Добродошли код Девића!

http://www.kosoric-lijovic.com/rodoslov.htm[1/26/2013 7:22:41]

По мушкој линији:

1. ОТАЦ2. ДЈЕДА3. ПРАДЈЕДА4. ЧУКУНДЈЕДА5. НАВРНДЈЕДА - БИЈЕЛА ПЧЕЛА6. КУРЂЕЛ7. АСКУРЂЕЛ8. КУРЂУП9. КУРЛЕБАЛО10. КУРСУЛ11. СУКУРДОВ12. СУРДЕПАЧ13. ПАРЂУПАН14. ОЖМИКУР (ОМЖИКУР)15. КУРАЈБЕР16. ШАЈКАТАВА17. БИЈЕЛИ ОРАО18. СИВИ ХРОМИ ВУК19. СУНЦЕ

По женској линији:

1. МАЈКА2. БАБА3. ПРАБАБА4. ЧУКУНБАБА5. НАВРНБАБА - БИЈЕЛА ПЧЕЛА6. КУРЂЕЛА7. АСКУРЂЕЛА8. КУРЂУПА9. КУРЛЕБАЛА10. КУРСУЛА11. СУКУРДОВА12. СУРДЕПАЧА13. ПАРЂУПАН14. ОЖМИКУРА (ОМЖИКУРА)15. КУРАЈБЕРА16. ШАЈКАТАВА17. БИЈЕЛИ ОРАО18. СИВИ ХРОМИ ВУК19. СУНЦЕ

СВЕТОМИР 1974.?1996.ДРАГОМИР 1971.?ЉУБОМИР 1970.? ТОМОВИ (ТОМИСЛАВА Љ. ДЕВИЋА, 1939.—2006.) ТОМИСЛАВ ЉУБОМИРОВ (ЉУБОМИРА Н. ДЕВИЋА, 1907.?1944.)ЉУБОМИР НОВИЧИННОВИЦА РАДУНОВРАДУН ПЕРУТИНПЕРУТА ВУКСАНОВВУКСАН ЈОВАНОВЈОВАН ПАНТОВПАНТО ЂОРЂИЈЕВ-ЂОРОВЂОРЂИЈЕ-ЂОРО «ЋЕТКО» ИЛИЈИН (4 сина: ВУЈИЦА?-РАЈИЧ?-ПАНТО-МЛАЂЕН)ИЛИЈА војвода-змај (1705.; жена АНЂЕЛИЈА, мајка ВИДОСАВА, отац СТОЈАН, синови СТАНКО и ЂОРЂИЈЕ-ЂОРО «ЋЕТКО»)СТОЈАН «СМОЉАН» (3 сина: МАРКО, МИХАИЛО-МИКА и ИЛИЈА; 5-оро браће: ЖИВКО «ЗВИЦЕР», ВУЧУР, МИЛОШ «ШАРАНАЦ» (ВЛАСТЕЛИНОВИЋ), ВУЈИЦА иВУКАЛЕ) бВУК «ВЕЉЕБРК-БРЂАНИН», син војводе РАДУЛА(БОШКО – ВУЈО – ВУК – РАДУЛЕ – СЕКУЛЕ)

б

РАДУЛЕ-РАДЕ, син «ЂЕРА» СТЕВАНА

б

КАЛУЂЕР «ЂЕР» СТЕВАН/СТЕФАН (3 сина: ЂОРЂА, ПАВЛА и РАДУЛА-РАДА)

б

ГОЈАХ/ГОЈАК/ГОЈКО

ЛАПО/ЛАКО/ЉАКО (БОГИЋ, ЛАКОВ брат)

РЕЗА/РАЗО/РЕЖА/РЕЏА КАЛИМАН/КА(Х)РИМАН

ПЕТРАШ/ПЕТРУШ

МИТАР

БИЈЕЛИ ПАВЛЕ

ЛЕКА ДУКИН «ДУКАЂИНСКИ»

СТЕФАН ДУКА, ГОСПОДАР

СИМЕОН УРОШ ПАЛЕОЛОГ, ЦАР

СТЕФАН УРОШ III ДЕЧАНСКИ, КРАЉ

СТЕФАН УРОШ II МИЛУТИН, КРАЉ

СТЕФАН УРОШ I, КРАЉ

СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ, ВЕЛИКИ ЖУПАН

Добродошли код Девића!

http://www.kosoric-lijovic.com/rodoslov.htm[1/26/2013 7:22:41]

СТЕФАН НЕМАЊА, ВЕЛИКИ ЖУПАН

ЗАВИДА, ОТАЦ НЕМАЊИЋА – СЕЛО РИБНИЦА (ПОДГОРИЦА)

СТОЈАН-СМОЉАН?ИЛИЈА?ЂОРЂИЈЕ-ЂОРО «ЋЕТКО»?ПАНТО?ЈОВАН?ВУКСАН?ПЕРУТА?РАДУН?НОВИЦА?ЉУБОМИР?ТОМО

ЉУБОМИР 1907.?1944.РАДОШРАДОМИР НОВИЧИНИ (НОВИЦЕ Р. ДЕВИЋА, рођ. ...)

