Deset argumenata koji osporavaju teze dr Jovana J. Deretića i drugih o poreklu Albanaca

СЛОБОДНА СРБИЈА ТЦ Бањица, Паунова 24, локал 53, Београд, понедељак, среда, петак од 16-20ч, тел: 011/367-11-04

-ТАБЛОИД БР. 235 ОД 23. ЈУНА 2011. ГОД.-

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=235&cl=26

www.serbijana.com

1

Deset argumenata koji osporavaju teze dr Jovana J. Deretića i

drugih o poreklu Albanaca

Piše: profesor dr Kaplan Burović, akademik

Problemom porekla Albanaca počeo sam da se bavim na

аlbanologiji u Skoplju, još 1955. godine, kad sam, sasvim slučajno,

otkrio da albanski jezik, kao jezik tipa satem, ne moţe biti ni upravni

nastavak, pa ni sin ilirskog jezika, koji je bio tipa kentum. Kad sam

ovo rekao mom profesoru, dr Petru Januri, tada šefu Katedre

albanologije u Skoplju, reče mi da je to svojevremeno otkrio Herman

Hirt. Posle toga sam objavio više studija iz oblasti albanologije,

posebno u vezi sa poreklom Albanaca, stalno naglašavajući da

Albanci sa Ilirima nemaju nikakve veze. I pored toga su, ne samo

Albanci, već i nealbanci, pa i naši, jugoslovenski albanolozi, nastavili

da se drţe hipoteze da su Albanci direktni, genealoški sledbenici Ilira.

Godine 1969. branio sam drugu diplomu na Unversitetu u Tirani

naučnim radom iz oblasti albanologije, kojim sam ustao protiv

sluţbene verzije o poreklu Albanaca, što će me koštati vrlo skupo. U

isto vreme, usred Beograda, jugoslovenske vlasti, preko svojih

albanologa, oktroišu hipotezu da su Albanci ne samo Iliri, već i

Pelazgi!

Ipak, sem te hipoteze o poreklu Albanaca, koja je najstarija,

vremenom su se afirmirale u svetu i dve druge hipoteze. Navodno da

su poreklom sa Kavkaza, od kavkaskih Albana, ili mešavina različitih

starobalkanskih elemenata.

Preko mojih studija ja sam se suprotstavio i prvoj i drugoj i trećoj

hipotezi, pruţajući dokaze da Albanci-Šćipetari nisu ni Pelazgi ni Iliri,

niti Albani sa Kavkaza, pa ni mešavina različitih starobalkanskih

elemenata.




www.serbijana.com

2

Nit' Srbi nit' Turci

Pošto su svetski naučnici dokazali da Albanci nemaju nikakve veze

sa Pelazgima (akademik, prof. dr Gustav Meyer, 1850-1900),

albanski su naučnici nastojali da poveţu Ilire sa Pelazgima: navodno

da su Iliri jedan pelaški narod, te su tako i oni, preko Ilira kao svojih

predaka, ipak i Pelazgi i autohtoni na Balkanu. Sledstveno - i Balkan

je njihova pelaško-ilirska prćija!

Mislim da je pretendiranje da su Albanci sledbenici Pelazga

prevaziĎeno. I sami su albanski naučnici najzad priznali da sa

Pelazgima nemaju nikakvih veza. Ipak, s vremena na vreme,

samoinicijativno ili podstaknut od albanskih vlasti, u Albaniji i u

njenoj dijaspori po svetu grakće pokoji od njih da su Pelazgi. Štaviše,

podrţavaju ih i srpsko-crnogorske i makedonskih vlasti. Zbog toga

sam bio prinuĎen da tom problemu posvetim moju posebnu studiju

Albanci nisu Pelazgi, kojom sam nedvosmisleno dokazao da Albanci

nemaju nikakve veze sa Pelazgima.

