8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

1/18

Nikad nisam bio estok tip.U stvari, ne znam ni {ta to uop{te zna~i. Jesu li `estoki oni

tipovi {to se naroqaju pa maltretiraju slu~ajne prolaznike ili su tomo`da oni koji ti, ako ih samo okrzne{ pogledom, dobace "[to buqi{majmune?". Mo`da je estoki tip bio debeli Kokolo koji je nas klince

~ekao posle {kole i izvrtao nam xepove? Uvek sam znao da ga prejebem,krio bih novac u ~arapi ili nekom unutra{wem xepu pa onda tr~ao kodVeqe u fliperanu da potro{im pare igraju}i "Fenix" i stoni fudbal.

Jedno znam. Ne mo`e{dugo biti `estok momak. Pijane budalekad-tad dobiju pivsku fla{u u glavu a oni koji ne vole da u wih nekobuqi obi~no dobiju batine onda kad se tome najmawe nadaju. DebeliKokolo je jednog letweg popodneva umesto love od nepoznatog po~ini-oca dobio za uspomenu {rafciger u svoje ogromno ~kembe.

Ne, nikad nisam bio `estoki momak. Nisam umeo da napravim tu

tvrdu facu od koje bi se pla{ili balavci, da pquckam sitno mirkaju-}i o~ima, da gurnem pal~eve u xepove od farmerica i la`em kako samsino} prebio trojicu ~isto iz zezawa. Ne, ja sam se klonio srawa kadgod sam mogao, ali se zato srawa nisu klonila mene, izgleda da sam imbio zanimqiv, ovako nezainteresovan za mangupirawe i kur~ewe, deka-dentan i sklon alkoholisawu. Ma koliko se trudio da izbegnem nepo-trebna ka~ewa sa budalama, rasprave koje se zavr{avaju razbijawemne~ije glave, dobacivawa tu|im devojkama koja se pretvore u masovnetu~e, mene je neki baksuz terao da uvek sve krene naopako. I uvek bi seposle gradom pri~alo kako je neko nekog estoko odrao od batina, kakoje neko ispao faca i mudowa. Ulica bi tada, ~isto iz nehata, ra|alasvoje heroje. Mangupe iz centra i sa periferije, ~uvene po tome {to suprebili ovog ili onog, {to mogu da ulete jedan na deset, {to su dovoqnoglupi i ludi da se mari{u a da ne pitaju ni sebe ni druge zbog ~ega to

133

PROZA SA USANA

Dejan Stojiqkovi}

HEROJI ULICE

Seti se dana kada su uli~ne tu~e bile ispitMilan Mladenovi}

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

2/18

rade. I stvarno, bilo je puno onih koji su eleli da se pro~uju i doka`u,ba{ kao u onoj staroj pesmi "Prqavog kazali{ta":Hteo sam da budemheroj ulice, devojko, bar jedan dan...

Bio je to prohladni novembarski dan na svom izmaku. A ja ba{inisam bio ne{to raspolo`en za izlazak, vrteo sam se po sobi,poku{avao da ~itam stare epizode Dilana Doga i preslu{avao albume"The Pouges"-a, taman sam bio stigao do "Bujica viskija", kad jetelefonsko ZVRRRRR po~elo da se probija kroz pukotinu od glasa[ejna Mek Gouena. Iskqu~io sam kasetofon negde na mestu gde bezubapijandura peva "Ja idem, ja idem... I bujice viskija teku..." i podigaoslu{alicu.

"Alo...""Alo, Alo!, ka`e Bata Rumenige sa druge strane `ice. Glas mu

prepoznajem odmah, hrapav je od cigareta. Dve pakle dnevno, ponekad ivi{e.

"E, ba{ dobro {to si kod ku}e...", ka`e on."Ba{ dobro...", mumlam ja nezinteresovano."Treba{ mi ne{to."

"Ne{to hitno?""Onako.""Onako?""Ma da... Trifke je upao u neko srawe pa moram malo da ga vadim..."O da, Trifke. Bio je to Batin drug iz detiwstva, odrasli su zaje-

dno i sad se kao dru`e, naravno kad Trifketu to odgovara. Kad nema sakim da se ide u grad tu je Bata, kad se ostane bez love, Bata }e da pozajmibespovratno, kad treba ne{to da se rinta Bata }e da zasu~e rukave itako... Kad su u pitawu neke druge stvari, `urke, ribe, zezawa, ko jebe

Batu. A Bata je dobar ko 'leba, on bi za ortaka dao i desncu ruku. Dodu{ejedini on misli da mu je Trifke ortak. A svi ostali misle druga~ije.Trifke je samo`ivi, dvoli~ni, naduvani kreten, a uz to je i patolo{kila`ov. Nekim smeta i to {to je Bugarin, mene li~no to mnogo ne uzbu-|uje. Mada, moj drug Vojvoda voli ~esto da citira onu ~uvenu sentencunepoznatog autora: "Kad je od xigericu bilo meso, pa i od Bugarina~ovek!"

A drugovi iz detiwstva su vam ~udna sorta, neka posebna, uzvi{e-na vrsta qudi. Prema wima ose}ate obavezu. Ja i Bata smo po~eli da se

dru`imo jo{ u zabavi{tu. ini li to mene, na neki na~in, obaveznim?"I?", ka`em, "[ta Trifke sad izvoqeva?""Zna{ onu wegovu?""Onu droqu Ivanu? Znam.""Nije ba{ droqa..."

134

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

3/18

"Nije ba{, fali joj jo{ samo da po~ne da napla}uje...""Trifke se malo popi~karao sa wom...""I {ta onda? Treba da ih mirimo?""Ma ne... Onaj wen burazer je malo popizdeo.""Ona budala? Pa i ja bi popizdeo da mi sestra ide sa nekim kao

{to je Trifke.""Pusti sad to... Zvao je Trifketa jutros. Ho}e kao da pri~a sa wim.

Rekao je da se kao na|u ve~eras. Kao da razgovaraju. Sigurno mu spremane{to."

"Super... Kao...""Pa nije super...", Bata ovo izgovara malo glasnije nego ostalo.

Zna~i da sledi ne{to zna~ajno."Trifke me zvao. Ho}e da idem sa wim.""Aha".Duga sekunda ti{ine. Sad Bata o~ekuje da se i ja prijavim u

dobrovoqce. To ba{nije fer. Ona zna da ja mrzim Trifketa. Zna ikoliko ga mrzim. Zna da ne mogu o~ima da ga gledam. Ali sa druge straneon od mene ne o~ekuje da sko~im za Trifketa ve}za wega. Nekakva jebenalan~ana reakcija? Bi}e da je tako.