Горе

И С Т О Р И Ј А ТИсторијска позадинаУ историјским изворима први пут се помиње 1285. године неки Братиња Дробњак. Дробњаци су у историјским изворима првипут споменути као презиме 1354. године (личност именом Бран Дробњак), а као племе уписани 1390. године. Постоји и мишљењеда је име «Дробњак» настало тек 1541. године.Настанак имена «Дробњак» повезује се за 1541. године и погибију Хусреф-бега намјесника за Босну, кога су Дробњаци убили наМокром тако што су му разбуцали дроб. Племенску заједницу «Дробњака» је основало пет сродних братстава од Новљана:Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи. Новљани су прастаро србско племе, једно од најчистијих, од којег је насталоплеме «Дробњаци».Данас Новљана под тим именом нема. Ако се говори о њима данас, мисли се на људе из града Херцег-Новог.Ријеч бран је од старосрбског поријекла и значи «гавран». Бран је такође име србско-келтског бога у ирској и велшкој митологији.Име је омиљено у староирском језику као и у средњем вијеку. Бој на Косову, 1389. годинеМајка Јевросима у народној пјесми, кад је заклела сина Марка: «Марко сине, једини у мајке! Не била ти моја рана клета, Немој,сине, говорити криво Ни по бабу, ни по стричевима, Већ по правди Бога истинога; Немој, сине, изгубити душе; Боље ти јеизгубити главу Него своју огр'јешити душу».Церовићи потичу од јуначког дјетета Марка, које је миракулозно спашено на Косову. (Податак је научно непоткрепљен!) Ђурђевдан6. маја 1605. године Дробњаци потукли Турке у Буковици. Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи славе славуЂурђевдан у помјен на 6. мај 1605. године. † Србска православна црква и њени вјерници славе Ђурђевдан, празник светогЂорђија (Георгија), једног од девет великомученика и првих страдалника, који су погинули за хришћанску вјеру. Ђурђевдан јеједна од најчешћих слава православних Срба, а у календару Србске православне цркве обиљежен је црвеним словом, као завјетнидан и као непокретан празник и слави се увијек истог датума, тј. 6. маја. Записано је у «Прологу» владике Николаја Велимировића«Овај славни и победоносни светитељ, рођен у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља, одбио је послушност царуДиоклецијану». Наше предање тврди да је свети Ђорђије погубљен 303. године, али да то није крај његовим многим јављањима ичудима.

Ђурђевдан је у србском народу свјетац са највише обичаја: на Ђурђевдан су се састајали Хајдуци («Ђурђев данак хајдучкисастанак, Митров данак хајдучки растанак.»). Обичај је да се дјеца међусобно жаре. Мајке дјецу умивају водом у којој јепотопљено разно биље: дријен да буду јака и чврста, здравац — да буду здрава, ружу — да буду румена, и слично. Домаћин наовај дан ставља врбово или љесково пруће у поље да усијеви буду заштићени од града, на кућу да буде заштићена од грома, aдјевојке се ујутро рано купају у бијелим одорама. Ђурђевдан славе и наши Цигани, Роми, без обзира на вјероисповијест, јер су натај дан черге ишле у походе.1817. године владика Петар I Петровић шаље 100 породица из Дробњака да живе у братској Србији. Егзодус за Србију сенаставља послије тога. Нова глад и нова сеоба Срба и Дробњака, 1822. године. Један огранак Дробњака (дио братства Ђурђића)из Старе Херцеговине прелази «трбухом за крухом» у западне крајеве Србије (Подриње-Колубара). Убиство Смаил-аге Ченгића 1840. године, на Мљетичку (Дробњак)Новица Церовић из Дробњака је 1840. године навео Ускоке и помогао им да убију у Дробњацима Смаил-агу Ченгића, и за то јеморао оставити своју постојбину и пребјећи у Црну Гору. Огранак Церовића је одселио у Тушињу (Боан). Тражећи спаса од турскеосвјете многи Ускоци су пребјегли с породицама у Црну Гору из Старе Херцеговине (Никшић, Пива, Дробњаци). Огранак

Добродошли код Девића!

http://www.kosoric-lijovic.com/rodoslov.htm[1/26/2013 7:22:41]

Церовића напушта своја огњишта у Херцеговини 1840. године и прелази у Тушињу, надомак Боана.Уједињење Дробњака са Црном Гором, 1858. године.Огранци Церовића остављају Тушињу и селе се у друге крајеве Црне Горе и Србије. На примјер један огранак Ћетковића, тј.потомци Ћетка Церовића, сели се за Томашево и Бијело Поље.Други огранак Ћетковића, тј. од посебног «Ћетка» или Ђорђија-Ђора, сина војводе Илије С. Косорића-Лијовића, сели се у Шекулар.Девићи, који су директни потомци «Ћетка» и војводе Илије II, напуштају Шекулар заједно с Асовићима и силазе у Доњу Ржаницу иБеране.

Пет сродних братстава ...

ВУЛОВИЋИРодоначелник Вуловића је Вуле Ников, који је живио у Жањев Долу (Његуши) око 1600. године. Имао је сина Стијепа. Жањев Доје мало насеље, које је подијељено између три братства: Љесари, Вуловићи и Перовићи.