Što se tiče hipoteze o poreklu Albanaca od Ilira, svetski naučnici su

pruţili dovoljno dokaza da ni ona ne moţe opstati. MeĎu njima je

najpoznati nemački akademik, prof. dr Gustav Weigand (1860-

1930), sa njegovih 12 argumenata. Ovim argumentima su i drugi

svetski naučnici dodali nove argumente, meĎu njima i ja. I najveći

albanski naučnik, akademik, prof, dr Eqrem Cabej (1908-1980),

poznat meĎu Albancima kao "bog albanologije", priznao je da Albanci

nisu ni autohtoni, ni Pelazgi, pa ni Iliri. I pored toga, sluţbeni stav

albanskih vlasti je da su Albanci Iliri, pa zato i većina albanskih

naučnika nastavljaju da sviraju u ilirski duduk i da time indoktriniraju

svoj narod i koga god mogu. Time su dan-danas indoktrinirani i

mnogi svetski naučnici, pa i srpsko-crnogorski i makedonski. Jedan od

njih je i Crnogorac Gojko Vukčević, koji pretendira da su Šćipetari

poreklom od kavkazskih Albana, a ovi - kavkaski Albani - Iliri. Ja

sam izvršio detaljnu kritičku analizu dela G.Vukčevića. Do danas ne

znam da me je neko oponirao, pa ni sam autor tog dela. Sem toga,

svojevremeno sam studijom Ko su Albanoi? dokazao da oni ne samo




www.serbijana.com

3

da nisu Iliri (oni su Kelti!), već i da nemaju nikakvu etničku vezu sa

Šćipetarima.

Upravo zato što se nastavlja sa hipotezom o poreklu Albanaca od

Ilira, kojom se indoktriniraju i huškaju Albanci protiv susednih

naroda, ja sam toj hipotezi posvetio čitavu studiju, detaljnu i svestranu

(Albanci nisu Iliri). Činjenica da mi se do danas još niko nije

suprotstavio nikakvim dokumentima, činjenicama i naučnim

argumentima, mislim da jasno svedoči da sam taj problem definitivno

rešio.

Istina je da su Albanci jako izmešani sa ostalim narodima sveta,

posebno sa Balkancima, da ih je jedan francuski naučnik nazvao i

srpskim bastardima. I sami albanski naučnici priznaju tu svoju

izmešanost, pa sam i ja napisao studiju Koktej albanske krvi. Ali, koji

narod nije izmešan?! Ako su se Albanci i izmešali malo više od svojih

suseda i sa svojim susedima, ipak oni nisu ono što se pretendira - ni

mešavina različitih starobalkanskih elemenata, niti mešavina različitih

neobalkanskih elemenata. Nisu Albanci ni Srbi, niti Turci!

Što se tiče porekla Albanaca od kavkaskih Albana, ja sam o tome

već rekao svoje mišljenje, pa sam naveo i dva snaţna argumenta da

Šćipetari sa Albanima nemaju nikakve genetičke veze. I pored toga,

kako vidim, eks-jugoslovenski naučnici upinju se u kavkasku

hipotezu, dok je svakakve protuve, otrovane srpskim pravoslavnim

fundamentalizmom, čisto iz verskih razloga, a moguće i iz političkih,

podstaknute od srpsko-crnogorskih vlasti (ako ne i od albanske

mafije!) podrţavaju ne naučnim argumentima, već zajedljivim

insinuacijama, smicalicama i intrigama, pa i nedostojnim uvredama

prema meni. Ovo se čini i danas, pošto su svetski naučnici, pa i

svetske institucije, univerziteti i akademije nauka, pa i sami Albanci,

prihvatili moje albanološke teze, pošto su počeli da ih uvode ne samo

u lekcije i leksikone, već i u enciklopedije.

Zato sam bio prinuĎen da se tom problemu vratim po drugi put i da

ga tretiram u jednoj mojoj novoj studiji detaljno (Dokumentirano

poreklo Albanaca).




www.serbijana.com

4

Šta kaže Deretić

Hipoteza o poreklu Šćipetara od kavkazskih Albana je stara.

Moguće je njen rodonačelnik papa Pio II Piccolomini (Enea Silvio:

Discriptio Europae Orientalis), koga su prosledili Italijani G.A.

Magini, A. Mascio i, u XIX veku, francuski konzul u Janini Andri

Pukvil, pa i Josif V. Staljin, za koga kaţu da je, u razgovoru sa

jugoslavenskom delegacijom koja je posle Drugog svetskog rata

posetila SSSR, na tvrdnju Milovana Đilasa da su Albanci

starosedeoci Balkana, oštro reagovao, tvrdeći da su Albanci poreklom

sa Kavkaza. Nema sumnje da je Staljin to, u vreme svog popovanja,

pozobao od pape Pija II Pikolominija. Ovu su hipotezu prigrlili dr

Jovan Deretić, dr Slavenko Terzić, dr Đorđe Janković, dr Riste

Ivanovski, Vladimir B. Sotirović i - na svoj način - pomenuti Gojko

Vukčević.

