Дејвид Фромкин

ПОСЛЕДЊЕ JIETO ЕВРОПЕKo je започео Велики рат 1914?

Превео с енглескоГ Јован Качаки

f

Gb IO;

ЖАГОРБЕОГРАД

2006

САДРЖАЈ

ПРОЛОГ/ Из ведра неба (11)II Значај питања (12)III Незаборавно лето (19)

ПРВИ ДЕО ЕВРОПСКЕГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВА

НАПЕТОСТИИМПЕРИЈЕ CE СУДАРАЈУ (25) КЛАСНА БОРБА (28)НАЦИЈЕ CE СВАЂАЈУ (30)ЗЕМЉЕ CE НАОРУЖАВАЈУ (34) ЗАРАТУСТРА ПРОРИЧЕ (43) ДИПЛОМАТЕ CE СВРСТАВАЈУ (46)

ДРУГИ ДЕОШЕТЊА КРОЗ МИНСКА ПОЉАГЛАВА 7 ГЛАВА 8 ГЛАВА 9

ИСТОЧНО ПИТАЊЕ (51)ИЗАЗОВ НАДВОЈВОДИ (53) ЕКСПОЛОЗИВНА НЕМАЧКА (55)

ТРЕЋИ ДЕО ПЛУТАЊЕ KA РАТУГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВА

МАКЕДОНИЈА ИЗМИЧЕ КОНТРОЛИ (67)АУСТРИЈА СТАРТУЈЕ ПРВА (70)ФРАНЦУСКА И НЕМАЧКА ПОЧИЊУ СВОЈЕ ИГРЕ (75) ИТАЛИЈА ГРАБИ - A ЗА ЊОМ И БАЛКАНЦИ (81) СЛОВЕНСКА ПЛИМА (84)ЕВРОПА ИДЕ ДО CAME ИВИЦЕ (90)ДАЉИ БАЛКАНСКИ ПОТРЕСИ (93)ЈЕДАН АМЕРИКАНАЦ ПОКУШАВА ДА СПРЕЧИ КАТАСТРОФУ (98)

ЧЕТВРТИ ДЕО УБИСТВО!ГЛАВА 18 ГЛАВА 19 ГЛАВА 20 ГЛАВА 21 ГЛАВА 22 ГЛАВА 23 ГЛАВА 24

ПОСЛЕДЊИ ВАЛЦЕР (107)У ЗЕМЉИ УБИЦА (111)РУСКА ВЕЗА (120)ТЕРОРИСТИ УДАРАЈУ (122) ЕВРОПА ЗЕВА (126)УКЛАЊАЊЕ ТЕЛА (132) ХВАТАЊЕ ОСУМЊИЧЕНИХ (134)

ПЕТИ ДЕО ЛАГАРИЈЕГЛАВА 25 ГЛАВА 26 ГЛАВА 27 ГЛАВА 28

НЕМАЧКА ПОТПИСУЈЕ БЛАНКО ЧЕК (141) ВЕЛИКА ВАРКА (149)БЕРХТОЛДУ ИСТИЧЕ ВРЕМЕ (154)ТАЈНА JE САЧУВАНА (156)

ШЕСТИ КРИЗА!ГЛАВА 29 ГЛАВА 30 ГЛАВА 31

ДЕО

ЧИН ЈОШ НИЈЕ СВРШЕН (161) УРУЧЕЊЕ УЛТИМАТУМА (170)СРБИЈА МАЊЕ-ВИШЕ ПРИХВАТА (179)

СЕДМИ ДЕО ОДБРОЈАВАЊЕГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВА

323334353637383940414243

БЕРЛИН ОТВАРА КАРТЕ (185) ДВАДЕСЕТ ШЕСТИ ЈУЛИ (189) ДВАДЕСЕТ СЕДМИ ЈУЛИ (194) ДВАДЕСЕТ ОСМИ ЈУЛИ (199) ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТИ ЈУЛИ (204) ТРИДЕСЕТИ ЈУЛИ (2о9) ТРИДЕСЕТ ПРВИ ЈУЛИ (213) ПРВИ АВГУСТ (216)ДРУГИ АВГУСТ (222)ТРЕЋИ АВГУСТ (226)ЧЕТВРТИ АВГУСТ (228) УНИШТАВАЊЕ ДОКАЗА (230)

ОСМИ ДЕО МИСТЕРИ ЈA JE РЕШЕНАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВАГЛАВА

4445464748495051

(246)

ЕПИЛОГГЛАВА 52: ГЛАВА 53:

СКУП У БИБЛИОТЕЦИ (235)ШТА CE НИЈЕ ДОГОДИЛО (237)КЉУЧ ЗА ОНО ШТО CE ДОГОДИЛО О ЧЕМУ CE РАДИЛО? (251)KO JE TO МОГАО ДА СПРЕЧИ? (256)KO JE ЗАПОЧЕО? (259)ДА ЛИ БИ CE МОГЛО ПОНОВО ДОГОДИТИ? ДА САБЕРЕМО (266)

АУСТРИЈСКИ PAT (271) НЕМАЧКИ PAT (274)

(264)

Додатак I: Аустријска нота (279) Додатак II: Српски одговор (285) Ko je био ко? (291)Напомене (295)Библиографија (307)Изјава захвалности (313) Регистар (315)

Судбоносни прелаз који ce одиграо t o k o m неколико недеља средином лета 1914, из наоко потпуног мира y силовити општи рат, остаје упркос свим покушајима и даље необјашњив.

Џон Киган, Први свешски раш

Europe in 19140 200 400 1 1— i t _ j

MILES

ПРОЛОГ

I Из ведра неба

У недељу, 29. децембра 1997. године, нешто после 11 часова ноћу, Боинг 747 компаније „Јунајтед ерлајнз“, на лету број 826 са 374 путника и 19 чланова посаде, налазио ce већ два сата изнад Пацифика на путу од Токија за Хонолулу. Авион je достигао планирану висину летења између 9.500 и 10.000 метара. Послужење хране je било скоро завршено. Лет je био миран.

У једном језивом тренутку све ce променило. Без икаквог упозоре- ња, нека невидљива сила je ударила авион који ce нагло пропео, a затим обрушио y слободном паду. Бацана тамо-амо, људска тела су уз вриске ударала y плафон и y колица са храном. Једна тридесетдвогодишња Јапанка je погинула, сто две особе су повређене. Повративши контролу над џамбо џетом, капетан и чланови посаде окренули су летилицу ка јапан- ском аеродрому, одакле су неколико сати раније кренули на пут.

Оно што je деловало толико застрашујуће y овом догађају била je ње- гова тајанственост. Све до тренутка удара, лет je био нормалан. Није било разлога да ce очекује било какво изненађење. Није било никаквог упозорења: бљеска муње која би запарала небо. Није ce могло видети како ce нешто приближава - штогод да je то „нешто“ било. Путници нису имали појма шта je ударило y авион, a авионске компаније нису биле y стању да увере своје путнике да ce нешто слично томе неће поново догодити.

Средства информисања пренела су мишљење стручњака да je лет број 826 био жртва једне појаве коју су назвали „турбуленција ведрог неба“ . Упоредили су je са хоризонталним торнадом, само невидљивим нашем оку. Поједини интервјуисани експерти изразили су наду да би t o k o m следећих година могла бити развијена нека врста сензорне

11

Пролог

технологије која би ове невидљиве олује могла да открије пре него што дође до удара. Како je јавност на овом случају могла да ce увери, транспа- рентност не значи много: транспарентно пацифичко небо може да ce разгневи исто тако нагло као и сам Пацифик.

Европској цивилизацији 1914. године y време њеног преласка из деветнаертог y двадесети век, догодило ce - како многи сматају - нешто слично овом нападу „турбуленције ведрог неба“ . Свет 1890-их и 1900-их година био je, слично данашњем, свет међународних конгреса, конфе- ренција о разоружању, глобализације светске економије и планова за успостављање извесног облика лиге народа која би рат ставила ван .закона. Јавност je живела y очекивању да ће ce дуги период мира и просперитета наставити y недоглед.

Уместо тога, европски свет je нагло изгубио равнотежу, бачен y неконтролисани вртлог удара и експлозија, y деценије тираније, свеског рата и масовних покоља. Какав je то торнадо разбио цивилизовану Стару Европу и свет којим je она тада владала? Када ce данас осврнемо уназад, све je то можда било мање тајанствено но што je изгледало онима који су то проживљавали. Године 1913. и 1914. биле су године опасности и неприлика. У првим деценијама двадесетог века било je знакова упо- зорења да катастрофа можда предстоји: ми можемо то да видимо данас, a војни и политички руководиоци могли су то видети и y оно време.

Небо са којег ce Европа суновратила није било празно. Напротив, било je захваћено снажним струјама и бурним процесима. Силе које ће je разорити - национализам, социјализам, империјализам и сличне - биле су већ дуго времена y покрету. Олујни ветрови већ су ударали Европу, која je већ дуго времена пловила опасним небесима. Капетан и посада су то знали, али су путници бшвд потпуно изненађени и не- престано су постављали питање: зашто их нико није упозорио?

II Значај питања

У лето 1914. године y Европи je избио рат, који ce затим проширио на Африку, Средњи исток, Пацифик и обе Америке. Данас познат под донекле нетачним називом - Први светски рат, он ce завршио поставши y многом погледу највећи сукоб који наша планета памти. Потпуно je заслужио име којим су га звали његови савременици: Велики рат.

Земље света сврстале су ce y две велике коалиције. Једну су пред- водиле Велика Британија*, Француска и Русија, и она je названа Трој- ном антантом1. Друга, коју су предводиле Немачка и Аустро-Угарска,

* Званични назив Велике Британије почев од 1801. године био je „Уједиње- но Краљевство Велике Британије и Ирске“; скраћено, Уједињено Краљевство.

+ За време рата названа „Савезници".

12

Пролог

била je y почетку позната као Тројни савез§. Ове две коалиције заједно мобилисале су око 65 милиона војника. У Немачкој и Француској, нација- ма које су своје целокупно мушко становништво ставиле на коцку, под заставу je било позвано 80% мушкараца старости од петнаест до четрде- сет девет година. У биткама које су уследиле они су били десетковани.

T o k o m Великог рата живот je изгубило више од 20 милиона војника, чему треба додати и 21 милион рањених. Милиони су помрли од болеш- тина које су избиле услед рата: само y пандемији грипа 1918-19. умрло je више од 20 милиона људи.

Ове огромне бројке, саме no себи, не могу да испричају целу причу нити да пруже представу о свеобухватном утицају који je Велики рат имао на свет. Последице промена изазваних кризом европске цивили- зације толико су бројне да их je немогуће све поменути. По свом обиму и далекосежности оне су представљале прекретницу y модерној историји. Ово би било тачно чак и y случају да je овај рат, како то неки тврде, само убрзао промене које су потом уследиле.

Осмог августа 1914. године, само четири дана no ступању Велике Британије y рат, лондонски Економист описао га je као „можда највећу трагедију људске историје“ . Ова оцена, сва je прилика, остаће тачна и y будућности. Истакнути амерички дипломата и историчар Џорџ Кенан написао je 1979. године како je „дошао до сазнања да je Први светски рат она основна и праузрочна катастрофа овога века, што су no мом мишљењу увидели многи умни људи“.

Фриц Штерн, један од најистакнутијих истраживача немачких пи- тања, пише о „првој катастрофи двадесетог века, Великом рату, из које су проистекле све друге катастрофе.“

Војни, политички, економски и друштвени потреси довели су до поновног исцртавања светских мапа. Збрисане су династије и царства. Њихово место заузеле су нове државе. Дезинтеграција политичке струк- туре света наставила ce t o k o m читавог двадесетог века. Данашњи свет je подељен на четвороструко већи број независних држава него што je постојао y тренутку када су Европљани 1914. године кренули y рат. Многе од ових нових творевина никада пре тога нису постојале: Јордан, Ирак, Саудијска Арабија, да наведем само неке примере.

Велики рат je породио страховите силе које ће мучити свет до краја тог века. Да би избацила Русију из рата немачка влада je финансирала Лењинове бољшевике, na je 1917. године убацила y Русију и самог Лењи- на, што je no речима Винстона Черчила „било исто као да сте послали бочицу са културом тифуса или колере да je сипају y резервоар пијаће воде неког велеграда“ . Бољшевизам je била само прва y том низу ратом изазваних пошасти, за којим су t o k o m потоњих година уследили фаши- зам и нацизам.

8 T o k o m мирног периода, пре избијања рата, њен трећи члан je била Италија. T o k o m рата употребљаван je назив „Централне силе“ .

13

Пролог

Али, овај рат je покренуо и два велика ослободилачка покрета два- десетог века. Док ce Европа међусобно раздирала, њена превласт над остатком света je опадала, тако да су t o k o m т о г столећа буквално ми- лијарде људи стекле независност. И жене су, y неким деловима света, збациле део окова прошлости. To je, можда, била директна последица њиховог учешћа y ратним напорима - њиховог рада y фабрикама и y оружаним снагама - што je све почело 1914. године.

Још једна врста ослобођења je проистекла из Великог рата: опште ослобођење од уздржаности и мере. Оно ce отада проширило на пона- шање, сексуални живот, васпитање, одевање, језик и на све уметности. Додуше, не мисле баш сви да je било добро што су нестала толика правила и ограничења. Али без обзира колико то добро или лоше било, свет je стазама које су ратници Великог рата пробили барутом прешао далеки пут - из викторијанске ере y двадесет и први век.

Пада y очи колико ce често враћамо на Велики рат када почнемо да трагамо за изворима и узроцима било које важне теме са којом ce свет суочавао t o k o m двадесетог века, или ce суочава и дан-данас. „Чини ми ce да нас сви правци истраживања воде уназад до њега“ , приметио je Цорџ Кенан. После тог рата, могућности за слободан избор смањиле су ce. Сједињене Америчке Државе, na чак и Велика Британија имале су, на пример, избор да ли да ступе y Први светски рат или не. И заиста, још увек постоје неслагања о томе да ли им je било паметно што су ушле y тај рат. Међутим, када je y питању Други светски рат, реално гледано, ове две земље имале су малу или уопште никакву могућност да бирају хоће ли ce y њега укључити, или не.

У прогресији из Првог рата y следећи није било ничег неизбежног. Taj дугачки фитиљ je могао да буде пресечен на многим местима t o k o m развоја догађаја од 1914. до 1939. године, али нико га није пресекао. И та- ко je Први светски рат y ствари водио y Други иако то није било не- избежно, a Други светски рат опет није неизбежно требало да доведе до хладног рата. Историчари Стивен Е. Милер и Шон М. Лин-Џонс твр- дили су 1991. године: „Већина посматрача описује садашњи период међународне политике као ’пост-хладноратовску еру’, али no многим показатељима, нашу еру боље дефинише појам ’epa после Првог свет- ског рата’“ .

Ta експлозија 1914. године je изгледа од самог почетка покренула серију ланчаних реакција чије су озбиљне последице врло брзо постале очигледне њеним савременицима. У уводу y Чаробни брег (1924 ), Томас Ман je написао: „Велики рат, чијим почетком je започело толико тога што ни до сада скоро није престало да започиње“ .

И до данас није сасвим престало. Њујорк Тајмс je 21. априла 2001. године јавио из Француске да су ce y своје куће вратиле хиљаде људи привремено евакуисаних због опасности од муниције заостале још из Првог светског рата. Крај њихових домова налазиле су ce топовске гранате и гас иперит. Становницима je повратак дозвољен тек када je

14

Пролог

било уклоњено педесет тона најопасније муниције. Али, остало je још сто тона смртоносне муниције, и остаје и даље - na ce може догодити да муниција из 1914. године експлодира чак и y двадесет првом веку.

У преносном смислу, то ce већ и догађа. У Њујорку, 11. септембра 2001, самоубилачки напад муслиманских фундаменталиста на Светски трго- вачки центар разорио je централни део доњег Менхетна и однео при- ближно три хиљаде живота. Осама бин Ладен, шеф терориста, који je изгледа сковао план за овај ужас a запретио и следећим, y свом првом теле- визијском наступу после напада, описао га je као одмазду за оно што ce дешавало пре осамдесет година. Вероватно je мислио на уплитање хриш- ћанских империја y дотада чисто муслимански Средњи исток, што ce догодило после - и као последица - Првог светског рата. Бин Ладенови следбеници који су отели џамбо цетове, смрскали су и њих, и облако- дере-близанце, настављајући сукоб чији ce корени изгледа налазе y конфликтима 1914. године.

Слично овоме, ирачка криза која je достигла врхунац 2001-2003, приморала je новинаре листова и радио-телевизија да ce хитно телефоном распитују код професора историје водећих америчких универзитета о томе како je Ирак као држава настао из угарака Првог светског рата. Питање je било врло релевантно, јер да није било светског рата 1914, вероватно не би било ни Ирака y 2002. години.

Taj рат je заиста био праузрочни догађај модерних времена.

О чему ce ту, y ствари, радило - шта je био Први светски рат? Како je до њега дошло? Ko га je започео? Зашто je избио баш тамо и баш тада? „Милиони смрти, милиони накнадних речи - a историчари ce још нису сложили y једноме: зашто“ , писао je лондонски Економист y свом специјалном издању „Миленијум: 1. јануар 1000 - 31. децембар 1999“ , додајући да „све то није морало да ce догоди“ . Од самог почетка, сви су говорили да je избијање рата 1914, y ствари било изазвано убиством наследника аустријског и мађарског престола, које je починио један српски ђак из Босне. Али, исто тако, скоро сви ce слажу и да ово убиство није било узрок, него само повод да y први мах Балкан, за њим Европа, a онда читав свет узме оружје y руке.

Несразмера између злочина тог ђака и пожара који je захватио свет тридесет седам дана касније чинила ce свим посматрачима превише апсурдном да би ce ово друго могло приписати првом. Сви су сматрали да je немогуће да десетине милиона људи изгуби животе само зато што су животе изгубили један муж и његова жена, двоје људи за које већина света никада није чула. To, говорили су сви, не може бити истина.

Због тога што je Велики рат био један тако огроман догађај и што je имао толико последица, као и зато што желимо да спречимо да ce убу- дуће нешто слично догоди, истраживања о томе како je до тога дошло постала су не само велики изазов, него и највеће питање модерне исто-

15

Пролог

рије. A на то питање још нема одговора. По речима историчара Лоренса Лафора „тај рат није био једнозначан - он je сам no себи имао више ликова, a и сама реч ’узрок’ има више значења.“

T o k o m 1940-их и 1950-их година, научници су желели да верују да су сазнали све што ce уопште може знати о пореклу тог рата, a да пред- мет расправе могу да буду још само тумачења доказа. Већ од почетка 1960-их, међутим, захваљујући истраживањима великог немачког ис- торичара Фрица Фишера - о чијим гледиштима ће бити говора нешто касније - појавиле су ce нове чињенице, и то из немачких, аустријских и српских извора. Данас, једва да прође која година a да ce не појаве нове монографије које све више продубљују наша сазнања. Фишер je надахнуо истраживаче да прочешљавају архиве y трагању за скриве- ним подацима. У овој књизи je учињен покушај да ce y светлу нових са- знања баци поглед на стара питања, да ce сажму чињенице и из њих извуку извесни закључци.

Када je и где почео марш према рату 1914? Недавно, y амфитеатру y Бостону, затражио сам од студената да исцртају прве кораке (пре 1908) на том путу. Из њихових одговора може ce видети колико je много путева ка Сарајеву могуће замислити.

Четврти век » . е. Одлука да ce Римска империја подели на Западну која говори латински и Источну која говори грчки имала je трајне по- следице. Настала je културна подела на две гране хришћанства, два календара и два супарничка писма (латиница и ћирилица). Римока- толички Аустријанци и православни Срби, чији je сукоб пружио при- лику за рат 1914, били су y том смислу предодређени да постану непријатељи.

Седми век. Словени, који ће постати највећа европска етничка група, дошли су на Балкан, где су ce већ налазили Германи. Сукоб између словенских и германских народа понављао ce као тема европске исто- рије, a y двадесетом веку покренуо je германске Немце и Аустријанце на словенске Русе и Србе.

Једанаести век. Званични црквени раскол између римокатоличанства и православља изазвао je верски сукоб дуж исте оне линије разграни- чења на етничке групе, писма и културе - римске насупрот грчкој - исте оне линије која je угрожавала југоисток Европе, и дуж које je уследио и онај политички земљотрес 1914.

16

Пролог

Петнаести век. Муслиманско Отоманско (или Турско) царство подјармило je хришћанску источну и средњу Европу. T o k o m неколико векова оно je народима Балкана онемогућавало стицање и развој само- управног искуства. To je можда допринело расцепканости и насилности ове области y периоду пред рат 1914. године - a можда je допринело и његовом избијању.

ШеснаесШи век. Протестантска реформација je расцепила западно хришћанство. Она je политички поделила немачке народе и довела до чудних односа између Немачке и Аустрије, што je лежало и y сржи јулске кризе 1914. године.

Седамнаести век. Почетак вишевековног отоманског повлачења из Европе значило je да Турци напуштају драгоцене територије, према којима су апетите гајиле хришћанске велике силе. Тежња да овладају тим територијама потхрањивала je супарништво Аустрије и Русије, што je и довело до избијања рата 1914.

1870-1871. Стварање Немачког царства и његово присвајање фран- цуских територија после француско-пруског рата чинило je следећи европски рат изгледним: чим Француска довољно ојача да би могла да покуша да поврати изгубљено.

1890. Немачки цар отпушта свог канцелара - свог председника владе- кнеза Ота фон Бизмарка. Нови канцелар из основа мења Бизмаркову политику одржавања савеза како са Аустријом тако и са Русијом (у циљу очувања мира међу њима). Уместо тога, Немачка ce сврстава уз Аустрију против Русије y борби за превласт на Балкану. Ово охрабрује Аустрију да води опасну ратоборну политику, која би кад-тад могла да изазове реакцију Русије.

1890-Ше године. Одбачена од Немачке, и не видећи друге алтернативе, реакционарна, монархистичка Русија бива увучбна y савез са републи- канском Француском. Ово je немачке вође уверило да je рат пре или касније неизбежан, као и да су немачке шансе за победу веће ако би тај рат започео пре, a не касније.

1900 -ше године. У покушајима Немачке да ce изједначи са Британи- јом y поморској моћи, Лондон види претњу својим животним интересима.

17

Пролог

1903. У крвавом државном удару y Србији, официри, чланови једне тајне организације, касапе свог проаустријског краља и краљицу. Ha њихово место доводе супарничку, проруску династију. Реагујући на то, аустријски водећи кругови планирају да казне Србе - a то je план који би, ако би био остварен, могао да доведе до опасног ширег конфликта.

1905. Прва мароканска криза. To je била компликована афера. О њој ће бити говора y 12-ом поглављу. Агресивна немачка дипломатија je t o k o m ове кризе имала за нежељену последицу уједињавање других земаља против ње. Британија je од обичног пријатељства са Француском (Срдачна антанта) прешла y неку врсту неформалног савеза с њом. Ово je подразумевало разговоре двеју влада и генералштабова, што je касни- је довело и до разговора и споразума са француском савезницом - Русијом. Дошло je до консолидовања европских сврставања y су- парничке и потенцијално непријатељске блокове. Ha једној страни су биле Француска, Британија и Русија, a на другој - изолована Немачка, уз невољну подршку Аустро-Угарске и Италије.

Сви ови одговори били су до извесне мере исправни. Има и других датума - на пример 1908. година о којој ће касније бити речи - што су такође послужили као полазне тачке фитиљима који су водили до експлозије 1914. За све њих могло би ce рећи да су делом допринели доласку рата.

Ипак, y извесном смислу све су то били и погрешни одговори на питање зашто je дошло до конфликта. Тридесет седам дана пре избија- ња Великог рата, европски свет je уживао y потпуном миру. Европски вођи кретали су на летњи одмор и нико од њих није очекивао да буде узнемираван на одсуству. Шта je кренуло наопако?

Све оне линије које су моји студенти навели и no којима су били развучени фитиљи, биле су истоветна претња европском миру како 1910, тако и 1912. или 1914. Пошто нису довеле до рата 1910, или 1912, зашто су до њега довеле 1914? Питање није било само, зашто je до рата дошло него зашто je до рата дошло y европско лето 1914; и није било - зашто рат? Него - зашто овај и овакав рат?

Зашто су ce ствари догодиле онако како су ce догодиле, a не другачије- то je питање које историчари постављају још од времена Херодота и Тукидида, Грка из петог века п. н. е., који су то питање поставили пре више од две и no хиљаде година. Да ли ce на оваква питања може одговорити бар приближно тачно остаје за дискусију; главни ток често има толико притока да je тешко одредити која од њих je прави извор.

18

Пролог

По својој величини и многостраности, Први светски рат je можда најбољи пример комплексног питања које привлачи и фасцинира савремене историчаре. Постоји цитат Артура Балфура, предратног бри- танског премијера, дугогодишњег конзервативног политичара, фило- зофа и познатог спонзора јеврејске државе y Палестини, y коме ce каже да je тај рат био сувише велики да би могао бити схваћен.

Дакле, не само да je разјашњење тог рата највеће питање модерне историје, то je прототип питања које нас приморава да преиспитамо шта y ствари подразумевамо под појмом „узрок“ . Било je довољно разлога - и више од тога - да европске велике силе међусобно зарате. Било je и дру- гих узрока - непосредне природе, о којима ће y овој књизи бити речи - због којих су кренуле y рат баш тада, тамо и на начин како су то учиниле.

III Незаборавно лешо

Обичном човеку или жени из западног света који су живели y дина- мичним првим годинама двадесетог века ништа не би изгледало даље и нестварније од помисли на рат. Људи који су тих година сањарили о војним авантурама, требало je прилично да ce помуче да нађу неки рат y коме би могли учествовати. Године 1901, као и t o k o m тринаест следе- ћих година, народи западне Европе и англофонске Америке радије су постајали потрошачи него ратници. Тежили су за више свега: више на- претка, више изобиља, више мира. Сједињене Америчке Државе y то време су (како рече један енглески посматрач) „једриле no мирном летњем мору“ , a то je важило и за Велику Британију, Француску и друге. Већ скоро пола века међу великим силама није било рата, a глоба- лизација светске економије наговештавала je да je рат постао ствар прошлости. Кулминација тих година - врело, сунчано, блиставо лето 1914, најлепше лето y сећањима свих, остало je забележено y свести многих Европљана као нека врста раја. Штефан Цвајг говорио je y име многих, када je написао да je ретко доживео неко лето „које би било луксузније, лепше и - падам y искушење да кажем - летњије.“

Припадници британских средњих и виших класа су себе видели како живе y идиличном свету y коме ће економске реалности спречити европске велике силе да започну међусобни рат. За оне са солидним при- ходима, свет оног времена je био слободнији но овај данашњи. Према историчару A. Џ. П. Тејлору: „до августа 1914, Енглез који поштује закон провео би цео живот скоро и не примећујући да постоји држава.“ Могли сте живети где сте хтели и како сте хтели. Могли сте да одете практично y било који део света, не тражећи било чију дозволу. У највећем броју сЛу- чајева, није вам био потребан ни пасош - a многи га нису ни имали. Фран- цуски географ Андре Сигфрид пропутовао je свет без икакве друге идентификадије до визит-карте, и то не пословне, него своје приватне.

19

Пролог

Џон Мејнард Кејнз сећао ce са дивљењем тих година као ере не- контролисане размене новца и робе без царинских препрека. Могли сте да унесете y Британију шта год сте хтели, или да то цошаљете из ње. Кад бисте путовали, могли сте да понесете колико сте хтели новца, или да га пошаљете (или вратите); ваша банка није слала извештаје властима - како то данас чини. A ако сте желели да инвестирате било коју своту y било којој земљи y иностранству, нисте морали да тра- жите ичију дозволу нити вам je била потребна било каква дозвола да, кад год то зажелите, повучете своје инвестиције или профит из њих.

У много већем степену него данас, то je било време слободног про- тока капитала, људи и добара. Једна одлична студија света из 2000. године показује да je пре рата 1914. степен глобализације био већи него данас: „...највећи део последње четвртине двадесетог века про- текао je y напорима да ce поврати терен који je био изгубљен t o k o m претходних седамдесет пет година.“

Економска и финансијска испреплетаност и међусобна зависност биле су тако снажне да je изгледало да je рат међу највећим европским силама постао непрактичан - na чак и застарео.

У том свету било je лако осећати ce безбедним. Американци су то осе- ћали y истом степену, ако не и више него Европљани. Историчар и дипломата Цорџ Кенан ce сећа како су пре рата 1914. Американци имали осећај безбедности „вероватно већи него што je иједан народ имао још од времена Римске империје“ . Нису ни осећали потребу за владом. До 1913, када je одобрен одговарајући амандман на Устав, Конгрес није имао чак ни моћ да наметне порез на приходе.

Штефан Цвајг, аустријски писац јеврејског порекла, сећајући ce после више деценија тих предратних година, забележио je: „Када поку- шавам да нађем једноставну дефиницију за време y коме сам одрастао, за епоху пре Првог светског рата, мислим да ћу га најбоље дефинисати као 'златну еру сигурности’. Изгледало je да y нашој скоро хиљадуго- дишњој аустријској монархији све почива на устаљености.“

Чињеница je да скоро нико од обичних људи y западном свету није осећао забринутост. Kao што ћемо видети, било je вођа које су итекако мориле бриге, међутим t o k o m зиме и пролећа 1914. чак н и они нису очекивали да ће тог лета избити рат.

Француска би, истина, волела да поврати територије које joj je Немачка отела пре неколико деценија, али добро обавештени кругови били су сигурни да Франдуска не би започела рат како би их поврати- ла. Русија, као савезница Француске, имала je поуздане информације о француским званичним погледима. Председник руске владе je 13. децембра 1913. известио свог цара да „Сви француски државници желе спокојство и мир. Они су вољни да сарађују са Немачком.“ Изгледало je да Немачка узвраћа та осећања. Цон Кејгер, водећи политиколог тог времена je тврдио: „Нема сумње да су крајем 1913. француско-немачки односи били најбољи y низу година.“ Немачка ce плашила евенту-

20

Пролог

алног рата са Русијом, али 1913. Берлин je схватио да Русија није y стању да поведе рат, и да то неће моћи ни y следећим годинама. Било je општепознато да Британија жели мир. И тако, како пише професор Кејгер, „у Европи, пролеће и лето 1914. били су означени као период изу- зетног спокојства.“ Ниједна од европских великих сила није веровала да ce нека друга сила спрема да заподене агресивни рат против ње - y сваком случају не y непосредној будућности.

Kao и путници авиона „Јунајтед ерлајнза“ на лету број 826, Европљани и Американци су y сјајним последњим данима јуна 1914. пловили над мирним летњим морем, под плавим небеским сводом без облачка - све док их није погодио удар за који су погрешно веровали да je дошао из ведра неба.

21

ГЛАВА 1

ИМПЕРИЈЕ CE СУДАРАЈУ

Почетком двадесетог века Европа ce налазила на врхунцу људских достигнућа. Узнапредовала je даље од свих дотадашњих друштава y инду- стрији, технологији и наукама. По богатству, знању и моћи, превази- лазила je све дотадашње цивилизације.

Европа скоро да je најмања од свих континената: простире ce на неких осам до десет милиона квадратних километара - y зависности од тога како joj ce дефинишу источне границе. Насупрот њој, највећи континент, Азија, има четрдесет четири милиона квадратних километара. У ствари, неки географи су сматрали Европу само за једно од полуострва Азије.

Па ипак, почетком 1900-их европске велике силе - y ствари само шачица држава - владале су највећим делом света. Заједно узев, Аустро- Угарска, Француска, Немачка, Велика Британија, Италија и Русија доминирале су Европом, Африком, Азијом, Пацификом, na чак и знат- ним деловима западне хемисфере. Оно мало преосталих територија припадало je мање моћним европским нацијама: Белгији, Холандији, Португалији и Шпанији. Када би ce сви њихови поседи спојили, Евро- па би доминирала земаљском куглом.

Међутим, европске империје су ce међусобно увелико разликовале no величини и снази; то je била неравнотежа која je водила нестабилности. Пошто су били супарници, њихове вође су y мислима стално вршили међусобна поређења, покушавајући да погоде ко би кога победио y слу- чају рата, na према томе и с ким би најбоље било бити савезник. У оно време ce на војно мајсторство гледало као на врхунску вредност y погрешном уверењу да ce, сходно Дарвиновој теорији, преживљавање најспособнијих односи на оне најубилачкије, уместо (како то сада схватамо) на најбоље прилагођене.

25

Европске напетости

Британска империја je била најбогатија, најмоћнија и највећа међу великим силама. Контролисала je више од четвртине светског копна и светског становништва, a њена морнарица je господарила светским оке- анима који чине више од 70% планете. Немачка, новостоворена конфеде- рација под вођством милитаристичке Пруске, имала je најјачу копнену војску. Русија, највећа земља на свету, заостали џин, који ce пружао преко два континента, остајала je непознаница. Ослабљена y рату који je1904-5. изгубила против Јапана, као и револуцијом 1905, уз финансијску подршку Француске окренула ce индустријализацији и наоружавању. Француска, упркос томе што je експлоатисала велику империју, није ви- ше могла да ce пореди са Немачком и зато je подупирала Русију, као противтежу тевтонској премоћи. Двојна монархија, Аустро-Угарска, владала je над низом немирних и често супротстављених нација. Нова држава, Италија, била je задоцнели придошлица са аспирацијом да заузме евоје место међу тим силама и жељна да je оне третирају као себи равну.

У оно време, владало je убеђење да пут ка богатству и величини европских сила води преко освајања што више колонија. Проблем je био y томе што су велике силе већ контролисале највећи део света, тако да за друге није преостало још много тога што би ce могло заузети. Напре- дујући y освајању, европске силе су ce све чешће међусобно конфрон- тирале. Ратне претње су ce понављале и само умешна дипломатија и мере самосавлађивања омогућавале су им да ce на време повуку са ивице понора. Деценије пре 1914. биле су обележене кризама, од којих je скоро свака могла довести до рата.

Није била случајност што су неке од најпознатијих криза изазване немачким потезима. To je настало услед тога што je немачки цар - кајзер (или цезар) - променивши свог канцелара 1890. године, такође изменио и политику своје владе. Ото фон Бизмарк, вођ гвоздене воље, који je створио Немачку 1870-71. године, био je скептичан y односу на империјализам*. Не верујући да прекоморске колоније доприносе пове- ћању богатства и моћи он je, очигледно, сматрао да их оне y ствари умањују. Да би одвратио Француску од помисли о повратку европских територија које joj je Немачка одузела - Алзас и Лорену - Бизмарк ју je охрабривао и подржавао y њеним напорима за новим освајањима y Северној Африци и Азији. Бизмарковим циљевима je то y потпуности одговарало, будући да би таква политика доводила Француску y честе сукобе са империјалистичком Енглеском и Русијом, разједињујући на тај начин потенцијалне ривале Немачке.

Постбизмарковска Немачка je жудела je за прекоморским територијама које je „гвоздени канцелар“ сматрао безвредним. Она je стално маневри- сала како би заузела што повољнији положај ради учешћа y очекиваном

*Из недовољно разјашњених разлога, Бизмарк je почетком 1880-их годи- на накратко одступио од ове политике, када je Немачка приграбила мањи број колонија.

26

Империје ce сударају

комадању Кине. Међутим, берлинске вође су сувише касно ушле y игру. Немачка више није била y ситуацији да стекне империју која би била сразмерна њеном статусу највеће европске војне силе. Није више било довољно света. Није било континената за грабеж: није било више Аф- рикГ ни AMepHKâ. Без обзира на то вилхелминска Немачка je и даље - непромишљено - испољавала интерес за прекоморским територијама.

Како ce почетком двадесетог века Француска пробијала све дубље y Мароко y циљу заокруживања своје северноафричке империје, Нема- чка je, уместо да je y томе охрабри и бодри, како би то учинио Бизмарк, почела да joj ce супротставља. Ови немачки потези су произвели супро- тан ефект и изазвали две од низа озбиљнијих међународних криза тих година. To су биле две Мароканске кризе: прва 1905-06. и друга 1911. године. За немачку владу ови маневри су можда били само вежбе, али широм Европе они су изазвали истинско узнемирење.

Посматрано ретроспективно, јасно je да je проблем био y томе што ce y годинама после 1890. немачка жеђ за територијама није могла угасити другачије до отимањем прекоморских територија од других европских држава. To ce no свој прилици не би могло постићи мирољубивим ме- рама. Да ли ce Немачка, дакле, могла задовољити тиме да буде водећа војна и индустријска сила европског континента, a да њени афрички и азијски поседи буду мањи од оних које je поседовала Француска или Енглеска? Ни међу самим Немцима није било сагласности о одговору на то питање, a и клима јавног мњења ce мењала. Немачка je 1914. била једина континентална држава са више индустријских него пољо- привредних радника. Растућа снага њених социјалиста и радних маса указивала je на то да ће нација можда бити приморана да ce усред- среди пре на решавање домаћих проблема него на прекоморске аван- туре. С друге стране, то je сугерисало и да ће немачке вође y циљу одвлачења пажње од нерешених домаћих проблема морати да наставе своју агресивну међународну политику.

27

ГЛАВА 2

KJIACHA БОРБА

Није само Немачка била изнутра подељена. Предратна Европа je била захваћена социјалним и економским поремећајима који су преобра- жавали њену структуру и њену политику. Индустријска револуција, која je почела y осамнаестом веку y Француској и Енглеској, настави- ла je, убрзано, да изазива радикалне промене како y овим двема зем- љама тако и y Немачкој, a довела je до сличних промена и y другим државама. Земљорадничка Европа, делом још увек феудална, и Европа индустријских димњака која je доносила модерна времена, живеле су буквално истовремено, али y симболичком смислу раздвојене вековима. Неки су још увек живели као y четрнаестом веку, уз своју теглећу марву, својим спорим, скоро непроменљивим сеоским ритмом, док су други становали y пренатрпаним, огромним градовима двадесетог века, које су покретале новопронађене машине са унутрашњим сагоревањем, и уз информације које су стизале путем телеграфа.

Истовремено, пораст градског фабричког радништва t o k o m индус- тријске револуције донео je сукоб те популације са власницима фабрика око надница и услова живота. Он je, такође, сукобио на једној страни рад- нике и власнике фабрика, који су могли да повећавају свој извоз само под условима слободне светске трговине, са сељацима и осиромашеним земљопоседничким племством на другој страни, којима je била неоп- ходна пореска и царинска заштита. Класни интереси - no мишљењу многих - постајали су главне линије подела и лојалности. Унутрашње- политичке напетости претиле су свим земљама западне Европе.

У Британији je створена Лабуристичка партија како би говорила y име радничке класе, која више није била задовољна тиме да je пред- ставља Либерална странка. Ова je, истина, имала симпатије за најамне

28

Класна борба

раднике, али je изражавала интерес средње класе, a понекада чак племства. И на континенту, радници су ce окренули социјалистима који су постизали све веће успехе на изборима. Ha немачким избори- ма 1912, социјалдемократи су постали најјача партија y Рајхстагу. Немачким и британским конзервативцима je као утеха могло да по- служи то што су радници y њиховим земљама испољавали свој соци- јализам мирним путем, гласањем, насупрот синдикалистима y Фран- цуској, Шпанији и Италији, где су то чинили штрајковима, нередима и терористичким акцијама. У тим временима честих ратних криза, владе су морале да воде рачуна о томе да их њихови народи, y случају избијања ратних сукоба, можда уопште неће подржати. Ово питање je имало и другу страну медаље: иностране авантуре могле би да одврате пажњу од класних и социјалних сукоба и уједине их под националном заставом. Шта ће ce догодити? Хоће ли класни и социјални сукоби поделити нацију, или ће je међународни сукоби ујединити?

29

ГЛАВА 3

НАЦИЈЕ CE СВАЂАЈУ

Најважнији супарник социјалистичком интернационализму био je на- ционализам, страст која je све више захватала умове и срца Европљана како je деветнаести век одлазио, a двадесети наступао. Чак ce и Брита- нија заразила том грозницом. Ирска - или бар њена римокатоличка већина - из све снаге je агитовала за аутономију или независност и суда- рала ce са протестантском већином Алстера, која ce припремала да ce лати оружја ради одбране јединства са Великом Британијом.

Едвардијанска Енглеска je и иначе била упадљиво насилна земља, раздирана питањима висине надница и радних услова y индустрији, као и питањем женског права гласа. Потресала ју je и уставна криза, која je била и класна. Ова криза ce концентрисала на два узајамно повезана питања: на питање буџета, као и на питање права Дома лордова (са на- следним чланством) да изриче вето на законе које je доносио Доњи дом (чији су чланови бирани на општим изборима). Ова два конфликта су довела до слабљења осећања националне солидарности.

Сада, када je y земљи дошло и до поларизације no питању локалне самоуправе y Ирској, велики делови војске и Унионистичко-конзерва- тивне партије били су изгледа спремни да ce успротиве закону и влади како би ce сачувапа унија са Ирском. Претио je преседан америчког грађан- ског рата из 1861. године. Да ли ће доћи и до британског грађанског рата?

Ha европском континенту, пламен национализма претио je да прогута чак и творевине које су постојале столећима. Аустрија, којом су владали Хабсбурзи, остатак средњевековне творевине на чијем челу je било Свето римско царство, остајала je, као и t o k o m 19. века, главни непри-

30

Нације ce свађају

јатељ европског национализма. Две велике нове националне државе, Немачка и Италија, настале су одсецањем области којима су некада доминирали Хабсбурзи. У првим годинама двадесетог века, no уни- верзитетима, кафанама, чкиљаво осветљеним скривеним местима тај- них друштава и терориста на Балкану и y Средњој Европи, ковани су планови разних етничких група са циљем да и оне постигну нешто слично. Ти националисти су имали контакте како међусобно, тако и са нихилистима, анархистима, социјалистима и другима који су жи- вели и ковали завере y анонимности политичког подземља. Тамо су Срби, Хрвати, Чеси и остали правили планове да разбију и униште Аустријско царство.

T o k o m хиљаду година, династија Хабсбурга je завладала разно- ликом групом територија и народа - мултинационалном империјом која je била без изгледа да икада постане хомогена национална држава. Са центром y немачком говорном подручју, y Бечу, Аустро-Угарска je обу- хватала низ разних језика, етничких група и климатских подручја. Њених педесет милиона становника било je састављено од скоро једа- наест нација, или њихових делова. Многе од њихових земаља биле су y почетку мирази које су браком донеле наследнице тих територија: што год да ce о њима иначе могло рећи, Хабсбурзи су ce увек добро же- нили. Ha свом врхунцу, y шеснаестом веку, када су владали и Шпани- јом и великим делом Новог света, хабсбуршки поседи су били највећа светска империја. Хабсбуршки корени сежу чак до Божића 800. године, када j e папа крунисао Франка, Карла Великог, за цара Западног рим- ског царства. Kao цареви Светог римског царства, на који положај су били скоро редовно бирани све до његовог укидања y раном деветна- естом веку, Хабсбурзи су од петнаестог века доминирали Средњом Европом, укључујући и њене простране немачке и италијанске обла- сти. Kao последицу револуција 1848, изгубили су своје италијанске поседе, који су ушли y састав ново-уједињене Италије, a били су искључени из ново-уједињене Немачке коју су организовали Пруси 1870-1871. године. Некадашњи вођа европских Немаца и Италијана, хабсбуршки цар je , усамљен, испао из игре.

Оставши câM, са немачким језгром - од 28 милиона становника Аустрије, Немаца je било само 10 милиона - и са немирном даревином која ce састојала од средњоевропских и балканских народа, углавном Словена, хабсбурш ки владар Франц Јозеф нашао ce на челу поли- тичке творевине која no много чему није била способна за живот. Ње- гово решење je било да 1867. направи савез Аустрије са Мађарском y којој je владала њена мађарска мањина, и y коме je Франц Јозеф имао две функције: цара Аустрије и краља Мађарске. Двојна монархија, како je називана, била je држава y којој су Аустрија и Мађарска имале свака сопствени парламент и сопственог председника владе, али само једног министра иностраних послова, министра војске и министра финансија - и природно, са само једним монархом како аустријске

31

Европске напетости

царевине, тако и мађарске краљевине. Владајући народи били су ма- њински Немци y Аустрији и мањински Мађари y Мађарској. Оно над чим су покушавали да владају, састојало ce, no речима једног хабсбур- шког државника, од „осам нација, седамнаест земаља, двадесет парла- ментарних група, двадесет седам партија“ - и читавог спектра народа и вероисповести.

Европа je убрзано постајала континент националних држава. Главна слабост Аустро-Угарске на њеном уласку y двадесети век било je то што ce, како je изгледало, нашла на погрешној страни историје. A оно што je претило да je сруши, била je сила која ни сама није била y цело- сти прогресивна: и национализам je имао своје атавистичке аспекте.

Било да ce посматра као политичка филозофија, или као њена супрот- ност, као једна врста масовног делиријума, национализам je био амби- валентан. Он je био демократско веровање да свака нација има право да постане независна и да собом управља. Али, он je такође био и нелиберално инсистирање на томе да они који не припадају тој нацији треба да буду асимиловани, да им ce ускрате грађанска права, да буду протерани, na чак и убијени. Национализам je био мржња према јед- нима, као израз љубави према другима. Да би ce ствар још више заму- тила, није постојала сагласност о томе шта конституише националност. У издању из 1911, БриШанска енциклопедија тај појам дефинише као „нејасан термин“ , додајући да ,,’националност’ ... представља пре једно опште осећање и организовано истицање права, него јасне карактери- стике које би биле обухваћене стриктном дефиницијом.“ Дакле, није постојала општа сагласност о томе које групе јесу нације, a које то нису. To je било још једно питање око кога je Европа требало да ce бори. Неки су сматрали - неки још увек сматрају - да je то била главна ствар око које je Европа требало да ce бори.

У недостатку научних мерења јавног мњења путем анкета, историча- ри нису y стању да нам са неком поузданошћу кажу шта су Европљани мислили или осећали y ери пре 1914. године. To оставља празнину y нашем знању, али не толико велику какву би она представља данас, јер пре сто година јавно мњење je имало малу улогу y формирању спољне политике. Ипак, оно je играло извесну улогу. Они који су доносили одлуке вероватно су га узимали y обзир - y мери y којој су имали увид y то какво je било.

Сведочанства говоре да je најраширеније осећање оног времена y Европи било ксенофобија: снажно изражено међусобно непријатељ- ство. Балканске етничке групе су пружале изразит пример узајамне мржње, али и много развијеније земље такође су показивале такве тенденције.

32

Нације ce свађају

Енглеска je типичан пример. Она ce налазила y повременим напетостима или ратовима са Француском од 11. века - другим речима скоро хиљаду година. Јака антифранцуска осећања су ce задржала све до y двадесети век. Чак и t o k o m Првог светског рата, y коме су две земље биле савезнице, британски и француски официри ковали су планове и маневрисали једни против других како би приграбили контролу над поратним арапским Средњим истоком.

Британија ce сукобила са Русијом много касније него са Фран- цуском, али када je једанпут до тога дошло то je онда било свеобухватно. Две земље су ce нашле супротстављене редом, на економском, поли- тичком, војном, идеолошком плану, све док Британци нису доспели дотле да буду против Руса не само због онога што су Руси чинили, већ због тога што су уопште постојали. Ова тема je опширно обрађена y класич- ном делу Цона Хауза Глисона Генеза русофобије y Великој Британији.

Немачка je, као држава, настала тек 1871. године и деловала je као могући савезник - та идеја je разматрана више пута на највишем ни- воу - али Британци су постали најпре сумњичави према Немачкој, a затим заузели антагонистички став према њој. До тога je дошло из низа разлога који су детаљно размотрени y ауторитативном делу Пола Кенедија Појава англо-немачкоГ антагонизма.

И тако су Британци, иако су сами себе сматрали људима широких погледа, гајили одвратност према народима осталих трију великих сила: Французима, Русима и Немцима.

Питања која су европски државници покушавали да реше y освит двадесетог века, треба према томе посматрати имајући y виду и поза- дину: народе који су гајили међусобно непријатељска, понекад и рато- борна расположења.

Успон независних високотиражних новина y деветнаестом веку y европским земљама као што су Француска и Енглеска, довео je до још једног снажног утицаја на процес доношења одлука који није било могуће тачно прорачунати. Повлађујући страховима и предрасудама маса како би повећале тираже, новине су изгледа разбуктавале мржњу и поделе међу Европљанима. Говорећи о енглеским антинемачким, и немачким антиенглеским новинама, немачки цар je 1901. писао енгле- ском краљу: „Штампа je грозна на обема странама“ .

33

ГЛАВА 4

ЗЕМЉЕ CE НАОРУЖАВАЈУ

Национализам, какав су y Европи деветнаестог века проповедали Ђузепе Мацини и његови ученици, требало je да донесе мир. Уместо тога, донео je рат. To je био случај и са једним још свеобухватнијим феноменом тог доба: са енергетском револуцијом, која je постала могућа када je Мајкл Фарадеј открио како да производи електрицитет.

Практично неограничена енергија била je нова појава која je чи- нила скоро све могућим. Ha то je указао Хенри Адамс, историчар и пророк, амерички Јанус који je гледао унапред и уназад. Дивећи ce динамо машинама на светским изложбама y Чикагу (1893) и Паризу (1900), размишљао je како ће оне можда учинити застарелом цело- купну претходну људску историју. To ће „нашкодити професорима“ , приметио je, али професори су већ неколико пута y европској прош- лости доживели да им „заврну ш ију“ . Од тих неколико заиста ретких случајева „најприближнији револуцији из 1900. године био je догађај из 310. године када je Константин подигао Крст“ . И заиста, електрични зраци били су за Адамса нешто скоро натприродно: „енергија слична енергији Крста“ .

Адамсов оптимизам je био сасвим разумљив; он je био дете века који je веровао да je историја прича о прогресу. Пре деветнаестог века, чове- чанство je гледало на златно доба уназад, тражећи га y прошлости. Сада су га очекивали y будућности.

Европљани и Американци били су фасцинирани замишљањем бу- дућности. Створен je и нови жанр фантастичне прозе који je излазио y сусрет том новом укусу. Жил Верн и X. Џ. Велс били су пионири y писа- н>у прича о научним и технолошким чудесима: о летећим машинама, животу под океаном и интерпланетарним путовањима.

34

Земље ce наоружавају

Обузетост свим тим чудима, која je будућност припремала ојача- лом човечанству, можда je на известан начин исклизнула из равно- теже. Мало je људи видело мрачну страну ове иначе прометејске приче: човечанство je своје фантастичне способности користило за стварање нових снага разарања и уништења.

Хенри Џејмс, чувени амерички романсијер који je живео y Енглеској, y свом често цитираном писму с почетка рата 1914, писао je: „Суновра- том цивилизације y овај бездан крви и тмине... одало ce све оно дуго доба t o k o m којег смо узимали здраво за готово да свет, уза сва посртања, постепено бива све бољим, na ce сада морамо запитати чему су то зби- ља тежиле ове превртљиве године, a значење je исувише трагично и надилази речи.“ Наука није постигла да људи постану мирољубивији и цивилизованији; изневерила je све такве наде, a уместо тога омогу- ћила оружаним силама да постану толико дивљачки разорне како то ратници прошлих времена нису могли ни да сањају.

Европа није градила пут y бољи свет него y џиновско разарање, будући да je акумулирана разорна моћ коју je развила модерна наука, y првом рату двадесетог века између модерних индустријских друш- тава, поставила за циљ масовно уништење.

Зашто су савременици веровали да ce крећу ка мирнијем свету? Како су из својих стрепњи и свога ума могли да избаце могућност рата међу европским силама? Зашто су били изненађени избијањем рата? Зар ce никада нису потрудили да виде шта производе њихове водеће индустрије?

Осврћући ce данас на онај предратни међународни пејзаж, не може ce превидети да je његово вероватно најупечатљивије обележје било све убрзанија трка y наоружању. Немачки концерн „Круп“ био je, поједи- начно гледано, највећи индустријски комплекс Европе. Крупови џиновски такмаци - „Ш кода“ , „Крезо“ , „Шнајдер“ и „Викерс-Максим“ - такође су били огромни. У тој новој индустријској ери, европска привреда je великим делом постала ратна индустрија. Интензивна трка y наору- жању била je најупадљивија црта европског политичког пејзажа тих година уочи рата. Чудно je да обични људи оног времена то нису видели.

Европска војна економија попримила je огромне размере, али није донела безбедност. Технолошка достигнућа - као што je био британски дреднот, бојни брод који je све дотадашње бојне бродове истог часа учинио застарелим - не само што су присиљавала државе да отпишу све своје претходне инвестиције него су их уз то излагала ризику да остану без одбране пред непријатељем све док вишегодишњим напо- рима не надокнаде свој заостатак.

Свако je стално подешавао своје војне потребе y људству - меша- вину регуларне војске, регрута, резервиста свих врста - како би пости- гао бар изједначење са потенцијалним противницима. Незаустављиво надметање одвело je y супротност од онога чему ce тежило. Пораст оружаних снага требало je да учврсти националну безбедност, уместо

35

Европске напетости

тога он ју je поткопавао: трка y наоружању коју су узајамни страхови стално потхрањивали, довела je дотле да су ce све европске велике силе осећале потпуно несигурним.

Све велике силе - чак и Русија после револуције 1905. године - биле су релативно отворена друштва. Војни буџети које су њихови парламенти одобравали били су доступни испитивању супарничких држава, a резул- тати њихових анализа често су били алармантни. Пошто су војни програми одобравани законодавством имали одређене и познате рокове извршава- ња, државама су били познати рокови за наоружавање сваке од њих, na су зато могле да падну y искушење да изврше превентивни напад.

Деветнаести век донео je једну иновадију y стратегији оружаних снага европских држава - рутинско разрађивање ратних планова про- тив својих ривала за случај да до сукоба дође. Ти планови су, природно, били тајни, иако су све владе имале неке опште представе о могућој стратегији потенцијалног противника.

Није била нека богзна каква мистерија ко ће коме бити потенцијални противник. Знало ce да су Француска и Русија, упркос великим уза- јамним идеолошким разликама, биле савезнице које je уједињавала немачка претња обема државама. Немачка je била блиско удружена са Аустро-Угарском, a имала je савез и са непоузданом Италијом, упркос томе што je ова још увек имала територијалне претензије према Аус- трији. Велика Британија, иако би више волела да остане неутрална, била je услед нараслих немачких амбиција, принуђена да ce приближи Француској - a због Француске - и Русији.

Различите ратне кризе раног двадесетог века нагнале су велике силе да са својим савезницима започну заједничке разговоре генералштабова. Taj­im разговори копнених и поморских штабова Британије и Франдуске1905-06. и 1911. године имали су за тему одупирање немачком нападу. Сличне разговоре су започели 1908-09. године генералштабови Немачке и Аустро-Угарске, a имали су за тему могући рат против Русије. Тајни по- морски преговори y мају 1914. године између Велике Британије и Русије, које je одобрио британски кабинет, изазвали су панику y Немачкој чим je Берлин за њих сазнао. Такви заједнички разговори формално нису обаве- зивали европске владе, али y том преображавању теорије y праксу ипак су представљали следећи велики корак на путу.који je довео до 1914. године. И како ce показало, они су на известан начин дефинисали предстојећи рат. Они су направили сценарио кога ће ce касније придржавати. Пружили су добар увид y то ко ће бити y којој коалицији: Немачка и Аустрија држаће ce заједно, док ће Британија одлучити да помогне Француску и Русију.

Без обзира да ли je тачно да je њихова све бржа трка y наоружању учинила рат неизбежним, како je то тврдио британски министар ино- страних послова сер Едвард Греј, велике европске силе приближиле су га на известан начин, учествујући y тим истинским генералним пробама за рат - и то не за неки рат уопште него за почетне фазе баш оног рата који су биле на путу да поведу.

36

Земље ce наоружавају

Да ли je узајамни страх, изазван трком y наоружању, и потхрању- јући сам себе, било оно што je Европу гурнуло на саму ивицу понора? Или je то била урођена агресивност, нагомилавана t o k o m оне неприродно дуге четири деценије мира међу великим силама, која je сада претила да експлодира? Или су владе - како су многи говорили - намерно усме- равале своје земље према рату само да би скренуле пажњу са домаћих проблема који су изгледали нерешиви? Или су неке владе водиле опасну и агресивну политику, иако je требало да буду свесне да ће ce друге земље осетити обавезним да ce томе супротставе оружјем? Који год разлог био, како je Хелмут фон Молтке, шеф немачког генералштаба, написао немач- ком канцелару y меморандуму датираном 2. децембра 1912: „Све стране ce припремају за европски рат, и све га очекују, раније или касније.“

Ратни планови су критиковани и мењани y светлу искустава стечених на маневрима. Актуелизовани су као одговор на промењене околности, или y складу са новим шпијунским информацијама обавештајних служ- би о противничким плановима. Француска je била посебан случај. Она je уочи самог рата изменила своје ратне планове према принципима модер- не филозофије. Нова француска доктрина видела je кључ победе y мора- лу. Извор тог погледа налазио ce y учењима официра Ардан ди Пика (1821-1870)' и Фердинанда Фоша (1851-1929). Гледиште да je дух важнији од материје потврђивала je и филозофија Анри Бергсона (1859-1941) који je y животном елану - élan vital - видео енергију која je давала погонску снагу еволуцији. Ови погледи су глорификовали напад - науштрб опрезности - a то ce огледало y давању предности офанзиви, што ће касније многи критиковати y Плану XVII, организационом и стратешком плану који je Француска прихватила y мају 1913. године.

Од свих стратегија које су војни шефови европских сила унапред раз- матрали, y доцнијим размишљањима о рату најистакнутија je била стратегија названа no немачком генералу грофу Алфреду фон Шлифену, коме ce тај план приписује. Шлифен (1833-1913) je био шеф немачког Великог генералштаба y периоду 1891-1906. Генералштаб пруске армије носио je од 1871. назив „Велики“ како би ce разликовао од генерал- штабова осталих држава немачке конфедерације: Баварске, Саксоније и Виртемберга. Велики генералштаб, елитна група од око 650 офици- ра, служио je као мозак и нервни центар армије.

У свом хипотетичком ратном плану, првом после немачког уједи- њења 1871, Велики генералштаб je претпостављао сукоб y коме ће противник бити коалиција Француске, Аустро-Угарске и Русије. Ова нај- опаснија од свих могућности изражавала je немачку ноћну мору да je опкољена непријатељима: „Словенски исток и латински запад против

' По неким изворима, он je рођен 1831.

37

Европске напетости

центра Европе“ , како je говорио тадашњи шеф генералштаба Хелмут фон Молтке, познат као Молтке „Старији“ . Од 1879. и склапања савеза са Аустро-Угарском, немачки планови су увек предвиђали рат против Француске и Русије, што на основу идеологија није била баш вероватна комбинација, јер Француска je била напредна демократија, a Русија назадна тиранија. Упркос томе, Русија и Француска су 1894. године, присиљене немачким претњама, заиста закључиле савез, na су немачки ратни планови престали да буду хипотетички. Каснији Молткеови наследници, шефови Великог генералштаба, нису ce уопште питали да ли ће, него када ће до тога рата доћи. Тежак проблем са којим су били суочени - како да ce истовремено успешно боре на два фронта - настао je услед неспособности вођа њихове земље y спољној политици.

Молтке Старији и његов наследник гроф Алфред фон Валдерзе, планирали су ограничени рат против Русије који би руског цара при- нудио да брзо закључи мир. Скоро истовремено, повели би и рат про- тив Француске, са циљем закључивања мира под најповољним усло- вима. To je била умерена стратегија, дефанзивна no духу, стратегија чији je циљ био стицање предности. Али истовременим вођењем борби против двају противника, она je значила и цепање снага.

Гроф фон Шлифен je 7. фебруара 1891. године, упркос недостатку борбеног искуства, био именован за начелника генералштаба. После женине смрти, био je усамљена личност, саркастични официр са уско професионалним интересовањем и са моноклом стално углављеним y око, што га je чинило прототипом карикатуре Пруса.

Шлифен je организовао нешто што je представљало готово универзи- тет за официре под његовом командом. Приморавао их je да сваке године поново неуморно раде на испитивању и ревизији ратних планова y светлу нових података, резултата честих маневара, као и резултата коњи- чких рекогнисцирања терена. Официри генералштаба су тако под његовим надзором припремили четрдесет девет различитих општих стратешких планова за очекивани европски рат: шеснаест само против Француске, четрнаест само против Русије и деветнаест против обеју истовремено.

У случају рата на два фронта, Немачка je y основи имала три избора. Један од њих - истовремени рат против Француске и Русије - изгледао je врло ризичан јер je непријатељ имао изразиту бројну надмоћ. Разра- чунати ce прво са Русијом није изгледало практично. Чак и поражени, Руси би могли да ce повуку y дубину своје скоро бескрајне територије. Са њима ce није могло обрачунати брзим нокаутом. Осим тога, Руси су ce убрзано наоружавали, повећавали армије, развијали железничку мрежу и, како je време протицало, постајали све озбиљнији против- ник. С друге стране, почев од_ 1905. године Шлифен ипак није гајио високо мишљење о руским војним капацитетима.

Низ фактора указивао je на стратегију да ce прво ангажује Фран- цуска, a no војној логици, једини практични пут за немадаи напад на Француску водио je кроз неутралну Белгију. У француском генерал-

38

Земље ce наоружавају

штабу било je официра који су то увиђали. У Британији, то je знао Винстон Черчил; о томе je обавештен 1911. године на једном поверљи- вом састанку британског Комитета Империјалне одбране. Разлоге за такав план je Комитету изнео генерал-мајор сер Хенри Вилсон, директор за Војне операције y Министарству војске.

Шлифен je, при крају своје каријере на челу генералштаба, саставио један неформални меморандум за свог наследника о томе како би могла бити извршена инвазија Француске преко белгијске територије. Taj мемо- рандум je претпостављао да би Немачка за тај могући напад морала располагати са деведесет дивизија - иако их je y том тренутку имала само седамдесет. Да ли то значи да тај меморандум y ствари није био озбиљан предлог? Или je то била само демонстрација на папиру да je Немачкој потребна армија већа од оне коју je министарство војске било вољно да мобилише? Да ли je то био документ чија je намера била да убеди министарство да промени своје мишљење? Било како било, тај меморандум je послужио као сценарио и вероватно je најбоље пос- матрати га као таквог.

Шлифенови меморандуми из периода 1905-1906. остају предмет снажних контроверзи. По завршетку Првог светског рата, преживели немачки генерали тврдили су да je рат изгубљен само због тога што њихове колеге, генерали изгинули t o k o m рата, нису дословно следили неки наводни тајни Шлифенов план који би сигурно довео до победе.

Њихове тврдње биле су добрим делом прихваћене. Taj план je, наводно, тражио да скоро цела немачка армија оформи десну руку - десно крило - које би ce пробило до холандске и белгијске обале, a затим заокренуло надоле и обухватило западну Француску, na би y једном обрту зграбило Париз на путу ка коначној победи источно од Париза. To би била победа над француском армијом која би ce y том тренутку нашла y потпуном окружењу. Француска би заувек била уништена као велика сила. To би ce све одиграло за свега неколико недеља, a онда би немачка армија била пребачена на исток да ce позабави Русијом.

T o k o m читавог двадесетог, a ево наставља ce и y двадесет првом веку, историчари су дискутовали о последицама тог, такозваног, Шлифено- вог плана. Његов крути ред вожње, како ce претпоставља, присилио je Немачку да рат започне баш тада и баш тако како je и учинила. След догађаја y лето 1914. често ce представља као пример аутоматизма, као да ce немачка влада нашла y канџама свог сопственог непроменљивог тајног плана. Данас ипак можемо видети да je то искривљено пред- стављање догађаја.

Ha располагању нам je научна документација која претходним генерацијама није била доступна. У Националном архиву y Вашинг- тону пронађени су 1953. године Шлифенови папири које су запленили Американци. После пионирског истраживања Герхарда Ритера педесе- тих година које je Џон Киган луцидно потврдио 2001, постало je јасно да Шлифенов меморандум из 1905, заједно са својом допуном из 1906,

39

Европске напетости

што год да je иначе био, сасвим извесно - није био план. To није био извршни план. Он ce није упуштао y детаље, нити издавао наређења. Ha њега треба гледати y контексту Шлифенових општих војних списа који су ce недавно појавили y енглеском преводу Роберта Т. Фолија.

Следећи изазов - који ce појавио баш док ово пишем - јесте објав- љивање дела Теренса Зубера Измишљање Шлифеновог плана. Ha ос- нову архивских података за које каже да раније нису коришћени, Зубер тврди да ce може рећи да чак ни они меморандуми за које сма- трамо да садрже Шлифенов стратешки предлог не износе његове стварно предложене стратегије, ратне планове и замисли.

Немачка je, истина, напала Француску преко Белгије, како je то Шлифеновим меморандумом замишљено. Али, то je изведено no плану који би, тачније говорећи, требало звати Молткеов план, јер тај опера- тивни документ - истински план за инвазију Француске - био je сачињен y време Молткеовог командовања немачким генералштабом.

Разматрајући Шлифенове меморандуме t o k o m 1911, отприлике пет година после њиховог састављања, Молтке je записао да ce слаже да би инвазију на Француску требало извршити преко Белгије. Ова одлука имала je извесно умножавајуће дејство на немачке спољнополитичке конфронтације. У светлу немачке спољне политике после 1890. године, она je створила баш онакву коалидију која je Немачку опкољавала и од које су Немци толико страховали. Том одлуком je, такође, један немачки рат претворен y европски рат који ће произвести светски рат. Напад на Русију Немачка би започела инвазијом Белгије, Луксембурга и Француске, увлачећи тиме и њих y тај рат. To би, такође, увукло y рат и Велику Британију, a са њом и Индију, Аустралију, Нови Зеланд, Јужну Африку, Канаду и друге, можда чак и британског пацифичког савезника, Јапан.

Ово окупљање додатних противника било je остварено немачким придржавањем оне стратегије која, чак и no речима научника који верује y постојање Шлифеновог плана, „никада није доведена до коначног, савршеног облика који joj ce понекад приписује.“

Шлифен je предвиђао да ce при инвазији на Француску наруши не- утралност Луксембурга, Белгије и Холандије. Молтке je, уместо тога, одлучио да не дира Холандију. У првом реду, холандски оружани отпор могао би да учини да језичак ваге претегне против нападача; осим тога, уколико би рат постао исцрпљујући', Немачкој би била потребна неутрална Холандија као коридор за снабдевање. To су била два добра разлога за поштовање холандске неутралности.

Једна од последица такве одлуке било je сужавање простора за покрет немачких снага. To би био коридор широк деветнаест километара којим би доминирала утврђења код Лијежа. Дакле, ослањајући ce на потпуно изненађење и на муњевит продор, немачке снаге требало би да

40

Земље ce наоружавају

заузму Лијеж пре но што противник уопште схвати да je рат почео. A то би било могуће само под условом да план остане y пуној тајности. Због тога Молтке није дозволио да ова информација буде прослеђена чак ни другим војним руководиоцима - о цивилнима и да не говоримо.

Још једна околност je касније, y лето 1914, постала веома значајна. Све већа моћ Русије да изврши брзу мобилизацију, као и јачање њених оружаних снага, значили су да y случају рата усамљена Немачка не би била y стању да одбије први руски удар. Морала би да ce обрати за помоћ Аустро-Угарској. Ово ће ce показати као кључна чињеница за разумевање кризе настале y јулу 1914.

У уједињеној немачкој федерацији, коју je Пруска организовала као јединствену силу y ратовима 1860-их и 1870-их година, оружане снаге су играле несразмерно велику улогу, a преко њих и пруски краљ, који je имао не само положај немачког цара него и главнокоманду- јућег оружаних снага. Док je био канцелар - немачки цивилни вођа - O t o фон Бизмарк носио je војну униформу, тежећи да ce идентификује са војском чиме je показивао шта мисли о томе где лежи права моћ, он који je створио ту државу и био творац њеног устава.

