansijskog sistema i stepen integracije pojedinih nacionalnih finansijskih sistema u njega, determinisan je brzinom izvršenja finansijskih transakcija i cenama.

Devizna tržišta postoje od kada postoji međunarodna trgovina robama i uslugama i ako bi se išlo u istoriju, moglo bi da se zaključi da su postojala od vremena kada su poslovala kao klirinške kuće za menice. Danas, pored trgovaca koji omogućavaju izvršenje transakcija koje su posledica izvoza robe i usluga, a koje imaju uticaja na tekući bilans, mnogi drugi subjekti se pojavljuju kao držaoci (holderi) deviznih sredstava, kao što su naročito, privatne firme, komercijalne banke, institucionalni investitori i si, koji se pojavljuju kao značajni sudionici na deviznim tržištima. Pored njih, na tržištu su aktivni i razni špekulanti, koji ulaze u transakcije kupoprodaje očekujući zaradu od deviznih transakcija. Najzad, na deviznim tržištima značajnu ulogu imaju i centralne banke, koje se pojavljuju u funkciji intervenijenta, a

1 Bjelica, V. (2001): Bankarstvo, teorija i praksa, Stylos, Novi Sad., str., 128.

2


koje mogu da intervenišu ili u svoje ime ih preko posrednika, odnosno komercijalnih banaka. Cilj intervencije je da se održe pariteti. Tako je bilo od osnivanja međunarodnih finansijskih institucija, odnosno MMF i Svetske banke u Breton Vudsu 1944. godine, odnosno, ovaj sistem intervencije je bio relevantan u sistemu fiksnih deviznih kurseva. Devizna tržišta su povezana sa novčanim i tržištima kapitala. U zemljama engleskog govornog područja devizna tržišta nisu imala tradicionalno mesto na kojem bi se trgovalo devizama, već su se transakcije obavljale među bankama u priznatim centrima, telefonom, faksom i drugim modernim sistemima komuniciranja.

Prostorija u kojoj se trguje devizama obično predstavlja prostoriju u koji se nalaze trgovci koji su povezani sa brojnim trgovcima i koji trguju. Na modernim deviznim tržištima telefone su zamenili kompjuteri i moderna sredstva komunikacije, sa ekranima na kojima se nalaze cene svih svetskih valuta.

U evropskim zemljama je tradicija da se devizni dileri sastaju na određenom mestu svakog dana, u određeno vreme i taj metod se zove fixing. Kako se sve transakcije obavljaju javno, zadnja cena koja je realizovana u toku dana je ona cena koja se može koristiti za zaključivanje legalnih transakcija između banaka i njihovih klijenata.

Opredeljenje za devize je opredeljenje za bilo koju drugu imovinu koju imamo, a koliki će ti depoziti biti po volumenu zavisi od očekivanja koliko će taj depozit vredeti u budućnosti. Budući da je reč o specifičnoj imovini buduća vrednost deviza će zavisiti od kamatnih stopa i očekivanih promena kursa te valute u odnosu na druge valute. Razlog štednje se nalazi u želji da se obezbedi pokriće buduće potrošnje. Za kakvu imovinu ćemo se opredeliti -akcije, obveznice, devize - zavisi od naših procena koji ćemo prinos od takve imovine ostvariti u budućnosti.

Opredeljenje će se bazirati na očekivanom prinosu. Ovaj prinos se ne može sa tačnošću prognozirati. Razlika između buduće očekivane vrednosti i cene koja se danas plaća predstavlja očekivani prinos. Realni prinos na imovinu se izračunava tako što se određuju robe i usluge koje bi mogle da se danas kupe umesto da se potroši ta imovina. Pri određivanju da li da se uđe u jednu investiciju, uzmimo primer da je stopa prinosa na jednu imovinu 10%, a da se očekuje da i cene robe i usluga rastu po stopi od 10%. Pri takvom stanju stvari, sa nultim rastom prinosa, investicija nije interesantna. Utvrđivanjem realne stope prinosa se obezbeđuje poređenje različitih realnih imovina.

Pojam deviznog kursa takođe zahteva objašnjenje i definisanje pojma devize i valute. Pod

valutom se podrazumeva inostrani novac u vidu papirnih novčanica (banknota) i kovane monete. Deviza je širi pojam koji, pored valute, uključuje sva potraživanja koja glase na inostranstvo.

