U TRENDU

Шминка,детаљи,

козметика

DOWI VE[

Заводљив,елегантан,сензуалан

ISTANBUL

Лепота наБосфору

Broj 2166. april 2008.

DIJAGNOSTIKA

Прави или

умишљени болесник

DECA

Како стећи радне навике

MU[KARCI

На првомсастанку

MIQANA KRAVI]

NOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008.II @ENE

TRENDOVI ZA PROLE]E 2008.

Шминка, детаљи, козметика...

Ma~kaste o~iAko `elite pogled prave

zavodnice, na{minkajte se u stiluSofije Loren. Dovoqno je dacrnim krejonom povu~ete linijuuz ivicu doweg kapka, i malo je

produ`ite. Ako `elite jo{ vi{eda istaknete pogled, uradite toisto na gorwem kapku. Potomnanesite senku u nekoj diskretnojnijansi i crnu maskaru u dvasloja.

Nakit od koralaOgrlica od korala deluje

glamurozno i posebno. Savr{enose uklapa uz prole}ne i letwe

odevne kombinacije. Mo`ete jenositi i tokom dana i uve~e.Idealan je komad nakita za ovusezonu.

Puder sa mineralimaPostao je veoma popularan i u

svetu i kod nas. Osim toga {tomaskira nepravilnosti, puderoboga}en mineralima (cinkom,kalijumom, magnezijumom...) neguje

i hrani ko`u lica. Posebno sepreporu~uje osobama koje imajuosetqivu ko`u sklonu alergijama.

Platinastoplava kosaOd ove sezone u prvi plan

izbijaju hladnije plave nijanse -od platinaste, pepeqaste dosrebrnoplave. Ova boja idealno

stoji damama sa svetlijim tenom.Uz hladne plave tonove potrebnoje da na lice nanesete ja~u{minku, da ne biste izgledalibledo i umorno.

Maskara u bojiMo`ete ih nositi i tokom dana

i uve~e. Va`no je da izaberete

nijansu koja najvi{e odgovaraboji va{ih o~iju. Sada sunajmodernije maskare u plavoj,qubi~astoj, zelenoj, zlatnoj isrebrnoj boji. Mo`ete i da ihkombinujete - na dowe trepavicenanesite jednu boju, na dowe druguili stavite du` trepavica jednu,a samo na vrhove stavite drugunijansu.

Prirodne obrveIstawene obrve sa o{trim

linijama totalno su aut. Sada sumoderne debqe obrve prirodnijeg

oblika sa blago nagla{enimlukom. Mo`ete ih istaknutiolovkom koja treba da bude zanijansu svetlija od boje kose.

Senke u jarkim bojamaNa modnoj sceni preovla|uju

jarki tonovi, kako na ode}i tako

i u mejkapu. Sada je trendusen~ewe o~iju u vi{e boja, anajaktuelnije su zelena, `uta,tirkizna, roze i qubi~asta.

MaramaOsim toga {to savr{eno stoji

kao ukras na glavi, marama jeidealna za za{titu od sunca.

Atraktivne su i {arene ijednobojne. Najva`nije je da ihuskladite sa bojama ode}e. Uzmaramu obavezan detaq su inao~are za sunce sa ve}imokvirom.

Kozmetika sa vo}em

Nutricionisti ka`u da dnevnotreba pojesti pet porcija vo}a. Uslu~aju da ste od onih koji se ovogpravila ne pridr`avaju, te

porcije mo`ete nadoknaditi ivo}em koje se krije u raznimkozmeti~kim preparatima -kremama, kupkama, gelovimaza tu{irawe... Svi oviproizvodi neguju, hrane ko`ui nadokna|uju sve potrebnesastojke.

Rumenilo u kremiMnoge dame ga koriste zato

{to se lak{e nanosi i du`e

stoji na licu. Da biste izgledalisve`ije, koristite kremastorumenilo u nekoj ru`i~astojnijansi.

Razbaru{ena frizuraKosa treba da izgleda {to

prirodnije. Ove sezone naglasak je

na volumenu. Zato zaboravite"peglawe" kose i zalizivawe.

Ajlajner u bojiOvog prole}a, ajlajner se nosi u

svim bojama. Tako da i ovukozmeti~ku stvar~icu sadamo`ete da kombinujete sa senkamai maskarom. Ipak, da ne biste

preterali u bojama, ajlajnernanesite samo na dowi kapak. Uzajlajner, bez obzira na to koju steboju izabrali, kombinujtediskretniji ru`.

Proizvodi za vitku figuruAko `elite da doterate liniju

pre leta, pravo je vreme da ne{to

ve} preduzmete. Novi proizvodiza oblikovawe tela i uklawawecelulita veliki su hit i kod nasi u svetu. Napravqeni su na baziaktivnih sastojaka koji dajurezlutate ve} posle mesec danakori{}ewa. S. Kosti}

Po~etak prole}a jeidealan period da senajave novi trendovi. Usezoni koja je pred namadominira}e stil{ezdesetih,sedamdesetih iosamdesetih, kako uodevawu tako i umejkapu. Ova modapreslikava se i nadetaqe, kao i na novefrizure i boju kose.

@ENENOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008. III

SA NASLOVNE STRANE MIQANA KRAVI], GLUMICA

Невеста у земљиПетра Пана

Veridba sa dugogodi{-wim de~kom Pe|omdonela je mladoj glu-

mici Miqani Kravi} nei-zmernu sre}u, a wen ina~eo~aravaju}i osmeh u~inilajo{ blistavijim. Prosidbase "krila" u re~ima pesme"[ta bi rekla da te pitamda se uda{ za mene", koju jePe|a sam komponovao! Na-ravno, nije izostao ni pr-sten, od belog zlata i bri-lijanata. U nizu posled-wih poslovnih uspeha, sa-svim logi~no je i da seMiqanino izgovoreno"da" ra~una kao uspeh, uqubavi.

U posledwe vreme stalnoje u akciji, ba{ kako se zo-ve i emisija u kojoj odsko-ra kao voditeqku mo`emoda je gledamo subotom uju-tru na "ru`i~astoj" tele-viziji. A tu su i reklame ukojima je, kako ka`e, nikone prepoznaje, jer ima sa-vr{enu mo} transformaci-je. Pored mnogih uloga udoma}im serijama i fil-movima, Miqanu najvi{egleda kikindska pozori{-na publika, gde joj je i ma-ti~na ku}a.

Ipak, jedna uloga u Mi-qaninom `ivotu zasada ne-dostaje:

- @eqa mi je da igram

Sowu u "Ujka Vawi" i So-wu u "Zlo~inu i kazni" -ka`e Miqana.¸ A jednu nikad ne bi

prihvatila...- Ne bih nikad u~estvo-

vala u realnim {ou-pro-gramima. Nije me niko, do-du{e, ni zvao, ali takveemisije ne volim ni da gle-dam. Nervira me ta imita-cija `ivota, jer pravi `i-vot je jedno, a pozori{te ifilm su drugo. Realni {ounije ni jedno ni drugo.¸ Deluje{ vrlo pozitiv-

no, ali i temperamentno.Kada se desi da izgubi{kontrolu, {ta radi{ utim situacijama da se"sredi{"?

- Kad me neko iznervira,reagujem vrlo impulsivno.Nekad mi to i smeta, paposle dva minuta, kadudahnem duboko i kad sesmirim, bude mi krivo{to sam tako reagovala. Anekad mi ta impulsivnostbude od koristi.

¸ U kojim situacijama?- Kad va`ne odluke dono-

sim na pre~ac, ispostavise da je bilo dobro. Jer,{to vi{e o ne~emu razmi-{qam, vi{e me izjedaju ne-ke sumwe. Kod mene ne va-`i ono pravilo "Jutro jepametnije od ve~eri".¸ Da li odluke donosi{

srcem ili razumom?- Pa, nekad se konsultu-

jem i sa razumom (smeh),ali kod mene vi{e srcevlada.¸ Kad se ogre{i{ o ne-

koga, da li ume{ da ka`e{"izvini"?

- Da, uvek kada mislimda sam se ogre{ila premanekome. Ne izviwavam seza sva{ta.¸ Kad bi mogla jedan dan

da bude{ "u tu|oj ko`i",~ija bi to ko`a bila?

- Volela bih da se mewamsa Vendi iz "Petra Pana",pa da odem u Nedo|iju.

