Dečji crtež

8/20/2019 Dečji crtež

1/31

UVOD

Najslobodniji, najspontaniji i najkomunikativniji način izražavanja kod dece predstavljacrtež. Zastupljen je na svakom mestu, u svako vreme, i predstavlja lepotu, zadovoljstvo,

igru i radost detetovog izražavanja. Sa crtežom ono napreduje u rastu i razvoju,spoznaje i saznaje svet oko sebe, razvija svest o sebi, svom postojanju i svomneposrednom okruženju.

Proučavan j e deč j i h c r t eža započe l o j e p r i k ra j u 1 veka . ! t a l i j an poimenu "orado # ik i $%orrado #icci& je skloniv'i se od ki'e, na zidovima jedne zgradevideo gra(ite koje bi svako prepoznao kao delo dečjih ruku. )d tog trenutka, počeo je dase bavi proučavanjem crteža, a1**+ je objavio svoju knjižicuUmetnost male dece ( Art of Little Children)koja je dovela do prave eksplozije zanimanja za dečje crteže.vadeseti vek donosiznačajne promene u pristupu detetu, a time i na planu vaspitanja.Početnirazvoj dečjepsihologije doprineo je tome da se psihologija deteta smatra speci( ičnomuodnosu na ps i ho l og i j u od ras l i h . - razn i m pod ruč j i m a p r i s t up i l o seistraživanju deteta injegovog razvoja. aspitači počinju da uvažavaju dečjeaktivnosti, u vaspitanju pridaju poseban značaj igri i umetničkim aktivnostima,a timei likovnom stvaranju. Najslobodniji, najspontaniji i najkomunikativniji način izražavanjakod zdrave i bolesne dece predstavlja crtež. Zastupljen je na svakom mestu, u svakovreme i predstavljalepotu, zadovoljstvo, igru, radost i smeh detetovog izražavanja. Sacrtežom dete napreduje usvom rastu i razvoju, spoznaje i saznaje sve oko sebe, razvijasvest o sebi, svom postojanju isvom neposrednom okruženju.


2/31

1.0 PODELA CRTEŽA NA STADIJUME / FAZEProučavanjem dečjeg likovnog stvarala'tva ustanovljeni su izvesni razvojni stadijumi,odnosno(aze. N jihov bro j i v reme t ra janja ne de( in i'u isto svi ist raživači koj i su sebavi li proučavanjem dečjeg likovnog stvarala'tva.Neki autori navode tri, drugi četiri pet ili'eststadijuma i daju im različite nazive. /ilo kako da su stadijumi razvrstani inazvani, svi seautori slažu da oni postoje.!straživač Žorž-Anri Like (Georges-Henri Luquet)ove stadijume naziva 0realizmom.)n to čini sa pravom,jer se likovno stvarala'tvo dece možeposmatrati kao njihov realizam, po'to ona u svojim prikazima polaze od sebe, od svog vi2enja ilidoživljavanja, bez obzira naobjektivnu stvarnost. 3ike je naveo četiri osnovna stadijuma, i osvakoj 4e biti reči u daljem tekstu5

1. slučajni realizam / prvi dečji crteži / žvrljanje (do treće godine)

ete ve4 oko svoje druge godine ume pravilno da drži olovku, i otkriva tragovena papiru. - početku se ne raduje nastalim linijama, nego sam pokret sa olovkom u rucipružadetetu ogromno zadovol js tvo. ete mrda o lovku napred 6 nazad,neprilagodjava se samomokviru papira, ivice ne ograničavaju njegove pokrete. aljirazvoj jes te kada se pokret i prilago2avaju do unutra'njih granica okvira papira. "asnije'iroki zamasi celom rukomomogu4avaju ve4u kontrolu podlaktice, a na kraju pokretiprsti ju posta ju voljni i precizni. )va aktivnost koju mi nazivamo žvrlanem!"no pomažedeci da otkrivaju mogu4nosti pravljenjarazličitih tragova i izra2uju popriličan repertoar 'ara.$17& "asnije tim 'arama daje nekoznačenje, uglavnom na osnovu detetove okoline.Polako se navikava na činjenicu da odre2ene 'are poseduju neko značenje, pa 4e ubuduce i utoku crtanja govoriti 'ta se na papiru nalazi.Sve je to vrsta igre. Značenje daje spontano, vrločesto se menja, i ne zavisi od onoga 'to crta.(#rimer de$eg žvrlana)


3/31

e ca ma te ri j al za c r ta nj e k or is te n a s im bo li č an n ač in . ) va kvop reds t av l j an je i l i prikazivanje nečega pomo4u objekata je tzv.objektno p!k"#!$"nje.)lovka i papir se koriste kao sredstvo kojim se prikazuju odnosi i doga2aji u stvarnom životu.!deja da se nečim može predstaviti ne'to drugo $npr.crta može da predstavlja ruku& su'tinska jeza crteže kojima sene'to prikazuje. !pak, deca to, makar delimično, shvate mnogo ranije nego'to su u stanju danacrtaju.8o' j edna upečatljiv a upotreba simbo la je ono 'to istraživač iol ( i Per i naz ivaju %e&to$no p!k"#!$"nje%a žon 9etjuz $8ohn 9atthe:s&"k'!ono

p!k"#!$"nje.)no se javlja u drugoj godini života. )vi istraživači opisuju kako je jedno dete (lomasterom0skakutalo po papiru i govorili 0zeka, a tačkice na papiru bile su zekini tragovi. rugo dete je