Devizni kurs, kao cena devize, formira se, kao i cena svake druge robe, na osnovi ponude i tražnje na tržištu, u ovom slučaju na deviznom tržištu. Pored toga, deviza, kao specifična roba, predstavlja istovremeno merilo vrednosti u zemlji koja je emitovala konkretnu valutu. Shodno tome, na cenu devize će, pored odnosa ponude i tražnje na deviznom tržištu, imati uticaj i ekonomska politika zemlje porekla valute.2 Jedna od osnovnih funkcija deviznog kursa jeste obezbeđenje veze između domaćih i inostranih cena roba i usluga.

Zahvaljujući deviznom kursu, cene inostranih roba i usluga moguće je preračunavati i izražavati u nacionalnoj valuti, kao što je moguće cene domaćih roba i usluga izražavati u inostranoj valuti. Tako je moguće upoređivati cene na domaćem i inostranom tržištu odnosno produktivnost rada u domaćoj privredi sa produktivnošću rada u privredama drugih zemalja. Da bi devizni kurs u potpunosti i uspešno ostvario ovu funkciju potrebno je da bude realan i u stanju ravnoteže.

2 Pušara, K. (2001): Međunarodne finansije, Verzal Press, Beograd., str.,114.

3


Kurs ravnoteže je devizni kurs pri kojem su ponuda i tražnja deviza izjednačene i koji "čisti" devizno tržište ne ostavljajući niti višak ponude niti višak tražnje deviza. Realan devizni kurs predstavlja takav odnos između domaće i strane valute koji izjednačava opšti nivo cena na domaćem tržištu sa opštim nivoom cena u inostranstvu. Treba pri tome naglasiti da je reč o opštem nivou cena kao ponderisanom proseku svih cena koji, saglasno različitim komparativnim prednostima, u sebi krije razlike u cenama pojedinih proizvoda i usluga.

Devizni kurs, kao cena devize će, kao i svaka druga cena, uz pretpostavku slobodnog kretanja na nekoj tački uravnotežiti ponudu i tražnju deviza i postići kurs ravnoteže ili ravnotežni kurs. S obzirom da ponuda i tražnja deviza proističe iz stanja u platnom bilansu, proizlazi da visina deviznog kursa zavisi od platnog bilansa tako da će devizni kurs, kada dostigne određenu tačku

ravnoteže ponude i tražnje deviza, izravnati platni bilans i postići spoljnu ravnotežu. Pri tome prava spoljna ravnoteža podrazumeva odsustvo uvoznih ograničenja i devizne kontrole.

Kurs ravnoteže je dakle stabilan devizni kurs uz koji se uspostavlja ravnoteža platnog bilansa (spoljna ravnoteža) na duži rok (pet do deset godina, period potreban za puni konjunkturni ciklus) bez primene uvoznih i deviznih ograničenja i uz odsustvo masovne nezaposlenosti i inflacije. U tom slučaju spoljna vrednost valute, koju izražava valutni paritet, jednaka je njenoj unutrašnjoj vrednosti, koju izražava njena kupovna snaga na domaćem tržištu.

Kada dođe do narušavanja jednakosti između spoljne i unutrašnje vrednosti valute devizni kurs prelazi u stanje neravnoteže, odnosno postaje nerealan. Tada valuta postaje ili precenjena ili potcenjena u zavisnosti od toga da li je njena unutrašnja vrednost manja ili veća od njene spoljne vrednosti. Precenjenost valute javlja se onda kada je njena unutrašnja vrednost manja od njene spoljne vrednosti, odnosno kada je devizni kurs niži od realnog deviznog kursa. To znači da uslovi precenjene domaće valute omogućuju konvertovanje manjeg broja jedinica domaćeg novca za jednu jedinicu strane valute nego što bi to bilo moguće u uslovima kursa ravnoteže. Potcenjenost valute prisutna je u slučaju kada je njena unutrašnja vrednost (kupovna snaga) veća od njene spoljne vrednosti (valutnog pariteta). Drugim rečima, devizni kurs je, pri direktnom notiranju, viši od realnog deviznog kursa. To znači da je u uslovima potcenjene domaće valute potrebno prilikom konvertovanja dati više jedinica domaće valute za jednu jedinicu strane valute nego što bi to bilo potrebno u uslovima kursa ravnoteže.