M. Vasiqevi}Foto S. Sari}

Patike u zlatnoj isrebrnoj boji ovogprole}a postale su pravimodni hit. Namewene susvim damama, bez obzirana godine. Udobne su ilagane, a sa wima mo`etei na posao i u provod.Dobro se uklapaju uzrazli~ite stiloveodevawa, te su veomazahvalne zakombinovawe. Ovepati~ice lepo stoje i uzneke elegantnije komadeode}e. Uglavnom suizra|ene od ko`e, amo`ete ih na}i u svimprodavnicama poznatihsportskih brendova.

S. \. K.

TREND

Елегантне патике

MODA

Наглашенаженственост

Doma}a kreatorka, pre-poznatqiva po haqinamabogatog kolorita, za dameglamuroznog i seksepil-nog izgleda, Suzana Pe-ri} otvara ve~eras u beo-gradskom hotelu "Hajat","12. Jakobs fe{n se-

lek{n", s najnovijom let-wom kolekcijom. Suzana jeovog puta inspiraciju na-{la u poznatom azurnomletovali{tu SentTropeu. Autorka ka`eda je s novim modeli-ma `elela da unese duhi `ivost xet-set letova-li{ta u doma}u modu.

- Oduvek sam se divilaturistkiwama u ovom ~a-robnom letovali{tu, kojesu u svako doba dana iz-gledale glamurozno, u le-pr{avim haqinama, biloda su po{le na pla`u, ukafi}, ili uve~e na parti- ka`e Suzana, ~ije modelenosi i Viktorija Bekam.- Ovog puta su moje kre-acije namewene za letolagane, lepr{ave i le-`erne. U kolekcijidominira i koloritovog poznatog mesta,pa su motivi u pla-voj, `utoj, crvenoj,ali i u beloj boji.¸ Kreirali ste

razne delove `en-ske garderobe, aliu posledwe vremeu va{im kolekci-jama dominirajuhaqine. Za{to?

- Dugo su `e-

ne od karijere `elele dagarderobom daju "strog"izgled, pa su naj~e{}e bi-le u mu{kom odelu ilikostimu strogih linija.Mislim da svaka uspe{na`ena treba da se razliku-je od svog poslovnog part-nera i da svojim odeva-wem da akcenat svojoj`enstvenosti. Zato u mo-jim kolekcijama domini-raju haqine, razli~itogdizajna, a one nameweneza sve~anosti su "dopuwe-ne" dozom seksepila. Pri-metila sam i da na{e `e-ne sve ~e{}e obnavqaju

svoju garderobu modelimahaqina.¸ Koje detaqe predla-

`ete uz va{e modele?- Marame, kai{eve ra-

zli~itih {irina, rese,kao i ~izmice s otvore-nim prstima.

¸ Koliko je bitno dase na modnoj pisti po-

javi poznata li~nost,kako je na va{imprethodnim revijamabilo?

- Da bi revijabila zanimqivana{oj publici, u

mojim haqinama na-stupile su kao mane-

kenke Marijana Mateusi Ana Nikoli}. Ovog putasam se opredelila za po-sebnu koreografiju, {to}e se, nadam se, dopastipublici. Na ovakvim mod-nim doga|ajima u svetu,glavno mesto u publicizauzimaju kupci. Eto, nanedavno odr`anoj berlin-skoj "Nedeqi mode" pro-dala sam svoju kolekcijuza slede}u jesen i zimu.¸ Radite ne{to no-

vo?- Uveliko radim

kolekciju za prole}ei leto 2009, koja je uhipi stilu i glamu-rozna, ali s akcen-tom na Africi.Premijera ovih mo-dela je u junu, prvou Nema~koj, a zatimi u Majamiju.

Foto P. Vujani}

PokloniPo komplet ve{a italijanskog proizvo|a~a "Belisima"

dobile su: Svetlana Nedeqkovi}, Gandijeva 175/22, 11070 Novi Beograd i Ivankovi} Lidija, Bo{ka Buhe 8/stan 7,21000 Novi Sad.

@ENE NOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008.IV

REKREACIJA

ZA ENERGI^NELatino plesovi (samba, ~a-~a-~a, rumba, xajv, paso

doble)@estok latino-ritam

idealan je za razgibavawetela, a posebno karli~nogdela. Energi~nipokreti tokomigrepoboq{avajukondiciju icirkulaciju,zate`utrbu{wake,butine, i {toje damamanajbitnije -zadwicu.

LINIJA

Камилица ублажава болRad za ra~unarom i malo sna ~esto uzrokuju bolove u

o~ima, pucawe kapilara, oticawe kapaka. Da bistepredupredili i ubla`ili ove simptome, primenitejednostavan recept:¸ Skuvajte ~aj od kamilice (stavite dve kesice), a kada

se ohladi izvadite kesice i stavite ih preko zatvorenihkapaka. Lezite, opustite se i ostanite u tom polo`aju 15minuta.

Savet plus: Na poslu i u domu {to ~e{}e otvarajteprozore ili koristite ovla`iva~e vazduha, jer suv vazduhiritira o~i.

Tr~awe umerenim tempomnajboqe oblikuje telo, najbr-`e topi kilograme, a mo`eda se upra`wava bilo kad, bi-lo gde, i to potpuno besplatno.

Britanski tim nau~nika jeotkrio da `ene koje svakodnevnoxogiraju, u proseku `ive du`e petgodina, a u starosti su zdravije,pokretqivije i mozak im boqefunkcioni{e u odnosu na vr{wakiwekoje ne praktikuju ovaj vid rekreacije.

Tokom tr~awa pokre}u se svi mi{i}ina telu, poboq{ava se disawe icirkulacija, {to dobro uti~e na srce,plu}a i krvne sudove. Xogiraweosloba|a i endorfin, hormon koji jezaslu`an za ose}aj sre}e izadovoqstva.

S obzirom na to da je ovarekreacija prili~no naporna,osobe koje nisu u formi iliimaju vi{ak kilograma,najboqe je da postepenopripreme organizamkombinovawem brzoghodawa i tr~awa.

O^I

DIJETA

Пролећно чишћење организмаMnogo kalori~nih

obroka tokom zime, a malokretawa, dovodi do toga dau prole}e ne smete ni dastanete na vagu. Va{afigura do}i }e doizra`aja tek na leto, zatoje sada pravi trenutak daoslobodite organizamtoksina i vi{kakilograma. Nije vam potrebna drasti~na promena re`ima

ishrane, ve} samo malodiscipline.¸ Za po~etak,

elimini{ite iz jelovnikasuperkalori~ne namirnice(majonez, ka~kavaq, mesneprera|evine...) ili ihsvedite na najmawu meru.¸ Trudite se da svaki

obrok bazirate na povr}u,umesto crvenog mesa jeditebelo, ribu i morskeplodove. U`inajte vo}nu

salatu, a ne sladoled,kola~e i torte.¸ Br`e }ete da smr{ate

ako redovno trenirate, aako niste sportski tip, do-voqno }e biti da priu{ti-te va{em telu duge {etwe.¸ Izbegavajte gazirane

sokove, alkohol ispecijalitete od kafe(naro~ito one sa {lagom),pijte vodu i sve`e ce|enevo}ne sokove. M. D. P.

Zaple{ite, zabavite se i zategnite telo.Standardni i latino plesovi mogu da buduodli~ni saveznici u borbi sa vi{kom kilogramaili celulitom. Upi{ite kurs plesa ovog prole}ai do leta }ete imati sjajnu figuru.

Џогирањеобликујефигуру

ZA SENZUALNETangoStrast koja izbija iz

svakog pokreta plesa~a tanga,otkriva da ova vrstastandardnog plesa vu~e koreneiz Latinske Amerike. Tangonije toliko zahtevan kaosamba ili rumba, tako da bezproblema mogu da ga izvodei starije osobe. Ne samo{to u~vr{}uje mi{i}e nanogama, zadwici i le|ima,ve} poboq{avasamopouzdawe i budieroti~nost.

ZA VEDREFokstrot

Br`a verzija fokstrota jekvikstep, a sporija sloufoks,

ali bez obzira na to za koju da seopredelite, veseli ritam }e da

vam "u|e u vene" i izmami osmehna lice. Ovaj ples je kao stvoren

za dame koje provode mnogovremena sede}i, ali i za one koje`ele da razmrdaju noge i u`ivaju uodli~noj zabavi.