Po Deretiću i njegovim kolegama, na istočnim padinama Kavkaza

(današnji Azerbejdţan i Dagestan), u VIII veku naše ere ţiveo je

stočarsko-lovački narod, koji je sebe - navodno - nazivao Šćipetarima

(BrĎani). Taj predeo je u ranom srednjem veku bio poznat kao -

Albanija.

Konkretno dr Deretić kaţe ("Arbanasi, njihovo poreklo i dolazak u

Srbiju"):

"Narod koji mi, Srbi, nazivamo Arbanasima... poreklom je sa

Kavkaza. U antičkom vremenu bila je poznata jedna zemlja na

Kavkazu imenom Albanija... U osmom veku Arapi (misli na Arabljane,

prim. KB) zaposeli su zemlje oko Kaspijskog mora i iza Kavkaza.

Tamošnje domorodačko stanovništvo preveli su u islam i vodili sa

sobom kao pomoćne čete u borbi protiv hrišćana... Arapi su oteli od

Romeja veći deo Sicilije... gde su doveli jedan deo stanovništva iz

kavkaske Albanije... Vizantinci su uspeli da preotmu od Arapa jedan

deo ostrva i tu su zatekli islamizirane Albance. U većini slučajeva

vratili su ih ponovo u hrišćanstvo.

Vizantija je 1042. godine napala Srbiju... Tadašnji mladi car

Srbije, Vojislav, satro je u dve bitke vizantijsku vojsku. Ovaj težak




www.serbijana.com

5

poraz u ratu sa Srbijom izazvao je nerede u Carigradu. Vizantijski

vojni zapovednik na Siciliji, po imenu Đorđe, zvani Manijak, odlučio

se na pobunu sa željom da uzme vlast u Carigradu. Ukrcao je svoju

vojsku na lađe i jedan deo Albanaca, koje je uzeo sa sobom kao

pomoćne čete. Oni su sa sobom vodili i svoje žene i decu. Sa tom

šarenom vojskom iskrcao se u Draču marta meseca 1043. godine...

Manijak je doveo sa sobom samo jedan mali deo Albanaca, većina

njih je ostala na Siciliji i u južnoj Italiji. Svi su vremenom pokršteni i

italijanizirani, tako da se kod njih danas zadržalo samo sećanje na

njihovo poreklo...

Posle iskrcavanja u Draču, Manijak je krenuo sa svojom vojskom u

pravcu Carigrada. Vizantijska vojska je... presrela Manijaka kod

Dojranskog jezera i tu je došlo do velike bitke u kojoj je Manijak

poginuo. Posle njegove pogibije preostala vojska se predala.

Vizantijci su primili Manijakove vizantijske vojnike, ali ne i strance,

Albance. Ovi nisu mogli da se vrate natrag, niti su imali kud da idu...

Molili su Srbe da im dozvole da se nasele negde u planinama gde bi

mogli da žive od stočarstva... Srbi su im dozvolili da se nasele u

brdovitom predelu oko Rabana..."

Gojko Vukčević, iako se slaţe sa Deretićem da su Šćipetari

kavkaskog porekla, od tamošnjih Albana, ne slaţe se sa njim da

Šćipetari nisu Iliri. Po Vukčeviću, Šćipetari su Albani Kavkaza, a ovi

- Albani - po njemu su Iliri. Oni se ne slaţu ni u vezi vremena i

itinerera, kad i kuda su došli Albani-Šćipetari na Balkan, u današnju

balkansku Albaniju. Po Deretiću su Šćipetari stigli u Albaniju 1043.

godine iz Italije, dok su po Vukčeviću stigli na Balkan pre nove ere i -

"preko pripontijskih stepa".

Da vidite sada zašto se ne slaţem sa ovom hipotezom.

Jezičke nedoumice

1. Jezik Albana Kavkaza je bio kentum grupe, dok je albanski jezik

satem grupe. Jedan narod sa satem karakteristikom jezika ne moţe da

bude ni brat, a kamoli sin jednog naroda sa kentum karakteristikom,




www.serbijana.com

6

ako prethodno nije pretrpeo promenu supstrata svog jezika. Svi

albanolozi sveta, pa i sami albanski, tvrde da ovaj jezik nije pretrpeo

nikakvu promenu supstrata. Sledstveno, Albanci nemaju nikakve

genealoške veze sa Albanima Kavkaza.