"I?", pita na kraju Bata kroz telefonsku statiku.]utim par sekundi a onda ka`em:"Ho}e{od mene da ~uvam le|a Trifketu?"Sad Bata malo }uti. Odgovor koji sledi ve}znam:"Ne, ho}u od tebe da ~uva{ le|a meni."Dobro. Predajem se."A, to li je..."Dobro. Bata se verovatno poziva na sve one situacije kad je on

mene vadio iz govana. A bilo ih je. Nezgodan sam kad popijem. Kur~im se

i teram sve u pizdu maternu. Mada, i sam zna da sam u tu~ama uvek umeo dase sna|em i da mi nikad nije bio potreban bebisister. Dodu{e uvek je tubilo neko priru~no sredstvo. Kada smo se grupno makqali na staromPravnom, uvek bi pre no {to srawe po~ne privukao uz sebe par pivskihfla{a da bi ih porazbijao o glave majmunima koji bi eventualno krenu-li na mene.

[ta sam mogao nego da pristanem? Dogovorili smo da se na|emoispred wegove ku}e za dva sata i da krenemo. Trifke }e nas ~ekati uJagodin-mali, sa jo{ nekim. Dok smo se spu{tali ka gradu, Bata mi je

pri~ao kako je brat te Trifketove cure nekakva te{ka smradina, kakokao ho}e samo da porazgovara sa Trifketom a u stvari `eli da mu na-mesti batine, kako je Trifke upao u takvu situaciju ni kriv ni du`an...Bilo mi je dosadno da ga slu{am ali morao sam, nalaze}i tako opravda-wa za Trifketa, Bata je ustvari hteo da opravda sebe samog. Nije mi

135

PROZA SA USANA

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

4/18

jasno za{to to nije hteo da uradi na prostiji na~in. Mogao je jednostav-no da ka`e: "Brate, dr`i mi le|a ve~eras i ni{ta ne pitaj." Oduvek me~udila qudska potreba da se pravi razlozi zatrpaju gomilom fakatakoji nemaju nkakve veze sa su{tinom stvari. To je isto kao kad se xukacposere pa govno zatrpa zemqom. Vaqda misli da }e mawe da smrdi, {tali... Bata je jednostavno bio dobar ~ovek i to su svi znali a neki umelida iskoriste. Neko mawe a neko vi{e. Trifke je spadao u ovu drugugrupu.

Trifke nas je ~ekao sa jo{ nekim na autobuskoj stanici u Jagodin-mali. Bio je obu~en u svom fazonu. Izlizani pija~arski petstokec iimitacija "Kapa" trenerke uvu~ena u wega. Na nogama mu se u duginimbojama prelivala ciganska verzija patika sa vazdu{nim |onom. uo samda je to negde moderno. U Zanzibaru, verovatno.

Do~ekao nas je dobro poznatim {irokim dupe-glava osmehom kojije kod mene proizvodio dizawe eluca. Zga|eno sam se rukovao sa wim aonda i sa kompawonom kog je poveo. Uop{te uzev, bio sam iznena|en daje na ovoj planeti postojao jo{ neko ko bi, osim nad dvojice kretena,zbog smrada kao {to je Trifke `eleo da stavi muda u procep. Ipak,ispostavilo se da u Ni{u jo{ uvek ima takvih majmuna: ive u Durlanu

i hrane se bananama. Nije mi ba{ bilo jasno gde je Trifke iskopao Da~uDurlanca ali izgleda da je situacija bila prili~no beznade`na kada jei wega morao da vu~e sa sobom.

Da~a u su{tini nije bio lo{ momak i mo`da bi od wega i bilone{to da kojim slu~ajem nije `iveo u Durlanu, da mu marihuana nijepretvorila u dim i ono malo mozga {to je bu|alo u wegovoj xombastojglavuxi. A stvarno je bio ru`an, sa glavom oblom i ravnom koliko ilokalni put Ni{-Leskovac, s tom razlikom {to je put ponekad i biokrpqen od strane radnika iz niskogradwe a za Da~inu facu to nije mo-

glo da se ka`e. Uz to je voleo i da zalizuje kosu i zabacuje {i{ke unazad.Verovatno je mislio da tako podse}a na nekog italijanskog mafiozu. Daje malo stariji, a da su ovo osamdesete, verovatno bi imao one ~uvenerep~i}e a la Ja{ar Ahmedovski.

"Momci!", ciknuo je razdragano u neuroti~no-nedojebanom tona-litetu. "]e bude tepawe, a?"

"Jedi govna", rekoh hladno."Jebem 'odma!", odgovorio je intelegentnom Durlanskom dosko~i-

com.

Do{lo mi je da ga raspalim preko pi~ke ali sam se suzdr`ao, ipaksmo ve~eras na istoj strani, ne?

"Jeba}e{ ti ~vorka ako nastavi{ i daqe da me nervira{..."Mesto gde je Trifke trebalo da se na|e sa svojim nesu|enim {ura-

kom nije bilo daleko tako da se nismo urili. To mi je dalo priliku da

136

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

5/18

nam potanko objasni svoje odnose za bogatom, razma`enom direktor-skom }erkicom, okon~ane {amarima zbog kojih mu je wen brati}i zaka-zao razgovor za ve~eras.

"On }e da do|e sa dru{tvom sigurno...", pri~ao je samouvereno,"Verovatno 'o}e da me malo iz|ebri. E, pa kurac malo! Poveo i Trifkedru{tvo. Ako treba da se {ibamo, }e se {ibamo. Nisam ni ja od ju~e."

Na mesto sastanka stigli smo u petnaest do sedam. Tu su momcizapalili cigarete da ubiju nervozu {to im se uvukla pod ko`u, a ja sam, sobzirom na to da sam nepu{a~, prebirao po xepovima koje sam usput bionapunio kamewem. Ne znam za{to sam to u~nio, ali nekako sam se ose-}ao sigurnije dok sam ih gwe~io svojim sada oznojenim dlanovima i

zami{qao kako }u prvog kretena koji nasrne na mene spucati jednom odtih kamen~uga ravno u ~elo. Kada su cigarete ispu{ene i kamewe u mo- jim xepovima izbrojano i to vi{e puta, Rumenige je predlo`io daTrifke ostane ovde, na trotoaru ispred servisa za TV ure|aje koji sezvao jednostavno "Kod So}u", a da mi pre|emo preko, i sa druge stranekuliramo i gledamo {ta }e biti. Kad nezadovoqni {ura i wegova ekipagumenih mozgova nai|e, misli}e da je Trifke bio toliko glup da do|esam, pa }e bez okoli{awa odlu~iti da urade ono {to su naumili... [tagod to bilo.