У великим питањима рата и мира, Кајзер je поседовао скоро дик- таторску моћ: скоро, али не y потпуности. Имао je моћ да објави рат или закључи мир - уколико je могао да добије канцеларов сапотпис. Међутим, пошто je Кајзер био тај који je именовао канцелара, a овај je служио no његовој милости, то није била богзна каква кочница монар- ховој моћи.

У немачкој царској армији, положај врховног главнокомандујућег припадао je Кајзеру. Непосредно под њим, налазила су ce три засебна органа који су ce понекад понашали супарнички: пруско Министар- ство војске, Ратни кабинет и Велики генералштаб. Њихове функције биле су одвојене, али покаткад су ce и преклапале. И њих je именовао Кајзер.

После 1906. године, када je постављен за шефа Великог генерал- штаба, често ce причало да je Молтке Млађи изабран на тај положај зато што ce допадао Кајзеру. Молткеов биограф, Аника Момбауер, y свом недавно објављеном раду заснованом на до тада непознатим при- марним изворима, каже да je он „био Кајзеров пријатељ и дугого- дишњи ађутант,“ да je као младић био „висок, елегантан војник,“ и да су га „његово пријатно понашање и свестраност културних интересо- вања чинили привлачним кандидатом“ .

Родом из источне Пруске, Молтке je потицао од одговарајућег соја. Његовој кандидатури сигурно није шкодило ни то што je био братанац ве- ликог Молткеа - касније названог Молтке Старији - некадашњег коман- данта Бизмаркових армија, генерала чије су победе над Данском, Аустријом, a затим Француском створиле модерну Немачку. Братанац

41

Европске напетости

je био свестан колико дугује стричевој слави. Приликом свог именовања на положај y генералштабу, упитао je Кајзера: „Да ли Ваше Величан- ство стварно верује да ће двапут узастопце добити премију на истој лутрији?“

Крупан и тежак, имао je тада педесет осам година. Иако je сликао, свирао на виолончелу и био заинтересован за спиритизам, његови војни и политички погледи били су конвенционални. Говорило ce да je Гетеов Фауст „његов стални пратилац“ ; требало би ипак имати много више од његове иначе просечне интелигенције да би ce Фаусту при- писала било каква значајнија улога y тежњи за апсолутном моћи, ка чему je Пруска y његово време кренула.

Схватајући да je за његове планове Аустрија од животне важности, он je сарађивао са својим аустријским парњаком Конрадом фон Хецен- дорфом на јачању аустро-немачког савеза. Успео je да поврати топли- ну y односе који су били затегнути. Ипак, осећало ce да ce оба шефа генералштаба помало устежу и не поклањају један другом баш потпуно поверење. Молтке није открио своју насушну потребу за аустријском помоћи приликом руског напада који je очекивао, a Конрад, са своје стране, није признао да ће ce Аустрија усредсредити на уништење Србије, y нади да ће Немачка на себе преузети целокупну одговорност за судар са армијама руског цара.

Све доскора међу научницима, нарочито y Немачкој, преовлађи- вало je гледиште да je Молтке био неспособан, слаб, и да није имао већи значај. Објављивање биографије Момбауерове требало би да промени то мишљење. Молтке je био личност од значаја - како no ономе шта je учинио тако и no ономе шта није учинио.

Kao Кајзеров фаворит, na стога y прилици да ce његово мишљење чује, Молтке je преузео иницијативу заузимајући ce за два предлога. Први, да je савез са Аустријом за Немачку од превасходне важности и да му треба дати највећи значај; и други, да ће рат против Тројне антанте - Британије, Француске и Русије, три земље које су ce обавезале на узајамно пријатељство - избити најкасније 1916. или 1917, и да ће Немачка изгубити рат ако одмах не крене y превентивни напад. Сигуран да ће до рата доћи, Молтке je желео да до рата дође боље раније него касније. Желео га je иако je, као и многе његове колеге, страхо- вао да ће тај рат довести до краја европске цивилизације.

42

ГЛАВА 5

ЗАРАТУСТРА ПРОРИЧЕ

Највећа трка y наоружању за коју je свет знао није ce водила само међу непријатељским државама које су вредно планирале како да униште једна другу. Она ce одигравала y једној цивилизацији y којој je владало широко распрострањено уверење да само разарање може довести до обнове. Пророк те ере био je Немац - Фридрих Ниче (1844-1900), фило- зоф моћне речи мада недовољно систематичан. Ниче je проповедао вред- ности ирационалног, a његове мисли наишле су на одјек y многим земљама. Био je личност европског, не само локално немачког значаја. У складу с тим, живео je y Швајцарској и Италији.

Француска револуција 1789. године била je увод y век револуција које нису успеле y остварењу својих снова. Неостварене и издане револу- ције оставиле су Европу y стању фрустрације, према Ничеу - y уништи- лачком расположењу. Одбацујући европске наслеђене вредности, Ниче je y свом делу Тако je говорио Заратустра прогласио: „Бог je мртав!“

Премијера балета Стравинског - Њижинског Посвећење пролећа, 29. маја 1913. године y Театру Jeлисејска поља y Паризу узима ce често као симбол ничеанске побуне y свим уметностима. Пуна мржње према том балету - паганској светковини препуној дисонанци - публика je урлајући протестовала против представе, сматрајући да она слави див- љаштво уместо цивилизације. Чинило ce као да су хистерија и лудило постали свакодневица.

Врло je могуће да je то европско незадовољство - осећање учмало- сти y животу, y уметности, y политици - довело до снажне потребе за одустајањем од свега: до осећања да свет треба дићи y ваздух, na нек’ буде шта буде! Изгледа да je ничеанско расположење y Европи оди- грало извесну улогу y уводу за Први светски рат.

43

Европске напетости

A. Џ. П. Тејлор je писао: „Две-три године пред рат, умови људи као да су били напети како никада дотада нису били; као да су подсвесно уморни од мира и безбедности. To ce могло запазити и y областима дале- ким од међународне политике - y уметничком покрету футуриста, код ратоборних сифражеткиња..., y тежњи радничке класе према синди- кализму. ЈБуди су желели насиље ради насиља: поздрављали су рат као ослобађање од материјализма. Европска цивилизација je y ствари почела да ce урушава и пре него што ју je рат уништио.“

У првим годинама двадесетог века Европљани су славили насиље, a било je извесно и група које су осећале потребу за радикалним проме- нама. Преко целог спектра живота, на Европу су промене надирале брже него икада раније - таквом брзином на коју она није могла адек- ватно да реагује. Један поглед на Европу y годинама 1900-1914. показао би јасно као на длану да континент хрли y научну, технолошку и индустријску револуцију, гоњен скоро неограниченом енергијом која je мењала практично све; да je насиље задобило ендемске размере y друш- твеним, економским, политичким, класним, етничким и националним сукобљавањима; да je Европа усредсредила своје активности углавном на растућу, вртоглаву трку y наоружању, y обиму који свет до тада није видео; и да je, y епицентру континенталних догађања, моћна, динамична Немачка правила такве стратешке припреме да би њен улазак y рат повукао за собом скоро целу Европу и велики део света - y рат на страни Немачке или против ње.

A k o све то имамо на уму, није ли питање: „Како je y тако мирном свету могло доћи до рата?“ само себи одговор? Зар не би умесније било питање, како су државници и даље успевали да избегавају рат? Како им je пошло за руком да тако дуго одржавају мир? To никако не значи да рат није могао бити избегнут, него само то да je до 1914. требало поседовати изузетну вештину да би ce рат и даље избегавао.

Ми данас сматрамо да ce само no себи разуме да владе теже очу- вању мира. To je претпоставка од које несвесно полазимо. Откако je развијено оружје за масовно уништење, сматрамо да би сви изгубили уколико би избио рат између великих сила. Усађено je мишљење да људска раса тај рат можда не би преживела. Уједињене нације, наша најважнија међународна институција, дефинисана je као институција за очување мира - јер очување мира je био превасходни разлог за удру- живање светских држава.

Било би, међутим, погрешно ако бисмо претпоставили да je пре сто година то било општеприхваћено гледиште светских вођа. Њ ихова ондашња мишљења добро су изражена y тзв. „првом великом говору“ политичке каријере Теодора Рузвелта, новопостављеног помоћника министра морнарице y тек формираној администрацији америчког председника Виљема Мекинлија. У свом говору 1897. y Поморском ратном колеџу, Рузвелт je тврдио: „Ниједан тријумф мира није тако велики као величанствени ратни тријумф." Рат je - no њему - био

44

Заратустра прориче

диван и здрав подухват. „Све велике господареће расе биле су рат- ничке; оног тренутка када раса изгуби своје изразите ратне врлине... изгубила je своје поносито право да стоји раме уз раме са најбољима.“ Тврдио je: „Кукавичлук једне расе, као и кукавичлук појединца, јесте неопростив грех.“ Једног дана, рекао je, околности ce могу променити, али док ce то не деси рат остаје неопходан. „До данас ниједна нација није могла да одржи своје место y свету, нити може да изврши иједно животно важно дело, ако није спремна да чува своја права снагом оружја.“

Taj говор пренели су y целини сви највећи амерички листови, a хорско одобравање штампе широм САД показало je да Рузвелт није говорио само y своје име. Он je живео y свету y коме je рат био сматран пожељним - na чак и неопходним.

Франц Конрад фон Хецендорф, шеф генералштаба оружаних снага Двојне монархије, био je још један од вођа који су често изражавали мишљење да je рат „основни принцип који стоји иза свих светских зби- вања.“ Рат je, no њему, био кључ и за лични успех. Био je y вези са удатом женом и мислио je да би његов победоносни повратак из ратног похода деловао на његову љубавницу да остави свог богатог мужа.

Тежња за постизањем „части“ je била честа тема оног времена. Конрадово лично гледиште било je да му ратничка племенитост до- носи љубав жена и поштовање мушкараца. У конфликту 1914, шефови држава и влада тврдили су да их част њихових земаља обавезује да ce укључе y конфликт. Председник САД Вудро Вилсон je употребио тај појам y говору пред Конгресом 1917, тражећи објаву рата Немачкој. Многи су y оно време осећали - Конрад je био један од њих, баш као и његов осамдесетогодишњи цар Франц Јозеф - да због свог кодекса час- ти морају своју земљу повести y рат, чак и no цену да га изгубе.

Mace радника, сељака, и мирољубивих трговаца, као и средње класе, нису ce обавезно слагале са овим гледиштима ратника и аристократа с једне, као и многих уметника и интелектуалаца с друге стране. Али, јавност није играла никакву улогу y одлукама о рату и миру: одлуке, о којима јавност ништа није знала, доношене су иза затворених врата.

Лидери који су дискутовали и доносили одлуке о тим питањима, не више од неколико десетина њих укупно, живели су y свом посебном свету, a то je био свет y коме су рат и ратници били ковани y звезде.

45

ГЛАВА 6

ДИПЛОМАТЕ CE СВРСТАВАЈУ

Међу великим силама Европе владао je мир од 1871. до 1914. године. To je био дуг период. Може ce спорити о томе чему Европа има да захва- ли за једно такво постигнуће, да ли само вештини својих државника, или и њиховом карактеру и погледу на свет. Добрим делом, они су на известан начин били и шира фамилија: владари и аристократе које je Француска револуција пропустила да збрише са историјске сцене. Деца толеранције и система вредности осамнаестог века, они су очували своје положаје и свој систем вредности и кроз цео деветнаести век. Међусобно повезани образовањем, културом, y много случајева и крвним срод- ством, имали су и заједнички позив - вођење спољне политике. Космо- полите и несклони предрасудама, они би понекад давали предност добробити Европе као целине над ужим интересима сопствене земље. И заиста, није било необично да један дипломата ступи y службу неке стране земље: на пример да један Немац или Корзиканац служи као ми- нистар иностраних послова Русије. Једанпут je чак - истина, давно - један Аустријанац, гроф од Стенвила, био изасланик Беча y Паризу, y исто време када je његов син био изасланик Париза y Бечу.

Ханс Моргентау (1904-1980), велики стручњак за међународне односе двадесетог века, описује како je то некада било речима које изазивају носталгију:

„У седамнаестом и осамнаестом веку, a y мањој мери и до Првог свет- ског рата, међународни морал био je домен појединачног суверена - тј. појединачног владара и његових наследника - као и релативно мале, међусобно повезане, блиске и хомогене групе аристократских вођа. Владар и аристократе унутар једне државе били су y сталном и интим-

46

Дипломате ce сврставају

ном контакту са владарима и аристократама других држава. Повези- вале су их родбинске везе, заједнички језик (француски), заједничке културне вредности, заједнички стил живота, као и заједничка морал- на убеђења о томе шта један џентлмен сме, a шта не сме да чини y одно- су према другом центлмену, био он припадник његове или неке друге нације.“

Другим речима, они су играли игру светске политике као да y њој постоје нека правила. Губитак аристократских вредности и слабљење њихових веза омогућило je да понашање појединих државника y јулу 1914. буде онакво какво je било.

У нашој демократској ери склони смо да заборавимо колико су велику улогу релативно донедавно, до пре једног века, играли краљеви и цареви, као и наследна аристократија, и то не само својим критеријумима и правилима понашања, него и као личности. Ha то нас je подсетила не- давно објављена студија Родерика Р. Меклина Владари u дипломаШија y Eepoüu 1890-1914. Лична пријатељства међу владарима помагала су y зближавању земаља. Догађало ce и обрнуто. Обе ове могућности могле су ce на делу видети y амбивалентном односу између два најмоћнија европска ma­pa, руског цара Николаја II и немачког цара Вилхелма II. И један и други имао je y својој земљи скоро неограничену моћ y питањима рата или мира.

Цар Николај II je наследио руски престо крајем 1894. године, a крунисан je следеће године. Био je попустљив и неискусан. Кратко пре тога, његов отац je оценио да je неспособан: „Он je y ствари само дечак са детињастим схватањима“ .

Кајзер Вилхелм II узео je на себе да води свог младог неискусног рођака кроз џунгле светске политике. Био je старији од њега скоро десет година. Осим тога, Николај je био неодлучан, док je Вилхелм био насртљиво самопоуздан. Млади цар je био толико учтив да je Кајзер веровао да ce овај слагао са њим чак и онда када то није био случај. Вилхелм je с Николајем започео тајну преписку која je потрајала ско- ро две деценије. Николај je y почетку та писма примао с радошћу.

Два цара су ce сусрела 1896. на конференцији y Бреслау, данашњем Вроцлаву, y Пољској. О свему су ce лако споразумели. Али je Вилхелмова тежња да поучава и доминира онерасположила Николаја према њему. Од тада je цар гледао на кајзера с антипатијом која ce граничила са неприја- тељством. Николај je одлучио да жели да прекине дописивање. Оглушују- ћ и ce о Николајеву жељу, Вилхелм je наставио да му пише t o k o m следећих осамнаест година. Два владара би ce понекада и сусрела. После таквог јед- ног сусрета 1902. године, Николај je за Вилхелма казао: „Он je потпуно луд!“

Понекад би ce чинило да кајзер још увек има извесног утицаја на цара; могуће je да je имао улогу y убеђивању цара да ступи y рат про- тив Јапана (1904-1905), рат који ce показао катастрофалним. Али све y свему, Николај je ипак више волео да нити види нити чује свог заморног рођака. У томе није био усамљен.

47

Европске напетости

Британска краљица Викторија, кајзерова баба, упозорила je Нико- лаја на Вилхелмове „пакосне и неискрене поступке“ . Свом председнику владе Викторија je Вилхелма описала као „напраситог, уображеног и тврдоглавог младића“ . Није га позвала на свој дијамантски јубилеј (1897) ни на прославу свог осамдесетог рођендана (1899). У сопственом виђењу историје, Кајзер je себе описао као Викторијиног омиљеног унука.

Без обзира на све мане, Вилхелм je ипак био рођак, na су ce према њему тако и односили. Рођачка солидарност je обезбеђивала мир и стабилност међу царем и кајзером. Меклин нам казује: „До 1908, бар, оба монарха била су убеђена да неће предузети акт непријатељства један против другог“

Овакви лични односи су свакако одиграли улогу y причи о томе како je Европи успевало да међу великим силама не дође до рата већ y првим годинама двадесетог века. Ha крају, рођачке везе ипак нису успеле да смање напетости које су настајале међу тим силама. Да би ce европске земље провеле кроз експлозивна питања која су пред њима стајала било je потребно државништво највишег реда. Личило je то на шетњу кроз минска поља.

48

ГЛАВА 7

ИСТОЧНО ПИТАЊЕ

Још од почетка деветнаестог века, европски државници - шачица председника влада, министара иностраних послова, као и високи службеници који су радили на тајним аспектима међународне поли- тике - били су сигурни да знају како ће (мада не и када) доћи до смака њиховог света. Веровали су да ће рат између великих индустријских сила бити изазван распадом Отоманског царства када његове прос- тране и вредне територије разбуктају грабљиве инстинкте супар- ничких, експанзионистичких европских империја. У своје време, пре неколико векова, Турци су владали не само Средњим истоком него и великим територијама y северној Африци, као и y Европи - на Бал- кану - све до капија Беча. Сада су султанове заостале и демора- лисане снаге биле y пуном, мада спором, повлачењу пред хришћанима. „Источно питање“ ce састојало y следећем: која ће европска сила успети за себе да приграби просторе, пре свега, југоисточне Европе. Према општеприхваћеном мишљењу то je на дуге стазе било најексплозивни- је питање међународне политике. „Једнога дана избиће велики европ- ски рат због неке проклете глупости на Балкану,“ рекао je наводно Бизмарк пред сам крај свог живота.

Плашећи ce катастрофе са њеним несагледивим последицама, Вели- ка Британија je, подупирући Турско царство које ce распадало, тради- ционално тежила да одложи решење. С друге стране Аустрија, којој ce доцније прикључила Русија, водила je експанзионистичку политику на рачун султана - тежећи коначној подели отоманских поседа.

Како ce често догађа када ce политички свет усредсреди на једну посебну претњ у, та претња ce није директно остварила и опас- ност je била избегнута. Tokom деветнаестог века, хришћански народи

51

Шетња кроз минска поља

југоисточне Европе раскидали су један за другим отоманске окове, успевајући да после тога не буду прогутани од великих сила. До прве декаде двадесетог века, Румунија, Бугарска, Србија, Црна Гора и Грчка постале су бар de facto слободне земље. To су биле свађалачке нације; повремено су бивале агресивне супарнице и свака ce држала сопственог правца y светској политици. Жуделе су за територијама које су Турци још држали y Европи. Почетком двадесетог века, Цариград ce морао пла- шити више њих него европских великих сила. Најмоћније међу ве- ликим силама - Британија, Француска, Немачка, na чак и Русија - сада су давале предност томе да отоманска граница остане тамо где јесте. У априлу 1897, Русија и Аустро-Угарска споразумеле су ce да очувају status quo y преосталом делу отоманског Балкана.

У том погледу, канцеларије европских влада могле су да одахну са олакшањем. Шетале су минским пољем читав век - a из њега су изаш- ле не само живе него и скоро неповређене.

52

ГЛАВА 8

ИЗАЗОВ НАДВОЈВОДИ

Хабсбурзи су толико дуго били европска владарска династија да ce лако могло превидети да je Аустро-Угарска или Двојна монархија, земља којом су владали 1914. године, y ствари настала тек недавно. Била je толико нова да je њен творац - цар Франц Јозеф - био још жив и још увек je владао њоме. Аустро-Угарска je 1914. имала четрдесет седам година; Франц Јозеф, осамдесет и четири.

Двојна монархија je била импровизација. Tokom 1860- и х година за њом je настала хитна потреба, када су ce аустријски Немци, избачени из света који je консолидовала Пруска, нашли одсечени од осталих Немаца и неспособни да самостално опстану. Решење Франца Јозефа из 1867. године био je стални савез са мађарским вођама Угарске. Економски аспекти тог споразума нису били стални - њих je требало обнављати сваких десет година.

Али су Аустрија и Мађарска имале покаткад сасвим опречне инте- ресе и амбиције. Надвојвода Франц Фердинанд, братанац Франца Јозе- фа и његов вероватни наследник, посветио je велику пажњу питању како би он извео реконституцију хабсбуршких земаља када ce буде нашао на престолу. Један од планова који му ce приписује био je ства- рање тројне монархије, y којој би Словени били придружени Немцима и Мађарима као владајући народ y царевини, што би аустријским Нем- цима омогућило да манипулишу путем супротстављања Словена и Мађара. Изгледа да je тај план напустио y корист неких других, али циљ je увек остао исти - обнављање аустријске величине.

Франц Фердинанд je очајавао због последица повезивања своје земље са Мађарима. Ta његова осећања су била позната Мађарима, који су их узвраћали. Није било далеко од памети да када Франц Јозеф

53

Шетња кроз минска поља

умре, a на престолу га замени Франц Фердинанд са радикалним уставним променама на уму, може доћи до озбиљних поремећаја.

Аустро-Угарска je y то доба била нестабилна структура, која je са тешкоћом одржавала јединство, a свој формални статус велике силе je y приличној мери дуговала снисходљивости и обзирима осталих великих сила. Тако ce „источно питање“ - шта учинити са европским поседима Турског царства на умору - преклапало са настанком „аустријског питања“ које ce појављивало на хоризонту: шта чинити са климавом Двојном монархијом. Било je и оних који су тврдили да je, после турског султана, хабсбуршки цар био нови „европски болесник“ . У убиственој игри светске политике, Аустро-Угарска je настављала да игра улогу ловца, али je и сама постајала плен. Источно питање ce обрнуло и по- ставило наглавце: Хабсбурзи су тежили за балканским поседима; a сада су балкански народи тежили за хабсбуршким земљама.

Аустро-Угарска je no својој површини била једна од највећих држава y том делу Европе. Немци и Мађари, две од њених отприлике једанаест националности, имали су највећу политичку моћ. У Аус- трији je једна трећина популације коју су чинили Немци тежила да доминира над двотрећинском ненемачком већином. У Мађарској, било je 40 процената Мађара - они су владали над 60 процената оних који то нису били.

Национализам je потресао Европу још од дана Француске револу- ције. Он je инспирисао и књижевност y којој je тлачитељ, Аустрија, била истицана као зликовац. Приказана као y Стендаловом роману Пармски картузијански манасШир: злобна и крута, бескомпромисни непријатељ људске слободе, хабсбуршка Аустрија je бацала своју мрачну сенку преко Европе. Многи, a вероватно и већина активних национа- листичких европских покрета - чешки, на пример, a и многи етнички балкански - имали су за циљ разбијање хабсбуршке монархије, или y најмању руку њену децентрализацију.

Једна од слабих тачака Аустро-Угарске била je y томе што je владала над многим словенским народима, члановима најбројније европске етничке групације, и што je постојала бојазан да ће словен- ска Русија, помажући панславизам привући њихову лојалност на своју страну.

Историчари нам кажу да je аустријска армија била снажна, иако je имала запањујуће резултате: већ скоро више од једног века стално je губила битке и ратове.

Генерали Двојне монархије били су свесни да сами нису y стању да ce на равној нози боре са Русијом, са њеним непрегледним просторима и многобројним становништвом. Да би имали икакву шансу, била им je неопходна заштита Немачке. '

54

ГЛАВА 9

ЕКСПЛОЗИВНА НЕМАЧКА

Улазећи y двадесети век, немачка држава ce још увек налазила y свом детињству. Па ипак, она je дотад y многом погледу већ постала - или je можда од самог почетка била - застарела no својој политичкој струк- тури. Tokom тридесет година свог постојања, Немачка je престала да буде претежно пољопривредна земља и незадрживо je напредовала до нивоа најдинамичније и индустријски најразвијеније силе Европе. Једна од последица je била да ce тиме нашла изнутра подељена.

Како je већ речено, пољопривреди су, да би преживела, још увек биле неопходне заштитне царине, док je индустрија захтевала слобод- ну трговину коja joj je била неопходна за раст и развој. Ово je била само једна од многих супротности због којих je Рајх кајзера Вилхелма II било толико тешко разумети - и још теже њиме управљати. Иако je y неким стварима била на самом челу модерног света, Немачка je y поли- тичком погледу била застарела, na зато није ни била y стању да помири супротстављене унутрашње трендове изазване модернизацијом.

По Фолкеру Р. Бергхану, „основна карактеристика немачке уну- трашње политике пре 1914. била je ...скоро потпуна безизлазност.“ Kao објашњење, цитирао je Густава Шмита: „Постојање више друш- твених група које су ce међусобно кочиле и на тај начин блокирале излаз из тог чвора, пружа ’кључ за разумевање немачке политике y последњим годинама пред рат’ .“ Било je и оних који су, фасцинирани Ничеом, веровали да ce решење налази y дизању y ваздух целог друш- тва. Пронаћи неку алтернативу која не би подразумевала насиље није било лако.

55

Шетња кроз минска поља

Све до деветнаестог века немачки народи су били расцепкани широм Европе. Само y некадашњем Светом римском царству, они су живели y стотинама кнежевина, y слободним градовима и сличним квазисувере- ним творевинама. Наполеон их je реформисао. Савезници који су поту- кли Наполеона такође су ce окушали y том послу. Ha крају, до уједињења je дошло сопственим снагама народа немачког говорног подручја.

Земља коју данас познајемо под именом Немачке, води порекло од Немачког царства које je, после низа ратова са кулминацијом 1870-71, створила милитаристичка, протестантска Пруска под вођством Ота фон Бизмарка. Бизмаркова нова, уједињена Немачка окупила je не- што мање од половине европских Немаца. Била je састављена од Краљевине Пруске, три друге краљевине, осамнаест војводстава и три слободна града. Бизмарк je свесно искључио Аустрију која je дотад била на челу немачких европских држава. Учинио je то намерно, како би Пруској осигурао превласт и вођство y немачкој Европи. To je за последицу имало и очување протестантске већине y Немачкој феде- рацији. Каснији немачки канцелар, принц Бернард фон Билов, подсе- тио je 1906. године немачке амбасадоре y иностранству да када би и немачки Аустријанци били укључени y Немачку: „Добили бисмо прилив од отприлике петнаест милиона католика, тако да би протес- танти доспели y мањину... a однос снага између протестаната и като- лика би постао сличан ономе који je некад довео до Тридесетогоди- шњег рата тј. дошло би до практичног распада Немачког царства.“ Бизмарк je одабрао да унутар Немачке радије y политички живот уведе мању земљу којом би он и његови саплеменици Пруси могли управљати, неголи већу без њиховог надзора, и томе je Берлин и даље давао предност.

Ипак, Немци су веровали да би y случају рата Аустрија била неопходна као савезник упркос томе што je била слабија од Немачке. Берлин je y одржавању континуитета Хабсбуршке царевине видео интерес Немачке, можда чак и као најважнији немачки животни инте- рес y међународној политици.

Пруска je no својој култури била недемократска и милитари- стичка. Њу je контролисала армија и углавном осиромашена класа земљопоседника - јункера, предводника официрског кора. Пруска je зато имала знатну, a y ратно време скоро потпуну контролу над остат- ком Немачке. Немачка je убрзаном индустријализацијом постала економски пргвак европског континента, али je тиме аутоматски пре- творила велики део свог становништва y индустријски пролетаријат. Радницима није могао бити дозвољен приступ y официрски кор, a да тиме не буде ослабљен његов аристократски пруски карактер - самим тим и режим који je тај кор подржавао. Због тога je, упркос својој амбицији да доминира Европом a можда и читавим светом, Немачка свесно одлучила да не увећава своју армију до размера које би биле неопходне за остварење њених експанзионистичких снова.

56

Експлозивна Немачка

Адмирал Алфред Тирпиц je 1896. године објаснио да je крајњи циљ постојања армије y томе „да спречи унутрашње револуције“ . Она иста индустријска револуција која je од Немачке створила најзначај- нију европску државу истовремено je y себи гајила снаге које су угро- жавале њен режим. Ово je била само једна од многих супротности y немачкој политици.

Оно што je давало импулс немачком индустријском развоју био je њен образовни систем. To je y себи носило још једну контрадикцију: није било вероватно да ће најбоље образовани народ Европе још дуго толе- рисати архаичну структуру своје државне управе, као ни то да његови управљачи потичу искључиво из једног уског друштвеног слоја.

И дуго после Великог рата, страни посматрачи наклоњени Немач- кој тврдили су да су раст немачке моћи и величине остале европске силе морале да приме с разумевањем: да je требало да умире Берлин и изађу му y сусрет. Ако ce ствари тако поставе, одговорност за избијање рата пада на плећа најважнијих земаља - Британије, Француске, Ру- сије и САД - које су Немачку спречавале да ce уздигне на ниво светске силе. Према тој аргументацији, оне Немачкој нису остављале друге могућности сем да ce путем рата потврди као светска сила. Француски историчар Ели Халеви je 1930-их година писао пун разумевања: „Претпоставимо да je једна земља огромно повећала своју војну или економску моћ на рачун једне или више осталих... човечанство још није пронашло начин да ce такав поремећај равнотеже разреши неким мирним споразумом... то ce може исправити само избијањем насиља - ратом.“

И поново долазимо до контрадикдије. Како ћемо ускоро показати, Кајзер и остале немачке вође су y годинама 1912. и 1913. веровали да je њихова земља слабила, a не јачала y односу на друге силе. Како ћемо видети, шеф немачког генералштаба je сматрао да Немачка треба да отпочне рат што je могуће пре баш због тога што би шансе за победу сваке следеће године биле све мање. Другим речима, рат je био неопхо- дан не да би ce изашло y сусрет немачкој снази, него њеној слабости.

Изгледало je да трка y наоружању, бар за извесно време, нуди излаз. Претичући Британију на путу ка положају водеће европске економске силе, Немачка би требало да буде y стању да надмаши своје ривале y издацима за војне потребе. Међутим, њена застарела уставна структура и вечити недостатак система прогресивног опорезивања спречавали су да резултати економског раста доведу до пораста порес- ких прихода државе. Пред почетак двадесетог века, Немачка je доспела до крајњих граница својих могућности, трошећи на војску све што je могла, a више но што je требало. У својој темељној студији о Немачкој пре Првог светског рата, Бергхан пише: „Немачка политика наоружа- вања je била скоро једина одговорна за финансијске недаће Рајха. Tokom низа година, на армију и морнарицу било je трошено скоро стално око 90 процената буџета Рајха“ (подвукао аутор).

57

Шетња кроз минска поља

Вођа калибра једног Франклина Д. Рузвелта можда je могао да уздигне погледе Немаца ка вишим и ширим хоризонтима, и да окупи народ просто својом харизмом. Немачки кајзер Вилхелм II je, изгледа, имао амбиција за такву улогу. Носио je китњасте униформе, јахао племените коње, и, повремено, изрицао драматичне прогласе. Али није имао успеха: није имао талента за такву улогу.

Tokom дугих година његове владавине, губио je подршку y немачком народу, a tokom неколико јавних скандала о којима ће касније бити речи, она je чак и драматично опала. Чудновато je да je y иностранству био сматран за отелотворење пруске јункерске војне традиције, док му je баш y редовима пруских јункера популарност била тако ниска.

Кајзер Вилхелм II je био напола Енглез: мајка му je била кћер бри- танске краљице Викторије. Према Енглеској je испољавао чудновата осећања - то je био калеидоскоп љубави, мржње, зависти, дивљења и чежње да буде прихваћен y најмању руку као једнак. Многи биографи покушавају да објасне ове контрадикције на основу његових осећања или према мајци или према баби. ,

Ha порођају je установљено да je био y карличном положају y мајчином телу. Лекари нису били y стању да y потпуности реше тај проблем - y оно време мање од два процента беба y карличном поло- жају je преживљавало такав порођај. Он je преживео - једва - и то уз трајну инвалидност.

Могуће je да je Вилхелмова емоционална нестабилност била последи- ца више повреда које je претрпео приликом порођаја. Питање да ли je при том претрпео и оштећења мозга остаје и данас отворено. Лева рука му je остала трајно одузета, a можда je и реакција околине на ту закржљалу руку имала извесног утицаја на његово формирање. Цон Рел, водећи истраживач Вилхелмовог живота и његовог времена, закључио je на основу обимне медицинске документације да je услед недостатка кисеоника при порођају, Вилхелм целог живота трпео последице: имао je дефекте личности, као што су недостатак објективности и претерана осетљивост. Рел je сматрао да je то било још и погоршано непријатно- стима y детињству, као што су били покушаји лечења кривог врата методом „машине за истезање главе“, и лечења парализоване руке њеним полагањем y свеже закланог зеца. Његова љубав према војним унифор- мама, посвећеност лову, идентификација са Ахилом - све то указује на његову чежњу за војном славом коју никада није могао да стекне.

Вилхелм je ступио на престо 1888. године, као краљ Пруске и цар Немачке. До 1913, y својој педесет четвртој години, владао je према томе већ четврт века. Tokom тог времена управљао je пословима y ре- шавању многих међународних криза које су претиле да доведу до европског рата, и y свим тим случајевима рат je био избегнут, a Вилхелм би увек на крају стао на страну мирног решења. Ha њему je било да донесе коначну одлуку. Устав немачке федерације давао му je моћ да објави рат - a он ce често поигравао мишљу да то учини.

58

Експлозивна Немачка

Начин на који je деловао на људе није био умирујући. Био je нерво- зан, напет и несталног расположења. Захваћен тренутним узбуђењем, почињао би да прети и заузима став војсковође који ће надију повести y борбу, да би убрзо све то порекао. Војни и цивилни званичници који су с њим сарађивали, научили су да ce никада не ослањају на његове спонтане одлуке; било je већ исувише лажних узбуна.

Сведочанства која су нам оставили његови сарадници говоре о недисциплинованој и недоследној, скоро детињастој личности, емоци- онално напетој, често на ивици нервног слома, незналици који није окле- вао да износи неосноване закључке о питањима о којима није ништа знао. Егоиста, склон мегаломанији, често je говорио na чак и поступао као да je апсолутни владар. To je посебно важило y спољним питањима. Једном ce похвалио британском престолонаследнику: „Ја сам искљу- чиви господар немачке политике, и земља ме мора следити ма куд да кренем.“ Можда je и могао да има утицај на политику да није био толико каприциозан и непредвидљив и да себе није тако често оповрга- вао. Овако, министри су научили да y највећем броју случајева не обра- ћају пажњу на оно што им je њихов кајзер говорио и да „управљају” њиме као што ce чини са дететом. To и није било тако тешко, будући да кајзера углавном није било; највише времена je био одсутан, y лову или на крстарењу јахтом. Уобичајено, tokom године, y Берлину ce налазио само од јануара до маја.

До Вилхепмовог ступања на престо, немачку политику je углавном водио канцелар Ото фон Бизмарк. Неискусни млади владар није ce осећао лагодно y односу према старом ветерану и његовом управљању државним пословима. Није ce слагао са Бизмарком y тако важним пита- њима као што су биле напетости y индустријској борби. У тој фази, Вилхелм je био на страни радника који су штрајковали, a Бизмарк на страни фабриканата. Вилхелм je 1890. нагласио свој ауторитет тиме што je отпустио „гвозденог канцелара“ .

Te исте године, пошто je Бизмарк већ био отпуштен, кајзерови нови министри су допустили да истекне Пакт о реосигурању; ова Бизмар- кова творевина je била од битне важности за немачку политику. Пакт je, уз већ постојеће немачко пријатељство са Аустро-Угарском осигу- равао и немачко-руско пријатељство. Према Бизмарковој визији, тај пакт je повезивао три царства на такав начин да je омогућавао контроли- сање руско-аустроугарског супарништва на Балкану. По њему, Немачка би иступила против оног од двају савезника који би претио да пореме- ти осетљиву међусобну равнотежу. Обе стране су остајале немачки савезници, пружајући Немачкој безбедност на њеном источном фронту. Ови уговори су били тајни: Русија није знала за немачки пакт са Аустријом, a Аустрија није знала за немачки пакт са Русијом.

T okom читавог века историчари су окривљавали Вилхелма што je допустио да Пакт о реосигурању истекне. Научници су данас доказа- ли да одговорност за то не лежи искључиво на њему. Двадесет првог

59

Шетња кроз минска поља

марта 1890. Вилхелм je потврдио руском амбасадору како планира да обнови пакт. Већ 27. марта, када му je било речено да ce његови спољ- нополитички саветници томе противе, казао je: „Онда то не може да ce учини. Јако ми je жао.“ To je било типично за њега: да дозволи да буде надгласан и истовремено да тврди како je апсолутни владар.

После Бизмарка, моћ y немачкој влади je прешла y руке оних који су бацали погледе на исток: који су можда гајили снове о проширењима територија, утицаја или тржишта, преко Балкана, a можда и преко Русије, ка Средњем истоку и даље ка Кини.

У позадини ових политичких визија лежала je њихова мрачна историјска визија о неизбежном, судбоносном судару између тевтон- ских и источних народа, Словена и оријенталада, судара y коме би источни народи, y случају да буду побеђени, постали слуге или робови. To je била противтежа пансловенским амбицијама које су инспири- сали неки од политичких фактора y Санкт Петербургу.

О питању да ли je Вилхелм II играо знатну улогу y одређивању политике још увек ce дискутује. У сваком случају, његов утицај јесте био одлучујући y промени велике немачке стратегије крајем деведесетих година 19. века - y корист стављања нагласка на поморску политику.

Главна личност ове стратегије био je државни секретар y Ми- нистарству морнарице, и скорашњи добитник племићке титуле, адми- рал Алфред фон Тирпиц. Тирпиц je y извесном смислу представљао средњу класу y успону. Изгледало je да његов план истовремено ре- шава неколико проблема. План je предвиђао изградњу моћне флоте бојних бродова. Ta изградња би могла довести до високе стопе запос- лености, донела би материјални напредак, и самим тим би на неки начин поткупила део дотад социјалистички расположене радничке класе.

Овај поморски програм гутао je све више и више napa, a постао je могућ само захваљујући чудноватом систему приоритета кога ce држало министарство војске. Према Бергхану, „Од средине 1890-их надаље, трошкови за морнарицу су ce неизмерно повећавали, док je повећање обима копнене војске било скоро заустављено... Уследиле су две деценије њене стагнације.“ За раст морнарице средства су стављана на распола- гање захваљујући само томе што je копнена војска сама одлучила да не расте; „руководство копнене војске je само одлучило да заустави свој раст.“ Генерали су то учинили како би избегли примање y редове официрског кора елемената које су сматрали непоузданим: оних који нису били јункерског пруског порекла.

Како пише Бергхан, улога официрског кора je била „гарантовање апсолутне лојалности постојећем поретку и његовом врховном војном команданту, монарху.“ Министарство војске je одлучило да ce војска пре задржи на дотадашњем нивоу како би ce могла борити против унутрашњег непријатеља, него да ce увећа како би боље савладала спољ- њег непријатеља.

60

Експлозивна Немачка

Поморска експанзија коју je покренуо Тирпиц требало je да оспособи Немачку да ce са другим силама такмичи за колоније. To би Немачкој омогућило да прошири свој утицај не само y и око Европе, него на било који део света. Немачка би ce тако укључила не само y европску, већ y светску политику. По својој природи овај програм je представљао изазов Великој Британији против које je, y суштини, и био управљен. Градећи велику морнарицу, покушавајући да себи при- бави колонијалну империју, и трудећи ce да избори улогу на глобалној сцени, Немачка je кренула или да конкурише Енглеској или да заузме њено место.

Посматрано из данашње перспективе, то je била политика само- уништења. Немачка, заједно са својим аустријским савезником налази ce y средишту Европе. Има суседе са свих страна. Географски je опко- љена. Немачка ноћна мора je одувек била да ће са свих страна бити окружена непријатељским силама. Вилхелминска Немачка je својом агресивном спољном политиком и недовољно мудрим бирањем савезника ту ноћну мору претворила y стварност.

Ha западу ce налазила Француска, онерасположена губитком Алзаса и делова Лорене y рату 1870-71. Бизмарк je y своје време замајавао Француску, пружајући joj подршку y њеним империјалним подухва- тима. Насупрот томе, под Вилхелмом II, Немачка je продубила јаз према Француској противећи ce њеном империјализму, нарочито y мароканским кризама 1906. и 1911.

Ha истоку je била Русија, коју je Немачка намерно онерасполо- жила, допуштајући да Пакт о реосигурању истекне без обнављања. Немачка je донела судбоносну одлуку да подржи Аустрију против Русије. Дакле, стекла je непријатеље на двема странама, на истоку и на западу, стварајући на тај начин баш онакав двострани фронт који je изазивао несаницу њених генерала.

Ha југу, Италија je имала територијалне претензије према Аустрији што je чинило могућим да ће ce Италија сврстати y супротни табор. Немачко-аустријски савез би ce тако вероватно морао борити и на јуж- ном фронту.

Сада, почетком 1900-их, Тирпицов програм je онерасположио и Велику Британију. Енглеска, Француска и Русија, које су no много чему биле природне противнице, и више од сто година ce сукобљавале као ривали y империјалном походу на Азију и другде, сада нису имале другог избора него да ce удруже. Тако je Немачка сама створила своје непријатељско окружење, чега ce толико бојала. Ипак, Кајзер и њего- ва непосредна околина, укључујући ту и војно руководство, решили су да кривицу за то пребаце на све друге, изузев на себе саме.

A k o je уопште био доследан y одбрани било које политике, Кајзер je то остао y односу на Тирпицову поморску политику. Ha тај начин, монарх ce сврстао на исту страну са широким слојем средње класе која je тежила проширењу трговине, изградњи поморске флоте која ће

61

Шетња кроз минска поља

то омогућити, и признавању пораста немачке моћи од стране осталих великих сила. Таква политика je изазвала страховања немачких суседа. С друге стране, она Немачкој није пружила осећање веће сигурности.

Узевши y обзир релативну доследност којом je Кајзер подржавао развој морнарице, могли би га осудити као одговорног за Велики рат да je овај избио као резултат поморског изазова Великој Битанији. Али то није био случај. Немачка je испала из поморске утакмице неколико година пре избијања рата, чиме je морнарица изгубила значај y немач- кој светској стратегији.

Она друга, супарничка војна партија, копнена војска под пруским руководством, повела je Немачку путем који ју je довео до 1914. Да бисмо га јасно сагледали, немачки милитаризам оног доба не треба посматрати као јединствен феномен са два аспекта него као два супар- ничка програма: као програм морнарице и програм копнене војске. Парадоксално - a то je реч која уз ону „чудновато“ мора често да ce користи када говоримо о вилхелминској Немачкој - Тирпиц и Вилхелм, без обзира да ли су то знали или не, предводили су партију мира. To je било тако, јер je морнарици, према Тирпицовом великом плану, треба- ло још много година да би можда могла да ce равноправно суочи са Енглеском, a морнарица није желела да ce бори док за то не буде спрем- на. Тако je Тирпиц био за мир сада, a за рат толико много доцније да je то за политику тог тренутка било ирелевантно. Морнарици je непри- јатељ била Британска империја; копненој војсци, то je била Русија.

Копнена војска није била баш одушевљена Кајзером. Његово под- стицање морнарице je угрожавало јункерску власт y Немачком цар- ству. Између осталог, то je отварало путеве напредовању новим људима из слободних професија и средње класе. Осим тога, његова тенденција да устукне пред међународним конфронтацијама када год запрети реална опасност од рата, y очима копнене војске изгледала je као кукавичлук.

Суморно расположење због кајзерових недостатака уклапало ce y општи песимизам који je био карактеристичан за Немачку y година- ма пре 1914, a деловао je и на такве руководиоце какав je био Молтке Млађи. Како каже Фриц Фишер, ова општа суморност друштва je била последица свеопште привржености идеалима прекапиталисти- чког света и његовим вредностима које су неповратно ишчезавале.

Ниједна слика Немачке каква je она била пре сто година не би била потпуна без помињања њеног културног и академског преимућства. „Ајнштајнова Немачка“ , како ју je звао Фриц Штерн, била je y поло- жају да предводи свет y хуманистичким и природним наукама. Она je створила велику књижевност и велику музику. Немачки језик je био језик науке. Ko je тежио да стекне озбиљну каријеру на пољу кла- сичних студија, филозофије, социологије, или природних наука, добро би учинио ако би студирао на немачким универзитетима. Са много разло- га може ce рећи да су Немци постигли више но иједан народ на свету.

62

Експлозивна Немачка

Напредна земља, y оквиру једне назадне структуре власти, ши- роко хуманистичка, a ипак уско милитаристичка, Немачка je била земља парадокса. Спољни посматрачи су je видели као земљу која напредује, земљу будућности, док су je њени сопствени челници виде- ли као земљу којој истиче време. Она je била запрепашћујуће успеш- на, али дубоко забринута, моћна, али заплашена до граница параноје. Одговарајући симбол био je њен владар, који je био и физички и психички неуравнотежен. Налазећи ce y средишту Европе, Немачка ce налазила и y средишту европских проблема.

Из данашње перспективе изгледа чудно да посматрачи - и то они посматрачи које je избијање рата 1914. изненадило - нису видели да ce многе немачке вође припремају за окршај, као и да ће раније или кас- није - чим успеју да заобиђу Кајзера - y томе вероватно и успети. Едвард Хауз, Американац, видео je то, али многи Европљани нису .

A k o je веровати Хаузу, све je указивало на рат y коме ће Европа нестати y пламену. Тешкоћа je била y томе да ce предвиди када и где ће бити учињен први корак. Из данашње перспективе, са доста права би ce могло тврдити да je први корак био учињен 1908, y Отоманској Турској.

О Хаузу ће бити више речи касније.

63

ГЛАВА 10

МАКЕДОНИЈА ИЗМИЧЕ КОНТРОЛИ

НајШеже, компликовано u дуготрајно питање које ce на- лазило ... [пред турским султаном] било je Македонско питање... Од Берлинског конгреса па до избијања Првог светског раШа, оно je заокупљало отоманске u европске државнике више но иједно gpyêo дипломатско пиШање.

Шо и Шо, ИсШорија Отоманског царсшва u модерне Турске

Уколико било који историјски догађај уопште има почетак, изгледа да je плутање према рату започело y старом царском граду Константи- нопољу - некадашњем Византу, данашњем Истанбулу. Ha месту које доминира мореузом што раздваја Европу од Азије, тај град je заузимао положај одвајкада y центру светске политике, још из времена када су ce опевани, и можда митски, хероји Агамемнон, Одисеј и Ахил укрцали на пут y оближњу Троју. Од четвртог века, t o k o m више од хиљаду година Константинопољ je био престоница Источног римског царства. T o k o m даљих пет векова био je престоница Отоманског (или Турског) цар- ства. Надживео je две цивилизације, a раних 1900-их година изгледа- ло je да ће надживети и трећу.

У том тренутку, међутим, био je пао на ниске гране. Његова слава je избледела, његова лепота такође. Није држао корак с временом. Већина градских улица je била непоплочана. Ципеле и чизме милион- ског становништва биле су блатњаве када je падала киша, a прашњаве када je сијало сунце. Електрична струја још није била уведена. Град je био познат no снажним ветровима који су дували час с једне, час с дру-

67

Плутање ка рату

ге стране. Владало je опште мишљење да ће ветрови промена ускоро одувати и царство које je y њему столовало, али одакле ће они заду- вати, није ce могло тако лако предвидети.

Разорне силе отеле су ce y Македонији, турској територији y центру узбурканог Балкана, за којом су y подједнакој мери тежиле Грчка, Србија и Бугарска. Македонија je била погранична земља, област безакоња, која je измицала контроли и пружала отпор увођењу поли- цијског запта. Ту су владали разбојништво, герилске борбе, крвна освета, тероризам, убиства, масакри, одмазде, устанци и скоро сваки облик насиља и крвопролића за које je човечанство знало. Отоманска Трећа армија, која je добила задатак да je умири, била je прожета чла- новима једног од многих турских субверзивних тајних друштава: Комитета уједињења и прогреса (КУП), познатог као Младотурска пар- тија. Младотурци су били присталице модернизације. Циљ им je био да реформишу царство, како би спречили Европу да и даље откида турске области.

За Бугарску, која je Македонију сматрала својом јужном половином, ове борбе су такође представљале искуство из кога су поникла тајна, ултранационалистичка војна друштва, увек спремна за убиства. Много касније, 1920-их и 1930-их година, та друштва ће склопити савез са ита- лијанским фашизмом и за собом оставити крвав траг y историји Балкана.

Македонија je играла скоро исту улогу и за Србију која je такође полагала права на ту област. Српски официри и остали добровољци стекли су истоветна искуства y герилским борбама и прљавом рато- вању. И y Србији, један од резултата тих немира био je да су ултрана- ционалистички српски официри стварали тајна друштва. Како ћемо касније видети, на једну такву групацију из Србије - „Црну руку“ - често ће бити бацана кривица за отпочињање Првог светског рата. Македонија je била школа која je обликовала српске ултранациона- листе. Израсли из своје бунтовничке прошлости, они су непосредно учествовали y распиривању ратног пожара. Исто као и Бугари, Срби су кренули y убиства како би остварили своје циљеве, и исто као и Бугари, окренули су ce и против сопствених власти и политичара. Турска, бугарска и српска тајна војна друштва била су међусобно слична, с том разликом што je свако од њих желело Македонију за себе. Младотурци су били само први који су кренули ка постизању својих циљева.

Ha акцију их je, y јуну 1908, нагнала вест о руском и британском предлогу да ce ради успостављања реда и поретка, y Македонију пошаљу европски полицајци и да они преузму улогу полицијских снага. Да ce то уистину догодило -a што, из данашње перспективе бар, изгледа да je било готово немогуће - Турска би ce била нашла на добром путу да изгуби још једну област.

68

Македонија измиче контроли

Младотурци, који су ce накратко појавили y јавности, успоста- вивши контакт са европским силама, уложили су протест против тог плана. Уследило je велико замешатељство, na je султан послао поли- цију да ухапси неке коловође КУП-а, али младотурцима je пошло за руком да избегну хапшење и почели су да подстичу на побуну. Реагујући на све већи неред, султан je 24. јула 1908. године наредио поновно увођење устава - што je и био главни захтев младотурака. Следеће године султан je абдицирао y корист свог брата.

Започела je нова фаза y отоманској политици. Није било јасно ни ко ће избити на чело, ни y ком би правцу кренуло царство. Све до 1913. младотурци ce нису учврстили на контролним положајима y Ото- манском царству. У сваком случају, Европљани су били упозорени да промене висе y ваздуху.

Алојзу Лексу фон Еренталу, министру спољних послова Аустро- Угарске чинило ce да младотурска побуна, можда, представља истин- ску револуцију y отоманкој политици. To би могло значити да ће реформе и модернизација које су младотурци тражили, заиста бити проведене y дело - a то би могло представљати претњу хабсбуршким интересима на Балкану.

A k o ce ствари тако посматрају: сигнал je био дат. Могло би ce рећи да je сада настао тренутак за акцију - сада ил’ никада. Време je истицало. Или ће младотурци ојачати своје царство и зауставити даља припајања територија која су вршиле европске силе или ће отоманска држава наставити да ce распада. Изгледа да je ступање младотурске партије на власт схваћено y Бечу као порука: ударити одмах, док je Турска још слаба и пре но што то учини нека друга европска сила.

69

ГЛАВА 11

АУСТРИЈА СТАРТУЈЕ ПРВА

Године 1908, двојна монархија Аустро-Угарска, управљала je и двојном балканском провинцијом Босном и Херцеговином чији je номинални владар и даље био отомански султан. Процес губитака провинција за Турску je почео 1870-их година, као резултат локалних побуна, a онда и рата са Русијом, када су на сцену ступиле и остале европске велике силе - да среде ситуацију и очувају међусобну равнотежу снага.

Ha Берлинском конгресу 1878, велике силе су раздвојиле власни- штво над провинцијама на два дела: Турска je остала легални власник, док je право на окупацију - и то само привремену - дато Двојној монар- хији. Оваква нагодба није нимало помогла да ce ствари среде. Хабсбуршка царевина je била принуђена да пошаље војне снаге јачине 200.000— 300.000 војника ради гушења борбе за независност локалних устаника. Многи су гајили апетите према тим провинцијама; то je био случај са оба партнера y самој Двојној монархији. Аустрија и Мађарска желеле су их свака за себе, тако да je коначна одлука морала бити одложена на неодређено време како би ce очувала равнотежа унутрашњих снага y Двојној монархији. Ha сличан начин, и одлука о томе ко ће на крају заменити турског султана на положају легалног владара морала je бити одлагана, како би ce сачувала још крхкија равнотежа снага међу европским државама. У међувремену, претежно словенско становни- штво тих провинција гајило je сопствене амбиције за националном независношћу, док су њихова словенска браћа на другој обали реке, y суседној Србији, сањала о припајању Босне и Херцеговине.

Барон фон Ерентал, министар иностраних послова Двојне монар- хије (1906-1912), барон који je 1909. произведен y грофа, уживао je y репутацији најцењенијег министра иностраних послова свога доба. У

70

Аустрија стартује прва

Министарству иностраних послова окружио ce младим аристо- кратским помоћницима који су му постали ученици. Обожаваоци су га сматрали паметним; противници, пак, претерано паметним.

Ерентал je y младотурској побуни видео прилику да постигне вртоглави успех y сталном надметању империјалних великих сила. Да ли би узимање балканских провинција било прва - или последња - шанса за комадање Отоманског царства, није било од толике важно- сти. У сваком случају, Аустро-Угарска би ce, ударајући прва, нашла испред свих осталих сила. Предност тог тренутка je била ванредна: Русија, ранији главни аустријски ривал на Балкану, беше толико ослабљена губитком рата против Јапана (1904-05) и револуцијом 1905. да je практично била избачена из строја.

Шестог октобра 1908, Двојна монархија je објавила анексију Босне и Херцеговине. Да би скренуо пажњу са овог прогласа, Ерентал je охрабрио Бугарску, која je до тада номинално била под турским суверени- тетом, да дан пре анексије прогласи своју пуну независност. Kao дода- тно бацање прашине y очи осталим европским министрима иностраних послова, предложио je и повлачење хабсбуршких снага из суседног турског округа Новопазарског санџака које je тамо ионако сматрао бескорисним. Ерентал, који ни свог монарха Франца Јозефа није оба- вестио о свим овим маневрима, вишекратно je лагао остале европске владе о томе шта je чинио и о томе на шта je подстицао Бугарску. Ово je био један од примера ерозије аристократског кодекса понашања који je раније обавезивао и био карактеристичан за европске челнике.

Најснажнија реакција je дошла од стране мале, али енергичне балканске монархије Србије која je била заступник права Јужних Словена. Србија je већ дуго Босну и Херцеговину сматрала за централну област своје земље. У владиним и војним круговима, као и међу ста- новништвом, многи су одмах помислили на мобилизацију против Аустрије, na чак и на покретање рата. Ha чело овог покрета за одбрану српских интереса ставила ce Народна одбрана, српска националисти- чка паравојна организација.

Чак je и Кајзер био згрожен, називајући анексију „ужасавајућа глупост“ и наричући: „Тако je одбачена моја политика према Турској коју сам брижљиво градио двадесет година.“ За аустријски потез je са- знао тек из новина и изјавио да му je Еренталово деловање y тајности „као савезнику, дубоко повредило осећања.“ Ha то му je његов канце- лар одговорио: „Наш проблем могли бисмо овако да опишемо: не смемо ризиковати да изгубимо Аустрију са њених педесет милиона становника и њеном снажном и ефикасном армијом - али још мање смемо да дозволимо да нас она увуче y оружани конфликт који... може довести до општег рата y коме ми сигурно немамо шта да добијемо.“

Александар Извољски, министар иностраних послова Русије, која je била главни ривал Аустрије y том региону, y први мах ce није про- тивио аустријском грабежу. Веровао je да му je Ерентал обећао да ће

71

Плутање ка рату

Аустријска царевина помоћи да ce Руској царевини обезбеде компен- зације: слободан пролаз кроз Константинопољ и мореузе. Извољски je чак био убеђен да му je Ерентал дао чврста обећања y том смислу и осећао ce превареним када овај то није испунио. Међутим, брутална нота Берлина, писана нимало дипломатским речником, одвратила je руског цара од пружања подршке српској ствари. Вршилац дужности немачког министра иностраних послова, агресивни Алфред фон Кидерлен-Вехтер, y име фон Билова, y кореспонденцији са Извољским употребио je претећи речник, речник ултиматума: „ми очекујемо јасан одговор: да или не; сваки неодређен, завијен или нејасан одговор мораћемо схватити као одбијање.“ Русија, која je посртала од пораза и револуције 1905, није имала другог избора него да попусти. To све je за Извољског било тим више понижавајуће јер су други моћни мини- стри из његове владе, који нису делили његове циљеве y погледу мореуза, били запрепашћени тиме што je дозволио Еренталу да тек тако уграби Босну.

Аустријска анексија Босне и Херцеговине пореметила je крхку равнотежу снага на Балкану. Да ли из освете према Еренталу или из неког другог разлога, Извољски je за посланика y Србији (1909-1914) поставио Николаја Хартвига. Хартвиг je био ватрени панслависта, a имао je и групу својих присталица y Русији. По доласку y Србију дао ce на посао да уједини балканске државе y заједнички фронт ради пре- узимања делова или чак целине европских територија које су још увек биле под отоманском окупацијом. Довести завађене супарничке земље хришћанског Балкана до тога да ce сложе око било чега покат- кад je изгледало као потпуно безнадежан задатак - али Хартвиг je доказао да то ипак није било немогуће.

Хартвиг je почео стварањем савеза између Србије и Бугарске, после чега je тај савез склопио споразум са Русијом. Затим су уследили аранжмани са Црном Гором и Грчком.

Можда стога што je желео да постигне један очигледан тријумф који му je био итекако потребан, канцелар фон Билов je одобрио употребу увредљивог језика y односу према Русији.

Билов je добио свој положај углавном захваљујући утицају Кајзе- ровог најбољег пријатеља Филипа Ојленбурга. После низа хомосексуалних скандала и судских поступака, Ојленбург je био принуђен да ce повуче y егзил. У приче о тим трансвеститским лудоријама и декадентним забавама изгледа да je био уплетен и сам Кајзер.

Kao канцелар, Билов je морао да призна да Немачка није y стању да издржи поморску трку y наоружању са Британијом, трку која je била срж политике коју су прихватили Тирпиц и.Кајзер. Он je схватио да земља не може да издржи такав буџет, a није видео начина за повећање пореза које би за то било неопходно.

72

Аустрија стартује прва

Како ce босанска криза одвијала, Билов ce суочио са још једним скандалом. Био je то контроверзни Кајзеров интервју, који je он као канцелар унапред одобрио.

Вилхелм je дао тај интервју једном свом британском пријатељу, који je обрадио своје белешке и објавио их y облику чланка y лондон- ском Дејли телеграфу, y октобру 1908. године. Циљ чланка je био да покаже да je Кајзер про-британски расположен и да Енглеска стога нема разлога да ce плаши Немачке. У интервјуу, Вилхелм je тврдио да je t o k o m недавног Бурског рата y Јужној Африци, y коме су немачки интереси и симпатије били на страни Бура a против Енглеске, он лично спречио остале европске силе да ce уједине против Енглеске. И више од тога: Кајзер je тврдио да je он био тај који je саставио и предао Бри- танији стратешке планове који су joj омогућили да y том рату победи. Британци су ce разбеснели, и y томе нису били усамљени.

Немачки народ, немачки парламент и све немачке политичке пар- тије оптуживали су Вилхелма. Дошло je чак дотле да ce поставило питање да ли ће Кајзер бити приморан да абдицира. Његова изјава да je он британским генералима дао план операције наравно није била тачна. A Билов, који најпре није извршио своју дужност да редигује цареве индискретне опаске, сада није стао y његову одбрану. Да би спасао себе, прибегао je лажима и тврдио да није одобрио тај интервју. Године 1909. Билов je поднео оставку. Нови канцелар Теобалд фон Бетман Холвег био je цивилни службеник, али пореклом из старе и богате породице из Рајнске области. Бетман je знао да га Вилхелм не сматра најбољим избором за ту дужност, a његову спремност да заузме чврст став према Кајзеру доводили су y питање тада, a и данас je још увек спорно. Бетман je био аутсајдер - није био Прус, a ни војник- није имао, нити je икада успоставио личне односе са вођством ору- жаних снага, или са Кајзером.

Пруским војним круговима, деморалисаним дискредитацијом цара Вилхелма, рат je изгледао као једини начин да ce спасе монар- хија, самим тим и њихов начин живота. Шеф Војног савета, генерал Мориц фон Линкер, тврдио je да je рат неолходан како би ce Немачка „извукла из унутрашњих и спољних тешкоћа“ . Али je додао да Кајзер вероватно неће имати петљу да прихвати овакво решење.

Молтке, шеф Великог генералштаба, веровао je да je рат неиз- бежан, и то што пре то боље. Био je разочаран мирним решењем босанске кризе. Упозорио je да таква прилика за рат „под тако по- вољним околностима неће ускоро искрснути.“

Завршивши анексију Босне и Херцеговине, Ерентал ce дао на посао очувања новог status quo-г на Балкану. Није желео даље промене. Покушао je да убеди остале силе како Аустрија не намерава да y следећем потезу уграби Македонију. Међутим, Русија je сматрала да

73

Плутање ка рату

je оно што je Ерентал урадио било агресивно и зато je веровала да je Аустро-Угарска постала експанзионистичка. Да би ce том експанзио- низму супротставила, Русија ce осећала примораном да организује проруско, a антиаустријско расположење на Балкану. Са своје стране, Двојна монархија je ово сматрала за руски експанзионизам који je захтевао њене сопствене одбрамбене мере.

Уговор из 1879. године између Немачке и Аустрије био je одбрамбени савез: y случају да једна од њих буде нападнута - али само ако буде нападнута - друга уговорна страна je била обавезна да joj прискочи y помоћ. Међутим, y јануару 1909, на врхунцу босанско-херцеговачке кризе, шеф аустријског генералшатаба Конрад, упитао je свог немач- ког парњака Молткеа, шта би Немачка учинила ако би Аустрија из- вршила инвазију на Србију и тако изазвала Русију да интервенише. Молтке je одговорио да би Немачка y сваком случају стала y заштиту Аустрије, чак и ако Аустрија буде зачетник сукоба. Штавише, Немач- ка би y том случају кренула y рат не само против Русије, него и против Француске, јер je Француска руски савезник.

У својој историји Немачке, Гордон Крејг бележи да ce Аустрија после тога ослањала на Молткеово обећање као на чврсту обавезу: „У ствари, Молтке je тиме изменио уговор из 1879. Од дефанзивног то je постао агресивни уговор и Молтке je тиме предао своју земљу на милост и немилост бечким авантуриетима.“ Треба додати да ce са Молтке- овим обећањем сложио и немачки канцелар.

74

ГЛАВА 12

ФРАНЦУСКА И НЕМАЧКА ПОЧИЊУ СВОЈЕ ИГРЕ

Француска je већ дуго времена меркала Мароко. To je била последња још увек независна територија северне Африке, a веома би добро упот- пунила француске поседе y Алжиру и Тунису. Француска je баш манев- рисала како би осигурала своје присуство y Мароку, када ce 1905. године неочекивано умешала Немачка. Кајзера je његова влада, упркос извесном отпору с његове стране, послала на пут - бродом, no јакој бури од 8 бофора - да подржи мароканску независност. Са немачке стране, то je био маневар са циљем разбијања новостоворене Антанте између Британије и Француске. Међутим, тај немачки потез je пре- трпео неуспех: Британија je стала на страну Француске. Сазвана je и једна међународна конференција која ce, такође, ставила на страну Француске. Уговором y Алгесирасу 1906, ова конференција je Фран- цуској поверила водећу улогу y мароканским пословима. Ha немачко инсистирање, уговор je обавезао Европљане да подрже султанову власт, и да не поткопавају мароканску независност, што je Француска (или y сваком случају њена колонијалистичка партија) уствари имала за циљ и de facto наставила да чини.

Према верзији француских власти, y марту 1911. године, побуњена племена унела су немир y унутрашњост Марока и угрозила један од главних градова - Фез. Марокански султан ce обратио Француској да пошаље трупе и поврати ред. У Берлину je владало уверење да je пле- менски устанак закувала сама Француска како би добила изговор да окупира земљу. Чак и да je устанак заиста био спонтан, могло ce мирне душе очекивати да ће француске трупе, кад ce једном сместе y Мароко, ту и остати. Нови немачки министар иностраних послова Алфред фон Кидерлен-Вехтер решио je да припреми замку: док Французи нису

75

Плутање ка рату

кренули он није ништа предузео, само их je подсетио да би њихова акција ставила ван снаге постојећи уговор и нужно довела до нових преговора. Циљ му je био да тако принуди Француску да Немачкој понуди значајне компензације: простране области y Африци. Са своје стране, такав дипломатски тријумф би ојачао положај берлинске вла- де пред предстојеће парламентарне изборе 1912. године, јер су без тога њени изгледи на изборима били прилично суморни.

Француске снаге су окупирале Фез 21. маја 1911. Не консултујући чак ни тако кључне личности своје владе као што су шефови оружа- них снага, фон Кидерлен je послао крстарицу Пантер да ce укотви y луци Агадир на мароканској атлантској обали. Затим je 1. јула изнео немачке захтеве. Очигледно, претпоставио je да ce Енглеска, као дугогодишња империјалистичка супарница Француске, неће мешати y конфликт. Исто ће поступити и Русија, не желећи да ризикује рат због тако далеке и небитне земље као што je Мароко. Аустро-Угарска je била савезник, Италија такође, бар теоретски.

Кидерленов прорачун je био да ће усамљена Француска бити при- нуђена да попусти. Али, испало je да Француска није остала изолована. У помоћ joj je притекла Велика Британија: то je y свом ватреном говору одржаном 21. јула на банкету y резиденцији лондонског градона- челника јасно ставио на знање британски министар финансија Дејвид Лојд Џорџ, иако радикални пацифиста и присталица антиимперија- листичке политике. И Русија je изгледа, уз извесну двоумицу, имала разумевања за Француску, док je Аустро-Угарска одбила да пружи Немачкој чак и дипломатску подршку. Италија није била од помоћи.

Кајзер и његови политички пријатељи, који су од самог почетка нерадо пристали на овај ризични потез министра спољних послова, стали су на страну мирног решења. Немачка ce повукла. Аустрија je успела да анектира Босну и Херцеговину захваљујући немачкој по- дршци, a Француска да уграби Мароко уз помоћ британске подршке. Француска, која je већ држала Алжир и Тунис, добила je сада и нема- чко признање свог протектората над Мароком. Заузврат, Немачкој су дате неке компензације y Африци које je она сматрала недовољним. Све то договорено je 4. новембра 1911.

По истеку Агадирске кризе, изгледало je да су сви комадићи дошли на своје место. Обриси будућег рата постајали су све јаснији, али не и његов узрок. Немачка je била упозорена да ће Велика Британија веро- ватно подржати Француску, a да ће исто учинити и Русија уколико y питању буде опстанак Француске, a не само неки њен колонијални проблем.

Немачка ce није могла ослонити на свог номиналног савезника Италију, na чак ни на Двојну монархију. Сматрајући савезништво са Аустријом за животно питање, Немачка je на примеру Агадира видела да je оно било једнострано. Берлин би подржао Беч y одбрани његових интереса, али Беч не би одговорио истом мером када су интереси

76

Француска и Немачка почињу своје игре

Берлина y питању. Канцелар Теобалд фон Бетман Холвег je то знао и пре кризе. Казао je Кајзеру: „Ако дође до рата, морамо ce надати да ће Аустрија бити нападнута тако да ће joj бити потребна наша помоћ, a не да ћемо ми бити нападнути, y ком случају би одлука да ли да остане верна савезништву била препуштена Аустрији“ . Другим речима, то би на првом месту морао да буде сукоб Аустрије, иначе би она остала no страни од рата.