Ovo je dovoljno za svakog naučnika, ali za obične ljude dodajemo

i ovo:

2. Albanski jezik ima tako mnogo baltičko-slovenskih (u prvom

redu litvanskih!) reči, da je svetski poznati austrijski albanolog,

spomenuti akademik, prof. dr Gustav Meyer, izjavio da je albanski

jezik brat litvanskog jezika. Sa njime su se sloţili ne samo mnogi

poznati svetski albanolozi, već i albanski, pa i najveći albanolog

Albanije svih vremena, pomenuti akademik, prof. dr Ećrem Čabej.

Nema sumnje da su se Albanci (koji se tada sigurno nisu zvali

ovako!), moţda u prvom veku stare ere, stavili u pokret iz kolevke

čovečanstva, Indije, zajedno sa slovenskim plemenima, moguće baš sa

Litvancima, pa - prelazeći preko Kavkaza - moguće i pored tamošnjih

Albana, stigli su na obale Baltičkog mora, gde su dugo ţiveli u

simbiozi sa Litvancima i spasli se asimiliranja njihovim novim

pokretom prema srednjoj Evropi i obalama Dunava, kuda su išla i

mnoga druga slovenska plemena, ali ne i Litvanci.

3. Albanski jezik ima tako mnogo rumunskih reči i drugih

rumunskih karakteristika, u gramatici i folkloru, da se zamalo

rumunizirao. Akademik Čabej, izjavljuje i dokazuje da se albanski

jezik formirao u VI veku nove ere upravo u Rumuniji, na padinama

planina Karpati i Beskidi. Po njemu, i ova dva toponima su albanske

reči.

Da ih mongolski Bugari kana Asparuha nisu prebacili 679. godine

naše ere preko Dunava, u današnjoj Bugarskoj, u Trakiji, danas

Albanci ne bi postojali.

4. Albanski jezik nema mnogo tračkih reči, ali ih ima. Povodeći se

za njima, pomenuti prof. dr Gustav Vajgand, poznat kao najveći

albanolog svog vremena, pomislio je da su ovi Albanci tračkog

porekla. Ja sam mu se suprotstavio i dokazao da tračke reči albanskog




www.serbijana.com

7

jezika ne dokazuju njihovo tračko poreklo, već njihov itinerer kuda su

prošli na putu od Indije do današnje Albanije.

Ţiveći sa svojim kozama po planinama Trakije preko jednog veka,

oni ne samo što su se spasli asimilacije od slovenskih Bugara, već su i

sami asimilirali porodice Tračana, koje su našli po tim vrletima, a koje

su tim planinskim ţivotom izbegli ne samo romaniziranje, već i prelaz

sa Balkana u današnju Rumuniju, što se desilo sa pradedovima

današnjih Rumuna i Vlaha u III veku naše ere. Preko ovih asimiliranih

porodica Albanci su bez sumnje asimilirali, usvojili, i koju tračku reč,

kao što su neke od onih, koje nam spominje akademik Vajgand.

5. Albanski jezik ima i bugarskih reči, pa i gramatičkih

karakteristika, što nam dokazuje da su ovi Albanci dugo ţiveli pod

bugarskom vlašću. Naime, oni su ţiveli pod bugarskom vlašću ne

samo u Bugarskoj, već i u Albaniji, IX-XI vek, kad Deretić pretendira

da su oni bili u Italiji, van svakog uticija ovih Bugara.

Kako se zna, bugarski Car Boris (852-889), na čelu svoje vojske

krenuo je u pohod prema srednjem Balkanu, pa i prema obalama

Jonskog i Jadranskog mora. Stigao je i do današnje Crne Gore. On je

poveo sa sobom ove Albance kao komoru te vojske i smestio ih u

Mat, pokrajina današnje srednje Albanije, iznad Tirane, odakle su ga

snabdeli ne samo mesom, sirom i drugim mlečnim proizvodima, već i

tadašnjom strateškom sirovinom - koţom, jako potrebnom vojsci. To

se desilo negde sredinom IX veka naše ere.

Jezik ovih Albanaca nam svedoči ovaj itinerer, sa kojim se slaţe se

i Gojko Vukčević, samo što on identificira ove Albance sa Albanima

Kavkaza. Da su došli morskim putem, sa Sicilije, kako nam to

pretendira dr Deretić, sve što spomenusmo u tačkama 2, 3, 4. i 5 ne bi

postojalo u jeziku ovih Albanaca-Šćipetara. Njihovo postojanje poriče

da su ovi Albanci-Šćipetari stigli u Albaniju bilo kojim drugim putem.