ZA MA[TOVITEOrijentalni ples

Gibawe bokova uz zvuke Orijenta,dekoltirano prslu~e sa resama,

prozirne tkanine, razgoli}en stomak ibosa stopala, neminovno izazivaju buruodu{evqewa kod mu{kog pola. Ipak,ovakav ples je vrlo zahtevan, a wegovanajve}a prednost je u tome {to pokretemogu da izvode i osobe sa vi{komkilograma. Ali uz redovno ve`bawe, masnenaslage na bokovima, stomaku i butinamamogu potpuno da i{~eznu. M. D. P.

ZA ROMANTI^NEValcer (be~ki i engleski)Graciozni pokreti u valceru mogu mnogo

da doprinesu boqem dr`awu tela, jer ibe~ka i engleska varijanta zahtevaju odplesa~a da imaju prava le|a i zategnuta ramena. Osim{to razvija vratne, grudne i le|ne mi{i}e, valcer poma`edamama da hodaju `enstvenije, a ne`na muzika raspirujema{tu i do~arava romanti~no vreme qupkih princeza ihrabrih vitezova.

Који плес је идеалан за вас?

PoklonVise}e

min|u{e od "svarovski" kri-stala iz kolekcije"Beladona"dobila je Zorica[}epanovi},TiosavaKarapanxi}a 17,36000 Kraqevo.

MODANOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008. V

TORBE

У јарким бојамаProle}e je u vazduhu... to se vidi i po

ovim damama (Meri Kejt Olsen, Rijana iRej~el Bilson), koje su svoj autfit osve`i-le dahom prole}a - "vri{te}i" `utim tor-bama. Tako|e, nije te{ko pogoditi {ta je

zajedni~ko i ovim lepoticama - Xesiki Al-bi, Lindsi Lohan i Ketrin Hil: nabacilesu hit ovog prole}a - torbu u jarkoqubi~a-stoj, iako {to bi se narodski reklo "nemajuveze s vezom". M. Va.

DOWI VE[

Заводљив,елегантан,сензуалан

U hotelu "Hajat" pro{lenedeqe predstavqena je naj-novija kolekcija robne mar-ke "vumen sikret" za sezonuprole}e/leto 2008. Osimprepoznatqivog doweg ve-{a, na prvoj samostalnojreviji omiqene `enske rob-ne marke, prikazane su ipixame, spava}ice, prate}idetaqi...

Publika je u prvom deluimala priliku da vidi trilinije modela:¸ "Holidejs", koja je ins-

pirisana duhom praznika.Tu su kratke pantalone, ka-pri pantalone, majice odpamuka i lana u crvenoj, be-loj i plavoj boji, sa cvet-nim i tradicionalnim de-senima. Isti~e se sklad di-zajna i udobnost, kao i igradvoli~nih tkanina, tako dase neki modeli mogu nositii kao svakodnevna gardero-ba.¸ "Lejdibrd" je mlada-

la~ka linija bazirana na{ari bubamara. Predstav-qeni su modeli na kojimase isti~e kontrast boja imali detaqi na obodima od~ipke.

¸ "Hot sikret" liniju~ine seksi kompleti koji`enu ~ine zavodqivom,privla~nom i senzualnom.Isti~e se moderan dizajn, amodeli napravqeni od ~ip-ke svile, pamuka, odi{u mi-sti~nom elegancijom.

S. Kosti}Foto S. Sari}

Акција у Мегасторспродавници

U prodavnici Megastorselektronika mo`ete da na-|ete odli~an izbor mobil-nih telefona, uz odre|eneTelekom tarifne pakete.Tako mo`ete da odaberetemodel Nokia 8800 arte mo-bilni telefon, ~ija je cena

u prodaji 88.990 din, a uztarifni paket BEL 1000ili Fre{ 4000 dobijate gaza samo 36.161 din. NokiaN76 je u prodaji 34.450 din,a uz tarifni paket BEL 200,Miks 1000 ili Fre{ 1000,dobijate ga za samo 13.531din. Cene mobilnih telefo-na su fiksne i ne zavise od

tarifnog paketa za koji seodlu~ite. Najve}a pogod-nost, koja postoji samo uMegastors-u, je kupovinaovih mobilnih telefona na6 mese~nih rata, sa 0% ka-mate i kupovina do 18 mese-ci sa minimalnom kamat-nom stopom. Svi najnovijimodeli, ve} od 9.960 dinara.

SVET POZNATIH NOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008.VI

POD SVETLOM REFLEKTORA

Славни родитељи, славна децаJo{ kao mali imali su

prilike da, ~e{}e negodruga deca, zavire u

garderobu i {minkernicevelikih svetskihpozori{ta i tr~karaju poogromnim binama najve}ihmuzi~kih manifestacijaikada. Mo`da su im se jo{tada dopala zanimawasvojih roditeqa, pa sukrenuli wihovim stopama.Sa druge strane,posmatraju}i dokle sudogurali, ispada da su samo`eleli da budu slavni.Ipak, ~iwenica je da suwima kqu~evi vrata svetapoznatih bili lakodohvatqivi. Neki sudogurali daleko, i zaseniliuspehe svojih roditeqa.Mnogo vi{e wih ostalo jewihova bleda senka. A,ostali su se utopili uepitet "prose~no".

Sin Mika Xegera imanekenke Xeri Hol, XejmsXeger izabrao je daske koje`ivot zna~e. Debitovao je ujednom od londonskihpozori{ta. Prva ulogabila mu je lik "seoskog{mokqana". Rediteq ga jepohvalio re~ima:

- Sjajno je skinuoteksa{ki naglasak, glumushvata ozbiqno, pa seprojektu posvetio upotpunosti.

Xejms je `eleo da izbegnepri~e o svom poreklu, pa jekolegama tek kasnije, kadaje premijera, ali i kritika,

dobro pro{la, rekao ~iji jeon zapravo sin.

Wegova sestra ElizabetXeger izabrala jemanekensku pistu. Zajednosa Aleksandrom iTeodorom, k}erkama Kita

Ri~ardsa, nosila jemodele vode}ih svetskihkreatora.

Kada smo ve} kod decenajboqih muzi~ara,vrlo poznata postala jei Stela Makartni,k}erka ~lana "Bitlsa"Pola Makartnija.Zavr{ila je fakultet, ave} na wenoj prvojreviji koju je radilakao diplomski,nastupile su manekenkeKejt Mos i NaomiKembel. Kasnije jeradila za "Gu~i",odakle su je anga`ovalina kolekciji od ko`e.Prava slava do{la jekada je ba{ onadizajnirala ven~anicuza Meli (tako Stelaprivatno zove Madonu).Kriti~ari wen radopisuju kao "me{avinupoetskog sa grubqimizgledom rok zvezde".Obo`ava `ivotiwe ibori se za wihovaprava. Jedna odkolekcija bila joj jeekstravagantna do temere da je modeleprekrila slikama kowai majmuna.

Liv Tajler, poznataglumica i manekenka,odredila je ~ime }e sebaviti u trenutku kadaje saznala da joj je praviotac Stiven Tajler. Tose desilo kada joj jebilo deset godina. Dotada je nosila prezime~oveka sa kojim je wenamajka bila u braku, akoja je sa muzi~arom"Aerosmita" StivenomTajlerom imalaavanturu. Pojavqivalase u mnogim muzi~kimspotovima, naravnonajvi{e u onima grupesvog oca. Stiven joj jepomagao da pozira zanajboqe wujor{ke~asopise. Ipak, prava

slava do{la je ulogom ufilmu "Ukradena lepota".

Sinovi Xona Lenona,Xulijen i [on, i BobaMarlija, Zigi, izborili suse za svoja mesta u muzi~komsvetu, ali su jo{ daleko odpopularnosti svojih o~eva.Zigi, poput svog oca,promovi{e rege muziku, a2007. godine je dobionagradu za najboqi album utoj kategoriji. [on Lenonpi{e i filmsku muziku,ali je daleko od zvezdekakva je bio wegov otac.Kriti~ari su nakloweniXejkobu Dilanu, sinu BobaDilana, hvale}i wegovamuzi~ka ostvarewa.

Sigurno je da ima i decekoja su postala poznatija odsvojih roditeqa. Recimo,An|elina Xoli, k}erkaXona Vajta i Dru Barimor,~iji je otac Xon Barimor.

Me|u porodice kojezanimawa prenose sageneracije ne generacijuspadaju Daglasovi - Kirk iMajkl. Sin se godinama

trudio da iza|e izsenke oca, {to mu je ipo{lo za rukom kadaje osvojio "Oskara"za film "Vol strit".Tada je rekao:

- Sada se kona~noose}am kao MajklDaglas, a ne kao sinKirka Daglasa.