Potcenjenost valute dovodi do toga da strana roba, izražena u domaćoj valuti, postaje skuplja na domaćem tržištu, a domaća roba, izražena u stranoj valuti, postaje jeftinija na inostranom tržištu. To dovodi do rasta inostrane tražnje za domaćom robom i raste tražnja stranih rezidenata za domaćom (potcenjenom) valutom, s jedne strane, i opadanja domaće tražnje za inostranom robom i opadanja tražnje domaćih rezidenata za inostranom (precenjenom) valutom. Iz ovog proizlazi da potcenjenost valute, stimulišući izvoz i destimulišući uvoz, rezultira u poboljšanju platnog bilansa.

4


Organizacija deviznog tržišta

Međubankarsko devizno tržište

Devizne transakcije podrazumevaju prodaju i kupovinu jedne valute za drugu. U stvarnosti se papirni ili kovani novac retko upotrebljava, već na deviznom tržištu dolazi do razmene potraživanja jedne valute u potraživanje druge valute. Moguće je da se transakcija ugovara da bude izvršena odmah po zaključenju ugovora. Ove transakcije se odvijaju na tzv. spot tržištu. Ako se transakcija ugovara da bude izvršena jednog dana u budućnosti, onda je reč o tzv. terminskom tržištu (forward market).

Osnov deviznog tržišta predstavlja međubankarsko tržište, koje je neformalno (Over the Counter-OCT, Around the Clock tržište) na kojem se pojavljuju vodeće komercijalne banke i specijalizovani brokeri, koji su locirani u vodećim svetskim finansijskim centrima. Devizna tržišta u svetu su vezana sa tržištem eurodeviza.

Učesnici na deviznim tržištima su povezani telefonskim i fax linijama, a u mogućnosti su da koriste i specijalnu satelitsku mrežu komunikacija koja se zove SWIFT.

Međubankarsko ržište se sastoji od trgovaca (traders) i brokera. Uloga ovih subjekata na tržištu je različita. Trgovac je u osnovi market maker i on posluje van mesta na kojem se trguje. One je skoro konstantno spreman da proda ili kupi devize, bilo »po sopstvenom osećanju«, bilo na zahtev klijenta. U slučajevima kada nije u stanju da nađe partnera za zaključenje ugovora može da oceni da je korisnije da se obrati brokeru za uslugu. U kontaktu sa brokerom on jasno naznačava koju valutu želi da proda ili kupi, koju količinu i po kojoj ceni, odnosno koju je cenu spreman da plati. Broker ima više informacija o ponudi i tražnji na tržištu i ulazi u transakciju, pri čemu sve do njenog definitivnog zaključenja drži u tajnosti ime lica za koje radi. Od obavljenog posla, broker dobija naknadu od obe ugovorne strane. Funkcije brokera bi mogle da se definišu na sledeći način:3

on predstavlja veoma dobar izvor informacija za tradera, što je od značaja posebno kada se zna da u transakcijama velikog obima razlika od 1 ili 2 bazna poena može da predstavlja nekoliko hiljada dolara;

on dovodi u vezu prodavca i kupca i samim tim doprinosi porastu efikasnosti tržišta; on obezbeđuje anonimnost tradera sve do definitivnog zaključenja transakcije, jer postoji

mogućnost da ukoliko je trader poznat ili transakcija ne može da se zaključi, ili će cena da bude drugačija od one koja se ostvaruje pri postojanju anonimnosti.

Spot devizno tržište

Na deviznom tržištima se obavljaju spot i terminske transakcije. Najveći deo tansakcija se obavlja spot jer je u interesu i prodavca i kupca da se transakcija odmah izvrši. Na spot tržištu transakcije se izvršavaju u roku od dva dana od dana kada je ugovor zaključen.

Devize mogu da se kotiraju na dva načina: broj jedinica domaće valute za jedinicu strane valute; broj jedinica strane valute za jedinicu domače valute.

Najveći broj deviznih tržišta u svetu kotiranje vrši na prvi način. U Francuskoj S(Frf/USD) = 7Frf znači da je potrebno dati 7 Ffr da bi se kupio 1USD.