Nisu imali "š"

6. Da su Albanci-Šćipetari prethodno ţiveli na obali Kaspijskog

mora (u tamošnjoj Albaniji!), pa morem prešli na Siciliju i juţnu




www.serbijana.com

8

Italiju, gde su po Deretiću ţiveli od VIII veka do 1043. godine, što je

oko tri veka (!), bavili bi se i pomorstvom, jer su i u kavkaskoj

Albaniji, i u Siciliji, i u juţnoj Italiji imali more na dohvat ruke, pa

makar i tamo ţiveli po brdima i planinama. Tako bi imali i svoju

pomorsku terminologiju, naravno sa primesama juţnoitalijanskog

jezika. Svetski su naučnici konstatovali da Albanci nemaju ni ribarsku

terminologiju, a kamoli i pomorsku, a ja sam tome dodao da dan-

danas ovi Albanci ne znaju ni da spremaju ribu, pa je i ne jedu, sem

onih koji su, posle turske okupacije, sišli na obali mora i naučili to od

Turaka. Pored srpskih reči oni imaju i italijanske, ali severne,

venecijanske, koje su delimično poprimili preko srpskog jezika.

7. Da su Albance sa Kavkaza na Siciliju prebacili Arabljani i da su

tako dugo ţiveli pod njihovom vlašću, oni bi imali podosta arapskih

reči. Činjenica je da su arapske reči u albanskom jeziku ne samo

brojčano najmanje, već i posredstvom turskog jezika. Pa i reč anije

nisu primili od onih Arabljana, koji su ih navodno prebacili na

Siciliju, već od Arabljana severne Afrike, koji su došli na obale

Jadrana kao gusari i pirati, zajedno sa turskim okupatorima, u XVI

veku, i ostali tu za stalno: njihove potomke imamo i dan-danas u

Ulcinju.

8. U Italiji nema ni traga od ovih Albanaca-Šćipetara. Današnji

Albanci Italije su iz vremena borbi Skenderbega protiv Turaka, a to je

XV vek naše ere. Većina njih su bili pravoslavni (pa i danas su takvi!),

što ih je sačuvalo od italijanske, katoličke asimilacije. Svi koji su stigli

tamo kao katolici, asimilirali su se. Znači, između ovih Albanaca i

onih koje zamišljaju Deretić i kolege, nema ništa zajedničkog.

Ako u Italiji nema tragova od ovih Albanaca (Deretić), ima tragova

od jednih drugih, od Albana, koji su bili - keltsko pleme. Razlikujte

Albane od Albanaca! Ovi, Albani, u IV veku pre n.e., sišli su iz

Škotske sa ostalim Keltima, prešli preko Francuske, Švajcarske, Italije

i obalom Jadrana stigli do današnje oblasti Mat u Albaniji. Odavde su

preko Balkana, Dunava, Rumunije i ruskih stepa, stigli na obale

Kaspijskog mora, gde su formirali pomenutu tamošnju Albaniju. Na

ovom putu, od Škotske do obala Kaspika, oni su ostavljali delove




www.serbijana.com

9

svojih plemena, čitava bratstva. Tako su Albani poznati u Italiji još od

vremena Rimljana.

Rimski hroničar Pompej Torg piše: "…Kažu da su Albani

(Kavkaza, prim. KB) došli nekada sa Herkulom iz Italije, sa planine

Albani (Monti Albani nalaze se na istoku Rima, prim. KB), kada je

posle ubistva Heriona, gonio njegova stada po Italiji. Pamti se da su,

u vreme rata sa Mitridatom, Albani (Kavkaza) pozdravili kao svoju

braću vojnike Pompeja".

Nema sumnje da je u vojsci Pompeja bilo i Albana Italije, koji su

se na svom maternjem jeziku sporazumeli sa Albanima Kavkaza. U

vezi sa ovim ja sam naveo i K. Tacita i Nerona. (Opširnije o ovome

vidite moju citiranu studiju Ko su Albanoi?. Albanoi! Ne - Albanci!

I na teritoriji koju danas poznajemo imenom Albanija, u oblast

Mat, Kelti su ostavili deo plemena, poznato u istoriji pod imenom

Albanoi.