"Ako budu re{ili da ga pojebu...", primetih zajedqivo dok smoprelazili ulicu, "Da li }emo da im se pridru`imo ili }emo samo dagledamo?"

Ne obra}aju}i pa`wu na ovu moju upadicu, Trifke je zauzeo pozupolovnog frajera sa periferije koji ~eka i boli ga kita za sve. Prkosisudbini, reklo bi se... Mi smo pre{li ulicu i stali kraj jednog izvrnu-tog kontejnera koji je smrdeo skoro kao zadah iz Da~inih usta. Durla-nac se naslonio na zid iza sebe i po~eo ne{to da mumla, zatim je izvadiopqosku iz unutra{weg xepa ne~ega {to je verovatno trebalo da bude

ki{ni mantil ili tako ne{to i velikodu{no nas ponudio votkom.Trzali smo je lagano i za pet minuta ispraznili pqosku. Da~i je to bilodovoqno da po~ne da baqezga.

"Ej, momci, jeste poneli ne{to?""A?", upitno sam podigao obrve."Neko oru`je, mislim...""Ja imam dve spajalice...", promrmqao sam nehajno, "A ti?"Osmehnuo se zadovoqno i pomerio kraj svog mantila. Dve-tri

sekunde zurio sam u neverici, pa na kraju rekao:

"Je li, da te pitam... Ima li tamo kod vas u Durlan neke podzemnevode ili tako ne{to... Nemogu}e da ste svi toliki debili bez ikakvograzloga."

"[to? Ne}u vaqda s golo dupe u koprive? [ta ako su i oninaoru`ani?"

137

PROZA SA USANA

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

6/18

Ne skidaju}i pogled sa zarxale sekiretine koju je Durlanac zade-nuo za pojas, rekao sam Banetu:

"Vidi{ {ta ti je pronicqivost... Ako nekom i ne raspolutilobawu ovim srawem, mo`e bar da ga recne pa da ovaj posle tri danaumre od tetanusa... Da~o sine, ta sekira ti je u isto vreme i 'ladno i he-mijsko oru`je!"

Da~a se cerio odu{evqeno:"Pa jeste, hi, hi, hi... E jesi lisica, Pantelejac...""Pa jesam, hi, hi, hi.... Lisica... hi, hi, hi..."Se}am se, jednom, na `urci kod Sandre Triper, Da~a je hteo da se

pr~i pred ribama pa je u{ao u duel sa Lukom Grobqancem, ~ovekom kojije mogao da popije litar viwaka na eks i da posle toga samo podrigne izatra`i gajbu piva da se betonira. Nakon nekih sat vremena i litra~uvene "Balkanik"* votke kojom ga je Luka isforsirao, Da~a je uspeo daupovra}a ceo stan, ukqu~uju}i tu i Di-Xeja (~uvenog Bibu Qakseta izMe|urovo), "pionirov" stub i skupocenu {pansku tapiseriju zbog koje je Sandra popizdela. Dok smo ga onako pijanog i unere|enog voziliku}i, jedan wegov ortak koji ga je na zadwem sedi{tu pridr`avao, samoje zavrteo glavom i glasno prokomentarisao:

"E, moj Dalibore... Ne}e votka posle pasuq..."Stajali smo tako, dok je vreme oko nas hladnilo. ak je i neki ve-tar po~eo da duva. Malo sam se sklonio u zavetrinu, bli`e zidu, a daqeod kontejnera koji je bazdeo na kiseo kupus i ne{to {to se raspadalogodinama. Bacio sam pogled na sat. Bilo je sedam i pet, {ura je kasnioili je to jednostavno ~inio iz fazona, onako, kao kad riba kasni nasastanak da bi ostavila utisak da nije laka i da ne}e da ti da odma'po{to je odvede{u prazan stan, ve} tek kad popijete kafu i ispu{itepo cigaretu. Rumenige je kulirao sa stisnutom cigaretom izme|u usana

i zurio u Trifketa. Ko zna {ta mu je sve promicalo kroz glavu, verovat-no se po hiqaditi put pitao dokle }e vi{e da se `rtvuje za jednogovakvog smrada. Da~a je cupkao na hladno}i sa izrazom lica koji jeodavao da mu je mozak na rezervi. A ja sam prebirao po onom kamewu u xe-povima svoje jakne i bio nekako sam sebi jadan i sme{an. Jedno pitawemi je non-stop prolazilo kroz glavu...

[ta }u, bre, ja ovde? Za koj moj ja sve ovo radim? Za nekakav izmi-{qeni ideal od drugarstva? [to je najgore, nije u pitawu bilo mojedrugarstvo prema Rumenigeu, ve} wegovo prema Trifketu, smradini

koji ga je zajeb'o kad god je mogao. To drugarstvo, taj ideal oko{tao od

138

* Ovo dra`esno pi}e pravi firma ~ija je glavna orjentacija proizvodwave{ta~kih |ubriva, pesticida i otrova za buba{vabe. Klinci ka`u da ihpomenuta votka "tera na mafiju", a iskusne pijandure da se od we umire br`enego od plu}ne kuge.

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

7/18

nekih pravila i uli~nih kodeksa izmi{qenih za kretene, bio je sada natestu, na probi... Trebalo je da svi mi dobijemo opasne batine, samo daRumenige doka`e samom sebi da nije pi~ka. Sve to je bilo prili~noglupo. A ja prebiram po xepovima, gwe~im ono kamewe, vadim ga napoqepa ga opet vra}am, ose}am na dlanu wegovu tvrdo}u, pa se onda stidimsebe samog {to sam se uop{te tako "naoru`ao"... Nai}i }e mo`da nekiquti tipovi sa utokama zadenutim o pojas a mi }emo na wih da udarimomojim kamewem i Da~inom zar|alom sekirom... Kakva beda... Ne, nisamse ja pla{io batina, a sigurno nisu ni Da~a ni Rumenige. Za Trifketanisam ba{ bio siguran.