U Nemačkoj S(EURA/USD)=1,69EURA.Ako se želi da se zna koliko je potrebno da se kupi Ffr ili DEM onda,S(USD/Ffr)=1/Ffr/USD=1/7=0,14USD ili

3 Kovačević, R. (1999): Međunarodne finansijske institucije; Institut za spoljnu trgovinu, Beograd., str., 93.

5


S(USD/EURA)=1/EURA/USD=1/1,69=0,59USD

Pri čitanju kursnih lista koje se objavljuju u dnevnim časopisima ili specijalizovanim finansijskih časopisima, mora se poznavati način kotiranja, kako bi se izbegle moguće greške.

Tabela 1. Dolar spot forward prema dolaruDnevni 1 mesec 3 meseca 1 godina

high low kurs %P/D kurs %P/D kurs %P/D

Austrija (Sch) 11.8590 11,7680 11,7988 2,3 11,7658 1,9 11,622 1,7

Belgija (Bfr) 34,7100 34,570 34,628 2,3 34,5235 2,0 34,05 1,9

Danska (Dkr) 6,4043 6,3637 6,3853 1,5 6,3765 1,0 6,3207 1,1

Francuska (Frf) 5,6390 5,6119 5,6177 2,4 5,083 2,0 5,0155 1,8

Nemačka

(EURO)

1,6832 1,6727 1,6769 2,4 1,6717 2,0 1,6482 1.9

Grčka (Dr) 282,440 280,890 292,98 -5,9 285,685 -5,8 295,385 -4,9

Italija (L) 1666,80 1685,20 1660,25 2,6 1655,15 2,1 1632,6 1,9

Holandija (Fl) 1,8960 1,8852 1,8899 2,4 1,884 2,0 1,8575 1,9

V.Britanija (£) 1,6785 1,6721 1,6728 0.8 1,6703 0,9 1,6683 0,3

Izvor: Financial Times

Ono što je važno imati u vidu i znati je da je kotiranje deviznih kurseva uvek simetrično. To znači da na primer, kupovanje franka za dolare mora da bude po istom kursu kao i prodavanje franaka za dolare.

Terminsko devizno tržište

Na deviznim tržištima se ugovaraju transakcije koje se ne izvršavaju u roku od dva radna dana po njegovom zaključenju, već se ugovara da transakcija bude izvršena jednog dana u budućnosti. Takvi ugovori se nazivaju terminskim (forvard) ugovorima. Kurs i iznos se ugovara danas sa plaćanjem koje će biti izvršeno u budućnosti. Iako budući dan može da bude bilo koji dan u budućnosti, konvencija je da se terminski kursevi ugovaraju sa rokom plaćanja od 30, 60, 90 i 180 dana. Terminski kurs može da bude ugovoren sa premijom (kada se očekuje rast kursa), odnosno, uz diskont (kada se očekuje pad kursa).

Postoje dve metode da se izrazi terminski devizni kurs: outright, odnosno kada se terminski kurs kotira na sličan način kao i spot kurs; drugi metod je kada se terminski kurs izražava kao premija ili diskont u odnosu na spot kurs i

tako izražen terminski kurs se još naziva swap devizni kurs.

Terminski ukršteni kursevi (forvard cross rate) se izračunavaju na isti način kao i spot cross rate. Terminsko devizno tržište je ograničeno na ključne svetske valute. Glavni akteri na njemu su banke koje žele da ojačaju svoje pozicije i zbog toga ulaze u terminske poslove. Drugi razlog može da bude onaj kada postoje razlike u kamatnim stopama i kada se na terminskom tržištu ugovorima ostvaruju premije ili diskonti koji su veći od razlika koje postoje medu kamatnim stopama. Ono što predstavlja zajedničku osobenost i najčešći uzrok zaključenja terminskih poslova je da se u komercijalnim transakcijama izbegnu neizvesnosti koje postoje zbog volatilnosti kretanja deviznih kurseva.

6


Swap deviza

Swap deviza postoji kada se promptna kupovina deviza kombinuje sa terminskom prodajom deviza. Nastale 60-tih godina, swap transakcije danas predstavljaju značajan segment deviznih operacija.

Uloga centralne banke na deviznom tržištu

Uloga cntralne banke na deviznom tržištu je veoma značajna. Ona se sastoji u intervencijama, koje su usmerene u pravcu održavanja deviznog kursa na željenom nivou i u cilju obezbedivanja njegove stabilnosti. Dugoročno posmatrano kretanje deviznog kursa je pod uticajem privrednih, finansijskih i političkih prilika. Naravno ova konstatacija ne važi za kretanja deviznih kurseva koja su volatilna i / ili se kreću mimo pravila koja je praksa formirala.