Агадирска криза je упозорила Немачку на још једну опасност: на њену финансијску незаштићеност. Она je зато одлучила да убрзано почне да наплаћује све своје дугове. Почев од средине лета 1911, нема- чка централна банка, Рајхсбанка, систематски je наплаћивала све иностране дугове. Да ce тај програм наплате наставио, био би завршен y року од пет година и претворио би Немачку y тоталног дужника. До 1916, Немачка би повукла сав свој новац. Истовремено, имала би гомиле готовине које je позајмила од других европских сила, и са којима би сада финансирала свој рат против њих.

Немачка дела и речи y лето 1911. године - слање ПанШера y Мароко и њен речник y обраћању великим силама - узнемирили су Европу и довели до оштре реакције. Иронија je била y томе што за то нису били одговорни ни Кајзер ни канцелар, него je то било дело министра ино- страних послова који ce унеколико отео контроли, a умро крајем те године пошто je y себе сручио шест коњака један за другим.

Дејвид Лојд Џорц, министар финансија y британској либералној влади, био je један од некадашњих антиимперијалиста, чије су идеје претрпеле промену y току и y вези са овим немачким и околонемачким збивањима. Отуда и његов говор y резиденцији градоначелника, y коме ce обавезао да ће потрошити колико год буде потребно средстава како би очувао енглеску премоћ. Његов млади политички штићеник Винстон Черчил, министар унутрашњих послова и све до пролећа1911. водећи пријатељ Немачке, предвиђајући долазак светског рата такође je променио свој став.

Черчил ce касније сећао како je поподне 24. јула 1911, њега и Лојда Џорџа, док су шетали поред водоскока Бакингемске палате, сустигао курир са поруком министра иностраних послова сер Едварда Греја упућеном Лојду Џорџу, y којој je тражио да ce најхитније са- стану. У својој соби y Доњем дому, сер Едвард Греј им je казао: „Баш сад сам добио саопштење од немачког амбасадора које je толико оштро да би ce могло догодити да Краљевска морнарица сваког часа буде нападнута.“ И заиста, Краљевска морнарица je одмах била стављена y стање приправности.

Греј, Лојд Џорџ, Черчил и други заинтересовани министри наста- вили су да ce повремено састају тог лета док ce одигравала мароканска криза. Под притиском тих догађања, владини челници су схватили да je Британија била неспремна за рат. Тајни штапски разговори са Белгијом и Француском 1905-06. са разменом информација били су

77

Плутање ка рату

повремено понављани, a дискусије y војним круговима и владиним комисијама су довеле до супротстављених и нејасних закључака.

Целодневна конференција Комитета Империјалне одбране на највишем нивоу сазвана je 23. августа 1911, на иницијативу директора Војних операција генерал-мајора Хенри Вилсона. Изгледа да je то био једини пут пре 1914. године када су оба рода оружаних снага, армија и морнарица, изнеле сопствене, али супротстављене стратегије за вођење рата. Ha конференцији je донета одлука: Британија неће водити само поморски рат. Она ће послати и експедициони корпус сувоземних снага да би водила и копнени рат y Европи, раме уз раме са Француском, a против Немачке.

Учесници конференције су били запањени открићем два озбиљна недостатка Краљевске морнарице. Флота није била спремна да превезе британске експедиционе снаге на европски континент, a уједно je и одбила да ce формира морнарички генералштаб, парњак генералштабу копнених снага. Да би ce енергично савладао отпор ушанчених адми- рала, било je потребно пронаћи динамичну личност за новог цивилног шефа Адмиралитета. У октобру, премијер Есквит je на тај положај именовао контроверзног, енергичног, младог Винстона Черчила који je следећег месеца пунио тридесет седам година. У свом претходно при- премљеном и обнародованом меморандуму Черчил je већ био зацртао главне обрисе предстојећег светског рата, и одмах ce енергично бацио y вртлог активности, припремајући ce да y њему победи.

У британском ратним плановима, непријатељ je била Немачка. Савезник je била Француска.

Говорити о Француској y светској политици 1914, значи говорити о њеном вођи, Рејмону Поенкареу. Његова политика je била - и остала je - нашироко несхваћена. Сматрало ce и сматра ce да je тежио реви- зији резултата француско-пруског рата: да je желео да Француску поведе y поход како би повратио изгубљене територије, a изнад свега своју постојбину - Лорену. Према његовом најновијем биографу Џону Кејгеру, то није било тако. Напротив, он je био политичар умереног центра који je увек више волео мирне договоре.

Скоро до наших дана необично мало ce знало о његовом начину вођења послова. Све до 1980-их година, његова два француска био- графа нису знала да постоје Поенкареови приватни палири; штавише, други од те двојице тврдио je 1984. године да je овај француски држав- ник уништио своје папире. Тако je Џону Кејгеру, његовом првом енглескојезичном биографу, чији je рад објављен 1997. године, остало да проучи и употреби те материјале.

Рејмон Поенкаре, рођен 20. августа 1860. године y градићу Бар-ле- Дик, y западној Лорени, био je веома крупна и темељна особа, a израстао je y доминантну политичку личност Француске свога доба. По очевој ли-

78

Француска и Немачка почињу своје игре

нији, потицао j e из породице чији су ce чланови t o k o m више од једног века истицали y природним наукама и образовању. Са мајчине стране, преци су му били судије и политичари. Његов рођак Анри постао je један од водећих математичара двадесетог века.

Моралан, опрезан, уздржан, умерених политичких схватања и y суштини непартијски човек, ипак je био прожет снажним такмичар- ским духом: жељом да победи y свим животним надметањима. У двадесетој години постао je најмлађи адвокат Француске. У двадесет шестој je био изабран за најмлађег члана парламента. У педесет другој години, 17. јануара 1913, био je изабран за до тада најмлађег председ- ника Француске, на положај еа мандатом од седам година. Био je и први који je право са места премијера изабран за председника државе. Kao председник републике био je доминантна личност. До лета 1914, успоставио je скоро потпуну контролу над француском спољном поли- тиком. У односу на Немачку, налазио ce y типичној средишној пози- цији са снагама левог центра, између германофила Жозефа Кајоа, свога колеге, и германофоба Жоржа Клемансоа, вука самотњака. Ипак, y оно време посматрач je могао да запази његову лаку наклоност према Берлину. Поенкаре je 20. јануара 1914, вечерао y немачкој амбасади. To je за једног председника Француске Републике био први пут од 1870. године.

Кејгер сугерише да je јачање Поенкареовог пријатељства према Немачкој било резултат самопоуздања, које je делом потицало из резултата Првог балканског рата y коме су балканске војне снаге, које je обучавала и опремала Француска, победиле отоманске трупе које je обучавала и опремала Немачка. Поред тога, Поенкаре je подржавао циљеве француског колонијалног савеза, Комитета Оријента (Comité de l’Orient), који je тежио да приграби контролу над Сиријом, Либаном и Палестином y случају распада Отоманског царства - што би лако могло да доведе до конфронтације Француске са њеним савезницама Енглеском и Русијом.

Ипак, t o k o m француског маневрисања y циљу извршавања својих колонијалних планова, показало ce да joj ce Британија, њен традици- онални противник, не супротставља него je подржава. С друге стране, Немачка, која je раније подржавала француске колонијалне амбиције, сада joj ce испречила на путу. Почели су да ce стварају нови савези и сврставања. Промене су ce осећале y ваздуху.

Немачка je сада, пошто joj je поново пошло за руком да y епизоди са Пантером иритира остале велике силе, предузела мере да ce одбрани од непријатељства које je сама изазвала. По речима Дејвида Г. Херма- на, који je ауторитет no питању трке y наоружању пре 1914. године: „Најважнија војна последица ’друге мароканске кризе’ била je одлу- ка Немачке да, y очекивању будућег рата, започне један изузетан план

79

Плутање ка рату

наоружавања копнене војске... Немачки војни закон, који je проис- текао из тога, започео je међународну спиралу наоружавања копнених снага. Немци су сматрали да реагују на претње које долазе са свих страна, али... они су ce на то бацили очекујући са извесношћу да ће њи- хови противници реаговати“ на исти начин, масовним наоружавањем „као и да je рат само питање времена. Убрзо, ово пророчанство ce câMo испунило.“

Док ce мароканска криза ближила завршетку, још једна европска сила je истакла свој захтев за деловима муслиманског света: Италија, полуострво које сеже од средње Европе до средине Средоземног мора. После пропасти Рима, пре скоро 1500 година, Италија никада није била уједињена. Сада je 30 милиона њених становника трагало за улогом y светској политици.

Италија je била географска целина која je тек недавно постала држава, y рату 1859. године. Тек почетком 1870-их задобила je своју престоницу - Рим. Претендовала je на положај велике силе и осећала je потребу за освајањем колонија, какве су већ имале старије, боље постављене државе. Италијани су гајили још амбициозније циљеве: сањали су своје претке y античком Риму и надали ce да ће постићи сличну славу. Аустроугарски потези на Балкану, за којима су усле- дили и француски y северној Африци, потакли су и Италијане да крену према постизању сличних циљева.

80

ГЛАВА 13

ИТАЛИЈА ГРАБИ - A ЗА ЊОМ И БАЛКАНЦИ

Територија Триполитаније, која je данас део Либије, била je први циљ Италије. Под индолентном отоманском влашћу, Триполитанија и су- седна Киренаика имале су минималан управни и потпуно неадекватан одбрамбени систем. Италијанска дипломатија je t o k o m низа година припремала терен за будуће запоседање тих територија. Француска je 1900. године пристала да ce томе не супротставља, очекујући за узврат сличан став Италије y односу на планирану француску анексију Марока.

Касније je Италија направила сличне аранжмане са Аустријом y односу на анексију Босне и Херцеговине, и са Русијом y односу на мореуз Дарданеле. Немачка je пристала на подухват Италије y Трипо- лију да би je задржала као савезника, a Британија y нади да ће Италију одвратити од савезништва с Немачком.

Када je Аустрија повукла свој потез y Босни, a Француска y Маро- ку, италијанска штампа и јавност су подстицале своје вође на акцију пре него што буде прекасно. Ha опуштен - више медитерански него модеран начин - читава два месеца унапред, италијанска влада je на- јавила осталим силама да намерава да крене y рат.

Како ce један млади италијански дипломата касније сећао: „Ја сам... очекивао да ће само то саопштење изазвати узбуђење. Ништа од тога! Нико није обратио ни најмању пажњу... Мислили су да блефи- рамо.“

Италија je 29. септембра 1911. године објавила рат Турској, опту- жујући je за повреду италијанских интереса. Италијани су брзо оку- пирали либијску обалу, али су ce y унутрашњости заглавили. Борбе су ce одужиле скоро целу годину. До примирја je дошло 15. октобра 1912,

81

Плутање ка рату

a no миру који je уследио, Италија je добила не само Либију, него и Родос и остало острвље Додеканеза y водама источног Медитерана, уз обалу Турске.

Италијански рат je био сигнал Балканском савезу, инспирисаном од Хартвига, да je за њих дошло време да ударе - и да тако предухитре Аустрију. Ритам конфликата ce убрзавао; судари су почели и временски да ce преклапају. Италијанско-турски рат почео je пре него што je за- вршена „друга мароканска криза“, a онда ce из угарака безбројних локалних крвних завада распламсао 1912. године Први балкански рат, још пре него што ce завршио италијански колонијални рат. У ствари, главни разлог што je турска влада прихватила италијанске услове за окончање непријатељстава, била je њена потреба да ce усредсреди на југоисток Европе: y Албанији je избила побуна, чарке око границе са Црном Гором, y Македонији je био стални герилски рат, a, изнад свега, нереди y самом Цариграду, где су накратко на власт дошли противни- ци младотурака.

Како je већ речено, 13. марта 1912, Бугарска и Србија су склопиле савез под утицајем руског панслависте Николаја Хартвига, који их je инспирисао да искористе италијански рат како би изнеле своје захтеве против уздрмане Турске. Грчка ce придружила касније. To je, усменим споразумом, учинила и Црна Гора. Русија није y први мах обавестила Француску о ономе шта ce припрема; она je ни касније није y потпу- ности информисала. Али, чак ни Санкт Петербург можда није био y потпуности обавештен: Хартвиг je, y неку руку, делао као „слободни стрелац“ . Извољски и друге руководеће личности руске владе „указали су на опасности од Хартвигове ‘неизлечиве ауетрофобије‘ “ и, како je недавно историчар Доминик Ливен казао „његове нелојалности y односу на општу руску међународну политику“ .

Балкански народи су ce узајамно мрзели и износили супротстав- љене захтеве y односу на територије и границе, али сада су сложно делали како би ударили на Турску пре него што она успе да закључи мир са Италијом. Започињући поход за ослобођење свега што je y хриш- ћанској југоисточној Европи преостало под управом Отоманског царства, Црна Гора je објавила рат Турској 8. октобра 1912. Њене савезнице, Бугарска, Србија и Грчка, учиниле су то 17. октобра. Турска je одмах окончала рат са Италијом.

Ha опште изненађење, отоманске снаге су биле брзо потучене до ногу. Биле су протеране скоро из целе европске Турске. За месец дана муњевитог рата, државе Балкана су практично довеле до окончања „Источног питања“ . Ово je била улога коју су велике силе увек за- државале за себе саме. Сада су пожуриле како би осигурале да било какво решење до кога други дођу не угрози њихове битне интересе. Овај задатак искомпликовала je промена лица: министри иностраних

82

Италија граби - a за њом и Балканци

послова Немачке и Аустрије су умрли, министар иностраних послова Русије je поднео оставку, a њихови наследници нису имали исту спе- цифичну тежину.

У децембру 1912. сазвана je конференција амбасадора y Лондону. Уследило je шездесет три састанка. Македонија je подељена. Бугарска je сматрала да су joj део закинуле Србија и Грчка. Мировни уговор je закључен 30. маја 1913, али није потрајао. Месец дана касније, y ноћи 29-30. јуна 1913, Бугарска ce окренула против својих ранијих савезница Србије и Грчке - изненадним нападом који je наредио краљ Ферди- нанд I, не консултујући чак ни своју владу. To je довело до такозваног Другог балканског рата y коме су Бугарску победиле Србија, Грчка, Турска и Румунија.

Букурештански мир, потписан 10. августа 1913, као резултат прего- вора локалних држава, без мешања великих сила, довео je до завршетка Првог и Другог балканског рата. Аустро-Угарска je била изненађена. Она je желела да види Србију смрвљену - надајући ce и верујући да ће Турска победити y првом, a Бугарска y другом рату. Она би можда и интервенисала да наметне друкчије резултате мировних преговора само да je имала времена за то. Како су сада ствари стајале, Хабсбур- шко царство ce плашило за своју будућност. Taj страх je био усмерен према победоносној Србији и њеном заштитнику, Русији.

Аустријски страхови нису били без основа. T o k o m балканских ратова, нови руски министар иностраних послова Сергеј Сазонов казао je српском амбасадору y Санкт-Петербургу: „протрешћемо Аустрију до темеља“ , као и да y мировним преговорима „треба да будемо задо- вољни оним што ћемо добити, схватајући то само као прву рату, јер будућност припада нама.“

Аустро-Угарска je била та која je извршивши анексију Босне и Херцеговине изазвала Русију и Србију да траже освету. Било je веро- ватно да ће Србија која ce скоро удвостручила, као и њени савезници Русија и снаге панславизма наставити да напредују. Ерентал je поре- метио балканску равнотежу снага 1908. године y аустријску корист. Сада je Хартвиг пореметио равнотежу y руску корист. Да ли ће Двојна монархија узвратити? Или ће германство наставити да ce повлачи пред словенством?

83

ГЛАВА 14

СЛОВЕНСКА ПЛИМА

Времена су ce променила. У деветнаестом веку, y коме су међународна савезништва и сврставања, као и њихове промене, почивала углавном на идеологији, Русија и германске државе Аустрија и Пруска биле су најтешње савезнице. У години 1912, оне су још увек имале истоветна заједничка гледишта, исту реакционарну политику и исте вредности. Али њихова солидарност, заснована на заједничким веровањима, устук- нула je пред борбом на живот и смрт y чијој основи je био сукоб интереса и борба за моћ.

Сукоб интереса био je на Балкану јер ce веровало да Аустрија, како би преживела, мора да угуши све изазове словенских народа. Истовре- мено, постојање Аустрије као велике силе био je животни интерес Немачке. Уз то, огромна величина Русије и запањујуће брз раст њене моћи откако je, са француском подршком, кренула y индустријализа- цију претворио je ову царевину y потенцијалног ривала Немачке за превласт на европском континенту. Тевтонски против словенског аспек- та ове потенцијалне утакмице одсликавали су расну мржњу. Осим тога, посматрајући немачку будућност y светлу продора и експлоатације Средњег и Далеког истока, Кајзер je маштао о још једном циљу који je могао постићи само покоравањем еловенског света.

Недоследан, каквим га je Бог дао, Кајзер je до овог становишта дошао касно. У првим данима балканских ратова, он није имао ништа против пораза Отоманског царства. Био je одлучио да младотурди „треба да буду избачени из Европе“ јер су „збадили мог пријатеља сул- тана.“ Веровао je да будућност Балкана треба да одреде сами његови народи и да би свако мешање великих сила ради „очувања мира“ било штетно: ти народи би ce окренули против њих. Уместо тога, велике

84

Словенска плима

силе треба да оформе неку врсту „прстена“ , унутар којег би локалне силе могле да ратују. „Нека ти народи наставе да ce туку,“ записао je y својим неодговорним, непромишљеним и карактеристично двосми- сленим забелешкама на маргинама докумената. „Или ће добити поне- ки ударац или ће га сами задати... Источно питање ce мора решити крвљу и челиком.“ Одлуке ће ce доносити на бојном пољу. Пролиће ce крв, то je било неизбежно. Тек после тога преговори могу одиграти неку улогу. „За разговоре има времена касније.“ Међутим, овај процес - балкански етнички ратови, после којих следи мировна конференција на којој ће услове диктирати углавном локални победници - треба, како би ce дошло до исхода повољног no немачке интересе, да ce од- игра „у право време no нас! A то je сада!“ - док су Француска и Русија још неспремне за рат.

Убрзо no исписивању ових примедби на маргинама докумената, Кајзер je наредио свом Министарству иностраних послова да „не оме- та Бугаре, Србе и Грке y њиховим легитимним тежњама ка победи.“ У једној другој белешци на маргини, предвидео je могуће стварање „Сједињених држава Балкана“ које би могле политички да послуже као тампон између Аустрије и Русије, решавајући тако и тај проблем. To би такође могло пружити и велико тржиште немачком извозу.

Како ce последњих месеци Првог балканског рата помаљала криза, јер су победоносне Србија и Црна Гора тежиле да добију излаз на море- Скадар, на Јадрану, y ранијој отоманској Албанији - a Аустрија ce противила тим захтевима, Кајзер je писао свом министру иностраних послова: „Не видим апсолутно никакву опасност, нити претњу аустриј- ском престижу, нити њеном опстанку, ако Србија добије једну луку на Јадрану... мислим да није препоручљиво да ce непотребно противи тој српској жељи.“ Порицао je да услови Тројног савеза (Немачка, Аус- трија и Италија) захтевају да ce његова земља томе супротстави; тај савез „намењен je само гаранцијама интегритета досадашњих поседа.“ Додао je да „свакако, неке од ратом донетих промена на Балкану нису повољне ни пожељне за Беч, али ниједна није тако важна да би због ње требало да ризикујемо војно уплитање. Ja не бих могао да сносим одговорност за то пред сопственом савешћу, a ни пред мојим народом.“

Taj свој став je вишекратно понављао: „ни под којим условом није спреман на марш против Париза и Москве због Албаније." У једном меморандуму Министарству иностраних послова, казао je да je ап- сурдно ризиковати „судбоносну борбу против три велике силе, y којој би Немачка могла да пропадне“ само због тога што „Аустрија не жели Србе y Албанији.“

Између осталог, Вилхелм je 9. новембра 1912. године свом мини- стру иностраних послова телеграфисао: „детаљно сам разговарао са рајхсканцеларом y смислу инструкције коју сам вам дао и истакао да ни под каквим условима нећу марширати против Париза u М оскве због А л бан и је.“

85

Плутање ка рату

Кајзер je желео да разјасни Аустрији да ће Берлин стати на страну Беча само ако Русија изврши напад - и то само уколико Аустрија не буде провоцирала тај напад. Међутим, убедили су га да то не чини. Канцелар фон Бетман Холвег, вероватно уз подршку Кајзеровог помор- ског ађутанта адмирала Георга Александра фон Милера, очигледно je био мишљења да би Аустрија, ако би ce Бечу послала таква порука, изгу- била поверење y немачке гаранције, и да би то разбеснело немачку јавност. Уместо тога, немачка влада би требало да подстакне Аустрију да покаже умереност, како би евентуална немачка интервенција „постала прихватљива немачком народу.“ (Али, ако би ce немачка јавност разбес- нела кад би Аустрија била остављена на цедилу, није ли то значило да je аустријско питање било већ итекако „прихваћено“ y немачкој јавности?).

У другој половини новембра, после сусрета са војним и цивилним функционерима, Кајзер je био задовољен. Одлучио je да je јавно мњење сада гледало на Аустрију као на изазвану страну; „доспели смо на пози- цију какву сам желео.“

Кајзеров велики пријатељ и наследник хабсбуршког престола, надвојвода Франц Фердинанд стигао je 21. новембра y Берлин. Ту je од Вилхелма и Молткеа добио гаранције да ће Немачка остати уз Аустрију „под свим околностима“ , чак и уз ризик рата са Британијом, Фран- цуском и Русијом. Кајзера су очигледно убедили да je Аустрија сада била провоцирана, и да Енглеска и Франдуска неће интервенисати. Ово су вероватно били његови услови, иако их никада није изрекао. Мишље- ње немачког Министарства иностраних послова било je „да су данас и Италија и Енглеска на нашој страни“ , тако да je ризик био много мањи него што ce чинило. Да ли из тог или неког другог разлога, тек немачки челници обнародовали су своје тајне договоре. Министар иностраних послова je 28. новембра обраћајући ce парламенту, казао: „Ако Аустрија буде приморана из било ког разлога да ce бори за свој положај велике силе, ми морамо бити на њеној страни“ (подвукао аутор). У Лондону, министар иностраних послова je био зачуђен: да ли Немачка, питао je, заиста намерава да изда Аустрији „бланко чек“ и да помаже Беч y свему што чини, чак и ако није y праву, na чак и ако започне агресивни рат? Сер Едвард Греј je саопштио немачком амба- садору „да би последице овакве политике“ могле бити „несагледиве.“

Греј je чинио све како би био сигуран да je Кајзер добро схватио енглески став. Ако Немачка не допусти да Аустрија изгуби свој статус велике силе, ни Енглеска неће допустити да Француска изгуби тај статус. Греј je, очигледно, разговарао са Р. Б. Халдејном, председником Дома лордова, који je раније као министар рата реорганизовао британску арми- ју, a резултат je била порука из Лондона која je изазвала нову кризу.

Било je то 8. децембра 1912. Кајзер je y својој берлинској резиден- дији хитно сазвао састанак са групом војних главешина: no једнима са четворицом, no другима са шесторицом. Састали су ce y једанаест сати пре подне како би размотрили значење телеграма из Лондона. Поред

86

Словенска плима

Вилхелма, учествовали су адмирал Милер, шеф Кајзеровог поморског кабинета; адмирал фон Тирпиц, шеф морнарице; генерал фон Молтке, шеф генералштаба; вицеадмирал Август фон Херинген, шеф морнари- чког штаба, a вероватно и његов брат, генерал Јозиас фон Херинген, пруски министар војске, као и шеф војног кабинета Мориц Фрајхер фон Линкер. Нису присуствовале цивилне главешине: канцелар фон Бет- ман Холвег и министар иностраних послова Готлиб фон Јагов.

За ову тајну конференцију јавност je сазнала тек после пола века, када je историчар Фриц Фишер указао на то да би она могла бити доказ о намерном ковању плана Кајзера и његових војних главешина да доведу до европског рата y јуну 1914. Тумачење значаја конферен- ције из 1912. године остаје отворено питање, мада већина водећих историчара данас није склона да без даљњег прихвати Фишерова гледишта. Џон Рел, чија гледишта су можда најближа Фишеровим, износи убедљиву тврдњу да данас о њој имамо необично много додатне документације која нам може помоћи да схватимо забелешке адмира- ла Милера, чија нам je збркана верзија до сада била једини извор података.

Кајзер je ову конференцију сазвао јер je од немачког амбасадора y Лондону, англофила, принца Карла Макса фон Лихновског, добио телеграм са извештајем о његовом разговору са ранијим британским министром војске, германофилом, лордом Халдејном. Према Кајзеру, Халдејн je изгледа говорио y име сер Едварда Греја. Узевши y обзир канал изабран за пренос информације - Лихновског и Халдејна, дво- јицу људи посвећених побољшању односа између Енглеске и Немачке- могло би ce са извесним поуздањем закључити да je Греј послао лек који je, упркос својој очигледној горчини, ипак био преписан за добро болесника. Порука на коју je Греј желео да обрати Кајзерову пажњу, била je нешто што je сваки посматрач међународних односа требало да зна: одржавање равнотеже снага y Европи било je од животне важно- сти за Британију. Ако би Немачка напала Француску, Британија би интервенисала на француској страни, јер je одржавање француске независности и њеног статуса велике силе било за Енглеску од живот- ног интереса. У телеграму ce налазила и имплицитна порука да ce Лондон не би противио ако би Немачка и даље повећавала своју надмоћ као најбогатија и војно најјача сила на континенту, све док то дозво- љава да остале силе, нарочито западноевропске силе, одрже своју неза- висност. У љутитим забелешкама на маргинама тог телеграма, Кајзер je описао енглески принцип равнотеже снага као „идиотизам“ који ће Енглеску учинити „нашим вечитим непријатељем.“

По једној верзији из друге руке, Кајзер je био „у изузетно раздраж- љивом стању“ и „у отворено ратоборном расположењу“ . У извештају из прве руке адмирала Милера, Вилхелм je поздравио Халдејнову поруку зато што пружа „жељено разјашњење“ британских намера, показујући колико су били на погрешном путу они немачки планери

87

Плутање ка рату

који су желели да дозволе могућност енглеске неутралности. У светлу Халдејнове поруке - ако би кренула y рат, Немачка треба да планира да ce бори и против Британије, a y том циљу морнарица мора да убрза пројекте као што je изградња подморничке флоте.

Према Кајзеру, како je говорио y децембру усред балканских ратова, Аустрија „мора енергично да ce обрачуна“ са Србијом, a „ако Русија помаже Србе, што она очигледно чини... онда би рат и за нас постао неизбежан.“ Молтке je казао: „Ја верујем да je рат неизбежан, и то што пре, то боље.“ Али - a то „али“ ce показало значајним - Молтке je додао: „морамо кроз штампу да учинимо више“ како би ce повећала подршка јавности за рат против Русије.

Кајзер и Молтке су инсистирали да рат почне одмах. Тирпид, гово- рећи y име морнарице, сложио ce делимично, али je тражио „одлагање великих окршаја за годину и по.“ Флоти je било потребно време за проширење и продубљење Килског канала, и за радове на бази на Хелголанду. Молтке ce томе супротставио, тврдећи да морнарица чак ни тада неће бити спремна, a да би копнена војска, којој je већ понес- тајало расположивог новца, тада била y горем положају.

Састанак ce, изгледа, завршио y ратоборном расположењу, али без постигнутог договора. Жељени датум je поменут, али није био чврсто договорен. Разочарани адмирал фон Милер забележио je y свом дневнику: „резултат “ конференције „своди ce скоро на нулу.“ Милер je тог попо- днева писао канцелару о оном шта je било речено и договорено на том састанку, касније познатијем под називом „ратни савет.“ Милер je пре- нео Кајзерову наредбу да ce употреби штампа ради припреме јавног мње- ња за будући рат против Русије. Још отприлике недељу дана после конференције, Еајзер je често говорио о предстојећем рату y повишеном и узрујаном расположењу, описујући га понављано као расни конфликт.

Од када je Фишер објавио доказе о овој конференцији, историчари су ce питали да ли би могла бити случајност то што je годину и no после ње рат заиста избио? (Убрзо после ове конференције, Вилхелм je швајцарском посланику казао да ће расни сукоб „избити вероватно за годину-две“).

T o k o m скоро две године после овог ратног савета, Немци су отпо- чели нову и још грозничавију трку y наоружању, међутим одлука о њој je била донесена и она je већ била започела много пре тога. По Дејвиду Херману, једном од водећих истраживача те трке, она je делом запо- чета и као такмичење два рода немачке војске. У тој трци, копнена војска je извршила превентивни удар захтевајући толико повећање средстава за себе да je то потпуно искључивало повећање инвестиција и y морнарицу. Други разлог je био тај да су и јавност и армија биле под- стакнуте Мароканском кризом 1911, која je упозорила Немачку да би y будућем рату морала стварно да ce суочи са европском коалицијом.

Ипак, Први балкански рат, који ce завршио децембра 1912. y време оног ратног савета „имао je још снажнији, уистину галванизујући ефе- кат“ , како каже Херман, ефекат који je „атмосферу напетости претво-

88

Словенска плима

рио y атмосферу узбуне Словени су очигледно били y напредовању, a Аустро-Угарска, y парализи своје политике и моћи, није чинила ништа да их заустави. Челни људи немачких партија почели су отво- рено да говоре о могућности светског рата.

Министарство војске je наставило са покушајима да ограничи пораст људства y копненој војсци како би очувало превласт јункера y њој, док je узнемирени Молтке тражио њено повећање за скоро 50 про- цената. Армијски буцет за 1912. je био велики, али онај за 1913. je био највећи y историји Немачке. Немачка мирнодопска војна машинерија радила je пуном паром, na ипак до 1916. није успела да потроши та повећања.

Kao што су немачки челници и мислили, њихово грозничаво наоружавање je подстакло и друге земље да покушају изједначење. Али, доспели су до извесне границе. Даљу експанзију je вероватно кочило câM O устројство Немачке. Политичко уређење je било исувише климаво; порески систем je био застарео и није био прогресиван. Немачка није могла још дуго себи да дозволи настављање војне експан- зије. Рат y непосредној будућности било je једино што je могло да оправда немачке војне трошкове на нивоу 1913. године. Међутим, јавно мњење није било спремно за рат. Молтке je y фебруару 1913. писао Конраду, шефу аустријског генералштаба, да би било тешко наћи неку паролу за окуп која би убедила немачко становништво да крене y рат - бар за сада.

89

ГЛАВА 15

ЕВРОПА ИДЕ ДО CAME ИВИЦЕ

Између 1908. и 1913. године, младотурску побуну су пратиле узастопне европске интервенције на територијама које су некада или још увек биле отоманске. Устанак y Турској довео je до аустријске анексије Босне и Херцеговине. Француска je онда повукла свој потез y Мароку, инспиршући Италију да удари на Отоманско царство y Либији и Егеј- ском мору, док су га Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка напале на Балкану. T o k o m т и х пет година, велике силе су успеле да избегну уза- јамне конфронтације, избегавајући један судар за другим, док су ce истовремено незадрживо кретале све ближе коначном сукобу. Општи трошкови наоружања шест великих сила су ce y периоду 1908-1913. повећали за 50 процената.

Заједно узев, догађаји тих година изменили су лице европске поли- тике.

• Британија je t o k o m Агадирске кризе најавила да ће напустити своју традиционалну изолацију како би помогла Француској ако ова буде угрожена од Немачке, чак и ако ce то догоди кривицом Француске.

. Француска je t o k o m балканских ратова показала да ће изаћи из оквира свог чисто одбрамбеног пакта како би помогла Русији y конфликту са Немачком, ако га Русија започне.

• Оставши y Агадирској кризи изолована упркос свом одбрамбеном савезу са Двојном монархијом, Немачка je кренула y правцу подржавања Хабсбуршког царства и то чак и y случају аустро- угарске агресије - подржавајући je (као што ce Молтке обвезао Конраду y босанскохерцеговачкој кризи) чак и y акту агресије- само како би избегла да поново остане усамљена.

90

Европа иде до саме ивице

• Италија, војно непредвидива чак и против споре Отоманске царевине, није била страна на коју ce могло ослонити.

• Територија европске Турске, коју су ослободили сами балкански народи, уместо да то (како ce очекивало) учине велике силе, упала je y вртлог насиља и страсти својих сукобљених етничких група- ција, уместо да доживи стабилност коју би joj могла донети равнотежа снага великих сила.

• Србија, егзалтирана својим муњевитим победама y два балканска рата, очекивала je даљу експанзију y будућности.Аустрија, смртно уплашена од планова Србије, дошла je до тога да верује да би joj једина нада могла бити ако удари прва. Посматрајући балканске држаће као потенцијално јединствени блок - и, као такав, еквивалент једној новој великој сили -

• Аустрија ce плашила да би тај блок могао постати словенски и православан, природно ослоњен на Русију, што би из основа про- менило равнотежу снага y Европи y корист Француске и Русије.

• Кајзер je y том периоду гледао на померање равнотеже моћи као на стварање нове тампон зоне која би могла да доведе до реша- вања проблема аустро-руског супарништва, омогућавајући исто- времено хришћанима да ce уједине и шире на исток, против ислама.

Вилхелм je 23. октобра 1913. године, y разговору са аустроугарским министром иностраних послова, овако описао исход балканских ратова: „Ово што ce догађало био je историјски процес и може ce сврстати y исту категорију као и велике сеобе народа, a y овом случају то je било велико напредовање Словена. Ha дуге стазе, рат између Истока и Запада je био неизбежан.“ Наставио je овако: „Словени нису рођени да владају него да слушају.“ Имао je y то време бизарну замисао да би Србију могли наговорити да прихвати аустријско вођство и тиме спасе Запад. Под тевтонским вођством, хришћанство би могло да ce шири на исток - онако како ce некада плима ислама ширила на запад.

Од свих промена y расположењима и схватањима које су ce y годи- нама пред рат одигравале y европској међународној политици, вероватно je најнеобичније за наше данашње појмове било широко распрострањено гледиште y Берлину да je Немачка постајала све слабија. Насупрот томе, данас нам je очигледно да je Немачка снажно напредовала, индустријски и војно, да je постајала све јача. To потвр- ђују бројни расположиви подаци о индустрији и другим областима. У исто време, тако проницљив британски политичар и пословни човек, какав je био Џозеф Чемберлен, увиђао je да Британија y ствари све више заостаје за Немачком. Међутим, Молтке je говорио y име многих који су држали моћ y Немачкој y својим рукама, и који су сматрали да je евентуални рат неизбежан, и били убеђени да je победа y њему

91

Европске напетости

могућа само ако борба отпочне раније, a не касније. Ако je Аустрији рат био потребан данас онда je, како je Молтке мислио, Немачкој био потребан најкасније сутра.

Упркос томе што je Кајзер сада сматрао да ce Европа удаљава од руба пропасти, тај руб није био далеко. Између 1908. и 1913, Европа му ce стално примицала. У ранијем периоду, велике силе су биле везане тајним уговорима о савезима који су их обавезивали да ce узјамно помажу y случају напада. Сада савези нису више били одбрамбени. Француска ће ce борити за Русију, a Британија би ce могла борити за Француску, била ова y праву или не, као што би и Немачка учинила за Аустрију. Питање које би ратом требало да буде решено, било je: која од великих сила ће опстати као велика сила? Te 1914. године, само једна од њих je осећала да je њен статус - и њен опстанак - директно угрожен уколико неодложно не делује. Ta сила je била Аустро-Угарска.

Опкољеност непријатељима je била немачка ноћна мора - a њу je Немачка сама себи навукла на главу. Налазећи ce y центру Европе, та земља je својим суседима тако успешно утерала страх y кости да су ce удружили ради самоодбране. И обрнуто, ови изнуђени потези њених суседа само су појачали немачку параноју. Оно што je почело као нека мрачна фантазија, претворило ce услед немачких сопствених акција, y збиљу. Француска, Енглеска и Русија нису намеравале да нападну Немачку, али јесу правиле планове да ce удруже против Кајзеровог царства за случај ако их и када нападне.

Немачко становништво, y сваком погледу најобразованије и нај- културније y Европи, убеђивало je câMO себе да га угрожава европска цивилизација која je надирала са свих страна. Ни онда није било, a ни данас није јасно зашто су ce Немци тако осећали - али j e извесно да ce јесу тако осећали.

Таква осећања су била свакако изражена y војним и политичким питањима. Историчари верују да je 1914. дошло до извесног попу- штања напетости између Енглеске и Немачке, пошто су били изгла- ђени конфликти какви су били немачки план изградње железничке линије Берлин-Багдад, и именовање немачког генерала Ота Лимана фон Сандерса да реорганизује отоманску армију. Међутим, када je немачки амбасадор y Лондону (иначе англофил) y домовину послао поруку y којој инсистира на зближавању Немачке и Енглеске, високи функционер немачког министарства иностраних послова je одмах био мишљења да су Енглези поново намагарчили амбасадора: „опет су му навукли пелене“ (27. јуни 1914). Када су једне руске новине препо- ручиле Антанти приправност, Кајзер je на маргини дописао: „Против нас... Они пуном паром раде за скори рат против нас“ , a на тврдњу тих новина да „Русија и Француска не желе рат“ , Кајзер je дописао: „Лупетање!“

92

ГЛАВА 16

ДАЉИ БАЛКАНСКИ ПОТРЕСИ

Почетком двадесетог века на узбурканом Балкану, изгледало je да мировни уговори нису били ништа више од примирја, за време којих су уговорне стране планирале нове савезе за следећу рунду борбе. Тако je било и средином јуна 1914. године, када je кајзер Вилхелм II водио разговоре са својим пријатељем, надвојводом Францом Фердинандом. После њих, уследили су далекосежни разговори Франца Фердинанда са грофом Берхтолдом, министром иностраних послова Двојне монар- хије. Ови су, пак, y хабсбуршком Министарству иностраних послова довели до писања и прерађивања једног меморандума који je износио план генералне стратегије Аустро-Угарске.

Вилхелм и Франц Фердинанд су ce састали на надвојводином имању y Конопишту, y Бохемији (данашња Чешка Република). О тим разго- ворима не постоји записник, али има доказа да je цар Франц Јозеф затражио од Франца Фердинанда да Вилхелма обавеже на даљу без- условну подршку Аустрији, онако како je овај то учинио y новембру1912, и да je Вилхелм избегао да пружи такву потврду. Аустријска влада je веровала да Србија за њу представља смртну опасност, али Кајзер ce с тим није сложио.

Политички односи Вилхелма и Франца Фердинанда били су много комплекснији него што je то споља изгледало. За Кајзера je то, бар дели- мично, било пријатељство из интереса. Он je радио на томе да оствари пријатељске везе са аустријским престолонаследником. Добрим делом то није било тешко јер су имали сличан укус, на пример страст према лову коју су обојица гајили. Вилхелм je сматрао за своју дужност да ce према Софији, жени Франца Фердинанда, понаша као према надвој- воткињи, што je њој y њеној рођеној земљи било ускраћено. Према

93

Плутање ка рату

Францу Фердинанду ce опходио као да му je он већ политички парт- нер што je овај после Франц Јозефове смрти стварно могао и да постане. Радио je на томе да задобије пријатељство Франца Фердинанда, али сва je прилика да Франц Фердинанд није баш био срећан y том односу. У немачко-аустријском савезу су ипак постојале неке напетости.

Обојица су били аутократе no темпераменту, нестрпљиви, са снаж- ним предрасудама. Али Франц Фердинанд je био римокатолик, a Вил- хелм протестант. Надвојводу je, осим тога, најдубље погађало то што je Хабсбуршка царевина, некада најмоћнија европска сила, y 1914. години спала на место млађег партнера Вилхелмове Немачке. Презирао je Мађарску и патио због слабости која je Аустрију натерала да од Мађара направи партнере y власти. Насупрот томе, Вилхелм je високо ценио грофа Иштвана Тису, мађарског председника владе, али није успевао да y то убеди Франца Фердинанда.

Обојица су гајила наду да ће ce на крају споразумети са Русијом, чији je цар делио њихову веру y монархистички апсолутизам. Али баш као што je Вилхелм допустио да његов антисловенски расизам надјача његову монархистичку идеологију, тако je Николај своју идеологију подредио националним интересима своје земље. Уз то треба истаћи да je Кајзер патио од параноидног страха да Русија планира рат против Немачке.

T o k o m честих ратних криза, тако карактеристичних за њихову епоху, и Вилхелм и Франц Фердинанд су ce y више прилика определили за мирна решења, и тиме изазвали неповерење својих војних кругова. Обојица су били неодмерени y начину изражавања: Франц Фердинанд y свом односу према људима, a Вилхелм y политичким односима.

Иако су теоретски биле најприсније савезнице, Кајзерова Немачка je имала амбициозне економске планове y Азији, na и на Балкану, из којих je Двојна монархија Франца Фердинанда била искључена. Аустро- Угарска није подржала Немачку y Мароку; Немачка неће подржати Аустро-Угарску y Албанији. Што ce зараћених страна y Другом балкан- ском рату тиче, Немачка je била за Грчку, a Аустро-Угарска за Бугар- ску. Аустријанци нису могли да схвате како то да Немачка није y стању да увиди зашто ce они толико плаше Србије, која ce тада no величини удвостручила. Србија je деловала као магнет на бројно сло- венско становништво Двојне монархије.

У прављењу политичких планова y јуну 1914, ова два царства стајала су пред питањем, која ће земља бити њихов главни савезник на Балкану: Румунија или Бугарска? Немачка ce одлучила за Румунију, док je Аустрија поново изабрала Бугарску. Али Франц Фердинанд ce no овом питању није слагао са својом владом. Он je, као и Кајзер, био за Румунију.

И тако, поново су ce саветовала два најнеомиљенија човека европског јавног живота, a ипак, y оквиру својих влада, можда једине особе од утицаја које су ce увек одмицале од ивице рата. Спољни свет их није

94

Даљи балкански потреси

правилно разумевао. Кајзер je, покушавајући да импресионира своје саговорнике, волео да ce изражава оштро, често je беснео и урлао као ратоборни пубертетлија, али док су му тираде биле ратоборне, његове одлуке - када би дошло време да ce дела - уопште нису биле такве. За неразумевање Франца Фердинанда, међутим, није било разлога: он je и говорио и делао y правцу постизања мира.

Генерал Конрад, некадашњи аустријски шеф генералштаба, сећао ce како je 1913. године ађутант Франца Фердинанда казао: „Надвој- вода je наредио повлачење дуж целе линије. Ни no коју цену не жели, и неће дозволити рат против Русије. Не жели ни једно једино шљивово стабло нити иједну овцу из Србије.“ Аустријски министар иностраних послова Берхтолд, рекао je Конраду: „Престолонаследник je y потпу- ности за мир.“ Прича ce како je Франц Фердинанд на једној вечери гостима казао да Аустрија нема шта да добије ратом против Србије и да би полазак y рат „био бесмислен подухват.“

Шеснаестог марта 1914, Конрад je, као и толико пута раније, казао да рат против Русије треба покренути што je пре могуће. To je изнео y разговору са немачким амбасадором y Бечу који му je објаснио зашто до.тога не може доћи: „Две важне личности су против тога, ваш надвој- вода Франц Фердинанд и мој кајзер.“

Скривена истина о политици вођеној 1914. године - коју свет није знао - била je y следећем: да су ова два човека наставила сарадњу y правцу својих заједничких политичких циљева, велике европске силе би вероватно остале y миру. Рат 1914. не би ce догодио.

Гроф Берхтолд je стигао y Конопиште дан после Вилхелмовог одласка. Била je недеља, 14. јун, две недеље пред планирани пут Франца Ферди- нанда y Сарајево. Њих двојица су провели тај дан заједно са супругама. После тога, Берхтолд je упутио своје сараднике да обраде актуелна пита- ња. To, y ствари, нису били његови сарадници. To je била група таленто- ваних успаљених глава што ју je добио y наслеђе од Ерентала који je умео да их држи под контролом. Берхтолд им je сада пустио на вољу. Циљ му je био да ce направи сажетак аустријског актуелног схватања о свет- ским збивањима: где je Двојна монархија била и чему ce могла надати.

Једна од брига била je Албанија, земља коју су европске силе ство- риле као тампон како би ограничиле српски експанзионизам. Очекивало ce да ће она бити аустро-немачки оријентисана. И заиста, снабдели су je чак и једним немачким монархом. Ипак, Италија - номинално савез- ник Аустрије и Немачке y оквиру Тројног савеза - маневрисала je како би y тој новоствореној земљи стекла превласт. Тако je Италија постајала ривал, a можда и непријатељ.

Да ли je Русија била извор забринутости? Вилхелм и Франц Фердинанд били су ближи помисли да није, и давали су предност отоп- љавању односа са руским царем. Међутим, неки кругови y бечком

95

Плутање ка рату

Министарству иностраних послова су ce плашили да ће пансловенски Руси, као и 1912. године, успети да уједине све балканске земље, само овог пута против Немачке и Аустрије, a не против Турске.

Вилхелм je мислио да ће балканске земље остати разједињене. Трик je био y овоме: коју њихову комбинацију треба подржати. Ha врху њего- вог списка била je Румунија. Њен краљ ce тајно - лично - обавезао да ће подржати Тројни савез. To, ипак, није обавезивало његову земљу. Вил- хелм и Франц Фердинанд су ce надали званичној и поузданој обавези.

Проблем je био y томе што je Аустрија била повезана са Мађар- ском y оквиру Двојне монархије, док су Мађарска и Румунија биле y очигледно нерешивом конфликту - који траје и дан-данас. Франц Ферди- нанд je био ватрени анти-Мађар и тежио je да склопи савез са Румуни- јом на штету Мађарске. Кајзер није желео да узме y разматрање то питање; он ce дивио мађарском премијеру, грофу Иштвану Тиси и надао ce да ће ce мађарско-румунски конфликт некако разрешити сам од себе. Такође je желео да y савез укључи и Грчку, али није располагао поуз- даним подацима да ли би Грчка то желела. Најзад, надао ce да ће помирити Србију и Аустрију - на опште згражавање Аустријанаца који су ce узалуд трудили да га убеде да Србија представља опасност која на неки начин мора бити елиминисана. У суштини, Кајзер je предлагао да ce поново успостави победоносна коалиција из Другог балканског рата, али овог пута предвођена Немачком и Двојном монар- хијом. Његов аргумент je био да треба стати на страну победника.

Берхтолд je ствари видео y потпуно друкчијем светлу. Министар ино- страних послова Двојне монархије није веровао да ће Румунија постати савезник Аустрије; она неће стати на страну Аустро-Угарске због свог конфликта са Мађарском, и Двојна монархија због тога треба да склопи савез са румунским непријатељем, Бугарском. Бугарска je била повезана са Турском, тако да ће Грчка морати бити одбачена на другу страну. Тако je и Берхтолд y ствари желео да успостави савезништво из Другог балканског рата, али не са победничком него са губитничком страном.

У предвечерје светске кризе, y Берлину и Бечу није било сагласности о томе ко je био непријатељ и око чега ce распламсавао сукоб на зава- ђеном Балкану.

Што ce тиче Европе y целини, два царства су била скоро начисто ко je на којој страни: Немачка и Аустро-Угарска, уз њих можда још Ита- лија; на другој страни, Француска и Русија, a можда и Енглеска. Осим тога, два шефа генералштаба, фон Молтке y Немачкој и Франц Конрад фон Хецендорф y Аустро-Угарској, одржавали су блиске међусобне везе, a понекад и разматрали своје ратне планове. Обојица генерала су често инсистирала на отпочињању превентивног рата.

И заиста, према речима Хју Страхана, „Конрад je први пут препоручио превентивни рат против Србије 1906, поново je изнео тај план 1908-09, за- тим 1912-13, na y октобру 1913. и y мају 1914. Између 1. јануара 1913. и 1. јануара 1914, двадесет пет пута je предлагао рат против Србије.“

96

Даљи балкански потреси

Генерали су, међутим, били потчињени монарсима који су давали предност миру. A y Немачкој ce Молткеу супротствављао и Тирпиц који je, бар за неколико следећих година, више желео хладни него прави рат, и чија je пажња била усредсређена на сукоб с Енглеском a не са континенталним силама Француском и Русијом. Поред тога, против Молткеа je био снажни лоби Министарства војске, које je же- лело да одржи ограничен број официрског кадра како би y Немачкој осигурало превласт Пруске; тај број официра je био недовољан да би ce рат могао добити.

Чак je и Молтке, због околности које су владале 1913, упозоравао да време још није било зрело за отпочињање рата. Он je наставио да верује „да je европски рат неизбежан раније или касније - a његов предмет ће бити борба између словенства и германства.“ Сматрао je да рат не треба отпочињати док ce јавно мњење не убеди да га подржи. Његове речи су биле: „Када отпочињеш светски рат, мораш прво врло пажљиво да размислиш“.

У праскозорје двадесетог века, Европљани су били богатији и моћнији него ико пре њих. Требало je да ce осећају и сигурније но ико раније. Али, нису ce тако осећали. Европљани - или бар њихове владе - били су обузети страхом. Предосећали су потресе. Када и где ће ce затрести, то нису знали, али су били уверени да ће до земљотреса доћи.

С друге стране Атлантика постојао je бар један амерички држав- ник који je европску стварност познавао y довољној мери да и сам пре- досети шта ce спрема. Звао ce Едвард Хауз. Био je на таквом положају да je могао говорити y име председника САД, na je одлучио да покуша да спречи надолазећу катаклизму.

97

ГЛАВА 17

ЈЕДАН АМЕРИКАНАЦ ПОКУШАВА ДА СПРЕЧИ КАТАСТРОФУ

Њујорк, 16. мај 1914. Огромна маса света окупила ce на доковима да посматра одлазак прекоокеанског путничког брода Император на пут за Европу. Међу онима који су ce могли видети како ce укрцавају на брод, био je и Едвард Хауз: пуковник Хауз, да га ословимо његовом почасном тексашком титулом.

Њујорк сан je тог педесет петогодишњака описао као „мршавог, лепо одевеног, мирног, средовечног човека, са кратко штуцованим проседим брчићима“, који хода мирним, али чврстим кораком. И говор му je био миран, каткад, чинило ce, свиластих тонова.

Целог живота je био политички „инсајдер“ , иако ce никада није кандидовао на изборима за јавне функције. Био je онај коме су други поверавали своје тајне. Вероватно je био најбољи слушалац свога вре- мена. Они који су с њим разговарали, одлазили би убеђени да их je разумео, што je обично био случај, као и да ce с њима потпуно сложио, што често није био случај.

Био je финансијски независан, добро je познавао значајне личности Волстрита, живео je на Менхетну, али je имао и резиденцију, као и моћну политичку позадину y свом родном Тексасу. Када je бивало по- требно, ceo би y воз и отпутовао y Вашингтон да ce y Белој кући сретне са својим најбољим пријатељем и најближим сарадником, реформи- стички расположеним председником САД Вудро Вилсоном, коме je Хауз помогао да победи на необичним председничким изборима 1912. године. Ha тим изборима два републиканца, претходни председник Теодор Рузвелт, сада као напредњак, и тадашњи председник Вилијам Хауард Тафт, расцепили су већинско републиканско бирачко тело што je Вилсону - кандидату мањинске, Демократске странке - омогућило да победи са мање од 50% општих гласова, иако са знатно више од половине електорских гласова.98

Један Американац покушава да спречи катастрофу

Вудро Вилсон je био један од најнеобичнијих америчких председ- ника. Био je то повучен човек; пријатно ce осећао само y женском и дечјем друштву. Није волео политику ни политичаре, разне договоре и компромисе je сматрао неукусним, a политичке амбиције - осим његових сопствених - биле су му одвратне.

Срећна случајност и интуиција спојиле су га t o k o m изборне кам- пање 1912. са Хаузом. Хауз je отада постао његово „друго ја“ . Када je Вилсон победио, Хауз je на себе преузео велики део политичких пита- ња из домена председника САД: све оне послове које Вилсон сам или није могао или није желео да ради. Често je испитивао оне који су тражили неки посао или услугу од нове администрације. Ако je требало закључити политичку погодбу или извршити већу пословну транс- акцију - ту je био Хауз. Научници још воде расправе о томе колика je појединачна заслуга сваког од њих за позитивна достигнућа t o k o m Вилсоновог мандата, али Хауз je одиграо кључну улогу y тако важним стварима као што je било оснивање Банке за федералне резерве, пореска реформа и увођење пореза на приходе.

У оквиру спољних послова, бар кад je реч о прве две године Вилсо- новог мандата, европска збивања спадала су y сферу интересовања Едварда Хауза, даровитог истраживача међународне политике, док Вилсон није имао знања из те области и није ce тиме бавио.

У пролеће 1914, Хауз je забележио: „Председник je врло мало раз- мишљао о садашњој ситуацији y Европи.“ Он câM je био веома забринут оним што je видео и предвиђао. Хауз je, изгледа, био скоро једини амерички политичар који je схватао имликације балканских ратова, осећајући да би они на крају могли да угрозе мир и стабилност y свету.

Да би предупредио опасности које je предосећао, Хауз je предложио да крене y Европу како би преговорима издејствовао стварања једне нове међународне структуре која би довела до трајног мира међу свим великим силама. Вилсон му je, пун дивљења, пружио подршку, a Хауз je приватно ову мисију на коју ce припремао да крене назвао „велика авантура“ .

Хаузова ефикасност и вредност коју je имао за председника почи- вале су највећим делом на његовој дискрецији. Повераване су му тајне, јер ce веровало да ће их он чувати. To je свакако изазивало и широко занимање за њега. Представљајући га као мистериозну личност, уредник једних новина казао je једном од својих репортера: „Хауз не прима никога. Немогуће га je наћи. Нико не зна његову адресу, a броја телефона нема y именику.“ To je, ипак, било претеривање. До Хауза ce, као до сваког доброг политичара, могло доћи. Тако je на Императору, упркос обузетости мислима о својој тајној мисији, нашао времена да ce бави и телеграмом једне жене која je за свог мужа, службеника америчког конзулата y Рио де Жанеиру, тражила унапређење и место y Лондону. „Чак ни на мору немаш мира од оних који траже положаје", био je његов коментар.

99

Плутање ка рату

Мисија коју je Хауз поверио самоме себи била je да убеди Немачку и Британију да ce удруже са САД y савез ради очувања мира. Већ дуго времена заокупљала га je мисао да су главне европске силе накупиле толику моћ да би y заједници са Америком могле бити y стању да спрече велике ратове.

Ta идеја je практично већ висила y ваздуху. Теодор Рузвелт je y своје време предвиђао стварање групације од можда пет великих сила које би чувале светски мир. Идеје о лиги нација су ce повремено јављале и y либералној влади Велике Британије.

Ендрју Карнеги, магнат челика, који je постао један од најбогатијих људи на свету, имао je неколико година пре тога план сличан Хаузо- вом. Циљајући на савез „тевтонских нација“ , Карнеги je поставио рето- ричко питање: „Зашто би ce ове тевтонске нације уопште гложиле?“ Мислио je да je успео да за тај план добије подршку британске владе, нарочито њеног председника Херберта Есквита и министра иностраних послова сер Едварда Греја. Да би ce план остварио, Карнеги je веровао да je потребно само још да ce кајзер Вилхелм II стави на чело савеза.

„Само један човек данас има моћ да оснује ову мировну лигу,“ објаснио je Карнеги 1907. „Моћ да укине рат изгледа да почива y рукама једног јединог човека - немачког цара.“ Из нејасних разлога, Карнеги je сматрао да je смрћу енглеског краља Едварда VII, 1910. године, тај његов план пропао.

Kao и Карнеги, Хауз je мислио да за свој план има подршку бри- танске владе, a да кључ успеха лежи y придобијању Кајзерове подршке. Стога ce одмах no искрцавању y Европу, y пролеће 1914. упу- тио y Немачку. Ha броду, a и no доласку y Немачку, информисао ce код истакнутијих и добро обавештених Немаца, a оно што je чуо није пред- сказивало много доброг y корист мира. Из Берлина je 29. маја писао свом председнику како оно што je до тада сазнао „изгледа да потврђује мишљење о скоро непостојећим шансама за побољшање услова.“ И додао: „Ситуација je изузетна. Ради ce о помахниталом, потпуно полу- делом шовинизму.“ Прорекао je да ће доћи до „страховите катакли- зме“ уколико ce он или председник Вилсон не умешају, јер „у Европи нико за то није y стању. Сувише je много мржње, сувише љубоморе и зависти.“

У Русији je била y току жестока новинска кампања против Аус- трије. У Аустрији je била y току махнита новинска кампања против Русије. Пангерманска лига, добро организована немачка група за политичке притиске, најавила je (19. априла 1914) да ce „Француска и Русија припремају за одсудну битку против Немачке и Аустро- Угарске и да намеравају да ударе првом приликом." Један новински наслов (11. марта 1914) упозорио je Немце: „Рат какав историја не памти све je ближи. “

100

Један Американац покушава да спречи катастрофу

Према Хаузовој анализи, Русија и Француска би „навалиле“ на Немачку и њеног савезника Аустро-Угарску ако би Британија на то пристала. Али Британија je оклевала, јер: ако би Немачка била уни- штена, ко би онда остао да заузда Русију? Ипак, ако Немачка настави да угрожава британску поморску надмоћ, Лондон не би имао другог избора него да прихвати изазов Берлина.

Отуда и Хаузов мировни план: споразум између Британије и Не- мачке да ограниче величину својих поморских снага, споразум који треба постићи уз посредништво САД. Тиме би ce дошло до мира y свету, што je Америка и желела. Али, вечити реалиста je при том упозорио да би такво приближавање Немачке и Британије „могло бити унеколико неповољно no нас.“

Тирпиц je указао и на други недостатак Хаузовог плана. „Он je порицао икакву тежњу за освајањем, и инсистирао на томе да Нема- чка жели мир, али начин да ce мир одржи лежи y утеривању страха y срца њених непријатеља.“ Хауз je сматрао да Немачка треба да обу- стави повећавање своје морнарице, док je Тирпиц напротив желео „да повећа њен раст“ .

Главни Хаузов циљ био je да закаже састанак са немачким влада- ром, и y томе je успео. Првог јуна, за време једне целодневне свет- ковине t o k o m које су вршени верски ритуали, параде и додељивање одликовања, био му je омогућен лични сусрет са Кајзером који je тра- јао пола сата.

У Хаузовом дневнику пише да су њих двојица разговарала „о ути- цају европске ситуације на англосаксонску расу.“ Према Кајзеровом гледишту, Енглеска, Немачка и САД представљају хришћанску циви- лизацију. Латини и Словени су полуварвари, казао je, a и непоуздани, na Енглеска дакле греши што je y савезу са Француском и Русијом. С друге стране, Немачка, Енглеска и САД - као тевтонско језгро - требало би да уђу y савез са свим другим Европљанима y одбрани западне ци- вилизације „против оријенталних раса.“

Хауз je покушао да убеди Кајзера да Немачка треба да престане са угрожавањем британске поморске моћи. Тада Британија не би више морала да буде y савезу са Русијом. Једино што je терало Британију y руско наручје била je претња с немачке стране; Русија je y сваком случају природни непријатељ Британије. Другим речима, y Кајзеровој je моћи да оствари оно што тврди да сам жели: да ce Енлеска издвоји из савеза са Русијом и Француском, и уместо тога ступи y савез са Немачком.

Хауз je „говорио о заједничким интересима Енглеске, Немачке и САД и мислио да би мир могао бити сачуван ако би ce оне сврстале заједно... Међутим, no мом мишљењу, не може бити разумевања између Немачке и Енглеске све док он наставља да јача своју морна- рицу.“ Кајзер je одговорио да му je потребна јака морнарица, али да ће ce зауставити када ce текући план њеног јачања оствари.

101

Плутање ка рату

Хауз je казао да сматра да би неки Американац - он сам, или председник - имао више изгледа да помири европске силе но што би то пошло за руком неком Европљанину. Кајзер ce сложио. Хауз je казао да je прво желео да разговара са Кајзером и да ће ce сада запутити дирек- тно y Лондон како би покушао да обезбеди и британски пристанак на америчку инидијативу y правцу о коме je говорено.

Хауз je Немачку напустио са надом. Из Париза je 3. јуна јавио председнику да je разговарао са скоро сваким Немцем који je нешто значио и „срећан сам што могу да вам саопштим да сам имао успеха, како сам ce и надао, и да имам више него довољно материјала за отва- рање преговора y Лондону.“ Немачки цар je „изгледао задовољан што сам узео на себе да започнем тај посао“ и „сложио ce са мојом сугести- јом да ће сваки програм на који пристану САД, Енглеска и Немачка бити успешан.“

Суштина ствари, како je то Хауз видео, била je да „и Енглеска и Немачка имају једно заједничко осећање - a то je да ce плаше једна друге.“ Он je веровао да му je задатак да развеје те страхове тако што ће саставити вође двеју земаља и охрабрити их да ce упознају и стекну узајамно поверење. Веровао je y решавање проблема на врху и то лицем y лице. Сматрао je да je „неопходно да ce главне личности сретну“ како би ce изгладили неспоразуми. Мислио je да ce налази „на добром путу за отпочињање великог задатка који сам предузео.“

Хауз je отпутовао y Лондон 9. јуна. У свој дневник je записао да je Волтер Хајнз Пејџ, амерички амбасадор y Британији, „био тако љуба- зан да каже како сматра да je мој рад y Немачкој био важнији од свих осталих учињених y нашој генерацији.“ Пејџ му je уговорио састанак са сер Едвардом Грејом. To није било лако. Хауз je објаснио Вилсону: „Видео сам да je овде све загушено друштвеним обавезама и да je немогуће да ce дела брзо. Сви овде мисле на Ескот, баштенске забаве и слично...“

Најзад je 27. јуна, на ручку, дошло до Хаузовог састанка са Грејом. Иако су били присутни и други, говорили су готово искључиво Хауз и Греј. Разменили су мишљења о широком распону тема смутне европске политичке ситуације. Сложили су ce да су француски лидери y потпу- ности напустили мисли о повраћају Алзаса и Лорене, као и о освети Немачкој. Француски народ je још увек имао тај сан, али француски државници су схватали да стални пораст немачког становништва y односу на француско, чини да ce тај циљ све више удаљава.

Што ce Русије и Британије тиче, Греј je приметио да ce њих две сучељавају на тако много тачака земљине кугле, да je важно да буду y најбољим односима. Греј je тврдио да разуме зашто Немачка осећа потребу да изгради велику флоту. Хауз je упозорио Греја - не Греј Хауза - на „ратоборни дух y Немачкој и велику напетост y народу... Ja сматрам да ће Немачка ударити брзо када ce покрене. Неће бити разговора ни дискусија. Када буде осетила да ce нека тешкоћа не може

102

Један Американац покушава да спречи катастрофу

превазићи мирним путем, неће ризиковати него ће ударити. Сматрао сам да сам Кајзер и многи његови непосредни саветници не желе рат, јер хоће да Немачка расте трговачки, мирним путем, и да тако расте и њено богатство, али да je војска агресивна и спремна за рат y било ком тренутку.“

Ипак, обојица су ce сагласила - мање од 24 сата пре убиства над- војводе Франца Фердинанда - да „ни Енглеска, ни Немачка, ни Руси- ја, ни Француска не желе рат.“ Далековидо сагледавајући мање видљиве али дугорочније претње светској стабилности, Хауз je инсистирао да четири европске силе y заједници са САД закључе споразум no коме би, радећи заједнички, могле „неразвијеним земљама света“ да пру- жају кредите уз ниске каматне стопе.

Док ce приближавао крај јуна, Хауз je наставио сусрете са европ- ским вођама тежећи да за свет оствари свој амерички сан.

Деценију касније, Греј je писао: „Хауз je баш допутовао из Берлина и са суморним осећањем говорио о утисцима које je оданде понео; како je ваздух био испуњен звецкањем оружја и спремношћу за удар. To би ce могло и занемарити као очекивани утисак једног Американца који no први пут из близине види континентални војни систем. Taj систем je био стран и нашем и његовом темпераменту - али нама je био по- знат. Ми смо живели поред њега годинама, знали смо га и посматрали како расте још од 1870. Али Хауз je био човек изузетног знања и хлад- ног расуђивања: шта ако je тај милитаризам сада преузео контролу над политиком?“

У пролеће 1914, док je Хауз обављао своју мисију, шефови генерал- штабова Немачке и Аустрије, Молтке и Конрад, били су заједно на бањском купању y Карлсбаду, y Бохемији. Разматрали су ратне пла- нове. Молтке je тог пролећа разговарао и са Готлибом фон Јаговом, немачким министром иностраних послова. Јагов je забележио да му je Молтке казао да ће кроз две-три године „војна надмоћ наших непри- јатеља бити... толико велика да није знао како би их могао савладати. Данас бисмо ce још увек могли с њима носити. По његовом мишљењу, није било друге алтернативе до започињања превентивног рата, како би непријатеља поразили док још увек имамо шансе за победу. Шеф генералшатаба je стога препоручио да ja водим политику са циљем изазивања рата y блиској будућности.“

103

ГЛАВА 18

ПОСЛЕДЊИ ВАЛЦЕР

Иако Франц Фердинанд фон Остерајх-Есте, братанац остарелог цара Франца Јозефа и наследник хабсбуршких престола Аустрије и Мађар- ске, није имао ни усклађену ни јасну визију будућности своје царевине, комадићи мозаика његових размишљања на ту тему ce ипак унеколико могу склопити y слику. Они су имали историјске обрисе рестаурације, јер, ако би ce остварили сви његови политички циљеви и жеље, то би, y ствари, била рестаурација. Римокатолик до сржи и антииталијански расположен, он je желео да поништи уједињење Италије које je пре педесет година било остварено на световним принципима; разорио би италијанску државу и поново успоставио папску и аустријску власт. Он би желео да Хабсбуршка царевина поврати свој прворазредни положај и да y погледу моћи y Европи буде y најмању руку изједначена са Немачком. Он би поништио равноправно партнерство са Мађарском y оквирима Двојне монархије и повратио структуру централне вла- давине y којој би сви други народи (или бар Словени, као најбројнији) имали подједнаку, ограничену аутономију. Најзад, он би покушао да затрпа јаз између Русије и Аустрије ископан y другој половини девет- наестог века и поново би ce уортачио са руским царем и пруским краљем y заштити монархистичких циљева и вредности y европској и светској политици, како су то већ једанпут учинили са Светом алијан- сом 1815. године.

У пролеће 1914. престолонаследник je имао педесет година. Изгле- дало je да ce потпуно опоравио од болести које су га мучиле претход- них година. Био je средњег раста и отежао. Његови чекињасти, црни и нагоре заврнути бркови били су гушћи од кајзерових, али су стајали под нешто мање оштрим углом.

107

Убиство!

Франц Фердинанд je издржавао своју посебну војну канцеларију, паралелну са владином, најпре уз пристанак цара Франца Јозефа, a од 1908. године и званично признату од цара. Уз помоћ службеника своје канцеларије, no речима једног новијег историчара, он je „освојио ути- цај, чак и моћ, na и то да je његова реч, иако није имао баш право вета, важила за постављења и на такве положаје какви су министар рата или шеф генералштаба.“

Надвојвода je показивао активно интересовање за оружане снаге своје земље, али je y бројним међународним кризама свог времена испољавао опрез, повлачио ce и настојао да избегне ратове. Оваквим ставом према питању рата (у многим другим стварима наравно не) он би био истински политички наследник Франца Јозефа, који je t o k o m своје дуге владавине видео како његово царство губи пресудне ратове, и који je y међународним кризама раног двадесетог века изгледа био присталица мира.

Ha почетку 1914. године, Францу Јозефу je било скоро осамдесет четири године. Ha престо je ступио 1848. Већина његових поданика није ни памтила другог владара. У својим позним годинама имао je лик љубазног старог господина: лик дедице. Био je симбол континуитета са прошлошћу, са њеним врлинама и вредностима. Устајао би још за мрака и прихватао ce посла. Почињао би да ради сваког дана y пет сати ујутро и проводио y раду no дванаест и више сати.