Огранак Вуловића се доселио у Моравички крај (Ивањица-Међуречје). Потомци Вуловића и данас живе у овим прекраснимкрајевима на југозападу Србије.Чкоњовићи у Штиткову, Стаменићи-Басаре у Тисовици, Вуловићи у Равној Гори и Азањци у Ерчегама директни су потомцичетири рођена брата досељена из Црне Горе. Противљење силовању невјесте Јадрана, Васко Костић, Свеска прва, 2002.;http://www.rastko.rs/rastko-bo/istorija/vkostic-feliks_l.html Моравички крај у давној прошлости;http://www.ivanjica.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=48&Itemid=67 Племе Његуши, Црногорска етничка заједница Аустралије;http://www.montenegro.org.au/pleme_njegusi.html Жугићи - огранак ВуловићаСело Новаковићи испод Дурмитора. Дробњаци од огранка Вуловића, грана Новљана. Раније: Јанковићи. Од њих су у:Дробњацима, Пошћењу (Жабљак, Ораховици (Рисан), Сарке (Горња Морача), јужној Србији; Мљетичак (Дробњак) огранакДрашковића (Кнежевића), раније: Милошевић; Шушањ (Бар). Презимена у ЦГ: Ж, Црногорска етничка заједница Аустралије; http://www.montenegro.org.au/ZZ.html (...) In 1551 Lenkovic leader of 315 Zumberacki soldiers was assigned by the King, 12 Dukes as family tribe leaders. These Dukesreceived a yearly salary of 24 forents. With these Dukes was a flagbearer, one trumpeter and one drummer. Each in this group received20 forents per year. The foot soldiers were paid 8 forents per year.

The 12 Dukes assigned as leaders were titled as Captains; leading as before their family tribe, assisting Austria in the war against theTurks. The names of the chosen Dukes, 12 in all, are as follows: Vranes Badovinac, Radovja Bastasic, Pavle Klisuric, Nikola Ivanovic,Lobat Popovic, Novak Nikolic, Stephan Vrancic, Radman Vucetic, Dragisa Vrancic, Sinio Vrajlovic, Radoslav Vulovic and Daja Vulovic.Flagbearer: Vrnes Vukicevic; Drummer: Radic; and Trumpeter: Janko Gasparovic.

In 1567, 100 forents was granted to Duke Vranes Badovinac, Radovja Bastasic and Rade Vujeivic; 400 forents were given tot he Uskoksas compensation for their loss caused by the Turkish War. King Maximillian II on this same date honored the above three Dukes with atitle of Nobleman. In 1567 Vranes Badovinac, Radovja Bastasic and Rade Vujeivic were further granted a Kingly Crest. This was thehighest honor Emperor Maximillan II could place upon these men, for their leadership of the Uskoci Army.

In 1569 the remaining Dukes were enobled as well by Emperor Maximillian II. They too, were given the added benefits. The Emperorknew by doing this he could depend on his noblemen to include Zumberak’s people into all of the Austrian’s future war plans. (...)

ZUMBERACKI, USKOKI UNDER THE LEADERSHIP OF IVAN LENKOVIC;http://www.sandsmachine.com/hist_001.htm Велисав Вуловић/ Предсједник Општине Београдске, 1907.-1910.. Весна Вуловић (1950.-)/ Народни херој. Светислав Вуловић (1847.-1898.)/ Србски књижевник. Библиотека «Светислав Вуловић» у Ивањици, Моравички округ, добила јеиме по њему. Срећко Вуловић (1840.-1900.)/ звани «поп Грбљанин». Контроверзни писац из Старе Херцеговине.

ЂУРЂИЋИЂурђићи населили Комарницу (село код Шавника). Братства Комарнице су: Никитовићи, Крстајићи, Ђурђићи, Касалице, Делићи,Савовићи и Стијеповићи. Сабор братстава из Комарнице код Шавника;http://www.e-budimljansko-niksicka.cg.yu/aktuelno/20030810-Bratstva/

Добродошли код Девића!

http://www.kosoric-lijovic.com/rodoslov.htm[1/26/2013 7:22:41]

Јанковићи/ Јанковићи (Дубочани) и Чепељице (Требиње), дошли из Петровића и Милуша (Никшић), они су од Малешеваца салијеве обале Требишњице; Пусто острво (село Мала Црна Гора) између ријеке Сушице и Таре, дошли из Прекотарја; Ушће и Тепца(Ускоци), Жабљак, раније: Јушичанин из Равних Котара (Далмација) овдје су се доселили, па се једни од њих преселе у Пиву, као:Јанковићи; Доња Грабовица (Шавник) у Дробњацима су потомци Новљана из групе Ђурђића (најближи су им Јањићи), огранак суистородних Дуловића гране Пејановића и шире гране Добриловића, потомци Матијаша Дробњака.Јањићи/ Никшић, огранак Поповића из Доњих Бањана. Од њих су у Комарници и Грабовици (Шавник). Огранак Ђурђића уДробњацима; Паштровићи (Будва) досељеници из Пипера (касније: Савовићи), Подгорица.Презимена у ЦГ:Ј, Црногорска етничка заједница Аустралије; http://www.montenegro.org.au/J.html (...)Ђурђић Јоко с Комарнице равне и Гаврило Шибајлија стари, - те ти, ага, о невјери раде како ће ти погубити главу. Још ћу ти се, ага јадовати и велике јаде искаживат за Новицу, за крвника твога, што се твоме јаду домислио: (...) Смрт Смаил-аге Ченгића; Српска Земља Црна Гора;http://www.njegos.org/litera/smailaga.htm Хајдук Ђурђић/«КРАЈЕМ прошлога века, у ваљевском крају, био је познат хајдук Ђурђић, са својом дружином, који су били страх и трепет уцелом Подрињу и Колубари. Убијали су и пљачкали имућне људе, отимали, крали и уцењивали.