0brujalo povlače4i krivudavu liniju na papiru, a onda je počelo da viče 0bum, bum i da napapiruiscrtava gusto zapletene linije 5 0;uto ide, ide, ide /-9? meseci mladi crtači počinju da prave 'are koje predstavljajuodre2en iobjekat i li osobu. Nek i imenuju svoje žvr ljot ine pre nego ' to ih nacrtaju i liposlet o ga , a l i n i d e ca n i o d ra s li n e v i de n i ka k vu s l ič n os t s a s t va r ni mob jek t im a ako ih po sl eizvesnog vremena pitamo 'ta je na crtežu. Pr imera radi,


4/31

"ada su od @jdena $;idan& koji je imao > godine i + meseci tražili da nacrta čoveka,prvo je uradio vrlo jasnu kružnu 'aru inajavio5 0%rtam čoveka. Zatim je iscrtao spiralnu'aru koja je delimično preklapala kružnu, irekao5 0Ao je mama. Posle toga je uradio druguspiralnu 'aru i rekao5 0Ao je tata. Zatim jo' jednu spiralnu 'aru $0Ao je ;n2ela&.(&denov rad% ' godine i meseci)

9ožda ova deca naprosto poku'avaju da imit iraju ono 'to su v idela da radeodrasl i5Stvaraju neki oblik na papiru pa ga imenuju.( ama i tata% *amon% + godine i ' meseca)

"ada se radi o deci, ona naravno ne znaju kako da konstrui'u (iguru , ali zato vide da sežv rl jo tinama mogu dat i imena. - ovom stad ijumu ona svo je c rteže čestodopunjavajuverbalnim iskazima, ali nije jasno da li su deca svesna toga da crteži nisuprepoznatljivi bezdodatnih in(ormacija.- ovoj (azi, me2utim dete se može pods ta4i ilinavesti da otkrije sličnost izme2uoblika koje stvara i stvarnih objekata. Ao mogu daurade roditelji ili drugi odrasli kojima sečini $istinski ili ne& da crtež stvarno predstavljane'to B 0a li crta' tatuC, 0a li je to pasCitd. Slede4 i korak je da detenamerno nacrta pomenutu sličnost. a bi moglo to da uradi,neophodno je da vežbavrste linija i oblika kojima se dobija ta sličnost. Aako2e je neophodnoda razvije repertoar linija !oblika koji može da se koristi za crtanje novih objekata.ažno je naglasiti da deca ne prestaju sažvrljanjem onda kada počnu sa stvaranjem prepoznatljivih crteža. Ponekad deca dosta dugo nepokazuju interes za crtanje. Nekolikoistorija napisanih početkom dvadesetog veka pokazuju dado pauze u crtanju dolazi uglavnomleti, ali deca se u jesen često, uz obnovljenu energiju,vra4aju crtanju. )vakva de'avanja netr eb a da na s iz ne na de , ni t i da na s za br in u,is to ka o 't o na s ne ču di či nj en ic a da de ca ne prestaju sa gugutanjem i tepanjemonda kada izgovore prve 0prave reči. Stvaranje prepoznatljivih oblika je zahtevan posao. etezaslužuje predah od te'kih zadataka. Dvrljanjemože i dalje , barem izvesno vreme, dabude dragocena akt ivnost jer, izme2u ostalog, detedoživ l java zadovol js tvouvežbavaju4i ve4 dobro savladane ve'tine. )sim toga, žvrl janje jeneobavezna i


5/31

( leksibi lna akt ivnost i dete može slobodno da eksperimenti'e, razra2uje irazvijanove načine kori'4enja l inija, koje potm može da inkorpori'e u vi'e obavezuju4uisuženiju aktivnost konstruisanja prepoznatljivog oblika.

!. neuspeli realizam / punoglavci (od treće do pete godine)

rlo malom detetu, koje tek počine da crta prepoznatl j iv i je oblike, možda po2ezarukom da izvede donekle pravu liniju ili koliko6toliko zatvoren nepravilan krug. )sim 'to mu jerepertoar tako ograničen, detetu je posao otežan i time 'to mora da se priseti svih elemenataodkojih se sastoji objekat koji želi nacrtati i da ih me2usobno prostorno uskladi. Njegov crtež4enajverovatnije biti minimalan i sadržava4e tek nekoliko osnovnih elemenata kojimase nagove'tava predmet