Са том марљивошћу и посвећеношћу послу, ишла je и извесна кру- тост: несклоност или непособност за попуштање, недостатак еластич- ности, што je изгледало да обележава општу укоченост реуматичног хабсбуршког режима. Књижевност оног времена указује на то да je иза претераних формалности бечког живота стајала фрустрација и репресија и да најчувенији бечки психијатар Сигмунд Фројд веро- ватно није много грешио када je указивао да су под површном угла- ђеношћу биле веома раширене: неостварене жудње, болести којих су ce људи стидели и активности које су y оно време биле сматране за перверзију. И сам Франц Јозеф, тај цар препун врлина, заразио je своју лепу жену венеричном болешћу, a живот je провео са глумицом Катарином Шрат, љубавницом - ако je то права реч - коју из опрез- ности никада није ни пипнуо, осим за раме. Његов једини син и наследник, престолонаследник Рудолф, умро je са једном младом ба- лерином од пушчаних рана, a било je тешко веровати да су те ране задобили (како je гласила званична верзија) несрећним случајем, y лову. Филм Мајерлинг, из 1930-их година, са Ш арл Боајеом y главној улози, испричао je много вероватнију причу: то je било договорено самоубиство двоје младих, уклетих љубавника, чији брак друштво никада не би одобрило.

Франц Фердинанд, рођак који je Рудолфа наследио на положају престолонаследника, био je још једна владарска личност кажњена због брака са вољеном женом.

108

Последњ и валцер

Висока, тамнокоса, сиромашна али поносна, грофица Софија Хотек фон Хоткова и Вогнин била je запослена као дворска дама y јед- ном надвојводском домаћинству које je Франц Фердинанд често посе- ћивао. Сматрало ce да ce он удвара једној од кћери те куће. Њ ихова мајка je била ужаснута када je открила да то није био случај и да je то била само „маска“, na je отерала Софију која je била прави надвојводин циљ. Франц Фердинанд ју je запросио. Цар ce томе успротивио.

Софија, y ствари, јесте припадала старинском племству, али њен осиромашени род није имао довољно новца да би доказао своје право да буде укључен y листу племићких родова коју су европске силе састави- ле после Бечког конгреса 1815, листу оних родова који су били квалифи- ковани да удајом преносе владарске титуле наследницима. Франц Ферди- нанд je ипак инсистирао на браку и оженио ce Софијом 1900. године. Било му je тридесет седам, a Софији тридесет две године. Био je прину- ђен да прихвати морганатски брак, чиме je његовом потомству занавек било одузето право наслеђивања престола, a грофица Хотек (касније војвоткиња од Хоенберга) није имала право да буде уз њега приликом званичних церемонија (била je потиснута y релативно скромни статус). Принц Алфред Монтенуово, царски коморник, званичник који je коман- довао дворским церемонијалом, тако je постао њен посебни непријатељ.

Цар Франц Јозеф ce очигледно плашио да би Франц Фердинанд, када једанпут постане цар, могао повући дату реч и учинити Софију пуно- правном царицом, добивши можда за то опрост од папе, чиме би њихово троје деце уздигао y рангу и истовремено их ставио y линију наследни- ка престола. Имајући y виду да je то била сасвим реална бојазан, изгле- да врло чудно што су ce дворски званичници усуђивали да тако ситни- чаво киње Софију и дворски протокол примењују на такав начин да су je стално понижавали y јавности. Једног дана лако би им то могла вратити с каматом; Франц Фердинанд би то свакако чинио са посебним уживањем.

Престолонаследник није био симпатична личност. Мало његових савременика je имало за њега неку добру реч. Једино што je код њега било (и остаје) привлачно, била je његова љубав према жени и деци. Када су га1913. године замолили да y Босни и Херцеговини на маневрима плани- раним за јуни 1914. изврши смотру трупа - што и није било посебно привлачно - један од разлога због чега je прихватио можда je било то што je због специјалног статуса Босне и Херцеговине - која je на неки начин „висила y ваздуху“, док су ce Аустрија и Мађарска свађале око превлЗсти - Софији могло бити дозвољено да заузме своје место уз њега t o k o m званичних церемонија. Оне су y главном граду те области, Сарајеву, би- ле заказане за 28. јун, на дан годишњице њиховог венчања.

Требало je такође да хабсбуршки званичници одговорни за плани- рање догађаја за 28. јун, не само запазе него и подвуку да je тај дан - бар no модерном западном календару - дан годишњице прве битке на Косову (1389) када je, сматра ce, средњевековна Србија y бици против Турака изгубила своју независност. Са вероватноћом ce могло очеки-

109

Убиство!

вати да Срби из Босне и Херцеговине, упорно незадовољни аустриј- ском анексијом, неће тек тако, и то баш на тај дан, прихватити ту егзибицију аустријске владе.

Код планирања ове посете, аустријска бирократија није оправдала репутацију ефикасности коју je имала. При надвојводином укрцавању y железнички вагон, нестала je струја. Лакеји су појурили да упале свеће. Иначе намћораст, Франц Фердинанд ce тада изненада нашалио; изгледа, рекао je, као да улази „у гробницу.“

Надвојвода и супруга кренули су на пут возом рано ујутро, no киши, y среду, 24. јуна 1914. године. Путовали су одвојено, разним трасама од Беча, a киш а их je стално пратила. Софија je прва стигла на циљ: y бању Илиџу, y околини босанскохерцеговачког главног града Сара- јева. Франц Фердинанд je стигао касно no подне, y четвртак, 25. јуна1914. године. Одсели су y хотелу „Босна“, који су власти реквирирале t o k o m трајања њихове посете. Грађани су хотелу позајмили свој наме- штај и тепихе, како би посетиоцима изгледао што лепши.

Te вечери, пар je изненада решио да оде y град, y куповину. У Сарајеву су шетали трговачким улицама y којима су занатлије пра- вили и продавали своје рукотворине и трговци излагали своју робу. Провели су извесно време y радњи са теписима. Свет који их je пратио, изгледао je пријатељски и изражавао добродошлицу.

Следећа два дана, Софија je посећивала школе, сиротишта и цркве, a Франц Фердинанд, као генерални инспектор, надгледао je маневре на којима су ce под непрекидном кишом симулирале битке две армије. Како je надвојвода писмено известио цара, све je прошло y одличном реду. По- сле тога, Франц Фердинанд je позвао хабсбуршке војне и цивилне званич- нике, као и сарајевске достојанственике на банкет са вечером и балом y његовом хотелу, y суботу увече, 27. јуна. To je била незаборавна ноћ.

За вечеру Францу Фердинанду и његовим гостима послужен je potage régence, рибља чорба с пиринчем, затим soufflé délicieux и пастрмка из локалне реке, y желеу. Главно јело ce састојало од говедине, јагње- тине и (извештаји ce разликују) пилетине или гушчетине, шпаргли, салата и sorbet-a, хладног шербета с воћним соком и ликером, a онда je послужен крем од ананаса са запаљеним брендијем, na сиреви, слат- киши и сладоледи. Служена су најразноврснија вина и пића, укљу- чујући шампањац, бела рајнска вина, црна вина из Бордоа, мадера, мађарски токајац и, као претпоследње, vin du pays: богата, бела мостар- ска жилавка, после које je служен коњак.

Била je летња ноћ и прозори ресторана хотела „Босна“ су били отворени. Ha травњаку, под прозорима, оркестар сарајевског гарни- зона je изводио концерт лаке музике. Гости су кроз отворене прозоре могли да чују звуке Штраусовог Ha лепом плавом Д унаву, можда нај- познатијег бечког валцера.

Франц Фердинанд и Софија упознали су ce пре толико година y Пра- гу, на балу. И сада су на балу заједно проводили своју последњу ноћ.

110

ГЛАВА 19

У ЗЕМЉА УБИЦА

Франц Фердинанд, како je већ речено, био je реакционар. Када би могао, највише би волео да календар врати за читав век уназад. Сло- вени који су ковали заверу против њега били су још већи реакци- онари: како je већ речено, њихови погледи су били упрти више од пет векова уназад - на Прву косовску битку y којој je, како су веровали, била изгубљена величина Србије. Завереници су били спремни да no цену сопствених живота 28. јуна 1914. искупе пораз из 1389. Али битка из 1389. није упропастила хришћански Балкан; то je учинила тек Дру- га косовска битка 1448. године. Али терористички шегрти који су сно- вали те страшне снове можда то нису ни знали. Међу њима није било учених људи.

Обично ce сматра да припадници терористичког подземља припа- дају политичкој левици. Али они ce често налазе y сопственим време- пловима: понекад не гледају унапред, него уназад. Покушавају да оживе краљевине које су већ одавно прах и пепео. Мобилишу ce под заставе заборављених идеала. Ослушкују пророке прохујалих епоха.

Отуда верски фанатици y пећинама Topa Боре првих година два- десет првог века који желе да оживе религију онакву каква ce пропо- ведала y седмом веку. Отуда и ђаци из примитивних балканских села од пре стотину година, који су ce надали да ће постати убице сличне легендарним личностима о којима су слушали y родољубивим песмама.

Te групе из терористичког подземља биле су врло сличне no својој организацији, мада не и no својим идеалима.Чланови су полагали страховите заклетве на верност, стављани су на застрашујуће пробе, подвргавани церемонијама примања y редове y којима ce испијала крв из лобања. Прислањали су им револвере на чело и наређивали да

111

Убиство!

повуку ороз, употребљавали су кодирана имена и бивали организо- вани y ћелије y којима су само вође знали чланове других ћелија. Иако су им циљеви били различити, понекад су ce узајамно испомагали, a често и преузимали церемоније, обичаје и процедуре једни од других.

Оно што je терористе разликовало од обичних убица било je то што они нису увек тежили за непосредним последицама свог насиља. Уби- јали су и људе које су често чак и сами сматрали невинима. Њ ихова јединствена стратегија - стратегија тероризма - била je да натерају дру- штво да из страха учини нешто што су терористи желели. Обичан убица убија неког Перу Перића јер жели да Пера Перић буде мртав. Терориста, пак, убија Перу Перића, за чији живот или смрт га je баш брига, само зато што хоће да власти на одређен начин реагују на то убиство.

У оно време када су владари Евроазије прогањали слободно поли- тичко изражавање, многи млади идеалисти су били отерани y под- земље. Испод старих европских империја, нагризајући њихове теме- ље, t o k o m читавог деветнаестог и почетком двадесетог века, налазиле су ce мреже тајних друштава. Њ ихови чланови су били визионари, националисти, официри, романтичари, патриоте, идеалисти, фанати- ци, или лудаци. Ова друштва су била тајна, a живот који су нудила опасан, али младе људе то je пре привлачило но што их je одбијало. Ж ивот y подземљу je звучао узбудљиво и изгледао романтично. Неки млади терористи су веровали y убиства и бомбе, други су веро-вали да je појединачно насиље мање ефикасно од масовног организовања. Ипак, заједничко им je било убеђење да постојеће друштво треба прво уништити и претворити y прах пре него што ce отпочне са изградњом новог, бољег света.

Многи од њих су тежили за тим да пониште последице индустриј- ске револуције, мада то не би тако формулисали, na су зато изазивали штрајкове и вршили саботаже. Други су били захваћени опојним зано- сом национализма: збацивањем стране владавине. Како je истакао 3. A. Б. Земан, притисци из народних редова давали су снагу и неодложност захтевима националиста. Хабсбуршка, и друге вишенационалне импе- рије су биле плодно тло за младе политичке криминалце и смушене радикале са левице и са деснице.

Краљеви, председници република, премијери и други водећи пред- ставници друштва били су убијани без икакве дискриминације, као и без онаквих узбуђења и запрепашћења каква би таква дела данас иза- звала. To je нарочито важило на заосталом, полуплеменском југоис- току Европе, где су сељаци живели са својом стоком, где су крвне заваде биле уобичајене, a крвна освета закон.

Уз помоћ маштовитих дела једног Џозефа Конрада или Достојев- ског, могли бисмо покушати да замислимо свет тих тајних удружења од пре сто година, на далеком Балкану. To je био свет из кога je поникао Гаврило Принцип, босански Србин: необдарен, али веома озбиљан тинејџер који je изабрао каријеру мученика. Био je члан покрета Млада

112

У земљи убица

Босна, доста лабаво организоване групе младих националиста. Младобосанци, сеоска деца, производ феудалног друштва, припадали су првој писменој генерацији своје провинције. Читали су и дискуто- вали прилично савремену, a понекад и субверзивну литературу: Волт Витмен, Александар Херцен, Оскар Вајлд, Максим Горки и Хенрик Ибзен били су неки од аутора чија дела су читали. Тешко je замислити шта су ови ђаци, чији су емоционални корени лежали y српском муче- ништву четрнаестог века, a економски корени били y средњем веку, разумевали од викторијанског и едвардијанског модернизма. Позна- вали су дела, теорије и деловање руског револуционарног подземља, као и нихилиста од пре педесет година, али није им било лако да прене- су разне социјализме, који су покретали Русе, на сељачки свет Балкана. Ипак, Принцип je имао и сопствену малу библиотеку анархистичке литературе, укључујући ту и радове Михаила Бакуњина и Петра Кро- поткина. Често су му на уснама били цитати из Ничеа. Усамљеник, живео je више међу књигама него међу људима.

Принцип je рођен 13. јула 1894. y засеоку Горњи Обљај, на високим пошумљеним падинама Граховске долине. To je, како каж е Земан, „најсиромашнији део сиромашне области“ Крајине, y Западној Босни, близу Далмације. Породица Принцип je тамо живела вековима, док су границе и државе долазиле и пролазиле. Били су босански Срби, тесно везани за своју земљу, своју цркву, своју породичну задругу и своје шире породично-племенске односе. Гаврило je отишао из те долине када му je било тринаест година на школовање y Сарајево, главни град Босне.

Ситан, тамне пути, коврџаве косе, слабашан, аскета који није ни пио ни пушио, пустио je брчиће, na je изгледао нешто старији, али то je истовремено чинило да помало личи и на уличног музиканта. Одбацио je веру, свађао ce са учитељима и само повремено похађао часове. Желео je да постане песник, осећајући жалости и туге других. Сметало му je што je био физички неупадљив. Када ce пријавио као српски доброво- љац за балканске ратове 1912-13, одбили су га. Официр из регрутне комисије казао му je: „сувише си малог раста и слабачак“. Ова при- медба je Гаврила ујела за срце; никада није опростио том официру.

T o k o m Принциповог двадесетогодишњег живота, убиства су била честе и карактеристичне манифестације раскида између друштва и његовог подземља. Међу убијенима су ce налазили: француски пред- седник (1894), персијски шах (1896), председник Уругваја (1896), пред- седник шпанске владе (1897), председник Гватемале (1898), аустријска царица (1898), председник Доминиканске Републике (1899), италијански краљ (1900), председник САД (1901), српски краљ и краљица (1903), председник грчке владе (1905), председник бугарске владе (1907), председник персијске владе (1907), португалски краљ (1908), председ- ник египатске владе (1910), председник руске владе (1911), председ- ник шпанске владе (1912), председник М ексика (1913), и грчки краљ (1913). Просечно, годишње je убијан no један шеф државе или владе.

113

Убиство!

Када je, отприлике y марту 1914, деветнаестогодишњи Принцип прочитао или чуо да ће престолонаследник Хабсбуршког царства посетити Босну y јуну, смислио je план организације убиства (тако je бар он сам тврдио). До краја живота je инсистирао Hà томе да je то била његова сопствена идеја. Било како било, и други немирни национали- сти су y много наврата ковали безуспешне завере за убиство Франца Фердинанда, једна од последњих je била y јануару 1914. Има оних који верују да предмет мржње младобосанаца није био толико сам надвојвода. Они су одиста били лоше информисани, и y много чему су потпуно грешили y процени надвојводиних гледишта. Пре ће бити да je он за њих био истакнути симбол постојећег уређења који су ови ђаци желели да застраше и сруше.

По другим информацијама, мотив je било веровање завереника да Франд Фердинанд заступа принцип „тријализма“; намеравао je да Словене учини равноправним партнерима y владавини, заједно са аус- тријским Немцима и Мађарима. Таква политика би могла да разо- ружа српски национализам и да Младој Босни и осталима отме циљ за који ce боре.

Постоји и теорија супротна претходној, no којој су српски нацио- налисти добили лажне информације како ce Аустро-Угарска припрема да непосредно нападне Србију. Маневри y Сарајеву (говоркало ce) били су само генерална проба. Сви су знали да je Србија била исцрпљена после балканских ратова и да ће joj за опоравак бити потребно неко- лико година. Франц Фердинанд (шапутало ce) смерао je да искористи ову слабост за отпочињање напада. Погрешно су тврдили да je y унутра- шњим круговима бечке владе, надвојвода предводио ратоборну парти- ју. У ствари, он je био водећи протагониста мира.

Принцип je позвао пријатеље да ce придруже завери; они су пристали. Захтевао je обуку y руковању ватреним оружјем; пријатељи су, опет, пристали. Један од њих - извесни Милан Цигановић - познавао je „једног господина“, име није поменуто, који би могао и заиста их јесте снабдео оружјем: бомбама, револверима и отровом за извршење само- убиства пошто убију своје жртве. Taj исти „господин“ je био високо котиран y једној тајној организацији која им je обећала да ће их на вре- ме пребацити преко границе, из слободне Србије y Босну под аустриј- ском окупацијом.

Имали су четири белгијска револвера најновије производње. Шест бомби биле су специјалне српске производње, мале, лаке, и једноставне како за скривање тако и за употребу. Отров je био цијанид.

Зашто je тај „господин" - мајор Boja Танкосић, десна рука шефа „Црне руке“, тајне организације y крилу српске војске о којој ће бити више речи - одлучио да омогући ово убиство? Да ли je могуће да je „Црна рука“ преко Танкосића заврбовала Принципа и његове пријате-

114

У земљи убида

ље, пре него обрнуто? Или, ако je Принцип заиста био аутор завере, да ли га je Танкосић помагао зато што je озбиљно мислио оно што je рекао после много година: да je хтео да „изазове неприлике Паш ићу“, тада- шњем председнику српске владе?

Једну од многих верзија приче о сарајевском убиству наводно je1915. године испричао једном пријатељу сам Апис, шеф „Црне руке“. Taj пријатељ ју je објавио 1924. године. По њој, Танкосић ce једног дана пожалио Апису: „Драгутине, досађује ме неколицина босанских омладинаца. Момци би no сваку цену да изврше неки ’велики подвиг’. Чули су да Франц Фердинанд долази y Босну на маневре, na ме моле да их пустим да оду онамо. Шта кажеш на то?... Рекао сам им да не могу ићи, али ми они не дају мира.“ Ha то je Апис одговорио отприли- ке овако: зашто да им ce не пружи прилика? Мало касније, међутим, размисливши, Апис je почео да сматра да je важно да Франц Ферди- нанд буде убијен, али да ти ђаци нису дорасли задатку. Због тога je послао поруку Принципу да обустави своју мисију, намеравајући да je по- вери неком искуснијем. Али, Принцип je инсистирао да настави акцију.

У вези са сарајевском афером одржана су три суђења: аустријско (1914), српско (1917) и југословенско (1953). Сва три су била политички мотиви- сана и ниједно од њих no својим налазима не улива поверење. Чак ни детаљна истраживања и испитивања која je између два светска рата извршио италијански историчар Луиђи Албертини нису донела реше- ње. Сведоци су y томе видели прилику да среде неке рачуне или да пропагирају своје идеје. Неки су заборавили или помешали догађаје. Српски националисти су наставили да ce поносе убиствима; многи су желели да заслуге припишу себи, други су можда желели да себе при- каж у важнијим тиме што су говорили да знају како ce све стварно одиграло. Апис je, тврдећи да je лично он одговоран за убиства, можда желео да скине одговорност са своје земље. Или je можда из неког разло- га веровао да га српски суд 1917. године неће осудити ако судије схвате да je он био патриота који je убио Франца Фердинанда. Или je суд можда осудио Аписа на погубљење како би га спречио да открије... не знамо шта.

Ha крају, једино што сигурно знамо јесте да je Принцип испалио хице.

Злокобна организација која je помогла Принципу звала ce Уједињење или смрт. Касније je постала позната под именом „Црна рука“. Основа- на je 3. марта 1911. године. Њени оснивачи су били седморица национа- листа који нису хтели да ce помире са исходом Босанске кризе из 1908-09. Када je српска влада, мада нерадо, прихватила аустроугарску анексију Босне и Херцеговине, учинила je то и националистичка орга-

115

Убиство!

низација Народна одбрана, која je била под владином контролом. Од милитантне антиаустријске групације преобратила ce y друштво са претежно културним циљевима.

Они који ce нису слагали са одлуком о прихватању анексије осно- вали су мало касније ултратајну организацију „Црна рука“ како би наставили борбу. Један од њених оснивача je изучавао историју европ- ских тајних друштава y Француској, Италији, Немачкој и другде. У Уставу (тридесет седам чланова) и Правилнику (двадесет осам члано- ва) овог елитног тајног друштва, основаног y мају 1911. године, огледа ce самосвесни традиционализам (неки би то назвали имитацијом). Оно ce углавном уобличило no узору на масонске ложе и на Мацинијев покрет Млада Италија из деветнаестог века.

„Црна рука“ ce инфилтрирала y Народну одбрану, a вероватно и y друге организације, али ван владиних кругова није била широко поз- ната. Међутим, њено постојање je било познато низу страних земаља. Она je била водећа структура y оружаним снагама, a њени представни- ци су ce налазили и y влади. Организацију су чинили екстремисти официри и екстремни националистички политичари. Главна личност организације (иако можда никада њен формални вођа) био je официр no имену Драгутин Димитријевић, снажан као бик, са надимком „Апис“, y то време моћни шеф војне обавештајне службе. Апис je 1903. године предводио групу убица који су y краљевској палати убили срп- ског краља и краљицу, a затим њихове унакажене лешеве избацили кроз прозор. T o k o m владавине убијеног краља, Србија je била сателит Аустрије. Под владавином династије коју су Апис и његове колеге вра- тиле на престо, владе које су ce смењивале водиле су антиаустријску политику, али y недовољној мери no Аписовом мишљењу. У његовим очима, пристанак на аустријску анексију Босне 1908-09. године пред- стављао je „издају“.

Крајњи циљ „Црне руке“ и Гаврила Принципа није био исти. Апис и његови су желели да Србија завлада свим областима y којима су Срби живели. Принцип je сањао о стварању федерације y којој би ce ујединили Хрватска, Словенија и други јужнословенски народи. Ове разлике нису морале бити од пресудног значаја y пролеће 1914; то су били дугорочни циљеви.

Гаврило Принцип, гледано краткорочно и без обзира да ли je тога био свестан или није, упао je y унакрсну политичку ватру. Српска влада, na чак и српска војска поцепале су ce на два дела. Апис je ушао y политички коштац са шездесетосмогодишњим председником владе Николом Пашићем, искусним политичаром који je као и Апис био српски националиста, али je за разлику од Аписа био опрезан. Њ их двојица предводила су свако своју групацију y борби која je била на врхунцу баш када ce Принцип појавио са својим планом. У мају 1914. године Апис je убедио краља Петра да Пашића треба сменити. Русија je интервенисала. Kao заштитница Србије међу великим силама, Русија

116

У земљи убица

je до извесне границе могла да спроводи своју вољу. Николај Хартвиг, руски посланик y Београду, интервенисао je да Пашић остане пред- седник владе. Хартвиг je схватао да су Србији биле неопходне године предаха како би ce опоравила од балканских ратова и консолидовала власт на проширеној територији. Није било време за непромишљени авантуризам.

Гаврило Принцип je 26. маја кренуо из Београда за Сарајево на дого- ворени састанак са својим друговима завереницима. Скоро десет дана ce пробијао кроз дивље, неприступачне и тешко проходне пределе. Највећи проблем представљао je прелазак непријатељске границе између слободне Србије и Босне која je била под хабсбуршком влашћу. Међутим, све му je било олакшано. Ha свакој тачки успут, чекали су га агенти. To je био „тунел“ који je створила и контролисала Народна одбрана, и за ту прилику га позајмила „Црној руци“. Принцип je тако 4. јуна стигао y Сарајево да ce састане са својим друговима заверени- цима, да ce припреми и преслиша.

Историчар Албертини je веровао да je Цигановић, који je Принципа спојио са Танкосићем из „Црне руке“, био полицијски доушник. Ако je тако, онда je председник владе из даљине, пратио Принципово напре- довање, корак no корак. Према једној верзији, премијер Пашић je наре- дио српској пограничној стражи да на граници заустави Принципа - али службеници, лојални Апису, нису извршили ово наређење. Уместо тога, пропустили су заверенике, a затим јавили Пашићу да његову наредбу нису добили све док није било прекасно. По једној варијанти ове верзије, ти службеници сами су признали Пашићу шта су учи- нили. Како год било, распрострањено je мишљење да je Пашић сазнао да су терористи - Принцип са једним сапутником - наоружани пишто- љима и бомбама прешли преко Дрине y Босну, као и да je знао или нагађао да би њихова мета морао бити надвојвода. Али Пашић je увек порицао да je имао тачна сазнања о ономе што je требало да ce догоди.

Пред Пашићем, лукавим лисцем који je преживео неке од нај- вероломнијих светских политичких интрига, стајао je - узимајући y обзир и колико je заиста знао о завери - нимало лак избор. Земља je била исцрпљена после балканских ратова и није била y прилици да изазива једну велику силу. Напад на Франца Фердинанда je морао да произведе неку неугодну међународну ситуацију са којом би Србија тешко могла изаћи на крај. Свакако, могао je да не чини ништа, нада- јући ce да ће неискусни ђаци пасти на том испиту, али ма шта да они учине, то би y најмању руку пружило изговор бечким присталицама политике чврсте руке да ступе y акцију. Ако би, с друге стране, упозо- рио Аустријанце и ако би та вест процурила, „Црна рука“ би могла наредити да га убију или искористити ту вест како би га жигосала као издајника. Какво год упозорење да je послао, и Беч би то могао

117

Убиство!

употребити као доказ да je његова влада уплетена y заверу против надвојводе; не признаје ли он câM, баш тим својим упозорењем, да су српски званичници планирали напад?

Ha крају, упркос свим његовим каснијим порицањима, може бити да je Пашић ипак негде y првој половини јуна послао телеграм свом послан- ству y Бечу, са инструкцијом посланику да информише аустријску вла- ду да „на основу једне процуреле информације,“ Србија „има основа да сумња да ce кује завера за убиство надвојводе t o k o m његове посете Босни. Пошто би та посета могла да доведе до жалосних инцидената изаз- ваних од стране неког фанатика, било би корисно да ce аустро-угарској влади сугерише да би било упутно да ce надвојводина посета одложи.“

Било да je Пашић послао тај телеграм или не, тек његов посланик je затражио такав разговор. Посланик Љуба Јовановић, који je можда добио тај телеграм, имао je бар два разлога да не изврши премијерове инструкције. Био je y лошим односима са хабсбуршким министром иностраних послова, грофом Леополдом фон Берхтолдом, званични- ком кога je требало да упозори. Зато je дао предност томе да затражи разговор са министром финансија Леоном фон Билинским, под чију je административну власт (бар привремено) потпадала недавно анекти- рана област Босна и Херцеговина коју je надвојвода требало да посети. Међутим, за питања безбедности je био одговоран гувернер тих обла- сти генерал Оскар Поћорек, номинално потчињен Билинском, a реал- но y сукобу са њим. Поћорек je намерно игнорисао Билинског t o k o m планирања мера обезбеђења надвојводине мисије y Босни.

Јовановић ce састао са Билинским y подне 21. јуна. Изгледа да je одлучио да прећути саму срж поруке коју je требало да пренесе - тј. да Београд има свежу информацију о завери за убиство надвојводе. Уме- сто тога, говорио je уопштено о опасностима y вези са посетом Сарајеву и о могућности да неки незадовољни Србин можда може да нападне Франца Фердинанда. Јовановић je имао своје разлоге да не говори о завери за убиство Франца Фердинанда; он je био Аписов кандидат за положај министра иностраних послова y мајском државном удару, оном удару који je спречио Хартвиг. Сада ce говоркало о Аписовим плановима за нови удар, можда y августу, a Јовановић би поново био предложен за унапређење. To свакако није био тренутак да Јовановић стане на Пашићеву страну против Аписа.

A Билински je опет имао разлога да игнорише то нејасно упо- зорење, јер и њега су игнорисали y планирању мера безбедности. Одговорност je преузео на себе његов потчињени, генерал Поћорек, no изричитом наређењу câMor Франца Фердинанда. Ако би ce при путо- вању y Босну десило нешто лоше, крив би био Поћорек, a не Билински. Осим тога, није било лако бринути ce много о ономе што би ce надвој- води могло догодити: Билински није имао разлога да га воли.

У српској престоници, председник владе je покушаћао да докучи шта ce тачно дешава како би то спречио. Апис га je блокирао, a Пашићеве

118

У земљ и убица

присталице y војсци, министарству војске и министарству унутраш- њих послова нису могли да прате Принципове заверенике: ови су већ бипи y Босни, ван српског званичног домашаја.

Вођи Народне одбране, српског националистичког друштва, држали су положаје y Пашићевој влади, и такође су сазнали за заверу. Послали су налог y Босну свом човеку за везу да je спречи. Овај y томе није успео.

Врховна централна управа „Црне руке“ састала ce 2. јуна. Или je то можда био и неформални састанак свих чланова који су ce могли на брзину окупити. Ha том састанку, чланови су дознали за помоћ коју je y име њихове организације мајор Танкосић пружио Принциповој гру- пи. Наредили су, који год разлог да je био y питању, да ce мисија сме- ста обустави. Очигледно, одлука je донета једногласно - изузев, како изгледа, Танкосића и Аписа.

Апис je y Босну са Принциповом групом послао Танкосићевог посредника, где ce овај састао са Данилом Илићем који je имао улогу техничког координатора y атентаторском тиму. Илић je Принципу пренео наређење: обустави мисију! Принцип je одбио.

Почев од 20. или 21. јуна, Апис je можда био y убеђењу да je план за убиство отказан. Пашић je, можда, још увек сумњао. Илић je y више наврата покушавао да убеди Принципа да послуша наредбу о откази- вању напада. Међутим, сукоб гледишта између Пашића и Аписа средином јуна - да ли о тој убилачкој завери или о нечем другом - довео je дотле да агент „Црне руке“ пошаље Принципу нову поруку y коjoj ce поништава Аписова наредба о обустављању операције и поно- во наређује њено извршење. Србија je касније тог човека који je ову поруку пренео, оптужила да je био аустријски шпијун, али ова оп- тужба никада није била доказана; он je, y ствари, био главни Аписов координатор шпијунаже y Аустро-Угарској.

У сваком случају, завера више није могла остати велика тајна. Кажу да су балканске кафане брујале од гласина о завери за убиство Франца Фердинанда, као и да су кафане биле пуне аустријских шпи- јуна. Данас, после сто година, још увек не знамо са сигурношћу ко je шта знао, као и y ком тренутку je то знао.

119

ГЛАВА 20

РУСКА ВЕЗА

Да ли je Русија на неки начин била умешана y заверу против будућег аустријског вође? У круговима влада то питање ce y оно време пос- тављало, a од тада до данас постављају га и научници y академским круговима.

Умешаност Русије не би имала смисла. Франц Фердинанд je био водећа проруска личност y својој влади, na би зато његово уклањање са јавне сцене било супротно руским интересима. Ипак, његови поли- тички погледи бивали су погрешно схватани на другим местима, na je тако могли бити и y Санкт Петербургу. Можда степен његовог прија- тељства y Русији није био y потпуности схваћен, али као ватрени про- тагониста монархизма y целој Европи, руски цар сигурно не би одобрио такво убиство.

Руска балканска политика, коју je на лицу места као посланик y Срби- ји (1909-1914) водио Николај Хартвиг, као што je већ речено, no својој природи би ce могла унеколико посматрати и као његова „соло“ опе- рација. Ватрени панслависта, дуго службујући на том терену и одли- чно познајући Балкан и Средњи исток, Хартвиг je, према мишљењу добро информисаног француског посланика y Београду, „употребља- вао српски интерес као оружје y борби против своје сопствене владе.“ Супротстављао ce министру иностраних послова Сазонову „уз помоћ конзервативних и православних кругова y Санкт Петербургу“ и „увукао je руску дипломатију y балканска збивања t o k o m последње две године, збивања за чије je осмишљавање и спровођење y дело он сам био најзаслуж нији“.

120

Руска веза

Хартвиг je био човек који je привремено ујединио балканске државе како против Турске тако и против Аустрије и било je опште- прихваћено мишљење да je он диктирао политику y Београду. Међу- тим, није вероватно да би одобрио заверу „Црне руке“; тек што je био спасао Пашићеву владу коју je Апис хтео да обори, подржавајући опрезнију и непровокативну фракцију против усијаних глава.

Изгледа да je тачно да je руски војни аташе y Београду, пуковник Виктор Артамонов тесно сарађивао са Аписом. Њ их двојица су можда заједно водили и шпијунске мреже. По неким наводима, Артамонов je y једном тренутку дао Апису новчана средства за операције. Није искључено да je Артамонов на неки начин сазнао да Апис помаже босанске ђаке. Постоји и прича да je Артамонов можда потврдио Апи- су како му je из поузданих извора познато да ће Русија прискочити Србији y помоћ - ако Аустрија нападне. Међутим, не постоји никакав доказ да je ико на положају са којег може да пружи такву гаранцију y име царске владе, то заиста учинио.

Популарни историчар Џорџ Малколм Томсон y књизи ДванаесШ дана (1964) пише да je Артамонов „од раног стадијума био учесник y завери Црне руке да ce надвојвода убије“. Томсон ову тврдњу заснива на Албертинијевом истраживању. Међутим, то истраживање y ствари не потврђује ову неосновану тврдњу. У разговору са Албертинијем, Артамонов je све ово порицао. Албертини није поверовао y Артамоно- вљеву причу, али није био y стању то да докаже.

Један документ под датумом 12. јуни 1914, пронађен y недавно отвореној архиви руског Министарства одбране, говори како je 1910. Русија дала српском официрском кору новчану помоћ од четири ми- лиона франака и да je тај новац био ненаменски искоришћен и давно нестао. Taj документ je потицао од руског војног аташеа y Србији и сугерисао je да je део новца можда био непрописно прослеђен „Црној руци“; и изгледа да потврђује да руска влада, с обзиром на ово прет- ходно искуство, више не би узимала y разматрање доделу додатних средстава српском официрском кору. Претпоставља ce дакле да Русија није била вољна да помаже „Црну руку“.

Да ли je постојала руска веза y сарајевском догађају? Ако јесте, никакви докази о њој до сада нису нађени.

Неколико дана пре убиства, председник владе Пашић примио je једно анонимно писмо. Аутор писма je изнео претпоставку да би аустријска влада можда могла да уреди да „тај блесави Фердинанд“ буде убијен t o k o m босанских маневара, a онда да за то окриви Пашићеву владу како би тиме добила изговор да започне рат против Србије. Није ce тако догодило, али могло ce догодити.

121

ГЛАВА 21

ТЕРОРИСТИ УДАРАЈУ

Ујутро, y недељу 28. јуна 1914, надвојвода Франц Фердинанд и супруга Софија помолили су ce на миси y капели постављеној за ту прилику y хотелу. Напуштајући приградску бању Илиџу, сели су на воз за Сара- јево, на путовање краће од пола сата. Ha железничкој станици y пред- грађу прешли су y аутомобиле којима су ce провозали остатак пута. Појава моторних возила падала je y очи; аутомобили су тек недавно били ушли y општу употребу.

Поворка аутомобила ушла je y Сарајево негде између 9.30 и 10.00 сати и возила je према Градској кући. Градоначелник и шеф полиције су предводили y челном аутомобилу. Надвојвода и војвоткиња били су y другом аутомобилу, кабриолету позајмљеном за ову прилику. Са њи- ма je био војни гувернер, генерал Поћорек. Власник позајмљеног ауто- мобила гроф Франц фон Харах седео je напред, поред возача. Остатак колоне чинила су два, односно четири аутомобила, зависно од тога чији извештај прихватите.

Киша je најзад стала. Јутарњ а магла ce разишла. Јарко сунце je обасјавало слављенички пар: он, раскошно одевен y шарену унифор- му; она, сијајући y белом. Најзад једно уз друго y званичној прилици, посматрали су околину и слушали звуке дуж пута, одушевљење масе и грмљавину двадесет четири топовска плотуна.

Касније, историчари су ce ишчуђавали одсуству мера обезбеђења. Уз маршруту требало je да буду постројени војници, али њих није било. У околини ce налазило неких 22.000 хабсбуршких војника, али генерал Поћорек je одредио само почасну стражу од 120 војника за пратњу и заштиту Франца Фердинанда и његове свите. Касније ce тумачило да je генерал желео тиме да покаже да je под његовом гвоз- деном песницом поредак тако чврст да обезбеђење није било неопходно.

122

Терористи ударају

A k o je то тачно, онда je Поћорек доказао супротно од оног што je наме- равао да докаже.

Немирна Босна je била гранична област. Њ ена околина и она сама, биле су арена где су ce сусретали Исток и Запад, где су ce сударали супарнички кланови, нације, религије и царства. Њ ен главни град Сарајево, насеље са коренима који сежу y далеку прошлост, састојао ce од зграда нанизаних дуж обе обале реке Миљацке које су y градску целину везивали мостови. Бурна t o k o m зиме, Миљацка би ce лети сми- ривала тако да je y јуну речно корито почињало да пресушује. Један британски путник y позним 1930-им годинама тврдио je да je вода Миљацке била црвена, али то je вероватно била његова оптичка илу- зија изазвана ишчитавањем историје. Моторизована поворка ушла je y град Апеловом обалом која прати ток реке. To je дуга улица са згра- дама на једној страни, док ce на другој пружа низак потпорни зид дуж Миљацке. Била je то једина значајнија градска саобраћајница.

Векови владавине муслиманског Отоманског царства оставили су трага на становницима: на одећи, y обичајима и понашању. Изглед улица, нарочито ако би ce скренуло од реке y узане, кривудаве унут- рашње улице, био je типично оријенталан.

Силуета Сарајева, испрекидана минаретима који су ce одсијавали на летњем сунцу, служила je као подсетник да je град често прелазио из руку y руке. У њему je било стотинак џамија и скоро исто толико цркава. Синагоге, иако мање упадљиве, сведочиле су и о јеврејском присуству. Вишенационално, полиглотско и разноверно становништво навикло je да живи не само y својим заједницама, једна крај друге, него и под разним управама и заставама, како су ce оне смењивале. Власт и окупационе силе биле су y најбољем случају привремене и, показаће ce, на најбољем путу да ce још једанпут промене баш услед онога што ће ce догодити y Сарајеву тог 28. јуна.

Tor јутра, Принцип je распоредио своје другове заверенике дуж Апеловог кеја, на три места где су пут секли мостови. Ha тај начин, моторизована поворка je возећи дуж обале, пролазила кроз стрељачки строј. Принципов старији друг Данило Илић одређен je за координа- тора без свог фиксног места, са задатком да помера стрелце када и где ce укаже потреба. Илић je, остаће упамћено, безуспешно покушавао да убеди Принципа да изврши наређење и обустави мисију.

Код првог моста, надвојводина поворка je ушла y зону опасности: три завереника су формирала линију дуж улице према реци, a двојица су била преко пута, на страни улице са зградама. Први покушај уби- ства надвојводе дошао je са речне стране, извршио га je Недељко Ча- бриновић, који je замолио једног полицајца да му покаже y којим ce колима налази Франц Фердинанд. Онда je одбио упаљач ручне бомбе о бандеру како би je детонирао и завитлао je на надвојводина кола. Бомба ce одбила о савијени платнени кров надвојводиног кабриолета и откотрљала под точак следећег аутомобила, где je експлодирала.

123

Убиство!

Грофица je осетила огреботину на врату од детонатора који je про- летео, док je пуковник Ерих фон Мерици, ађутант генерала Поћорека, који je седео y колима иза, испод којих je бомба експлодирала, био рањен y доручје од гелера који су ce разлетели. Експлозија je изазвала узбуну, још један официр и више посматрача били су лако рањени, na ce поворка зауставила да ce види шта ce то догађа.

Чабриновић, извршилац напада, почео je да бежи. Скочио je y ко- рито реке и покушао да побегне водом кроз плићак. Полицајцису по- јурили за њим и ухватили га; прогутао je отровну пилулу, али она je била сувише стара, na није деловала. Само ce исповраћао.

Принцип, чувши експлозију и повике гомиле, пожурио je ка том месту где je изгледало као да je све готово. Ж андарми су чврсто држа- ли Чабриновића и вукли га y полицијску станицу. Ниједан од осталих завереника није био на видику.

Шта ce десило са осталима, сажетије je описао A. Ц. П. Тејлор: „Што ce осталих завереника тиче, један je био толико стешњен y гомили да није могао да извади бомбу из џепа. Други je видео да му je један поли- цајац близу и одлучио да би било какав покрет био сувише рискантан. Трећи ce сажалио на надвојводину жену, na није ништа учинио. Четврти ce уплашио и побегао кући.“

Оставши câM, Принцип je одшетао до места на речној страни Апелове обале које му je било одређено, код Латинског моста. Затим je прешао улицу. Извештаји о томе где je ту стајао или седео, разликују ce.

Франц Фердинанд je одлучио да откаже постојећи план, no коме je поворка требало да маневришући кроз кривудаве улице прође до музеја. Међутим, није ce вратио путем којим je дошао. После за- устављања y Градској кући ради пријема и говора, инсистирао je да ce одвезе до болнице и посети пуковника Мериција, лако рањеног y Ча- бриновићевом нападу. Шофер челног аутомобила или о томе није био обавештен или то није разумео. Држао ce првобитног плана и скренуо са Апеловог кеја y бочну улицу, y правцу музеја, na je надвојводин шофер једноставно кренуо за њим. Генерал Поћорек je викнуо: „Враћај се!“ Шофер ce зауставио. Размишљао je како да ce на најбољи начин врати. Вероватно je отпозади био блокиран осталим возилима из поворке. У тој узаној бочној улици морао би споро маневрисати, било да вози уназад или да покуша да окрене кола. У међувремену, ауто- мобил je стајао. Све ce ово одигравало на око метар и no од Принципа. Принцип je био окружен посматрачима и вероватно je био запањен. Ипак je брзо реаговао и искористио своју прилику. Посегао je y џеп за бомбом, али je схватио да je био исувише стешњен y гомили да би могао да замахне и баци je према циљу. Зато je извадио пиштољ и испалио два хица из непосредне близине, погодивши једним надвој- воду y вратну артерију, a другим војвоткињу y стомак. Ha том расто- јању било je скоро немогуће промашити..

124

Терористи ударају

Принцип je затим окренуо цев револвера према себи, али га je y томе спречио неко из гомиле k o ce бацио на убичину руку. Није било јасно шта ce догодило. Некима ce звук два неочекивана хица учинио као да долази из ауспуха, што није била реткост y оним раним година- ма аутомобилизма. У гомили je дошло до гужве и забуне, na су ce полицајци гурали један преко другог како би ce дочепали убице дечачког лика. Приндип je прогутао своју капсулу, a затим повратио кад ова није деловала. Гомила je почела да га бије и можда би га и одвукла да га линчује. Бранећи ce, Принцип их je ударао дршком свог оружја. Полиција je најзад успела да га отргне од гомиле. Тада je испу- стио бомбу. Посматрачи су повикали на узбуну, полицијско појачање je стигло и рашчистило околину.

У међувремену, лимузина са краљевским паром на самрти јурила je покушавајући да нађе помоћ. „Драга Софијо, драга Софијо! Немој умрети! Ж иви за нашу децу!“ узвикивао je Франц Фердинанд; затим слабије, али неколико пута: „Није то ништа“, док су га ађутанти забри- нуто питали како ce осећа. Смртно рањени пар био je одвезен y гувер- нерову палату која je била удаљена само неколико минута. Били су погођени око 10.30 пре подне. Софија je умрла око 10.45; Франц Фердинанд око 11.00. To није да није било „ништа.“

125

ГЛАВА 22

ЕВРОПА ЗЕВА

Да ce сарајевски злочин догодио неких сто година раније, потрајало би више недеља, na и месеци док би вест о томе доспела y удаљеније крајеве. С обзиром на природу тог злочина, последице би вероватно биле знатно другачије. Али, технологија je изменила ствари. У ери парних бродова и, пре свега, телеграфа, вести су путовале брзо. Миниетарства иностраних послова широм света су о пуцњави сазнала одмах, a изјаве саучешћа почеле су да пристижу већ после неколико сати чак и из тако удаљених места као што je била Бела кућа y Вашингтону.

Док ce о детаљима убиства још и данас воде распре, неке од глав- них црта су и y оно време биле исправно представљене. Тако, иако je британски конзул y Сарајеву, збуњен услед два напада, известио да су Франц Фердинанд и Софија убијени бомбом, британски амбасадор y Бечу je поднео исправан извештај.

По бечким улицама, извештај званичне аустријске телеграфске агенције о догађају, куцан писаћом машином, био je дељен скоро одмах после убиства.

И гласине су брзо путовале. Најупорнија je била она о одговорности масона. Деценију касније, писац Томас Ман je настављао да им припи- сује бар делимичну одговорност за летњу кризу 1914. „Интернационала илумината“ , писао je, „светска ложа слободних зидара“ , одиграла je улогу y избијању рата.

Сумњало ce на немачку обавештајну службу; окривљаван je и мађарски председник владе. И после двадесет пет година, Ребека Вест, британска новинарка чија ce књига о балканским догађајима сматра класичном, још увек je пружала основе за веровање да je то све средио неко из аустроугарске владе; јер, како друкчије објаснити несхватљи- во одсуство сигурносних мера?126

Европа зева

Осим тога, иако ужаснут самим злочином, цар није био уцвељен због уклањања Франца Фердинанда. Није желео да га надвојвода на- следи на престолу. Говорећи о надвојводиној смрти, казао je својој кћери: „То ми je једна велика брига мање“ . Поверио ce и једном свом блиском сараднику: „Са Богом нема шале. Ред који ja нисам успео да одржим, повратила je виша сила.“

Чак je и Берхтолд y личном дневнику забележио да на првом сас- танку владе после убиства „да, било je констернације и индигнације, али било je и извесног попуштања напетости y расположењу.“

Француски председник Поенкаре налазио ce на хиподрому Лоншам када су му донели вест о сарајевским убиствима. Остао je да посматра трке до краја. Затим je наставио своје рутинске послове. Париз није био погођен.

Кил, Немачка. Кајзер ce својом јахтом МеШеор тркао y једној регати. Ha обали, шеф његовог Морнаричког штаба, адмирал фон Милер, примио je од немачког генералног конзула из Сарајева шифровани теле- грам са вешћу о убиству. Одмах je кренуо моторним чамцем Хулда и, престигавши МеШеор, довикнуо вест.

Ha палуби јахте одржано je саветовање. Вилхелм je одлучио да ce вра- ти y Берлин да „преузме ситуацију y своје руке и сачува мир y Европи“ .

To мора да je био тежак удар за Кајзера. Он би био ужаснут убис- твом било које владарске личности, али y овом случају он ce годинама, трудио да учврсти своје посебне везе са Францом Фердинандом. Због тога je непрестано и y свакој прилици навијао за Софију. Једном, када стари Франц Јозеф умре - a то није могло потрајати дуже од неколико година - два пријатеља и цара, Вилхелм и Франц Фердинанд (што je, изгледа, била Кајзерова визија), могли би као партнери да сарађују y вођењу европског континента. Сада je тај сан био уништен. Почело ce наслућивати да када Франц Јозеф напусти сцену, Хабсбуршко царство можда неће бити тако близак и поуздан савезник Немачкој какав би био под вођством Франца Фердинанда.

Дописник лондонског Тајмса je телеграфисао из Кила свом уред- нику: „Немачки интерес y аустријском проблему ће сада бити још јачи“ него што je био пре.

Много доцније, водећи уредник једних савремених бечких новина je писао: „смрт надвојводе Франца Фердинанда... примљена je са олакша- њем y широким политичким круговима, na чак и y оним највишим, званичним.“ Билов, ранији немачки канцелар, записао je да му je је- дан мађарски дипломата казао да je тај злочин „био акт Провиђења“ , јер би антимађарски Франц Фердинанд могао грађанским ратом да дбведе до распада Аустро-Угарске.

127

Убиство!

Понедељак, 29. јуни. ЕкГлеска. „Злодело“ , како су то убиство нази- вали, заузело je највећи простор y иностраним извештајима јутарњег издања лондонског Тајмса. Према његовом еарајевском дописнику, страшни догађаји y босанском главном граду били су „очигледно ре- зултат брижљиво смишљене завере.“

Франц Фердинанд и Софија, „за длаку избегавши смрт“ од бомбе коју je на њих бацио један нападач y 10.15 пре подне, били су смртно погођени хицима другог атентатора, „једног гимназијалца“, који je на њих пуцао из аутоматског пиштоља марке „браунинг“ . Чињеница да je један нападач био из Босне, a други из Херцеговине говорила je y прилог широке завере. Међутим, није било извештаја о националности ни о вери нападача. Оба злочинца су „уз тешкоће била спасена од лин- човања“ , јавио je дописник Тајмса.

Уз извештај су били додати и чланци о позадини догађаја. Саосе- ћајни чланак о осамдесетчетворогодишњем аустријском цару Францу Јозефу, који je задобио још један ударац y својој шездесетчетворого- дишњој владавини, подсећао je читаоце на насилну смрт његове жене, његовог брата и његовог сина, закључујући да je „мало људи морало поднети такву серију болних несрећа као овај тешко погођени старац на најпоноснијем континенталном престолу.“

Међутим, цар y јавности није показивао да je погођен. Ни аустриј- ско јавно мњење није било погођено том вешћу; „мало je трагова јав- ног узбуђења“ , како je јавио један дописник из Беча.

Према британском конзулу y Сарајеву, „локалне новине говоре о анархистичком злочину, али тај акт би вероватније могао бити један давно осмишљени акт сервијанских [sic!] иредентиста.“

Кратка биографија Франца Фердинанда говори да ce y његовим раним годинама уопште није очекивало да би он икада могао да ступи на престо - царев син Рудолф je тада био престолонаследник, a прет- постављало ce да ће га наслеђивати његови будући потомци - тако да није било разлога да ce Франц Фердинанд обучава вештинама држав- ништва. Његови учитељи су ce стога руководили принципом да „не треба преоптерећивати његове интелектуалне способности“ . До среди- не својих двадесетих година, био je „добар коњаник, одличан стрелац и педантни официр, али његова знања о политичким и уставним пита- њима била су ограничена.“ Ова питања je почео да проучава тек 1889, када je после Рудолфове смрти постао престолонаследник. Рудолф je био царев син, док je Франц Фердинанд био само братанац.

У лондонском Ситију, вредности акција су биле ниске при отва- рању, али су ce опоравиле када je постало јасно да су бечка и остале континенталне берзе остале стабилне.

Сер Марк Сајкс, конзервативни парламентарац, чија гледишта нису ни y ком случају била скучена - јер много je путовао no Средњем исто- ку, области за коју je његова партија имала мало стручњака - говорио je y име многих када je Доњем дому казао да то није било време за

128

Европа зева

усредсређивање на догађаје y иностранству, ма колико узбудљиви били: „Тешко je нашироко дискутовати о иностраној политици сада, када су нам домаћи послови y тако очајном стању.“

Уторак, 30. јуни. Уводник Тајмса ce сагласио са Сајксовим осећа- њима, говорећи да оно што ce одиграло y Сарајеву „заузима прво место y јавном мњењу“ , као и да ће „заокупљати пажњу свих који су заин- тересовани за европску политику", али да домаћа политика не сме бити занемарена: „морамо ce усредсредити на наше послове.“ Очигледно, Тајмс je циљао на претњу да може доћи до распада Уједињеног Кра- љевства y грађанском рату око одређивања судбине Ирске, као и на многе друге ствари.

Стални шеф Форин офиса je y саопштењу свом амбасадору y Русији изразио жељу да последице буду ограничене. „Трагедија која ce оди- грала y Сарајеву неће, надам ce, довести до даљих компликација; иако je већ прилично јасно да Аустрија те грозне догађаје приписује срп- ским интригама и махинацијама." Из свега би могло да проистекне и неко добро:„можда ће нови престолонаследник бити популарнији од покојног надвојводе.“

У Француској, на првом састанку кабинета после догађаја y Сарајеву (no биографу председника Поенкареа), убиства „једва да су била поменута.“

Британски амбасадор y Италији јавио je Лондону: „Чудновато je овде посматрати ефекат оног одвратног убиства y Сарајеву. Док су власти и штампа наизглед јединствени y осудама злочина... очигледно je да народ y целини елиминацију покојног надвојводе доживљава скоро као прст судбине.“

Париз није имао времена ни да обрати пажњу. Био je сав обузет јед- ним скандалом, и то дивним скандалом. У њему je било свега: секса, насиља, међународне интриге, љубави и страсти, као и љубоморе и злочина на високим местима. To je била озлоглашена афера Кајо.

Жозеф Кајо, који je постао председник француске владе 1911, био je левичарски политичар. Истиснули су га са тог положаја 1912, јер je наводно био сувише попустљив према Немцима. Поново je ушао y владу као министар 1913, али га je десница често нападала.Он je заиста био во- дећи заступник пријатељства са Немачком, a помало je био и пацифиста.

Кајо je био стари пријатељ председника Поенкареа. У момачким данима заједно су „терали кера“ . Једина разлика je била y томе што je Поенкаре увек био дискретан, док je Кајо волео да ce показује. Када су

129

Убиство!

са својим љубавницама проводили заједнички одмор y Италији, кон- траст je био упадљив. По Кајоовим речима: „Ја сам своју свима покази- вао, он je своју крио.“

Када ce Поенкаре y својој четрдесет трећој години оженио, грађан- ским браком, венчање je било до те мере приватно да скоро нико није знао за то. Кајо - напротив: када ce оженио, продужио je са тајном везом с љубавницом, која му je касније постала и друга супруга.

Упркос личном пријатељству, њих двојица су 1913-14. постали политички противници. Непосредно пошто je изабран за председника републике, 4. марта 1913, Поенкаре je подржао предлог закона о про- дужењу војне обавезе y француској војсци са две на три године. Изгле- дало je да je то једина могућност Француске да неутралише несразмеру y становништву: Немачка je имала 70 милиона, Француска свега 40 милиона становника. Кајо ce супротставио овој мери. Закон je прихва- ћен 7. августа. Кајо, који je био изабран за председника Радикалне странке, наставио je да га напада. To je чинио и умерени пацифиста Жан Жорес који je ујединио француске социјалисте.

Политичку кампању против Кајоа 1914, предводио je најмоћнији француски новинар Гастон Калмет, уредник водећег дневника десни- це Фигаро-a. Калмет je тврдио да ће објавити документе који показују да je Кајо, y време док je био министар финансија 1911, блокирао суд- ство y једном финансијском скандалу y који je, вероватно, и сам био умешан. Калмет je такође претио да ће објавити љубавна писма Кајоа и његове друге жене из времена када je Кајо још био y браку са првом.

Најгоре je тек требало да дође: немачки телеграми Кајоу из времена Агадирске кризе 1911, које je пресрело француско Министарство ино- страних послова и који су, наводно, доказивали Кајоове симпатије према Немачкој. Очекивало ce да ће Калмет објавити и њих, на шта je немачка влада протестовала против пресретања своје кореспонденције.

Кајо je тада отишао свом старом пријатељу Поенкареу, молећи га да спречи Калмета y објављивању његовог досијеа. Упозорио га je да ако он, као председник, то не учини, ондаће он (Кајо) обелоданити оно што му je познато о Поенкареовим тајним преговорима са Ватиканом. Докази за то су били пресретнути италијански телеграми. Ако би ce то сазнало, била би угрожена подршка председнику y редовима његових грађан- ских, антиклерикалних присталица.

Ha то je француска влада званично демантовала постојање пре- сретнутих немачких телеграма, a Кајо ce, за узврат, уздржао од објављивања италијанских телеграма које je поседовао. Објављивање љубавних писама било je све што je преостало од претњи Кајоу.

Шеенаестог марта 1914. мадам Кајо II ce запутила y Калметову канцеларију, затражила да га види, и када га je угледала - испалила je шест метака из аутоматског пиштоља и убила га.

Суђење за убиство гђи Кајо било je заказано за 20. јули. У јулу je, дакле, пажња Париза била прикована за то суђење. Левичари и десни-

130

Европа зева

чари су ce туки no улицама. Никоме није преостајало ни времена ни пажње за надвојводу и његову супругу.

Поенкаре je направио и виц о томе како му je ова афера дала нове идеје: могао би да шаље своју жену да му упуцава противнике.

A k o je постојала иједна земља y Европи y којој je убиство y Сарајеву морало бити дубоко доживљено, то je требало да буде домовина Франца Фердинанда - Аустрија. Људи би требало да плачу no улицама. Међу- тим, 3. A. Б. Земан пише да y Бечу „тај догађај скоро да није изазвао никакав утисак. У недељу и понедељак бечка публика je слушала музику и пила вино... као да ce ништа није догодило.“

Писац Штефан Цвајг je y поподневним часовима 28. јуна седео y Бечу на клупи y парку. Читао je неку књигу, али му je пажњу привукла изненадна тишина: до тада ce из даљине чула музика неког оркестра; онда je музика престала. Људи су ce окупљали око музичког подију- ма, слушајући неко обавештење. Цвајг им ce придружио. Публици je давано саопштење о убиствима y Сарајеву. To су све били Аустријанци који су слушали о смрти свог будућег вође. Па ипак, како je Цвајг кас- није забележио, „није било неког посебног шока ни огорчења на њихо- вим лицима, јер престолонаследник уопште није био омиљен... Никада га нису видели да ce смеје, ниједна фотографија га није показивала опуштеног. Није имао смисла за музику, ни за хумор, a и жена му je била подједнако непријазна. Обоје су били окружени неком леденом атмосфером; знало ce да немају пријатеље. Moje скоро мистично пре- досећање да ће од овог човека са вратом булдога и хладним, укоченим погледом, доћи нека несрећа, није било ниуколико лично него je то исто осећао и цео народ; зато вест о његовом убиству и није изазвала дубоко саосећање.“

И заиста, y свим европским престоницама реакција на убиство наследника хабсбуршког престола била je мирна, до равнодушности.

131

ГЛАВА 23

УКЛАЊАЊЕ ТЕЛА

Принц Монтенуово, главни контролор хабсбуршког Царског домаћин- ства и главни Софијин прогонитељ за њена живота, водио je све послове y вези са преносом два тела и њиховом сахраном. Транспортовао их je тако да y Беч стигну y десет сати увече, 2. јула. Монтенуово ce надао да нико неће доћи да их дочека, тако да би он могао неопажено да их раздвоји. Надвојвода би био пренет y хабсбуршку породичну капелу y Хофбургу, док би Софија била послата y Артштетен, замак y коме je Франц Фердинанд изградио капелу за себе и своју супругу.

План je Монтенуову помрсио надвојвода Карло, нећак Франца Фердинанда, a сада и његов наследник на положају престолонаслед- ника, тиме што je дошао на станицу да дочека тела. У његовој пратњи, саопштава Албертини, налазио ce „цео официрски кор бечког гарни- зона.“ И тако су оба тела однета y капелу y Хофбургу на погребно богослужење.

Ипак, надвојводин ковчег je био виши, већи и носио je „све његове инсигније“ као другог човека династије и царевине, док ce на њеном налазио само пар белих рукавица и црна лепеза - инсигније њене службе као дворске даме.

Њиховој деци je било забрањено да присуствују служби Божјој за своје родитеље. Послала су цвеће, један од свега два допуштених букета.

Беч je замолио стране личности краљевске крви да не долазе na нису ни дошле. Церемонија ce одиграла 3. јула. После тога je капела затворена. T o k o m ноћи, ковчези су били пренети на железнички ста- ницу, али су ту били преотети; од тог тренутка пратила их je велика група племића на челу са Софијиним братом - група која je одбила да буде искључена са сахране.

132

Уклањање тела

У Артштетену, тела надвојводе и његове морганатске супруге стигла су до својих гробова, прогоњена и понижена од стране хабсбур- шког двора и y смрти, као што су то били и за свога живота. Понашање дворских великаша било je заиста срамно. Било je и кратковидо: тиме су поткопавали сопствену тврдњу о томе да су били тешко погођени злочином који je извршио Гаврило Принцип.

133

ГЛАВА 24

ХВАТАЊЕ ОСУМЊИЧЕНИХ

Премлаћен, окрвављен, повраћајући, Принцип je био допремљен y полицијску станицу. Нешто пре њега, тамо je већ доспео бомбаш, Чабриновић. Сходно континенталним правним процедурама, за истрагу Чабриновићевог злочина већ je био постављен истражни судија Jleo Пфефер, месно надлежан функционер. Када je полиција привела и Принципа, обим Пфеферовог истражног поступка je одмах био проширен. Два таква атентата y размаку од свега неколи- ко минута указивала су на нешто више од убиства: указивала су на заверу.

Судија Пфефер je одмах y почетку истраге забележио о Принципу да je „услед злостављања био као сатрвен, и нападно тешко изговарао речи. Младић je био малог раста, слабуњав, издуженог жутобледог лица, na je тешко било и замислити како ce он, тако ситан, тих и скро- ман, могао одлучити на овакав атентат.“

Касније, t o k o m испитивања, Принцип je повратио моћ говора и одлучно тврдио да нема саучесника, као и да je деловао no личној ини- цијативи. Порицао je да познаје Чабриновића. О себи je казао: „људи су ме сматрали слабићем... a ja сам y ствари симулирао да сам слаб човек, иако такав нисам био.“

Чабриновић, са своје стране, иако je признао да познаје Принципа, порицао je да зна било шта о оном што je његов пријатељ починио. A k o je и Принцип заиста извршио атентат на надвојводу, то (према Чабриновићу) мора да je било само зато што je и он имао слична осе- ћања и дошао до истоветног закључка о томе шта ваља чинити.

Дописник лондонског Тајмса јавио je 29. јуна да ce прича како су Принцип и Чабриновић „заузели изузетно цинични став t q k o m и с п и - тивања“ , тврдећи стално да нико други није умешан.134

Хватање осумњичених

Њихова тврдња - да два пријатеља потпуно случајно и међусобно независно покушају да убију једну исту јавну личност, истог дана, на истом месту и отприлике y исто време - била je сама no себи апсурд- на. Разлог због чега нису имали неку логичнију верзију био je тај што претходно нису ни покушали да je сачине: њихова мисија je била самоубилачка; прогутали су своју таблету цијанида и требало je да буду мртви, na им стога није ни била потребна икаква маскирна прича за власти.

Док ce испитивање настављало, полиција je бацила широку мре- жу. Ухапшена je не само Чабриновићева и Илићева породица, код које je Принцип становао, него и више од две стотине истакнутијих босан- ских Срба само y Сарајеву. Принцип ce због тога осећао кривим; сма- трао je да није било y реду да стоји no страни и посматра како невине људе кажњавају за нешто што je он учинио. У сваком случају, мада ce верзије разликују, Чабриновић je судији Пфеферу признао неке еле- менте завере. Принцип je био вољан да открије само имена заверени- ка - они су, најзад, били добровољци y самоубилачкој мисији.

Илић, поред многих других ухапшен y полицијској потери, добровољно je пристао да открије све ако му поштеде живот. За раз- лику од Принципа, он je имао двадесет једну годину и могао je да добије смртну казну. Испричао je Аустријанцима оно што je знао.

До другог јула идентификовани су сви завереници, a до трећег сви су били похапшени, осим једног мање значајног који je успео да побег- не y Црну Гору и никада није био ухваћен. Затвореници су поку- шавали да избегну давање информација које би их повезале са Србијом. Нису y потпуности успели. Генерал Поћорек je 5. јула био y стању да телеграфише министру финансија Билинском, свом цивил- ном претпостављеном, да je завереницима оружје дао српски мајор Танкосић који je такође обучио Принципа y руковању оружјем и гађању.

Аустријски војни аташе y Србији открио je битан доказ који би, да je био исправно прослеђен, могао да повеже Принципове заверенике са Аписом - na према томе и са српском владом. Он га je проследио својим претпостављенима y Министарству војске. Ови га нису упути- ли даље нити иког о томе обавестили. Само су га архивирали.

Овај исказ о вези са Србијом био je значајан, али ни y ком случају довољан. Хабсбуршка влада je била убеђена да je Србија некако била уплетена y злочин, али није имала доказа за то. Један бечки званич- ник који je отпутовао y Сарајево да ce лично упозна са стањем, теле- графски je известио: „Не постоји никаква индиција да je српска влада знала за заверу.“ Штавише, Беч je грешио - и још увек греши - y вези са тајним друштвом које je помогло Принципу; није била y питању Народна одбрана која je y суштини била културно удружење него „Црна рука“ , коју Аустријанци нису помињали зато што нису знали да постоји.

135

Убиство!

Немачки посланик y Београду известио je 30. јуна канцелара Бетман Холвега да су Срби забринути да ће их сматрати одговорним за злочин, као и да су „веома депримирани“ , али да ce „морална одго- ворност Србије за тај злочин... не може порећи“ . Цитирао je руског по- сланика који je рекао да ce нада да починилац није Србин: „Espérons que ce ne sera pas un Serbe.” („Он мора да je то знао“ , прокоментарисао je скептични Кајзер).

Два дана касније, немачки посланик je јавио канцелару да je аус- тријски отправник послова y Београду, на сопствену иницијативу, 1. јула упитао српско Министарство иностраних послова, које су истра- жне радње y вези са злочином извршене. Одговор je био: „Ништа није учињено!“ Пошто je овај посланик изразио своје запрепашћење, Мини- старство иностраних послова ce обратило министру унутрашњих посло- ва. Извршени су претреси и хапшења y четврти y којој су становали неки од завереника.

Истог дана, Пашић, српски премијер и министар иностраних по- слова, послао je циркуларно писмо својим посланицима на страни како „аустријска и мађарска штампа све више окривљују Србију за сарајевско злодело.“ Називајући то „апсурдним“, тврдио je да je овај чин y свим круговима српског друштва „најоштрије осуђен.“ Србија није била y стању да спречи злочин, јер „обојица убица су аустријски поданици.“ Заклињао je своје посланике да употребе све канале који су им на располагању „како би ce што пре прекинула антисрпска кампа- ња y европској штампи.“

Немачке цивилне вође, канцелар, министар иностраних послова и амбасадор y Двојној монархији, инстинктивно су почели да упозорава- ју Беч да реагује уздржано. Кајзер, који je био бесан и очајан, напро- тив. За разлику од свог пријатеља Франца Фердинанда, више није минимизирао српски проблем. Био je сада један он оних који су сма- трали - не чекајући доказе - да траг кривице води y Београд. „Сад ил’ никад,“ рекао je. „Са Србима треба свршити, и то што пре!“ Te његове речи одјекивале су t o k o m целог двадесетог века. Стално су цитиране како би ce показало да je ова његова рефлексна реакција била оно што je довело до избијања светског рата.

Од једног свог агента из старог српског утврђеног града Ниша, гроф Берхтолд, министар спољних послова Двојне монархије, примио je извештај: „Практично није било никаквог знака констернације нити индигнације; преовлађујуће осећање je задовољство, na чак и срећа, и то често потпуно отворено... Ово je нарочито случај y тзв. воде- ћим круговима - код интелектуалаца, као што су професионални политичари, запослени y просвети, чиновници, официри и студенти.“

Првих дана јула, ниједна од сучељених страна изгледа да није била свесна како те ствари изгледају спољном свету. Београд, нес- пособан да сакрије радост српског народа, изгледа да није схватао колико je још много морао да учини да би убедио остале да je невин.

136

Хватање осумњичених

Беч није схватао колико je још много морао да учини како би убедио остале да je крива влада Србије, a не само неки отпадници међу њеним званичницима.