Ina~e, obojica uHolivudu nose istinadimak - Klan, jerpoznaju apsolutnosve one koji imajuikakve veze safilmom.

Trude}i se dapomogne svojoj qubimici,Aron Speling dao je Torijednu od glavnih uloga useriji "Beverli hils", kojuje on producirao. To joj je ibila jedina zapa`enijauloga, pa su se potvrdilepri~e da ba{ nijetalentovana za glumu.

Geni su radili i uslu~aju Martina [ina iwegovih sinova ^arlija[ina i Emilija Estaveza.

Majka Gvinet Paltrou jeugledna pozori{na glumicaBlajt Daner, a i otac Brusbio je televizijskiproducent. Zahvaquju}iwemu, dobila je prvu ulogu,ali je kasnije nebrojenoputa potvrdila talenat zaglumu.

Glumica Kejt Hadsonmnogo je popularnija od

svoje majke sa kojom jezajedno osnovalaproducentsku ku}u podnazivom: "Ume{ li da~uva{ tajnu". A, uzanimawima dece iroditeqa nema tajne. Jasnoje da "iver ne pada dalekood klade".

S. S. ROV^ANIN

MU[KARCINOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008. VII

PRVI SASTANAK

Dobro ste sepotrudili da do|e doovog trenutka, prvog

izlaska. Odabrali stedobar restoran, lepo ste sesredili i dolazite po wuta~no na vreme. Sada stenegde na polovini ve~eri ipo~iwete da tra`iteuspe{ne znakove prvogsastanka, pitaju}i se {taona misli o vama, ili jo{va`nije, postoji li {ansaza neku "akciju" u tokuve~eri. Ovo je mali popisuspe{nih znakova koji

obi~no zna~e da joj se svi|aono {to vidi.

Postavqa mno{tvo pita-wa o vama. Ovo je defi-nitivno uspe{an znak, jerkada `ena postavqa tolikopitawa o vama zna~i da jezainteresovana. Ako `elida zna ne{to vi{e o va{ojporodici ili poslu,verovatno je ve} pomislilakakva bi bila veza sa vama.

Ignori{e telefon. Kadadevojke ignori{u zvowavumobilnog zna~i da nisuzainteresovane ni za kogaosim vas u tom trenutku. Toje naravno dobar znak. Zato,slobodno mo`ete smatratida ste je impresionirali

ako se ne javqa na telefon.Vi u~inite isto, neka onabude u centru pa`weslede}a dva sata, {to }e jojnaravno goditi, a mo`davas i nagradi zbog toga.

Naru~ila je drugu turu.Kada va{a pratiqa naru~idrugu rundu pi}a, to jeo~igledan dokaz da se ose}aprijatno u va{em dru{tvu.Ako vam ona naru~i pi}e,prihvatite ga i u`ivajte.

Uspostavqa fizi~kikontakt. Ako vam dotaknerame na povratku iz toaletaili vam dotakne nogu kadajoj ispri~ate {alu, mo`ete~estitati sebi. Ovo suuspe{ni znaci koji vam

govore da je weno telouskla|eno s va{im, i sadaslede samo dobre stvari.Poka`ite joj da ste i vizainteresovani i uzvratites nekoliko dodira. Ali,budite oprezni, nikakonemojte pre}i granicu.

Opona{a va{e radwe. Toje ~udno podsvesnopona{awe, ali qudijednostavno vole daopona{aju predmete svojih`eqa. Ako ste vi srknulipi}e ili ste se nagli ustolici, a va{a partnerkauradi to isto, zna~i da jena va{oj talasnoj du`ini iromanti~no povezivawe jeve} zapo~eto. M. Va.

VEZA

Понекад је добро прећутати

REKREACIJA

Бициклизам јесјајан за организам

Koliko god da ste iskreniprema svojoj devojci, nekestvari joj ipak ne bistesmeli re}i. Iako misliteda ona uvek ima razumevawa,na pojedine va{e komentarei postupke uvek }e reagovati

i ne}e ostati ravnodu{na.Zato ako `elite daizbegnete sva|u, pazite {tapri~ate.

1. Ne komentari{itedruge devojke. Va{oj devojcimo`da ne}e zasmetati akopogledate neku zgodnudevojku u prolazu. Me|utim,sigurno joj ne}e biti

svejedno, akoprokomentari{ete i wenizgled re~ima: "Ba{ jeseksi."

2. Izbegavajte pri~u obiv{oj. Nema te `ene koja sene naje`i na re~i: "Moja

biv{a devojka..." To jeuglavnom zbog toga {tosvaka od wih `eli da uva{em `ivotu budejedinstvena i posebna. Ako~esto pomiwete biv{uqubav pomisli}e da pravitepore|ewa i to joj se ne}edopasti.

3. Po{tujte wen trud.

Pred izlazak sa vama ona semaksimalno trudi da lepoizgleda. Zato ako ne `eliteda joj pokvarite ve~e,suzdr`ite se od komentara ustilu "~ini mi se da ti je tako{uqa mala ili izgleda{debqe u tim pantalonama...".

4. Ne ogovarajte wenedrugarice. @ene se uglavnompoveravaju `enama. Zato svenegativne komentare owenim drugaricamazadr`ite za sebe. Kad-tad }ebiti u prilici (na primer,zbog male sva|e sa vama) dasvojim drugaricama preneseva{e mi{qewe. A sa wimaje boqe da budete u dobrimodnosima.

5. Ne potcewujte sebe. Tose ne dopada nijednoj `eni.One uglavnom cenemu{karce sigurne u sebe.Zato ne iznosite svojeslabosti i nikad nepostavqajte pitawa poputonih "Ne znam za{to si samnom, kad zaslu`uje{boqe?". Tako mo`ete samo daizazovete sa`aqewe.

S. \. K.

PRE nego {to se predizlazak sa nekom damom"okupate" u omiqenom par-femu, dobro bi bilo dapro~itate istra`ivawe kojesu sproveli nau~nici saUniverziteta Berkli. Nai-me, oni su utvrdili da `ena-ma uop{te ne smeta mirismu{kog znoja, naprotiv.

U projektu je vi{e od 300studentkiwa imalo zadatakda 20 puta pomiri{u uzoraksupstance, koja je osnovnisastojak mu{kog znoja.Ispostavilo se da su svereagovale veoma burno,sko~io im je puls i krvnipritisak, a ustanovqeno jeda u uzorku krvi imajupove}an nivo hormona, {toje simptomati~no kodseksualnog uzbu|ewa.Zanimqivo je da je reakcijatrajala i po{to je pro{lo

60 minuta od kada sumirisale uzorak.

Ako ste pomislili da ovozna~i da ne morate redovnoda se kupate, prevarili stese. Kada su nau~nici dalidamama da pomiri{u istusupstancu iz znoja pome{anusa bakterijama, koje su iuzrok neprijatnog mirisa,

damama je naglo splasnuolibido.

U istom istra`ivawu,ispostavilo se i darazli~ite arome mu{kihparfema u seksualnom odnosudeluju destimulativno na`ene, odnosno ostavqaju ihpotpuno ravnodu{nim.

M. D. P.

ISTRA@IVAWE

Зној као афродизијак

Biciklizam je odli~anvid rekreacije, jer aktivirasve mi{i}e na telu,naro~ito na le|ima inogama. Ja~a sr~ani mi{i},poboq{ava kondiciju icirkulaciji, a pri tom neoptere}uje kosti. Da bi vamvo`wa na dva to~ka vi{eprijala, stru~waci savetujuslede}e:¸Izbegavajte da vozite

bicikl u zagu{qivim iprometnim saobra}ajnicama.Ne samo da rizikujete da sepovredite, ve} i punimplu}ima udi{ete gasove izauspuha, tako da ve} poslepetnaestak minuta vo`wemo`ete da dobijetevrtoglavicu i osetitemu~ninu.¸ Ako planirate da

redovno vozite bicikl,investirajte u kvalitetnijimodel. Naro~itu pa`wuobratite na sedi{te, koje nebi smelo da vas previ{e`uqa.¸ Obavezno zaka~ite za

va{eg dvoto~ka{a iplasti~nu posudu sa vodom,kako biste mogli da seosve`ite kad god po`elite, ada pri tom ne morate dasilazite s bicikla. Uprotivnom, morate dapravite pauzu da biste

popili vodu, a ako ne budeteto ~inili dovoqno ~esto,mo`e do}i do dehidratacijeorganizma.¸ Ukoliko vam je ciq da

smr{ate, trebalo bi daznate da }ete najboqiefekat da postignete ako se

vozite vremenski du`e iumerenim tempom, negokra}e, a ja~imintenzitetom. Posle 30minuta vo`we prose~nombrzinom na ravnom terenugubite do 410 kalorija.