Prvi crteži l judskih ( igura koji se javl jaju oko tre4e godine su pri l ično neobičniokuodraslog. )bično se sastoje od kružne linije unutar koje su nacrtani elementi lica. )vajoblik stoji na nečemu 'to, izgleda, predstavlja dve noge. #uke su ponekad nacrtane,a ponekadnisu.;ko su i nacrtane, često su pripojene onome 'to bi trebalo da bude glava. Eigure suuglavnom jednostavne, ali se može desiti da imaju kosu ili neka druga obeležja. )vi neobičnioblic nazivaju se kefalo,odima, (igure u obliku punoglavaca ili prosto ,unoglavci!$Erancuski naziv je hommes-ttards i l i l ju d i6 pu no g la vc i, a n em ač ki .o,ffussler i l ičovek 0g lava6 noge. & Fra (omotorno $zrel ij e d ržan je o lovke prs tima& i v izuo6perceptivno $bolja opažanja i očnakoordinacija nervnih puteva& zrelija deca mogu da ga

nacrtaju i sa >G meseca. "oliko je nama poznato, ve4ina dece prolazi koroz punoglavačku (azukoja kod neke dece traje samonekoliko dana, a kod druge i nekoliko meseci.eca punoglavca uve4ini slučajeva crtaju na dva načina56 v e l ik a g l a v a i z k o j e i d u r u k e i n o g e , a s t o m ak m o ž e b i t i s m e ' t e n u g l a v ipo redosnovnih elemenata $oči, nos, usta& koji je sačinjavaju,6 k on v en c io n al a n $ p re c rt a va n je g o to v e ( i gu r e& , k a da r o di t el j i n a cr t aj u iprikažukrugom, kvadratima i pravougaonikom delove tela kao i nj ihov redosled.

;ko jo' pr il ikom takvog crtanja roditelji često diktiraju redosled delova tela, deca počinjuemocionalno da pate'to se odražava kroz izbegavanje crtanja.


6/31

(/a0li$ite vrste ,unoglavaca)

Slede4a te'ko4a sa kojom se dete susre4e je crtanje trodimenzionalnih objekataili,drugim rečima, objekata koji imaju zapreminu.!straživač žon ilac opisuje kako todeca najverovatnije rade i kao primer koristi najranije dečje crteže ljudske (igure.Po njemu, uprkos tome 'to su delovi tela uglavnom trodimenzionalni, mi ih ne 0ami1lamo kako se prostiru kroz sve tri dimenzije. Na primer, ruke i noge zami'ljamo kao ne'to'to ima odre2enu dužinu i zapravo se proteže u jednom smeruH dlanovi su pljosnati, mahomdvodimenzionalni, povr'ineH glava itorzo su zdepastiji i imaju sve tri dimenzije.

akle, da bi predstavilo l judsku ( iguru, dete na uzrastu od I i l i G godine običnocrtasamo glavu $koja ponekad predstavlja glavu i telo zajedno&, noge i možda ruke. Suočenosazadatkom da nacrta pozama'nu masu glave i da je odvoji od izduženih oblikaruku i nogu,dete pribegava različitim re'enjima za prikazivanje svakog dela tela. ilac opisujekako detekoristi region $pod ovim podrazumeva povr'inu koja je ograničena ivičnom linijom& zaglavui jednostruku liniju za ruku ili nogu.


7/31

Problem nastaje kada dete želi nacrtati zaravnjene dvodimenzionalne delove tela kao'to su naprimer ruke. Jta b i se mog lo kor ist it i za ruke ako se reg ioni kori ste zakrupnijedelove tela a linije za one koji su de(inisani svojom dužinomC ilac ukazujeda neka decakoriste regione, a druga, opet linije.9ogu4e je da njihov izbor zavisi od aspekatana koji su usredsre2eni5 regija je boljaza prikazivanje dlanova, a linije su pogodnije zaprsteH ali neki crtači koriste oboje. Sličnotome, noge se mogu zamisliti kao krupni mehuriili kao ravne povr'ine ili zapravo , kao nekaduž, te tako opet vidimo niz re'enjaH deca ponekadlinijama predstavljaju nožne prste, ali seoni, po pravilu vrlo retko crtaju.%rtači Kpunoglavaca0gotovo bez ikakvih te'ko4a sastavljaju konvencionalnu ljudski(iguru ako imaju gotove delove telakoje je lako identi(ikovati. - najmanje dva istraživanja


8/31

svi crtači Kpunoglavaca0 uspeli su da pod ovakvim uslovima sastave ljudsku (iguru. Znali sukojedelove da odaberu i gde koji deo dolazi.Prob lem se me2utim javlj a pril ikom crtan ja.Ni jenužno da dete odabere posebne irazl ičite 'eme za svaki glavni deo tela nit i dauvrsti sve segmente. "onvencionalni crtačiodvojenim 'emama prikazuju barem 'estključn ih delova tela B g lavu, telo, dve noge i dve ruke. %rtači Kpunoglavaca0 koriste manje(ormi za prikazivanje tih delova5 telo i glava ili teloi noge mogu da budu spojeni u jednoj,globalnijoj (ormiH neki delovi, na primer ruke, mogu da budu potpuno izostavljeni.;ko crtačimaKpunoglavaca0 tokom crtanja diktiramo delove tela, oni 4e ih nacrtati aline nužno i smestiti nauobičajeno mesto. Stomak može da bude unutar regiona Kglave0, a rukena onome 'to izgledakao glava. =ak i kada im se pokaže, kako se koji deo crta i gde mu jemesto na (iguri čoveka,nerado se odriču svoje punoglavačke (orme. )čigledno je da im onadobro služi.- p r avo zbogsv ega go re nav edenog , 3 i ke ov u (az u Ls t ad i j um naz i vaneuspelimrealizmom. Naravno, na kraju ipak naprave korak unapred. 9ožda to čine delomzbog krit ike odstrane drugih, ali je verovatnije da je pomak uzrokovan pozitivnom,s a m o m o t i v i r a j u 4 o m a k c i j o m u s m e r e n o m k a t r a g a n j u z a b o l j i m ( o r m a m a