Једнога дана добије Драгомир Велимировић, Николајев отац, уцењивачко писмо у коме га хајдуци позивају да на одређено местодонесе 100 дуката, које је спремио за куповину имања, у противном отеће му и убити тек рођенога сина Николу. (...)»

Дете таоц хајдука, Љубомир Ранковић, Вечерње новости, 03.06.2003. г.;http://vecernjenovosti.info/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276161-Dete-taoc-hajduka

КОСОРИЋИПо Косорићима су многа наша мјеста добила своја имена (Косор, Косорић, Косорићка Буковица итд.). На примјер, село Косор јеудаљено 12 километара од Мостара, главног града области Херцеговине. Село Косорићи, изнад ријеке Буковице, удаљено је свегадесетак километара од Шавника - према Боану. «(...) Према породичној традицији презиме Косорићи врло је старо, старије је од њихова доселења у ове земље. Они су сЦеровићима и Вуловићима, од три рођена брата, која су живела у давна времена и у непознатој нам земљи. Они су од племенаНовљана (...)» Извод из књиге Андрије Лубурића «Дробњаци, племе у Херцеговини: порекло, прошлост и етничка улога у нашем народу». Београд, 1930. Алексићи/ На Пошћење (Жабљак), дошли из источних Бањана 1612. године као: Косорићи, а касније: Абазовићи (Омакаловићи). Девићи/ Огранак Косорића-Лијовића напушта Доњу Буковицу, у непосредној близини насеља Тимара и Превиша, и бежи уШекулар код Андријевице. Касније напушта Шекуларе и «спушта» се у Доњу Ржаницу и Беране. Слава: Св. Ђорђије, а прислава:Св. Никола. Ђорђијевићи-Ђоровићи/ Шекулари и Мурина (Горњи Васојевићи), поријеклом из Доње Буковице, насеље у општини Шавник,огранак Косорића-Лијовића. Недићи/ «Једни Недићу су, поуздано, пореклом од знаменитог дробњачког братства Косорића које је, према предању забележеномкод етнографа А. Лубурића, «још у петом веку досељено у ове крајеве као део племена Новљана». Има их у Доњој Буковици, апрезиме су добили по Неди, удовици попа Стевана Косорића кога су Турци посекли у Пљевљима 1806. године. Славе Ђурђевдан,главну дробњачку славу, а прислужују Никољдан.» 1)

1) Порекло српских породица и презимена; http://www.diskusije.net/istorija/poreklo-srpskih-porodica-i-prezimena-feljton-12452/strana3.html

Радошевићи/ Ровца — поријеклом из Дробњака, одселили се из Доње Буковице (општина Шавник) у Шекулар (Беране), ранијеЋетковићи потомци Ђорђија-Ћетка Косорића-Лијовића. Срдановићи/ Горње Полимље (у 14. в.) једни преселили у Пеђане код Билеће и касније као: Срдановић - Милошевић; Велика иКоморани код Плава и Гусиња; Метех и Јари (Плав) 1855. год.; сродници су им у Истинићу (Пећ); Косорићи у КосорићкојБистрици (Шавник); потомци Новљана огранак Косорића; Никшић; Добрско Село и Добрска Жупа (Ријека Црнојевића),поријеклом су из Пећи; Загарач (Даниловград) огранак Богетића из Пјешиваца (Никшић).

Добродошли код Девића!

http://www.kosoric-lijovic.com/rodoslov.htm[1/26/2013 7:22:41]