Da bi se ova vrsta kretanja deviznih kurseva spečila centralna banka interveniše putem prodaje ili kupovine deviza za nacionalnu valutu. Pored intervencija, da bi zaustavila neregularna kretanja na tržištu, centralna banka može da koristi i politiku kamatnih stopa. Kakva će biti intervencija centralne banke zavisi od politike kursa koja se u zemlji vodi, odnosno da li se vodi politika fiksnog, ili politika fluktuirajućeg deviznog kursa. U prvom slučaju efikasnost intervencije je bila evidenta u prošlosti, dok je u drugom slučaju teško dati generalni odgovor, jer u značajnoj meri zavisi i od kredibiliteta centralne banke.

Dugo godina SAD su negirale efikasnost intervencija centralnih banaka i njima nisu pristupale sve do 1987. godine odnosno do Sporazuma G-5 u Luvru. Stav evropskih zemalja i Japana je različit. U Breton Vudskom sistemu fiksnih deviznih kurseva centralne banke su morale da intervenišu da bi kurs držale u okvirima utvrđenih pariteta.

Može se reći da intervencije centralne banke mogu da imaju efekata, da su ti efekti ograničeni, ali ne i zanemarljivi za kretanje deviznih kurseva. Efekat je utoliko veći, ukoliko su tehnički i psihološki uslovi zadovoljavajući, i ako je cilj na kratak rok jasno artikulisan. Čak i efekti na srednji rok mogu da budu

7


zadovoljavajući. Dugoročno, intervencije ne mogu da zaokrenu tendenciju kretanja deviznog kursa na više ili na niže, jer su za to potrebne promene u ekonomskoj, monetarnoj i fiskalnoj politici.

Da bi se razumela suština intervencija centralne banke, nužno je predhodno razjasniti neke pojmove. Prvi i najznačajniji u tom smislu je bilans centralne banke. Kao i svaki drugi bilans, on registruje aktivu i pasivu banke. Sticanje aktive (potraživanja) unosi se kao promena u stavki »aktiva«, a svako povećanje obaveza banke u stavki »pasiva«.

Na strani aktive, centralna banka ima dva tipa aktive unutrašnju i spoljnu (prema inostranstvu). Aktivu prema inostranstvu prvenstveno predstavljaju devizne obaveze stranih lica prema banci. Ona predstavlja međunarodne rezerve banke, koje se tokom godine menjaju, jer banka interveniše na tržištu, kupujući i prodajući devize.

Unutrašnju aktivu predstavljaju obaveze građana i institucija prema banci (zajmovi koji su odobreni bankama, obaveze javnih institucija pema banci i sl.). Na strani pasive se nalaze depoziti banaka i novac u cirkulaciji. Građani ne mogu da drže depozite kod centralne banke.

U principu, ukupna aktiva treba da bude jednaka ukupnoj pasivi. Zbog čega je važan bilans centralne banke? On je važan, jer, na primer, promene u aktivi dovode do promene ponude novca na domaćem tržištu, do koje dolazi automatski. Te promene imaju svog uticaja na devizni kurs. Sa druge strane, prodaja aktive automatski dovodi do smanjenja ponude novca na domaćem tržištu, uz odgovarajući monetarni efekat na devizni kurs. Sve transakcije koje centralna banka preduzima se automatski registruju u bilansu banke, koji je kao i drugde koncipiran na principu dvojnog knjigovodstva.4

U nekim slučajevima centralna banka preduzima radnje koje imaju za cilj da otklone uticaj intervencija deviza na ponudu novca na domaćem tržištu. Ovakve radnje se nazivaju intervencije putem sterilizacije na deviznom tržištu. Suština se sastoji u tome da kada banka želi da anulira efekat povećanja strane aktive na ponudu novca na domaćem tržištu, na domaćem tržištu kupuje aktivu u protivuvrednosti strane, čime dovodi do povećanja domaće aktive za određeni iznos inostrane. Na taj način, banka kompenzira efekat porasta strane aktive na porast ponude novca na domaćem tržišta.

