Detekcija signala

Detekcija signala

• Nakon pojačanja i ekstrakcije takta radi se detekcija signala

• Blok za detekciju signala sastoji se od – Detektora praga – I kola – Uobličavač impulsa – Razdvojni stepen

• Na izlaznom transformatoru dobija se regenerisan signal

Jitter

• Pretstavlja odstupanje položaja impulsa od nominalne pozicije i može se izraziti:– U vremenu– Preko faze (digitski interval = 2π)

• Vremenski i fazni jitter su isto podrhtavanje samo prikazano na različite načine

Jitter

• Lagani jitter (wander)– Uticaj temperature– Zbog promene brzine prostiranja mora se

obezbediti elastična memorija većeg kapaciteta

• Ulazni jitter– Definisan je opseg gabarita u kojim se jitter može

naći – detektor jittera

• Izlazni jitter– Meri se u odsustvu ulaznog i razlikuje se od

ukupnog jittera (prenosna karakteristika jittera=izlazn ijitter / ulazni jitter

Kolo za lokaciju kvara

• Šalju se test signali ka regeratorima – svaki regenerator ima svoju adresu (to može biti neki audio signal)

• Kada regenerator prepozna svoju adresu šalje signal regeneratoru za suprotni smer, prethodno oslabljen za 32dB-slabljenje jedne deonice

• Moguće je koristiti i posebni vod za nadgledanje

Skremblovanje

• Omogućava približno jednaku verovatnoću pojavljivanja nula i jedinica

• Omogućava da spektralna gustina snage signala u korisnom opsegu nema izrazite maksimume ili diskretne komponente

• Realizuje se množenjem niza podataka određenim pseudo slučajnim nizom

Razlozi za linijsko kodovanje

• Unipolarna povorka impulsa sadrži jednosmernu komponentu napona što zahteva veću predajnu snagu i komplikuje povezivanje uređaja sa prenosnim medijumom

• Dugi nizovi nula (i jedinica kod unipolarnih kodova) predstavljaju problem kod izdvajanja takta

• Bilo bi poželjno da nešto u dolazećem signalu ukazuje na eventualne greške

Uobličavanje impulsa

Osobine linijskih kodova

• Transparentnost

• Jedinstvenost dekodovanja

• Informacija o strukturi bloka

• Mogućnost ekstrakcije takta

• Detekcija greške

• Mala mogućnost multiplikacije greške

• Mali sadržaj niskih frekvencija

AMI kod

• Pseudoternari kod

• Nema jednosmerne komponente

• Rešen je problem dugog niza jedinica

• Moguće je kod realizovati sa povratkom na nulu

• Modifikacijom dobijaju se razni drugi kodovi (HDB3, CMI ...)

HDB3 kod• Toleriše se postojanje najviše 3 nule u

nizu• Niz od 4 nule zamenjuje se kombinacijama

000V ili B00V• 000V koristi se ako postoji neparan broj

jedinica između dva susedna V impulsa• B00V koristi se ako postoji 0 ili paran broj

jedinica između dva susedna V impulsa• B jedinica koja zadržava alternativnost• V jedinica koja narušava alternativnost

(zadržava znak prethodne jedinice)

HDB3 kod

Rekonstrukcija HDB3 koda

• Pri rekonstrukciji poredi se znak poslednje jedinice sa znakom prethodne jedinice

• Ukoliko su istog znaka poslednja jedinica i prethodna 3 znaka pretvaraju se u niz od 4 nule, bez obzira koji su to znaci

• U slučaju greške ona se na prijemu može pojaviti 3 mesta unapred i 3 mesta unazad

• Varijanta za ublažavanje greške proverava dva znaka koja prethode V impulsu

Rekonstrukcija HDB3 koda sa greškom

CMI kod

• Dobija se modifikacijom AMI koda• Ima dva stanja 0 i 1• Binarna nula sadrži pozitivnu tranziciju na

sredini bitskog intervala• Binarna jedinica se formira alternativnom

promenom– Ako je jedinica u AMI kodu pozitivna ostaje

jedinica– Ako je jedinica negativna postaje nula

CMI kod

MCMI kod

• Dobija se modifikacijom HDB3 koda

• Nule imaju i negativnu i pozitivnu tranziciju

• Jedinice se koduju kao kod CMI koda

• Zbog promene tranzicija pri kodovanju nula dobijaju se “širi” impulsi čime se postiže sužavanje spektra kodovanog signala

Poređenje CMI i MCMI