Kad su današnji Albanci stigli iz Rumunije u Mat (po meni, to je

IX vek naše ere, akademik Čabej kaţe X vek!) našli su tu keltske

Albanoe, koje su asimilirali, a njihovo etničko ime Alabanoi,

poznatom metatezom albanskog jezika L:R prilagodili su svom jeziku

u ALEBAN - AREBAN - ARBAN, i - zaboravljajući svoje dotadašnje

etničko ime - nazvali se tako, što nije izuzetak. I slovenski Bugari

(Andi) nazvali su se ovako po Bugarima kana Asparuha! I Francuzi su

se ovako nazvali po imenu nemačkog plemena Franke! Itd.

Znači, današnji Albanci nisu Kelti. Oni nisu ni pomenuto keltsko

pleme Albanoi, ali su od tog plemena, sem etničkog imena, preuzeli i

mnogo što drugo.

U jedanaestom veku naše ere ovi Albanci počinju da izlaze iz

oblasti Mata, pošto su se namnoţili i više im ta oblast nije bila

dovoljna. Oni silaze i u dračko polje, pa ih je tu regrutirao 1043.

godine drački knez, pomenuti ĐorĎe Manijak. Znači, nije ih doveo sa

Sicilije brodovima, kako to tvrdi g. Deretić.

Isto tako i ime Šćipetar, koliko je meni poznato, potiče iz XVIII

veka. Gde ga je to našao g. Deretić u VIII veku, i to kod Albana

Kavkaza?! Albanci su počeli da se nazivaju Šćipetarima ne po brdima,




www.serbijana.com

10

već po orlu = "shkype-shkipe-shqipe" (šćipe), a po primeru Turaka,

koji se upravo u to vreme nazvaše Osmanije po apelativu osman =

"orao". I jedni i drugi su, dakle, "sinovi orla". Hrišćanski Albanci,

posebno oni koji su se iselili iz Albanije pre turske okupacije i

nastanili se u Grčkoj, Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj i

Italiji ne poznaju ime Šćipetar niti Šćiperi. Dr Petar Bogdan (1625-

1689), u svom delu Cuneus Prophetarum (Padova, 1685), napisanom

na albanskom jeziku, spominje ih isključivo kao Arben.

Uz ovo, treba znati da Albanci, kad su stigli u današnju Albaniju

(IX vek), nisu imali glas "š". Samo posle simbioze sa Srbima (IX-

XIV vek) oni prihvataju ovaj glas, pa su se, sledstveno, samo od tog

vremena mogli i nazvati Šćipetari, sa Š (oni to njihovim pismom

beleţe Shqiptar).

Posebno, gde je Deretić našao da su ti "Šćipetari" zamolili cara

Vojislava da im dozvoli da se nasele u okolini Rabana, na padinama

planine Jablanica, kuda su, kao stočarski narod, čuvali stoku i plaćali

porez Srbima?! Ponavljam, Albance je iz Bugarske prebacio u

današnju Albaniju, u oblast Mata, pomenuti bugarski car Boris

(moguće i njegov prethodnik!) i dugo su bili njegovi podanici.

Slučaj 50.000 duša

9. Kako je moguće da se teritorija "Šćipetara" sa Kavkaza, nazove i

tamo, na Kavkazu, i ovde, na Balkanu, Albanija?! Pa, ako su se ovi

Albanci još tamo, na Kavkazu, zvali Šćipetarima (po Deretiću -

Brđani!), zašto se i ta "njihova" teritorija nije nazvala po njihovom

imenu Šćiperija, pa i ovde - na Balkanu?!

Kako je moguće da u II veku naše ere Klod Ptoleme (Claude

Ptolemee, II vek n.e.) - po Deretiću - nazove jedan grad balkanske

Albanije Albanopolis (odredio mu čak i geografske koordinate), ako

su ovi Albanci (zvani usto i "Šćipetari"!) - opet po Deretiću - stigli u

ovoj Albaniji godine - 1043?!

On nam kaţe da se tako nazvao taj grad po Belgradu - Beratu, da je

Albanopolis prevod sa srpskog na - na koji to jezik? Polis je grčka

reč, ali ne i Albano, pa ni Alba! Je li moguće da je Ptoleme




www.serbijana.com

11

kombinovao dva jezika u jednoj reči?! I zašto?! Pre bismo rekli da u

toponimu Albanopolis nemamo prevod Beograda, već sloţenicu od

Albano (ime plemena Albanoi) i grčke reči polis, koja znači "grad".