Ako centralna banka ne pristupi sterilizaciji, a zemlja ima suficit u bilansu plaćanja,

svako povećanje eksterne aktive u bilansu centralne banke dovodi do porasta ponude novca na domaćem tržišta, i obratno. Ovo ujedno predstavlja i ključnu vezu koja postoji između platnog bilansa i ponude novca u zemlji i u inostranstvu. O načinima prilagođavanja platnih bilansa i dovođenja u ravnotežu, kao i o efektima na devizni kurs i uticajima deviznog kursa bilo je više reci u poglavlju VII (Platni bilans).

Značaj deviznog tržišta za tržišnu ekonomija

Savremeni devizno-monetarni sistemi su sve manje "monetarna stvar", a sve su više izraz kompleksnih ekonomskih i društveno-političkih odnosa. Naučno-tehnološki progres doveo je do sve većeg uticaja "spoljnih faktora" na unutrašnji razvoj nacionalnih ekonomija, sve većeg i bržeg međunarodnog kretanja svih faktora proizvodnje (kapitala, radne snage i robe), stalnog razvijanja međunarodne podele rada, spoljne trgovine, specijalizacije i kooperacije, standardizacije proizvodnje, transfera tehnologije, patenata i licenci. Sistem međuzavisnosti između zemalja postaje sve veći, a savremeni međunarodni devizno-monetarni sistem time složeniji.

4 Đurić, D.M. (2000): Prekrajac Z., Vidas-Bubanja M., Međunarodna ekonomija, Institut ekonomskih nauka, Beograd., str., 57.

8


Mnoga stara i dobra "pravila igre" kojih su se morale pridržavati "monetarne vlasti" su izmenjena i napuštena. Nastajala su nova pravila a sistemi čvrstih kurseva u doba zlatnog standarda pripadaju prošlosti. Pravila zlatno-deviznog stadarda kao i dolarsko-zlatnog standarda, uspostavljena usvajanjem Bretonvudskog sporazuma od 1945. godine su napuštena, a dolar kao stožer oko koga su se decenijama okretale ostale valute (kao sateliti oko sunca) prestaje to biti. Zapadnonemačka marka i japanski jen sve više potiskuju dolar sa svetske scene, razvijajući od monocentričkog bretonvudskog sistema zasnovanog na dominaciji američkog dolara, policentralizam u međunarodnom deviznom monetarnom sistemu tržišnih ekonomija.

Savremenom devizno-monetarnom sistemu prethodili su različiti novčani sistemi, različiti sistemi međunarodnog obračuna i plaćanja i različiti standardi. Može se reći da se ti

prethodni sistemi svrstavaju u tri i to: a) zlatni standard; b) zlatno-polužni standard; c) zlatno-devizni standard.

Sistem zlatnog standarda je novčani sistem u kome se nesmetano vrši međusobna zamena zlata i novca a stabilnost novčanih jedinica i intervalnih kurseva odražava i održava pomoću zlata i zlatom. Na taj način je pored stabilnosti novčanih jedinica obezbeđivano i osiguravano jedinstvo svetskog i monetarnog sistema. Monetarna teorija i praksa pored zlatnog standarda ističu zlatno važenje putem opticaja zlatnog kovanog novca i banknota koje su automatski zamenjivane za zlatnike. Kod sistema zlatno-polužnog standarda ista su "pravila igre" kao i kod zlatnog standarda, s tim što se u opticaju ne nalaze zlatnici, več se banknote zamenjuju za zlatne poluge, koje su težinski, tehnički i zakonom precizno uređene i određene. Zlato i dalje ostaje u funkciji mere vrednosti, mere kvantiteta i kvaliteta valuta. Ovim sistemom se obezbeđuje znatna ušteda zlata, njegova ekonomija upotrebe i istiskivanje iz unutrašnjeg platnog prometa.

Potiskivanjem zlata iz međusobnog platnog prometa ono sve više služi kao sredstvo za obračun, odnosno "pretvaranje" jedne valute u drugu. Nova praksa u radu centralnih banaka se sastoji u tome što one pored zlata kupuju i prodaju devize po unapred određenom kursu i umesto neposrednog prometa zlata vrši se promet deviza pretvorenih u zlato. Takav se sistem obično naziva zlatno-devizni standard.