Николај Шебеко, руски посланик y Бечу, отпочео je сопствену истрагу. Послао je кнеза М. A. Гагарина y Сарајево. Гагарину je пало y очи скоро потпуно одсуство мера безбедности од стране локалних хабсбуршких званичника. Посумњао je да су оптуживањем Срба же- лели да прикрију своју неспособност. Ha крају крајева, убице нису били Срби; то су били хабсбуршки поданици из аустроугарске Босне. Учинило му ce да би Срби то извели много боље да су одлучили и кре- нули да убију надвојводу.

Гагаринова неверица би можда била распршена да су Аустријанци били отворени y давању увида y доказе до којих су дошли. Међутим, званична истрага je настављена y тајности. Да je било друкчије, да je Аустрија убедила Русију да je Србија била полазна платформа терори- стима усредсређеним на убијање крунисаних глава, руски цар би ce можда придружио Аустро-Угарској и Немачкој против краљеубица. И тако 1914. не би било рата, мада би до њега вероватно дошло неке друге године.

137

ГЛАВА 25

НЕМАЧКА ПОТПИСУЈЕ БЛАНКО ЧЕК

У суштини, мало je k o y Аустро-Угарској, изузев можда Берхтолда, био жалостан због уклањања Франца Фердинанда са сдене. Истина, вође Двојне монархије су жалили због убистава владара, али ако je већ неко краљевске крви требало да буде жртвован, сви би били за то да то буде надвојвода.

Престолонаследник je свакако, после цара, био најважнија личност хабсбуршке царевине. Његовим убиством, надобудни српски терори- сти су бацили јавни изазов самом опстанку царства. Ако би Беч пропу- стио да реагује, самим тим би претрпео пораз: такав аргумент могао ce износити y то време, и био je изношен, a потом су га до данас понавља- ли многи историчари.

Ипак, то није био разлог због којег je Аустро-Угарска желела да уништи Србију. To није ни могао бити разлог, јер ако оставимо no стра- ни Франца Фердинанда, хабсбуршке вође су желеле да униште Србију знатно пре убиства. Да их нису зауставили, они би рат започели не 1914, него 1912. или 1913. У томе су их спречили европско јавно мње- ње, као и страх од Русије, и изостанак подршке од стране Немачке.

Ова убиства нису Бечу пружила разлог него изговор за кретање y акцију. Она су Аустријанцима пружила основу за уништење Србије - изговор који би Европа уважила, y који би поверовала, и са којим би чак могла и да саосећа. To je било оправдање које би могло да наведе Нема- чку да их подржи и да спречи Русију да им ce супротстави. У прош- лости су Франд Фердинанд и Вилхелм II били препрека на путу покретања крсташког рата против Србије. Ова убиства су, мада на различите начине, уклонила обојицу: надвојвода je био убијен, a Кајзер понесен жељом за осветом и обузет непромишљеним бесом.

141

Лагарије

T o k o m балканских ратова 1912. и 1913, Аустрија je добила скоро хистеричан страх од Србије. Кајзер je одбацивао те страхове, што je изазивало велико огорчење Беча. И ето, сада je Вилхелм услед сарајев- ског догађаја и своје непоетојане ћуди најзад променио мишљење.

У том погледу, и са тачке гледишта Беча, Гаврило Принцип je почи- нио савршени злочин.

Непосредно после убистава, када ce немачки амбасадор y Бечу усудио да саветује своје домаћине да поступају опрезно и да не пренагљују, Кајзер ce разбеснео: „Ко га je овластио да то ради? To je страшно глу- паво! To ce њега не тиче, јер je искључиво ствар Аустрије шта ће да учини y овом случају.“ Сада je Вилхелм веровао да ce балканска ситу- ација може разрешити искључиво силом.

Како ће хабсбуршка влада одговорити на ове догађаје? Званичник који je водио инострану политику био je Леополд фон Берхтолд. У њега су били упрти погледи и Двојне монархије и Европе, y очекивању одговора.

Министар je 1914. године био стар педесет једну годину и није био спреман за вођство. Тек после великог оклевања прихватио je функци- ју министра. Био je именован после Еренталове смрти 1912, задржао je динамично Еренталово младо особље и углавном им je препуштао да раде no својој вољи. Неодлучан и интелектуално плитак, али шарман- тан и лепо васпитан - најбоље му je одговарао живот плејбоја. Богат и no рођењу, повољном женидбом постао je један од најбогатијих људи царевине. Био je власник великих земљопоседа и ергела. По природи je био дипломата, али као министар иностраних послова био je аматер.

У прошлости, Берхтолд je no питању Србије био неодлучан. Франц Фердинанд je после састанка y Конопишту, средином јуна, веровао да ce министар слаже с њим да Двојна монархија треба да остави Србе на миру. Међутим, меморандум који je Берхтолд наручио од свог мини- старства - чији су аутори били Франц фон Мачеко y сарадњи са Лудви- гом фон Флотовим и Јоханом Форгачем, званичницима Еренталове експанзионистичке традиције - препоручивао je офанзивну политику: тесан и активан немачко-аустријски савез који би y Европи предузео офанзиву против претпостављане руске претње. Између осталог, мемо- рандум je предвиђао и дипломатску изолацију Србије.

Одмах после убиства, Берхтолд je издао налог за ревизију мемо- рандума y светлу нових догађаја. Нови меморандум je задржао свој позив на енергичне мере. Циљеви су остали исти, али сада су ce отва- рале и нове могућности. Реч „рат“ још увек није била поменута. Тридесетог јуна Берхтолд je међутим говорио о потреби „коначног и темељног обрачуна“ са Србијом.

142

Немачка потписује бланко чек

To je било нешто о чему je било потребно разговарати са Немач- ком. Аустроугарска влада није била довољно снажна да сама донесе одлуку. Када су од европских владарских кућа затражили да не при- суствују погребном богослужењу за Франца Фердинанда, бечке власти су направиле изузетак за Вилхелма II; Кајзер je био позван y својству покојниковог личног пријатеља, али би на тај начин био при руци и за политичке дискусије и одлуке. Међутим, немачки званичници су ce уплашили још неког атентата. Због забринутости за Кајзерову безбед- ност, сарадници су га убедили да не прихвати позив.

Ha који начин би хабсбуршка влада могла да задобије Кајзерову помоћ y спровођењу било које политичке опције за коју би ce она одлучила? Савет немачког посланика y Бечу, грофа Хајнриха фон Чиришког, je гласио да би захтев за немачку подршку морао да буде укључен y неки план, и да би морао бити y писаном облику.

Како je већ речено, Берхтолд je већ имао нешто на папиру: то je био меморандум његовог министарства који je позивао на окружење, изо- лацију и уништење Србије. Уз неке модификације, то би могао да постане тај жељени писмени предлог. Аустријски цар Франц Јозеф je прихватио да уз меморандум напише Вилхелму пропратно писмо. У том личном писму цар ce обраћао цару, човек човеку. Гроф Александар Хојош, усијана глава, y својим тридесетим годинама на месту шефа Берхтолдових сарадника, добровољно ce пријавио за курира.

Хојош je имао разлога да верује да ће његова мисија бити успешна. Само неколико дана пре тога, 1. јула, имао je дуг разговор са Виктором Науманом, немачким новинаром тесно повезаним са званичним Берли- ном, a посебно са Министарством иностраних послова. Науман му je казао да ако Беч има намеру да икада затражи подршку Берлина, сада би био тренутак за то: Кајзер je био шокиран убиствима. Осим тога, широм владиних кругова, противљење започињању превентивног рата против Русије било je мање но икада до тада. (To je занимљиво, јер сугерише да je y целини узев, Берлин ипак још био против отпочи- њања таквог рата).

Сада je било време „да ce уништи Србија“ , рекао му je Науман. По њему, „ако ce данас кајзеру Вилхелму, који je ужаснут сарајевским убиством, обрате на правилан начин, он ће пружити [Аустрији] све гаранције и овог пута ће ићи и y рат, јер сада увиђа опасност за монар- хистички принцип.“

Науман можда није говорио само y своје име него y име једне гру- пације унутар немачке владе. Било то тако или не, тек сматрало ce да je он прорачунат, лукав и добро обавештен. У ствари, пред сам пут y Беч, он ce састао са Вилхелмом фон Штумом, политичким чврсторука- шем y немачком Министарству иностраних послова.

У Немачкој je y том тренутку било оних који су на сарајевске дога- ђаје гледали као на прилику за отпочињање акције - било да je отпо- чне Немачка или Аустрија. Амбасадор Саксоније je 2. јула из Берлина

143

Лагарије

јавио својој влади да су немачки војни кругови вршили притисак да ce рат отпочне одмах, док су Француска и Русија још неспремне. Аустријски амбасадор y Берлину je јавио да су та гледишта била ши- роко заступљена.

Шеф немачког генералштаба Молтке, на летовању, предвидео je 5. јула и другу алтернативу за случај ако би Аустрија започела рат: „Аустрија мора да победи Србе и да онда брзо закључи с њом мир, чији једини услов мора бити аустро-српски савез, баш као што je и Пруска учинила са Аустријом 1866. године.“

Берхтолд je телеграфисао немачкој амбасади y Бечу да je његов иза- сланик Хојош, лични пријатељ нећака немачког канцелара, на путу за Берлин, са надом да ce види са Кајзером и канцеларом, као и да ће стићи следећег јутра. Временска шема je била врло тесна; Вилхелм je требало 6. јула да пође на своје уобичајено годишње крстарење no Северном мору.

Берлии, 5. јула . Ујутро je Хојош y Берлину информисао искусног аус- тријског амбасадора y Немачкој Ладислава Сеђењи-Марича, који je затим отпутовао y Потсдам и ручао са Кајзером. У међувремену, Хојош je ручао са Артуром Цимерманом, подсекретаром немачког Министар- ства иностраних послова. Ha овом ручку, састанку на нижем нивоу, аустријски изасланик je био најотворенији о правим циљевима своје земље. Хојош je отворено говорио о рату, о брисању Србије са географ- ске карте и о њеној подели y корист околних држава. Саслушан je са симпатијама.

За то време, y Потсдаму, Сеђењи je предао кајзеру Вилхелму два документа која je Хојош донео. Меморандум Министарства иностраних послова завршавао ce речима да je написан пре убиства надвојводе, али да тај догађај потврђује његове анализе. Пропратно писмо Франца Јозефа je било личније и написано y дирљивом духу. Оба документа су y великој мери обраћала пажњу на Румунију, упозоравајући на њено растуће приближавање Србији и Русији. Ниједан од докумената није позивао на неку специфичну акцију, иако je изложен циљ био елими- нација Србије „као фактора политичке моћи на Балкану.“

Вилхелм je дискусију започео изјавом да о свему треба да ce поса- ветује са канцеларом. Међутим, после ручка, притиснут да каже нешто више, попустио je. Обећао je безусловну подршку Немачке Аустро- Угарској y свему што она y свом сукобу са Србијом одлучи да учини. Дао je тиме оно што су историчари назвали „carte blanche” , односно „бланко чек“ . Рекао je да ће подржати Аустро-Угарску чак и y случају ако Русија интервенише. Међутим, упозорио je свог госта да Аустрија мора да изврши брзи удар. Затим ce састао са канцеларом и са својим војним саветницима колико их ce год y том летњем периоду могло на брзину окупити, a то je учинио и следећег јутра. Постигнута je саглас- ност са Вилхелмовом одлуком. Чак ce и канцелар сагласио.

144

Немачка потписује бланко чек

Према најновијим научним сазнањима, услове немачког одговора разрадио je углавном канцелар Бетман Холвег. Државни службеник од каријере, стар педесет седам година, он je своју службену каријеру углавном провео покушавајући да ограничи моћне политичке снаге и неумерене личности.

T o k o m пет година своје канцеларске дужности, осећао je притисак армијских официра који су веровали да je рат са Русијом неизбежан, и препоручивали превентивни удар пре него што Русија буде спремна. Такође je био подвргнут и супротном притиску од стране Тирпица, да почетак рата одложи до неког далеког тренутка y будућности, када би немачка флота била y стању да обесхрабри Британију. Бетман je био свестан да ce Кајзер, без обзира на то шта je рекао, ипак на крају крајева обично одлучивао за мирно решење.

Сада je пред њим било писмено питање из Беча од 4. јула: да ли би Немачка заштитила Аустро-Угарску од Русије, ако би Аустро-Угарска покушала да смрви Србију? При том, није било специфидирано шта су Аустријанци желели да учине. Није чак било јасно ни да ли ће имати петљу да било шта ураде. Али, обе стране - и Берлин и Беч - бринула je, како ce показало, иста ствар: шта би ce десило ако тражђна гаранција не буде пружена?

Свака страна je била свесна своје међународне изолације. Свака ce плашила да не изгуби свог јединог стварног савезника. У немачким вла- диним круговима, једна од брига je била да би ce Хабсбуршко царство, после смрти Франца Јозефа, могло распасти. Друга брига je била да Двој- на монархија, као ни y Мароканској кризи 1911, не би подржала Немач- ку y њеним сукобима; борила би ce само y сопственим. С друге стране, y Аустро-Угарској, било je забринутости да би Немачка могла напустити савезника који je, немајући уопште храбрости за борбу, био бескористан.

Срж консензуса који су Немци међусобно постигли 5-6. јула састојала ce y томе да су сада сазреле околности за смели план: под условом да на- падне брзо, Аустро-Угарска сада може да реши свој српски проблем без ризика ширег рата. Према Бергхановом ауторитативном раду, немачки одговор на Хојошеву мисију носио je Бетманов печат, a он je највероват- није био његов аутор. To je био план Берлина (иако свет за њега није смео знати), a Беч je прихватио да га спроведе. План ce састојао y томе да Аус- трија муњевито удари, уништи Србију и стави Европу пред fait accompli.

Бетман je 6. јула Аустријанцима потврдио Кајзеров тајни приста- нак да y случају рата подржи Аустрију.

Већина историчара je ову немачку обавезу осудила као вратоломију. Семјуел Вилијамсон, водећи истраживач улоге Аустро-Угарске y нас- танку Првог светског рата пише: „Својом обавезом Немачка je Аустри- ји предала y руке режију и ритам јулске кризе.“

Па ипак, чек можда и није био баш сасвим бланко. Немци су можда били убеђени да je муњевити ударац био њихов сопствени план који Аустрија треба само да изврши, тако да нису сматрали да предају

145

Лагарије

Аустрији y руке стварно одлучивање. Уз то, постојали су и извесни услови за немачку подршку - или je бар Кајзер веровао да ce подра- зумевају. Немачка гаранција je дата y контексту неколико година ратовања на Балкану, t o k o m којих je Аустрија већ најмање три пута тражила подршку какву je Хојош сада добио, при чему je одговор два пута био негативан и једанпут позитиван. Кајзер je имао на уму изве- сне предуслове за давање пуне подршке Аустро-Угарској y њеним сталним конфликтима са Србијом. Ти предуслови постају јаснији ако ce узме y обзир цео период од 1912. до 1914. године, a не само 1914. година.

- Аустро-Угарска мора изгледати као изазвана страна - y то треба да верује немачки народ свакако, али још боље и цела Европа. По Вилхелm o b o m гледишту, то није био случај y рану јесен 1912. или y касно пролеће 1914, али je било тако y позну јесен 1912, и сада, поново, услед сарајевских убистава.

- Аустро-Угарска треба да делује сама, и то муњевитом брзином.- Кајзер je очигледно веровао да Аустрија жели да казни Србију

због атентата. Или му није било речено или он није схватио да Аустро-Угарска намерава да уништи Србију - циљ коме ce Вилхелм увек супротстављао кад год je раније бивао отворено постављен.

- Околности су морале бити такве да интервенција Русије, Фран- цуске и Енглеске буде искључена. Кајзер и већина његовог окружења мислили су да ствари тако стоје јула 1914. Бетман, коме je поверено да y име Немачке контролише операцију про- тив Србије, схватио je да постоји опасност од општег пожара, али je веровао да je ризик мали. Вилхелм je, опет, веровао да практично не постоји никакав ризик.

- Кајзер je био убеђен да ће криза брзо проћи: „да ће ce, због тога што ће Србија бити принуђена на попуштање, ситуација разби- стрити t o k o m једне недеље.“

- У противном, објаснио je Вилхелм једном свом поморском офи- циру, „аустријска влада захтеваће максималну сатисфакцију од Србије и, чим ова не буде дата, покренуће своје трупе на Србију.“ Како je он видео ствари, доћи ће до брзе хабсбуршке окупације Београда, српске престонице, баш згодно смештене на реци којом ce протезала граница са Аустро-Угарском. После тога ће доћи до наметнутог мировног уговора којим ће Србија бити принуђена на савез са Аустријом.

Ни Кајзер ни његови саветници тог 5. и 6. јула нису веровали да много ризикују давањем гаранције Аустрији. Ерих фон Фалкенхајн, пруски министар војске, није био убеђен да je Беч „заиста озбиљан“

146

Немачка потписује бланко чек

ни „да je чврсто одлучио.“ Немачка није ништа ризиковала, јер нај- вероватније никада неће бити позвана да изврши своју гаранцију. Постојао je консензус да ce „Руси - иако пријатељи Србије - на крају крајева ипак неће укључити.“ Кајзер je рекао Сеђењију да Русија „ни y ком погледу није спремна за рат,“ a својим војним саветницима je казао да ће Француска „тешко допустити да дође до рата“ јер још увек није имала тешку артиљерију. Штавише, он није веровао да би руски цар ушао y рат на страни краљеубица. Фалкенхајн га je питао да ли треба учинити додатне припреме за рат y коме би учествовале велике силе. Вилхелм je рекао да не треба.

Немачки војни руководиоци су јасно ставили до знања да су они, како год било, спремни за сваку могућност. Може бити да су Кајзер и његови генерали подржали бланко чек из супротних разлога. Кајзер, јер je веровао да неће допринети избијању рата, a неки генерали мож- да баш зато што je бланко чек повећавао вероватноћу избијања рата.

Тако ce догодило да je три недеље пошто je одбио да пружи безусловну подршку живом Францу Фердинанду, кајзер Вилхелм обећао такву подршку ствари мртвог Франца Фердинанда. Промену je изазвала смрт Франца Фердинанда. Вилхелм y томе није био усамљен; вођи других земаља су осећали исто. Симпатије Европе би сада биле против Србије, a на страни Аустријанаца - ако би ови одмах узвратили ударац и ако би деловали сами, a не y дослуху са Немачком.

Међутим, лажи - или y најмању руку преварантске тврдње - које су износиле владе Аустрије и Немачке, претиле су да ce окрену против њих самих.

Аустро-Угарска je лагала када je тврдила да ударац узвраћа због уби- ства надвојводе. У суштини, сарајевска убиства су имала релативно мало везе са тежњом Хабсбурга да униште Србију. Оно што je одало аустриј- ску лаж било je на првом месту то што она није одмах напала, као што то чини онај који ударац узвраћа y бесу или самоодбрани. Алтернатива би била да ce изврши потпуна судска истрага до њеног закључења, и да ce онда свету обелодане резултати. За то Аустрија није имала стрпљења.

Меморандум о подршци који je понуђен Кајзеру био je исти онај меморандум срочен пре атентата y Сарајеву. Ta чињеница - која je да- нас позната, али за коју ce y оно време није знало - показује да мемо- рандум није настао као последица догађаја y Сарајеву.

Аустрија није баш добро одиграла своју улогу. Њено понашање t o k o m недеља које су уследиле није убедило Европу да je њен превасход- ни мотив била жеља да освети убијеног надвојводу. Неверица y то ce ширила Европом. T o k o m недеља које су следиле, тврдње Беча су изгледале све мање веродостојне.

147

Лагарије

Аустријски представниди су y Немачкој очигледно оставили ути- сак да ће извршити оно на чему je инсистирао Кајзер: да делују муње- витом брзином и заврше ствар за једну-две, највише три недеље.

Немци су са тим рачунали, али Аустро-Угарска није била y стању да испуни та очекивања. To je била још једна нетачна тврдња која ce морала осветити Аустријанцима, иако они сами можда нису увиђали да нису y стању да одрже реч.

A онда, ту су били и Немци који можда и нису лагали, али ипак нису били сасвим искрени. Кајзер и многи његови људи били су сигур- ни да ниједна европска велика сила неће интервенисати да би спре- чила очекивани аустријски ударац. Они су ce обавезали да одврате Француску и Русију, чврсто убеђени да до тога никада неће доћи. Потписали су чек верујући да он никада неће бити уновчен.

148

ГЛАВА 26

ВЕЛИКА ВАРКА

Направивши тајни споразум, сваки од партнера je сада почео да игра додељену му улогу. Аустрија je одлучила, делајући наизглед на своју руку и спонтано, да тврди како приводи правди убице и њихове српске помагаче. Вршећи наизглед оправдани осветнички напад, хабсбуршке армије би требало да казне кривца, користећи своје право на само- одбрану од следећих напада организованих из Србије. Европа не би била одушевљена, али би морала да призна да Аустријанци имају пуно право да учине то што су учинили.

Од животне важности je било да свет не сазна за улогу Немачке ни- ти било шта о Кајзеровим гаранцијама. Несумњиво, два савезника су поступала као да верују да je тајност од суштинског значаја. T o k o m следећих недеља непрекидно су лагали, кршећи на тај начин поверење које je y ранијој епохи било основа европске дипломатије.

Да je учешће Немачке било откривено на време, Европа би схватила да Аустрија не иде за циљевима које je јавно прокламовала. Није ce радило о освети жртава убиства; то убиство je коришћено као маска како би ce потиснуо утицај Русије на Балкану. Европа би увидела да je намера Аустрија била не да казни него да уништи Србију; не да победи Србију, него да je збрише са лица земље.

Свет би онда сазнао и да Немачка није невини посматрач, као што су то Француска или Италија, већ равноправни учесник y аустријском плану. Ta германска комбинација није тражила правду за убијеног надвојводу; она je започела велику игру са циљем да равнотежу сила на Балкану промени y своју корист.

Тако je Аустрија требало да нападне и покори Србију пре него што би ико сасвим схватио да ce нешто догађа. Европа je требало да буде уљуљкана y веровање да Аустрија неће учинити ништа све док ce

149

Лагарије

после више недеља судске истраге не утврди одговорност криваца. Несвесна правих планова, Европа не би предузела мере предо- строжности. У циљу заваравања Европе, вођи Немачке и Аустрије су морали да постану позоришни глумци.

Већ дуго je постојао обичај да европске вође одлазе на летњи одмор. Почетком јула, Берхтолд je дошао на идеју (a то je био случај и са Бетманом) да уљуљка Европу y осећање лажне безбедности тиме што ће ce правити да ce држе својих уобичајених јулских распореда. Берх- толд je дао налог свом министру војске и шефу генералштаба да оду на годишњи одмор „како би спречили свако узнемирење“ . Цар Франц Јо- зеф je наставио свој прекинути летњи одмор. Канцелар Бетман je поку- шао истоветну подвалу, na je изводио представу како ce одмара на свом имању y унутрашњости. Тирпиц je летовао y Шварцвалду. Молтке je био на бањском купању y чувеном Карлсбаду. Министар иностра- них послова je био на меденом месецу. Молткеови и Тирпицови заме- ници, као и министар војске били су на годишњем одмору.

Смештени y своја летовалишта, из све снаге су ce трудили да остану тамо, и да изгледају невино. По савету канцелара, кајзер Вилхелм je, не- вољно, кренуо на своје планирано крстарење - иако je целу ту варку сма- трао за „детињарију“ . Изгледа да му том тренутку није пало на памет да га његов канцелар шаље на крстарење како би га уклонио са пута.

Необичност тог јула 1914. произлазила je, дакле, из чињенице што су ове судбоносне активности биле потпуно невидљиве. Личило je на позоришни комад y коме ce све што je важно одиграва иза сцене.

Рано ујутро, y понедељак 6. јула, пред само укрцавање, Кајзер je поз- вао неколико официра да разнесу његове поруке. Адмирал Едуард фон Капеле, Тирпицов заменик, био je између 7 и 8 сати изјутра телефоном позван да дође. Нашао je Вилхелма y башти његове палате. Капеле ce сећао: „Цар je кратко време ходао тамо-амо са мном и испричао ми je догађаје претходног дана“ - о бланко чеку Аустрији, што je Капеле, очигледно, требало да пренесе Тирпицу. Кајзер „није веровао да ће доћи до озбиљних промена које би водиле рату. Према његовом гле- дишту, y овом случају руски цар ce неће ставити на страну краљеубица. Осим тога, Русија и Француска нису спремне за рат (цар није поменуо Енглеску). Сходно канцеларовом савету, он câM ће, како не би изазвао неке нелагодности, започети свој пут no Северном мору.“

Сличну поруку својим претпостављенима je руком исписао помор- ски официр, капетан Ценкер: „Његово Величанство je обећало“ да ће заштити Аустрију ако Русија интервенише „али не верује да ће ce Русија умешати на страни Србије која ce упрљала убиством. Францу- ска ће, такође, тешко допустити да дође до рата јep joj бедостаје тешка артиљерија за њене истурене армије. Ипак, иако рат против Русије и Француске није вероватан, са војне тачке гледишта ту могућност не треба испуштати из вида.“

150

Велика варка

Вилхелм je био свестан да га бије глас како y одсудним кризним тренуцима увек устукне. „Овога пута нећу попустити“ - казао je Крупу, фабриканту оружја.

Ha палуби брода, Вилхелм ce из све снаге трудио да не изгледа као неко ко ишчекује важне вести. Ипак, 6. јула je натукнуо двојици по- морских официра да ће ce кроз девет дана сазнати одговор Аустрије на оно шта су Срби урадили. У другим тренуцима, говорио je својим офи- цирима да ће ce ситуација разрешити кроз недељу до три недеље дана. Високим официрима својих оружаних снага на дужности казао je: „Он не очекује значајне војне компликације. По његовом мишљењу, руски цар овом приликом неће стати на страну краљеубица. Осим тога, Ру- сија и Француска нису биле спремне за рат... По канцеларовом савету он иде на своје ...крстарење како не би давао разлога за узнемирење.“

Вилхелм je приближно исто казао шефу свог војног кабинета и пруском министру војске: „Ш то пре Аустријанци повуку потез против Србије, то боље, a ... Руси - мада пријатељи Србије - неће ce умешати.“

Дана 7. јула, дан пошто je Немачка потписала свој бланко чек, Берх- толд je сазвао састанак кабинета Двојне монархије како би добио одо- брење за кретање y акцију. Кабинет су сачињавали аустријски премијер са својим министрима, мађарски премијер са својим министрима, као и шачица оних, који су као и сам Берхтолд, били министри Аустро- Угарске уније.

Кабинет je већао и дискутовао сатима. Мађарски министар-пред- седник, гроф Иштван Тиса, оштро ce супротставио Берхтолдовим пла- новима. У томе je остао усамљен, али je онемогућио остале да крену y акцију. Тиса je упозорио да би инвазија Двојне монархије на Србију „колико човек може предвидети, довела до интервенције Русије и ти- ме до светског рата.“ Његов алтернативни план je био да Беч састави списак својих захтева, и да „ултиматум пошаље само уколико Србија не испуни те захтеве. Ти захтеви морају бити строги, али не такви да их je немогуће испунити.“ Изнад свега, тврдио je, Хабсбуршко царство не сме дозволити да буде увучено y рат.

Уместо тога, кабинет je предложио да ce Србији пошаље ултиматум- што je било траћење времена, a Берхтолд je то требало да зна - какав Србија ни y ком случају не би могла да прихвати и да ce одмах затим при- ступи инвазији. Тиса je имао право вета и залагао ce за то да захтеви буду такви да их Србија може прихватити. Он je био присталица мирног решења.

Сви министри су били убеђени да су извесни српски званичници на известан начин повезани са злочином y Сарајеву, мада за то нису имали уверљиве доказе, a сарајевски процес неће започети још недељама, чак и месецима. Берхтолд није имао толико времена. Почетак акције било je за њега питање од неколико дана, највише недељу-две.

151

Лагарије

Гроф Тиса c e одупирао t o k o m једне недеље, 7-14. јула. Затим га je његов саветник за спољну политику убедио да би Мађарској, y њеном конфликту са Румунијом, поход на Србију могао користити. Уз то, Берхтолд je употребио још два моћна аргумента. У немачкој влади на- стало би толико разочарање ако Двојна монархија не буде реаговала мушки, да многи не би више видели никакву корист од савезништва: тако би био изгубљен савез са Немачком од кога све зависи. Осим тога, Берхтолд je мађарском министру-председнику остављао ипак неку наду да није сасвим немогуће да Србија прихвати аустроугарске усло- ве, a y том случају до рата не би ни дошло. (Ово, y ствари, није било истина, јер Берхтолд je био одлучан да Србији наметне рат, без обзира на то шта Србија буде казала или учинила).

Тиса je попустио, али je то Берхтолда коштало недељу дана. A Кајзер je, не треба сметнути с ума, очекивао да ce цела ствар разреши за недељу-две, највише три.

Немачки амбасадор je 9. јула јавио из Лондона да je са сер Едвардом Грејом продискутовао последице Сарајева, као и могући аустријски одговор. У извештају je тврдио да je Греј „потпуно спокојан, као и да je y ведром тону изјавио да не види разлога да ce на ситуацију гледа y песимистичком светлу.“

11. јули. Питање немачком Министарству иностраних послова са Кајзерове јахте: треба ли 12. јула, за рођендан, српском краљу послати уобичајени телеграм - честитку? Одговор: „Пошто Беч до сада није повео никакву акцију против Београда, изостанак уобичајеног теле- грама би био исувише упадљив и могао би да проузрокује превремену нелагодност... Треба га послати.“

14. јули. Беч - Берлину. Ултиматум који ће Србији бити послат „са- ставља ce на такав начин да je практично искључена могућност њего- вог прихватања“ . Али, он још није доведен до коначног облика и неће бити готов пре 19. јула. (Кајзер je ту забележио: „Грдна штета.“ ).

Средином јула, приговори на аустријску неодлучност могли су већ бити оправдани. Било je могуће замислити, како су чинили баварски званичници, да je на конференцији 5-6. јула Аустро-Угарска y ствари више волела да je „бланко чек“ био одбијен - да није добила пуну подршку - то би joj пружило изговор да ништа не предузима.

Kao и многи други европски дипломати, аустријски посланик y Београду, барон Гизл фон Гизлинген, налазио ce на летовању. Вратио ce 10. јула. Руски представник Хартвиг посетио га je те исте вечери да изрази званично саучешће поводом убистава y Сарајеву. Хартвиг je демантовао гласине како тим поводом није спустио заставу на пола копља на свом посланству.

152

Велика варка

Хартвиг, који je био гојазан, патио je не само од астме него и од ангине пекторис. Пожалио ce на болове y срцу. Званични послови су га присиљавали да остане на дужности још дан-два, a онда би могао на одмор y бању.

Хартвиг ce распитивао шта Аустрија планира као реакцију на сарајевске догађаје. Гизл му je пружио уверавања да не треба да ce секира за Србију. Изгледало je да je Хартвиг умирен. Затим je руски дипломата нечујно склизнуо на под. Доктор, кога су одмах позвали, установио je смрт од срчаног удара.

Гизлови су одмах послали no Хартвигову кћер ЈБудмилу. Она je одбила све покушаје да je утеше, горко их називајући „аустријско празнословље“ . Претражила je собу. Распитивала ce да ли je оцу слу- жена храна или пиће (није) и пажљиво je покупила и однела очеве опушке цигарета - вероватно да их пошаље на токсиколошку анализу.

Цигарете нису биле отроване. Оно што je на Балкану, y Европи, јула 1914. било отровано, била je атмосфера. To je постао свет лажи, завера и превара.

153

ГЛАВА 27

БЕРХТОЛДУ ИСТИЧЕ ВРЕМЕ

14. јули. Иако Тиса више није стајао на путу, Берхтолд још увек није могао да отпочне напад на Србију. Конрад, шеф Генералштаба, дошао je до открића да ce одсуство које je војсци дато ради обављања жетве не може завршити пре 25. јула. Хитни позив трупама значио би да Беч има ратоборне намере - a то ce није смело дозволити.

Постојао je још један разлог због кога су Аустријанци одлучили да би било неопрезно ударити пре тог датума. Председник Републике Фран- цуске и њен премијер су баш полазили y званичну посету Русији. Захваљујући томе вођство двају савезника би било на окупу, na би могло да усклади своју реакцију на било које потезе Аустрије. Не желећи да дозволи да ce то догоди, Берхтолд je одлучио да сачека док ce двојица Француза укрцају на брод и напусте Санкт Петербург и на тај начин буду безбедно ван контакта са Русима. To je значило да треба осигу- рати тачно сазнање о датуму када су француски председник Рејмон Поенкаре и премијер Рене Вивијани планирали да напусте Русију. Берхтолд je тражио да га његова амбасада y Санкт Петербургу обаве- сти о томе. Учинивши то, Берхтолд je планирао да Србији уручи улти- матум 23. јула, a рок за одговор би истидао 25. јула.

Берхтолду су биле потребне најсвежије инкриминишуће информа- ције из сарајевске истраге како би их употребио y ултиматуму. Један од његових званичника je отпутовао y Сарајево, прегледао доказе и 13. јула послао извештај који није одговарао ономе што je Берхтолд же- лео да чује. Већина доказа била je неуверљива. Аустријски истра- житељи су нашли следеће: „Нема ничега што би доказивало, или бар потврђивало, претпоставку да je српска влада учесник y инспирисању злочина, његовој припреми или снабдевању оружјем. Напротив, има

154

Бертхолду истиче време

разлога да ce верује да je то потпуно искључено.“ Све што ce могло наћи, било je да су убицама помагале особе које су имале везе са срп- ском владом.

Није ce могло више чекати да ce појаве необориви докази о криви- ци Србије. Берхтолд ће морати да настави са састављењем свог улти- матума без доказа који би му y томе помогли..

Претило je још једно, додатно, одлагање. Конрад je саопштио да ору- жане снаге неће бити спремне за инвазију на Србију пре 12. августа. To би било седам недеља после атентата - предуги интервал за напад на Србију, a да би Европа могла да га прихвати као спонтану реакцију.

Шта je Берхтолду било чинити? Шта да саопшти Берлину? Време му je истицало.

Шта ce то дешава? распитивао ce Берлин. Беч није одговарао, јер Брхтолд није имао шта да одговори.

155

ГЛАВА 28

ТАЈНА JE САЧУВАНА

Берхтолд je држао Немце y неизвесности одбијајући телеграфску кому- никацију. Имао je и веродостојан изговор: ради постизања ефекта изненађења при планираном нападу на Србију, морао je да држи y не- знању све непосвећене y тајну. Пошто су извештаји могли бити ухваће- ни и дешифровани, било je најбоље свести комуникације са свима на најмању меру.

Показало ce да je тајну тешко сачувати. Немачко Министарство иностраних послова пренело je свом амбасадору y Италији основне црте аустријских размишљања. Овај их je узгред поменуо италијан- ском министру иностраних послова Антонију ди Сан Ђулијану. Велике силе су, иначе, ретко поверавале тајне Италијанима јер су ови имали репутацију индискретности. И заиста, један историчар та- дашње италијанске међународне политике бележи: „Италијанским дипломатама није чак полазило за руком да закажу састанке са најважнијим европским државницима.“ Упозорен од немачког амбасадора, Сан Ђулијано je одмах пренео све што je сазнао својим амбасадама y Русији, Аустрији и Србији. Аустријанци су раније раз- били италијанску дипломатску шифру, na су тако и сазнали шта je Сан Ђулијано саопштио својим дипломатама. Историчар Семјуел Вилијамсон, који je пренео ову причу, закључује да су и Руси, уз своју савршену криптологију могли да одгонетну италијанску шифру и да су можда упозорили Србију.

Руси су од раније разбили аустријску дипломатску шифру, прочи- тали Берхтолдово распитивање о томе када ће председник републике и премијер Француске напустити Русију - na су могли из тога да из- вуку закључке.

156

Тајна je сачувана

Како je време протицало, a једно одлагање следило за другим, такво цурење информација ce могло очекивати. Неки пензионисани аустријски дипломата je нешто избрбљао, ово je начуо британски амба- садор, na je пренео гласине свом француском колеги.

Британски амбасадор y Русији je 16. јула упозорио своју владу на олују која ce припремала: „Аустроугарска влада уопште није располо- жена за разговоре са Сервијом [sic!], али ће инсистирати на момен- таном и безусловном прихватању услова, a ако ce то не прихвати - прибећи ће сили. Прича ce да ce Немачка y потпуности слаже са так- вим поступком.“

Истог дана и y истом граду, Санкт Петербургу, италијански амба- садор je казао једном руском дипломати „да je Аустрија y стању да предузме неопозиве кораке према Србији, верујући да ће Русија уложити вербални протест, али да ипак неће предузети мере силе како би заштитила Србију против било каквих аустријских мера.“

Низ европских дипломата je начуло узнемирујуће гласине, али само je шачица њих имала стварна сазнања. Чак и y Бечу je било мало оних који су стварно знали, a y Берлину их je било још мање.

Ипак, y целини, тајна je била сачувана: јавност о томе ништа није знала. Како je Фолкер Бергхан писао о Немачкој: „само je врло узан круг људи био укључен y доношење суштинских одлука које су на крају довеле до рата,“ a „када су ове одлуке доношене, није било консул- товано више од десетак људи.“ To je важило и за Аустро-Угарску. Завереници су тихо и скривени од погледа настављали свој рад. За то време, Европа je, потпуно несвесна свега тога, уживала y сунцу, на свом опуштеном летовању.

157

ГЛАВА 29

ЧИН ЈОШ НИЈЕ СВРШЕН

Руски амбасадор y Бечу je 16. јула телеграфисао својој влади: „Стижу ми информације да аустроугарска влада намерава да постави извесне зах- теве Београду no завршетку истраге... Чини ми ce да би било пожељно да ce y овом тренутку, пре доношења коначне одлуке о овом питању, бечка влада обавести како би Русија реаговала ако Аустрија постави Србији зах- теве који би били неприхватљиви за државно достојанство те земље.“

Ово, као и слична поверавања о аустријским плановима, узнемирила су руског министра иностраних послова. Међутим, аустријски амбаса- дор ce пожурио да развеје те бриге. Саопштио je руском министру да Аустро-Угарска жели мир. И тако Русија није ниш та предузела.

Српски премијер Пашић je 18. јула послао телеграм српским по- сланствима (изузев оном y Бечу) како je одлучан да не прихвати ниједан аустријски захтев који би повредио суверенитет Србије.

Тајни план који су аустријске и немачке вође y том тренутку извршавале био je јасно - али y поверењу - саопштен влади Баварске. Краљевина Баварска je била највећа и најнасељенија држава y Немач- ком царству под вођством Пруске. Приликом удруживања y Немачку, она je себи „задржала већу меру суверене независности него било која друга саставна држава.“ To je укључивало и посебну дипломатску службу, војну администрацију, поштанску, телеграфску и желез- ничку службу.

Ханс Шен, баварски дипломата кога су званичници y Берлину о све- му обавестили, 18. јула je свом министру-председнику, грофу Георгу Хертлингу, детаљно разјаснио варку о „склоности ка миру“ Двојне монархије, као и разлоге због којих аустријски ултиматум не може да буде уручен Београду пре средине јула. Резимирајући захтеве који ће ce y ултиматуму налазити, Шен je приметио: „Потпуно je јасно да Србија

161

Криза!

не може прихватити такве захтеве који су неспојиви са њеним досто- јанством суверене државе. Дакле, резултат ће бити рат.“ To јест, биће рата ако ce Беч заиста буде придржавао плана. Јагов и Цимерман, први и други no рангу y немачком Министарству иностраних послова, још увек нису били сигурни y то. Они су „изјавили да je Аустро-Угарска због своје неодлучности и тромог несналажења заиста постала 'европски болесник’, баш као што je то некада била Турска.“

„Снажни и успешни потез против Србије,“ наставио je Цимерман, одвукао би Двојну монархију са ивице провалије. Шен je известио да немачке вође „сматрају... да je Аустрија суочена са судбоносним часом.“ Шену je речено да je ово и био узрок због кога су 5-6. јула Аустрији да- ли „бланко и потпуну пуномоћ... чак и уз ризик рата са Русијом.“ Према њиховом гледишту, Аустријанци су били изненађени таквом безусловном подршком, и можда би ce боље осећали да им je уместо тога било речено да ce обуздају.

Како je Шен јасно истакао, Немачкој би одговарало када Беч не би толико оклевао пре него што нешто предузме. Немци су ишчекивали да Аустрија пошаље ултиматум Србији. Берлин би одмах потом предузео дипломатске напоре да локализује конфликт. Немци су намеравали да каж у да све силе треба да остану ван тога, препуштајући Аустро-Угар- ској и Србији да саме реше ствар. Немци би онда почели да тврде како ни они нису знали ништа више од осталих о садржају ултиматума који би Аустријанци послали; тврдили би да je то и за њих дошло као пот- пуно изненађење - баш када су Кајзер и остале вође били на летовању.

Шен je закључио: „Држање Русије, изнад свега другог, решиће питање о томе хоће ли напори за локализацију рата бити успешни.“ Немачко званично мишљење, no њему, било je да рат неће бити „прих- ватљив“ ни за Француску ни за Енглеску. Другим речима, Немачка je још увек веровала да Беч и Берлин могу успешно, без изазивања европ- ског рата, да изврше своју заверу. Мислили су и да ће успети да то некажњено изведу. Ово je потврдио и изасланик Саксоније y Берлину, још једне од немачких држава y оквиру Немачког царства: „очекује ce локализација сукоба, jep Енглеска je потпуно мирољубива, a ни Фран- цуска и Русија нису склоне рату.“

Док ce y Бечу и Берлину завршавало плетење широке мреже обмана, иза затворених врата састављан je ултиматум Двојне монархије. Аустроугарско Министарство иностраних послова je рад на том доку- менту започело 10. јула. Немачка je стално обавештавана о напредо- вању посла. Нота je 19. јула била спремна за интерну циркулацију.

После Тисине промене становишта 14. јула, више није било сумње којем циљу je нота Србији требало да послужи. Она je била саставље- на тако да би била одбијена. Немачки амбасадор y Бечу јавио je својој влади: „ова нота je састављена тако да je могућност њеног прихватања практично искључена.11

162

Чин још није свршен

Један други званичник немачке амбасаде послао je следећи из- вештај о разговору са министром иностраних послова Аустро-Угарске: „Изгледа да ce гроф Берхтолд надао да Србија неће пристати на аустро- угарске захтеве, јер y случају да дође само до једне обичне дипломат- ске победе, Аустрија би ce поново нашла y свом учмалом располо- жењу.“ Хојош je y министраству иностраних послова Двојне монархије саопштио свом немачком колеги „да су ти захтеви y суштини такве природе да ниједна нација која има иоле самопоштовања и достојанства никако не може да их прихвати.“

Ултиматум je y коначној форми поднет Савету министара - кабинету - y недељу поподне, 19. јула. По речима историчара Фредерика Мор- тона, министри су дошли на састанак y Берхтолдову раскошну приватну резиденцију, праву палату, „таксијима и приватним аутомобилима... Кола су пристизала y размацима, како би ce избегло њихово драматично нагомилавање... Цела слика je подсећала на какво друштвено окупљање викендом. Случајни пролазник, уколико би уопште обратио пажњу, не би приметио ниједну званичну лимузину.“ To није било случајно: учесницима састанка je било наређено да не дођу службеним колима.

Ha састанку, Савет je одобрио ултиматум Србији. Следећег дана курир га je однео остарелом цару Францу Јозефу, y његову палату y унутрашњости. Франц Јозеф га je прочитао и одобрио. Истовремено, текст je био телеграфисан хабсбуршком посланику y Београду, коме je дата инструкција да га договореног датума преда српској влади,-

По Берхтолдовом предлогу, Савет ce једногласно сагласио „да нота треба бити предата Краљевској Српској Влади 23. јула y пет сати попо- дне.“ Ha тај начин, ултиматум би истекао 25. јула y пет сати no подне. Са своје стране, Аустро-Угарска би мобилизацију својих оружаних снага могла наредити и објавити y ноћи између суботе и недеље 25-26. јула.

Берхтолд je казао својим колегама да ce противи било каквим даљим одлагањима. С једне стране, вести о аустријским намерама су процуриле y Риму, што доводи y опасност елемент изненађења. Осим тога, „Берлин почиње да бива нервозан“.

„НеРвозан4< Je У овом случају вероватно био преслаб израз. Немачким цивилним вођама Бетману и Јагову, Аустрија je била разочарење које им je y ствари ускраћивало сјајну победу. Подразумевало ce да je Хаб- сбуршка царевина до тада већ скршила Србију, пре него што je остали део Европе стигао да реагује. Напад ce већ морао догодити; чин je већ требало да буде свршен.

Па ипак, ништа од свега није било извршено, чак ce није очекивало да буде учињено y непосредној будућности. Тек од 19. јула Аустри- јанци су започели - no први пут - да састављају списак захтева које ће упутити Србији. Taj документ je затим требало уручити Србији, na онда чекати на њен одговор.

163

Криза!

И тако, сада je већ било прекасно за покретање изненадне инвазије коју je Бетман предвидео. Чим европске земље виде какву врсту улти- матума Берхтолд предлаже, настаће узбуна. Знаће да ће га Србија вероватно одбити, a да ће на то Аустрија вероватно кренути y рат, као и да ће je y томе вероватно потпомоћи Немачка. Елемент изненађења би тако био изгубљен.

Једна фаза аустро-немачког плана за кажњавање Србије била je потрошена: план инвазије формулисан 6. јула никада није био испро- бан. Планом ce предвиђало да би до 19. јула Аустрији било омогућено да смрви Србију без мешања европских сила, јер би све било завршено пре но што би оне стигле да реагују. Сада - после 19. јула - план je морао да ce мења, јер je било већ прекасно за његово извршавање пре- ма првобитном нацрту. Према првој замисли, аустријска инвазија тре- бало je да буде завршена пре него што би остали део Европе могао учинити било шта осим да накнадно шаље протестне ноте. Према новом концепту, Европа би имала времена за реакцију и одговор, али би je убедили да ce уздржава све док не постане прекасно. „Локали- зација“ je била кључна реч коју би Немци стално користили; то je значило да би велике силе, иако потпуно свесне онога шта ће ce дого- дити, ипак решиле да не интервенишу држећи ce становишта да ce све то њих не тиче. Немачка je преузела на себе да их убеди да би требало да оставе Аустрију и Србију да саме реше своје несугласице. Јасно, и y овом случају ce од Аустријанаца захтевала брзина, јер што би им дуже времена било потребно да смрве свог мањег суседа, то je постајало ве- роватније да би неко од српских заштитника - Русија, или посебно Француска - могао почети да размишља како да заустави тај неравно- правни сукоб.

19. јули . Аустријски ултиматум Србији добијао je коначни облик. Фаза аустријског и немачког плана y којој je све требало да буде реше- но једним муњевитим нападом прошла je. Од 19. јула надаље, потези германских савезника били су свима на видику. Немачка je прешла на другу фазу: локализација, y свом новом значењу. У овој фази, Нема- чка je требало свим осталим европским силама унапред да стави на знање да ће бити рата.

Пошто je ултиматум формулисан, немачка влада je одмах почела да упозорава остале велике силе да ce не мешају y борбу која тек што није почела, истовремено неубедљиво поричући да зна зашто ће до тог сукоба доћи, као и зашто би велике силе уопште могле пожелети да интервенишу. Јагов je 19. јула y полузваничне Севернонемачке новине убацио белешку која je осталима саветовала „да свођење рачуна до кога може доћи између Аустро-Угарске и Србије треба да остане лока- лизовано.“ Ово je био почетак дипломатске кампање немачке владе усмерене ка њеном новом тактичком циљу: свесној локализацији.

164

Чин још није свршен

Када je француски амбасадор y Берлину упитао Јагова „о садржају аустријске ноте“, Јагов га je уверавао „да о томе ништа не зна“. По себи ce разуме, амбасадор je био „запањен“. Како je могуће да Јагов не зна? Па наравно да je знао.

Потпунији немачки аргументи y корист локализације били су упу- ћени Русији, Британији и Француској 21. јула. Беч je, са своје стране, својим амбасадорима y најважнијим земљама пружио комплетне из- вештаје о аустроугарском ставу.

Стално инсистирање Немачке да ништа није знала о ономе шта je Аустро-Угарска планирала да учини или да захтева од Србије, y европ- ским престоницама било je примљено са општом неверицом. Анализи- рајући Јаговљево инсистирање на локализацији, један британски звани- чник je рекао сер Едварду Греју: „Нама чињенице нису познате. Јасно je да су оне познате немачкој влади. Они знају шта ће аустријска влада зах- тевати... и мислим да са доста поуздања можемо рећи да су већ одобри- ли те захтеве и обећали подршку ако дође до опасних компликација.“ Ипак, британски званичник je био убеђен да „немачка влада не верује да постоји нека озбиљна опасност од рата.“ Према једном извору, тај зва- ничник je био сер Хорас Рамболд из амбасаде y Берлину; према другом, то je био cep Ејр Крау из самог Министарства иностраних послова.

Аустријски амбасадор y Берлину донео je копију коначног текста ултиматума Јагову који je касније лагао, поричући да га je видео пре него што je био послат.* Јагов je проверио прорачуне и открио да Аус- тријанци планирају да ултиматум предају један сат прерано: фран- цуски челници ће тада још бити y Русији. Панични напори хабсбуршке бирократије коју je Јагов узбунио, довели су до тога да ce ултиматум одложи за један сат.

Придржавајући ce наређења, немачки војни руководиоци су нападно остајали на летовању препуштајући све канцелару Бетману Холвегу, као и главним званичницима иностраних послова Јагову и Цимер- ману. Они су ce, најбоље што су умели, правили да нису забринути.

Али сви су ишчекивали догађаје са различитим надама, очекива- њима и страховањима. Само месец дана пре тога, Молтке, суморни и песимистични шеф Генералштаба, тражио je од Јагова да испровоцира светски рат што пре, док je Немачка још y стању да победи. Према Молткеу, кроз две-три године било би сувише касно.

Међутим, y једном интервјуу са америчким новинаром Виљемом Були- том, 17. септембра 1916, он je признао да je видео ултиматум пре него што je био послат. Цимерман, Јаговљев „човек број 2“, рекао je једном свом колеги (11. августа 1917): „Истина je да смо добили ултиматум намењен Србији не- ких дванаест сати пре него што joj je био предочен.“ Цимерман je написао да je постало бесмислено наставити са лагањем y вези са тим, јер „то не може за- навек остати скривено.“

165

Криза!

Сада je изгледало да je Молтке спреман да прихвати ограничену, али ипак сјајну победу до које би могао довести аустријски напад - под условом да Беч стисне петљу и успе да изврши Бетманов план. A k o су, пак, немачки челници - војни као и цивилни - грешили y сво- јим проценама да ce рат може локализовати и да ће ce Русија држати no страни, Молтке би, за разлику од Кајзера и цивила, био задовољан и тим исходом - можда чак и задовољнији.

Бетман, чија je улога била да води послове док Аустријанци изврша- вају његову стратегију, био je забринут од самог почетка. „Акција про- тив Србије може довести до светског рата,“ казао je 7. јула свом повер- љивом човеку Курту Ризлеру. Плашио ce да би „ма какав да буде исход“ такав рат довео до „обртања наглавде свега постојећег.“ Taj ризик изазивања светског конфликта са непредвидивим последицама био je за њега „скок y таму.“

Упркос томе, Бетман je осећао да Немачка нема избора. Његово осли- кавање међународног положаја Немачке je имало мрачну, na чак и па- раноидну визију, уз пренаглашене опасности и претње no њу. Како je сам говорио, то je била „потресна слика.“ По његовом гледишту, Немачка je била „потпуно паралисана", a њени ривали, савезничке силе Русије, Француске и Британије, знале су то. „Будућност припада Русији, која само расте и расте и постаје све већа ноћна мора за нас.“ Чак би и Двојна монархија могла поћи y савез са Русијом да би ce прикључила победнику. Немачка би тако y свету међународне политике остала сама и беспомоћна.

Канцелар je био уплашен и збуњен обавештајним извештајима о тајним поморским преговорима између Британије и Русије који су му достављани. Према немачким изворима, разговори су можда чак пред- виђали и амфибијске операције искрцавања британских снага y северо- источној Немачкој.

Према мемоарима британског министра иностраних послова сер Едварда Греја (тада већ виконта Греја од Фалодона), писаним нешто више од десет година касније, ови разговори нису имали значаја. Одржани су на захтев Француске, y циљу смиривања Руса. Дакле, раз- говори су одржани. Нису биле планиране никакве заједничке опера- ције; нису прихваћене никакве обавезе. Оно што ce одиграло, било je, како изгледа, само размена информација.

Русија je била свесна чињенице да су Британија и Француска одржале поморске разговоре t o k o m којих су обе стране откриле једна другој диспозиције својих поморских снага планираних за случај рата. Свака страна je била слободна да измени те планиране диспозиције. Руси су тражили да буду третирани равноправно са другим двема странама: да буду пуноправни савезници. Пошто су Британија и Фран- цуска водиле те разговоре, и Русија je желела да ce укључи, и о тој жељи je обавестила Француску.

Есквитов кабинет je 13. маја одобрио одржавање тих разговора. Највиши официр британске флоте адмирал принц ЈТуис од Батенберга

166

Чин још није свршен

отишао je неколико недеља касније y Париз да ce сретне са Русима. Раз- мишљало ce и о даљим разговорима, али их je избијање рата прекинуло.

Вести су процуреле. У парламенту су постављена питања. Одгова- рајући на њих, сер Едвард Греј je поновио већ раније изречену тврдњу председника владе да „ако дође до рата међу европским силама, не постоје никакви необјављени договори који би ограничавали или спречавали слободу делања Владе или Парламента да одлуче да ли ће Велика Британија учествовати y рату, или не.“

Како je Греј записао y мемоарима: „Taj одговор je био потпуно истинит. Може бити критикован само због тога што то није био одговор на питање које ми je упућено. To ce не може порећи.“ Међутим, образ- лаже Греј, државници немају обичај да потпуно обелодањују повер- љиве документе који ce односе на оружане снаге.

Према Греју, Руси су придавали претерану важност разговорима између Британије и Француске. Он je имао информације да су три тајна писма из руских извора доспела y немачке руке. У њима ce сугери- сало да je Греј прећутао битне информације. Узимајући y обзир Грејов карактер и његову репутацију истинољубивости, уколико су ова ухва- ћена писма била тачна, његова неискреност виђена неповерљивим немачким очима морала je заиста бити извор истинског узнемирења. У сваком случају, Немци су били веома забринути због ових разговора.

И поред свих опасности које je носила собом, стратегија муњеви- тог удара на Србију која би довела до свршеног чина, била je, y очима њеног аутора Бетмана, једини прихватљиви пут да ce избегне ситуација y којој би ce остале велике силе могле окренути против Немачке и Аустрије. Аустријанци нису чак ни покушали да je остваре.

Канцелар je (према једној од његових поверљивих личности) запао y дубоко премишљање. Размишљао je о грешкама које je Немачка по- чинила y међународној политици још од времена уклањања Бизмар- ка. Немачка je окренула против себе Русију, Француску и Британију, чинећи их све својим непријатељима a да ниједну од њих није ослабила.

У Енглеској, министар иностраних послова je изражавао оптимизам y односу на аустријско-српски спор. Сер Едвард Греј je био можда једи- ни члан кабинета који je још од самог почетка имао разлога да схвати да je балканска ситуација веома озбиљна. Пажњу на то обратио му je кнез Лихновски, немачки амбасадор y Лондону, веома пробритански расположен. Још 6. јула, Лихновски je упозорио Греја да ће Аустрија y сарајевском случају заузети тврду линију, и да ће за то имати нема- чки благослов и потпору.

Греј je размишљао о сарадњи са Немачком како би обуздали Аустрију. Нешто касније, инсистирао je код Аустрије и Русије да разго-

167

Криза!

варају како би разрешиле своје супротности. CâM Греј није показивао посебну забринутост, a Форин офис још мање. Према извештају не- мачког амбасадора из Лондона, Греј „је веровао да ће доћи до мирног решења.“ Препоручивао je умереност и подвлачио важност да Аус- трија докаже да су њене оптужбе против Србије истините.

Британија je, такође, била обузета домаћим збивањима која су ce ти- цала питања будућности Ирске. Тако су Британци остајали слепи и глуви на опасности из иностранства. Спољне претње су наизглед нес- тајале. „Европско пролеће и лето 1914. обележавао je изузетан мир,“ сећао ce касније Винстон Черчил, британски цивилни шеф Министар- ства ратне морнарице. Тридесетдеветогодишњи вундеркинд енглеске политике био je човек од акције - авантуриста чак, могло би ce рећи - na ипак, и он je као први лорд Адмиралитета предвиђао „мирно море.“

У оним данима, Черчил није био таква импозантна фигура којој су ce толико дивили y каснијем току двадесетог века. У политици ce узди- гао брзо и високо, na ипак, остале колеге y кабинету су га сматрале за скоројевића, скоро сви бар десет година старији од њега. Изгледало je да не избија испод светлости рефлектора и са насловних страна. Имао je безграничну енергију, што je било довољно да исцрпљује околину, na чак ни y кабинету није затварао уста. Његов ентузијазам ишао je до границе детињастости. Ипак, био je неоспорно обдарен. Чак и тада мо- гло ce видети да je талентован; да има и генијалности видеће ce тек неколико деценија касније.

Своје способности je 1914. године посвећивао наизглед безнадеж- ном питању Ирске. Како je касније писао: „Чудновато спокојство европске ситуације било je y великом контрасту са растућим беснилом међупартијских сукоба код куће.“ Како je постајало јасно да ће закон о унутрашњој управи за Ирску најзад ступити на снагу, либерали и конзервативци су ce уплели y крвави сукоб својих штићеника y Алстеру: католика са југа и протестаната са севера. Обе стране су регрутовале и обучавале паравојне формације. Алстер je куповао велике количине оружја од Немачке, a и војна опрема супарничким милицијама je, како ce извештавало, била илегално увожена из иностранства.

Притиснут овим догађајима, Лондон je наредио појачања војних снага и морнарице. Потпуно разумљиво, „војни команданти, суочени са могућим почетком војних акција y грађанском рату, почели су да проучавају планове далеко озбиљнијег карактера.“ Компликација je била и y томе што je официрски кор британске армије y несразмерном броју био регрутован из протестантског Алстера. Није било незамис- ливо да би армија, макар и делимично, могла да стане на страну Северне Ирске и униониста против Есквитове либералне владе. „Ови шокантни догађаји узроковали су незапамћену експлозију беса y nap- ламенту и до темеља су потресли државу,“ пише Черчил. „Не можемо

168

Чин још није свршен

читати текстове дебата које су ce y наставцима одигравале y априлу, мају и јуну, a да ce не упитамо да ли су наше парламентарне институ- ције биле довољно јаке да преживе страсти које су их раздирале. Зар je онда чудно што су немачки агенти дојављивали, a немачки држав- ници веровали, да je Енглеска паралисана раздорима и да клизи y правцу грађанског рата, na je не треба узимати y обзир као фактор y европској ситуацији?“

Краљ Џорџ V je 20. јула сазвао свепартијску конференцију да ce окупи следећег дана y Бакингемској палати. Двадесет првог je крат- ком изјавом отворио састанак. Истакао je опасности које су га нагнале да сазове конференцију. „Тенденција”, казао je краљ Џорџ „иде стално и сигурно y правцу позива на примену силе, na je данас позив на грађан- ски рат на уснама најодговорнијих и најстабилнијих људи мога народа.“ Апеловао je на партијске вође да дођу до некаквог мирног компромиса.

Ова конференција je заиста показала да разлике нису превелике, али су оне ипак остале. Конференција je пропала a учесници ce рази- шли y петак ујутро, 24. јула. Према председнику владе, краљ Џорџ je „ушао и прилично узбуђен казао y две реченице... збогом, жао ми je и захваљујем вам.“

Tor поподнева, чланови кабинета су ce окупили и латили ce посла на предложеном одређивању границе између самоуправне Ирске и британске Северне Ирске. Када je разматрање завршено, сер Едвард Греј je усредсредио њихову пажњу на српску кризу.

169

ГЛАВА 30

УРУЧЕЊЕ УЛТИМАТУМА

У односима Аустрије и Србије после атентата дошло je до злокобног полупрекида; оне y суштини нису међусобно комуницирале, или y сва- ком случају не много. Аустријска истрага убистава спровођена je y тајности. Иако су еви чланови Принципове групе, оеим једног, били брзо похапшени, поступак против њих трајао je не данима него ce разву- као на недеље, na и месеце.

У међувремену (пошто je владала општа претпоставка да Србија сноси бар део кривице), Србија je стрепећи ишчекивала каква ce казна припрема, или ће бити предложена. Српска влада je 17. јула од извора из Лондона чула „да ce припрема некаква оптужница“ за „претпостав- љено саучесништво y завери која je довела до убиства надвојводе.“ Из Беча je 20. јула стигла гласина да ce Аустрија припрема да крене y рат.

Српско становништво није било ни од какве помоћи влади. Није показивало знаке жаљења, a опозициона штампа je на сваки начин показивала знаке задовољства због убиства.

Спољним посматрачима није изгледало мудро то што српска влада није, макар наизглед, енергично гонила оне који су помогли убидама. Истина, двојица главних починилаца су били аустријски грађани; исти- на, судило им ce no аустријском праву и судски поступак није био за- вршен. Међутим, прави разлог српске неактивности je могао бити и тај да je влада имала много тога да скрива. Ако би ce, на пример, открило да je Пашић сазнао за заверу y време док ју je још могао спречити - уко- лико je то заиста било тачно - „Црна рука“ би осудила премијера зато што je, ма колико слабашно, ипак упозорио Беч, a Аустрија зато што то није учинио довољно енергично. У ствари, да je Пашић допустио да y било каквој истрази коју би он наредио или одобрио истина изађе на видело, „Црна рука“ je стварно могла да га убије.

170

Уручење ултиматума

Осим тога, y Србији су за 14. август били расписани избори. Пашић je морао да води кампању као ватрени националиста. Земља није била y стању да ce супротстви Хабсбуршком царству, али ако би Пашић ста- вио до знања бирачима да je вољан да чини уступке или улази y компро- мисе како би избегао конфликт, вероватно би изгубио гласове. Морао je некако да учини неизводљиво: да ce истовремено креће y два супро- тна правца.

Барон Гизл фон Гизлинген, аустроугарски посланик y Србији, теле- фонирао je, y знак учтивости, y четвртак ујутро, 23. јула, српском Министарству иностраних послова. Желео je да упозори српску владу да ће између четири и пет сати поподне уручити једну важну поруку за премијера.

Гизл je после тога примио телеграм од своје владе y вези са греш- ком коју je открио Јагов: француски вођи y том случају не би још били напустили Санкт Петербург. Наређено му je да време уручења ноте одложи до 6 сати no подне.

Када je Гизл најзад стигао, испало je да председник владе није y Београду; Пашић je био ван града, y предизборној кампањи - тако му je бар речено. Српски министар финансија Пачу je био опуномоћен да дела y име премијера и y његовом одсуству. Али Пачу није говорио француски, језик дипломатије. Зато није било ни могуће да Гизл са њим директно комуницира.

Генерални секретар Министарства иностраних послова Славко Грвић je понудио да преводи. Али Пачу, суочен са документом који je требало да му буде уручен, одбио je да га прими. Гизл га je ставио на сто и казао Пачуу да ради с њим шта жели, окренуо ce и отишао.

Када je Гизл отишао, Пачу и његове колеге су покушали да ступе y додир са Пашићем. To je потрајало око два сата. Саопштили су Пашићу телефоном сажетак оштрих захтева из документа који им je Гизл донео (видети цео текст аустријске ноте, Додатак I, стр. 279). Пашић je одлучио да ce одмах врати возом y Београд. Сазвао je састанак кабинета за следеће јутро y 5 сати. Николај Хартвиг, руски посланик y Београду, на чије савете су ce Срби углавном ослањали, умро je две недеље пре тога и није му још било замене. Срби су остали препуштени сами себи.

Министарски савет je заседао цео дан, целу ноћ и цео следећи дан. Била им je наметнута хитност, јер je нота Двојне монархије захтевала одговор y року од четрдесет осам сати. Пашић ce за савет и помоћ обратио и другим владама, али ту je време било још краће: хабс- буршки курири су испоручили владама великих сила копије ноте тек ујутро, 24. јула.

Не чекајући уопште на одговор, хабсбуршка армија je 23. јула отпечатила своју Ратну књигу: опис административних мера и подела одговорности које ступају на снагу с почетком непријатељстава.

171

Криза!

Ова вест je стигла y Лондон за време састанка кабинета који je био посвећен покушајима „крпљења парчића“ пропале конференције о Ирској y Бакингемској палати. По Винстону Черчилу, разлике међу двема странама свеле су ce само на питање о разграничењу између две ирске грофовије: Ферманага и Тајрона. Али no том питању je дошло до безнадежне блокаде: претио je грађански рат.

Према често цитираним Черчиловим речима:

Дискусија ce приводила безуспешном крају, и кабинет ce припремао за разилазак, када je одјекнуо миран и туробан глас сер Едварда Греја који je читао неки документ који му je баш био донет из Форин офиса. To je била ауетријска нота Србији. Читао je или говорио већ неколико минута пре него што сам успео да одвојим мисли од тешке и збуњујуће дебате која ce тек завршила... Ова нота je била јасни ултиматум; и то ултиматум какав y мо- дерно доба није био никада написан. Како je читање одмицало, видело ce да je апсолутно немогуће да то било која држава на свету може да прихвати. Такође ce видело и да било какво понизно прихватање не би задовољило агресора. Парохије Ферманаг и Тајрон су почеле да ce губе y ирским магла- ма и олујама, a нека чудновата светлост je почела... да пада на мапу Европе.

To je био први пут да ce y току тог месеца y кабинету чуло нешто о међународној политици. Черчил je био један од двојице чланова каби- нета (осим премијера) које je Греј пре састанка упозорио на то.

T o k o m т о г састанка, премијер Есквит je no свом обичају написао писмо својој поверљивој пријатељици Венишији Стенли. Рекао joj je да je европска ситуација „лоша, да не може бити гора. Аустрија je пос- лала застрашујући и понижавајући ултиматум Србији, која га ни на који начин не може испунити. Захтевала je одговор за 48 сати - y супротном, креће y напад. Ово скоро неизбежно значи да ће Русија ступити на сцену супротстављајући ce Аустрији, y одбрану Србије; a y том случају, Немачкој и Француској биће тешко да не притекну y по- моћ једној, односно другој страни. Тако да ce вероватно налазимо не много далеко од правог Армагедона.“

Ипак, закључио je са надом: „Срећом, изгледа да нема разлога зашто бисмо ми били ишта више од посматрача.11

Ha крају састанка, Черчил je, са своје стране, написао писмо сво- јој супрузи: „Европа дрхти на ивици општег рата. Аустријски ултима- тум Србији je најбезочнији документ те врсте који je икада написан.“ Али ни он није предвиђао никакву улогу за Британију y наступајућем конфликту, na je жени писао углавном да joj саопшти да ће ce при- дружити породици t o k o m тог викенда на морској обали.

У међувремену, Греј je прво усредсредио пажњу на рок од четрде- сет осам сати. „Никада раније нисам видео неки тако значајан и прете- ћи документ који једна држава шаље другој независној држави,“ саопштио je аустријској влади; и без обзира на значај ове распре, прво што треба учинити јесте да ce одложи или потпуно укине тај рок.

172

Уручење ултиматума

Ha Грејов захтев, немачки амбасадор Лихновски дошао му je y посету. Лихновски je јавио да je Греј „био веома погођен аустријском нотом, која no његовом гледишту превазилази y својој врсти све што je икада видео.“ Верује да „свака нација која би прихватила такве услове, y суштини би престала да ce сматра независном.“ („То би било врло пожељно. To и није нација y европском смислу него једна разбој- ничка банда!“ прокоментарисао je кајзер Вилхелм, читајући извештај Лихновског).