Odnosno - grad Albana.

Da je ovo istina svedoči činjenica da se današnji grad juţne

Albanije Berat (ime koje bez sumnje potiče iz slovenskog jezika, od

Belgrad!), u vreme Ptolemeja nije zvao ni Berat, niti Belgrad, već

Antipatrea, pa i Pulheropolis. Po današnjem srpskom Beogradu

nazvao se Belgrad negde u VII-VIII veku naše ere, a kasnije, negde u

XII-XIII veku, Albanci i Vlasi su to deformisali u Berat.

Albanopolis su arheolozi identificirali sa selom Zgerdhesh, u

blizini grada Troja (alb. Kruja), srednja Albanija.

10. Sasvim je neprihvatljivo da je drački knez prebacio Šćipetare sa

Sicilije u Drač (Albanija), i to sa starcima, ţenama i decom, pa i sa

njihovom pokretnom imovinom, moguće da se misli - i njihovim

kozama. Knez Drača ĐorĎe Manijak bio je tada zauzet prikupljanjem

vojnika za rat sa svih strana njegovih poseda, a ne prebacivanjem

nekakvih Šćipetara sa Sicilije u Drač, gde bi mu - i da su postojali -

stvorili nepredviĎene probleme i samo za njihovu ishranu, a kamoli i

smeštaj.

Pre svega, o takvoj njihovoj "seobi" nema nikakvog traga, ni na

Siciliji (pa ni u juţnoj Italiji!), niti u Albaniji, ni u Draču, niti u okolini

ovog grada, pa ni u narodnoj tradiciji.

Albanci tada (XI vek) nisu bili baš sasvim malen narod, kao u IX

veku, kad su došli iz Bugarske. Za ova dva veka, gde njihovim

poznatim enormnim mnoţenjem, gde asimiliranjem Albanoa, Slovena

(Srbo-Crnogoraca, Makedonaca i Bugara), Vlaha i Grka, koje su našli

u Matu, moguće da su prešli broj od 50.000 duša, pa su iz svoje

sredine mogli izvesti i više od 3.000 ratnika, koje je pomenuti drački

knez regrutovao u svojoj vojsci kao najamnike (mercenare), plaćajući

ih zato delimično unapred.

Ako su ovi došli sa Sicilije, gde su se to smestili u Draču, makar i u

okolini Drača?! Ili su ih ratnici vodili za sobom - kuda to?! Za Vizant




www.serbijana.com

12

- Konstantinopolis?! Čime su se oni izdrţavali na putu od Drača do

Dojranskog jezera? Najmanje 50.000 duša!

Pa i "molba" srpskom vladaru da im dozvoli da se nastane u Raban

- kako to pretendira Deretić - ne stoji. Oni su pali u ropstvo

vizantijskog vladara, koji je potukao ĐorĎa Manijaka, a ne srpskog

"cara" Dobroslava Prvog Vojislava! Kao takvi, ako nisu pobijeni,

pušteni su da se vrate svojim domovima u Mat i dračka sela, gde su ih

čekali roditelji, ţene i deca.

Preko svega, taj Raban nije se stvorio čarobnim štapićem, da bi se

tu - sa milošću srpskog "cara"(!) - nastanili Šćipetari, već su ga sami

ovi Albanci (i preteče Albanoi!) stvorili u obliku Arban, a Srbi su -

kasnije (!) - metatezom napravili od toga Raban.

Mislim da je ovih deset argumenata dovoljno za svakoga da se

ubedi da hipoteza dr Jovana J. Deretića ne moţe opstati. Argumentum

ponderantum, non numerandum!

Albanci su počeli da se nazivaju Šćipetarima ne po brdima, već po

orlu = "shkype-shkipe-shqipe" (šćipe), a po primeru Turaka, koji

se upravo u to vreme nazvaše Osmanije po apelativu osman =

"orao". I jedni i drugi su, dakle, "sinovi orla".

Istina je da su Albanci jako izmešani sa ostalim narodima sveta,

posebno sa Balkancima, da ih je jedan francuski naučnik nazvao i

srpskim bastardima. I sami albanski naučnici priznaju tu svoju

izmešanost. Ali, koji narod nije izmešan?!

Documents

Deset argumenata koji osporavaju teze dr Jovana J. Deretića i drugih o poreklu Albanaca