Udaljavanje od zlatnog standarda dovodilo je do sve veće ekonomske nestabilnosti, nestabilnosti međunarodnog devizno-monetarnog sistema i produbljivanje krize sistema u celini. Sredinom 30-tih godina G.Gassel u knjizi "Krah zlatnog standarda'' je pisao da je njegovo istraživanje pokazalo da je sistem zlatnog standarda u potpunosti razrušen i da male verovatnoće postoji da će oživeti. Zlato je sišlo s prestola. Na nama je da se saglasimo u nekakvom drugom elementu valutne stabilnosti... Krah zlatnog standarda je najvažnija i odlučujuća karakteristika ekonomske istorije našeg pokolenja koju smo doživeli. Sve dotle dok su zlatne, odnosno zlatno-devizne rezerve pojedinih ekonomski jakih zemalja bile relativno visoke i ravnomernije raspoređene, sistem zlatnog standarda je mogao uspešno da funkcioniše. Opadanje stepena pokrića uvoza zlatnim i zlatno-deviznim rezervama pokazalo se kao neophodna izmena ovog sistema i kasnije uspostavljanje sistema dolarsko-zlatnog standarda. Dugo vremena posle Drugog svetskog rata dolar se smatrao "tako dobar kao zlato", a praktično je stajao "iznad zlata". Činilo se da dolar određuje stvarno mesto i ulogu zlata, a ne obrnuto. Bilo je situacija da se ni sa zlatom nije moglo doći do dolara.

9


Ravnoteža na deviznom tržištu

Jedna od osnovnih funkcija deviznog kursa jeste obezbeđenje veze između domaćih i inostranih cena roba i usluga. Zahvaljujući deviznom kursu, cene inostranih roba i usluga moguće je preračunavati i izražavati u nacionalnoj valuti, kao što je moguće cene domaćih roba i usluga izražavati u inostranoj valuti. Tako je moguće upoređivati cene na domaćem i inostranom tržištu odnosno produktivnost rada u domaćoj privredi sa produktivnošću rada u privredama drugih zemalja.

Da bi devizni kurs u potpunosti i uspešno ostvario ovu funkciju potrebno je da bude realan i u stanju ravnoteže. Kurs ravnoteže je devizni kurs pri kojem su ponuda i tražnja deviza izjednačene i koji "čisti" devizno tržište ne ostavljajući niti višak ponude niti višak tražnje deviza.

Gr. 1. Kurs ravnoteže

Realan devizni kurs predstavlja takav odnos između domaće i strane valute koji izjednačava opšti nivo cena na domaćem tržištu sa opštim nivoom cena u inostranstvu. Treba pri tome naglasiti da je reč o opštem nivou cena kao ponderisanom proseku svih cena koji, saglasno različitim komparativnim prednostima, u sebi krije razlike u cenama pojedinih proizvoda i usluga.5

Devizni kurs, kao cena devize će, kao i svaka druga cena, uz pretpostavku slobodnog kretanja na nekoj tački uravnotežiti ponudu i tražnju deviza i postići kurs ravnoteže ili ravnotežni kurs. S obzirom da ponuda i tražnja deviza proističe iz stanja u platnom bilansu, proizlazi da visina deviznog kursa zavisi od platnog bilansa tako da će devizni kurs, kada dostigne određenu tačku ravnoteže ponude i tražnje deviza, izravnati platni bilans i postići spoljnu ravnotežu. Pri tome prava spoljna ravnoteža podrazumeva otsustvo uvoznih ograničenja i devizne kontrole.

Kurs ravnoteže je dakle stabilan devizni kurs uz koji se uspostavlja ravnoteža platnog bilansa (spoljna ravnoteža) na duži rok (pet do deset godina, period potreban za puni konjunkturni ciklus) bez primene uvoznih i deviznih ograničenja i uz odsustvo masovne nezaposlenosti i inflacije. U tom slučaju spoljna vrednost valute, koju izražava valutni paritet, jednaka je njenoj unutrašnjoj vrednosti, koju izražava njena kupovna snaga na domaćem tržištu.

Kada dođe do narušavanja jednakosti između spoljne i unutrašnje vrednosti valute devizni kurs prelazi u stanje neravnoteže, odnosno postaje nerealan. Tada valuta postaje ili precenjena ili potcenjena u zavisnosti od toga da li je njena unutrašnja vrednost manja ili veća od njene spoljne vrednosti.