9/31

r e p r e z e n t a c i j e . @ v o k a k o j e t o prokomentarisalo jedno pri jednom istraživanju koje je sprovela "ler Folomb5 2"tkrio samnov na$in!!!mislio sam% mislio% i onda sam ga ,rosto smislio3 $1+I&.Za ovo kratko vreme se pojavljuje nekoliko tipičnih dečjih crteža, sa nekim gre'kamakojesu odraslim ljudima čudne, i koje su sastavni deo crteža kroz jedan duži period.Ao su5-4is,ro,orcionalnost $3judi su često vi'i od dvospratne zgrade, drvo dostiže do oblaka,

do sunca, lopta je pet puta ve4a od glave deteta koja se sa tom loptom igra, devojčica je tolikovisoka, koliko i brdo na kojem stoji...&

-4odi rivane i ra0l ikovane ,omova 2 i0nutra3 i 2s,ol a3 dete n ie s,oso5noda ,redstavi na crtežu!$Na primer5 =ovekov 'e'ir lebdi iznad glave, =ovek ima i l ice ioči,me2utim oči su izvan lica, voz lebdi iznad točkova itd.&


10/31

)ve gr'ke, koje su deci normalna pojava, nazivamo uksta ,o0icia!Predmeti ili živa bi4a nisunacrtana kao 'to odrasli vide svet. Za njih, čovek je čovek čak i kad je glavaodvojena od torza,prozor, kapija i dimnjak su sasvim dovoljni za ku4u, bez obzira na to gde se 'ta nalazi...

". intele#tualni realizam (od pete do devete godine)

)vaj stadium traje otprilike od pete do devete godine života. 8ednostavne 'eme (igurai predmetakoje je dete prikazivalo u ranijem stadiumu znatno su oboga4ene novim detaljima,odnosima ikarakteristikama. ete teži da prikaže stvarne oblike, ali likovni izraz se temelji jo' uvek naintenzivnom emocionalnom doživljavanju i zatečenom iskustvu i znanju, pa nam s e č i n i d ad e t e o pe t K p ra v i g r e' ke 0 u p o sm at r an j u i p r e d s t av l j a n j u .N e p o z n a v a n j e karakteristika dečjeg likovnog izražavanja i neadekvatno reagovanje odraslih

u ovom periodumože dovesti do naru'avanja dečje spontanosti, iskrenosti i poetičnosti. eca uovom periodu su ve4 motorno veoma ve'ta i mogu veoma lako da preuzmu neke lo'e modele iusmeravanjakoja 4e njihov rad li'iti sopstvenog načina mi'ljenja. - (azi intelektualnog realizma,kako ju je nazvao 3ike, dete znatno oboga4uje svoje vizuelno iskustvo i postepeno prelazi ustadijumvizuelnog realizma.


11/31


12/31

;ko dalje pratimo prikaz ljudske (igure i u ovom stadijumu, može se videti da je onaznatnooboga4ena svim pot rebnim detal jima koje s tvarno posto je na ( igur i5 v rat se

jasnoodvaja od trup, trup je obavezno obučen u različitu ode4u, kojoj se naročito poklanjapažnja.

(4e$i rad% 6 godina% oa drugarica) Naklonost prema (iguri se izražava njenim dekorativnim ukra'avanjam $nakit, sminka,(rizura,'e'ir i sl.& )vome su naročito sklone devojčice. Prikaz je bogat detaljima koji moguiskazivati čaki ljubav i simpatije $ srce na bluzi&.- ovom stadijumu predstavljanja (igure dete teži da prikaže osobine pola, uzrasta i

zanimanja,'to najče'4e čini karakterističnom ode4om.- toku pred'kolskog uzrasta retko sespontano javlja prikaz pokreta (igure. -dovi su ravni, stopala okrenuta levo6desno. ete (igurupokazuje dosta statično, a verbalno obja'njava't a ona r ad i . Na j če '4 e je p r i ka z a na an(as $sp red a& . Prv i nag ove' ta j i pokr eta se jav l ja j u okretanjem stopala na jednustranu ili sa polura'irenim rukama. 9ože se zapaziti da dete tek od 'este godine želi da prikažepokret, na primer5 jedna noga je podignuta ili je prelomljena ukolenu.


13/31


14/31

- ovom stadijumu tako2e možemo uočiti neke Kgre'ke0.MPrikazani predmeti su najče'4etrans,arentni!ete nacrta čak i one delove koji suutom slučaju nevidljivi. Najče'4i primer jesteprikazivanje čoveka na konju. Na crtežu se vidi čak i ona noga, koja visi na nevidljivoj stranikonja.