Oni koji su ikad pojeli batine u ivotu, makar to bio i {amar odosmenca u osnovnoj {koli, znaju da udarci nisu ono {to boli. Najvi{eod svega ti{ti te poni`ewe. Pi~ka na oku brzo nestne, polomqena kostzaraste, modrice i{~eznu, ali ono unutra, onaj jad koji si osetio dok suse kreteni igrali tvojom glavom kao fudbalskom loptom, ona nemo}ispoznaja sebe samog kao slabog i nesposobnog da bilo {ta u~ini{osimda se zgr~i{i prima{ udarce, jeste ono zbog ~ega ti se stomak izvrne odstida. Mo`da je najgore u svemu tome {to tada otprilike skapira{kakav je ivot i kakva je tvoja pozicija u wemu. @ivot te makqa gde god

te stigne, a sve {to ti mo`e{ jeste da stisne{ zube i da trpi{.Jo{ kao deca u osnovnoj {koli delili smo se na "jake" i na "slabe".Devoj~ice su se delile na lepe i na one koje to nisu. Pa tako, po nekojglupavoj ivotonoj logici, najja~i de~ak je sedeo u klupi sa najlep{omdevoj~icom. Onda bi se delili na bande, pa bi se delili na momke izovog i onog kraja, pa na Delije i na Grobare, na Metalce i Pankere... Isve te imaginarne razlike terale su nas da se zbog ne~eg mrzimo i da setabamo gde god stignemo.

Pobijemo se, recimo, na fudbalskom terenu. Padne sva|a oko toga

da li je bio aut ili korna, onda na{ napada~ pripali wihovog golmana ieto ti srawa... Kasnije smo se makqali na basketu. Ja sam imao ru`nunaviku da podme}em lakat i koleno dok sam u skoku ili kad ulazim nadvokorak. To se nekima nije svi|alo. A neke je i bolelo.

Grupa na grupu, ekipa na ekipu, "Mi" na "Wih"... Bizarno dokaziva-we mu{kosti besomu~nim pesni~ewem, uporno utrkivawe u tome ko jemla|i, lu|i i glupqi. Povodi su bili razli~iti ali u ve}ini slu~ajevaitekako besmisleni. Ali taj bes koji je kao {umski po`ar kuqao iz nasbio je na neki na~in lekovit. Ali, tek onda kad iza|e napoqe...

Nisam ose}ao ni{ta sli~no tome. Mo`da zato {to vi{e nemampetnaest godina. Mo`da zato {to mi je glupo da se bijem na ulici saneznancima kao nekakav balavi napaqenko. Ili mo`da jednostavno za-to {to sam postao pi~ka? Ili sam to i bio, samo nisam znao. Ko }e gaznati {ta je u pitawu?

139

PROZA SA USANA

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

8/18

Okrenuo sam se ka Da~i, on je bio zanet grafitom na zidu ispredsebe. Neko je crvenim sprejom ispisao: ,,Jebem, jebem, jeba}u, kopro~ita, wega }u". Dugo je Durlanac zurio u tu re~enicu, sri~u}i slovai razmi{qaju}i. Na kraju se odmakao, sa uvre|enim izrazom na licu,psuju}i ne{to u sebi.

Otprilike tada je i beli opel zastao pored trotoara. Kao po ko-mandi, trojica momaka obu~ena po posledwoj dizela{koj modi iza{lasu iz wega. Da li treba da pomenem da su svi nosili one seqa~ke, skra-}ene ko`ne jakne, u narodu poznatije kao "bokserice"? Da li treba re}ida su svi bili zalizani i imali min|u{u u levom uvetu? Verovatno suimali i kvarne predwe zube, samo se to sa ove moje pozicije nije dalo vi-deti.

Onaj {to je vozio, zalizana debil~ina, klonirani sviwski odre-zak u farmerkama, stao je ispred Trifketa i po~eo neku spiku sa wim.Razgovor je u po~etku bio prili~no `u~an. Trifke je ne{to obja{wa-vao, gestikulirao rukama, ukratko: jeo govna.

Dlanovi su mi se znojili dok sam gledao u wih i ~ekao da se ne{todesi.

Taj besmisleni razgovor otegao mi se kao ono drugo poluvremeutakmice polufinala KE[-a, Zvezda-Bajern. A ona dva kretena su ne-{to pri~ali, pri~ali i pri~ali... Poku{ao sam da zamislim taj idiot-ski razgovor vo|en od strane likova koji su posedovali inteligencijuprose~nog grejpfruta:

"[to mi ubi sestru?""Nisam, keve mi... Samo sam je i{amarao.""Ne pitam je {to si gu {amarao, nego {to gu tepa?""Iznervirala me... Ne}e s mene da ide vi{e. Ka`e da gu nesam

dobar...""A, to li je? Pa, nesi gu dobar. Ina~e se sad ja i ti ne bi xapali...

Vidi{ da smo ista govna, dizela{ka... Ne znamo da pri~amo, ni da seobla~imo, a i ~itawe i pisawe nam nije ja~a strana..."

Ma, da... [ta mogu da ka`u jedan drugom prigradski mangupi,~lanovi fankluba Sinana Saki}a i prvaci u zapquvavawu trotoara?Jo{ako se tome doda ~iwenica da obojica u svojim sun|erastim mozgo-vima raspola`u fondom od nekih pedeset re~i kojima samo mewajuraspored... Da, da... Bi}e ovo duga i ivopisna rasprava.

Natezali su se tako wih dvojica, a ja sam se samo jo{ vi{enervirao.

Bane je palio cigaretu za cigaretom i jeo se iznutra. I on je ~ekaoda po~ne ono glavno. Jedino je Da~a bio 'ladan k'o {pricer.

I onda, kad sam pomislio da }e se ~itava situacija otegnuti unedogled, dva bilmeza su prekinuli svoj verbalni duel. Tako je momci.Ho}emo li sad da pre|emo na pesni~ewe?

140

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

9/18

[ura je pri{ao Trifketu i napetost je dostigla vrhunac, stvar jetrebala da pukne sad...

Sad...Sad...Sad?Uko~io sam se. Hteo sam da protrqam o~i da ne sawam, da se

stvarno doga|a sve ovo u {ta gledam.Trifke i wegov {ura izqubili su se kao rod najro|eniji. U oba

obraza. Kao da su na nekoj jebenoj proslavi. Sre}na slava doma}ine!Ali to nije bilo sve. Dva drugara, odjednom veoma dobro raspolo-

`eni, stali su da se kesere jedan drugom, da se tap{u po ramenima, da seprenema`u... Na kraju je Trifke, mrtav 'ladan, seo sa wima u kola. [uraje malo nagario opela, krenuo niz ulicu, okrenuo se sto metra navi{e,pre{ao u drugu traku i krenuo prema gradu.

Pogledao sam u Baneta koji je sve to sa nevericom posmatrao.Neupaqena cigareta oklembesila mu se sa dowe usne kao u imbecila.

Beli opel stao je ispred nas. Ru`na Trifketova faca provirilaje sa prozora.