«(...) Najstarije crkve su na Poљcenju i u Kosoricima, poticu iz doba Nemanjica i cesto su kroz istoriju ruљene i obnavljane. U novijevrijeme izgradene su crkve na Strugu i u Bijeloj. Najvaћniji sakralni objekti u Opљtini su manastiri Bijela i Podmalinsko. Manastir Bijelaje, po narodnom predanju, zaduћbina Svetog Jovana Vladimira i kneza Vulovica, potice iz XI v., a prvi pisani pomen ovog manastira je iz1656. g. Crkva posvecena Sv. Dordu je obnovljena krajem XIX. v., a novi konak je izgraden i osveљtan na Durdevdan 2001. godine. (...)» Презимена у ЦГ, Црногорска етничка заједница Аустралије; http://www.montenegro.org.au/ Црква и традиција, општина Шавник;http://www.savniknadlanu.net/home/istorija/crkva.html Ћетковићи/ Поријеклом из Дробњака, огранак Косорића-Лијовића, пребјегли из Доње Буковице (општина Шавник). УдоваАнђелија-Јана Косорић побјегла са синчићима у Шекулар (Горњи Васојевићи), тамо Ћетковићи истородни са Ђоровићима(Ћоровићима). ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ Војвода Илија С. Косорић-Лијовић (-1705.)/ Пошћенско језеро налази се на Пошћенској долини, одмах иза села Стријежевице.Близу језера је крај који се зове Пашина вода названо по Мустај-паши Селмановићу, каже легенда, који га је заузео тако што јетамошњем дробњачком војводи Илији Косорићу-Лијовићу посијекао главу 1705. године.ПАШИНА ВОДА добила је дакле име по погубљеном паши, кога је 1705. године погубила Анђелија-Јана Косорић, и тако јуначкиосвјетила свог драгог мужа, дробњачког војводу и змаја Илију Косорића-Лијовића.Двије године раније, у прољеће 1703. године, погинуо је у Дробњацима Реџеп-паша Шеић. Он је имао замијенити посијеченогвојводу Илију С. Косорића-Лијовића код Пашине воде. Војвода Оташ (Окица) Косорић/«Крајем 17. вијека Турци су први пут у Никшићу формирали стално војно утврђење на темељима античке, римске тврђаве и томприликом на превару погубили војводу Илију Косорића и 40 дробњачких главара. У осветничком нападу који је 1698. годинепредводио Окица Косорић, син војводе Илије, потпуно је разорено турско утврђење и уништени сви турски објекти.»("Копаоник ехо Дурмитора"; http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Ljudi%20i%20dogadjaji&clanak=292125&najdatum=2011-08-10&datum=2011-08-18,Издање: 18-08-2011.) У књизи Лубурића А. “Дробњаци ...” постоји пјесма: “Погибија војводе Оташа Косорића” (око 1699. г.), а у пјесми сљедеће: “Младаглаво, војвода Оташу јесил чуо, јел ти ико казо, Нате иду “крвави Мазари” изгледа да су били неки љути ратници, а по пореклунеко илирско племе, каквих још и данас доста има у Албанији.” Илија Срдановић/ Хајдук и јунак из Косорића.Кнез Милија Косорић/

Кнез Мирко Косорић/ Перо Косорић (1918.–1969.)/ За народног хероја проглашен 20.12.1951. године.

Поп Стеван Косорић/ Посијечен у Пљевљима 1806. године.

Сава и Милија Срдановић/ Из Косорића.

Светозар Косорић (1913.–1943.)/ За народног хероја проглашен 05.07.1951. године.

Симеун Косорић/ «Веле, да је он био један од угледних племенских првака и сеоски кнез.» (А. Лубурић) Срдан Косорић/

КОСОРИЋИ – трагедија/драма Вељка Бојића, латиницом 140 стр.

Добродошли код Девића!

http://www.kosoric-lijovic.com/rodoslov.htm[1/26/2013 7:22:41]

ТОМИЋИ (Томоски) - од Балотића.Балота, Балша изведена имена од Бал-(а)+ота, +ша. Од Томића и Томовићи?

Грб познате србске племићке породице Томић.

Фердинанд III, њемачко-римски цар као и угарско-хрватски и чешки краљ, додјелио је Јурају Томићу и његовој браћи Мартину,Мијату (Миховилу), Николи и Петру племићку повељу и грбовницу 21. априла 1655. год.Грб и племићка титула зарађени су с мачем у руци бранећи Војну Крајину од Отоманске империје. «Војна крајина је билогранично подручје Хабзбуршке монархије чија је функција била одбрана од Отоманског царства у средњем веку(Хрватска/Српска крајина) или у 17. и 18. веку. (Славонска крајина и Банатска крајина) до 19. века.» (Википедија)Подробније информације о грбу и србској племићкој породици Томић из 1655. г. могу се пронаћи у Бечком историјском архиву,гдје су сачувани грбовница и податци о аустро-угарским, хрватским и србским племићким породицама. (...) Стара презимена ишчезавају још и новачењем са наставком «ић» (од Крагуљ - Крагуљевић; од Дробњак - Дробњаковић; одЋућило - Ћућиловић; од Томоски - Томић; од ОдСокола - Оцокоља -Оцокољић; од Шиљак -Шиљковић; од Кокот -Кокотовић и.т.д.)(...) Братство; Википедија. (...) За разлику од Дробњака у Баљковцу и Добрачи, Дробњаци у Белошевцу, чије је друго презиме Томићи (две куће), дошли су уЛепеницу касније, за време Карађорђа (...) Дробњаци стигли у Рипањ, Миле Недељковић, Глас јавности, 24. мај 2001. (...) 14. Љешевићи из Томића (Љешевићи у Томићима).Краљ Стеван је уселијо (иселио) Тома (Тому) Љешевић у горње село а Томо Љешевић имоје три сина, ми смо, од трећега сина ТомеЉешевић, потоме смо, остаре, цркв, храмом светим (која стара црква) Томом. И ми смо до њега,1 Јово Марков2 Станое Јовов Марко Јовов3 Преле Станев и Павић Станев4 Преле имаје седам синова5 Нико Прелов Јово П. Маро (Моро) П. Саво (Сово) П. Ђуро П. Петар П. Милое П. А Ђуро је 1862. посјека 5. глава турскијех и писатесу у Нишиће.Ово су ми казали моји стари.Тврде, да су и Ћетковићи род и да је некад било половина Томића њих. Својина. За Тому веле, да је добио барјак и мач и коња одкраља(!)По свему се види, да су Ћетковићи и Љешевићи старинци и да су међусобом род, па су по свој прилици заједничког поријекла ито вјероватно. Баш од негдје. Братства Томића, по којему се ово село прозвало, па су доцније добили другачија презимена поновијим прецима. Тамна успомена на (знатну личност) Тому Љешевића можда се односи на тога I претка, од којег је постало старобратство Томићи (...)Божидар А. Вукчевић, Љешанска Нахија II; http://www.montenet.org/2003/ bozo5.html Пива и Пивљани, Светозар Томић, Српска академија наука, Београд, 1949. (...) - Добриловићи и Петрановићи. Сем поменутих презимена старином из Враке према Р. Ковијанићу, ан. Јовићевићу, Д.