Ako би ce приватни коментари ове тројице државника читали као да су изречени y неком разговору, пред очима би нам ce открио широ- ки јаз y њиховим гледиштима:

Ј1ИХНОВСКИ: „Балкански народи не могу ce оцењивати мерилима која важе за цивилизоване нације Европе...“

КАЈЗЕР: „Тачно. Јер, они то и нису!“Ј1ИХНОВСКИ: „Због тога са њима треба говорити другим језиком.“ГРЕЈ: „Чак и када бисмо ce сложили са тим мишљењем, Русија то не би

прихватила.“КАЈЗЕР: „Онда ни Руси нису ништа бољи.“

Греј je затражио немачку подршку за продужавање рока ултима- тума и предложио да Енглеска, Француска, Немачка и И талија посре- ДУЈУ У конфликту. „Сувишно,“ коментарисао je Кајзер. „Греј нема ни- шта друго да предложи.“ Међутим, немачки владар je на маргини извештаја Лихновског забележио да би лично он посредовао y кон- фликту, али једино ако би га Аустрија и само Аустрија замолила да то учини.

Из Санкт Петербурга, министар иностраних послова Сазонов послао je циркуларни телеграм заинтересованим силама, тражећи од њих да заједнички раде y правцу одлагања рока. Сазонов je такође затражио од Аустрије резултате званичне истраге о сарајевским убиствима, y складу са раније датим обећањима Беча да ће послати извештај оста- лим силама.

У Бечу, 24. јула, Берхтолд ce састао са руским отправником посло- ва грофом Кудашевим, и предао му умирујућу поруку: „последње на шта помишљамо и што бисмо желели јесте да понизимо Србију“; и Двојна монархија „нема за циљ територијалне добитке, него само одржавање status quo-a.“

У дословном смислу, Берхтолд je говорио истину: Беч није намера- вао да анектира Србију, ионако je под својом влашћу имао сувише Словена. Али он je намерно доводио y заблуду: Аустро-Угарска je, према Берхтолдовом главном сараднику y министраству иностраних послова, намеравала да подели Србију, и то тако да за себе не узме ниједан њен део.

173

Криза!

Кудашев je упитао шта би ce десило ако српски одговор не буде прихватљив Берхтолдовој влади. Берхтолд je одговорио: аустријски посланик ће затворити посланство и отпутовати са својим особљем. „Па, то je онда рат,“ узвикнуо je Кудашев.

Следећег јутра Кудашев ce вратио да затражи продужење рока ко- ји je Аустрија поставила. Аустријска влада je одбила. Кудашев je онда телеграфисао Берхтолду који je отпутовао на састанак са својим царем, понављајући свој захтев за одлагање. Берхтолд je одбио.

Како су Беч и Берлин прорачунали, Париз није био y стању да су- висло реагује на аустријеку ноту. Председник Поенкаре, премијер, и министар иностраних ггослова Рене Вивијани, као и Бруно Ж акен де Маржери, највиши званичник y Министарству спољних послова, били су још увек на пучини. Ж ан-Батист Бјенвени-Мартен, мининстар пра- вде и вршилац дужности шефа државе, био je изгледа неспособан, или није хтео, да заузме чврст став, или уопште било какав став, упркос помоћи коју му je пружао Филип Бертело, званичник бр. 2 Министар- ства иностраних послова.

Чињеница да ce француски глас није чуо очигледно je охрабрила немачке и аустријске посланике да поверују да би ce Француска могла држати no страни y наступајућим данима. Истина je, напротив, била да je Бјенвени-Мартен достављао поједине извештаје председнику, како би овај знао шта ce догађа, na je Поенкаре одлучио да ce одмах врати y Париз.

Када су вести о аустријском ултиматуму стигле y Санкт Петербург, Сазонов je експлодирао: „C ’est la guerre européenne“ (To je европски рат). У сусрету са аустријским амбасадором, рекао je без увијања: „Ја знам шта то значи. Ви намеравате да заратите са Србијом... Ви потпаљујете Европу... Зашто Србији није пружена прилика да ce чује и њена реч и чему форма ултиматума?... Чињеница je да желите рат и да сте спали- ли све мостове... Баш ce види како сте мирољубиви.“

Руски министарски савет ce састао и одлучио да покуша да убеди Аустрију да продужи рок постављен за 25. јули. Такође je одлучено да ce Србији саветује да пружи најмањи могући отпор било каквом споразуму са Аустријом. И најзад, савет je одлучио да затражи од цара саглас- ност, макар и y принципу, на делимичну мобилизацију оружаних снага. Без залажења y детаље (мада историчари до данас нису пре- стали да истражују појединости), „делимична мобилизација“ ce састо- јала од низа мера, једних изводљивих, a других не, од којих ниједна не би y значајној мери помогла одбрану Русије, a већина би je ставила y положај неповољнији но пре. To je y суштини био запетљан и нејасан политички концепт. Његова сврха je била да пренесе поруку да je Русија, ако то буде неопходно, била одлучна да дејствује, али да није

174

Уручење ултиматума

желела да узнемири и провоцира Немачку или Аустрију, што би ce могло догодити да je била проглашена пуна, права мобилизација.

Kao толико пута до тада, Русија je 1914. за Европу представљала мистерију. Њ ена огромна величина и наоко источњачка чудноватост уливале су страх. Била je највећа од свих држава, a број њеног становништва - 170 милиона - деловао je претећи. Па ипак, њени ми- нистри су јула 1914. сматрали да je Русија рањива.

Темпо њене индустријализације, као и проширење железничке мреже и модерни програм наоружања, великим делом финансиран од стране Француске, покренули су Русију са тако заостале позиције да je брзина њеног напретка изгледала већа него што je y ствари била. У Западној Европи, a нарочито y Немачкој, руска претња je y будућно- сти изгледала огромна. У пролеће 1914. године, британски амбасадор y Русији известио je Лондон да „Русија брзим темпом постаје толико моћна да њено пријатељство морамо задржати скоро no сваку цену.“

Историчар Д. В. Спринг подсећа нас, међутим, да „руска јавност и њена влада нису тако виделе свој положај y свету 1913-14.“ Они су своју земљу видели „окружену са десет држава y којима je живела по- ловина светског становништва“. Од тих десет држава „три или четири су биле директно непријатељске.“ Влада je била углавном неефикасна. Највећим делом, земља je била заостала: сељачка економија заостала за век, или два. Индустријализација каква je била y току, ишла je упоредо са социјалним сукобима. У Санкт Петербургу, јула 1914, „180.000 од 242.000 индустријских радника било je y ш трајку.“

Иако масе нису играле улогу y доношењу одлука y међународној политици, ипак je постојало извесно јавно мњење, које je и дошло до изражаја на седници министарског савета 24. јула.

To je био један од оних ретких тренутака слоге. Штампа, ми- нистри, јавно мњење - све je изгледало једнодушно. Русија je желела да Србија учини све неопходне уступке. Руси су желели мир и знали су да нису били спремни за рат. С друге стране, постојао je консензус да je Русија y прошлости чинила уступке германским силама y интересу мира, али ce увидело како су ти уступци само охрабривали Берлин и Беч да захтевају све више. Русији ce чинило да je лето 1914. добар тренутак да експериментише са супротним приступом. Овога пута, руски министри су били решени да на непровокативан начин покажу чврстину.

У доношењу одлука постојао je ипак један нестабилни елемент који ce показивао y неодлучности цара Николаја II. Руски монарх je био слабог карактера, недовољно спреман да понесе круну. И сам je био потпуно свестан својих скупо плаћених грешака - нарочито y односу на катастрофални рат против Јапана. Наследио je аутократску власт, али je био принуђен да прогласи полууставну монархију.

175

Криза!

Емоционална ж иж а Николајевог живота налазила ce код куће: са женом и ћеркама које je обожавао, и са сином Алексејем, који je 1914. имао једва десет година и чија je хемофилија висила над монар- хијом као мач.

Ma шта да je Николај осећао према Србима, као браћи Словенима, ипак je морао да има одбојан став према краљеубиствима. Његов деда Александар II, који je ослободио кметове, био je циљ више од шест покушаја атентата пре него што je y једном и погинуо.

Осим тога, Николај je почео своју владавину под извесним утица- јем кајзера Вилхелма. Николај je крунисан 1895. y узрасту од двадесет шест година. Вилхелм, девет година старији од њега, засео je на нема- чки престо шест година пре њега. „Вили“ je утицао на „Н икија“ t o k o m

читаве деценије, дајући му опасно лоше савете и усмеравајући му пажњу на далекоисточна освајања. To je довело до катастрофалног рата про- тив Јапана 1904-1905, што je Русију скоро коштало губитка статуса велике силе, a кулминирало револуцијом 1905.

Са крајем 1905, дошао je и крај Вилхелмовог утицаја, a дар je пот- пао под утицај друге опасне личности, сељачког верског исцелитеља Григорија Распућина, који je давао наду y излечење престолонаслед- ника оболелог од хемофилије. Лаковерни и осетљиви царски пар, Николај и његова ж ена Александра, који ce бринуо за живот сина више него и за шта друго, изгледало je да предаје царевићеву судбину y Распућинове руке. Распућин, физички необично снажан, дубоког гласа, хипнотичког погледа и благог додира, имао je незајажљиви либидо. Бројни оговарачи су стално увећавали списак жена које je освојио, a причало ce да су на том списку и царица Александра и једна њена кћер. Калуђерова жена, остављена код куће y Сибиру са њихово четворо деце, поносила ce тиме: „Има он доста за све“, хвалила ce.

Како ce приближавала јулска криза 1914, утицај овог преваранта и злог опсенара бацао je лошу светлост и на царску породицу. Могло ce очекивати да ће бар један део друштва Распућиновом утицају при- писати кривицу за трагичну судбину која je Русију снашла 1914. године и потом.

У ствари, Распућин je увек доследно заступао мирна решења. T o k o m балканске ратне кризе 1908, казао je: „Валкан није вредан да ce за њега бори.“ Опорављајући ce 1914. y свом селу од последида не- успелог атентата, разљутио je цара једним телеграмом који му je послао пошто су непријатељства већ започела: „Нека Тата не планира рат, јер са тим ратом доћи ће крај Русији и теби, и изгубићеш све до последњег човека.“

У Лондону, 24. јула руски амбасадор je „у строгом поверењу" сао- пштио немачком амбасадору да je Русији „скоро немогуће да саветује српској влади да прихвати" ултиматум, „јер би спала на ниво аустриј-

176

Уручење ултиматума

ског вазала.“ Рекао je: „Руско јавно мњење то не би толерисало.“ До- дао je да су бечке намере сада савршено јасне. „Само влада која жели рат могла je да напише такву ноту.“

До Берлина су допрле гласине да ce ултиматум приписује Немачкој. Из њеног Министарства иностраних послова потекли су демантији. Немачким посланицима y Паризу, Лондону и Санкт Петербургу теле- графисане су инструкције да ce те оптужбе порекну. „Ми нисмо имали уопште никаквог утицаја на садржину те ноте.“ Упркос томе, Берлин „није био y могућности да саветује Аустрију да узмакне“ јер би повла- чење изазвало губитак престижа Аустро-Угарске.

Од свог амбасадора y Бечу, Берлин je сазнао да je Берхтолд позвао на умирујући разговор руског амбасадора, t o k o m којег je аустријски мини- стар иностраних послова порекао да Аустрија има жељу да поремети равнотежу снага или да узнемири Русију. Апеловао je y корист уједи- њеног фронта европских монарха против заједничке опасности која je настала због „српске политике која ce спроводи револвером и бомбом.“

Читајући извештај о овом разговору, кајзер Вилхелм je забележио своје неодобравање. Његов коментар Берхтолдових израза добрих на- мера према Русији био je: „Потпуно сувишно! Даће им утисак слабо- сти, као да ce извињава.“ Називајући Берхтолда „Магарчина!“ Кајзер je забележио: „Аустрија мора да постане надмоћна y односу на мање државе на Балкану, и то на штету Русије; иначе неће бити мира.“

Водеће личности француске спољне политике знале су мало о ономе шта ce дешава. Сходно аустријском плану, они су ce y тренутку изби- јања кризе налазили на броду. Председник републике, премијер који je истовремено био и министар иностраних послова, као и њихов главни помоћник за спољну политику били су свесни тога да до њих не стижу поруке. Нису били свесни тога да Немци те поруке ометају.

Француске вође били су на повратку са разговора које су водили са царем и руском владом. О ономе шта je при том речено зна ce мало. Међутим, Поенкареова политика je од самог почетка била да обуздава Русију да учини било шта што би могло провоцирати Немачку. Пред- седнику je било савршено јасно да Француска y војном погледу није спремна за вођење рата. Нема разлога да ce верује да je t o k o m боравка y Русији рекао било шта што би од тога одударало.

Међутим, када су француске вође отпутовали, њихов амбасадор y Санкт Петербургу je одиграо улогу неке врсте амбасадора-одметника. Морис Палеолог, који je акредитиве предао само пет месеци пре тога, био je својеврсна личност са тенденцијом да води сопствену спољну политику. Руској влади je одавао утисак да ће je Француска безусловно подржати. Једна новија студија М. Б. Хејна о предратној француској дипломатији каж е да je Палеолог, за разлику од осталих, веровао да

177

Криза!

су француска и руска армија на врхунцу моћи. Претпостављајући да Немачка намерава да наметне европски рат, он je препоручивао да борбе почну што je пре могуће. У том погледу, он je био нека врста Молткеа. Није јасно колико je утицао на одлуке руских челника, јер они y њега нису имали поверења.

Беч je упутио једно питање Берлину, датирано 22. јула, али оно je стигло тек 24. Хабсбуршка царевина ce припремала да прекине све везе са Србијом. To значи да тамо не би остао ниједан аустријски званичник. Како би онда Двојна монархија објавила рат Србији? Ko би предао објаву рата? Да ли би Немачка прихватила да то учини y име Аустрије?

Из свог министарства, Јагов je одговорио да то не би била добра идеја: „Наше становиште мора бити да je сукоб са Србијом интерна ствар Аустро-Угарске.“ Ето: Берлин и Беч су расправљали о начину објаве рата чак и пре него што je аустријски ултиматум био предат, a да не говоримо о томе да ли je добијен одговор на њега, као и да ли je био задовољавајући, или не.

178

ГЛАВА 31

СРБИЈА МАЊЕ-ВИШЕ ПРИХВАТА

„Прилично оштра нота“, приметио je Кајзер на броду свом шефу ратне морнарице адмиралу фон Милеру када je прочитао аустријски улти- матум. Али „то значи рат,“ одвратио je адмирал. Не, казао je Вилхелм, Србија то никада неће ризиковати.

Српски регент, краљевић Александар посетио je руско посланство y Београду y ноћи 23-24. јула „да изрази своје очајање y вези са аустриј- ским ултиматумом. Покоравање ултиматуму сматра апсолутно немо- гућим за државу која има и најмање обзира према свом достојанству“. Полаже наду y цара, рекао je, „чија моћна реч једино може да спаси Србију.“ И премијер Србије Пашић свратио je y руско посланство тог јутра, полазећи на састанак владе y 5 сати са оним министрима који су били y престоници.

Али Русија није нудила ништа више од моралне подршке. Из Санкт Петербурга, Сазонов je, говорећи само y своје име, рекао да ће његова земља пружити помоћ, али није објаснио y ком облику ће та помоћ бити. Ha крају je царска влада препоручила Србији да ce повуче - ако ce отпор покаже бесмисленим - пре него да ce брани, и да ce ослони на осећање правде европских сила како би ce ствари поправиле. Ни Русија ни њена савезница Француска нису биле спремне за борбу - нарочито не због Србије.

У почетку, српска влада je била склона да пружи отпор. Ипак, када су министри размотрили проблем, дошли су y нешто реалније распо- ложење.

У круговима српских вођа владало je опште убеђење да ће земља бити уништена y рату против Двојне монархије. Само je Русија, или

179

Криза!

комбинација неутралних сила могла да их спасе. Такву подршку било би тешко добити y сваком случају, a постајало je све теже услед недо- статка времена: српски одговор je очекиван до 6 сати no подне, 25. јула. Пашић и његове колеге су непрекидно радили, колебајући ce између потпуног прихватања ултиматума и искушења да додају неке услове или квалификације које би им помогле да ce касније извуку од крутих бечких захтева.

Пошто су изрази додавани, мењани, прецртавани - текст je поста- јао све нечиткији. Међутим, морао je да буде читак како би преводи- лац могао да обави свој посао. Ревидиран и прекуцаван много пута, ипак je, како ce рок примицао, остао неуредан. Дактилограф je био не- искусан, писаћа машина ce покварила. Са мање од преостала два сата пред собом, покушали су да почну испочетка, и то рукописно.

Коначни документ je више личио на неки први нацрт, са прецрта- ним речима, крмачама мастила и сличним. Како ce нико није добро- вољно јавио да га однесе, Пашић je то учинио сам, журећи да преда Гизлу српски одговор пре 6 сати no подне када je истицао рок. Можда je мало закаснио. Гизл га je брзо прочитао, стојећи. Већ je био уништио све папире и спаковао кофере. Ауто je већ чекао да га одвезе на же- лезничку станицу. Брзо je обавио формалности y вези са прекидом дипломатских односа и затим je пошао да ухвати воз.

Осим Аустро-Угарске сви су мислили да je српски одговор прих- ватао све услове ултиматума, осим једног. У ствари, y њему je било више правних резерви (види Додатак II, стр. 285). To, ипак, једва да je имало неког значаја, јер Двојна монархија je ионако тиме само отаљавала формалности.

Бродовласник Алберт Балин ce касније сећао „разочарења“ y немачком Министарству иностраних послова када je стигла вест да je Србија прихватила ултиматум - као и каснијег „одушевљеног весеља“ када je стигла исправка: Србија није y потпуности прихватила улти- матум. Да ли да позову Кајзера да ce врати? Не, казао je Балинов извор y Министарству иностраних послова: „напротив, мора ce учинити све да ce не умеша он са својим пацифистичким идејама.“

Берхтолд je стао на становиште да његова нота Србији није ултима- тум, јер истек постављеног рока није аутоматски повлачило за собом и објаву рата. Још 25. јула, Берхтолд je говорио Русима да аустријски прекид односа са Србијом не мора неизбежно водити y рат: „наши захтеви могли би довести до мирног решења.“

Али онда je стигао телеграм од његовог амбасадора из Берлина, y којем je стајало да Немачка очекује од Аустрије да започне неприја- тељства. „Овде ce на свако одлагање започињања ратних операција гледа као на опасност да ce умешају стране силе. Енергично нам саве- тују да почнемо хитно и без одлагања."

180

Србија мање-више прихвата

Да ли би сазивање конференције неутралних сила спречило избијање рата? Сер Едвард Греј je изразио мишљење о том питању. Конферен- ција коју je он y Лондону сазвао 1913. године довела je до мира на Балкану, ма колико привременог; можда би то могло да ce понови? Али, да ли je био прави тренутак да ce учини такав предлог? За сада, ово je била само свађа између Аустрије и Србије; још увек не између Аустрије и Русије.

Ha Грејово изненађење, руски амбасадор je мислио да његова вла- да не би пристала на конференцију. Ако би Немачка, Италија, Фран- цуска и Британија сада посредовале између Аустрије и Русије, могло би изгледати као да су ce Француска и Британија удаљиле од свог савезника - Русије. Међутим, када je то питање упућено Санкт Петербургу, Сазонов није правио такве тешкоће.

Греј je 25. јула свом посланику y Санкт Петербургу послао бе- лешке y којима je изнео свој став. Писао je: „Ја не сматрам да би овдашње јавно мњење одобрило, или требало да одобри, наш улазак y рат због српске свађе. Ако би, пак, до рата дошло, онда би нас развој других ствари могао увући y њега, и ja ce зато трудим да то спречим.“ У светлу деловања Аустрије, писао je, Аустрија и Русија би скоро неизбежно извршиле мобилизацију једна против друге; то би био тренутак када би посредовање четири силе било опортуно.“

Била je субота. Греј није осећао да je ратна претња толико непо- средна да не би могао да оде на село. Предао je послове своме помоћнику и напустио град.

Телеграм немачког посланика y Београду описивао je збуњеност и обесхрабреност српске владе y односу на аустријски ултиматум. Кајзер Вилхелм je био одушевљен: „Браво! Ko би то још очекивао од Бечлија!... Како ли ce само српска снага показала шупљом; тако ће бити и са свим осталим словенским нацијама! Само одлучно нагази те барабе!“

25. ју ли , Санкт Петербург. Вече. Руски генералштаб заводи „Време ратних припрема“, први корак на путу - ако ce предузму и остали кораци - који би могао водити мобилизацији.

Париз. Француска влада предузима прве кораке војних припрема. Тајно, 25. јула позива генерале на дужност; 26. јула отказује одсуства официра и људства; 27. јула наређује главнини француских окупаци- оних снага y Мароку да ce врати y Француску.

Берлин. Немачки министар иностраних послова Јагов каже немач- ком новинару Теодору Волфу да „ни Лондон, ни Париз, ни Санкт Петербург не желе рат.“

181

ГЛАВА 32

БЕРЛИН ОТВАРА КАРТЕ

У јулу, немачко војно руководство било je на такозваном „одмору“. И Кајзер, и канцелар и министар иностраних послова. У ствари, они су ce повремено, углавном тајно, враћали y Берлин, a њихови сарадниди су ce бринули за то да официри немачке војске буду стално и добро инфор- мисани.

Пошто су Аустријанци већ били одредили крајњи рок за одговор на ултиматум, Берлин je тихо обавестио своје руководство да ce врати. Они су то и учинили почев од 23. јула, враћајући ce појединачно, али су одмах no повратку почели да ce састају.

Из извеш таја саксонског и баварског војног аташеа, сазнајемо да су ce y некој врсти покретне тајне конференције, немачки војни руково- диоци састајали са цивилним вођама, канцеларом и његовим функци- онерима за иностране послове, расправљајући о свом следећем кораку. Према њиховим најпрецизнијим информацијама, Аустрија je сада тврдила да још најмање две недеље - отприлике до 12. августа - не би могла да нападне Србију. Немачки војни и цивилни руководиоци били су згађени аустријском индоленцијом.

Канцелар и његови цивилни сарадници сада су почели да раде на операцији задршке. Тражили су више времена како би могли да раз- раде своје - и бечке - планове. Била им je потребна пауза од бар неко- лико дана ради промене планова.

Генерале су углавном предводили Молтке и Ерих фон Фалкенхајн, министар војске, који су играли водећу улогу y захтевима да Немачка предузме војне акције против Русије и њених савезника.

Молтке je, често ce предомишљајући, играо чудновату игру. Поне- кад би и устукнуо, али je ипак углавном енергично заступао мишљење

185

Одброј авање

да je сада време да ce крене y рат, јер околности су повољније него што ће икада поново бити. У Берлину je садржај те узбудљиве и одлучујуће недеље изгледа био такав да су ce водећи људи земље, после неколико недеља проведених на одмору, од недеље поподне до понедељка y ноћ (26-27. јула) упознавали са вестима и размењивали гледишта; од утор- ка na закључно са четвртком (28-30. јула) водили су међусобне расправе, a од петка закључно са понедељком (31. јула - 3. августа) решавали да крену y акцију. To су били дани када су немачки руководиоди водили распре и отварали карте, предомишљали ce, и y жару својих бесова и страхова ризиковали да их удари мождана или срчана кап.

Немачки војни руководиоци чије су ce надлежности делом прекла- пале - шеф генералштаба фон Молтке, министар војске фон Фалкен- хајн и шеф војног кабинета фон Линкер - налазили су ce међу оно неко- лико кључних званичника који су no повратку са одмора расправљали о питањима рата и мира. Молткеу су ове распре били посебно непри- јатне и спутавајуће. To je било делом због тога што цивилни руководи- оци нису делили његова мишљења и циљеве, a делом због тога што je он знао неке ствари које они нису знали - и то ствари које им није могао саопштити. Холгер Хервиг je 1997. године написао: „Скоро пот- пуно уништење Молткеових папира онемогућава нам да 'директно по- вежемо стање његовог духа са гурањем y рат 1914. године’.“ Изгледа да ова оцена више не важи. Аника Момбауер je y недавно објављеној биографији, делимично заснованој на до сада некоришћеним докумен- тима, омогућила да протумачимо Молткеове мисли, речи и акције.

Један саксонски официр je 3. јула јавио како je, разговарајући са Молткеовим замеником, стекао утисак да би Велики генералштаб „био срећан када би до рата дошло отприлике y ово време.“ По речима Мом- бауерове, јулска криза „изгледа да je пре била згодна прилика него претња.“ To би могло да објасни зашто je Молтке крајем јула привре- мено устукнуо - на изненађење својих ратоборних колега. Он ce није плашио руске мобилизације; он ју je жељно ишчекивао. Ако би то коштало одлагања његових планова за неколико дана, било би вредно тога; y томе ce могла крити разлика између победе и пораза. Сем тога, Молтке je добио обавештење да су руске припреме за мобилизацију мањег обима него што ce мислило.

Молтке je скоро једини био свестан да je његовој земљи истицало време. Немачка ce обавезала да следи Молткеову општу стратегију, a ма- ло људи je то знало. Кајзер и (до 31. јула) канцелар Бетман, били су међу онима који су тапкали y мраку, Ф алкенхајн такође. Нико од њих није знао шта je Молтке y ствари планирао као своје почетне потезе y рату.

Дуго, и са изузетном доследношћу, Молтке je веровао да Немачка треба одмах да отпочне превентивни рат против Русије и њеног савез- ника Француске. Али je исто тако доследно мислио да ce превентивни

186

Берлин отвара карте

рат може успешно започети само ако би немачки народ успели да убеде да je тај рат започела Русија: да je Русија напала Немачку.

Зато je повремено тврдио да Немачка треба да ce уздржи и сачека да Русија учини први потез - што би била мобилизација. Али, како ce та недеља примицала крају, прешао je на супротно гледиште: треба одмах ударити!

Молтке je био песимиста. Плашио ce да ће Немци, a нарочито Пруси, уколико одмах не пређу y акцију, на крају бити надвладани и самом бројношћу Словена. Често ce залагао за почињање рата против Русије пре него што њен цар успе да модернизује и поново наоружа своју империју. Али je Молтке предвиђао и то да би y модерној ери рат изме- ђу великих сила разорио Европу.

Све до априла 1913. године, Немачка je имала алтернативни план за вођење рата само против Русије. To сада више није био случај. Молтке je наложио свом генералштабу да припреми текући ратни план за 1913 -1914. годину само са једном могућношћу: рат на два фронта, против Француске и Русије. Имао je јаке разлоге да детаље тог плана држи y строгој тајности.

Треба ce подсетити да je првом фазом Молткеовог плана, који je сле- дио неке (али не све) главне црте Шлифеновог меморандума из 1906, било предвиђено да Немачка употреби јаке снаге за инвазију Француске преко Белгије, док би мање али ипак значајне снаге блокирале правце на којима би ce могао очекивати руски напад. Сада, 1914. године, Руси су били y стању да покрену веће снаге, и то много брже него y време када je Шлифен написао свој меморандум, a Молтке преузео дужност. Због тога je постало још значајније да ce дуж руског фронта распореди читава аустријска армија како би помогла заштиту Немачке на почетку рата.

To je, очигледно, био разлог зашто je Молтке увек био водећи за- ступник савеза са Аустријом, као и зашто je развио и гајио топле личне односе са својим аустроугарским парњаком Конрадом. To je био и разлог зашто je гарантовао Аустрији немачку помоћ y случају напада Русије. Али он није открио шта ће за узврат бити тражено од Аустро- Угарске.

Молтке je чувао своје тајне, a Конрад своје. Како je Конрад гледао на ствар - или je бар доцније тако тврдио - Аустрија je требало да прегази Србију, a Немачка би за то време спречавала Русију да интер- венише. Њ егов непријатељ - што ће рећи: непријатељ Аустрије - била je Србија; он није имао никакву жељу да ратује са Русијом. Оно што Молтке није казао Конраду било je да ће Аустрија, ако до рата дође, морати свој конфликт са Србијом да потисне y други план како би ce y целини могла посветити операцијама на руском фронту.

Молтке je имао још једну тајну. У њу није могао посветити ни Кајзера, ни министра војске, ни шефа кајзеровог војног кабинета. Ту

187

Одбројавање

тајну му je, највећим делом, испланирао његов ранији помоћник Ерих Лудендорф. To je био план за изненадно заузимање тврђаве Лијеж, y Белгији, y самом тренутку објаве рата. Ако ce то не би учинило, инва- зија Француске и Белгије би вероватно пропала, a са њом би могао бити изгубљен и рат. Да су Француска и Белгија на неки начин пред- упредиле овај немачки потез, то би довело до немачке катастрофе.

Како нам казује војни историчар Цон Киган, тврђаве Лијеж и На- мир, које су спречавале прелаз преко реке Мез, биле су „најмодерније y Европи... изграђене тако да су могле одолети нападима најтежих топова произведених до тада... Свака ce састојала од круга обима 40 километара са посебним утврђењима распоређеним тако да могу соп- ственим топовима да ce узајамно штите.“ Каже нам такође да je y Лијежу било 400 топова распоређених y 12 тврђава, „све заштићене армираним бетоном са челичним оклопима“ и са посадом од четрдесет хиљада војника.

Успех операције Лијеж директно je зависио од што скоријег по- четка рата. Сваки дан одлагања операције могао je бити дан када би Француска или Белгија могле да ce домисле или погоде шта Немачка смера. С друге стране, проблем je био и y томе што je Молтке стално тврдио како Немачка мора да одложи објаву рата Русији све док ce не постигне циљ да Русија изгледа као агресор.

Шта ће превагнути: раније или касније? У последњој недељи јула 1914. године, Молтке je, патећи и мучећи ce, мењао одлуке из часа y час, из дана y дан.

188

ГЛАВА 33

ДВАДЕСЕТ ШЕСТИ ЈУЛИ

Зграда Форин офиса, на углу Даунинг стрита, реконструисана 1860. године y стилу италијанске палате, како би одговарала „риџенси“ укусу лорда Палмерстона, није била седиште неке строге установе која од својих намештеника захтева дуго радно време. Они су јутром могли добро да ce испавају: Зара Стејнер, историчарка Форин офиса, казује нам да су радним данима „званични радни сати били од двана- ест до шест.“

Викендом би ce одлазило на село. Tor викенда, премијер и мини- стар иностраних послова - a практично и сви које су они знали - нала- зили су ce no обичају y унутрашњости. Есквит je играо голф, a Греј пецао пастрмке. Винстон Черчил je са женом и децом био je на мор- ској обали и градио куле од песка. Било je, зато, необично што ce cep Артур Николсон, начелник Форин офиса y недељу, 26. јула, налазио y Лондону и што je отишао на посао.

Телеграфске вести које су га тамо дочекале биле су суморне. Срби- ја je претходног дана наредила мобилизацију, чак и пре него што je од- говорила на аустријски ултиматум, a из Беча je стигао извештај да je Аустрија прекинула дипломатске односе са Србијом. Британски амба- садор je телеграфисао из хабсбуршке престонице: „Сматра ce да рат тек што није избио. Ha бечким улицама влада дивље одушевљење.“

Из Санкт Петербурга: „Русија не може дозволити да Аустрија смрви Србију и постане доминантна сила на Балкану.“ Према том телеграф- ском извештају, Србија je наредила мобилизацију, a Русија прелими- нарне припреме за мобилизацију. У каснијим годинама, историчари ће постати прави експерти за мобилизацију, бескрајно расправљајући о разликама y нијанси између разних облика спремности за рат: о при-

189

Одбројавање

премним стадијумима, мобилизацији која није баш потпуна, као и о осталим позицијама y којима још није дошло до покрета трупа ка, или отварању ватре на суседну земљу.

Николсон je кренуо y акцију. У виду je имао два корисна циља која су нажалост била узајамно супротстављена: ако би кренуо према једном, блокирао би други. Зато je морао да бира. Циљ који није изабрао био je да поведе кампању за директне разговоре Аустрије и Русије, две директно умешане велике силе. Уместо тога, предложио je да ce y Лондону сазове конференција амбасадора великих сила које нису биле умешане - Немачке, Италије и Француске, са Британијом. Ha њој би ce сукоб између Аустро-Угарске и Србије могао мирно разреши- ти. To je била процедура која je годину дана пре тога зауставила балкан- ске ратове. Греј je из свог летњиковца послао Николсону одобрење, a овај je телеграфисао тај предлог одговарајућим страним престоницама.

Есквит je рекао Венишији Стенли да je забинут да „Русија хоће да нас увуче y то.“ Писао joj je: „Новост овог јутра јесте да je Србија капитулирала no главним тачкама, али велико je питање хоће ли Аус- трија, која je одлучна да постигне потпуно и дефинитивно понижа- вање, прихватити било какве резерве. Занимљиво je да y многим тачкама, ако не чак и y већини, Аустрија има добру аргументацију, a Србија лошу. Међутим, Аустријанци су свакако најглупљи народ Европе (баш као што су Италијани најперфиднији) и њихов начин поступања je тако безочан да ће већина људи помислити да je то случај кад једна велика сила безобзирно малтретира и понижава мању др- жаву. Било како било, ово je најопаснија ситуација t o k o m последњих четрдесет година.“

To, међутим, није без даљег било и гледиште Есквитовог кабинета. Te ноћи, министар финансија Дејвид Лојд Џорц je, како кажу, рекао једном пријатељу нешто сасвим другачије: „Рекао je да je Аустрија изнела захтеве које ниједна нација која поштује себе не може да прих- вати... рекао je да je ситуација озбиљна, али да верује да ће превла- дати мир - y ствари, да je y то сасвим убеђен.“

Разматрајући оне недеље после убистава 28. јуна 1914, Зара Стејнер, y својој књизи Британија u извори Првог светског рата (1977), каже: „Само календарски приказ тих догађаја може да осветли осећај раста затегнутости и да ослика интеракдију између свих престоница, што ce све завршило сломом система европских држава.“

Ово je несумњиво тачно уколико ce односи на Берлин и Беч. Али не може ce рећи да je било напетости која je расла из дана y дан када je, на пример, реч о Паризу, Риму или Лондону. Аустрија и Немачка су скоро четири недеље успешно скривале тајну своје завере од осталих великих сила. Од убистава, ујутру 28. јуна све до јутра 24. јула, није било значајног раста напетости y односима великих сила.

190

Двадесет шести јули

A онда, изненада, t o k o m летњег викенда 24. јула, европске вође су биле суочене са озбиљном ратном кризом. To их je затекло неспремне. До 23. јула, британски кабинет није ни један једини тренутак посветио међународној политици; министар финансија je још 26. јула веровао да ће мир бити очуван.

У Русији, два политичара су полазећи на викенд натрчала један на другог y ту недељу: улазећи y исти воз срели су ce немачки амбасадор и руски министар иностраних послова Сазонов. Догодило ce тако јер су имали летњиковце близу један другом. Амбасадор je искористио ту прилику за убеђивање министра да одбије британски предлог о сази- вању конференције великих сила - „Европски форум.“ Амбасадор je тврдио да би то било „незграпно“, та машинерија би функционисала преспоро. Уместо тога, Русија би требало директно да преговара са Аус- тријом. (Треба подсетити да je Лондон одлучио да не лансира кампа- њу за директне преговоре зато што би то блокирало пут перспективни- јем предлогу о сазивању конференције великих сила). По немачком амбасадору, Аустрија „не мисли да прогута Србију, него само да joj очи- та заслужену лекцију.“ Сазонов je обећао, известио je амбасадор, да ће послушати његов савет: не конференција него директни преговори.

Сазонов je заузео помирљив став. Прихватио je да скоро сви аус- тријски захтеви буду задовољени. У ствари, наставио je са одлагањем одговора на британски предлог за сазивање конференције, a за то време je испитивао могућности директних преговора са Двојном монархијом. Али Аустрија je одбила да учини било какве уступке. Сазонов je био насанкан да протраћи неколико дана који су били од животне важности.

Бришанија. Особље морнаричке резерве ce запутило кућама одмах no завршетку вежби. Планирано je да ce флоте разиђу y понедељак ујут- ро. У недељу je Први поморски лорд, принц Луис од Батенберга, два пута телефоном разговарао са Првим лордом адмиралитета, Винсто- ном Черчилом, који ce налазио на морској обали. Принц Луис му je пренео вест о аустријском одбијању српског одговора.

Онда je Черчил, или принц Луис, наредио да са флоте не разиђу него да задрже исту формацију. Черчил je стигао y Лондон y 10 сати увече. Отишао je на разговор са министром иностраних послова Грејом и упитао, да ли би требало да обнародује проглас који je издао. Греј je потврдио. Черчил je то учинио. To je био „хитац упозорења“ са циљем да ce привуче пажња Немачке.

Насупрот гледиштима својих најближих сарадника y Форин офису који су сумњали y добре намере Немачке, Греј je био склон да Берлину

191

Одбројавање

укаже извесно поверење. Њ егова стратегија je 1914, као и 1913, била да тежи заједничком англо-немачком приступу, сматрајући да би y супротном Немачка сматрала да Британија формира блок са Фран- цуском и Русијом. Другим речима, баш због постојања неформалног савеза између Британије, Француске и Русије, Британија je морала y први мах да ce креће y правцу немачког става, како не би изгледало да ce сврстава на нечију страну.

Упркос томе, Берлин je одбио Грејов предлог за сазивање конфере- нције, тврдећи да би то била арбитража која би могла да наметне Аустрији решење. Греј je то порекао, али je Јагов одбио да прихвати то порицање. У међувремену, y немачком полузваничном гласнику Северно-немачким новинама објављено je саопштење које y потпу- ности подржава Аустрију.

Николсон, начелник британског Форин офиса, je рекао Греју: „Берлин ce поиграва с нама“. Иако Николсон Греју није изнео своју процену његове стратегије, та стратегија би ce свакако показала уза- лудном уколико би ce испоставило да je Немачка, уместо да буде не- утрална као Енглеска, y ствари била скривена зараћена страна - као тајни ослонац Аустрије. A баш je то био случај.

Париз. Политички директор француског Министраства иностраних послова казао je немачком амбасадору да „обичном човеку држање Немачке изгледа необјашњиво, осим ако Немачка не жели рат.“ Амбасадор je то порицао, али он ништа није знао; Берлин je и њега оставио да тапка y мраку.

Беч. Јагов je из Берлина подстицао Берхтолда да одмах објави рат - пре него што ce друге силе умешају да наметну мирно решење. Са своје стране, аустроугарски министар иностраних послова покушавао je да притисне свог шефа оружаних снага Конрада који je некада и сам био упорни заступник отпочињања рата. Конрад je сада тврдио да још није спреман. Према Конрадовом извештају:

БЕРХТОЈ1Д: Хтели бисмо што пре да објавимо рат Србији како бисмо спре- чили неке друге утицаје. Када желите ту објаву рата?

JA: Тек када будемо толико одмакли y припремама да би операдије могле одмах да почну - отприлике 12. августа.

БЕРХТОЈ1Д: Дипломатска ситуација не може да ce одржи тако дуго.

Конрад je одговорио да Ауетрија мора да ce уздржи. С обзиром на руску ситуацију - a какве су биле руске намере? - било je неопходно сачекати бар до 4. или 5. августа. „То je немогуће!" узвикнуо je Бертхолд.

192

Двадесет шести јули

Немачки амбасадор y Русији je известио о свом дугом разговору са Сазоновим. Руски министар иностраних послова je био „помирљив.“ Подвукао je да je спреман да исцрпи сва средства неопходна за спре- чавање рата. „Из све снаге je апеловао“ на Немачку да и она учини све што je неопходно да би ce тај циљ постигао. Иако су Срби браћа Сло- вени, руска политика ce не руководи искључиво својим „симпатија- ма.“ Њоме руководи потреба за одржањем равнотеже снага и заштите виталних интереса Русије.

Немачки амбасадор je јавио: „Ја сам посебно истакао да... ако би Аустрија заиста тражила изговор за напад на Србију.... до сада бисмо већ чули за неку акцију започету од стране Аустрије.“

To je био добро смишљен начин да ce извуче корист из аустријске излуђујуће спорости. Бечка цивилна влада je покушавала да наведе своју војску на акцију, a и Немачка je вршила притисак на Аустри- јанце да ce лате оружја.

Б ф лин . Шеф Генералштаба Молтке вратио ce на дужност заједно са својим главним замеником, ујутро 26. јула. Затим je отишао y Мини- стараство иностраних послова да са Јаговом размотри ситуацију. За време тог састанка, Молтке je Јагову предао нацрт ултиматума Белгији који би био употребљен ако и када рат отпочне. To значи да je плани- ран конфликт са Француском, не са Србијом: то je требало да буде већи, a не локални рат.

Најзад, Молтке ce састао и са канцеларом који je, од како ce прет- ходног дана вратио, скоро стално био на телефону

По речима његове жени, Молтке je био „веома незадовољан“ ситуацијом коју je затекао no свом повратку. To je важило и за остале официре који су ce тог викенда вратили, одржавали састанке и раз- мењивали гледишта. T o k o m три недеље њиховог намерног одсуство- вања, Аустрија je већ требало да скрши Србију. Уместо тога, она ce није ни макла. Русија, коју je требало држати no страни, већ je увела прелиминарне војне мере. Бетманови планови су ce распадали. Његов првобитни план - стављање пред свршен чин - није био остварен. Ни локализација конфликта - његов други, импровизовани план - није ce остваривао: Британија je разматрала дипломатске иницијативе, a Русија je размишљала о ступању y акцију.

193

ГЛАВА 34

ДВАДЕСЕТ СЕДМИ ЈУЛИ

Кајзер Вилхелм II je захтевао да ce врати са крстарења no северним во- дама. Прекинуо je путовање када je постало јасно да га његова влада непотпуно информише. Бетман га je дочекао, дрхтећи y фигуративном ако не y дословном смислу, и понудио своју оставку. Вилхелм није хтео да дозволи да ce тако лако извуче. По Билову, Бетмановом претходнику, Кајзер je казао отприлике: „Ти си закувао ову чорбу, na ћеш ти и да je покусаш.“ Касније, сместивши ce y своју палату y Потсдаму, Вилхелм ce упознао са дипломатским телеграмима и састао са владиним и вој- ним челницима.

Према плану од 5-6. јула, чији je главни аутор био Бетман, Вилхелм je no свом повратку требало да затекне хабсбуршку армију као окупа- тора Београда како надзире извршавање одредаба предаје поражене Србије. Све je требало да буде обављено тако брзо да спољне силе не би имале времена да их спрече y томе. Руеија и њени савезници би ce мо- рали помирити са неминовношћу.

Али то ce није догодило. Вилхелм je затекао ситуацију y којој je Аустро-Угарска очигледно пропустила прилику да понизи Србију без објаве рата. Сада ce Србија припремала за отпор, британска флота je била мобилисана, a Русија je предузела први корак y правду припрема за рат. Британија je захтевала сазивање дипломатске конференције ради решавања спора, на основама које би могле бити мање повољне од оних које je Аустрија одбила 25. јула.

Када су ce вратили са својих намештених „одмора“, вођи немачког говорног подручја су морали да ce одлуче за свој следећи потез. Показа- ло ce да je то била одлучујућа недеља. Главна и непосредна опасност y очима кључних чланова немачке и аустријске владе била je y томе

194

Двадесет седми јули

што би Греј могао успети са својим предлогом за посредовањем четири силе, и на тај начин спречити избијање рата. У министарству иностра- них послова y Бечу и Берлину, 27. јула завладала je паника од изби- јања мира.

Што ce Немачке тиче, она je „у себи“ одбила Грејову идеју. Ипак, немачка влада je пристала да проследи тај предлог Аустро-Угарској, док je y ствари из потаје саботирала Грејове напоре да убеди Беч да пристане на њега.

Бетман je једном од својих службеника објаснио зашто je осећао обавезу да ипак проследи тај предлог. „Пошто смо већ одбили један британски предлог за конференцију, сада нисмо y могућности да одби- јемо“ преношење ове најновије идеје. „Ако бисмо одбили сваки поку- шај посредовања, цео свет би на нас бацио одговорност за избијање тог пожара и представио нас као ратне хушкаче. To би учинило немо- гућим и наш положај y унутрашњој политици y Немачкој, где треба да изгледа као да нам je тај рат наметнут.“ Бетман, који je пре тога го- ворио о Аустрији која креће y рат, сада je изненада почео да говори о Немачкој која креће y рат.

Немачка влада je Аустријанцима проследила британски мировни план, истовремено их кришом саветујући да на њега не обраћају паж- њу. Аустријски амбасадор y Берлину телеграфисао je Берхтолду y Беч Јаговљеву поруку „у строгом поверењу“: Јагов je поручивао да ће Не- мачка ускоро проследити Бечу Грејове посредничке предлоге. „Немач- ка влада пружа најодлучнија уверавања да ce не слаже са тим пред- лозима за посредовање; напротив, она саветује да ce занемаре, али она je принуђена да их проследи како би задовољила енглеску владу.“ Берлин ce надао да ће задржати Британију да не стане на страну Фран- цуске и Русије, али: „Ако би Немачка искрено казала cep Е. Греју да одбија да проследи енглески мировни план, горепоменути циљ ce не би могао постићи.“

Јагов je известио како га je Греј замолио да проследи апел за пре- иначење аустријског ултиматума. Својим колегама je објаснио да je ту поруку послао немачком амбасадору y Беч без налога ga je преда Аус- тријанцима. Дакле, закључује Јагов, он je тако могао потпуно исти- нито да потврди Греју да je британску ноту „проследио y Беч.“

Бетман je наставио да следи линију коју je зацртао претходне не- деље: y конфликту између Аустрије и Србије остале силе треба да ce држе no страни. Британија, према томе, треба да искористи свој утицај како би убедила Русију да прихвати „локализацију“. Греј je истакао да je Србија y свом одговору на аустријске захтеве прихватила практично све; Греј je то приписао притиску који je Русија извршила на Србију. Ha британски захтев Русија je обуздала Србију, a сада Британија тра- жи од Немачке да ова употреби свој утицај и учини исто са Аустријом.

195

Одбројавање

Међутим, Немачка je одбила Грејов предлог. Јагов je тврдио да Русија и Аустрија тек што нису започеле преговоре и да пре повла- чења следећих потеза треба сачекати њихов резултат. Kao и пре тога, користио je предлог за директне преговоре како би блокирао предлог за конференцију.

Лондон. Ha седници кабинета тог јутра Греј je саопштио својим ко- легама да je наступио тренутак када треба да одлуче јесу ли спремни да стану уз Француску и Русију ако дође до рата. To je била прва сед- ница владе y целини посвећена питању ратне кризе y Европи. Влада- јућа Либерална странка je нагињала пацифистичким гледиштима. Није постојао никакав уговор који би обавезивао Британију да приђе y помоћ Француској, и кабинет je y великој већини био против мешања y европски рат.

Греј je још увек био усредсређен на спречавање избијања рата, али je веровао да ће, уколико не буде могао да га спречи, Британија морати y њему да учествује. Премијер Есквит je био одлучан y подршци свом министру иностраних послова, али главна брига била му je да одржи јединство своје Либералне странке без обзира иза које политичке од- луке она буде стала.

После те седнице кабинета, Винстон Черчил je одмах прионуо на састављање планова који би обезбедили спремност морнаричких служ- би. Нашао ce y свом елементу. Имао je искуства са ратишта y Индији и Судану, a подвизи које je као цивил извршио t o k o m Бурског рата помогли су му да отпочне политичку каријеру. Иако није био ратни хушкач, ипак je уживао y звекету оружја.

Tor послеподнева почео je да поставља страже на рањива места и да предузима противмере за случај изненадних напада. Адмиралитет и Министарство рата су заједнички саставили малу групу људи која je требало да размотри најбољи начин да ce од штампе затражи да врши аутоцензуру; требало je онемогућити објављивање информација које би могле користити непријатељу.

Магнат штампе Цорџ Ридел, који je био међу присутнима, касније je забележио y свом дневнику како их je владин представник „обавес- тио да je континентална ситуација постала веома озбиљна. Казао je да ће можда постати неопходно да ce изврши покрет трупа и бродовља... y тајности“, и запитао како постићи да та вест не буде објављена. Ридел je саставио нацрт писма новинама који je био објављен „и то je био први званични наговештај предстојећег рата дат штампи. Резул- тат je био невероватан. Није објављена никаква информација и Немци су остали y незнању о ономе што ce код нас чини.“

Te ноћи Черчил je незванично ставио своје снаге y стање борбене готовости. Телеграфисао je флотама Краљевске ратне морнарице ши- ром света: „Тајно. Европска ситуација je таква да рат између Тројног

196

Двадесет седми јули

савеза и Тројне антанте не може бити искључен. Ово није Телеграм упозорења, али будите спремни да пратите потенцијално непријатељ- ске ратне бродове... Ово je искључиво мера предосторожности.“

Париз. Амбасадори Немачке и Аустрије y Паризу нису били инфор- мисани о плановима и размишљањима својих влада. Ово je допринело још већој конфузији y погледу на актуелна догађања из угла ове пре- стонице, практично без руководства, чији су ce челници владе још увек налазили на пучини.

Како изгледа, аустријски амбасадор y Паризу je био запањен што je његова влада одбила српску ноту, јер она je представљала скоро пот- пуну предају. Јавио je својим претпостављенима y Беч: „Далекосежно покоравање Србије, за које ce овде веровало да није могуће, оставило je снажан утисак. Наше држање, пак, изазива мишљење да желимо рат no сваку цену.“

Лондон. Лихновски, немачки амбасадор y Лондону, био je англофил и зато није уживао потпуно поверење Берлина. Око 27. јула je јако по- сумњао y расуђивање својих претпостављених. Како je могао да заступа локализацију конфликта, што му je његово Министарство иностраних послова налагало, када ce сукоб Србије и Аустрије није могао локали- зовати - и када je Британија то знала? Аустро-Угарска je започела су- коб на такав начин да присили Русију да интервенише. Мали рат би могао да доведе до великог. „Сви наши будући односи са Енглеском зависе од успеха“ Грејовог предлога за конференцију. Ако би Берлин жртвовао све ради свог савеза са Аустријом, онда „више никада неће бити могуће да ce поново успоставе везе какве однедавно спајају [Бри- танију и Немачку]... “

Грејова намера je била да пружи Немачкој руку ради партнерства y савладавању ове кризе. Лихновски je наглашавао својој влади да би Греј, ако Берлин настави својим дотадашњим курсом, y будућности оду- стао од тога. Високи званичници британског Форин офиса су y том по- гледу већ критиковали Греја. To су чинили и неки страни државници.

Te вечери за обедом, један руски дипломата je рекао једном бри- танском државнику да je „рат неизбежан, и то кривицом Енглеске: да je Енглеска одмах објавила своју солидарност са Русијом и Фран- цуском, као и намеру да je спремна да ce бори ако то буде неопходно - Немачка и Аустрија би устукнуле."

Берлин. Најкасније од ратног савета децембра 1912, немачки војни руководиоци су ce усредсредили на окривљавање Русије за европски конфликт који су предвиђали и сматрали неизбежним. To je била - и остала - Молткеова линија. Ту идеју поновио je као ехо 27. јула адми-

197

Одбројавање

рал фон Милер: Немачка би требало, поверио je он свом дневнику, „да остане мирна и остави Русију да ce сама постави y погрешну позици- ју, али да затим не устукне од рата ако овај постане неизбежан.“ Бетман ce y овоме слагао са војницима: „У сваком случају, Русија ce мора без милости гурнути y положај кривца“, саопштио je Вилхелму.

Беч. После разговора са осталим амбасадорима, британски амбасадор je телеграфисао Греју да je „аустроугарска нота конципирана тако да рат учини неизбежним; да ce аустроугарска влада чврсто одлучила за рат са Србијом; да они сматрају да je угрожен њихов положај велике силе“, као и да je „на глас о рату са Србијом ова земља експлодирала од радости“.

198

ГЛАВА 35

ДВАДЕСЕТ ОСМИ ЈУЛИ

Беч. Следећи одлуку коју je донела 25. јула, Аустро-Угарска je 28. јула наредила делимичну мобилизацију. Половини хабсбуршких армија je наређено да коначно заузму положаје дуж границе са Србијом. To je учи- њено y складу са планом аустријског Генералштаба за случај рата само са Србијом. Коцка je пала на варијанту локализације. Конрад je затра- жио од Берхтолда да Немачка спречи Русију да интервенише.

Немачки руководиоци су наставили своје дискусије започете t o k o m викенда. До 28. јула постало je јасно да су, упркос међусобним разлика- ма, расположени за предузимање акција. Били су склони да престану са чекањем да Аустрија нешто предузме. Што ce њих тиче, били су спремни за покрет. По речима министра војске: „Сада je одлучено да ce иде y борбу, без обзира на цену.“ Нису говорили о борби против Србије. Говорили су о борби против Русије и Француске.

Најекстремнију позицију заузимао je неретко Молтке. Kao и некада, он je заступао превентивни рат. Његов став je био да je рат неизбежан, да време ради против Немачке, као и да ће кроз две или коју годину касније, изгледи бити обрнути: 1914. године Русија и Француска би могле бити тучене, али 1916. или 1917, Немачка би могла да изгуби. Немачка зато треба да удари одмах.

Јулска криза, како je то Молтке видео, развијала ce, срећом no Не- мачку, на такав начин да ce она сада налази y „изузетно повољном положају.“ Ж етва je обављена, годишња обука регрута je завршена, a Русија и Француска још две године неће заиста бити спремне за рат. Аустрија ce сама ставила y такав положај да не може више избећи да

199

Одбројавање

ce не бори на немачкој страни - што je било од апсолутно животног значаја. Како je Молтке сажео ситуацију: „никада више нећемо моћи ударити тако успешно као сада.“

Ујутро 28. јула кајзер Вилхелм, који ce са крстарења вратио претход- ног дана, прочитао je - no први пут - српски одговор на аустријску ноту. To га je убедило, како je својеручно написао Јагову y Министар- ство спољних послова, да je Аустрија добила скоро све што je желела. У његовим очима, то je била „капитулација понижавајућа на најгори начин, a њен резултат je да пaga сваки повод зарат .“ Неколико рече- ница касни^, поновио je своје речи „нестао je сваки повод за рат“.

Више уопште није било потребе да ce покреће рат. Заиста, no Вилхелмовим речима, за разлику од Берхтолда „Ја никада не бих на основу тога наредио мобилизацију.“

„Па ипак, слободно ce може сматрати да то парче папира, као и његов садржај, не вреди много све док ce не претвори y дело. Срби су оријенталци, према томе лажови, преваранти и мајстори изврдавања.“ Дакле, треба ce сложити да аустријска армија привремено окупира део Србије укључујући и Београд, као залог, све док ce не види да je Србија спремна да одржи дату реч. Ha тој основи, писао je Кајзер: „Ја сам спреман да посредујем за мир.“ Овакво решење дало би хабсбур- шкој армији сатисфакцију да, када окупира Београд, изгледа као да je постигла успех. Посредујући y постизању мира, писао je Вилхелм, он би водио рачуна да очува аустроугарску част и самопоштовање.

Кајзер je наредио Јагову да извести Беч да je он спреман, на начин како je описао, да посредује y аустро-српском конфликту. Аустри- јанцима je требало рећи да нема више никаквог разлога да крећу y рат. О том свом закључку Кајзер je, писмено, обавестио и Молткеа.

Како наводи Кристофер Кларк, један од новијих Кајзерових био- графа: „Вероватно најупадљ ивија ствар y вези са тим писмом Јагову од 28. јула, јесте то да поводом њега није уследила никаква акција... Кајзерове инструкције Јагову нису имале никакав утицај на саржај комуникација Берлина са Бечом. Истина, Бетман je телеграфисао y Беч и поновио нека од Вилхелмових гледишта, али изоставио je нај- важније: да Беч треба да ce заустави, да не креће y рат и да уместо тога пусти Кајзера да посредује y сукобу са Србијом.“

Један баварски генерал je забележио y свој дневник да су ce појавиле „нажалост... мирољубиве новости. Кајзер апсолутно жели мир... Ж ели чак да утиче на Аустрију и заустави њене даље акције.“

Према министру војске фон Фалкенхајну, Кајзер je „држао смушене говоре који су одавали јасан утисак да он више не жели рат и да je решен [да га избегне], чак и ако би то значило оставити Аус- трију на цедилу.“ Али Ф алкенхајн je подсетио Кајзера да „контрола над догађањима више није y његовим рукама.“ Под другим околнос-

200

Двадесет осми јули

тима, такве речи би звучале као запањујућа повреда субординације. Међутим, од оне афере из 1908. године, са Дејли Шелеграфом*, Кајзе- ров положај je био нестабилан. У мају 1914, само два месеца пре ове Фалкенхајнове опомене, Едвард Хауз, изасланик председника Вилсона, известио je из Берлина да „војна олигархија“ има надмоћ, да ce „одлу- чила за рат“ и да je спремна да „збаци Кајзера са престола истог трена када покаже знаке да креће y правцу који би водио миру.“ Наравно, Вилхелм, чији je смисао за реалност y најбољем случају био непосто- јан, можда и није био потпуно свестан опасности no свој положај. С друге стране, и Хауз je можда претеривао.

Ипак, нема сумње да су ce догађале многе ствари за које Кајзер није знао. Између осталог, Вилхелм није знао да je Јагов дан пре тога послао телеграм y Беч налажући - y суштини наређујући - аустриј- ској влади да Србији одмах објави рат. Јагов je упозорио да неће још дуго моћи да ce одупире енглеском предлогу за конференцију y прилог очувању мира. Немачки министар иностраних послова нити ce посаве- товао са Кајзером пре но што je послао ово упозорење нити га je оба- вестио о томе пошто je упозорење већ отпослао.

И y Аустрији су заобилазили свог неодлучног монарха. Цар Франц Јозеф je оклевао са објављивањем рата, a његови министри су имали обавезу да за то добију његов пристанак. Берхтолд je тај пристанак до- био тек пошто je цара известио - лажно - да су српске трупе отвориле ватру на аустријске снаге. У стварности - a радило ce само о једном изолованом инциденту - аустријске трупе су отвориле ватру на Србе.

Беч. Почео je PAT. Одлука je донета претходног дана. Реагујући на притиске немачког Министарства иностраних послова, Аустрија je најзад објавила рат Србији. Према немачком амбасадору, то je учи- њено „углавном зато да ce онемогући било који покушај мешања са стране.“

Kao и толике друге ствари, Аустријанци су и ово обавили неспретно. Послати објаву рата no изасланику са белом заставом није било могуће, јер све док друга страна не прими објаву, земље ce још нису налазиле y рату, тако да je бела застава била неприкладна. Немајући више пред- ставништво y Београду, хабсбуршка влада je послала објаву рата теле- графски. Није ce могло поуздано знати да ли ће бити примљена ни да ли je дошла y праве руке. У овом случају, српска влада je примивши чудно- вати телеграм одмах телеграфски упитала најважније европске пре- стонице, да није реч о несланој шали или мистификацији. У објави рата ce помињао наводни напад српских трупа на аустријске војне снаге.

Конрад, шеф аустријског генералштаба, противио ce слању објаве рата. Ж елео je да сачека још око две недеље, све док његове снаге не

'В. стр. 73.

201

Одбројавање

буду спремне за покрет. Али, утерана y шкрипац иницијативама међу- народне дипломатије, Аустро-Угарској je истекло време.

Te вечери, аустријска артиљерија je, преко границе која je ишла Дунавом, кратко и неефикасно бомбардовала Београд.

Париз. Француска није ништа знала о ратној кризи; вест дана била je да je мадам Кајо ослобођена оптужбе!

Санкт ПеШербург. Русија je почела мобилизацију y четири војна округа y којима су претходно заведени „припремни ратни поступци.“

Не знајући да je његово еопствено министарство иностраних послова саботирало његове напоре за обуздавање Аустријанаца, Вилхелм je по- слао поруку руском цару. У њој je свог руског рођака подсетио да „ти и ja, као и сви остали суверени, имамо заједнички интерес“ да Срби буду кажњени за убиство чланова владарске породице. „У томе, поли- тика не игра никакву улогу.“ Међутим, продужио je Кајзер: „С друге стране, ja потпуно разумем колико je теби и твојој влади тешко да ce суочите са јавним мњењем." Руски национализам, тешко процењив, али ипак снажан, био je за Николаја заиста реална чињенида полити- чког живота. (Без обзира да ли je Вилхелм то знао или не, тек и руски генералштаб je вршио притисак за објављивање мобилизадије). Кајзер je цару даље писао о свом „срдачном и нежном пријатељству“ и убе- ђивао га, „вршим највећи могући утицај да наведем Аустријанце да поступају исправно.“

Ова порука - прва y преписци Вили/Ники после аустријске објаве рата Србији - укрстила ce са Николајевом поруком: „Мило ми je да си ce вратио... апелујем на тебе да ми помогнеш. Једној слабој земљи je објављен срамни рат... Притисак који ce на мене врши ускоро ће ме натерати... да предузмем екстремне мере које ће довести до рата. У по- кушају да ce избегне катастрофа европског рата, молим те y име нашег старог пријатељства да учиниш шта можеш како би зауставио своје савезнике да не оду предалеко.“

Лондон. Греј ce вратио на гледиште да би директни преговори између Русије и Аустрије били најбоља могућност за одржавање мира.

Берлин. Бетман je усредсредио пажњу на стављање Немачке y поло- жај да поведе велики рат. Најважнија препрека биле су несугласице y унутрашњој политици. Влада je зато почела преговоре са Социјалде-

202

Двадесет осми јули

мократском партијом (СПД), усмерене на то да ce осигура споразум са представницима радничке класе да ова y случају рата остане лојална. Забринутост око тог питања била je озбиљна. Извршни комитет СПД-а je осудио „лакомислену провокацију аустроугарске владе“ и позвао сво- је присталице на уличне демонстрације. Њ ихове новине су прорицале да ће рат повући зa собом и револуцију. Берлинске демонстрације 28. јула, које je полиција покушала да растури, довеле су до насиља y пре- стоници и чинило ce да je то само предигра за веће немире.

Ипак, Бетман je постигао успех y преговорима са СПД, чије руко- водство je пристало да подржи владу y тренутку националне опасности.

У међувремену, још увек несвестан да су његови потчињени сабо- тирали његову одлуку y корист мира, Кајзер ce збуњено питао, није ли, можда, прекасно деловао. Забележио je: „лопта ce закотрљала... више ce не може зауставити.“

Лондон. Черчил je краљу Џорџу V рапортирао о бројним мерама које je Адмиралитет предузео како би ce морнарица ставила на „основе припремне предострожности“. После потанког описа тих многобројних мера, умирио je свог монарха: „Сувишно je нагласити да ове мере ни y ком случају не прејудицирају интервендију нити да оне без даљег под- разумевају да мир међу великим силама неће бити очуван.“

У поноћ, Черчил je написао својој жени: „Драга моја лепотице, све иде y правцу катастрофе и пропасти.“ Британија, наставио je, „не сноси ни део истинске одговорности за овај талас лудила који je преплавио умове хришћанског света.“

Премијер Есквит je писао својој поверљивој пријатељици Вени- шији Стенли, како му je баш јављено да je француска влада наредила масовну продају хартија од вредности на лондонској берзи да би дошла до готовине: „Изгледа опасно“. Енглеска кућа Ротшилда, код које je овај налог био депонован, одбила je да га изврши. Затим je Есквит добио телеграм који je гласио: „Аустрија je објавила рат!“ Венишија Стенли je понекад говорила премијеру да je било дана када би волела да je на његовом месту; овај дан, писао je премијер својој пријатељици, вероватно не би био један од њих.

203

ГЛАВА 36

ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТИ ЈУЛИ

ПоШсдам. Вили je телеграфисао Никију да би Русија заиста могла да остане изван конфликта. „Ја мислим да je директан споразум твоје владе и Беча могућ и пожељан“, a „моја влада наставља“ - Кајзер није знао да то није тачно - „са својим напорима да до тога дође.“ Вилхелм je ипак упозорио да, ако би Русија предузела војне мере које би биле претња Аустрији, то не би довело до мира него до рата.

Ники je одговорио, указујући да je збуњен, то што чује од Кајзера не слаже ce са оним што чује од његовог амбасадора. „Молим те, раз- јасни ову протвречност,“ писао je. Николај je предложио да ce аустро- српски конфликт изнесе на разматрање Хагу*. „Верујем y твоју муд- рост и пријатељство.“

Сада када су y Бечу схватили да би Русија заиста могла да интервени- ше ако би Србији запретило уништење, аустријски генерали су почели да постављају питања. Упутили су та питања немачком министру ино- страних послова Јагову. Неколико дана пре тога, Јагов je дао зва- нична уверавања руској влади да Берлин нема ништа против руске делимичне мобилизације, уколико она није уперена против Немачке.

Аустријанци су сада истакли немачким колегама да je издата на- редба о руској делимичној мобилизацији, и да je она уперена против Аустрије. A k o она остане на снази, зар то не би значило да ће Двојна монар- хија, када пошаље своје армије против Србије, остати без заштите про- тив руског напада с леђа? Конрад ce још увек надао да ће Немачка

Вероватно je мислио на Стални Међународни суд y Хагу, основан 1899. године Конвенцијом о мирном решавању међународних спорова.

204

Двадесет девети јули

одвратити Русију, na je брзоплето направио свој ратни распоред, на основу претпоставке да ће Немачка y томе успети.

У разговорима са руским послаником Јагов je зато променио свој став. С обзиром на руску делимичну мобилизацију, „Немачка je такође обавезна да мобилише; зато ce ништа више не може учинити и дипло- мате морају сада разговоре да препусте топовима.“ Ако му je намера била да тиме убеди Русе да повуку одлуку о делимичној мобилизацији, y томе није успео.

Молтке je написао меморандум о актуелној ситуацији и предао га својој влади. И он и његове колеге из војске очекивали су да Аустрија још неколико недеља неће започети непријатељства. Kao ни Кајзер, ни он није знао да je Јагов притискао Беч да одмах отпочне са акцијама, na je зато и он био изненађен аустријском објавом рата. У меморандуму je анализирао последице овог аустријског потеза. Када Аустрија крене, то за последицу мора имати читав низ догађаја који би Немачку увукли y рат против Русије. Према Молткеу, сада ће „цивилизоване земље Европе почети узајамно да ce комадају. Само je чудо сада могло да спре- чи избијање „рата који ће за читав низ следећих деценија уништити цивилизацију скоро целе Европе.“

Ипак, то je била цена коју je био спреман да плати. Питање које je Молтке упутио својој влади било je y основи, верује ли она још увек да може да локализује конфликт и тако спречи страшне последице које je он предвиђао?

Кајзер je сазвао немачке војне руководиоце y Потсдам да продискуту- је са њима свој разговор са Бетманом. По речима Тирпица, који je био присутан, Кајзер je саопштио да je његов канцелар „доживео потпуни слом“ и „изјаснио ce без икакве резерве о Бетмановој неспособности.“

Бетман je, y суштини, себи поставио два циља. Један je био да обез- беди да левица и раднички покрет прихвате ратну политику - y чему je успео. Други je био да добије обећање неутралности од Британије - y чему није успео. Задржавање Британије изван рата било je значајно Бетману, али не и челницима немачке војске.

Према Тирпицу, који je присуствовао састанку y Потсдаму, „Кај- зер je обавестио присутне да je канцелар поредложио да, y циљу осигу- равања неутралности Енглеске, треба да жртвујемо немачку флоту за споразум са Енглеском, што je он - Кајзер - одбио.“

Ha конференцији je одлучено да ce не предузима ништа све док Беч не одговори на Кајзеров предлог да Аустрија уђе y Београд, ту ce заустави и одмах обустави рат. Бетман je на крају крајева послао тај предлог, иако га je саботирао. Послао га je, уз упутство свом амбасадо- ру да пружи уверавања Аустријанцима да Немачка не жели да их „обуздава“; желео je да ce Бечу нагласи да тај предлог има искључиво пропагандни циљ.