M. D. P.

Да ли јој се свиђам?

MEDICINA NOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008.VIII

Ukoliko svakog putakad vas zaboli glavapomi{qate na

najgore, ili vas zbogubrzanog rada srca odmahhvata panika; ako jednommese~no odlazite kodlekara, a va{a ku}naapoteka je boqe snabdevenaod prave; ukolikosvakodnevno sami sebimerite puls i potomgrozni~avo prelistavatemedicinsku enciklopediju,va{a briga o sopstvenomzdravqu prelazi granicenormalnog i pretvara se uopsesiju. Racionalna osobaume da proceni u kojojmeri su istinskizabriwavaju}i razli~itisignali koje joj telo {aqe.Kada oseti odre|enetegobe, razumna osobaodgovore tra`i odstru~waka, obavqa sveneophodne testove, verujedobijenim rezultatima ipridr`ava se terapije.Ali, kada bolest postaneopsesija, nikakvauveravawa stru~waka nemogu vas ubediti da nistebolesni, re~ je ohipohondriji.

Ako ste i vi skloni da usvakom i najmawem signalukoji vam telo po{aqevidite ozbiqnu opasnostpo zdravqe, krajwe je vremeda nau~ite da praviterazliku izme|u simptomakoji zaista treba da vasbrinu i onih zbog kojihnema razloga za paniku.

 1. Jaka glavoboqa

Ponekad vas glava tolikozaboli da vam ni jakosredstvo protiv bolova nepoma`e?

Pretpostavkahipohondra: Mo`da imamtumor na mozgu!

Najverovatniji uzrok:Migrena. Ukoliko nemadrugih simptoma ne mo`ebiti ni govora o tumoru.

Obja{wewe stru~waka:Povremena glavoboqa netreba da vas zabriwava.Ona se relativno lako

otklawa sredstvimaprotiv bolova. Me|utim,~este migrene, razli~itogintenziteta i centra bolamogu vam prili~nozagor~ati `ivot. Stoga,obratite pa`wu na prate}esimptome, kao {to sumu~nina, poreme}en ose}ajza ravnote`u, bolovi umi{i}ima, nesanica,visok pritisak...

Savet: Pre nego {topotra`ite pomo}stru~waka, poku{ajte daod ~etiri do {est nedeqavodite "dnevnikglavoboqa" i urednobele`ite u kom predeluglave ose}ate bol, koliko~esto se ona javqa, kakvogje intenziteta, kolikotraje kriza, da li se javqaposle odre|ene vrste jelaili pi}a... Svi ti va`nielementi pomo}i }eneurologu da vam {to prei na najboqi mogu}i na~inpomogne.

 2. Bol u dojci

Neprijatan bol kojizabriwava svaku `enu

Pretpostavkahipohondra: Verovatno seradi o tumoru dojke.

Najverovatniji uzrok: Zaovaj bol naj~e{}e su krivihormoni. Upredmenstrualnom perioduprogesteron podsti~ezadr`avawe vode, grudizbog toga nabreknu, anervni zavr{eci postajuosetqivi. Uzrok bola udojkama mo`e biti i brzrast grudi u pubertetu iliupala mle~nih `lezda.Mada veoma neprijatan,nijedan od ovih uzroka nijesmrtonosan!

Obja{wewe stru~waka:Bol, na`alost, nije jedanod simptoma tumora dojke,jer bi to bio dobar znak zauzbunu. Samo u veomaretkim slu~ajevima tumoradojke pacijent ose}a tup,konstantan bol, koji seveoma razlikuje od onogkoji prouzrokuju ve}navedeni problemi.

Savet: Ukoliko ste mla|i

od 40 godina, svakog putakada posetite ginekologa,zamolite ga da pregleda iva{e grudi. @ene starijeod 40 godina treba jednomgodi{we da urademamografiju. Me|utim,ukoliko je me|u `enskim~lanovima va{e porodicebilo slu~ajeva raka dojke,ovakve preglede obavqajte i~e{}e.

 3. Umor

Iz dana u dan, budite seumorni i bezvoqni

Pretpostavkahipohondra: Mora da

bolujem od sindromahroni~nog umora.

Najverovatniji uzrok: Nepostoje organski uzroci ovebolesti, stoga prvo trebada date krv na analizu iustanovite da li se mo`daradi o anemiji ili imateproblema sa tiroidnom`lezdom. Mo`da stedeprsivni ili patite odretke bolestifibromijalgije. Naime,ekstremni umor je jedan odsimptoma ove bolesti odkoje oboleva oko 10 odsto`ena.

Obja{wewe stru~waka:Kod osoba obolelih od

sindroma hroni~nog umoradrasti~no je smawenasposobnost obavqawanormalnih aktivnosti zbogbola u mi{i}ima,zglobovima i grlu, kao iproblema sa pam}ewem.

Savet: Ukoliko analizakrvi ne potvrdi da bolujeteod anemije, poreme}ajafunkcionisawa {titne`lezde ili fibromijalgije,promenite `ivotne navike.Izbegavajte stresnesituacije, redovnijespavajte, promenite na~inishrane, {etajte ilive`bajte... Ako se ni poslemesec-dva ne budete ose}aliboqe, potra`ite pomo}stru~waka.

 4. Novi mlade`

Do pre nekoliko dananije ga bilo na tom mestu

Pretpostavkahipohondra: To je zlo}udnimelanom!

Najverovatniji uzrok:Mogu}e je da se samo radi omawem o{te}ewu ko`e ilio pegi nastaloj zbogizlagawa tog dela telasuncu.

Obja{wewe stru~waka:Normalno je da se do 35.godine na telu javqaju novimlade`i. Treba obratitipa`wu samo na one flekeili mlade`e koji suasimetri~ni i jasnoobele`enih granica, ilimewaju boju i veli~inu.Ako }e vam od toga bitilak{e, posavetujte se sadermatologom.

Savet: Kada napunite 35godina, bilo bi dobro davam dermatolog izradimapu mlade`a i da nakontrolu dolazite jednomgodi{we.

 5. Nesvestica

Vrti vam se u glavi,hvata vas nesvestica, srcevam ubrzano lupa i ose}atebol u grudima

Pretpostavkahipohondra: Da li je toinfarkt?

Najverovatniji uzrok:Mo`da se radi o obi~nojaritmiji, reakciji nastresnu situaciju ili je re~o nepravilnoj ishrani ukojoj nema dovoqnokalijuma. Mogu}e je da stepopili suvi{e kafe.

Obja{wewe stru~waka:Nesvestica nijenajo~igledniji simptominfarkta, ve} jak bol ugrudima koji traje du`e od20 minuta. Ukoliko niste urizi~noj grupi koju ~ine`ene-pu{a~i starije od 45godina, sa visokimpritiskom, vi{komkilograma i problemima sa{e}erom u krvi, mala jeverovatno}a da suvrtoglavica i aritmijaposledice sr~anih smetwi.

Savet: Prihvatitemediteranski na~inishrane sa mnogo testenine,vo}a, povr}a, ribe,maslinovog uqa. Bavite sefizi~kim aktivnostima ipovremeno kontroli{itepritisak.

 6. Povremen gubitakpam}ewa

Ma koliko se trudili, nemo`ete da se prisetitenekog broja telefona

Pretpostavkahipohondra: To jeAlchajmerova bolest!

Najverovatniji uzrok:Ukoliko ste mla|i od 65godina i niste do`iveli~ak ni bla`u povredu glave,uzrok va{e zaboravnostiverovatno su stres, blagadepresija ili anksioznostawe. Zato se potrudite dase {to pre izborite saproblemom koji vas mu~i.

Obja{wewe stru~waka:Ako smatrate da vam sesuvi{e ~esto de{ava dazaboravqate i da ta"zaboravnost" uti~e nakvalitet va{eg `ivota,posetite neurologa.

Savet: Stalnostimuli{ite svoj mozak.^itajte, re{avajteukr{tene re~i, slu{ajtemuziku...

@. D.

DIJAGNOSTIKA PRAVI ILI UMI[QENI BOLESNIK?

Докторе, је л' то нешто озбиљно?

MEDICINANOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008. IX

^AJEVI

Штите од каријесаKao bogat izvor flavonoida i

polifenola, preporu~uju se ~ajevi zakonzumirawe tokom ~itavog dana.Ispijawe tri-~etiri {oqice ~ajadnevno, smawuje rizik od sr~anogudara, jer flavonoidi poma`u priodr`avawu zidova kapilara, ka`ustru~waci. Ovi sastojci, tako|e,{tite i od infekcija, kao i odkarijesa, jer ~iste bakterije koje senakupqaju u naslagama oko zuba. Aredovno konzumirawe ~aja, ja~a kostii zube.

Z. O. J.

Iako isti~u da su sva~ula za ~ovekapodjednako bitna,

jedno se, ipak, izdvaja. Re~je o ~ulu vida, preko koga seprima ~ak 80 odstoinformacija. Zato, nimalone ~udi {to qudi, kadadelimi~no ili potpunoizgube vid, pre`ivqavajupravu dramu. ^ak i usituacijama kada doslabqewa ili potpunoggubitka vida dolazi usledfiziolo{kog procesastarewa, kao {to je to uslu~aju katarakte.

[ta je katarakta, i kakonastaje, obja{wavaoftalmolog profesor dr

\or|e Konti} iz Institutaza o~ne bolesti Klini~kogcentra Srbije:

- Katarakta predstavqazamu}ewe so~iva, koje senaj~e{}e javqa kaoposledica procesa starewa.Do zamu}ewa mo`e da do|ei zbog drugih faktora, kao{to su zra~ewe, povrede izapaqewa raznih strukturaoka, metaboli~ke promene uorganizmu... U svakomslu~aju, za normalan vid jeneophodno da sve struktureu oku budu providne, {tose, naravno, odnosi i naso~ivo.¸ ^emu slu`i so~ivo?- So~ivo slu`i za

fokusirawe svetla, kojedolazi sa predmeta koji seposmatraju, u `utu mrqu,obrazuju}i slike. U procesustarewa dolazi doporeme}aja u samommetabolizmu so~iva, kojepolako po~iwe da se muti,odnosno po~iwe proces

katarakte. Kataraktapo~iwe u {estoj deceniji, au osmoj deceniji ~akpolovina osoba imaproblem ove vrste.Posledwih godina brojkatarakti se neprekidnopove}ava, s tim {to se svevi{e javqa kod mla|ihosoba. I to naj~e{}e kaoposledica boravka na suncubez nao~ara.¸ Kako se katarakta

razvija?

- Katarakta ima vrlopostepeni tok. Ne prate jenikakvi bolovi, ili nekedruge smetwe. Prvo se javqana jednom, pa tek onda nadrugom oku. Zbog togapacijenti ponekad nisu nisvesni da ne vide dobro,po{to im zdravo oko stvaratakav ose}aj. Me|utim, ovomo`e biti opasno,naro~ito u saobra}aju,po{to se su`ava vidno

poqe. Sem toga, qudi kojine znaju da imaju kataraktu,imaju potrebu da poja~avajusvetlo, a ~ini im se da nislova u koja gledaju nisujednaka.¸ Da li katarakta mora

da se operi{e?- Za kataraktu je lek

izbora operacija. Zamu}enoso~ivo se uklawa, ali seostavqa tanka prirodnaopna, u koju se stavqave{ta~ko so~ivo.

Hirur{ki zahvat jekomforan, obavqa se ulokalnoj anesteziji, saultrazvukom za uklawaweso~iva. Savremene metodeomogu}avaju da se zaugradwu koriste so~ivakoja ne izazivaju reakcijuoka na strano telo.Postoperativni oporavakje mnogo kra}i. Ve}ina seoperi{e u okvirujednodnevne hirurgije i,sigurnosti radi, ostajejednu no} u bolnici.Jedini lekovi koji sekoriste su upostoperativnom periodu,kojima se smawuje reakcijaoka na prisustvo stranogtela, odnosno ve{ta~kogso~iva.¸ Da li se operacijom

problem katarakte trajnore{ava?

- ^esto se de{ava da petgodina posle operacije,dolazi do zamu}ewa tankeopne u kojoj se nalaziso~ivo, zbog ~ega se ka`e dase katarakta vratila.Me|utim, ovde je dovoqnoda se laserskim zracimaukloni opna, i da se vidzna~ajno popravi. I ovaintervencija se radi ulokalnoj anesteziji i nijebolna. Ina~e, ukoliko sekatarakta na vreme neoperi{e, u odmakloj fazimo`e da do|e do skokao~nog pritiska. O~nipritisak nastaje zbogblokirawa puteva oticawao~ne vodice, pa oko ondacrveni i boli. Ako ovakvostawe predugo traje, mo`edo}i i do zapaqewa oka,kao i do propadawa o~nog`ivca.¸[ta mo`e da se uradi

u preventivnom smislu?- Svako ko mewa nao~are

na blizinu, treba da obavipregled kod o~nog lekara.Jer, samo oftalmolog mo`eda otkrije sve eventualnepromene - do o~nogpritiska. Pregledom moguda se utvrde najranijiznaci katarakte

Z. O. Joksovi}

OPSTIPACIJA

Сваког мучи, а не мораNe postoji ~ovek koji se

makar povremeno ne `ali naopstipaciju, ili narodskire~eno - zatvor. Stru~wacika`u da za ovakvo stawecreva postoje mnogobrojnirazlozi. Naj~e{}e se javqakao posledica mawkavoluminozne hrane, ali izbog uzimawa odre|enihlekova, na koje bi trebalo daupozore lekari.

Uzimawe `estokihlaksativa, u ovakvoj

situaciji poma`e, ali mo`eda dovede i dokontraefekata, o ~emu trebavoditi ra~una. Laksativimogu iz organizma da izvukuhranqive sastojke, stvorezavisnost kod onog ko ihuzima, a mogu da izazovu iponavqawe opstipacije.

Zato bi prirodni lekovitrebalo da imaju prednost uterapijskom smislu, tvrdezagovornici alternativnogle~ewa. Biqni laksativi i

sredstva za omek{avawestolice, bez dodavawa{e}era su, po wihovommi{qewu, lek izbora. Trebaih uzimati po potrebi, isamo na kratko vreme. Semtoga, treba jesti {to vi{e`itarica i piti {to vi{ete~nosti. Ako se tome dodamakar malo ve`bawa,probleme sa crevima izatvor, svako }e brzo dazaboravi.

Z. O. J.

KATARAKTA UZROCI, SIMPTOMI, LE^EWE

Слабљење вида каопоследица старења

RizikRizik od operacije uvek postoji, pa ~ak i kada je ona apsolutno

pouzdana. Kod operacije katarakte mo`e do}i do pojavezapaqewa oka, kao i do odbacivawa so~iva kao stranog tela. Nasre}u, procenat ovih rizika sveden je na minimum.

PrividU toku samog nastajawa katarakte, qudi odjednom shvate da

mogu da ~itaju bez nao~ara, iako nao~are nose. To je zbog toga {tou toj fazi dolazi do takozvanog bujawa, odnosno uve}avawaso~iva, koje im omugu}ava da ~itaju. S tim {to im se vid nadaqinu mewa u negativnom smislu.

ONA I ON NOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008.X

QUBAV NA POSLU

Не заводите,шармирајте!

¸ Trudite se da va{a veza {to du`e ostanestrogo ~uvana tajna. Uzdr`ite se od izlivane`nosti pred kolegama i prema partnerunikada ne budite popustqiviji kada je posao upitawu.¸ Posao ne sme da trpi zbog va{e qubavi. Ne

ostajte na pauzi du`e nego ostali, ne {aqitejedno drugom bezbroj elektronskih i SMS porukai ne odlazite svakih pet minuta na cigaret-pauzu. Tako|e, ne uvla~ite druge u va{erasprave. Ni{ta gore za posao od atmosferehladnih i zategnutih odnosa me|u kolegama.

Mo`da }ete uhodniku firme ukojoj radite

uskoro naleteti ba{ naizabranicu va{eg srca!Rezultati istra`ivawakoje je nedavno sprovedenou ve}ini evropskih zemaqaotkrivaju da je svaki drugizaposleni, bilo mu{karacili `ena, bio u qubavnojvezi sa kolegom ilikoleginicom. Stoga i ne~udi ~iwenica da jeve}ina ispitanikaizjavila da je radno mestojedno od najidealnijihmesta za upoznavawesrodne du{e.