"Ej, Bato...", rekao je Trifke razdragano, "Ja i moj {ura idemo ma-

lo do "Lagune" u zezawe. ]e se vidimo tamo neki dan... Va`i?""Va`i....", promrmqao je Bata na jedvite jade.[ura i wegov odnedavno najboqi ortak Trifke, odjezdili su u

svojim belim kolicima niz ulicu, pravo ka bur`uskoj diskoteci, dapiju hajneken i muvaju sponzoru{e. Ostali smo iza wih, na trotoaru,kao popi{ani klo{ari, Bane, Da~a i ja, nesu|ena telesna garda, raz-bija~i bez posla...

U grobnoj ti{ini koja nas je tada pritisla, nekoliko minutapotom, za~uo se samo Da~in glasan komentar:

"Majke mu ga nabijem bugarske..."

Nismo znali {ta }emo sa sobom, pa smo odlu~ili da se napijemo.To mu nekako do|e logi~no. Ja sam predlo`io da odemo do jednog odmojih omiqenih mesta koje je, ujedno i bilo najbli`e. Svuda po gradusam imao te svoje prijem~ive kutke. Kad ka`em "prijem~ive", mislimprijem~ive u svakom pogledu. Bili su to lokali koji su mi na neki ~udanna~in odgovaral po svojoj unutra{wosti, atmosferi, osobqu i gostimakoji su zalazili u wih, a i cena pi}a je igrala va`nu ulogu. Mirna mesta

gde mo`e{da bude{ potpuno opu{ten, gde zna{da si se za par satisakrio od sveta, od qudi koje ne eli{ da sretne{, od problema koji teti{te, od samog ivota, onakvog kakav jeste, glupog i prolaznog.... Akobih bio u centru, svratio bi do "Skadarlije" u Du{anovoj ulici, tamokod Pravnog fakulteta bih oti{ao do ~uvenog Kluba @elezni~ara,

141

PROZA SA USANA

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

10/18

najjeftinije pivo i najgora vrsta alkosa, gore, prema mostu Mladosti jebila "[e}er mala", tuglara u kojoj su pravili najboqe pile}e ra`wi}eu svemiru, a na mom Panteleju je glavno mesto bila kafana kod Sa{eBuqa{a... U na{em ve~era{wem slu~aju, bili smo blizu nekada{wegBulevara Lewina, dvoumio sam se izme|u "Vide" u kojoj sam proveo jednunezaboravnu srpsku novu godinu, "Ambrozije" u kojoj znam svaku stolicui svaki separe, na kraju se odlu~io za pomfrit, girice i pivo nato~ewe. Da, da.... Pivnica "Stambolija", tamo na obodu velikog parka ukome se gradi crkva posve}ena Caru Konstantinu i Carici Jeleni,bila nam je najbli`a i ujedno, najboqi izbor.

U wenoj zadimqenoj unutra{wosti obreli smo se petnaestakminuta nakon {to nas je Trifke odradio kao zadwe volove. Naru~ilismo odmah po podmornicu, ~isto da imamo dobar zalet. Da~a nije znao{ta je u pitawu pa je bio iznena|en i pomalo razo~aran kad nam jemla|ana konobarica donela po kriglu piva i ~a{icu viwaka.

"A {ta si ti mislio?", upitao ga je Bata, "Da je to neki egzoti~nikoktel? Da ne}e{mo`da i ratluk uz wega?"

Zveknuli smo na{e podmornice na brzinu. Nakon {to je i Da~a uzmalu Batinu asistenciju uspeo da uradi isto, mogli smo da naru~imo

brdo pomfrita i duplu porciju girica. Ni sam ne znam koliko piva sampopio te ve~eri. Pomfrit je bio dobar, girice |avolski posoqene, anervoza tolika da je jednostavno moralo da se pije, pije i pije. Bata jeuglavnom pre}utao tih nekoliko sati, ispijao je svoje krigle bez re~i,zami{qen i nekako otupeo. Znao sam da je bio razo~aran i posti|en alinisam hteo da mu solim pamet, nisam je imao dovoqno ni za sebe. Sadruge strane, Durlanac nije zatvarao usta, neprestano je kewao razno-razne gluposti. I lagao k'o pas. Stalno sam ga podbadao i pravio buda-lom, to mi je nekako bilo zabavno a i uspevalo je da me, u kombinaciji sa

pivom, solidno opusti.Kada je do{ao fajront, negde oko pola tri ujutru, izvrnuli smoxepove i platili ra~un. Nije nam ostalo ni za taksi tako da smo moralipe{ke.

To ba{i nije bila najboqa opcija imaju}i u vidu da se Da~a komi-rao i da je trenutno bio u onom stadijumu pijanstva koji se u `argonunaziva: E, sad }u svima da vam jebem mater!Nekako smo uspeli da ga bezindicdenata izvedemo napoqe, mada je mumlao ne{to kako su nas pokra-li i kako bi trebali da pojebemo "onu kurvu od konobarice". Iza{li

smo u hladnu oktobarsku no} gde nas je ~ekao posiveli i nezaintereso-vani Bulevar, sa redovma zgrada kje su bile kao nizovi zuba u podjebava-~kom kakvi-ste-vi-luzeriosmehu.

S obzirom da smo ja i Bata bili Pantelejci, a Da~a je, kao {to jeve} poznato, imao tu nesre}u da `ivi u Durlanu, prelazak preko Ni{a-

142

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

11/18

ve nam nije ginuo. U tu svrhu najpogodniji i najbli`i nam je bio tako-zvani "Novi most" koji je povezivao Durlan i Bulevar, a od koga je

"Stambolija" bila udaqena nekih trista ili ~etiristo metara. Namr-{tio sam se na pomisao da }u morati da prelazim preko wega. Tajzakrivqeni komad armiranog betona bio je ne{to najru`we {to su usvojim sjebanim mozgovovima ni{ke soc-realisti~ke arhitekte smi-slile tamo osamdesetih, kada se neko dosetio da bi se od para koje naime raznih nameta i doprinosa izdvaja lokalno stanovni{tvo, poredraznih delova Beograda, moglo graditi i ne{to u Ni{u.

Bio je to ru`an most. I nekako zlokoban. ^ak i po danu prtio jepreko sebe neku tamnu senku, a u toku no}i je bio stvarno jeziv. Pored

toga, na mestu gde je izgra|en, zavr{avao se kej na Ni{avi. Sa wegovedesne strane (one u pravcu uzvodnog toka reke) zavr{avao se grad ipo~iwala su pusta prostranstva zarasla u bagrewe i kukuruz. A kad biste stali na wegovu sredinu i pogledali u tom pravcu, mogli biste davidite samo crnu rupu nadsvo|enu kro{wama drve}a iz koje oti~eNi{ava. Taj prizor me je oduvek ispuwavao strahom.