15/31

( 7rans,arentnost i ,rika0 i0 vi1e as,ekata)

=esto možemo videti bočni crtež auta, gde se vidi čak i noga vozača, i sedi'te, i volan. Pilot

se providi kroz kabinu aviona, a kroz zid ku4e se i sad, kao i pre 7? godina, vidi 'ta koradi.MPr ikaz ane predme te čes to možemo v ide t i i z vi1e as,ekata!" a o d a n e k e s t v a r i istovremeno možemo videti iz vi'e uglova. 3ice je prikazano izpro(ila, sa dva oka, ku4a kojuistovremeno možemo videti sa vi'e strana...Na nekim crtežima možemo primetiti izdvojene delove koji su emocionalno uve8ani!.8edandečak od godina je nacrtao čoveka sa izrazito velikim u'ima.! 2U1i su mu toliko velike 05og toga 1to se ako u,la1io3 6 rekao je dečak.

$.vizuelni realizam (od devete godine)) v a j s t a d i u m p o č i n j e o t p r i l i k e o k o d e v e t e g o d i n e . e č j i l i k o v n i r a d o v i uovom periodu pokazuju sve ve4u težnju ka oblikovanju na osnovu vlastitih vizuelnih iskustava,a nena osnovu ranijih speci(ičnih oblika mi'ljenja koji su bili karakteristični za mla2euzraste.akle, dete želi da crta ono 'to vidi, na način kako vidi.Aek u tom periodu mogu se, naprimer sa decom raditi zadaci na osnovu neposrednog posmatranja $rad po prirodi&.- početku jeveoma te'ko ostvariti to. %rteži su jedno vreme dvodimenzionalni. Postoji 2gore3


16/31

i postoji 2dole3!ete povuče horizontalnu liniju na donjem delu papira, linija označava tlo nakome s t o j i m o , t i m e o z n a č a v a g d e s e K d o l e 0 n a l a z i , a n a v r h up a p i r a u g l a v n o m p l a v o m horizontalnom linijom $nebo& označava gde se Kgore0nalazi. !li u nekim slučajevima Sunce predstavlja ono Kgore0.


17/31


18/31

Posle ovoga, se javlja potreba da crtež ima svoju dubinu, da može da nacrta i ono 'to senalaziKispred0 ili Kiza0 nečega. )vaj problem poku'ava da re'i tako 'to 4e svoje namerepredstavitiu 2vi1e nivoa3!)beleži Kdole0, nacrta ku4u, drvo, ljude, zatim 4e obeležiti jo' jednomKdole0,tu 4e nacrtati neku drugu ku4u, drugo drvo, drugog čoveka. i'i nivo označava ne'to 'to

jedaleko, a ne ono 'to je Kgore0 jer to označava plava linija ili Sunce.

=esto možemo primetit i puti4 il i ba'ticu ispred ku4a.Ao nam daje utisak da se ku4analazidalje od onoga Kispred0.Pojavljuje se i delimi$na o,strukcia% pomo4u čega tako2e može


19/31

da se prikaže 'ta je blizu a 'ta daleko. Na primer pored oblaka je prepolovljeno Sunce, izčegamožemo zaključit i da se Sunce nalazi iza oblaka i l i se na vrhu ku4e nalazegrane i listovidrveta, iz čega saznajemo da je ku4a ispred drveta.Sa ovim činjenicama se,uglavnom oko dvanaeste godine, navr'ava razdoblje dečjegcrtanja. Najzad oko 1G godine dolazistadijum svesnog oblikovanja uz namerni izbor likovno6izražajnih sredstava, čime se dečji crtežpostepeno utapa u likovno izražavanje odraslih.

(.0 OSNO)NE *ARE


20/31

eca otkrivaju mogu4nosti pravljenja različitih tragova i izra2uju popriličan repertoar 'ara. #oda"elog (/hoda .ellog%9:;)istraživač koja je sakupila izuzetno veliku kolekcijudečjih crteža,identi(ikovala je dvadeset različitih osnovnih 'ara, mada to ne znači da svakodete i pravi svetipove 'ara. 9noga deca nastavljaju istraživanje tako 'to kombinuju ove različite 'areu složenije oblike i (orme. "elogova ukazuje na mogu4nost postojanja pravilnograzvoja ko ji se

kre4e od osnovnih 'ara preko serije kompleksnijih (ormi, koje ona nazivadiagramima% kom5inaciama i agregatima, do prvog crteža ljudske (igure. "ada deca počnu dacrtaju prepoznatljive objekte, oni vi'e nalikuju ovim ranijim (ormama nego objektima koje bitrebalo da predstavljaju.;li, ipak postoje problemi. 8edan je , kao 'to je "elogova i sama rekla,da sva deca ne prave ovakve me2u(ormeH mnoga nastavljaju sa osnovnim 'arama svedokkonačno ne nacrtaju prepoznatljivu sliku. "ritikuju4i tvrdnje "elogove, "ler Folomb


21/31


22/31

(Claire Golom5%9:


23/31

(.om,leksni o5lici i0 koih 0atim ra0via ludska figura-/oda .elog)

+.0 ,OJE- LINIJE- POTEZI I NJIO)O ZNAENJE AO SIM,OLI PRI CRTANJU

6/oje uglavnom opisuju emocionalni život deteta.%rna5 tuga, boja straha, ali tako2e predstavlja racionalnost i kontrolu.%rvena5agresivnost, vatra, energija, samouverenost, jaka ose4anja, /oju treba gledati u vezisaprikazanim predmetom, na primer, crvena lica ljudskih likova mogu biti odrazpotisnuteagresivnosti i potrebe deteta da je izbaci iz sebe.