Preduze}e je zatvorenasredina u kojoj vladajuodre|ena pravilapona{awa i gde provoditeve}inu svog vremena. Me|ukolegama u mnogimkompanijama vladaju vrlobliski, prijateqskiodnosi. Na poslu se svipredstavqaju u svomnajboqem svetlu: trude seda sa kolegama ipretpostavqenima buduqubazni i srda~ni, kao ida u napetim situacijamaostanu hladnokrvni imirni. U takvoj atmosferiveoma lako se stvarajusimpatije i ra|a qubav,~ak i kada to zna~i da sebei partnera mo`ete dovestiu nezgodan polo`aj. Ovakveveze imaju neodoqivi ukuszabrawenog vo}a i unajve}em broju slu~ajeva suprolazne. Naime, ve}inaposlodavaca ne gledablagonaklono na wih.Me|utim, treba priznatida qubav koja se rodila naradnom mestu ponekad imai sre}an kraj. Tajna le`ije u po{tovawu odre|enihplavila pona{awa istrogom odvajawu

privatnog odprofesionalnog.

1. Budite maksimalnodiskretni.

Da bi va{a qubavizdr`ala pritisakokoline i opstala,pona{ajte se veomadiskretno i trudite se dane napravite gre{ke kojemogu dovesti u pitawe va{i partnerov ugled, kao iopstanak na tom radnommestu. Ukoliko `elite da

izbegnete zlonamernaogovarawa, ne pokazujteotvoreno svoju naklonostprema osobi koja vam sesvi|a ni u kancelariji,ali ni na nekom drugommestu koje je u direktnojvezi sa va{im poslom.Budite maksimalnouzdr`ani na sindikalnimproslavama, tokomkolektivnih zajedni~kihizlazaka na pi}e posleposla, pa i na seminarimakoje organizuje va{afirma.

2. Ne zavodite, nego{armirajte

Na poslu zaboravite na

klasi~ne metode zavo|ewa.Ukoliko `elite da sadragom osobom provedetevi{e vremena, raditezajedno na nekom projektu.Tako }ete se najboqeupoznati. Ili iskoristitepauzu i pozovite je nakafu. Trudite se da tadabudete druga~iji,zanimqiviji nego u ukancelariji. Opustite se irazgovarajte o stvarimakoje vas interesuju, a nisuvezane za va{ posao.Poka`ite joj svoje pravolice.

3. Ne budite navalentniAko osoba koja vam je

zapala za oko ne reaguje nava{e poku{aje da je{armirate, odmahodustanite, naro~ito akoste joj pretpostavqeni.Nemojte zaboraviti da susvi va{i potezi i izjavepod budnim okom ostalihkolega i {efova, i moglibi biti potpuno pogre{noprotuma~eni i veoma vasskupo ko{tati. Uostalom,mo`da }ete je pre privu}iako budete glumilipotpununezainteresovanost.

Kako uskladiti qubav i posao

[ta posleraskida?¸ Poku{ajte da sa biv{om

devojkom odr`ite {toprofesionalniji odnos.Zaboravite ko je ona, mislitesamo na to {ta i kako onaradi.¸ Ne tra`ite od kolega da

zauzimaju strane.¸ Nikome ne govorite zbog

~ega ste raskinuli i neogovarajte biv{u devojku.¸ Ne dozvolite da ose}awa

uti~u na va{u radnusposobnost.

SEKS

Играчке заодрасле

Odnos svetske javnosti premaseksualnim igra~kama toliko sepromenio, da su one posledwih

godina izvu~ene iz mraka seks-{opova ukojima su donedavno jedino prodavane.Sada su ove igra~ke za odrasle slobodnoizlo`ene na policama velikih robnih

ku}a u Wujorku, Londonu, Parizu,Berlinu, Amsterdamu... One se sve ~e{}emogu na}i i u izlozima najekskluzivnijihmodnih ku}a i privla~e pogledeprolaznika gotovo isto koliko i preskupehaqine, cipele, ta{ne...

Procewuje se da ovo unosno tr`i{tegodi{we donosi profit od pet milijardi

evra, pa su se u dizajnirawe i proizvodwuseksualnih igra~aka ukqu~ile i nekepoznate robne marke i modni kreatori.^uveni proizvo|a~ aparata za brijawe"@ilet" lansirao je na tr`i{te `enskiaparat "venus vibrans" sa dr{kom uobliku falusa, dok se u buticima modnekreatorke Sowe Rikel sada prodaju inajskupqi vibratori na svetu, modernogdizajna i ukra{eni poludragim kamewem,vredni 2.119 evra. Autor nedavnoobjavqenog prakti~nog vodi~a zapo~etnike, "Seksualne igra~ke, ili kakozadovoqiti sebe", An Elari obja{wava:"Pored, tzv. penetriraju}ih ivibriraju}ih predmeta, seksualnapomagala ili igra~ke za odrasle ~inenajrazli~itiji predmeti koji seksualni`ivot ~ine raznovrsnijim iuzbudqivijim, kao {to su ~okoladna bojaza telo, uqa sa svojstvima afrodizijaka,tople ili hladne kupke, svilene trake zavezivawe, krznene lisice....

Seksualnapomagala ~ine

seksualni `ivotraznovrsnijim i

uzbudqivijim

××

Ukoliko`elite daizbegneteogovarawane pokazujteotvorenosvojunaklonost

××

1. Narukvice za vezivawe od silikona

2. Balzam za telo koji grejeili hladi

3. Jestiva boja zatelo od ~okolade

4. Vibrator u obliku pingvina

5. Najskupqi vibrator

KU]ANOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008. XI

DEKORACIJAVRTLARSTVO

^etinari zbog svojeglavne odlike da ne ogolezimi, omiqeni su ukrassvakog vrta. Pre nego {to seodlu~ite da ih posaditeprvo se raspitajte koliko }eporasti. Mi }emo vasupoznati sanajpopularnijim vrstama~etinara, wihovimpotencijalnim dimenzijamai zahtevima.

Pravilo jedan, za malevrtove birajte ~etinaresporog i niskog rasta.Vodite ra~una o oblicimakro{we koji mogu biti:stubasti, piramidalni, ilikonusni, loptasti, puze}i,vise}i(`alosni) kalemqenina stubastu formu. Poredvarijacija u oblicimapostoje i varijacije ubojama.

Najpopularniji ~etinari:Kleke (Juniperusi)-

zastupqeni u svimklimatskim zonama.Razli~itih su oblika i boja.Svi delovi imaju posebnuaromu. Vi{e im prijajualkalnija zemqi{ta, dobrouspevaju i na siroma{nimzemqi{tima. Tra`e dostasunca.

Juniperus virginijana"Skyrocket" (koji mo`edosti}i visinu od 4 m,{irina kro{we do 60 cm.^etine su plavozelene bojesa granama priqubqenim uzstablo. Godi{wi prirast je20 cm u visinu i 5 cm u{irinu. @ivi oko 100godina. Juniperus davurica"Variegata" - grane sa

svetlozelenim izbojcima navrhu imaju pramenovesvetlo`ute boje. Pogodan jeza mawe vrtove. Juniperussquamanta "Blue carpe"polegla forma, visine 30cm, {irine 150 cm,srebrnoplave boje, s dugimiglicama. Odgovaraju musun~ani ili senovitipolo`aji, kao i suva, ilivla`na zemqi{ta.

Tuje - kod nas sunapopularnije. Razlikuju seod kleka po svojimquspastim listi}imaslo`enim u krqu{t.Naj~e{}e se gaji Thuja

occidentalis "Smaragd" niskakupasta forma, visine do 2m, {irine 80 cm. Letismaragdnozelene boje, a zimisjajne zelene. ^esto se sadikao ograda i u grupama.Thuja occidentalis "Columna"- uska vaqkasta forma,visine 4-5 m, {irine 80 cmi tupog vrha. Granepravilno podeqene,tamnozelene boje. Mogu sesaditi samostalno, ili kao`iva ograda. Loptasteforme su "Golden globe","Rheingold". Odgovaraju imsvetla mesta, za{ti}ena oddirektnog sunca i dobropropusna vla`na zemqi{ta.

Hamaciparis(Chamacyparis) sa lepezastoslo`enim iglicama.

Chamaecyparis lawsoniana"Ellwoodii" - raste do visine2-3 m, gusto je razgranat, sagranama usmerenim nagore,plavozelene je boje.Chamaecyparis lawsoniana"Columnaris" najlep{i~empres iz ove grupe. Uskogpravilnog stubastog rasta,visine do 5 m. Grane su mutanke, malobrojne, usmerenenagore. Izbojci su pri vrhuplavkasti, a sa dowe stranetamnozeleni. Mo`e sesaditi pojedina~no, ili kao`iva ograda. Chamaecyparislawsoniana "Flecheri" -sporog i stubastog rasta,visine 3-4 m, sa gustimizdancima, plavozelene boje.Grane su mu usmerenenagore. Svimhamaciparisima odgovarapolusenovito mesto i

vla`no, dobro propusnozemqi{te.