Добродошли код Девића!

http://www.kosoric-lijovic.com/rodoslov.htm[1/26/2013 7:22:41]

Вујачићу и других, издвајам Добриловиће и Петрановиће који износе да су "из Враке прије триста година",[37] а то je добасрпских сеоба. Добриловићи су род из Пиве, рођаци Тода и Стојана Добриловића-Чупића, "Змаја од Ноћаја" у Мачви. Три братаДобрило-вића настанили су се у Глухом Долу у Црмници. Размножили су се у подбратства: Шуштери, Ћетковићи, а Лукићи иПоповићи су се одселили у Србију пошто су, наводно, претходно оловом залили гробове својих умрлих. У Ћетковића je академскисликар Ве-лиша Лековић нашао и за Завичајни музеј у Бару откупио Молитвеник на црк-венословенском, са записом: "МитарМилов Добриловић, из Глухог Дола, у Црмници, писа 1745.-1747. у Млецима молитвеник". - Петрановићи су разгранато братство узасеоку Бољевића, Забес, у Црмници. Међу њима je 1 дом Поповића давно из Враке. Многи од ових родова данас живе по Бару(...) Врака и Врачани, Благоје В. Марковић; Пројекат Растко. ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ Амза (Шћепан) Томић/ Илија Томић (кнез)/

Мијат Томић (1610.-1656.)/ (...) Да се о дели-Радивоју, трећем кључном члану хајдучко-породичне дружине Старине Новака,веома рано певало у Далмацији, и то у вези са Новаком и Мијатом Томићем, показује нам «Писма најпослидна од славне Босне»(бр. 136) у Разговору угодном народа словинскога Андрије Качића Миошића (1756) (...). 1)

(...) Народна пјесма "Мијат Томић одмеће се у хајдуке" говори о том због чега се Мијат одметнуо у планину. Турци су читаводуваљско поље присвојили и претворили у свој беглук. Тако је у њихове руке дошла и Јабука ливада Мијата Томића.

Једног дана Сузица кадија "сило Туре од Жупањца града" скупио око 200 косаца да покосе Мијатову ливаду Јабуку. За вођу имодреди самог Мијата Томића. Сви се косци скупили а Мијата нема. Не би дуго кад ето и Мијата. Није то било право Муратусубаши (пољару) па он Мијату проговара: "Бре, ђидијо Влашће неопрано! Турски беглук у тебе је шала?" Траже сабљу хтједе Мијиодсјећи главу. Скочи Мијат и дохвати шару пушку. Пуче шара и погоди Мурата "у зло мјесто гдје му срце куца". Тад Мијат рече:"Стан'те, косци, не кос'те ливаде! Јабука је моја дједовина, док мене у животу буде, да видимо ко смије косит? Ко је јунак нека замном иде: ево њима харан харамбаша!" И тако се одметну Мијат Томић у хајдуке. Пошао је са својом дружином која је бројалаизмеђу 20 и 40 људи, у Вран планину. Одатле су подузимали своје харачке походе широм Босне и Херцеговине. У ближој околиниВран планине налазило се село Помен као и Дољани. Преко Макљена, Прозора и Помена водио је један од главних турских путоваза Херцеговину и Далмацију (...). 2)

1) Бошко Сувајџић, Хајдуци и ускоци у народној поезији, Пројекат Растко.

2) http://www.doljani.info/index.php?option=com_content&task=view&id=17&Itemid=33.

Милић Томић/

Светозар Томић/

Кнез Гаврило Мандић/ Помиње се 1753.. Његов отац се звао Јован, а стриц Илија.

ЦЕРОВИЋИ

БАН НОВИЦА М. ЦЕРОВИЋ (1805.-1895.)

Новица одговори: „Србин, Турчин, Латинин, само поштен човјек ако је, чувао би га запоштена и добра; ко би био труњав и ништаван, би’ га гонио да је мој син”.http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_xix_vijeku/smail_aga_cengic_mit_i_stvarnost.htm

Добродошли код Девића!

http://www.kosoric-lijovic.com/rodoslov.htm[1/26/2013 7:22:41]

ЦЕРОВИЋ НОВИЦА, црногорски војвода и сенатор (Тушиња, Дурмитор, 1805.-1895.). Основну школу завршио у жупскомманастиру, гдје му је био учитељ Панто Ћук из Мостара. У двадесетседмој години изабран је за дробњачког кнеза. Био је Његошевпријатељ и извршавао је његова наређења у турском Дробњаку. Септембра 1840. године, по налогу са Цетиња, организовао јенапад на Смаил-агу Ченгића, који је безобзирним средствима прикупљао феудалне дажбине од дробњачких сељака. ИванМажуранић у «Смрти Смаил-аге Ченгића» («Ноћник») опјевао је Новичину улогу у погибији Смаил-аге Ченгића, а о томе пјевају инеке народне пјесме. У почетку 1841. године постављен је за војводу, а у јулу исте године за сенатора; тада се настањује наЦетињу. Будући да је био добар познавалац црногорског обичајног права, упућиван је у све крајеве Црне Горе, када је требалоријешавати неки тежи међуплеменски спор. У рату 1876.-1878. био је члан Врховне команде књаза Николе у Херцеговини и уоперацијама према Бару и Улцињу. За «Општи имовински законик» прикупљао је податке заједно са Валтазаром Богишићем.1)