24/31


25/31

;ko prednost daje bojama kao 'to su crna i žuta, to može značiti ljubomoru $odnosno strah daneizgubi nečiju ljubav&.Plava5Smirenost, uravnoteženost,lojalnost, l jubav6pogotovo majčinska. Plava bojatako2emože označavati tiraniju.Zelena5Sk lonos t po t i s k i v an ju em oc i j a , m ož e da oz nač av a ha rm on i j u , z re l os tličnosti,misticizam.Sme2a5ažnost higijene za osobu koja crta./ela5 čisto4a, duhovnost. ;ko ima puno bele boje Bnesigurnost.Duta5Svetlost, toplota, razum, simbol oca. Narandžasta5 emocionalna toplina, sre4a, ispunjavanje očevih očekivanja.3jubičasta5 traženje oslonca.#oza5 osetljivost, mladost, ranjivost.

!zbor boja5 )tvoreno i živo dete koristi4e tople i žive boje $žutu, narandžastu, crvenu&. Nežno imirno bira4e hladne boje. %rtanje plavom bojom sa 'est godina poručuje da ne želi daostane beba.;ko se dete blokira pred čistim papirom ili ostavlja puno praznog prostora na svakojstranici,možda se boji praznine ili ima potrebu za jasnijim granicama, potrebu da mu roditeljukažu dokle sme i4i.Linie i figure govore o ste,enu samokontrole i racionalnosti .;ko dete crta vi'e (igura, a nekojposveti mnogo vi'e pažnje i truda, to odaje utisak da mu jetaj predmet i veoma bitan.Aanke i isprekidane linije5 predstavljalju krutost ličnosti, nesigurnost.)ble linije5 skromnost


26/31

!zdužene linije5 agresivnost%ik6cak linije5 nepouzdanost, nestalnost karakteraPrave linije5 samouverenost, agresivnost u nekoj meri

Eigure bez detalja5 ličnost sklone sanjarenju, rečiti ali nerealniSitne i detaljne (igure5 realističnost3inije promenljivog intenziteta5 niska istrajnost

6Potezi5;ko je prelagan, otkriva bojažljivost, hipersenzibilnost, introvertno i čestovrlo suzdržanod e t e . A o m o ž e b i t i i z n a k p o t r e b e z av i ' e p a ž n j e , o d o b r a v a n j a i p o h v a l a . ;ko na papiru imamnogo pežvrljanih prikazanih likova i predmeta, va'e se dete verovatno pla'i da 4e pogre'iti i dane4e nacrtati sliku dobro kao ostala deca5 treba pohvaliti njegovus p o s o b n o s t iv e ' t i n u i o t v o r e n o m u p o k a z a t i l j u b a v k o j u o s e 4 a t e p r e m an j e m u . "ad je potez prenagla'en, do te mere da je dete olovkom i li ( lomasteromgotovo probu' ilo papir, to bi mogao biti znak velike ta'tine. !pak če'4e otkriva dosta agresivnoi hirovito dete.

".1 %&'* +O,-O 023 (ot#rivanje ličnosti deteta pomoću crteža) 2"

je posle čoveka najzastupljeniji objekt dečjeg prikazivanja. - početku je dete prikazuje potipičnoj 'emi5 trougao, kvadrat sa dodatnim kosim krovom i obaveznim dimnjakom, akasni je sasvim potrebnim i nepotrebnim detaljima. "u4a je simbol majke. "rov plamenocrvene


27/31

boje može se povezati s agresivno'4u usmerenom prema liku majke, dok ulaznavratazatvorena katancem i l i vel ikim kl jučem mogu biti znak straha od QnapadaQdrugih ljudi ili znak detetove želje $koju roditelji potiskuju& da vrata njegovog doma buduotvorena njegovim prijateljima.Prozori tako2e igraju vrlo važnu ulogu u dečjoj simbologiji5prozorske klupice pune cve4a odražavaju radost, a zatvoreni prozori ili prozori s re'etkamaodraz su straha odotvaranja prema drugima.

D$os e p o j a v l j u j e u g l a v n o m u z k u 4 u . r v o j e p r v i o b l i k i z b i l j n o g s v e t ak o j i d e t e prikazuje.eruje se da svako dete ima svoj tip drveta i da u crtežu drveta projektujenekesvoje osobine ličnosti $postoji test crtanja drveta. "oh6test&. 3istovi koji padajus drveta predstavljaju strah od samo4e i želju deteta da ponovo bude za'ti4eno i uvek ubliziniroditelja.C$etse pojavljuje spontano, dosta kasno u dečjem crtežu. Pretpostavlja se da je zbog toga 'to jecve4e veoma raznovrsno u oblicima i bojama, pa dete jo' nema op'tu predstavucveta.ete prikazuje cvet kao dekorativni element jer ga odrasli njemu tako prezentiraju5 stavljase uvazu da nam bude lepa prostorija, gaji se u ba'ti da nam ulep'a okolinu... Ž!$ot!nje

se tako2e javljaju kasnije, 'to je naročito karakteristično za decu iz grada jer ona,sem nekihživotinja $pas, mačka& nemaju prilike da bolje upoznaju i da im one postanu bliske.1