"Ej... Momci....", ~uo sam sebe kako govorim, "Ajmo drugim putem."Bata se okrenuo i za~u|eno me pogledao."Kojim drugim putem? Nema drugog puta."

"Zna{... Ja bih da ipak zaobi|emo jebeni most.""Je l"? A kako to? Da preplivamo Ni{avu?""Mo`e!", dreknuo je Durlanac odu{evqeno, "To je odliiiii~na

ideja! Evo, ja ska~em prvi!""]uti, moronu", prekidoh ga, "Niko te ni{ta nije pitao. Bato, daj

da idemo preko Jagodin-male, jeste da je du`e, al' }emo bar da zobi|emoovaj most..."

"A {ta tebi smeta ovaj most?""Ma, ne smeta mi... Nego je nekako trulo... Mislim... Ne volim da

idem preko wega. ^udan je, nekako sjeban... A i onaj mali se bacio swega..."

"Koji mali?""Ma, zna{. Mali Diki. Pre neku godinu. Devedeset{este vaqda.

Sko~o je sa mosta u Ni{avu i nikad ga vi{e nisu na{li.""Daj, ne seri", rekao je Bata i krenuo sa Da~om niz ulicu.Znao sam da je, {to se wega ti~e, rasprava bila zavr{ena, pa sam,

iako nevoqno, krenuo za wima. Pravo ka Novom mostu. Pravo u susretsrawu.

Mene predose}aj retko vara. Moglo bi se re}i da imam peto i po~ulo, kao Dilan Dog. Da smo kojim slu~ajem i{li zaobilaznim putem,izbegli bi srawe, ovako, neke stvari na tom ru`nom mostu kao da subile su|ene da se dese.

143

PROZA SA USANA

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

12/18

Samo {to smo krenuli pe{a~kim delom pored ograde, Da~a je staoda urla neke gluposti i morali smo da ga smirujemo da ne bi probudiopola grada. Kao za inat, preko puta nas, sa druge strane kolovoza, nasuprotnom pe{a~kom delu prolazila je grupa momaka. Bili suprili~no nezainteresovani za nas trojicu pijanih kretena. Me|utim,to wihovo interesovawe naglo je poraslo, kada je Da~a, onako razbijeni raspomamqen po~eo da im dovikuje:

"Alo, bre, pederi! Alo, mamu vam jebem! Do|ite ovamo da sepo{ibamo, pi~ka vam materina!"

Odmah smo ga smirili, ja sam mu ~ak i zapretio da }u da mupolomim pi~ku nastavi li da provocira, me|utim, bilo je kasno.

Jedan po jedan, momci od preko puta pre{li su kolovoz i do{li nana{u stranu. Da~a je ne{to {krgutao zubima, o~igledno spreman zaobra~un, me|utim, ja koji nisam delio to wegovo odu{evqewe zapono}nu gimanstiku u vidu {orke, samo sam izbrojao koliko ima tipovana koje smo se namera~ili.

Jedan, dva, tri... etiri, pet, {est...Sedam?Sedmorica? Zajebano. Mislim da bi nam u ovom slu~aju vi{e

pomogla diplomatija nego pesnice.Kao da je pro~itao ovu moju misao, Bata se odmah upustio u spikusa momcima.

"Ej, qudi.... Zajebite budalu. Vidite da je pijan. Ne zna ni gde senalazi, stoka... A i Durlanac je."

Mislio sam da su likovi napaqeni za tu~u, ali ipak seispostavilo da je Batina govorancija urodila plodom. Raspravqali suse nekih pet minuta. Bata se stvarno potrudio da izgladi stvari, oni suse malo ne}kali, naro~ito jedan klempavi glavowa me|u wima, na kraju

je sve ispalo kako vaqa. Ekipa je odlu~ila da pre|e preko onog "pederi"i "pi~ka vam materina", krene daqe i ostavi nas na miru.Ve}ina wih je ve}bila po{la prema Bulevaru, kada se desilo...Ne znam {ta je bilo tom pu`dravcu, najbalavijem me|u wima, da

zaostane i tako, nekako provokatorski buqi u Batu."Mali....", promrmqao je Bata nervozno, "Nemo tako da me

gleda{..."Klinac je bio uporan. ak je i zastao.Bata mu je pri{ao na korak udaqenosti. Opet mu je napomenuo.

"Rek'o sam ti... Nemoj tako da me gleda{..."Dugi trenuci ti{ine. Nepomi~no sam zurio u wih i ponavqao u

sebi: Znao sam, znao sam, znao sam...A onda je balavac izgovorio magi~ne re~i:"A {to da te ne gledam?"

144

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

13/18

Bata ga je odmah slo`io ~elom u nos. \usna mu je pukla prave}ivodoskok od krvi, nisam nikad imao prilike da vidim tako ne{to.Balavander je vrisnuo i zateturao se unazad.

Video sam kako wegovi ortaci zastaju dvadesetak metara ni`e iokre}u se ka nama. Po~eo sam grozni~avo da prebiram po xepovimatra`e} najkrupniji kamen. Dlanov su po~eli opet da mi se znoje a srce jeluda~ki udaralo u grudima. Nekoliko dugih sekundi bio sam zanet timposlom, kada sam kona~no napipao jednu kvrgavu i golemu kamen~ugu,vratio sam se nazad u nimalo lepu stvarnost.

Podigao sam glavu i sve {to sam video bilo je {est prete}ihsilueta kako nam hitaju u susret.

Stigao sam samo da prozborim:"E, jebi ga..."Prvo su saleteli Batu, wih dvojica. On je najbli`eg odmah

pripalio u glavu i skoro ga nokautirao. Drugi je stigoa da ga zasko~i istali su da se makqaju.

Da~a je, onako pijan i raspomamqen, krenuo u susret nekom odtipova ali ga je ve}prvi udarac oborio na zemqu.