1) Из књиге: Ко је Ко у Црној Гори, II издање 1999. АМЦ – Золак & Золак, Архе Будва. *Испољза:Глушчевић - Из прошлости;http://members.fortunecity.com/gluscevic/izproslosti.html Пива и Пивљани, Светозар Томић;http://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/stomic-pivljani_c.html Презимена у ЦГ, Црногорска етничка заједница Аустралије;http://www.montenegro.org.au/ Истакнуте личности Првог српског устанка, Д. Стевановић;http://www.politika.rs/ Срби у Молдавији, Др Љубивоје Церовић;http://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_mol.html Извод из књиге Андрије Лубурића «Дробњаци, племе у Херцеговини: порекло, прошлост и етничка улога у нашем народу». Београд, 1930.Фото-копије нам је доставио познати србски писац и умјетник из Калифорније, САД, г-дин Вељко П. Бојић. ВЕЛИКО ХВАЛА на томе! Прибелешке забраственике Дробњачког Племена, Ново Н. Девић, Иванград 1977. г.Текст у оригиналу нам је послао ауторов син Доброслав "Доле" Девић. И њему ВЕЛИКО ХВАЛА!

ГЕНЕОЛОШКА ТАБЛИЦА «ДРОБЊАКА»

Асовићи/ Ибарац (Рожај), из Јасића код Јуника (Метохија); Шекулари, па сишли у Доњу Ржаницу (Беране), поријеклом из Тушиње(Жабљак), огранак Церовића. Гашићи, Гашовићи/ Из Пиве (Д. Црквице - Поље), досељени из Дробњака из Тушиње од Церовића. Слава: Св. Ђорђије. Гемаљевићи/ Колашин, а оданде у Ваш. Огранак Пајевића, грана Церовића, из Дробњака. Глушчевићи/ «Заборављени» огранак Церовића. Негдје на почетку XVIII вијека из Тушиње у Дробњаку кренули су трибрата Церовића: глуви Лука, Гога и Маринко. Гога се настанио на Илину брду у околини Пљеваља; Маринко је отишао на деснуобалу Лима, под Јадовник; Глуви Лука настанио се у Каменој Гори (налази се на лијевој обали Лима у пријепољском крају). Грчићи/ Види: Реџепагићи, у Меданићима (Гацко) и Расту (Невесиње), поријеклом су из Црне Горе, огранакЗеленовића-Церовића. Живковићи/ У крају Јеринића (Пива) живе Живковићи (Слава Св. Ђорђије). Старином су из Дробњака од Церовића из Тушиње.Доселио се Живко, по њему Живковићи, а по његовој жени Јерини је познат крај Јеринићи. Род су им Гашовићи и Ликићи. Зеленовићи/ Огранак Церовића (Новљана) из Тушиње (Жабљак). Једни се преселили код Гацка. Зеленовића има и у Михољачама,Автовцу, Дробњаку, Невесињу, Београду, Новом Саду и расијању. Кешељи/ Су старином из Дробњака од Церовића. Живјели су у Грахову, Трусини, Југовићима, Лукавцу, Раникућама, Невесињу ирасијању. Ликићи/ Ликића До (Пива), огранак Живковића од Церовића из Дробњака, од њих су у Гајтану (јужна Србија) од 1879. год., адруги су у Пљевљима од 1890. год. Слава: Св. Ђорђије. Миловановићи/ Војвода Младен Миловановић (1760.-1823.; Младен Милована Церовића) најзначајнија je личност устаничкеСрбије послије Карађорђа, потомак је братства Церовића из племена: Дробњак/Ускоци из Тушиња, чији је отац Милованпријешао у Лепеницу (код Крагујевца).Младен је рођен 1760. г. у Ботуњу у крагујевачком крају, био је војвода, предсједник Правитељствујушчег совјета и војнипопе-читељ. Послије пропасти устанка, доспио је 1814. г. у Хотин (Бесарабија). Младен се вратио у Србију 1822. г. Убијен је 1823.г. по налогу књаза Милоша.

Добродошли код Девића!

http://www.kosoric-lijovic.com/rodoslov.htm[1/26/2013 7:22:41]

Ботуње Шашковићи и Миловановићи су сродни.У Другој сеоби (1737. г.) Баљковац су населили Банковићи и Бојанићи, Ботуње Шашковићи и Миловановићи. Пешићи/ Од Пеше Церовића. Пеша пошао за Србију (Лесковац) 1838. год. Слава (тј. прислава): Никољдан. Ћеранићи/ Су поријеклом из Дробњака, гдје су се раније презивали Церовићи. Има их у Гацку, Автовцу, Михољачама, на Обљукод Калиновика и расијању. Ћетковићи/ Из Тушиње (Жабљак), огранак Церовића, одселили у Томашево (Бијело Поље).