9;A-#S"! #; ;naliza dečjeg crteža!nteresantno je da gradska deca če'4e crtaju divlje životinje,

dok seoska deca crtaju doma4eživotinje. )ne su najče'4e okrenute ulevo. Prilikom crtanjamačke ili psa dete nam otkrivamnogo toga o sebi. 9aca koja se mazi crtež je deteta koje voli dabude i samo maženo. Neki elementi mogu biti povezani s dečjim strahovima5 čudovi'ta, ali imi'evi, pauci, zmije,insekti.=esto crtanje krvi, doktora ili bolnice može ukazivati na nekute'ko4u. Sn'eu dečjoj podsvesti predstavlja oca. ;ko je zamračeno ili previ'e udaljeno od ostatkacrteža, možeoznačavati potrebu za ve4om komunikacijom sa ocem. Aako2e Sunce može predstavljatisvetlost, toplinu, aktivnost i optimizam.Posebnu pažnju treba obratiti na cipele, stopala i noge5


28/31

ako dete crta roditelje bose, bezstopala ili nogu, to može značiti da nema dovoljno poverenja unjih i da mu je potrebno vi'esigurnosti. "p!j"5 ograničavanje nekih mogu4nosti. Pt3 put života.

R"&k&n!'"3ukazuje na neke probleme. Pt!'e3 predstavljaju slobodu. Lept!!3uzvi'ena (antazija. Je#eo- ek"3 predstavlja majčinsku ljubav. Načinom crtanja dete otkriva temperament5*ramežlivodete vu4i 4e tanke linije, dok 4eenergi$nodete jako stiskati olovkom po papiru.

a1toviti vole da crtaju krugove, blage oblike $okrugli dim iz dimnjaka&. Suprotno njima, živahnodete vi'e voli uglove, ravne crte $'iljato drve4e&.#aspored crteža na papiru5 Pokazuje nam kakose dete uklapa u svoju okolinu.3evo znači pro'lost i privrženost majci, desno budu4nost ioca.%rte usmerene nagore predstavljaju detetove snove, a okrenute nadole njegovsvakida'njiživot. ete sigurno u samo sebe smesti4e crtež u sredini papira.

Poo4!'"3%rtanje svakog člana porodice zasebno pokazuje njegovo mesto u detetovoj glavi.;li, akonekoga i ne nacrta to ne znači nedostatak ljubavi prema toj osobi. Aako se možedesiti da detesebe nacrta uz roditelje, a brata ili sestru na slici na zidu.


29/31

+.( *TA TRE,A ZNATI3 "ada dete mnogo senči, to često ukazuje na anksioznost, a ukoliko podebljava neke delove tela6 recimo, nacrtalo je celu ljudsku (iguru, ali je 'ake zatamnilo ili je podebljao linije 'ake i l i i hn i j e n i n a c r t a l o , t o u k a z u j e d a d e t e s a t o m o s o b o m n e m o ž e d ao s t v a r i k o n t a k t . Najbitnije je da posmatramo način na koji dete crta i 'ta izostavlja na

crtežu. -koliko sebe nacrta bez očiju ili u'iju, to ukazuje da ima potrebu da se od nekih stvariskloni ili želi da se za'titi. Ponekad na crtežima nedostaju stopala, 'to govori o tome da dete imaneki ose4aj da n ig de ne pr i pad a."a da se posm atra deč j i c r te ž , uve k mor a das e u zm e u o bz ir n ek ol ik o a sp ek at a, p re s ve ga ' ta j e d et e n ac rt al o,okolnosti u kojima crta, u kom je uzrastu, jer trogodi'njak ne crta isto kao dete odosam godina.0na#ovi upozorenja444=udovi'te sa mnogo očiju, malo i prekriveno sunce, vrlo tanak i jedva vidljiv potezolovkom...Svesu to različiti elementi crteža koji mogu ukazivati na neku te'ko4u.#oditelji nikako ne bi trebaloda analiziraju svaki crtež jer 4e ono izgubiti poverenje u sebe ivolju za crtanjem ako oseti da ganadgledaju. )stanite uz njega i pustite ga da samostalnocrta. 8er, crtež je poklon deteta, pa zatotreba pohvaliti i onaj crtež koji vam se čini lo'im.=uvajte detetove crteže. )ni 4e vam otkrivati

njegove male tajne sve do 1>. godine. Posletoga detetovo stvarala'tvo vi'e nije spontano. Nepostoji čudesni recept za razumevanje i tumačenje dečijih crteža. Za analizu se mora uzetivi'ecrteža iz jednog razdoblja i s različitim temama. - njima 4ete prona4i iste znakoveose4ajnosti,

jer dete se izražava svojim delom, bez obzira na sadržaj crteža.