205

Одбројавање

Али, пошто je Кајзер изрибао Бетмана y Потсдаму, канцелар je доживео емоционални слом и после тога очајнички покушавао да ce исправи. Здао ce из петних жила да убеди Беч да сада учини баш оно што je само дан пре тога рекао да не треба да чини. У 10.18 увече пос- лао je нешифровани телеграм y Беч са питањем да ли je примљен његов телеграм од претходног дана о заустављању y Београду. Нес- трпљив, поновио je телеграм дванаест минута касније.

До тада, канцелар je већ сазнао да су и Британија и Италија, неза- висно једна од друге, изнеле планове за очување мира, врло сличне Кајзе- ровом плану о заустављању y Београду. Сада ce чинило као да би ратна криза била разрешена само да су претходног дана Бетман и Јагов ло- јално испунили Вилхелмове инструкције и свом снагом извршили притисак Немачке на њеног савезника.

Уместо тога, увече двадесет деветог јула, Бетману je остајало једи- но да ce нада - ако je желео да избегне Кајзеров бес - да ће и Аустро- Угарска бити вољна да измени свој курс.

Бетман je сада телеграфисао свом амбасадору y Беч: „Ми смо, сва- како, спремни да извршимо своју савезничку дужност, али не можемо прихватити да нас Беч неодговорно и без обзира на наш савет, увуче y светски пожар.“ Наложио je свом амбасадору да убеди Берхтолда да Аустрија мора бар да направи представу: „Да би спречили општу ката- строфу, a y сваком случају гурнули Русију y положај кривца, морамо енергично настојати да Беч иницира и настави разговоре.“

Али, истовремено je и Молтке телеграфисао Конраду, захтевајући општу аустријску мобилизацију. Ово je можда показивало да ce Молтке оправдано плашио да би Аустрија можда мобилисала само против Србије уместо против Русије.

Ипак, Берхтолд je био y праву када je, видевши канцеларову пору- ку, упитао: „Ко то влада y Берлину - Молтке или Бетман?“ Један je телеграфисао тражећи рат, док je други телеграфисао тражећи мир. У сваком случају, Бетман je закаснио. Његов телеграм je стигао неколи- ко сати пошто je Беч, као одговор на Молткеов телеграм, објавио општу мобилизацију.

Раније тога дана, y Лондону, Греј je позвао y посету немачког амба- садора. Министар иностраних послова и Лихновски су разговарали као стари пријатељи, али размишљајући о европском рату, Греј „није желео да амбасадор буде заведен пријатељским тоном нашег разгово- ра - који ће како ce надам бити настављен - да замишља да ћемо ce ми држати no страни“ и да „Не желим да будем изложен могућности да ми амбасадор пребаци како je пријатељски тон свих наших разговора навео њега или његову владу на погрешну претпоставку да ми нећемо ступити y акцију.“

206

Двадесет девети јули

Дипломатским језиком речено, то je била претња ратом. Али Греј je знао да, бар y том тренутку, његова влада y том погледу није стајала иза њега.

T o k o m тог разговора са Лихновским, Греј je изнео свој предлог о заустављању y Београду, који je био јако сличан предлогу кајзера Вилхелма. Кајзер je, када га je Лихновски о томе обавестио, казао: „Ми то већ данима узалуд покушавамо да постигнемо.“ Није знао да су га Бетман и Јагов саботирали y Бечу 27. и 28. јула, тако да je тај његов пред- лог био озбиљно разматран само неколико сати, уместо неколико дана.

Лихновски je јавио да je Лондон чврсто убеђен да „уколико Аус- трија не буде вољна да започне разговоре о српском питању - светски рат je неизбежан.“ Према Греју: „Ако избије рат, то ће бити највећа ка- тастрофа коју je свет уопште видео.“ Кајзеров коментар на то je био да ће то бити кривица Енглеске; све што je Британија требало да уради било je да ce огласи, рекао je, na би ce Француска и Русија примириле и ра- та не би било. „Енглеска сама,” забележио je, „сноси одговорност за мир и за рат.“

„Иронија y овом случају,11 писао je Есквит својој пријатељици Вени- шији Стенли, „јесте y томе што нас, једину велику силу која je учинила конструктивни предлог y правцу мира, и Немачка и Русија оптужују за избијање рата. Немачка каже: ’да сте изјавили да ћете бити неутра- лни, Француска и Русија ce не би усудиле да ce боре’, a Русија каже: ’да сте одлучно изјавили да ћете стати на нашу страну, Немачка и Аус- трија би одмах увукле рогове.’ Природно, ни једно ни друго није тачно.“

Tor дана je кабинет одобрио проглашавање опште узбуне, што je јављено британским базама широм света. Предузете су различите и опсежне мере предосторожности. Речником администрације, секретар Комитета Империјалне одбране отворио je „Ратну књ игу“. Па ипак, већина чланова кабинета сматрала je да Британија не треба да улази y конфликт.

Винстон Черчил ce плашио да je расположење y кабинету, као и y владајућаој Либералној странци још увек склоно неутралности. Тајно je послао поруку свом најближем пријатељу међу конзервативцима Ф. Е. Смиту, молећи га да испита вођство своје партије о могућности фор- мирања коалиционе владе коју би подржали сви конзервативци, као и либерали - присталице интервенције, иако би они вероватно били y мањини унутар своје партије. Смит je прихватио да ce кроз два дана, на већ договореном састанку t o k o m викенда y унутрашњости, консул- тује са осталим вођама своје партије.

Черчил je имао и непосредније бриге. Kao Први лорд Адмирали- тета био je забринут због рањивости морнарице y случају изненадног напада. Ж елео je да дислоцира флотиле на њихове ратне положаје, на добро заштићеном северу. Али, како ce касније сећао, није желео да

207

Одбројавање

затражи одобрење кабинета за тај потез који би могао бити проту- мачен као провокативан. Уместо тога, са својим предлогом je отишао премијеру, и решио да Есквитово неразговетно гунђање протумачи као одобравање.

Покрет флоте je извршен тајно, a најважнији део путовања y без- бедност je извршен ноћу - како je Черчил забележио, „чим ce смра- чило, колона бојних бродова дуга тридесет километара, пловила je највећом брзином и y апсолутној помрчини кроз узане мореузе, носећи тако са собом y широке воде Севера безбедност“ британских снага.

Париз. Ж ана Жореса, пацифистичког идола француске левице, убио je националиста - фанатик. T o k o m нешто више од једне недеље Жорес je хвалио напоре за очување мира које je улагала влада Понекареа и Вивијанија. Неочекивано, Жоресова смрт je ујединила земљу и сврс- тала je уз владину политику.

Берлин. У касне сате - негде око поноћи - Бетман je позвао y своју резиденцију британског амбасадора сер Едварда Гошена. Канцелар je од њега затражио да пренесе Лондону понуду: ако Британија пристане да остане неутрална y рату који може ускоро да избије, Немачка ће поштовати независност и интегритет Холандије, и неће тежити осва- јању француских територија - из ове обавезе биле би искључене француске колоније. Гошен je пренео поруку, која je y Форин офис стигла следећег јутра и разљутила Греја кад ју je прочитао.

208

ГЛАВА 37

ТРИДЕСЕТИ ЈУЛИ

Француског амбасадора y Санкт Петербургу Палеолога историчари су годинама - погрешно, како сада сматрамо - окривљавали што je про- пустио да y ноћи 29-30. јула извести своју владу да Русија врши моби- лизацију. Истраживања Ж ана Стенгерса су показала да Руси нису ни обавестили Палеолога - немајући поверење y њега. Када je Франдуска сазнала за мобилизацију, било je прекасно да заустави Русе.

Четвртак, 30. јули, био je дан који ће многи историчари касније смат- рати за судбоносан, a почео je лоше већ од јутра. Претходне ноћи, немачка влада, која je са закашњењем прихватила Кајзерову линију, послала je y Беч поруку Аустро-Угарској да прихвати формулу за из- влачење из рата „у Београд и не даље“ - или то или да изгуби подршку Немачке. Међутим, Берхтолд je тврдио да „за сада“ није y стању да одговори. To je било изузетно разочаравајуће, како je Вилхелм за- бележио, јер су ce Немачка, Британија и Русија изгледа сложиле са предлогом о заустављању y Београду.

Вилхелм je био обесхрабрен. Примио je вест да je Аустро-Угарска вољна да поведе разговоре са Русијом; „Плашим ce да je прекасно“, био je његов коментар. „Почните! Одмах!“ узвикнуо je. Тумачећи ове примедбе на свој начин Бетман je притискао Берхтолда да бар форме ради учини потезе y правцу тражења мирног решења. У супротном - ако Беч каж е не - Бетман je сматрао да ће, „надаље бити веома тешко пребацити одговорност за отпочињање европског рата на руска плећа.“ Кајзер je покушавао да посредује ради решења кризе једино зато што „није могао да одбије да то учини, јер би иначе изазвао нео-

209

Одбројавање

спорну сумњу да смо ми желели рат.“ Бетман je уз то додао да ако „Беч одбије све, онда ће пружити документовану потврду да апсолутно же- ли рат... док Русија остаје ослобођена одговорности. To би нас, y очима нашег сопственог народа, ставило y неодржив положај.“

У међувремену кајзера je разбеснело реаговање Санкт Петербурга на његове напоре за посредовањем, јер није схватио шта ce y ствари догађа. У зору, пробудио ce и нашао Николајеву поруку да je Русија наредила делимичну мобилизацију y четири округа према Аустро-Угарској, о чему je одлука била донета још 25. јула. По царевим речима, „одлука о вој- ним мерама које су сада ступиле на снагу била je донета пре пет дана.“ Другим речима, то су биле мере које je руски Министарски савет пред- видео, али их није прихватио непосредно после информације да je Беч одбио српско делимично прихватање аустријског ултиматума. Русија je од онда мировала, пружајући шансу преговорима. To нису биле нове мере нити додатне мере; то су биле једине мере које je Русија предузела, и биле су предузете тек сада. Мобилизација je тек требало да почне.

Вилхелм je то погрешно схватио. Веровао je да га цар обавештава да Русија већ пет дана врши мобилизацију, na je зато y том погледу ис- пред Немачке која ce још уздржавала. Кајзер ce побунио: „Па то je скоро недељу дана пре нас... и то би требало да буде y одбрану од Аустрије која га не напада!!! Ja не могу више да ce посвећујем посредовању, пошто je руски цар, који je то тражио, истовремено, тајно, иза мојих леђа вршио мобилизацију.“ Ha Николајев апел: „Потребан нам je твој снажан при- тисак на Аустрију“, Вилхелм je забележио: „Не, ни помисао о томе!!!“

Према Вилхелму, руски цар je „једноставно глумио и заводио нас на погрешан пут!“ To je онда Кајзера навело да закључи: „Значи да и ja морам да наредим мобилизацију!“

Међутим, Кајзеров одговор цару je био y пристојном тону. Вилхелм je казао: „У својим напорима да спасем мир, отишао сам до крајњих могућих граница... Ти, чак и сада, још увек можеш да спасеш мир y Европи ако обуставиш своје војне мере.“

Немачки амбасадор y Санкт Петербургу je упозорио руског цара да ће руска мобилизација довести до немачке мобилизације. У том погледу, реакција немачке владе je била претерана. Руска мобилизација није пред- стављала онакву врсту смртоносне опасности каква би била немачка. Мобилизација je за Немачку значила рат; за Русију није, образложила je руска влада немачкој. „Руске армије су унутар својих граница“, како je недавно истакао један научник од ауторитета, могле „остати мобили- сане практично неограничено времена." A немачка влада je то знала.

Санкт Петербург. Сазонов je телефонирао цару тражећи хитан сас- танак. Онда ce запутио y Царско Село, цареву палату, где je свог вла- дара свечано обавестио да je рат постао неизбежан и да je неопходна општа мобилизација. Цар je, оклевајући, пристао, na je Сазонов издао неопходне наредбе.

210

Тридесети јули

Опуномоћени немачки војни представник y амбасади y Санкт Петербургу je известио: „Имам утисак да су они [Руси] извршили мобилизацију из страха од наступајућих догађаја, без икаквих агре- сивних намера, и да су сада уплашени од оног што су изазвали.“ Кајзеру Вилхелму то je очигледно зазвучало истинито. „Тачно. Тако је,“ гласио je његов коментар.

Реагујући на Кајзерове поруке, руски цар je отказао општу моби- лизацију. Наредио je својим генералима да ce врате на мере делимичне мобилизације. Шта даље? Руски Министарски савет ce није састао, али поједини његови чланови су владару износли своја гледишта. Све стране су имале убедљиве аргументе. Сазонов ce придружио генерали- ма y захтевима за општу мобилизацију, коју je неодлучни и несретни цар, променивши поново своју одлуку, најзад наредио. Шеф руског генералштаба je на то изрекао чувене речи: „Разлупаћу... телефон“ како не би „дошао y ситуацију да поново издам супротне наредбе за неко ново одлагање опште мобилизације.“

Бетман je схватио да руски потез не представља разлог за узбуну. Пруским државним министрима je рекао да „иако je руска мобили- зација објављена, њене мобилизационе мере ce не могу поредити са онима y западноевропским државама... Осим тога, Русија не намерава да води рат, него je само била принуђена да те мере предузме због Аустрије.“

Шефови немачког и аустријског генералштаба су били y међусоб- ној вези, na je Молтке упозоравао нестрпљивог Конрада: „Не сме ce објавити рат Русији.“ Уместо тога, два немачка царства треба да „саче- кају да Русија нападне.11

У међувремену, Бетман je заступао одлагање, док je Молтке, који je половину те недеље и сам био склон одлагању, сада променио став. Сада je Молтке одједном почео да тражи да ce крене: „Његове промене рас- положења су тешко или чак никако објашњиве,“ записао je Фалкен- хајн, коме ce то смучило.

До вечери, Кајзер je сазнао за Грејово упозорење упућено прет- ходне вечери немачком амбасадору y Лондону. Греј je, говорећи само y своје име, изразио мишљење да би Британија интервенисала ако би Француска била угрожена. Пошто je y владиним круговима било опште познато да je Немачка, y случају рата са Русијом, планирала да прво нападне и скрши Француску пре него што ce окрене и изврши инва- зију на Русију, Греј je y ствари казао да ће Енглеска подржати своје пријатеље y Антанти, Француску и Русију, против сила Тројног савеза, Немачке и Аустрије. Кајзер je поново добио напад беса. „Неодговорност и слабост бациће свет y најстрашнији рат чији je коначни циљ униш- тење Немачке,“ тврдио je. „Не сумњам нимало y то да су ce Енглеска, Француска и Русија... удружиле да против нас започну рат до униш-

211

Одбројавање

тења, узимајући аустријско-српски конфликт као изговор... глупост и неспретност нашег савезника затегла нам je омчу око врата... a ми смо упали y ту замку.“

Лондон. Сматрало ce да ће жељно очекивана дебата о Ирској, која je y парламенту била планирана за то поподне, довести до грађанског рата y Британији. Међутим раније тог дана, опозициони вођи су ce састали са Есквитом и споразумели ce да уједине фронт с обзиром на европске опасности. Овакав салто био je сувише брз, и обичан свет га није могао схватити. Вајолет Есквит, премијерова кћи, je заједно са својом маћехом Марго, била на Галерији за даме Доњег дома, „препуној узбуђених жена y ишчекивању“, које су „зинуле од чуда“ када je премијер устао и наја- вио одлагање ирске дебате. „Ове речи су изазвале запањеност на Галерији за даме,“ записала je Вајолет. „Многе од присутних дама су биле веома ангажоване y припремама за предстојећи грађански рат - учествујући на курсевима Црвеног крста, припремајући завоје, удлаге и слично. За леди М., једну од дама из Алстера (чији стас je био баш поде- сан за то) било je опште познато да je под својим подсукњама прокри- јумчарила масу пушака y Алстер.“ Све их je запрепастила вест о одгађању и биле су пуне неразумевања за такву одлуку.

Париз. Вративши ce са свог дугог путовања и не чувши још све ново- сти о ономе шта ce догађало t o k o m њ и х о в о г одсуства, француски вођи су покушавали да зауставе догађаје који су ce брзо смењивали. Уз одо- брење председника Поенкареа, премијер Вивијани je телеграфисао руској влади опрезан савет: „у оквиру мера опрезности и одбрамбених мера, за које Русија верује да их мора предузети, не треба одмах пре- лазити на било које мере које би Немачкој могле пружити изговор за општу мобилизацију њених снага.“ Сама Француска je повукла своје оружане снаге десет километара од границе са Немачком.

Лондон. „Европска ситуација je бар за степен гора него јуче,“ записао je премијер, „и није ce побољшала срамним покушајем Немачке да купи нашу неутралност y рату својим обећањем да неће анектирати француске територије (осим колонија), или Холандију и Белгију. У немачкој дипломатији постоји нешто незграпно и скоро детињасто. У међувремену Французи почињу да нас притискају y супротном смеру, као што су то Руси чинили већ једно извесно време. Лондонски Сити, који je y страшном стању депресије и парализе, за сада je против енглеске интервенције. Мислим да су данас изгледи јако црни.“

212

ГЛАВА 38

ТРИДЕСЕТИ ПРВИ ЈУЛИ

Ж ил Камбон, искусни француски амбасадор y Берлину, телеграфисао je својој влади да Немачка тек што није започела рат, не чекајући да Русија прва изврши мобилизацију.

Вест о руској општој мобилизацији je стигла y Беч, али није имала очекиваног ефекта; није успела да одврати Хабсбуршку царевину од припрема, ма колико спорих, за њену намеравану инвазију на Србију. Комбиновани кабинет Двојне монархије - њен Заједнички Министарски савет - састао ce, размотрио ту вест и одлучио да настави како je плани- рано, упркос вероватноћи да ће тиме изазвати Русију да интервенише.

Очигледно игноришући руску претњу, хабсбуршке армије су нас- тавиле да марширају на југ, y правцу Србије. Конрад je планирао да пребаци своје трупе на руски фронт уколико руски цар нареди моби- лизацију; из необјашњивих разлога, он то није учинио. Тиме je цело- купан терет одбране Аустрије од Русије преваљен на немачка плећа, што je можда био његов циљ. Семјуел Вилијамсон износи да je Конра- дов циљ био да нападне Србију што je пре могуће, како би осигурао да борбе почну пре него што би дипломате стигли да интервенишу.

У подне, y Берлин je стигла вест да Русија сада мобилише како против Немачке тако и против Аустрије. Кајзер je баш био завршио са слањем телеграма руском цару: „ти још увек можеш очувати мир y Европи, ако Русија пристане да обустави војне мере које представљају претњу Немачкој и Аустро-Угарској.“ Понудио je да продужи са својим напо- ром за посредовање.

213

Одброј авање

Цар je одговорио: „Од срца ти захваљујем за твоје посредовање које почиње да даје наду да ce све ипак може мирно завршити. Техни- чки je немогуће зауставити наше војне припреме на које смо обавезни због аустријске мобилизације. Далеко смо од тога да желимо рат. Све док ce са Аустријом воде преговори о Србији, моје снаге неће изврши- ти ниједну провокативну акцију. Ha то ти ce свечано обавезујем.“

У међувремену, Франц Јозеф je телеграмом изразио Кајзеру своју захвалност на његовој понуди за посредовањем, али je казао да je дош- ла прекасно: Русија je већ извршила мобилизацију, a његове јединице већ марширају на Србију.

Париз. Te вечери, немачки амбасадор y Француској предао je улти- матум Ренеу Вивијанију, y његовом својству министра иностраних послова. Русија, савезник Француске, мора да опозове своју одлуку о мобилизацији, упозорила je Немачка, или да прихвати одговорност за започињање конфликта. Вивијани, који je до тада заједно са пред- седником Поенкареом био на пучини, није знао ништа о руској моби- лизацији. Позвао je Санкт Петербург како би ce информисао.

Санкт П ет ербург. Око поноћи, немачки амбасадор y Русији предао je ултиматум: обуставите мобилизацију y року од дванаест часова или ће и Немачка извршити мобилизацију, али за разлику од руске - немачка мобилизација би довела две земље „изузетно близу рата.“

Лондон. „Још увек има наде,“ писао je Винстон Черчил својој супрузи, „иако су облаци све црњи. Мислим да Немачка схвата колико су снаге против ње велике и да сада, са закашњењем, покушава да обузда свог идиотског савезника. Ми радимо на томе да умиримо Русију.“

Есквит je био на ручку код Черчилових, заједно са лордом Киче- нером, најпознатијим енглеским генералом, који je проводио неколико недеља y Енглеској пре свог повратка y Египат, где je био на дужности проконзула. Киченер je рекао цивилима да Енглеска мора да помогне Француској. Али опште мњење није било такво. Есквит им ce поверио да je „опште мишљење данас - нарочито снажно y Ситију - да ce не мешамо, готово ни no коју цену.“ _

Лојд Џорџ, вођа радикалног крила владајуће странке, био je скоро једини министар y кабинету са довољним бројем присталица да би могао да ce супротстави премијеру. Казао je једном свом политичком пријатељу: „Из све снаге ce борим за мир. Сви банкари и трговци нас преклињу да ce не мешамо. Гувернер Енглеске банке ми je, са сузама y очима, казао: ’Држите нас изван тога. Сви ћемо бити упропашћени ако нас y то увуку’.“

214

Тридесет први јули

Винстон Черчил je то такође знао. Бар један високо пласирани либерални члан парламента Артур Понсонби, известио га je да y пар- тији постоји „снажно“ и „општеприсутно“ осећање против интервен- ције. У исто време, међутим, Черчил je преко конзервативца Ф. Е. Смита добио наговештај да ће опозициона странка подржати владу уколико ce оружано супротстави немачкој инвазији на Француску, преко Белгије. Одговарајући Смиту, Черчил je рекао: „Не могу ни да замислим да ce рат сада може спречити. Немачка мора да напредује преко Белгије, и ja верујем да ће ce већина чланова обеју странака томе одлучно супротставити.“

Париз. Еомандант француске армије, генерал Ж озеф Жофр, затра- жио je од владе дозволу да нареди општу мобилизацију. Влада je одбила да одобри.

215

ГЛАВА 39

ПРВИ АВГУСТ

Париз. Жофр je од своје владе поново затражио одобрење за непо- средну општу мобилизацију. Уместо тога, кабинет га je овластио да то учини тек следећег дана.

Лондон. Tor јутра, на састанку кабинета, Винстон Черчил je упитао да ли може да нареди потпуну мобилизацију флоте. Међутим, дубоко подељени кабинет je то одбио. Лојд Џорџ je био кључна личност y редо- вима оних који су инстинктом били против рата; ако би њега придоби- ли на своју страну, он би за собом повукао и остале противнике рата.

Према премијеру, „главнина странке“ je била против војне интер- венције, и то под било којим околностима, али „Л. Џорџ - иначе целим бићем за мир - разумнији je и има више државничког смисла na je његова позиција још отворена.“ Черчил je годинама био следбеник Лојда Џорџа, и t o k o m те седнице кабинета размењивали су цедуљиде. Ha једној од њих, вођа радикала je изразио наду: „Ако превлада стрпље- ње и престанете да нас толико притискате... можда ћемо ce и сложи- ти“. „Нека д§ Бог,“ одговорио je Черчил. „Сва наша будућност зависи од тога да ли ћемо бити сарадници или противници.“

„Веома ce плашим да ce наша дуготрајна сарадња не прекине,“ написао je Черчил y једној другој забелешци. „...Апелујем на вас да нам ce придружите и пружите своју моћну подршку за извршење на- ших дужности.“ И поново, записао je: „Остаћемо на супротним стра- нама цео остатак наших живота. Ja сам вам веома привржен и следио сам ваш инстинкт и вођство t o k o m скоро десет година.“

У међувремену, Черчил je на остали део кабинета излио поплаву своје реторике. Био je познат no томе што никоме није допуштао да му

216

Први август

упадне y реч. „Не претерујем ако кажем,“ рекао je Есквит једном при- јатељу, „да je Винстон узео најмање половину времена“ те седнице.

Берлин. Канцелар ce обратио Бундесрату, парламенту немачких држава, и изнео став своје владе. Објаснио je да je Русија, уместо да настави преговоре са Аустријом, мобилисала своје војне снаге. Kao одговор на то, Немачка je предала ултиматум влади Русије: или да до поднева пристане на демобилизацију или ће Немачка да изврши моби- лизацију. Немачка je, такође, послала ултиматум Француској да оста- не неутрална - и да за то пружи одговарајуће гаранције - или ће Немачка и њој објавити рат. Ултиматум Француској je истицао y је- дан сат no подне. Бундесрат je дао једногласну подршку Бетману.

Подне je дошло и прошло, a одговора из Русије није било. Скоро сат доцније, Немачка je телеграфски послала објаву рата свом амба- садору y Русији, коју je требало предати Санкт Петербургу. Објава ра- та je била написана y две алтернативе, тако ce могло тврдити или да je руска царска влада одбила ултиматум или да није одговорила на њега.

Царско Село. У Русији je било подне; цар Николај je добио вест о мо- билизацији y Немачкој. Брзо je телеграфисао свом рођаку Вилхелму: „Схватам да си принуђен да мобилишеш, али волео бих да од тебе доби- јем истоветну гаранцију какву сам ja дао теби - да те мере не значе рат.“

Али, наравно, цар je грешио. У свету 1914. године, чак ни генерали и министри нису схватали разлику између разних врста мера војних предострожности какве су важиле y разним земљама. Само једна од њих, једина, истицала ce својом неумољивом јасноћом: за Немачку, мобилизација je значила рат - y року од двадесет четири сата, ако не и раније.

Берлин. До четири поподне, одговора из Русије још није било. Фал- кенхајн и Бетман су ce одвезли y посету Кајзеру. Претходне ноћи су одлучили да рат мора бити објављен чак и ако Русија предложи пре- говоре. Међутим, суочили су ce са Кајзером који ce томе успротивио. У нека друга времена то би била фатална препрека њиховим планови- ма - али сада више није било тако. T o k o m последње недеље јула, његов сопствени канцелар и министар иностраних послова, његови војни руководиоци, аустријски цар и влада, нису више обраћали пажњу на Вилхелмова упутства. Вилхелмове наредбе су још увек значиле нешто, али не све и сва.

Кајзер je пристао да потпише наредбу за мобилизацију која je сту- пала на снагу следећег дана. Молтке je написао Вилхелму концепт за говор немачком народу. Бетман, који je стигао касније, наљутио ce на

217

Одброј авање

Молткеа зато што je тиме узурпирао прерогативе цивилних власти. Видно нервозан, Молтке je казао једном од својих помоћника: „Овај рат ће прерасти y светски рат, y коме ће Енглеска такође интервени- сати. Врло мало њих уопште има појма о обиму, трајању и завршетку тог рата. Нико данас не може предвидети како ће ce он завршити.“

Док су Кајзер и војни руководиоци завршавали своје дискусије и намеравали да ce разиђу, из министраства иностраних послова je сти- гла вест да ce тамо дешифрује једна важна порука из Велике Брита- није. Адмирал Тирпиц je препоручио двојици војних руководилаца да сачекају док je не прочитају. Уместо тога, ови су пожурили да оду, односећи већ потписану наредбу о мобилизацији. Могли су слободно да остану, јер ускоро су добили наредбу да ce врате.

Порука из Лондона пореметила je планове немачке владе. Теле- грам je стигао од кнеза Лихновског, немачког посланика y Лондону. Он je понављао гаранције за које je погрешно веровао да му их je cep Едвард Греј пружио. Изгледало je као да je Енглеска казала да би, под условом да Немачка не дирне Француску, Енглеска и Француска могле да остану неутралне y немачком рату против Русије.

Кајзер и његови сарадници су ликовали. Како су они гледали на ствари - то им je практично гарантовало победу. Молтке, као шеф ге- нералштаба и официр који командује операцијама, нашао ce потпуно усамљен. Како ce ускоро после тога сећао, „Кајзер ми je рекао: ’Онда ћемо једноставно распоредити целу армију на Исток.’“

Молткеа je то бацило y очајање. Изгледало je да Кајзер није y ста- њу да схвати текући ратни план: бацити главнину немачких снага на Француску, преко Луксембурга и Белгије, a за то време задржавати Русију мањим снагама на истоку. После муњевите победе над Фран- цуском уследило би брзо пребацивање немачких армија са францу- ског на руски фронт. Још од априла 1913, генералштаб није имао текући ратни план који би подразумевао само рат против Русије.

Армија je већ била покренута за напад на Француску. Молтке je тврдио да би опозив издатих наредби проузроковао хаос. После жестоке расправе између Кајзера и шефа генералштаба, постигнут je компро- мис: мобилизација ће бити настављена и трупе ће наставити y правцу Француске, али ће бити на располагању за масовни покрет на исток ако ce постигне споразум да Британија и Француска остану неутралне.

Главни проблем je остао нерешен. Према немачком ратном плану, први потез Кајзерове армије je требало да буде запоседање железни- чких путева неутралног Луксембурга, пре него што би то учинила Фран- цуска, a затим je неутралној Белгији требало упутити ултиматум да остане no страни и дозволи пролаз немачким армијама ради инвазије на Француску. Немачка je, иначе, била гарант неутралности обеју земаља - Луксембурга и Белгије.

Сада, пошто Француска неће учествовати y рату, то би требало про- менити. Према Молткеу, „Кајзер ce, не питајући ме ништа, окренуо свом

218

Први август

дежурном ађутанту и издао наредбу да телеграфише упутства... да ce не упада y Луксембург. Мислио сам да ће ми срце препући“. Молтке je експлодирао: уз Енглеску и Француску које одбијају да буду увучене y рат, „последња кап која би прелила чашу, била би када би сада отпа- ла и Русија“, остављајући тако Немачку саму - без непријатеља!

У међувремену, и Кајзер и његов канцелар су послали поруке y Лондон како би ce нагодба запечатила: Вилхелм краљу Џорџу V, a Бетман британској влади. Али, како je краљ Џорџ V написао y свом телеграфском одговору: „Мислим да посреди мора да je неки неспо- разум.“ Н икаква понуда британске и француске неутралности није била учињена.

Прочитавши одговор краља Џорџа, Кајзер je рекао Молткеу: „Сада можете да радите шта желите.“ Молтке je одмах телеграфисао својим снагама да наставе са инвазијом на Луксембург.

У 7.00 увече, немачке трупе су оствариле свој први циљ: запоседнуте су железничка станица и телеграфска станица на територији Луксем- бурга. У 7.30 увече, дошле су друге немачке јединице да их опозову, уз саопштење првом контингенту да je био послат грешком; очекује ce телеграм краља Цорџа. Затим, као реакција на касније добијени Молткеов телеграм, наредбе су поново измењене, na je инвазија на Луксембург настављена.

Лондон. Пошто га je кабинет овластио, Греј je - истина, дипломат- ским језиком - упозорио немачког амбасадора да би нарушавање бел- гијске неутралности врло лако могло довести до тога да Британија интервенише.

Санкт Петербург. Немачки амбасадор je предао објаву рата своје земље руском министру иностраних послова. У забуни, предао je доку- мент који je садржавао обе верзије које му je Берлин послао: тврдњу да Русија није одговорила, као и тврдњу да je руски одговор био не- задовољавајући.

Лондон. Черчил je преко свог конзервативног пријатеља, Ф. Е. Смита, позвао вођу конзервативаца Бонара Лоа да заједно са сер Едвардом Грејом и са њим вечерају y Адмиралитету. Смит je позвао и сер Макса Ејткена, Лоовог најближег пријатеља. Међутим, Ло je одбио позив, Греј je y једном тренутку отишао да ce састане са премијером, тако да je на крају Черчил вечерао y Адмиралитету - c â M .

219

Одбројавање

После вечере, негде око пола десет, дошли су Смит и Ејткен, и за- текли Черчила са двојицом пријатеља. Почела je дискусија о кризи. Стигла je вест да су Немци одложили свој ултиматум Русији, na су ce мишљења око значаја ове вести поделила. Њ их тројица су играла бриц са Черчилом, док je Ејткен посматрао.

Тек што су карте биле подељене и игра започела, Черчилу су до- нели службену црвену кутију са порукама. Черчил je узео кључ и откључао je. У њој ce налазио само један лист хартије који je, како je Ејткен касније записао, био „у великој несразмери са величином ку- тије”. Ha њему je писало: „Немачка je објавила рат Русији.“

Черчил je предао своје карте Ејткену и одшетао до Даунинг стрита. Нашао je премијера на затвореном састанку са Грејом и осталим саветницима.

Черчил je рекао Есквиту да ће сада наредити општу мобилизацију флоте. Свакако, знао je да je кабинет тог јутра одбио да одобри ту меру. Казао je да ће следећег јутра лично одговарати кабинету за оно што ce сада спрема да учини.

Премијер није рекао ништа. Черчил ce вратио y своје надлештво и провео остатак ноћи y предузимању мера како би био сигуран да ће Краљевска ратна морнарица бити спремна што год да ce догоди.

Касније, t o k o m те ноћи, Лондон je од своје амбасаде из Берлина добио извештај да Кајзер тврди како je руска општа мобилизација потко- пала његове напоре за очување мира. Постоји ли могућност да Џорџ V икако помогне?

Есквит je брзо сачинио поруку руском цару y име краља Џорџа, позвао такси и одјурио y Бакингемску палату y пола два ујутро да би добио краљев потпис. „Краљ je био извучен из постеље,“ забележио je премијер y свој дневник, „а један од мојих најчуднијих доживљаја био je да тако седим са њим обученим y кућну хаљину, и читам му поруку и предлог одговора.“

Берлин. Новине y Берлину и Хамбургу су објавиле чланак о „помор- ском савезу“ Британије са Русијом. По њима, Русија ce надала да ће пре избијања рата добити пристанак Краљевске ратне морнарице да Енглеска пошаље транспортне бродове y балтичке луке. Ти бродови би требало да буду употребљени за превоз руских трупа које би изршиле инвазију североисточне Немачке.

Међутим, пошто су разговори између адмирала принца Луиса од Батенберга и руског адмиралитета били планирани за август, они још нису били ни започели. Према немачким новинама, принц Луис није успео да допре до Санкт Петербурга: „рат који нам je Русија наметнула je спречио“ закључење британско-руског поморског савеза.

220

Први август

„Рат који нам je Русија наметнула“: те речи су постале срж онога y шта су Немци поверовали. Чим су вести о руској мобилизацији no први пут стигле, војни аташе Баварске je записао y свој дневник: „Одјурио сам y Министарство војске. Обасјана лица свуда унаоколо. Сви ce рукују no ходницима: размењују узајамне честитке, јер препре- ка je савладана.“ Немачки народ, политичке партије, синдикати, штампа - сви су били залуђени y уверењу да je Русија започела рат. Један други дневничар, шеф Кајзеровог поморског штаба, описао je то још јасније: „Расположење je сјајно. Влада je успела бриљантно да изведе да изгледа као да смо ми нападнути.“

Н емачка влада je објавила да су руски агресори преш ли на не- мачку територију. Немачки народ je и y то поверовао.

221

ГЛАВА 40

ДРУГИ АВГУСТ

Лондон. Британски кабинет који ce - изузетно - састао y недељу, почео je помало да нагиње y правцу мешања y кризу која je била y току. Седница кабинета трајала je од 11.00 до 14.00 сати, али ce кабинет поново састао и y 6.30 no подне.

Ha јутарњој седници, министри су одобрили Черчилову наредбу о мобилисању флоте. Кабинет je разматрао, али je привремено одбацио, слање експедиционих снага на Континент, предвиђено тајним англо- француским генералштабским разговорима пре неколико година о којима већина чланова кабинета није ништа знала.

У времену између јутарњег и вечерњег састанка, Греј je обавестио француског посланика да ће британска морнарица пружити заштиту Француској ако немачка морнарица буде напала небрањену француску атлантску обалу.

Ha вечерњој седници кабинет je сазнао за немачко нарушавање не- утралности Луксембурга. Британска влада je заузела становиште да je њена одговорност y односу на Луксембург део колективне одговорно- сти - тј. она би била обавезна на акцију ако би то учинили и остали гаранти. Белгија je била друкчији случај; за њу ce могло тврдити да je гаранција неутралности индивидуална, и Греј je већ упозорио нема- чког амбасадора о ставу Британије y том случају. Међутим, немачка инвазија Луксембурга je предсказивала и инвазију и окупацију Бел- гије. И заиста, када ce кабинет састао y пола седам увече, немачки улти- матум je баш био уручиван Бриселу. Есквит je наредио мобилизацију копнене војске.

Промена расположења, до које je y току тог дана дошло, била je упадљива. Tor јутра, Есквит je y једном личном писму записао соп- ствена гледишта о европској ситуацији:

222

Други август

1. Нисмо ни y каквој обавези, ни према Француској ни према Русији, да им пружимо војну или поморску помоћ.

2. У овом тренутку, слање експедидионих снага y помоћ Француској не долази y обзир и не би имало сврхе.

3. Не смемо заборавити везе које су настале услед нашег дуго- трајног и блиског пријатељства са Француском.

4. Против je британских интереса да Француска буде збрисана као велика сила.

5. Не можемо дозволити Немачкој да користи Ламанш као непри- јатељску базу.

6. Имамо обавезе према Белгији да спречимо да je Немачка иско- ристи и прогута.

У светлу надолазеће олује y Европи, може ce сматрати да je ова пре- мијерова формулација политичких циљева била практично потпуна. Ме- ђутим, то су били само његови лични погледи, a не и став његове Либера- лне странке. По његовој процени, y Доњем дому „више од три четвртине наше партије заступа апсолутно немешање - и то no било коју цену.“

Пред јутарњ у седницу кабинета добио je уверавања од вођа Конзервативне странке о њиховој чврстој подршци политици помоћи Француској. Ово je Есквита ставило y необичан положај да y спољној политици буде подржаван углавном од стране својих политичких про- тивника. Њ егов најважнији политички циљ je био да одржи једин- ство Либералне странке y подршци било којој коначној одлуци владе, истовремено покушавајући да владу наведе да подржи његова и Грејова гледишта.

Берлин. Молтке je Министарству иностраних послова упутио неке сугестије „војно-политичке природе“, којима je придавао „извесну вред- ност са војне тачке гледишта“. Ако Енглеска ступи y рат, саветовао je Молтке, Немачка треба да изазове устанке против Британије y Јужној Африци, Египту и Индији, претварајући на тај начин европски рат y светски рат. Тајни савез између Немачке и Турске, који тек што je био закључен, треба обнародовати, a Италија треба да обзнани да ли стоји уз своје савезнике Немачку и Аустрију. Шведској и Норвешкој треба препоручити да мобилишу против Русије, повећавајући на тај начин притисак на њу. Јапан треба наговорити да крене на Русију y Азији. Ш вајцарска je већ извршила мобилизацију; Молтке je поверио мини- старству да je шеф швајцарског генералштаба већ тајно саставио нацрт докумената који би, ако буду ратификовани, ставили швајцар- ску армију под немачку команду.

Министарство иностраних послова je објавило да су Француска и Русија већ започеле непријатељства. Показало ce да то није била истина.

223

Одбројавање

Рим. Немачки амбасадор je од италијанског министра иностраних по- слова, маркиза ди Сан Ђулијана, сазнао да je Рим одлучио да остане неутралан. Сан Ђулијано je образложио да уговор о савезу са Немач- ком и Аустријом обавезује Италију да им дође y помоћ само y случају да Немачка или Аустрија буду нападнуте. Међутим, конфликт y коме оне учествују y лето 1914, представља „агресивни рат“ са њихове стране. Италија ће, према томе, остати no страни. У каснијем извештају о том разговору, Сан Ђулијано je тврдио да je „рат који je започела Аустри- ја... имао, no речима самог немачког амбасадора, агресиван циљ.“

Шеф италијанске војске je рекао да његова земља ни y ком случају не би могла кренути y рат, јер њене оружане снаге нису имале довољ- но униформи.

Базел. Немачки извори доставили су Берлину да су швајцарске власти ухапсиле француске агенте који су помоћу голубова-писмоноша слали y Француску извештаје о покретима немачких снага.

Л уксем бург. Луксембуршка Велика војвоткиња М арија Аделаида телеграфисала je Кајзеру: „У овом тренутку, немачке снаге окупирају Велико Војводство.“ Протестовала je и затражила од Вилхелма да поштује права њене земље. У свом одговору, немачки канцелар je твр- дио: „Наше војне мере y Луксембургу не значе непријатељску акцију против Луксембурга. To су само мере за заштиту железнице, којом ми тамо управљамо, од напада Француске.“ Обећао je потпуну накнаду штете.

Лондон. Немачки амбасадор je јавио својој влади: „Питање да ли ћемо y нашем рату против Француске повредити белгијску територи- ју може имати одлучујући значај y одлучивању о питању неутрално- сти Енглеске.“

У ствари, t o k o m заседања британског кабинета те вечери, по- стигнута je општа сагласност да je главно питање Белгија. Правна ситуација није била савим јасна: да ли je један од гараната белгијске неутралности обавезан да делује, чак и ако нико од осталих то не учини? A k o би нарушавање белгијске неутралности било стварно, и ако би ce Белгија câMa борила против инвазионих снага, кабинет je сматрао да je Британија обавезна да joj притекне y помоћ.

Брисел. Узбуђен немачким упадом y Луксембург, белгијски мини- стар иностраних послова je позвао немачког посланика да би за- тражио поновна уверавања. Греј je већ затражио од Француске и

224

Други август

Немачке да потврде непромењену подршку својим уговорним обавеза- ма о заштити белгијске неутралности. Француска je потврдила своју обавезу; Немачка није. Сада je немачки посланик изврдавао.

Морао je. Још није знао шта ce налази y запечаћеним инструкци- јама које му je курир доставио 29. јула, уз наређење да их не отпечати док му то не буде наложено. Наложено му je другог августа. Извадио je инструкције из сефа и отпечатио их. Унутра ce налазио ултиматум са наредбом да га преда белгијској влади, што je он и учинио исте вечери. Ултиматум je давао белгијској влади дванаест сати времена за одговор; био je састављен 26. јула, али je y њему изнета тврдња да je написан непосредно пре подношења. Немачка нота je садржавала жалбу о пот- пуно измишљеним покретима француских трупа, и захтевала од Бел- гије да пропусти немачке снаге преко своје територије, како би ce оне супротставиле Франдузима.

Лондон. Ha седници те вечери, британски кабинет je сазнао да je Немачка извршила инвазију на Луксембург и да ce, изгледа, спрема да изврши инвазију на Белгију. Премијер je наредио мобилизацију копне- них снага.

225

ГЛАВА 41

ТРЕЋИ АВГУСТ

Брисел. У понедељак рано изјутра, белгијски краљ Алберт je одбацио немачки ултиматум. Преузимајући команду над релативно скромним белгијским оружаним снагама, наредио je уништење мостова и тунела за које ce очекивало да би их немачке снаге користиле приликом своје инвазије.

Град ЛуксембурГ. Немачке инвазионе снаге шириле су no граду летке са објавом: „Пошто je Француска, не обазирући ce на неутралност Луксембурга, отпочела непријатељства против Немачке са територије Луксембурга,“ немачке оружане снаге су учиниле то исто. Шеф луксем- буршке владе ce обратио немачкој влади, протестујући: „Ова тврдња ce заснива на некој грешци. Ha луксембуршкој територији нема апсо- лутно ни једног јединог француског војника.“

Лондон. Ha јутарњој седници, кабинет je извештен о немачком улти- матуму Белгији. „Немци су, са готово аустријском безобзирношћу“ кренули на Белгију, забележио je Есквит приватно. Промена располо- жења y кабинету je била драматична. Белгија јесте постала значајна. Недељу дана пре тога, кабинет je великом већином био против интер- венције. Тада су хтели да остану no страни; сада су осећали обавезу да ce умешају. Лојд Џорџ, који je раније био за мир, сада je преузео вођ- ство y агитовању за рат. To je било и скоро једнодушно мишљење кабинета. Упркос томе, Есквит и Греј су наставили да доносе одлуке, не тражећи и не добијајући за њих гласове.

226

Трећи август

Tor поподнева Греј ce обратио Доњем дому. Лондон je био препун излетника; био je слободни понедељак, y Британији познат под име- ном „банкарски распуст.“ Парламент je био препун посланика и посе- тилаца. Према Барбари Тачмен, Доњи дом „се окупио y пуном саставу no први пут, откако je Гледстон 1893. године донео Закон о управи.“ Есквит je забележио: „Греј je одржао изузетно запажен говор од скоро једног сата, највећим делом y готово разговорном тону.“ Греј није имао времена да говор унапред напише. Испричао je историјат кризе - али кад je стигао до Белгије, било je већ јасно да je придобио огромну већи- ну Доњег дома y корист интервенције.

Само недељу дана пре тога, Британија ce налазила на ивици гра- ђанског рата око питања Ирске. Сада, после Грејовог говора, Џон Редмонд, главни предводник ирских националиста, устао je да увери владу да „може сутра да повуче све своје војнике из И рске“ јер „наору- жани католици - националисти са југа ће ce веома радо придружити наоружаним протестантима са севера Алстера“ да заједно бране обале Уједињеног Краљевства.

Шта сад? питала je Вајолет Есквит свог оца, док je то исто питање Винстон Черчил поставио Греју. И премијер и министар иностраних послова су одговорили исто: послати ултиматум. И заиста, на седници одржаној после заседања Доњег дома, кабинет je донео ту одлуку.

227

ГЛАВА 42

ЧЕТВРТИ АВГУСТ

Лондон. У пола десет ујутро, Греј je послао телеграм Немачкој, протестујући против њеног ултиматума Белгији и захтевајући да тај ултиматум буде повучен.

Пошто je стигла вест која je потврђивала немачку намеру да из- врши инвазију Белгије, Греј je y два сата no подне послао Берлину ул- тиматум са захтевом да Немачка поштује неутралност Белгије и да то до поноћи потврди. Телеграм je био послат британском амбасадору y Берлину, који je успео да га уручи тек y седам сати увече. У једном тренутку, Греј je схватио да ултиматум није прецизирао да ли истиче y поноћ no британском или no европском времену, na je онда одлучено да то буде европско време, дајући Немачкој тако пет сати за одговор.

Немачка није одговорила.

Немачка инвазија на Белгију, која je увела Велику Британију y рат, претворила je европски рат y светски рат. Британска империја про- стирала ce широм света, na ће ce тако сада ширити и ратни пожар. Молткеов меморандум од 2. августа упућен немачком министарству иностраних послова јасно je показао да je немачка влада то схватала.

Имајући y виду непроцењив значај британске одлуке, вредан je помена начин на који je - y оно предемократско доба - ова одлука донесена. Није било гласања y парламенту. Кабинет je играо незнатну улогу. Како нам A. Џ. П. Тејлор казује, краљ Џорџ V, y ноћи 4. августа „одржао je тајно саветовање y Бакингемској палати, коме су прису- ствовали само један министар и два дворска функционера и на коме je одобрена објава ратног стања.“ Ако гледамо данашњим очима, још више

228

Четврти август

запањује чињеница да „Владе и парламенти британских доминиона нису били консултовани.“ Уместо тога, сваки „генерални гувернер би издао краљевску прокламацију на основу сопственог ауторитета, како je то учинио вицекраљ Индије.“ Канада, Аустралија, Нови Зеланд, Јуж на Африка, Индија (укључујући y оно доба и Пакистан и Бангла- деш), као и велики део Африке били су увучени y рат, a да их нико претходно није уопште питао.

Ha други начин, и положај Немачке je био чудан. Она ce борила против Русије, Француске, Британије, Луксембурга и Белгије - a све то како би подржала Аустрију која тада, 4. августа, уопште није била y ратном стању са тим земљама. A Немачка, опет, није, била y рату са Србијом нити ce борила против Србије, једине земље са којом Аустри- ја јесте била y рату, и која je, како je Аустрија тврдила, угрожавала опстанак Аустрије.

Историчар Хартмут Поге фон Штрандман нам казује да je сле- дећег дана „у Берлину завладала паника“ пошто су немачке трупе наставиле да напредују саме, без савезника. Молтке je 5. августа казао Тирпицу, ако Аустрија буде наставила да изврдава, Немачка ће - само неколико дана после почетка рата - морати да моли за мир уз најповољ- није услове које би могла добити.

Беч je 6. августа савладао сопствени отпор и објавио рат Русији.Зато није чудно што су зараћене стране од самог почетка конфликта

осећале обавезу да својим грађанима, као и народима осталих земаља, објасне наоко запетљану логику која их je довела на бојно поље, no гледишту Аустрије - чак и на погрешно бојно поље.

229

ГЛАВА 43

УНИШТАВАЊЕ ДОКАЗА

Мајкл Хауард, војни историчар, пише о 1914. години: „Вероватно да y светској историји не постоји тако кратак временски период толико де- таљно анализиран као дани између 28. јуна, када je убијен надвојвода, и 4. августа, када je Британија објавила рат.“ Па ипак, постоје ту и праз- нине. Сумњичави историчари ce морају претворити y детективе и упи- тати шта те празнине значе? Јер, скривање или уништавање доказа je и само no себи доказ, али прави изазов je открити: доказ чега?

У овом случају, ради ce о недељи која je почела ујутро 28. јуна. Аустро-Угарска je одлучивала како да реагује на убиство свог престоло- наследника. Министар иностраних послова гроф фон Берхтолд, главни y доношењу одлука тих дана, прва je особа чије приватне забелешке бисмо желели да испитамо. 0 томе нешто казује оно што сазнајемо од Холгера Хервига, аутора капиталног рада о Аустрији и Немачкој t o ­k o m Првог светског рата: „Интересантно je истаћи да Берхтолдов зва- нични дневник y Министарству иностраних послова има упадљиву празнину, без забележака, y периоду између 27. јуна и 5. јула 1914.“ Ту постоји празнина од једне недеље дана. Ово наводи на помисао да je t o k o m недеље дана после 27. јуна, Берхтолд чинио нешто за шта je знао да би ce тога, једног дана y будућности, желео одрећи. Такође je занимљиво да ce y бечком ратном архиву документи аустријске обаве- штајне службе заустављају 28. јуна и да их даље нема за читаву го- дину дана. Када ce Немачка 3. августа, два дана пошто je објавила рат, оправдавала објављивањем докумената, „половина од тридесет доку- мената била je очигледни и безобзирни фалсификат.“

T o k o m Првог светског рата, све стране су желеле да докажу да га оне нису започеле; касније, сви су желели да избегну „ратну кривицу“, a

230

Уништавање доказа

нарочито Немци којима je она била званично приписана Версајским уговором 1919. године, после примирја. Немачке власти су подстицале уклањање релевантних делова Молткеових папира.

Резултат тога био je да су чак и деценијама после рата, докази ви- ше уништавани него откривани, a чак и када би били откривени, допи- сивани су, или поново конструисани. Осим тога, немачке власти, под узастопним режимима, укључујући и нацистички, вршиле су масовну кампању дезинформација, коју je Хервиг детаљно описао y свом есеју „Преварена Клио“.

Дневници Курта Ризлера, приватног секретара немачког канцела- ра, илуструју тешкоће са којима ce суочавају научни истраживачи. Ризлер je пре смрти оставио упутство да ce његови дневници униште. Лични Бетманови папири су деценију-две пре тога већ били уклоњени или уништени. Ризлерови папири су, после многих маневара и пре- пирки, били ипак спасени. Међутим, њихово испитивање показало je да су дневници из периода пре и после лета 1914. године вођени y ма- лим свескама, док су ce записи о кључним месецима, јулу и августу 1914, налазили на слободним листовима и били уписивани на друк- чији начин. To веома снажно упућује на то да су ови делови од пре- судног значаја, поново исписани и подметнути уместо оригинала. Папири шефа Кајзеровог Поморског кабинета Милера, иако сачувани, били су „прочишћени“.

Немци нису били усамљени y уништавању и фалсификовању сво- јих папира. У првим недељама рата 1914. године, француско Мини- старство иностраних послова издало je Ж ут у књигу y којој оправдава све своје поступке. Албертини je 1940. године о том делу написао да „представља збирку од 159 докумената, од којих су многи измењени, касапљени, или фалсификовани.“ 0 сличном напору Санкт Петер- бурга - руској НаранџасШој књизи - Албертини пише да „пружа 79 докумената, од којих су неки y приличној мери фалсификовани.“ Срп- ски архиви су пола века били затворени, a 1914. године нису прављени ни записници седница српског кабинета.

Међутим, t o k o m следећих деценија нигде није вршено тако обим- но скривање и уништавање докумената, дневника и сличних матери- јала као y Немачкој. Тако су из немачког Министарства иностраних послова нестале све забелешке телефонских разговора и других усме- них комуникација за период о коме je реч. Ha немачкој страни биле су две прекретнице: разговори са Аустријанцима 5. јула са „бланко че- ком“ као исходом, и разговори немачких вођа 27. јула који су довели до одлуке о кретању y рат. Из министарства иностраних послова неста- ли су сви записи о овим разговорима, под оба датума. Нестали су, каже Имануел Гајс, водећи истраживач y овој области, и сви записи о Кајзе- ровим разговорима са војним и политичким руководиоцима вођеним t o k o m јула. Кад je о томе реч, нема ни докумената о разговорима Нема- чке са страним силама y Берлину.

231

Европске напетости

Зато je потпуно на месту што су баш немачки научници, почев са храбрим Фрицом Фишером t o k o m шездесетих година, преузели вођ- ство y откривању и реконструисању докумената из комадића и разних одломака, a то су често чинили y предузимљивим и маштовитим истра- живањима на терену. Тако je раних седамдесетих година Џон Рел, во- дећи ауторитет о вилхелминској Немачкој, објавио два доста значајна документа „откривена y сандуку y подруму замка Хеминген y Вир- тембергу, и y корпи за веш на тавану дворца Хертефелд y Западној Немачкој, близу холандске границе,“ како он каже, „док сам трагао за писмима”. Ова два документа била су скривена t o k o m пола века.

Све y свему, морамо извући очигледан и здраворазумеки закључак да су уништавани и скривани документи вероватно били незгодни и оптужујући, као и да су напори да ce они збришу или фалсификују чињени зато да би ce порекла кривица за рат.

Kao што ћемо видети, модерна наука je, упркос масовном униш- тавању и фалсификовању чињеница, омогућила да ce открије велики део истине о ономе шта ce стварно догађало.

232

ГЛАВА 44

СКУП У БИБЛИОТЕЦИ

Налази истраге о околностима избијања непријатељстава 1914. читају ce донекле као криминалистички роман. Постоји просто питање, ко je то учинио: ко je, и да ли je уопште неко, стајао иза дечака који je пову- као обарач? A постоји и сложено питање: ко je, и да ли je уопште неко, намерно манипулисао насталом ситуацијом и то на такав начин да je срушио постојећи ред ствари y Европи.

Класична детективска прича, која je посебно y Британији постала толико популарна y генерацији изашлој из Великог рата, често ce за- вршава тако што ce све преживеле личности окупљају y једној просто- рији. Ту, y бродском салону, или y балској дворани хотела, или y би- блиотеци летњиковца, Херкул Поаро Агате Кристи или неки слични приватни детектив објаснио би шта ce стварно одиграло и одговорио на најважније питање: ко je починилац?

У овој нашој истрази, одаја y којој ћемо ce окупити може силом прилика бити само библиотека. Они који су играли улоге y Јулској кризи нису више живи. Не могу више лично да нам одговарају на пи- тања. Луиђи Албертини, италијански историчар који je умро првих година Другог светског рата, био je вероватно последњи истраживач збивања 1914. године који je своја истраживања могао да врши „њуш- кајући“ на детективски начин: могао je да узима изјаве од сведока и осумњичених, да им поставља питања, да пореди њихове изјаве и ис- тражује контрадикције и неслагања. Његова дела су последња рађена на начин полицијског ислеђивања.

Нова epa започела je када су почетком 1960-их објављена пионир- ска истраживања Фрица Фишера, који je no архивима копао онако као што то чине археолози на терену. Други су следили његов пример и долазили до открића. Сећања су била изгубљена, али су нађени доку-

235

Мистерија je решена

менти. Данас, из године y годину, из деценије y деценију - чине ce открића, стичу ce нови увиди, поново ce откривају и износе на светло дана скривени документи. Истина, учесници догађаја више не могу да нам говоре, али уместо њих говори нам литература.

О узроцима Првог светског рата написано je на хиљаде књига, али можда само педесетак до стотину књига из постфишеровске ере, узете заједно, дају бар y основним цртама истинит приказ о том судбонос- ном лету 1914. године, са чијим последицама и данас живимо.

236

ГЛАВА 45

ШТА CE НИЈЕ ДОГОДИЛО

У ери после Фишера, научници су ревидирали многа прихваћена мишљења о коренима Великог рата. Али та научна сазнања нису y до- вољној мери продрла y свест широке публике. Научници данас оспо- равају и доводе y питање многе представе и убеђења које људи још увек имају о догађајима из јула 1914. године.

Према најновијим и убедљивим научним сазнањима, није тачно оно y шта je обичан свет y то време изгледа веровао, и о чему су Енглези и остали касније писали: да je европски свет јуна 1914. био нека врста рај- ског врта y коме je избијање непријатељстава између великих сила дошло као изненађење. Напротив, као што je то њена политичка и вој- на елита увиђала, Европу je захватила трка y наоружању без пресе- дана y историји; на унутрашњем плану, велике силе су биле погођене снажним социјалним, индустријским и политичким сукобима; a гене- ралштабови су стално расправљали не о томе да ли ће рата бити, него где ће и када рат избити.

Чак и кризне тачке, већ на помолу, не само да нису представљале изненађење, него су ce могле унапред предвидети. Европске владине канцеларије су очекивале да ће немирни Балкан ускоро бити спреман за следећу рунду ратова, y којима би Отоманско царство могло сасвим нестати из Европе. Немачке вође je бринуло (a неке руске вође су ce томе надале) да би ce и Хабсбуршка царевина могла срушити. Аустро- Угарска ce плашила да можда неће бити y стању да заустави словен- ску плиму. Немачка je разрезала неподношљиво високе порезе како би убрзала развој свог војног програма. Изгледало je да ће она ускоро морати или да отпочне рат, или да ce повуче из трке. Једино што нико није знао било je, када ће доћи до рата: које године, односно, y овом случају, које деценије.

237

Мистерија je решена

Европа која ce латила оружја y лето 1914. године није била мирно и мирољубиво место. Била je раздирана хиљадама непријатељстава и била je упадљиво ратоборна.

Није било тачно ни то, бар no мом мишљењу, да je марширање y рат започело 28. јуна 1914, y Сарајеву. Други балкански рат (1913) и ње- гове последице јесу оно што je убедило Берхтолда и његово министар- ство иностраних послова да Аустро-Угарска мора да уништи Србију. Не треба заборавити да je Беч почео да саставља свој меморандум - план за уништење Србије - две недеље upe сарајевског атентата.

Што ce Немачке тиче, развој руских војних снага, железнице и индустрије пробудио je y њеним генералима жарку жељу да започну превентивни рат против Русије и њене савезнице Француске. Зато су ce они са жаљењем освртали на 1905. годину: те године су и Русија и Француска биле привремено немоћне и могле су лако бити побеђене. Порекло потеза које je вукла Немачка може ce, према томе, датирати негде y декади 1904-1914, када су њени војни челници no први пут почели да ce залажу за превентивни рат. CâM тај потез повукли су изненада, y последњој недељи јула 1914, када су уграбили прилику и одлучили да изазову превентивни рат о коме су дуго сањали.

Беч je веровао да су убиства 28. јуна y Сарајеву резултат завере коју je зачела и организовала Србија. Испоставља ce да ово није y потпуности тачно. Србија јесте носила извесну одговорност, али не сву.

Убиство je, како смо видели, извршила једна особа, Босанац, na према томе аустријски, a не српски држављанин. Вероватно je (али не и сигурно) делао no сопственој иницијативи, иако су му и други помага- ли. Његово дело - a то сада можемо и да потврдимо - било je омогућено подршком од стране официра, дисидената из редова српске армије.

Нема никакве сумње да je метак који je y Сарајеву тог касног јутра, y недељу 28. јуна 1914, убио аустријског надвојводу Франца Фердинанда испаљен из пиштоља којим je руковао гимназијалац терориста Гаврило Принцип.

Принцип није, како je тврдио t o k o m неколико првих д а н а истраж- ног поступка, делао потпуно câM. Можда je био аутор замисли о уби- ству Франца Фердинанда, при чему je остао до краја, али je сигурно био на челу једног тима. И остали су, као и он, били млади аматери мотивисани националистичким или скрајнутим идеологијама. Један члан његове групе покушао je убиство, али није успео. Ha крају je Принцип делао сам. Трећег метка није било.

Завера за убиство надвојводе није могла успети без неопходне по- моћи српске тајне организације „Црна рука“ , и њене подршке y снаб- девању оружјем, обуци y гађању, као и коришћењу „тајних канала“

238

Шта ce није догодило

путем којих су Принцип и његов колега мимо контролних пунктова прокријумчарени преко границе, из Србије y Босну. „Црна рука“ ce, са своје стране, ослањала на подршку српских државних службеника нижег ранга, као и на мрежу повереника српске националистичке орга- низације Народна одбрана.

Апис и његови главни помоћници, активни шефови „Црне руке“ , би- ли су високи официри српске војске који су ce инфилтрирали и y срп- ску владу. To je била војно-политичка групација која je ковала заверу против премијера; према томе, он није био одговоран за њихова дела.

У оно време, a и деценијама касније, кружиле су гласине да je Русија пружила финансијску подршку „Црној руци“ и сарајевским атентаторима. Показало ce да за ово нема основа. Неки млађи руски дипломати пансловенских убеђења можда су и знали за Аписову по- дршку Принципу, можда су изразили и своје симпатије, али они y томе нису представљали своју владу. Главни руски пансловен на Балкану, руски посланик y Србији, Хартвиг, подржавао je премијера Пашића против „Црне руке“ , и то je сигурно искључивало могућност било как- ве руске помоћи терористичком тиму.

Принцип, који je убио Франца Фердинанда, учинио je то из збрка- них разлога заснованих на погрешним увидима y ствар. Упркос томе што je надвојвода био личност хабсбуршке хијерархије најнаклоњенија Словенима, млади завереник je мислио да je био антисловен. Прин- цип ce бојао да су годишњи војни маневри које je Франц Фердинанд надгледао били маска за инвазионе снаге које би започеле изненадни напад на Србију (што није било тачно). Принцип je начуо и да je пре- столонаследник умерењак, чија би привлачна политика могла ставити све Словене Балкана под аустријску контролу.

Kao и други терористи, Принцип мора да je поверовао да убиство владиних вођа може деморалисати владајуће класе. Пре него што je са- знао за планирани долазак надвојводе, надао ce да ће убити можда неког другог хабсбуршког званичника.

Апис, који je омогућио Принципово дело, изгледа да није имао много више информација о политици коју je заступао Франц Фердинанд него што их je имао Принцип. Међутим, питање Аписове мотивације je сложеније. Како пише A. Ц. П. Тејлор, Принцип и његови пријате- љи - средњошколци, y време када су ce представили агентима „Црне руке“ , тешко да су као група убица могли изазивати нарочито пове- рење y своје способности. To су били адолесценти без војне обуке и искуства и без познавања оружја. Како би ce они пробили кроз редове телохранитеља особе која би требало да je једна од најбоље чуваних политичких личности Европе? Заиста, до успеха Принциповог плана довео je само низ грешака и коинциденција које ce никако нису могле предвидети.

Тејлор указује на следеће: зар не би било вероватније да je Апис одлучио да омогући планове ове мале групе неспособних тинејџера

239

Мистерија je решена

зато што je претпостављао да ће они забрљати? Ако je тако, то Аус- трији не би пружило изговор за акцију, али би покушај убиства могао озбиљно да угрози положај српског премијера Пашића - Аписовог противника - и то баш уочи предстојећих избора 14. августа. Дакле, док je свет све време мислио да су сарајевска убиства епизода међуна- родне политике, то je y оно време можда више било смерано као маневар y српској унутрашњој политици.

Опште мишљење je било да су аустроугарске акције од 28. јуна све до објаве рата Србији биле инспирисане тежњом да казне кривца. Крити- чари су истицали да je Беч пребрзо доносио закључке - да je осуђивао Србију на основу недовољно доказа. -

У ствари, како сада знамо, Аустро-Угарску уопште није било брига да ли je Србија крива за убиства. Ако ce уопште нешто може рећи, онда je то да су чланови царског двора скоро поздрављали убиства. Аустроугарска влада није била ни срдита, ни ожалошћена смрћу над- војводе и његове супруге. У ствари, осећала je олакшање што je тај неомиљени пар тако згодно уклоњен са позорнице, и користила je догађаје од 28. јуна као изговор за оно што je ионако смерала да учини. Штавише, убиства су пружила прилику да ce осигура подршка Нема- чке, a то je било од животне важности за успех аустријског плана за напад на Србију. До 28. јуна, недостајао je само пристанак Немачке.

Кајзер Вилхелм би под обичним околностима одбио да подржи аустријску агресију. Чинио je то и раније. Али сада je био истински гневан - практично, једино он - због убиства свог пријатеља, или je бар тако изгледало. Очигледно ce залетео. Kao његов идол, Хомеров Ахил, променио je мишљење и одлучио ce за рат да освети најбољег пријатеља.

Касније je, y круговима историчара, постало општеприхваћено да су убиства y Сарајеву послужила само као изговор за рат против Србије. Она јесу била изговор, али не само изговор. Ta убиства су сама no себи била од важности: елиминишући надвојводу и мењајући Кајзерова гледишта, она су осујетила противљење ове двојице који би вероватно наставили са спутавањем намера хабсбуршке владе да смрви Србију.

Следећи кључни догађај на путу ка рату против Србије збио ce 5-6. јула, када je кајзер Вилхелм са својом владом дао Аустро-Угарској „бланко чек“ . Историчари су ово, потпуно оправдано, осудили: свака вла- да треба да je одговорна за своје одлуке, a бланко чек даје једној влади моћ без одговорности, a другој, оној која га даје, одговорност без моћи.

Међутим, Немачка није дошла y прилику да зажали због своје лу- дости давања бланко чека, јер овај y пракси није ни био употребљен.

240

Шта ce није догодило

Поједностављено речено, Аустрија je, уместо да сада безобзирно иско- ристи прилику и сама одлучује y име свог савезника, продужила да прихвата немачке наредбе. Канцелар Бетман je испланирао стратеги- ју инвазије, коју je Берхтолд са својом владом прихватио; затим je Берлин, a не Беч, започео дипломатску кампању „локализације сукоба“ .

Истина je да Аустријанци нису одустали од рата када им je крајем јула Кајзер наредио да то учине, али када 28. јула јесу објавили рат Србији, било je то зато што им je немачки министар иностраних посло- ва наредио да то ураде.

Бланко чек никада није био поднет за наплату, али било би погрешно рећи да je његово издавање било безначајно. Значај му je био y томе што je Францу Јозефу, Берхтолду и Конраду пружио осећај сигурно- сти када су кренули путем који je водио y рат против Србије.

Одлуку о издавању бланко чека донео je Кајзер. Његове војне и ци- вилне вође су одобриле ту одлуку, и поделиле с њим одговорност. Сва мржња коју су t o k o m рата 1914-1918 Савезници управили против њега („Обесите Кајзера“ , био je популаран напев y Британији) има основа једино y томе, и због тога ce он сврстава међу најодговорније за избијање рата.