5 Stakić, B. (1988): Međunarodne finansijske organizacije; Jugoslaviapublik, Beograd., str., 180.

10


Zaključak

Na osnovu svege rečenog u ovom radu možemo konstatovvati da je devizno tržište veoma važan segment i činilac ukupne privrede zemlje. Devizno tržište ukoliko poslouje na principu ponude i tražnje formira određuje devizni kurs. Cena domaćeg novca, izražena u pojmovima cene stranog novca predstavlja devizni kurs. Devizni kurs postaje od centralnog značaja u međunarodnim ekonomskim odnosima. Posedovanje deviza je kao posedovanje bilo koje druge imovine. U tom smislu ono što determiniše opredeljenje nekog subjekta za držanje deviza (umesto akcija, obveznica ili neke druge imovine) je očekivanje prinosa koji će se od vlasništva nad tom imovinom ostvariti. Prinos zavisi od kamatnih stopa i očekivanja buduće vrednosti.

Devizne transakcije podrazumevaju prodaju i kupovinu jedne valute za drugu. One mogu da budu promptne - da se izvršavaju u relativno kratkom roku po zaključenju - i transakcije na termin, kada se transakcija izvršava u nekom danu u budućnosti.U tom smislu se i formiraju tzv. promptni i terminski devizni kursevi. Devizne transakcije se odvijaju na deviznom tržištu koje može da bude organizovano i over tlie counter. Na deviznom tržištu ključni akteri su ovlašćene banke, brokeri i centralna monetarna ustanova u funkciji intervenijenta. Posebno, značajna forma deviznih transakcija su svvap transakcije koje postoje onda kada se promptna kupovina jedne devize kombinuje sa terminskom prodajom deviza.

Teorija koja povezuje kretanja deviznog kursa i stope inflacije u dve zemlje se naziva teorijom pariteta kupovnih moći. Iako nastala u merkantilizmu, njeno ime se vezuje za ime švedskog ekonomiste G. Cassela. Suština teorije pariteta kupovnih moći (PPP) je u zakonu jedne cene, koji polazi od pretpostavke da identične robe moraju da imaju istu cenu na svim tržištima. Apsolutna teorija PPP izjednačava devizne kurseve sa nivoom cena, dok relativna PPP ukazuje na procentualne promene deviznih kurseva dve valute promenama u nacionalnim nivoima cena u određenom periodu.

Monetarni pristup deviznom kursu pokušava da utvrdi monetarne determinante deviznog kursa. Devizni kurs predstavlja funkciju ponude novca i nivoa proizvodnje i kamatnih stopa u zemlji i u inostranstvu. Pristup tržišne imovine polazi od činjenice da valute predstavljaju imovine i da sadašnja vrednost imovine zavisi od toga šta se očekuje da će vredeti u budućnosti.

11


Literatura

Bjelica, V. (2001): Bankarstvo, teorija i praksa, Stylos, Novi Sad. Đurić, D.M. (2000): Prekrajac Z., Vidas-Bubanja M., Međunarodna ekonomija, Institut

ekonomskih nauka, Beograd. Đurić, J. (2002): Međunarodni ekonomski odnosi, Beograd. Grupa autora: Ekonomist – časopis za poslovne ljude, Beograd, 10/03 Ilić, G. (2002): Evropska ekonomska zajednica, Naučni rad, Beograd. Kovačević, R. (1999): Međunarodne finansijske institucije; Institut za spoljnu trgovinu,

Beograd. Lopandić, D. (2002): Međunarodni ekonomski odnosi, Beograd. Perišin, I. (1988): Svjetski finansijski vrtlog, Naprijed, Zagreb. Pušara, K. (2001): Međunarodne finansije, Verzal Press, Beograd. Savin, D. (1995): Monetarna politika i devizni kurs, Berza, Beograd. Stakić, B. (1988): Međunarodne finansijske organizacije; Jugoslaviapublik, Beograd.

12


Sadržaj

Uvod................................................................................................................................................1

Pojam deviznog tržišta.....................................................................................................................2

Organizacija deviznog tržišta..........................................................................................................5

Međubankarsko devizno tržište....................................................................................................5

Spot devizno tržište......................................................................................................................5

Terminsko devizno tržište............................................................................................................6

Uloga centralne banke na deviznom tržištu.................................................................................7

Značaj deviznog tržišta za tržišnu ekonomija..............................................................................8

Ravnoteža na deviznom tržištu......................................................................................................10

Zaključak.......................................................................................................................................11

Literatura........................................................................................................................................12

13


14

Documents

Devizno tržište