+.+ NAJE*5E 6RE*E RODITELJA

# o d i t e l j i n a j č e ' 4 e č u v a j u c r t e ž e s v o j e d e c e i z g o d i n e u g o d i n u , i

s a p o n o s o m pokazuju (amiliji i prijateljima kako su njihova deca uznapredovala u crtanju.Na žalost, imai onih roditelja koji kriju crteže njihove dece ili jedva imaju po koji, jer deca odbijaju da crtaju, te'ko drže olovku, ne umeju skoro ni'ta da nacrtaju. Neki roditelji suskloni da veruju da 4e to vremenom Rpro4iR a neki su ve4 krenuli da re'avaju postoje4e problemekod deteta.Pristupi roditelja u re'avan ja ovih prob lema su veoma različiti, nek ada su,veomaekstremni u nalozima i zahtevima. - praksi se pokazalo, da ima roditelja koji3vr1e ,ritisak na dete kako tre5a da crta= !Postoji nekoliko RtipovaR roditelja u svojstvu 0savetodavaca.68edni stavljaju detetu olovku u ruku ipoku'avaju da njihovom 'akom vode4i detetovu'aku izvedu oblike na hartiji, upornoobja'njavaju4i kako neki predemeti treba da izgledaju.6rugi obja'njavaju kako treba da seizvedu odre2eni oblici u okviru sadržaja crteža, bri'u detetu nacrtano i zahtevaju da ih dete slu'ai da napravi onako kako oni pričaju.6Are4i tip roditelja, sklanja dete sa stolice, sedaju na

njegovo mesto i crtaju umestonjega. -z put često prigovaraju kako nikada ne4e naučiti dacrtaju kako treba.Aakv i rod i te l j i c r ta ju dec i i kasn i je , u 'ko l i , pa čak i na( ak u l te tu . - s v im ov im situacijama, deca ne mogu da izgrade model učenja, koji kasnijeprimenjuju na sve 'kolske ivan'kolske aktivnosti. )d modela učenja zavisi i njihov uspeh,samostimulacija, motivacija iuvi2anje da svaka aktivnost može uvek jo' bolje da se izvede, zbogčega se dete adekvatnorazvija i napreduje.eca koja često trpe nemile zahteve svojihroditelja, izgra2uju mnoge negativnestavove o sebi i vrlo često podbacuju u učenju u 'koli.- pred'kolskom periodu može da sestvori agresivan stav prema drugovima idrugar icama jer se ose4aju man je vrednim jer ne znaju da crtaju. )na ne razumeju 'ta se


30/31

od njih traži. Fovor i jezik odraslog je suvi'e složen i po tipu verbalnog obrasca u kome postojezahtevi ili nalozi koje dete svojom razvojnom psiho(iziologijom govora i jezika nije doseglo. Zatodete ne treba prisiljavati ni na 'ta,vremenom 4e samo od sebe početi da uvi2a stvari oko sebe,poče4e da crta, kasnije i da pi'e ida čita, a ako postoje ve4i problemi ili poreme4aji, specijalistisu tu da re'e probleme.

ZALJUA

LITERATURA3

9orin "oks6ečji crteži

9rei Eerenc B ./int Tgnes6FUermekllektan

r /ogomil "arlavaris B 8ovanka "elbli B 9iroslava Stanojevi46"astori69etodika likovnogvaspitanja pred'kolske dece $za !!! godinu pedago'ke akademije&http5LL:::.babazo.huLszakertokL>??71??7bevezetes.htmlhttp5LL:::.babazo.huLszakertokL>??+?I>gUerekrajzok.htmlCp!dVW1

http://www.babazo.hu/szakertok/20051005bevezetes.htmlhttp://www.babazo.hu/szakertok/20070326gyerekrajzok.html?pIdx=1http://www.babazo.hu/szakertok/20070326gyerekrajzok.html?pIdx=1http://www.babazo.hu/szakertok/20051005bevezetes.html


31/31

http5LLbnibocaraton.blogspot.comL>??+L?1Lchildrens6dra:ing6analUsis6:ith6billie.htmlhttp5LL:::.nedasubota.comLmojaXdecica.htmlhttp5LL:::.nlca(e.huLbabazzunkL>??*??LaXgUerekrajzokXtitkaiL

http5LL:::.gra(ologiaelemzes.huLpedagogiaLpedagogiaL*?6gUerekrajzok.htmlhttp5LL:::.mojamansarda.comLindeV.phpCtopicW*1G.?>G
http://bnibocaraton.blogspot.com/2007/01/childrens-drawing-analysis-with-billie.htmlhttp://www.nedasubota.com/moja_decica.htmlhttp://www.nlcafe.hu/babazzunk/20080606/a_gyerekrajzok_titkai/http://www.grafologiaelemzes.hu/pedagogia/pedagogia/80-gyerekrajzok.htmlhttp://bnibocaraton.blogspot.com/2007/01/childrens-drawing-analysis-with-billie.htmlhttp://www.nedasubota.com/moja_decica.htmlhttp://www.nlcafe.hu/babazzunk/20080606/a_gyerekrajzok_titkai/http://www.grafologiaelemzes.hu/pedagogia/pedagogia/80-gyerekrajzok.html

Documents

Dečji crtež