Кајзер, ма колико да je био праскав, претећи и неуравнотежени монарх, није желео да поведе своју земљу и Европу y рат. Напротив, он je био главна снага против рата y својој влади. Вилхелм и Франц Фердинанд су биле две најнесносније и најомраженије јавне личности Европе, али они су држали под контролом усијане главе, и на крају увек бирали мирна решења. Тек када су били уклоњени из процеса одлу- чивања (Франц Фердинанд заувек, a Вилхелм привремено), присталице рата су уграбиле своју прилику. Чак и y случају бланко чека, Кајзер није веровао да тиме започиње рат међу великим силама. Веровао je да тако охрабрује Аустрију за рат против Србије, али да ниједна друга сила неће кренути y рат. У то je, изгледа, чак био сигуран.

Сам назив који су историчари наденули периоду од тридесет седам дана од догађаја y Сарајеву до светског рата - „Јулска криза“ - на неки начин наводи на погрешан пут. Он сугерише свакодневно пове- ћавање напетости, али, како смо већ приметили, догађаји ce нису тако одигравали.

Конференција од 5-6. јула са бланко чеком, као и одлуке донесене том приликом, биле су тајне, na су немачка и аустријска влада после тога успешно изигравале како не врше никакве припреме за униште- ње Србије. Тако Европа, несвесна свега тога, није ни на који начин била узбуњена.

241

Мистерија je решена

Копије аустријског ултиматума Србији биле су уручене европским министарствима иностраних послова 23. или 24. јула, и криза je тек тада почела да ескалира. За Русију и Британију, то je било 24. јула. За Франдуску скоро недељу дана касније, када су ce Поенкаре и Виви- јани вратили из Русије.

Аустроугарски ултиматум уручен Србији 23. јула шокирао je Европу. У то време, опште мишљење je било да ниједна земља која би га при- хватила не би могла остати независна.

Међутим, после свих искустава окрутног двадесетог века, исто- ричари су огуглали; аустријске захтеве више не сматрају скандало- зним. Још увек замерамо том тренутку: Србији није требало предати ултиматум. Ипак, сматрамо да je Србија y великој мери била крива.

Србија je дала уточиште, можда чак и помагала терористичке групе. Она je била место организовања и обуке групе која je убила хабс- буршког престолонаследника. Штавише, народ Србије je очигледно због тога био задовољан.

Аустријска одлука да то регулише тако што ће напасти Србију, уништити терористичку логистику, растурити организације које су помагале нападе на Аустрију и покушати да изведе кривце пред лице правде, y двадесет првом веку звучи познато. Сједињене Америчке Државе су 2001. године, на почетку нашег новог миленијума, уз помоћ НАТО савезника слично реаговале y Авганистану.

У основи међународног права лежи да свака влада мора да спречи оружане снаге да користе њену територију као базу за напад на друге земље. Али, ако je нека влада немоћна да одржава законитост на сво- јој територији - ако није y стању да спречи да њена територија буде коришћена за наношење штете другима - онда она губи своје суверено право y том погледу, na оштећена земља може да пошаље своје трупе да казни кривце и спречи даље нападе. Користећи то право, америчким снагама под командом генерала Џона Першинга je било наређено да пређу y Мексико и гоне банду Панча Виле после његовог упада на америчку територију 1916. године.

У оно време, сматрало ce да je Србија y свом одговору пристала скоро на све аустријске услове. Данас историчари више не мисле тако. Читаоци могу сами да просуде, упоређујући две дипломатске ноте (Додаци I и II).

Премијер Пашић je 14. августа морао да убеди бираче своје не- мирне, националистичке земље да je учинио мало уступака, a y одго- вору Бечу требало je да изгледа да пристаје на скоро све услове. Taj документ je зато састављен двосмислено.

Неки историчари су окривљавали Русију да je охрабривала Пашића y избегавању потпуне предаје. Савремено гледиште историчара je да Ру-

242

Шта ce није догодило

сија није давала такве савете и да je y најмању руку саветовала Србији измирење са Аустријом.

Најбитније je схватити да није било важно шта je Пашић написао y свом одговору на ултиматум: Аустрија je унапред одлучила да не прихвати одговор Србије, ма какав он био. У ствари, ултиматум je био сачињен са циљем да практично онемогући Србији да га прихвати.

Аустрија je наставила да ce полако, али сигурно креће смером зацрта- ним 5-6. јула. Предала je ултиматум Србији 23. јула, одбила одговор Србије 25. јула и објавила Србији рат 28. јула. После тога je предузела мере за почетак непријатељстава.

Владало je широко и дуготрајно убеђење да je политичка структура Европе 1914. године - a нарочито такозвани крути систем савезништава- проузроковао проширење конфликта и увлачење великих сила y рат. Посматрано уназад, то изгледа није тачно. Италија je била везана за Немачку и Аустрију такозваним Тројним савезом, na je ипак 1914. остала неутрална, a касније пришла Савезницима. С друге стране, Ве- лика Британија није имала уговор о савезу са Француском и Русијом, али ипак им ce придружила. Према томе, уговори нису били пресудни y одређивању на којој страни ће нека земља одлучити да ce бори.

Уговори о савезништву нису увукли земље y рат. Ако ништа друго (како je запазио Курт Ризлер, Бетманов секретар), систем савезни- штава je био препрека авантуризму и деловао je y прилог миру, јер свака земља je тежила да одврати своје савезнике од ризика изазваних спорним питањима за која би само једна од њих била озбиљно заинте- ресована. Француска би обично обуздавала Русију на Балкану, док je Русија опомињала Француску y Мароку. Партнери су тако заустав- љали један другог, јер нико није желео да учествује y туђим сукобима.

Уговори су no правилу били дефанзивни, с тим да једна земља обећава помоћ другој, ако та друга буде нападнута. To ce драстично променило 1909. године. Не обазирући ce на текст уговора о савезу из 1879. године, Молтке je уз подршку своје владе потврдио да je Нема- чка обавезна да остане уз Аустрију, чак и ако би ова започела рат.

Да ли je ова немачка одлука да подржи свог савезника, био он y праву или не, довела до слома европског поретка 1914. године? Можда je и могла, али није: Немачка није слепо подржавала Аустрију y њеној агресивности. Напротив - она je водила Аустрију y агресивност и на- ређивала joj да иде све даље и да ce креће све брже. Савез са Аустријом није увукао Немачку y рат. Савез са Немачком je гурнуо Аустрију y рат: y рат против Русије и њених савезника широм света.

243

Мистерија je решена

Шта je, онда, проузроковало рат? Или, ко га je изазвао?После подне 31. јула, док ce Немачка припремала да започне не-

пријатељства, канцелар Бетман je закључио своје обраћање кабинету речима: „Све владе - укључујући ту и владу Русије - као и велика већина народа, y основи су мирољубиви, али je ситуација измакла контроли.“

Ситуација je измакла контроли! To je било најубедљивије об- јашњење. Звучало je поштено и објективно. Ослобађало je од кривице државнике, од којих многе заиста и није требало окривљавати. A нај- боље од свега било je то што je давало прихватљив одговор на иначе збуњујуће питање шта je проузроковало рат - као и шта y том контек- сту значи „узрок“ . Међутим, како убедљиво доказује Марк Трахтен- берг, a с њим и други историчари: тај одговор не задовољава, јер одлу- чујуће личности јесу схватале последице својих дела.

Тачно je да Француска, Русија и Србија нису могле y потпуности да контролишу своју ситуацију. Све су оне желеле да остану y миру, али за тај избор им није била пружена могућност. Али тог лета 1914, рат им није био наметнут услед нежељених последица мобилизације, реда вожње на железницама или због система савеза. To je било због тога што су биле нападнуте. Напале су их Немачка и Аустрија.

Често ce каже да je рат изазвала одлука Русије да изврши мобили- зацију. Ово би, y другим околностима, могло да буде тачно. Под околно- стима лета 1914, то није било тачно. Немачка влада je одлучила да крене y рат пре него што je Русија одлучила да нареди мобилизацију; због тога та немачка одлука није могла бити изазвана руском одлуком. Штавише, не само да ce руководство Немачке није плашило руске мобилизације, оно ју je прижељкивало и ишчекивало: то je био изговор који би им омогућио да добију неопходну подршку сопственог народа.

Руски министар иностраних послова Сазонов знао je да ће, уко- лико Русија нареди мобилизацију, Немачка објавити рат сваљујући при том кривицу на Русију; зато није прихватао мобилизацију све док ce није уверио да ће Немачка поступити потпуно исто и y случају да Русија не изврши мобилизацију: оптужиће Русију и објавити рат. Тако je питање мобилизације y Санкт Петербургу требало разматрати само са аспекта војне мере.

A k o je, како докази данас показују, аустроугарска влада намерно на- метнула рат Србији и, ничим изазвана, започела тај рат нападом, и ако je, како докази данас потврђују, немачка влада намерно наметнула рат Русији, Француској и Белгији и, ничим изазвана, започела га нападом на те земље, да ли то значи да je Аустрију и Немачку требало осудити за ратну кривицу? Не - не y онаквом свету какав je био 1914. године.

Питање кривице, y овом смислу, послератни je, a не предратни појам. Све до Великог рата 1914, рат je био нормална и уобичајена ме-

244

Шта ce није догодило

ђународна активност. Сматрало ce да je рат здрава и пожељна појава, да подсетимо овде на говор Теодора Рузвелта који смо раније цити- рали. Данас више не мислимо тако, али не би било фер да људе из 1914. године осуђујемо на основу наших, a не њихових критеријума.

Осим тога, Молтке и Берхтолд са својим колегама нису сматрали да започињу ратове који су ce могли избећи - ратове који, осим no њиховом мишљењу, нису морали да ce догоде. Из њихове перспективе, они су 1914. године само убрзали ратове који би ионако избили касније. Они су одговорни само за темпирање избијања конфликата - a не за саме конфликте.

Најзад, само je уска владајућа клика Немачке и Аустро-Угарске била одговорна за избијање њихових сопствених ратова. Народи које су они водили нису са тим имали ништа.

Дуго ce сматрало да су само крути захтеви немачког Шлифеновог плана, неизбежни као откуцавање сата, натерали Немачку, a тиме и Европу, y рат. Постоји и обимна литература на ту тему. Данас знамо да y правом смислу значења те речи, Шлифенов план није ни постојао. Оно што je Шлифен замислио y свом меморандуму, био je само сце- нарио. Немачка je започела рат не према Шлифеновом меморандуму, него према Молткеовом оперативном плану распореда трупа.

245

ГЛАВА 46

КЉУЧ ЗА ОНО ШТО CE ДОГОДИЛО

Много штошта дешавало ce t o k o m т о г давног лета 1914, лета које je умногоме још увек присутно y нашим животима. Питање je, шта je од свега што ce дешавало довело до светског рата?

У целој овој причи постоје неки аспекти коју су увек збуњивали. Ha неки начин, то ce могло и очекивати: уништена je невероватна количина битних доказа баш зато што би они могли пружити одгово- ре на наша питања. Ипак, y ери после Фишера значајни истраживачи су реконструисали добар део прошлости, na смо сада кадри да попунимо те празнине, са приличном извесношћу да не грешимо.

Знамо како je избио конфликт између Аустрије и Србије. Србија ce замерила Аустрији још 1903. године, када je државним ударом y Београ- ду промењена оријентација те балканске краљевине: од аустријског сателита y савезницу Русије. Знамо да ce t o k o m балканских ратова, који су окончани 1913, Аустрија почела смртно бојати Србије. Постоје јасни докази да je почев од средине јуна 1914, хабсбуршко министарство иностраних послова, no налозима свог шефа, радило на меморандуму који je захтевао елиминацију српске претње; за остварење тог плана била je неопходна подршка Немачке. У томе je лежао проблем. Јер, када je Аустрија средином јуна 1914. затражила од немачког цара пуну подршку, он je то одбио.

Потпуно неочекивано убиство Франца Фердинанда и Софије, баш y тренутку састављања тог меморандума, пружило je снажан емоци- онални аргумент који je Кајзера навео да промени свој став. Исход те чисте случајности je „бланко чек“ који су Кајзер и његови сарадници дали Бечу 5-6. јула, само неколико недеља пошто je Кајзер одбио да га одобри.

246

Кључ за оно што ce догодило

У то време, бланко чек није изгледао као толико судбоносна оба- веза како то делује из данашње перспективе. Немачка ce само обавезала да блокира мешање других европских сила t o k o m аустроугарске интервенције против Србије. Кајзер и већина његових сарадника нису y тој својој обавези видели икакав ризик. Били су потпуно сигурни - a за то су имали добре разлоге - да остале државе неће предузети ни- шта ако Ауетро-Угарска буде брзо деловала. Неки други немачки функционери - нарочито Фалкенхајн, министар војске - веровали су да ce од Немачке неће ни тражити да ишта учини, јер Аустро-Угарска ионако неће ништа предузети.

Одлазећи са састанка 5-6. јула, да би ce укрцао на брод и као и друге кључне личности отишао на инсценирани одмор, кајзер Вилхелм je рачунао да ће Аустро-Угарској бити потребна једна-две, највише три недеље, да уништи Србију. Вративши ce после три недеље са сво- јих „летовања“ , немачки војни врх ce суочио са потврдом својих нај- црњих слутњи: Аустрија y међувремену није дотукла Србију. Тражећи још једно одлагање напада, Конрад, вођа хабсбуршких армија, сада je изнео процену да његове снаге још неколико недеља неће бити спрем- не за покрет; сада je померио датум за 12. август.

To je била ситуација коју су немачки генерали затекли када су ce по- следње недеље јула вратили да започну своја неформална саветовања.

To je прича о Аустрији и њеном погибељном мегдану са Србијом на почетку двадесетог века: прича о томе како je он почео и како ce одвијао према свом судбоносном крају. Како ce двобој завршио? Врло je значајно што ce то питање тако ретко постављало. T o k o m последњих недеља јула 1914, Европа je изгледа изгубила интересовање за аустро- српски рат. Он je већ одиграо своју улогу. Трасирао je пут. Онда ce некако изгубио са видика.

Главне улоге y драми која ce последње недеље јула одигравала y Берлину играли су немачки војни руководиоци. Фалкенхајн je рекао Кајзеру да су догађаји сада ван његове (Кајзерове) контроле, и Кајзер je изгледа, бар y извесној мери, то прихватио. Ипак, y неким тренуци- ма je поступао и говорио као да je остао за кормилом. Иако није било војног пуча, ипак су ce и Кајзер и канцелар, касније, t o k o m те недеље приклонили гледиштима генерала.

Промена до које je дошло крајем јула била je y томе што су гене- рали почели да узимају активно учешће y догађањима. Бланко чек je био Кајзерова политика, мада ce ни његови сарадници томе нису про- тивили; савете Аустрији како да постигне своје циљеве формулисао je цивил, немачки канцелар Бетман. Бетманов план je био да Аустрија започне инвазију и сломи Србију тако брзо да све буде завршено пре

247

Мистерија je решена

него што би остале европске силе имале времена да ce умешају, чак и само да протестују. Све je требало да буде завршено пре но што оне постану евеене да ће почети. Бетману je дата улога да надгледа аус- тријско извођење посла. Аустрија није ништа урадила. Сада су главно- командујући официри почели да износе сопствене планове.

Молтке je одувек веровао да je рат са Русијом неизбежан - да je то судбоносни сукоб Германа са Словенима, и да време ради за Русију, стога Немачка треба што пре да започне превентивни рат. To je и сада, y време Јулске кризе, била његова доктрина, a изгледа да je то била и док- трина његових колега - официра, као и целог Великог генералштаба.

Међутим требало je ga околности буду повољне: Молтке и његове колеге су то често понављали.

Шта су биле те неопходне околности?У Агадирској афери - Мароканској кризи 1911. године - Немачка

je схватила да Хабсбурзи неће подржати искључиво немачке интересе. Али су очекивали да их Немачка подржи y одбрани њихових власти- тих интереса. To je, дакле, био једнострани савез.

Пре само неколико деценија, Пруска je испунила свој циљ искљу- чивши Аустрију из остатка немачког света. Унутар запетљаних и амбивалентних односа између Берлина и Беча - противника повеза- них узајамним потребама - лежи објашњење даљег развоја догађаја.

Савез са Хабсбурзима био je од животне важности за општу страте- гију Немачке. У рату који je предвиђао, Молткеу je била неопходна помоћ аустроугарских армија за одбрану од Русије t o k o m првих неде- ља рата, док Немачка буде заузета Француском.

Тако ce на врху списка Молткеових захтева за повољним ратним околностима, нашло неколико који су ce односили на Двојну монархи- ју. Сукоб je требало да започне као аустријски, a не као немачки, јер иначе Аустрија не би учествовала y игри. Најпре би Аустрија требало да улети. Њена кавга би морала бити таква да испровоцира Русију. У први мах, Немачка би требало да ce појави y конфликту искључиво као заштитница Аустрије. Kao резултат тога, Русија би морала да нападне Немачку - или би бар за немачку јавност требало да изгледа као да je Русија извршила напад.

Сваком немачком генералу y Берлину било je крајем јула јасно да су, захваљујући лудој срећи, све звезде на правом месту и да je њихова констелација таква да вероватно никада више неће бити тако повољна. Молтке je само био једини који je то изговорио.

Тако су y Берлину последње недеље јула, генерали агитовали за рат- не за рат Аустрије против Србије, већ за рат Немачке против Русије.

Оно што je, изгледа, t o k o m више деценија обмањивало истори- чаре y покушајима да одговоре на разноразна питања о изворима рата 1914. године, било je то што су тог лета планирана два рата, a не један.

248

Кључ за оно што ce догодило

Штавише, та два рата нису била y потпуности компатибилна. To je било нешто y чему Конрад и Молтке нису били y потпуности искрени један према другом. Када непријатељства буду почела, постаће јасно да су Конраду биле неопходне све његове расположиве војне снаге како би смрвио Србију, док су истовремено Молткеу биле неопходне све Конрадове армије да би зауставиле Русију.

Обојица су ce надала да ће онај други, када томе дође време, одуста- ти од свог рата. Конрад je желео да Немачка само одврати Русију - a не да с њом стварно уђе y рат - док ће он за то време уништавати Србију. Молтке je инсистирао да Аустрија одложи сопствене циљеве, све док Немачка не оствари своје.

Немачка позиција je постала потпуно јасна мобилизацијом 31. јула. Tor дана Вилхелм je телеграфисао Францу Јозефу, a историчар Фриц Фелнер нам оправдано скреће пажњу на ту поруку: „У овој тешкој борби, од највеће je важности да Аустрија усмери своје главне снаге према Русији и да их не цепа истовременом офанзивом против Србије... У овој џиновској борби коју сада раме уз раме отпочињемо, Србија игра сасвим другоразредну улогу.“ To није било оно што су хабсбуршки челници желели да чују и, као што ћемо видети, Конрад je то тешка срца прихватио, преко воље - и јако отежући. Ta порука je y ствари гласила: посветите ce нашем рату, јер он je значајан, и од- ложите ваш рат, који je безначајан, све док ми не будемо y ситуацији да обратимо пажњу на мање важна питања.

Истицање разлика између та два рата помаже y пружању одговора на многа питања о Јулској кризи која су стално постављана. Једно од њих, постављано y разним облицима, и то од самог почетка, било je: зашто су ce људи широм планете борили и умирали због нечег што je снашло двоје људи: Франца Фердинанда и Софију, о којима већина ништа није знала?

Одговор на ово питање гласи: то није оно због чега су ce људи ши- ром света борили и гинули. Локални рат између Аустрије и Србије био je повезан са Францом Фердинандом и Софијом, али Велики рат није. Светски рат, који y ствари није био исти конфликт, био je узрокован међусобном борбом великих европских сила за превласт. Тежња да ce буде број један можда je јадан разлог за отпочињање рата, али не треба да чуди и изненађује што je тако нешто мотивисало велике силе. Немачка je намерно изазвала европски рат како би спречила да je Ру- сија надмаши.

У пореклу ова два рата постоји извесна паралела. Аустро-српски рат je, наводно, изазван убиствима y Сарајеву, мада je аустријска заве- ра против Србије скована две недеље пре атентата. Слично томе, немач- ка влада je употребила изговор да би започела светски рат, a тај изговор je био могућност да би Русија можда интервенисала y аустро-српском рату. Тако je изговор слаган на изговор, a потомству je бацана пра-

249

Мистерија je решена

шина y очи. Ta два рата су била испреплетена, али - да поновимо - они су били различити и засебни; a на крају je Немачка присилила Аус- трију да одбаци сопствени рат y корист немачког.

Немачки генерали су y јулу 1914. искористили летовања да разми- сле о својим плановима. Нису били сасвим изоловани од догађања - средили су да буду обавештавани. Вратили су ce y Берлин позивајући на рат. И то не на рат против Србије. Позив je био на рат против Русије, за што им je изговор пружила српска криза.

Треба подвући да до 23-27. јула, када су ce немачки генерали вратили y Берлин, Руси нису још ништа учинили. Руси ce нису ни мешали, ни интервенисали. Извршили су само минималну предмоби- лизацију (26. јула).

Дакле, оно што je дигло температуру Берлина до грозничаве висине, били су изгледи да би немачка влада могла напасти француско-руски савез баш тада, 1914-те, a не доцније. Немачки генерали су ce одлучили на рат Upe руске мобилизације (31. јула). Према томе, како je већ истак- нуто, није тачно да je руском мобилизацијом започео рат. Колико ce може видети, питање које je мучило Молткеа, и око којег ce наизглед колебао, било je да ли да одмах уграби Лијеж, што му je било апсолутно неопходно, или да сачека да Русија објави мобилизацију и тиме пру- жи немачкој влади изговор за објаву рата.

Чим je Русија испунила очекивања, објављујући мобилизацију, локални и релативно мали српски рат je могао бити игнорисан, a свет- ски рат великих сила je могао започети. Историчари ће касније писати да ce локални српски рат некако отргао контроли и прерастао y свет- ски рат. Али, један рат није прерастао y gpyëu. Напротив, један рат je морао ga буде одгурнут y страну, како би ce започео други.

Два рата - a не један. To je кључ.Cep Мајкл Хауард, на свој уобичајени јасан начин, осветлио je оно

што je још од самог почетка збуњивало истраживаче Првог светског рата: није било логике y немачкој одлуци. Слажући ce са Клаузевицем да војни планови немају садржајну логику, сер Мајкл пише: „Свакако да није било логике y одлуци немачког генералштаба да ради подршке Аустријанцима y конфликту са Русијом поводом Србије, Немачка треба да нападне Француску, и то инвазијом на Белгију.“

A k o ce избаце речи писане курзивом - јер данас схватамо да je Немачка потпиривала рат против Русије за свој рачун, a не за рачун Аустрије - решава ce ова загонетка. Резултат показује да јесте било логике y одлукама немачког генералштаба. Немачке вође нису y јулу толико маневрисали ради подршке Аустрији. Било je баш обратно: чинили су то како би обезбедили подршку Аустрије за свој сопствени рат. Немачки генерали су морали да изведу трик: да прво уплету Аус- трију y један рат, и да je затим наведу да промени непријатеља.

Ти ратови су, до извесне мере, били инкомпатибилни. A то ce може схватити само ако ce прво увиди да су била два рата, не један.

250

ГЛАВА 47

О ЧЕМУ CE РАДИЛО?

Када тврдимо да ce y неком рату „у ствари радило“ о овом или оном, можемо мислити на низ разних ствари. Између осталог: шта су они који одлучују рекли, зашто крећу y рат; шта су заиста мислили, зашто су кренули y рат; као и шта ce на крају показало да je резултат кон- фликта.

У случају аустро-српског рата, Беч je тврдио да креће y рат да би дошао до правде за сарајевска убиства, као и да би спречио сличне злочи- не y будућности. Оно y шта су аустријски руководиоци заиста веровали, било je нешто сасвим друго. Они су сматрали да ce боре за очување мултинационалног карактера своје империје - другим речима, да очу- вају Аустро-Угарску од распада. Према њиховом гледишту, постојала je опасност да би Србија - ако би joj ce после балканских ратова омогућило неколико година одмора - преузела вођство Јужних Слове- на унутар Хабсбуршког царства, какво je оно било 1914, na чак и ван граница царства. Дакле, они су ce борили за очување опстанка своје царевине.

У случају Србије, ствари су биле још једноставније. Срби су ce борили јер су били нападнути. Ако би изгубили, Аустрија je планира- ла да им исече земљу на комаде. Србија би нестала и изгубила би своју независност. -

Аустријанци су можда и били y праву, верујући да би Србија, ако би joj ce дало неколико година за опоравак, представљала снажан иза- зов Хабсбуршком царству. Kao и њен савезник Немачка, Аустрија je 1914. године отпочињала рат који je сматрала превентивним.

251

Мистерија je решена

Ha почетку своје владавине, Кајзер je увек заступао интересе морна- рице. Подржавао je Тирпидов програм, који je представљао Велику Британију као ривалску империју. Да je тај план успео, Немачка би - ако je Тирпиц био y праву - од доминантне европске силе прерасла y доминантну светску силу.

Међутим, то није био циљ - бар не краткорочни циљ - немачке владе 1914. године. Непријатељ je постала Русија, a не Британија. Копнена војска je постала важнија од ратне морнарице. Тирпиц je био увелико засењен Молткеовим и Фалкенхајновим сјајем. Армијски генерали, који су сада диктирали немачку политику, циљали су на то да одрже оно што je Немачка већ поседовала. Желели су да одрже доминацију своје земље на европском континенту. Желели су да спрече да Русија, потпомогнута Француском, угрози тај положај y будућности - и то су желели да постигну изазивањем рата одмах, док су њихове шансе за победу биле веће.

Армијски официри y Берлину, који су оклевалу Кајзеру наметну- ли своју ратну политику, били су мотивисани страхом од растуће моћи Русије. Њихова представа о неизбежности коначног обрачуна Тевтона са Словенима, јесте нешто што нам данас не изгледа вероватно. Али je њихов страх био стваран.

Људи на челу Немачке 1914. године следили су политику која je no њима била дефанзивна. Она je била конзервативна - y смислу да je њихов циљ био да очувају постојећу немачку војну превласт y Европи. Њихов непријатељ - изазивач, са којим би ce кад-тад требало суочити- била je Русија. Kao што je Аустрија одлучила да зарати са Србијом боље данас него сутра, тако je и Немачка - што ће рећи: немачко војно руководство - одлучила да зарати против Русије боље данас него сутра.

У очима немачких главешина крајем јула 1914, y том рату „ра- дило се“ о следећем: која ће земља y будућности господарити Европом- Немачка, или Русија?

T o k o m рата, док je још боравио y Цириху, В. И. Лењин, комунистички теоретичар и будући диктатор Русије, писао je да ce y том рату радило о империјализму. Инспирисан британским теоретичарем Џ. A. Хобсо- ном, Лењин je тврдио да je капитализам тада ушао y своју завршну фазу. У тој фази водеће индустријске земље могу да шире своје еконо- мије једино стицањем колонијалних империја које ће користити као поробљена тржишта. Како je он гледао на ствари, рат 1914. године био je рат за империје.

Лењин није био y праву. Taj рат ce водио за контролу над конти- ненталном Европом, a не за империје y Африци или Азији. Ипак, оно што je писао чинило ce веродостојним и y то ce нашироко веровало, на- рочито y 1920-им и 1930-им годинама. Докази за то су изгледали убедљиво.

252

O чему ce радило?

Када ce светски рат завршио, могло ce видети да je једна од њего- вих последица била драматична експанзија Британске империје 1919. године. Енглеска je отела немачке афричке колоније. Британска арми- ја од милион људи окупирала je Средњи исток. Имајући y виду ове резултате, неки су извели закључак да je то y целини био империја- листички рат, рат за повећање империја. To je била оптичка варка. Августа 1914. године, уводећи Британију y рат, Есквит и Греј нису гајили жељу за експанзијом и нису следили било какву стратегију која би имала за циљ даљу експанзију империје; они нису повели своју земљу y рат са надом или очекивањем освајања више територија.

Исто je важило и за Немачку, иако су њене амбиције нарасле већ y септембру 1914, што je био случај и са другим земљама на обема стра- нама фронта. Оне су отпочеле рат да би задржале оно што су поседовале. Али, када су ce већ нашле y рату, што je отварало нове могућности, почеле су састављати списак жеља, a онда су ce толико уживеле y њега да су одлучиле да не закључују мир док те жеље не остваре. Што je борба дуже трајала, то су ратни циљеви постајали све екстравагантнији. To je био случај и са Немачком, и са Француском, али и са Енглеском.

Како сам написао једном другом приликом, није империјализам изазвао рат него je рат изазвао нови талас империјализма. Захтеви за- раћених страна изнети на мировној конференцији имали су врло мало везе са оним што их je навело да уопште крену y рат.

Видели смо зашто су Аустрија и Немачка пошле y рат. Шта je Фран- цуску и Русију натерало да уђу y сукоб, може ce сажети једном рече- ницом: Немачка им je објавила рат, и оне су ce морале бранити. Од свих великих сила које су ce нашле заједно наспрам Немачке и Аус- трије августа 1914, једино je Британији била дата слобода да сама одлучи да ли да уђе y рат, или да ce држи no страни.

Једна од најчудноватијих епизода о почецима рата јесте прича о томе како je Британија, y којој je већина још 1. и 2. августа била про- тив учешћа y рату, променила став и 3. августа ce скоро једнодушно одлучила за учешће. Британце je убедио сер Едвард Греј, a разлог je засновао на случају Белгије.

Велике силе су t o k o m деветнаестог века два пута гарантовале белгијску неутралност. Није било никакве сумње да je Британија као гарант имала право, ако je то желела, да брани белгијску неутралност. Мање јасно питање било je, да ли je Британија била обавезна да интер- венише, уколико друге потписнице то нису хтеле да учине. Постојало je реално питање да ли je гаранција европских сила била заједничка или je то био скуп појединачних гаранција.

Ипак, из неког разлога, белгијско питање je изазвало емоцио- налну реакцију Британаца најразличитијих слојева и политичких убеђења. Неки су говорили да Британији част налаже да одржи своје

253

Мистерија je решена

обећање да ће штитити Белгију; други су говорили да Немачку треба казнити зато што кршећи уговор није одржала сопствену реч. Неки су били присталице неутралности и дивили ce белгијској одлучности да брани своју неутралност. Други су, опет, мислили да Британија треба да спречава велике земље да газе права малих. Било je и оних који су веровали да je белгијска неутралност од животне важности за Бри- танију и приказивали случај морских лука на супротној страни Ламанша y рукама потенцијалног непријатеља као стратешку претњу британским острвима.

Греј je y свом импресивном говору y Доњем дому 3. августа, мајстор- ски искомбиновао ове појединачне аспекте белгијског питања, што je велики број чланова кабинета, Парламент и јавност убедило да промене свој став. Грејовим слушаоцима, мучеништво Белгије није било изговор. Било je, сасвим искрено, прави разлог за бацање Енглеске и њеног на- рода y борбу на живот или смрт. Британија je казала да због тога креће y рат; али Британија je исто тако и веровала да због тога креће y рат.

Међутим, Есквит и Греј, који су своју земљу повели y рат, нису то учинили због британских идеала, него због животних интереса Брита- није. Има разлога да ce верује да би они поступили друкчије да je белгиј- ску неутралност нарушила Француска, a не Немачка. Али оно што je чинила Немачка, било je претња Британији. Уништавајући Француску као велику силу, Немачка би уништила и равнотежу снага y Европи и запретила да оконча британску надмоћ y свету. Контролом над целом дужином француске и белгијске атлантске обале, укључујући и луке на Ламаншу, Немачка би изложила британска острва сталној опасности и рањивости од напада, бомбардовања или инвазије. За Есквита и Греја, овај рат ce водио за очување равнотеже снага и националну безбедност.

Некад су историчари сматрали (као раније цитирани Ели Халеви) да ce англо-немачки двобој y Првом светском рату водио због немачког изазова енглеској надмоћи y до тада постојећем европском систему. Енглеска je, говорили су историчари, водила дефанзивни рат да би очувала status quo; Немачка je представљана као динамични агресор који покушава да измени свет.

Данас ова теорија изискује додатна објашњења. И Немачка и Енглеска су покушавале, бар y неким видовима, да одрже постојећу равнотежу снага, онако како су je оне схватале. Немачка није смела дозволити да изгуби Аустрију, ни као савезницу ни као велику силу; Британија није смела дозволити да изгуби Француску, ни као са- везницу, ни као велику силу. Немачка ce борила да спасе Аустрију, Енглеска ce борила да спасе Француску. У први мах, обе стране су кренуле y рат да би задржале оно што су већ имале: свог најближег савезника. У том смислу, овај конфликт je, иако само y почетку, био дефанзиван за обе стране.

254

0 чему ce радило?

У случају јункерске касте y Пруској, рат je био дефанзиван y ширем смислу. Молткеов официрски кор je био прожет осећањем песимизма који je произлазио из неспособности да види неки пут за очување својих вредности, начина живота и доминантног положаја - чак и унутар саме Немачке.

Фрицу Фишеру дугујемо откриће да je y септембру 1914. године не- мачка влада припремила један грандиозан програм ратних циљева. Он je био експанзионистички и империјалистички. Али то je био сеп- тембарски, a не јулски програм. To није било оно што je Фалкенхајна и Молткеа навело на акцију.

Тако je било не само са зараћеним странама из 1914. године, него и са онима који су ce касније укључили y борбу. Нека земља могла je да ступи y рат из једног разлога, a да настави своје учешће y њему из неког другог. У рат ce кретало са једним збиром разлога, али t o k o m борбе су ce појављивали и други разлози за борбу против непријатеља. Тако су ce разлике са супротном страном повећавале, појачавале и мењале природу. Британски улазак y рат, претворио je европски y светски рат. Амерички улазак y рат и y светску политику 1917, потпу- но je променио једначину равнотеже снага. Америчко учешће y рату, уз две револуције y Русији y тој истој години, унели су y тај конфликт идеолошке димензије којих y њему раније није било, али то je дало тон и целом остатку двадесетог века.

Па ипак, y почетку je то једноставно била борба великих сила да задрже своје положаје и поседе.

255

ГЛАВА 48

KO JE TO МОГАО ДА СПРЕЧИ?

Искусни и даровити европски политичари су ce t o k o m о н о неколико преосталих дана јула 1914, копрцали y покушајима да спрече изби- јање рата. Зашто су оманули? Да ли je тачно, како неки тврде, да једноставно нису били довољно способни? T o k o m протеклих деведесет година чињене су небројене комбинације о ономе што ce ту могло учи- нити. Али, да ли ce уопште нешто могло учинити?

Данас важи општеприхваћена претпоставка да сви желе мир ако ce до њега може доћи на прихватљив начин. У оном времену Европа није схватила да то правило није важило за две владе. Беч није желео само да наметне своју вољу Србији; желео je да изазове рат са Србијом. Берлин није желео да наметне своју вољу Русији; желео je да изазове рат са Русијом. У оба случаја, оно што су те владе желеле био je само рат - или, да ce прецизније изразимо, желеле су да смрве свог против- ника до степена y ком je то могуће само успешним ратом.

За очување мира потребно je најмање двоје, али за отпочињање рата довољан je један. Ако нека влада одлучи да доведе до рата, ника- ква помирљивост, без обзира колико велика или маштовита, неће je зауставити. Пошто Европа није умела да схвати шта joj ce десило 1914, морала je да понови ту лекцију после Минхена 1938-39. Само нека над- моћна сила може зауставити владу решену да отпочне инвазију.

У случају аустријског рата, Беч je схватио да напад на Србију неће проћи тек тако, осим ако Берлин не понуди своју заштиту. Уз немачку заштиту, Беч je могао да ради шта je хтео. Свакако, Аустрији je било потребно да добије (и добила je) пристанак и подршку Мађарске. После тога, аусторугарски марш y рат више ништа није могло зауставити.

256

Ko je to могао да спречи?

Европским државницима нису били јасни мотиви Аустрије, na су стога били дезоријентисани. Претпостављали су да je Хабсбуршка ца- ревина заиста била оно што ce правила да јесте: увређена земља која тражи задовољење. У суштини, њој никакво задовољење није било потребно - био joj je потребан изговор. Аустрија није тражила прав- ду, јер то би joj одузело изговор за оно што je заиста желела да учини: да крене y рат. Предала je ултиматум, не да примора Србију да га при- хвати, него да je примора да га одбије.

Свакако, гломазна машинерија аустроугарске владе ce кретала споро. До почетка августа, хабсбуршке армије нису ни отпочеле непри- јатељства која je требало већ да заврше y јулу. Али Двојна монархија ce, ма колико споро, кретала право према свом циљу, без скретања, без заустављања, не допуштајући да je одврате или скрену. Кретала ce према бојном пољу и не би дозволила да je ико y томе спречи.

Да ли су Британија, Француска или чак и Русија могле да учине не- што што би зауставило рат Аустрије против Србије? Сада имамо поу- здана сазнања да ништа што би оне могле учинити не би задржало напад Аустрије на Србију. Аустрија je желела рат и y томе ју je могла зауставити једино Немачка.

Ево два супротстављене могућности: две ситуације „шта би било кад би било“ . Прва: да je немачка влада прихватила Кајзерове наредбе y недељи 27. јула и повукла своју подршку Двојној монархији, осим y случају да она пристане на мир под условима које би диктирала Не- мачка. Резултат je могао бити сјајан дипломатски тријумф германских савезника. Мир би вероватно био закључен под условима повољним no Аустрију, a Србија би била сурово кажњена.

Друга могућност: Русија ce можда могла извући из конфликта. To ce могло догодити да je Русија била убеђена y кривицу Србије за уби- ства y Сарајеву. Русија би ce y том случају могла солидарисати са Аустријом против краљеубида и терориста и дати, како je то учи- нила и Немачка, carte blanche Бечу да проблеме са Србијом реши како најбоље уме.

Да je Русија учинила тако, одузела би немачком војном руковод- ству могућност за услове и изговоре који су им били неопходни за изазивање свог планираног рата против Русије и Франдуске. Светски рат би био y најмању руку одложен, a y најбољем случају спречен.

У случају немачког рата, онима који су желели да изазову неприја- тељства на путу je стајало више препрека. Раднички покрет и немачка социјалдемократија морали су бити придобијени, што je Бетману

257

Мистерија je решена

пошло за руком t o k o m последње бурне недеље јула. Компликовани захтеви и предуслови немачких генерала - који су морали бити испуњени пре него што они започну свој рат - били су y вези са Аустријом.

Kao што смо већ видели, требало je убедити Беч да своје армије прво посвети једном циљу, подухвату против Србије, да би их онда, уместо за то, употребио за други подухват: немачки поход на Русију, који би Берлин на домаћој сцени представио као руски поход на Немачку.

Пошто je све то постигнуто, ништа више није могло зауставити немачку владу да отпочне рат y тренутку који joj je највише одговарао, a испало je да je то био 1. август 1914. Највећа европска сила, са нај- моћнијом армијом на свету, чинила je оно што je сматрала неопходним за одржање свог положаја. Тешко je одупрети ce закључку да je y томе ништа није могло зауставити.

Питање које c e на овај или онај начин постављало t o k o m целог дваде- сетог века, историчар Џејмс Цол формулисао je овако: „Пошто je рат избегнут y претходним кризама - 1908, 1911, 1913 - зашто није био избегнут и 1914?“

Један одговор je да y претходним кризама ниједна велика сила није желела рат. Године 1914-те желеле су га две. A један од разлога зашто Немачка није желела да пође y рат t o k o m тих претходних криза, био je да тада није могла да рачуна на подршку Аустрије - a немачки генерали су били убеђени да без аустријске војске, која би задржавала Русију t o k o m првих недеља рата, не би могли добити рат.

258

ГЛАВА 49

KO JE ЗАПОЧЕО?

Кратко и грубо речено, влада Аустро-Угарске je отпочела свој локални рат са Србијом, a немачки војни руководиоци су отпочели светски рат против Француске и Русије, што je све постало познато под именом Први светски рат, или Велики рат. ■

У модерном свету, ратови избијају услед сложених разлога и y процес одлучивања увлаче много учесника на различитим нивоима. У игру мо- гу да уђу и безличне снаге, као и притисци разних институција. Кул- турне предодређености и афинитети могу да уобличавају догађања. У одређивању када и да ли нека земља креће y рат, играју улогу разни инте- реси који y модерном друштву често чине да унутрашња политика буде од утицаја бар колико и међународни односи. Баш као што и несретне случајности, грешке, неспоразуми, личне особине појединаца и други случајни фактори објашњавају y доброј мери оно што ce стварно догађа.

Посебна карактеристика Првог светског рата - иако ce догодио y модерно, релативно демократско доба, доба када ce донекле узимало y обзир и јавно мњење - јесте y томе да je његов почетак везан само за неколицину људи из једне шачице земаља. Није ствар само y томе што je одлуке доносио незнатан број особа; зачуђујуће мало људи je уоп- ште знало да ce ишта догађа, да неке важне одлуке треба да буду, или су већ биле, донете. To je била криза која je настала и одигравала ce y тајности.

Свакако, посматрано y ширем контексту, t o k o m низа деценија, чак и векова, деловале су моћне силе које су створиле свет y коме je избио Велики рат: експлозија индустријске револуције, ширење национа- лизма, успон науке, тријумф империјализма, милитаризам немачког

259

Мистерија je решена

друштва који je био производ немачког уједињења 1860-их и 1870-их година. Међутим, ниједан од тих масовних покрета и догађаја не пру- жа непосредно објашњење за избијање рата. Ниједан не открива зашто Европа није потпалила буре барута y лето 1913, a јесте y лето 1914.

Свакако, људи који су запалили тај фитиљ били су производ сво- јих породичних традиција, свога друштва и историјских околности y којима су деловали. Ни они нису иступали само y своје име - то није могао нико. Када би Молтке, на пример, нешто изјавио - он je то чинио y име 650 чланова Великог генералштаба, a y неку руку и y име целог официрског кора. Говорио je са ауторитетом свог положаја; он je био више од једног појединца.

Када указујем на то да je Први светски рат започела једна оеоба, или неколико њих, употребљавам речи y њиховом свакодневном и уобичајеном смислу. Мислим да су постојали људи који су желели да започну рат, који су свесно деловали тако да би га започели, и који су својим деловањем успели да га започну. Дакле, сумирајући y оном трилеру доказе пред гостима, детектив би на скупу y библиотеци управио прст и оптужујући казао: „Ево особе која je то учинила!“ У случају Немачке, упиремо прст на Молткеа. Он je започео светски рат, и учинио je то намерно.

У случају аустро-српског рата, злочинац je наизглед био Гаврило Принцип. Овај омладинац лутајућег духа и неуспели песник веро- ватно je (мада не и сигурно) замислио заверу за убиство y Сарајеву, био на њеном челу, и својом одлучношћу и упорношћу извео je до кра- ја, упркос наредбама да прекине, молбама да одустане, и упркос про- мењеним околностима.

Међутим, Принцип није намеравао да инспирише Аустрију да на- падне Србију. Напротив, t o k o m испитивања je покушавао да истра- житеље спречи Да сазнају било какве околности о његовим везама са Србима. Осим тога, аустроугарско министарство иностраних послова je радило на плановима за уништење Србије још пре него што je Прин- цип пуцао. Забринути и збуњени адолесцент - терориста заиста je отворио врата аустријској инвазији убивши надвојводу који je био препрека рату, што Принцип није знао; оно што je он y том погледу учинио, било je ненамеравано.

Кајзер Вилхелм, канцелар Бетман, министар иностраних послова Јагов, као и низ њихових немачких војних и цивилних колега, охра- бривали су Аустријанце да започну напад на Србију, na су тако и ди- ректно одговорни за тај рат. У Кајзеровом случају, постојала je олак- шавајућа околност; када ce учинило да je на помолу мирно решење, одушевљено га je прихватио.

Аустроугарски министар иностраних послова, гроф Леополд фон Берхтолд, био je најодговорнији за изазивање рата против Србије. У

260

Ko je започео?

једном тренутку за време, или после балканских ратова, закључио je да његова земља може опстати само ако уништи Србију и потпуно je елиминише као политички фактор. Изгледа да je веровао да дипло- матски тријумф сам no себи не би био битан и да не би имао трајан ефекат. Само би ратна победа могла да испуни његов циљ, a то би ce могло остварити само ако би Немачка одвратила Русију од интервен- ције док велика Аустро-Угарска не смрви малу Србију.

Чим je добијен немачки бланко чек, Берхтолд ce посветио раду на започињању свог рата. Он je, као и Принцип, био упоран и ништа га није могло обесхрабрити. Одбијао je да скрене са свог пута.

Није дозвољавао да га навуку на разговоре или преговоре који би га могли навести y клопку очувања мира - чак (a ово je збуњивало остале државнике) ни под повољним условима. Остали играчи на европској политичкој сцени доживљавали су Јулску кризу као посебно загонетну, јер су осећали да ту нешто недостаје. Оно што им je недостајало, било je сазнање да Беч не жели мир. Претпостављали су да Берхтолд тежи да постигне остварење својих захтева, који су можда били екстремни. Међутим, он није желео остварење својих захтева, ни било каквих зах- тева; он je желео рат. После тог рата (како je његов изасланик гроф Хојош објашњавао y својим разговорима јула 1914, y Берлину), он није желео (како je желео Кајзер) вазалну Србију; желео je да Србије уоп- ште више не буде. Могло би ce рећи да je желео да нађе „коначно ре- шење“ за проблем који je Србија представљала за његову земљу.

Берхтолд je деловао под великим тешкоћама: машинерија аустро- угарске државе ce кретала излуђујућом спорошћу. Није могао да дела довољно брзо да би постигао fait accompli који су тражили Немци. За све je било потребно много времена - t o k o m кога су велике силе уплита- њем могле да наметну мир. Иако његове армије недељама нису могле да ce покрену, ипак je објавио рат, не предузимајући ништа, осим што je користио тај „ратни статус“ како би одвратио потенцијалне миротворце.

Берхтолд je био окружен успал>еним главама, особљем свог министар- ства које je наследио од Ерентала. Могуће je да су га и они инспирисали. Аустроугарски кабинет га je подржао - чак и Тиса, после недеље дана опирања. Сви они сносе одговорност за рат. Излишно je и помињати да je y започињању рата Конрад био Берхтолдов равноправни партнер.

У тежњи за својим циљем, Берхтолд je имао и једну велику пред- ност. Министра иностраних послова било које велике силе би његови савезници обуздавали. Да je Русија желела да нападне неког суседа, Француска - финансијер руске војне експанзије - одвратила би Санкт Петербург од таквог наума. Када ce Немачка упетљала y Мароканску кризу 1911, чак je и Аустрија одбила подршку, и тиме je помогла да ce Берлин заустави. Само je једна европска земља имала савезника који je не би спречавао y агресији - који би je слепо подржавао. To je била Аус- трија, коју je Немачка безусловно подржавала, a Аустрија je била и једи- на земља y Европи на чијем je челу био човек одлучан да започне рат.

261

Мистерија je решена

Зашто je Берхтолд био y могућности да започне рат? Одговор je, зато што није било никога ко би га спречио. Данас знамо да je он био једини европски вођа коме je савезник дао carte blanche. Ипак, треба приметити да je он није користио на своју руку. Рат je објавио тек онда - и због тога - што му je Јагов, министар иностраних послова Немачке, наложио да то учини. Ha тај начин, Јагов je био још једна личност која je започела аустријско-српски рат.

Што ce тиче превентивног рата против Русије и Француске, о њему су вођи немачке армије дуго размишљали. To je био политички предлог усмераван тако да избије на површину кад год букне нека криза. Обично ce наводи да je Молтке био заговорник те идеје, али изгледа да je он y томе имао подршку целог официрског кора. Када je најзад из- била Јулска криза, немачким официрима je изгледало најприродније да je дошло време да ce дела, a не само прича.

Фалкенхајн и Молтке су преузели вођство. Ta двојица официра, уз подршку својих колега, донела су стварну одлуку о рату y лето 1914. године. Мислили су да знају шта раде. Молтке je прорекао да ће рат разорити европску цивилизацију, али осећао je да je тај рат неизбе- жан. Веровао je да доноси одлуку само о томе - једином о чему je он уопште био y могућности да одлучује - када ће до рата доћи. И заиста, одлуку о томе je донео он.

Овде опет застајемо збуњени уколико размишљамо о једном уме- сто о два рата. Ha почетку - a то je било време злочина y Сарајеву и „бланко чека“ - на столу ce налазила само иницијатива за рат против Србије: тај рат je био предлог Аустрије. Међутим, стварни оперативни план аустријског рата саставила je цивилна влада Немачке. Ta иста немачка цивилна влада - канцелар и његово министарство иностра- них послова - надгледала je и како Аустрија изводи њихов план.

До последње недеље јула, Двојна монархија je учинила тако мало на отпочињању рата (како су сматрали немачки генерали), или на пости- зању споразума (како je сматрао Кајзер), да y Немачкој ниједна стра- на није била вољна да допусти канцелару, министарству иностраних послова, и Аустријанцима да наставе да воде ту операцију.

Беч je желео да отпочне рат и победи, али до краја јула y томе није успео. Све што je Беч учинио било je да изазове - оно што ни Кајзер ни Бетман нису желели - ратну кризу y коју су донекле биле уплетене све силе y Европи. Међутим, немачки генерали су почели да увиђају да je ратна криза баш оно што они јесу желели.

Таква ратна криза и таква интернационализација стварале су за- буну. T o k o m јула, Молтке, Фалкенхајн и остале немачке војне вође су, као посматрачи, размишљали о могућностима како да употребе ту за- буну y своје сврхе. Били су вољни да дозволе Аустрији њену српску војну авантуру, мада то није имало посебног значаја за Немачку; али

262

Ko je започео?

cy Аустријанци забрљали и тиме ce можда безнадежно запетљали, тако да je Немачка сада могла са сигурношћу да рачуна на потпуну подршку Аустроугарске царевине y започињању једне нове ратне иницијативе Немачке - рата против осталих европских сила.

Због тога je немачка влада од 25. јула надаље, започела процес мењања своје политике. Кајзер и канцелар су, упркос извесном про- тивљењу и оклевању, пустили Фалкенхајна и Молткеа да спроводе своју вољу. У тој забуни око европске ратне кризе, немачки генерали су вешто подметнули један рат уместо другог. Свет je онда - и задуго после тога - био заведен да верује да je један рат проистекао из другог, али то није било тако. Један рат je морао да буде скрајнут како би други започео.

Што ce Молткеа и Фалкенхајна тиче, то je био акт врхунског опортунизма. Видели су своју прилику и хитро je уграбили. To je било као да су уочили путнички авион са пуним резервоаром, паркираног на писти, спремног да полети, укрцали ce y њега, отели га и под прет- њом оружјем натерали капетана да не лети куда je планирано него y сасвим другом правцу. Молтке и Фалкенхајн су успели y једном акту политичког пиратства без преседана: отели су Берхтолду рат против Србије и присилили га да их уместо тога пребаци y њихов властити рат против Француске и Русије.

263

ГЛАВА 50

ДА ЛИ БИ CE МОГЛО ПОНОВО ДОГОДИТИ?

У периоду после Првог светског рата, y 1920-им и 1930-им годинама, преживели су почели на тај страшан сукоб да гледају као на европски грађански рат. Отпочињање рата je било осуђивано или као језива гре- шка, или као грозан злочин. Сматрало ce да je најважнија поука ове катастрофе да човечанство више никада не сме дозволити да ce тако нешто понови.

Природно, то ce јест е поновило 1939-1945, када су Савезниди - Француска, Британија, Совјетски Савез и Сједињене Државе - нас- тавили борбу која није била одлучена 1914-1918. Али ce још увек пос- тојећа непријатељства између преосталих великих сила - Британије, Сједињених Држава и Совјетског Савеза - касније нису развила y рат, када им није успело да ce споразумеју о мировним условима који би требало да окончају претходна два поглавља светског рата 1914-1945. Уместо тога, тај сукоб ce претворио y рат који je био „хладан” .

T o k o m кубанске ракетне кризе 1962, америчког председника Џона Ф. Кенедија прогањало je оно што je мислио да je схватио читајући књигу Барбаре Тачмен Августовски Шопови, о коренима Првог свет- ског рата. Закључио je да je тај рат био последида нежељене ланчане реакције.

Кенедијева генерација je добила образовање y међуратним годинама, y времену када je водећа америчка књига Сиднија Б. Феја ИзворишШа Првог светског рата поучавала о томе да ниједна велика сила није желела да ратује са другом. Ипак, уплеле су ce y Велики рат, за који je Аустро-Угарска сносила већу одговорност од осталих, мада чак ни Беч није намерно довео до рата. Тачмен je ширила слична гледишта, a њена књига je продрла до широких маса.

264

Да ли би ce могло поново догодити?

У ери пре Фишера, на основу доказа који су тада били доступни, Фејово учење изгледало je као да je близу истине, na су чак и y Европи водећи научници и политичари дошли до сличних закључака.

У својим ратним мемоарима, бивши британски премијер Дејвид Лојд Џорџ je изнео чувену тврдњу да су ce „нације, без трага бојазни и ужасавања, оклизнуле и упале y кључали ратни котао.“ Рејмон Арон, један од највећих политичких мислилаца двадесетог века, je y причи о јулу 1914. видео „започињање Првог светског рата који ниједан од водећих учесника није свесно и директно желео.”

Свету je речено да поука коју треба извући из Првог светског рата гласи: владе треба да пазе да не изгубе контролу. Оне не смеју дозволи- ти да ce конфронтације омашком преобрате y непријатељства. Не смеју дозволити да мали ратови прерасту y велике. Не смеју дозволити да ce ватра из шипражја распламса y шумски пожар.

Све ове лекције je добро научити, али јул 1914. године нас томе не учи. Није била случајност што je Европа y том тренутку кренула y рат. Он je био резултат смишљених одлука двеју влада. Онда када су те две земље већ напале своје суседе, више није било никакве могућности да суседи одрже мир. To je био случај и y Другом светском рату; нападом на Перл Харбур, Јапан je одлуку о рату-или-миру донео не само за себе него и за неодлучне Сједињене Државе. Америка није ни y Европи 1941. године имала неког избора; Хитлерова Немачка joj je објавила рат, на шта je Америка била обавезна да реагује.

Да поновимо, за очување мира потребно je двоје или више њих, али за почињање рата довољан je и један. Закључак je: то ce може по- новити. Један агресор може чак и данас да отпочне велики рат, чак иако остале велике силе желе да остану y миру - осим ако су остале нације довољно моћне да га од тога одврате.

Бар једно je y знатној мери промењено y односу на ондашње време. Приближавање и долазак рата били су 1914. године скоро потпуно изненађење за јавност. У отвореном свету какав je данас, добили бисмо вероватно неку врсту упозорења. To би, са своје стране, y најмању руку дало народима и парламентима прилику да изнесу своја гледишта. Колико би то користило, тешко je предвидети.

265

ГЛАВА 51

ДА САБЕРЕМО

Међународни сукоб лета 1914. није био један рат него ce састојао од два рата. Оба рата су започета намерно и била су испреплетена. Запо- чела су их два ривалска царства, повезана узајамном потребом. Један рат je започела Хабсбуршка царевина, a други Немачко царство. У оба случаја, одлуку да ce крене y рат донело je само неколико лица на врховним положајима, чији народи нису били ни свесни да ce такве одлуке уопште разматрају - a камо ли доносе.

Предмет рата je била борба за моћ. Одређеније, радило ce о редо- следу на лествици моћи великих европских сила које су y оно време владале највећим делом земљине кугле. И Немачка и Аустрија веро- вале су да y том редоследу клизе наниже. Обе су започеле рат како би остале на својим положајима.

Аустријски рат против Србије био je једна од споредних историј- ских епизода, као и многи други страшни, али мали балкански ратови. Био би брзо заборављен да немачким генералима није пружио услове који су им били неопходни да започну свој сопствени рат: европски рат који je прерастао y светски сукоб. Мада су војници y рововима, t o k o m четири дуге године, почев од 1914, дошли до убеђења да je тај рат бесмислен, то није било тачно. Радило ce о најважнијем полити- чком питању: ко ће владати светом?

To питање je 1914. отворио немачки рат. Tokom следећих деценија појавиле су ce и нове силе и снаге које су постављале исто питање. Да ли ће Европу контролисати Немачка или Совјетски Савез, као и да ли ће Европа наставити да влада y Африци и великом делу Азије? To су била питања која су ce преклапала са супарничким идеологијама: ко- мунизмом, фашизмом, нацизмом, либералном демократијом и другим. Дошавши до 1990. године, то питање je коначно изгледало решено:

266

Да саберемо

већина народа света je имала самоуправу и није била под влашћу странаца; већина je тежила демократији, ма како да су je дефинисали.

Одлука о рату 1914. je имала сврху, a сам рат није - како су нас генерације историчара поучавале - био бесмислен. Напротив, то je би- ла борба за решавање основног питања међународне политике: ко ће загосподарити Европом, a тиме и светом, и под којом заставом, однос- но идеологијом.

267

ГЛАВА 52

АУСТРИЈСКИ PAT

Од самог почетка - што ће рећи, од средине јуна, када je Берхтолд дао налог свом министарству да отпочне рад на плану - намера Беча je би- ла да смрви Србију без ичијег мешања са стране. Аустријски сан je био да све снаге усредсреди на кампању против Србије. Беч je Србији објавио рат 28. јула. Конрад фон Хецендорф, шеф аустријског генерал- штаба, одмах je железницом упутио половину своје армије на српску граниду, чувајући другу половину y резерви.

Аустријанци су врло брзо схватили да они и њихови немачки са- везници имају различите циљеве. Беч je планирао инвазију на Србију y уверењу да ће Берлин предузети кораке како би Русију држао ван сукоба. Немачка je уместо тога намерно увлачиља Русију y рат.

Немачка ce одлучила за рат y току недеље 27. јула, a коначни корак je предузела 31. јула. Tor дана je наређена мобилизација, a објава рата Русији je уследила следећег дана. Молтке и његове берлинске колеге су наложили Конраду да ce привремено одрекне похода на Србију и да уместо тога главнину своје армије пошаље на руску границу, оставља- јући само снаге неопходне за одбијање могућег српског напада. Да je Конрад то послушао - да je наредио одлазак снага на нове положаје, и то док још нису стигле ни на првобитно планиране - ризиковао би адми- нистративне компликације и стварање хаоса.

Логистика оваквог покрета je била веома захтевна. У сваком слу- чају, Конрад то није ни желео да учини. Толико година ce припремао за рат против Србије да му je вероватно било неподношљиво да га ce од- рекне y последњем тренутку - баш када je добио све пристанке да га започне - зато да би прво помогао Немачкој. Одлучио je да ће привре- мено све своје снаге оставити за рат против Србије, a да ће затим, 18. августа, неке од њих бити повучене и премештене на руски фронт.

271

Епилог

Конрад je желео да уновчи немачки бланко чек пре него што би Немачка добила прилику да га повуче. Покушавао je y августу да започне инвазију на Србију, инвазију коју je требало да започне - и заврши - y јулу. У писму Молткеу, датираном 2. августа, објаснио je да наставља своје операције против Србије пазећи да не изазове Русију да уђе y рат.

Једна од ствари која произлази из разних Конрадових објашњења јесте да он није схватио промену немачке политике и циљева. Кајзер ce 5-6. јула надао, и практично био сигуран, да ће Европа бити не- активна и остати no страни док Аустрија не успе да сломи Србију. Немачка политика je тада била да убеди Русију, Француску, Брита- нију и остале да ce не мешају. Сада, под утицајем Молткеа, Фалкен- хајна и њихових колега, Берлин je окренуо ћурак наопако. Конраду je речено да Берлин више не подржава аустријски рат, већ да сада Аус- трија треба да подржи немачки рат.

Молтке и Конрад никада нису стварно y потпуности координирали евоје ратне планове. Пошто je сваки од њих планирао да употреби оног другог y сопствене сврхе, ова двојица шефова армија су вероватно осе- ћали да не могу себи дозволити да буду превише искрени један према другом. У сваком случају, то су t o k o m првих месеци рата скупо плати- ли, покушавајући да сваки иде својим путем и да његов пут превлада.

Конрад je желео да Немачка одврати Русију. Уопште није имао жељу да креће y рат са Русијом - ни са Француском ни, касније, са Британијом ни, још касније, са Америком. Како je Конрад гледао на ствари, улога Немачке je била да држи Русију ван сукоба и да je не увлачи y конфликт. Једина земља против које je Конрад желео да ра- тује y лето 1914, била je Србија.*

Међутим, како предсарајевска историја показује, Немачка ни- је y Србији видела опасност и није осећала потребу да елиминише ту балканску краљевину. Конрад и његова влада су били ти који су ce плашили Србије. Молтке ce, пак, плашио Русије и њене савезнице, Француске. Са немачке тачке гледишта, једина корист од рата са Србијом je била да примора Аустрију да остане верна Немачкој y ње- ном рату против Русије и Француске. До 1. августа 1914, тај циљ je био постигнут. Са Молткеове тачке гледишта, афера са Србијом je одслу- жила своје. Али са Конрадове - то није било тако.

Због тога je Конрад y првим недељама ова два испреплетена рата забу- шавао: послао je своје војнике возовима на југ, уместо на север. Ha тај начин je за своју земљу уграбио брзу прилику да отпочне сопствени

Конрад je, иначе, био ратоборан и под другим околностима радо би кренуо y рат против суседа, на пример, против Италије.

272

Аустријски рат

приватни двобој са Србијом: један на једног. Његове армије су упале y Србију. Увукле су Србе y битку. Аустријанци су били разбијени: до- живели су потпуни пораз!

Хабсбуршке армије ce, изгледа, никада више нису опоравиле од својих првобитних дислокација и погрешно заузетих положаја. После напада на Србију и доживљеног пораза, њихов приватни рат je био завршен, и оне су ce укључиле y шири конфликт. Кренуле су на руски фронт, na су и тамо биле поражене.

По Џону Кигану, до почетка децембра 1914. године, Хабсбуршка царевина je престала да буде велика војна сила: изгубила je 1.268.000 од укупно 3.350.000 мобилисаних војника. Наставила je рат, под врхов- ним заповедништвом Немачке, борећи ce сада не толико да би осваја- ла колико да би преживела.

Конрад je запао y очајање. Ha почетку рата, добивши једну медаљу, приметио je: „Када бих само знао зашта.“ Како су ce порази гомилали, поверио ce колегама да ће га, ако изгуби рат, „то коштати и губитка нежности његове обожаване Ђине“ . Био je опхрван самосажаљењем. Размишљао je како ће сва кривица бити „сваљена на мене. Мораћу вероватно да ce уклоним са сцене као неки одметник. Немам дома, немам жену која ће остати уз мене y мојим последњим годинама.“

Сећао ce свог некадашњег учитеља, надвојводе Франца Ферди- нанда, који je толико бринуо о својој вољеној аустријској војсци, и који ce годину за годином супротстављао плановима за рат против Србије и конфронтације са Русијом; надвојводе, чије je убиство Беч цинично злоупотребио да би започео баш онај рат коме ce надвојвода тако ватрено противио. Сен Франца Фединанда ce тог лета надвила над Европом. Шта ли би он мислио? Шта ли би казао? Шта ли би учинио? Да je надвојвода жив, Конрад je морао да призна, „осудио би ме на стрељање.“

273

ГЛАВА 53

НЕМАЧКИ PAT

Берхтолд (нарочито t o k o m јула) и Конрад (посебно t o k o m августа) би- ли су активни играчи y навођењу Аустрије y рат против Србије. To су чинили уз пуну подршку кабинета и министарства иностраних посло- ва Двојне монархије и, y најмању руку, уз одобравање остарелог цара. Нема никакве сумње да су то били они - и учинили су то с предумиш- љајем. Једино преостало питање јесте, колико je Берхтолд при том био под утицајем својих сарадника из министарства иностраних послова.

Често ce говори да je Берхтолд најодговорнија особа и када je y пита- њу шири рат. To, како данас видимо, није тачно. Ова оптужба меша два рата. Оно што je он желео, био je рат против Србије, a не онај други. Истина, био je вољан да ризикује и шири конфликт ако би баш морао, али није тежио за њим.

Молтке je био тај који je желео.рат против Русије и Француске. T o ­k o m претходних криза увек би ce зауставио - или би га зауставили - да не започне такав рат, јер околности нису биле баш сасвим одговара- јуће. Све околности су морале бити повољне: Кајзеров ауторитет je требало да ослаби, учешће Аустрије je требало да буде осигурано, a Русија je требало да изгледа као агресор. Изненада, крајем јула 1914, cee ce уклопило. Молтке je уграбио ту прилику; видео je да je куцнуо његов час и искористио га. Крајем јула, његова мајсторска подметачи- на сопственог рата уместо Берхтолдовог y берлински ред вожње, била je једна врста хохштаплерског трика. Taj трик je низу каснијих гене- рација замаглио поглед на питање о томе ко je шта проузроковао. Он je, y ствари, заменио политику из раног јула политиком позног јула и тиме je извршио замену једног рата другим.

274

Немачки рат

Он то не би могао учинити да није био представник снага много веће од себе самог. Он je био представник пруске официрске јункерске касте која je милитаризацијом немачког живота довела до рата. Пуковник Хауз je био један од оних који су 1914. године узрок пред- стојећег рата препознали y немачкој милитаристичкој култури.

Немачка je објавила рат Русији 1. августа 1914. године. Предложени „ред вожње“ je био Молткеов план. Према плану, судбоносни тренутак за немачку војску би наступио за шест недеља на тлу Француске. Тада би Француска и њена савезница Русија биле увучене y одлучујућу бит- ку. Намера je била да ce Француска тиме избаци из рата, из савеза са Русијом и из политичке историје Европе.

Шест недеља после 1. августа, немачка армија ce на тлу Француске заиста суочила са судбином. Британији и пријатељима Француске je скоро застало срце од неизвесности - Немци су скоро победили. Па ипак, најзад су победници били Франдузи и Британци. A та битка - прва битка на Марни - била je одлучујућа. Оно што je њоме одлучено, било je да ниједна страна неће постићи ни брзу ни потпуну победу. Уместо тога, тај конфликт je постао такмичење y издржљивости, које je потрајало четири године и упропастило je како побеђеног, тако и победника. Ни учинци из 1918. нису остали одлучујући, јер их сукоб- љене стране нису прихватиле као такве.

Рат између Немачке са једне, и Русије, Француске, Британије и Сједињених Држава са друге стране, наставио ce 1939-41. Ни он није довео до решења питања која ће сила стбћи премоћ y Европи - као и да ли ће Сједињене Државе и Британија прихватити ту супремацију. Taj конфликт, који су немачке војне вође започеле објављујући рат Руси- ји 1. августа 1914, није ce завршио све док последњи руски војник није напустио немачко тло 31. августа 1994. године.

T o k o m скоро једног века вођена je прво међу учесницима, a затим међу научницима, бурна дебата о одлучујућој бици којом ce завршио Мол- ткеов план - о бици на Марни y септембру 1914. Ha немачкој страни постављало ce питање ко je наредио повлачење и прегруписавање иза Марне: Молтке, или његов млади изасланик Рихард Хенч, као и пи- тање о томе да ли je наредба о повлачењу била исправна одлука, или je њеном заслугом победа претворена y пораз. Кајзер je тада отпустио тридесет три генерала. Ускоро после тога, и Молтке je изгубио свој положај. Вилхелм није знао за праштање.

Очигледно je да Молтке није могао да предвиди сву страхоту дугог рата двадесетог века (рат 1914. године водио je y рат 1939. године, a овај y хладни рат), као ни десетине милиона мртвих који су пали y њима и масу последица које je тај рат непосредно или посредно про- узроковао. Али знао je врло добро ко je започео тај рат.

275

Епилог

У јуну 1915. године, Молтке, премештен на дужност коју je сма- трао неважном, жалио ce свом пријатељу, генералу барону Колмару фон дер Голцу. „Грозно je бити осуђен на неактивност y овом рату,“ писао je свом пријатељу, „у овом рату који сам ja припремио u запо- чео“ (подвукао аутор). Запањујућа je помисао да je тај умерени, ни no чему изузетан и сасвим обичан официр од каријере, започео Велики рат, y оној мери y којој je појединцу то дато, и тако најавио двадесети век са свим његовим ужасима и чудесима.

276