Na mene je naleteo jedan zdepasti, ro{avi majmun. Tr~ao mi je u

susret ste`u}i svoje malene pesnice, lokalna verzija Kvazimoda. Kad jepri{ao dovoqno blizu zviznuo sam onu kamen~inu pravo u tu wegovuizbrazdanu facu. Zaurlao je i posko~io unazad, za trenutak sampomislio da sam mu isterao oko. Nisam imao vi{e vremena darazmi{qam jo{ malo jer je na mene naleteo wegov ortak. Zamahnuo jepesnicom pravo ka mom licu. Uspeo sam da izbegnem taj udarac, ni dan-dans mi nije jasno na koji na~in. O~e{ao me je po uvetu i to je biloprili~no bolno, ali mnogo boqe nego da me je drmnuo posred face.Uli~ne tu~e daleko su od idealnih, uglavnom se sve svodi na gu{awe,

secawe, potezawe i prqave udarce, ni{ta od onog kung-fusrawa kojesmo gledal u filmovima o Burs Liju. U skladu sa tim, ja sam mognapada~a povukao za rukav jakne, tako da je on, izgubiv{i ravnote`u,zamalo pao preko mene. Ni sam ne znam kako, pribio sam ga uz ogradumosta, on se zapetqao i malo presamitio, levom rukom sam ga potezao zanezgrapnu jaknu, a desna mi je bila slobodna. Po~eo sam da ga punim uglavu, a on jadnik se samo bacakao kao krpeni lutak. Ne znam odakle jetada do{ao taj glupavi ose}aj nevi|enog ushi}ewa i zadovoqstva, alimeni je itekako prijalo dok sam bembao tog jadnika. Naprotiv, toliko

sam se zaneo, onako, ~isto sadisti~ki (ni{ta samoodbrana, ni{ta fer-plej) da sam po~eo da u`ivam.

Me|utim, neko je ipak re{io da mi pokvari merak.Osetio sam jak udarac u potiqak i sve mi se smra~ilo. Zateturao

sam se propisno o{amu}en, okrenuo se taman da se suo~im sa klempavim

145

PROZA SA USANA

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

14/18

debeqanom koji me napao s le|a i da primim jo{jedan udarac, ovog putau pleksus. Pao sam na kolena... Senke su zaigrale oko mene a jedn od wih

mi je pritr~ala i o{tar bol me tada zaparao u predelu rebara.Prevrnuo sam se na stranu...

Bio sam na zemqi, oboren. Znao sam {ta sad sledi. Nema vi{eotpora. Samo sam podigao ruke i wima pokrio lice.

Vaqda ne}e mnogo da me ubiju.Stali su besomu~no da me {utiraju, wih trojica ili ~etvorica.

Wihov bes ose}ao sam po ~itavom telu, udarci su se nizali jedan zadrugim ali, na sre}u, nijedan od wih nije bio upu}en ka mom licu.

Da... Rekoh sebi s gor~inom, Kakva korist {to }e faca da tiostane ~itava ako ti istresu bubrege i polome rebra?

Kroz koprenu od bola i mraka vidim da Bata posustaje podudarcima torjice likova, povla~i se unazad, jo{je u gradu, ali pesnicumu zuje oko glave kao veliki, pogani bumbari. ujem psovke izme{ane sabesom i pquva~kom, vidim redove bulevarskih zgrada iza senki kojeigraju oko mene, utrnuo sam od udaraca i vaqawa po asfaltu...

Misli u mojoj glavi su bolni, isprekidani komadi}i svesti:Prokleti most...Znao sam... Znao sam... Znao sam...Samo ne u lice...Ne...U lice...I taman kad sam pomislio da }e ovi klo{ari da nas useru od

batina desila se jedna neverovatna stvar. Kao Feniks koji vaskrsava izpepela, Da~a Durlanac je posko~io sa kolovoza na kojem je do tad le`aokao odavno mrtav...

... i iz unutra{wosti svog ki{nog mantila trgnuo svoje qubqeno

sekir~e.Kao da se sve zamrzlo u tom trenutku.Zar|ala sekira i ludak koji je ste`e balave}i od besa.Ja, onako zgr~en na zemqi i propisno prebijen.Most koji kao da se nekako quqa pod teretom na{ih ludih godina.I Ni{ava ispod wega koja kao da ne te~e.A onda...A onda je sve ponovo krenulo.Da~a je zaurlao, raspomamqeno vitlaju}i iznad glave sekirom

kao ~i~a kome su mangupi orobili vinograd."AAAAAAAAAAA!!!"Tip koji mu je bio najbli`i, potpuno izbezumqen od straha,

okrenuo se da be`i, ali bilo je kasno. Tupi deo vrha Da~ine sekireprona{ao je put pravo do wegovih le|a. Bolelo me je samo da to gledam.

146

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

15/18

Ne{to je strahovito puklo (jedno, dva ili tri rebra...) a lik je ispustiotakav u`asan krik od koga zamalo nisu popucali prozori na obli`wimku}ama i sru{io se na asfalt kao da je prese~en rafalom iz mitraqeza.

Ostali su zajebali da nas mlate i okrenuli se ka Da~i. Nije imbilo jasno {ta se doga|a ali stvari su ve}po~ele da se kre}u svojimsumanutim tokom.

Kada je ludi Durlanac uleteo me|u wih i stao da ih mlati,mislili su da su naleteli na inkarnaciju Tasmanijskog \avola.Najhrabriji me|u wima, onaj krupni bilmez sa klempavim u{ima kojime je tako gadno udario u glavu, mislio je da mo`e da iza|e na kraj sapoludelim domorocem iz Durlana. Bila je to lo{a ra~unica. Kada mu jepri{ao dovoqno blizu, Da~a ga je zveknuo sekirom pravo u facu, onakoslepa~ki, iz sve snage. Pregr{t zuba proletelo je tada kroz vazduh irasulo se po ulici. Sa razbijene obe usne, ispu{taju}i mumlaju}ezvukove, klempavi je, ostavqaju}i sluzavo-krvave tragove, pobegao upravcu Bulevara. Videv{i {ta se desilo sa najja~im i najagresivnijim~lanom wihove dru`ine, ostala bratija nije ~ekala da im Da~asekiretinom obja{wava naravou~enije, ve}je, povev{i sa sobomGospodina Ispravqena Le|a, uhvatila {turu preko mosta, prate}i

svog osaka}enog predvodnika.Stao sam na noge pridr`avaju}i se za ogradu mrskog mi mosta.^itavo telo me bolelo, ose}ao sam se kao da me pregazio tramvaj. Malonani`e video sam i Batu kako gega prema meni, dr`ao se za stomak. On jeizgleda pro{ao malo gore... Ako je to uop{te mogu}e.

Ludi Da~a je stajao na kolovozu, dovikivao ne{to pobeguqamakoji su ve}bili izbili na kraj mosta i silazili niz nasip kraj Ni{ave.Mlo potom, okrenuo se ka nama i odu{evqeno uzviknuo:

"[ta ka`ete, a?! Razbismo ih!"

"Je... Jesmo...", klimnuo sam glavom. "Ba{ih razbismo..."Bata je pri{ao do mene, i zastao na trenutak duboko udi{u}ihladni no}ni vazduh.