(Момир Ћетковић под псеудонимом Зан Позњански)Рођен 19.08.1934. године у Томашеву код Бијелог Поља, у Црној Гори.Објављене књиге поезије: ''Буђењем крик'', 1979. године, издавач КУДГСП ''НИКОЛА ТЕСЛА'' и ''Разбијање сна'', 1990. године, издавач:''НОВО СЛОВО''.Роман: ''ПОВРАТАК НА ГАЛНИК'', 1999. године, издавач: ''АРМОН''.Часописи: ''РАД'', ''БОРБА'', ''БЈЕЛОПОЉСКЕ НОВИНЕ'', ''ПОЛИТИКА'',''УЛАЗНИЦА'' и други.

Момир Ћетковић.Церовине/ Из села Влаховићи у Љубињу, као њихови рођаци Церовине у Улогу.Церовићи/ Међу првим новљанским породицама које су се населиле у Дробњаку, који су дошли из села Церовице из Никшићкихрудина. Предање казује да су они с Косорићима и Вуловићима поријеклом од три рођена брата и да су им презимена веома стара,као и да су сва три братства донијела презимена којима се и данас презивају. Церовићи су прво населили село Боровац. Слава:Ђурђевдан, а прислава: Никољдан.Шекуларци/ Потомци јунака Петра Шекуларца, из Шекулара (код Андријевице).(...) Цага и даље преде и прича: нашли су педесет товара жита и застало им се доста старог, а послије је навалила ала и врана исваки ђаво да узима — Шекуларци у зеленим кабаницама и Арнаути с орловима на капама, и брадоње и сваки ђаво (...)Испољза: Лелејска гора: Казна за неђела боја мумла, Михајло Лалић, «Нолит», Београд, 1962.

ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ Војвода Ђуро Церовић/ Војвода Секуле Церовић/ Најстарији Церовић. Јавља се тек у другој половини 16. вијека. Гаврило М. Церовић/ Др Зоран Глушчевић/ Др Љубивоје Церовић/ Редовни је професор Универзитета у Новом Саду, стални члан-сарадник Матице србске. Јереј Богдан Церовић, парох жабљачки/ Рођен је 21. новембра 1884. год. Богословију је завршио на Цетињу. Свештенички чинје примио 12. децембра 1916. године. За вријеме Другог свјетског рата био је на дужности жабљачког парохаЦрногорско-приморске митрополије. Комунисти су га убили 5. новембра 1941. године. Заједно са њим, убили су и његовог синајединца Драгутина. Сахрањени су 9. новембра 1941. године у Тушињи. 1) Командир Грубан Церовић/ Зван «бан Грубан»; тај бан сигурно је Грубан Церовић, капетан и командир дробњачки у Тушињу.1906. Ком. поручник Милорад Церовић/ Мијаило И. Церовић (1856.-1927.)/ Момир Ћетковић/ Мушо Церовић/ Окица Глушчевић/ Поп Милутин Церовић/ Поп Митар Церовић/ Из села Боана (Ускоци). Рајко Церовић/ Познат књижевник и новинар. Живи у Подгорици. Саво Церовић/ Стана Церовић/ Рођена око 1940. године у околини Шавника. «Посљедња вирџина» из Тушиње, надомак Боана. Отац њезин зваосе Миливоје, а мајка Анса (дјевојачко име Јанковић, такође из Дробњака). Четири сестре: Лепосава (надимак «Кока»), Росанда,Мара и Борика.

Добродошли код Девића!

http://www.kosoric-lijovic.com/rodoslov.htm[1/26/2013 7:22:41]

Стојан Церовић/ Рођен је у Подгорици 1949. године. Новинар недељника «Време». Преминуо је у Паризу 21. марта 2005. године,послије тешке болести. 1) Комунистички злочини над србским свештеницима 1941. године: 15) јереј Богдан Церовић, парох жабљачки;http://www.mitropolija.co.me/istbibl/dzomic-stradkom/stradkom-41_l.html#sv15

ПИСМА УРЕДНИШТВУ

Поштовани господине Љубомире,

обавештавам Вас да је коначно књига о Братству Церовића изашла из штампе.Пошто сте једном приликом рекли да сте заинтересовани за примерак, шаљем у атачменту изглед корица као и телефон паако неко од ваших навраћа у Београд може ме назвати. Цена књиге је 15 евра.

ПоздравМихаило Церовић14.10.2008. г.

С Е О Б А С Р Б А

Паја Јовановић

1Вуловићи рТравникрЦеровица (Никшићке рудине)рБијелахцчш

1Ђурђићи рТравникрЦеровица (Никшићке рудине)рЂурђев До хцчш1Јауковићи рТравникрЦеровица (Никшићке

рудине)рБуковица-Јасиковацхцчш

Добродошли код Девића!

http://www.kosoric-lijovic.com/rodoslov.htm[1/26/2013 7:22:41]

Косорићи-Срдановићи рТравникрЦеровица (Никшићкерудине)рКосорићка Буковица хцчш

Томићи-Балотићи рДукат хцчш

Церовићи рТравникрЦеровица (Никшићкерудине)рБоровацрТушиња (Боан)хцчш

1= Воде поријекло од Церовића, од три рођена брата.

Горе

Ы

ЦИТИРАЈТЕ НАС, АЛИ НАВЕДИТЕ ИЗВОР!

Copyright © Кућа књига Девић, 2001.-2011.електронска пошта: devic@swipnet.se