"Brate...", prozborio je nekako, "Ajde da bri{emo odavde...Kom{ije su sigurno pozvale muriju..."

Slo`io sam se ovim wegovim predlogom. @ivele kom{ije.

Ve} je po~elo da svawiva kad sam se dovukao ku}i. Oprezno sam seu{uwao u svoju sobu i presvukao se. Ode}u koja je bila prqava i na

nekim mestima pocepana ubacio sam u ve{ma{inu. Zatim sam staoispred ogledala. Lice mi je bilo netaknuto. Dodu{e, po telu je bilodosta modrica ali one se ne vide, je l' tako?

Vratio sam se nazad i izvalio u krevet.Ispred o~iju mi je zaplovila pusta belina plafona. Bila je to

147

PROZA SA USANA

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

16/18

neka vrsta moje privatne Nedo|ije. Ja sam, ruku na srce, bio malo matori malo grogi da izigravam Petra Pana, ali ova vrsta meditacije i nijebila tako lo{a.

Nisam mogao da zaspim pa sam ukqu~io kasetofon.Matori alkos [ejn Mek Gouen, koji me je ispratio u ovu no}a{wu

tragikomi~nu avanturu, po`eleo mi je dobrodo{licu nazad stihovima:Bilo je Badwe ve~eU }eliji za alkose, lutkoI neki matorac mi re~eDa slede}e videti ne}e

O rosi sa stare planineOn onda po~e da pevaA ja sam okrenuo glavuO tebi mirno da snevam..." *Ose}ao sam se bedno i proma{eno. Pitao sam se opet i opet za{to

mene stalno sale}u takva srawa, razmi{qao o tome kako to, jebi ga,nismo krenuli zaobilaznim putem ali i o tome {ta bi tek bilo sa namada Da~a nije odlepio i po~eo da deli pravdu i zau{ke svojom zar|alomsekirom.

Negde pred zoru sam zaspao.

Obreo sam se tada u ko{maru koji ne}u zaboraviti dok sam iv.Murija mi dolazi na vrata i mojoj kevi pokazuje nalog za

hap{ewe...Dok mi, kao u ameri~kim filmovima, drotovi izri~u prava i sta-

vqaju lisice na ruke, u uglu sobe, na dotrajaloj foteqi vidim mrsku pi-janduru [ejna kako ispija svoj viski, i kroz krezubi osmeh mi na iskva-renom srpskom ka`e:

"[jebo {i {e, {inko..."A zatim po~iwe da peva onu wihovu irsku o pijandurama koje su

{vercovale viski za Ameriku pa ga svog popili i podavili se kopacovi.

"... And the rest of the Irsih rover."Klimaju}i glavom u ritmu pesme i pevaju}i uglas kao irske seqa-

~ine, veseli drotovi me voze kroz grad u zadwem sedi{tu legendarnogplavo-belog stokeca dok ja urlam:

"Nisam ja, keve mi! To je bio Da~a! Vatajte wega, pizda vam mate-rina pandurska!"

148

* Prevod:Fairytale of New York, The PoguesAleksandar Blagojevi}, list "PRESSING", br. 33. 1999.

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

17/18

A oni mi se cere i pevu{e:"I'm going, i'm going, and steams of whiskey..."

Pritajio sam se par dana. ekao da modrice zacele. Izlazio napo-qe samo da kupim novine ili hleb i mleko. Slu{ao "The Pogues" i ~itaoDilana Doga. Gledao prenose Premijer lige. Dosa|ivao se i zurio uplafon.

Bata me zvao u par navrata da se raspita za juna~ko zdravqe i da miuputi ne{to kao izviwewe. Zvali su me i ostali ortaci, namerno samizbegavao pri~u na osetqivu temu, a i oni nisu navaqivali. Kona~no,kada sam u pro{li petak oti{ao sa Vojvodinom do "Tajma" na pivo, onmi usred jednog neobaveznog razgovora re~e:

"Brate, pri~a se da ste se {ibali sa nekim likovima na Novommostu..."

"Aha...", odgovorio sam lewo."^uo sam da ste ih razbili...""Vaqda....", slegnuo sam ramenima.Napravio je kratku pauzu, zapalio cigaretu, malo poslu{ao Xi-

mija Morisona koji je sa zvu~nika pevu{io Come on, baby, light my fire aonda rekao:

"Da~a Durlanac pri~a da su tebe totalno razbili i da bi bilojo{gore da on nije usko~io..."

Gledao sam ga par trenutaka zbuweno i zate~eno. Da li da mu ka-`em da je Da~a isprovocirao tu~u? Da je prigrlio asfalt odmah posleprvog udarca? Da li da mu ka`em da ih je bilo po tri na jedan? Da su meudarili s le|a? Da ih je Bata dobro oplajvazio pre nego {to su ga obo-rili? Da...

Na kraju, ~uo sam samog sebe kako mirno govorim:"Neka pri~a..."To je bilo sve.Vojvoda je jo{malo zurio u mene. Izgleda da je ~ekao da mu ja malo

pojasnim neke stvari. Ali ono ne{to {to sam ose}ao te grozne ve~eri,onako isprebijan, buqe}i u plafon svoje sobe, ponovo mi je steglo grloi spre~ilo me da izustim ijednu re~.

Na kraju, dotukav{i kriglu nik{i}kog, podigao sam ruku i poz-vao novu turu.

Vojvoda se isprva zbuweno uzvrpoqio, mo`da mu je bilo neprijat-no, ne znam, a onda po~eo da mi pri~a kako je trpao neku sponzoru{u koju

je nekako uspeo da isfolira da je lovator. Kad joj je ujutru dao pare zataksi, umalo ga nije ubila...

Slu{ao sam tu wegovu bizarnu dogodov{tinu, zami{qaju}i kakose po Durlanu i ostatku grada raspreda pri~a o meni i Bati kao posled-wim pi~kama.

149

PROZA SA USANA

8/8/2019 Dejan_Stojiljkovic_-_Heroji_ulice[1]

18/18

Zure}i kroz wega, kroz zid kafi}a, kroz jebeno sivilo grada {tose kao pustiwa protezalo i levo i desno, u la`ni beskraj kome laganoisti~e rok trajawa, u tri pizde materine, po~e{ao sam se po onom mestugde me je te no}i zveknuo klempavi debil.

Pod prstima sam osetio blagu oteklinu.Niz vrat mi je pro{lo ne{to kao talas nelagode.Ali, kao {to rekoh...Nisu udarci ono {to boli.Ve} poni`ewe.

decembar 2003.