Tisa - raste sporo, ali sastaro{}u dosti`e ogromnedimenzije. Prednost je utome {to podnosiorezivawe. Na `enskimbiqkama se u toku zimeobrazuju crvene bobice.Dobro podnosi senku, alitra`i zavetrinu u tokuzime. Najotpornija jejapanska tisa, a najvi{eoblika daje engleska tisa.

Smr~e (Picea)- rastu veomavelike i samo se uzorezivawe mogukontrolisati. Podnoserazli~ita, ~ak i veomavla`na stani{ta. Osetqivesu na {titaste i lisneva{i. Najpopularnijaforma je Picea glauca"Conica". Ima izuzetnogustu koni~nu kro{wu sasvetlozelenim izbojcima.Od srebrnih smr~anajpopularnija je Piceaomorika.

Bor (Pinus) - obi~noasocira na visoko~etinarsko drve}e, mada ion ima vrstu sa vrlopopularnom niskomloptastom formom Pinusmugo, ili kalemqena formaPinus silvestris - pendula.

Jela (Abies)- sli~na jesmr~i, ali nema mawihformi.

Abies concolor (srebrnajela) - iglice srebrnaste,duge. Vrsta vrlo cewenazbog lepog izgleda. Otpornana mraz i su{u. Dobro uspeva na svimzemqi{tima. Otporna nagradske uslove i smog. Mo`eporasti i do 10 m.

Zavese su ponovo utrendu, ali ne rusti~nimodeli dugi od plafona dopoda, ve} `ivopisni desenii prozra~ni materijali.Dekorativne tkanine naprozoru daju prostoriji{arm, toplinu i notuelegancije.¸ Prilikom izbora

zavesa, najva`nije je daznate gde }ete da ihoka~ite. Tamniji i te{kimaterijali se preporu~uju uprostorijama na ju`noj,isto~noj i jugoisto~nojstrani sveta, a svetli,prozirni i laki u sobamaokrenutim ka severu, zapaduili severozapadu.¸ U izboru desena

polazna ta~ka bi trebaloda bude boja nema{taja,zidova i tepiha (podnihobloga). Za prozore udnevnoj i radnoj sobi,trpezariji i kuhiwiidealno re{ewe suprozirne zavese, kojepropu{taju mnogosvetlosti. Te{ke i tamnetkanine pogodne su za

spava}u sobu, po{to {titeod jakog dnevnog svetla.Veseli deseni i intenzivneboje su dobro re{ewe zade~ju sobu, dok za kupatiloi kuhiwu dekorateripredla`u vitra` zavese,koje se postavqaju direktnona okvir prozora. Osim{to su lake za odr`avawe ine skupqaju mirise,omogu}avaju nesmetanootvarawe i zatvaraweprozora i ~uvaju odne`eqenih pogleda.¸ Jednobojni materijali

ubla`avaju {arenilo uprostoru i uspe{no "mire"razli~ite stilove uenterijeru. Ukoliko suzidovi ili tapete jarkihboja, harmonija se mo`eposti}i zavesom upastelnim tonovima. Ovesezone aktuelni su cvetnimotivi, ali sa wima bitrebalo biti naro~itooprezan, jer vizuelnosmawuju prostor.

Identi~an desen na zavesii dekorativnim jastucimaili tepihu ostavqa sna`anutisak, a upe~atqiv efekatposti`e se i kada je bojazavese i name{taja ukontrastu.¸ Zavese duge od plafona

do poda vizuelno podi`utavanicu, dok kratke zavesekoje dopiru da prozorskedaske, "pro{iruju"prostoriju.¸ Vrlo lep detaq u

enterijeru mogu da budu ineobi~ne garni{ne, kao iukrasne trake i {nale, kojeimaju i prakti~nu namenu.¸ Tkanina bledi pod

uticajem sunca, zato je boqeda kupite kvalitetnijuzavesu, koja }e du`e datraje. Tako|e, pamuk seskupqa posle prawa, takoda ovaj materijal nijepreporu~qiv za dekoracijuprozora.

M. Pavkovi}

U kupatilu se skupqanajvi{e bakterija, zato jevrlo va`no da higijenabude besprekorna. Nijedovoqno samo da opereteplo~ice i sanitarije, ve}bi trebalo da obratitepa`wu i na "detaqe".¸ Odvodi su steci{te

bakterija, a da biste tospre~ili, dovoqno je dajednom ili dva putanedeqno sipate u wih maloalkoholnog sir}eta.¸ Pe{kire svakodnevno

mewajte, a posle upotrebeobavezno ih ostavite da seosu{e na radijatoru.¸ Vodite ra~una o tome

da kupatilske ili zavese zakadu ne stoje dugo vla`ne,ve} ih obri{ite suvomkrpom.

SAVET

Беспрекорно чисто купатило

Завесе уносетоплину у дом

SavetiGde kupovati ~etinare?

^etinare je najboqe kupovati urasadnicima, ili ve}imgarden-cenrima.

Gde ih ne treba saditi?Bitno je da ne budu postavqenina suvi{e istaknuto mesto, daih ne bi o{tetili hladnizimski ili vreli letwivetrovi, jer moguprouzrokovati su{ewe iglica.Nemojte ih saditi neposrednouz put na koji se zimi baca so.

Kako ih negovati? - Tokomprve godine redovno zalivajtebiqku, ali samo ako je zemqasuva. Obilno zalijte biqku ukasnu jesen, ako nije bilodovoqno ki{e. Dodajte im naprole}e, jednom godi{we,malo |ubriva sa ve}imsadr`ajem fosfora, a sa maloazota.

Zavese odplafonado podavizuelnopodi`utavanicu

××

Како изабратичетинаре

dipl. in`. Ivana ^olovi}

GASTRONOMIJA NOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008. XIIIXII NOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008.

Na ovim stranama objavqujemo i va{eodabrane recepte.

Tri najzanimqivija predloga svakogmeseca nagradi}emo

vrednim poklonima.Pi{ite nam i {aqite svoje

recepte na adresu:“Ve~erwe novosti” (za “@ivot plus”)

Trg Nikole Pa{i}a 7, 11.000 Beograd

^ITAOCI KUVAJU

Домаћи бурекPotrebno je: 500 g kora, 300 g sira, 8 ka{ika uqa, 2

dl vode, pola ka{i~ice soli, susam po `eqi.Uqe, vodu i so stavite u sud i na vatru da provri i

malo prohladite. U podmazan pleh re|ajte kore i sva-ku poprskajte s dve ka{ike smese uqa i 2-3 ka{ike si-ra. Tako re|ajte da utro{ite sve sastojke. I posledwukoru poprskajte smesom i stavite sir, pa pospite su-samom. Pecite oko 50 minuta u jako zagrejanoj rerni.

Пилетина с шаргарепомPotrebno je: pile, 4

{argarepe, 2 ve}e glavi-ce crnog luka, so, origa-no, kari, biber, bosiqak,2 {oqice soja-sosa, oko2 dl belog vina.

Meso pileta odvojteod kostiju i komade mesaisecite na {to tawe{tapi}e. [argarepu icrni luk isecite, tako-|e, na tanke {tapi}e.Pile}e meso propr`itena zagrejanom uqu, da

porumeni. Dodajte {ar-garepu i na kraju crniluk. Sve to zajedno din-stajte oko 40 minuta, daomek{a. Tokom dinstawanalivajte vodu, oko 2 dl.Pred kraj dinstawa do-dajte za~ine, belo vino isoja-sos. Jelo servirajtes pire-krompirom ilipomfritom.

Sawa \or|evi}, Ali-Agi}eva 5II/7,

Kragujevac

Мусака од паприкаPotrebno je: zamrznute pe~ene paprike, 300 g feta

sira, 5 jaja, pavlaka, uqe, so, biber.Odmrznute pe~ene paprike isecite na rezanca, a

sir izgwe~ite. Siru dodajte jaja, so i biber. Na dnopodmazanog vatrostalnog suda re|ajte red paprika,prema`ite pavlakom, pa rasporediti fil od sira itako radite da utro{ite sav materijal. Na kraju po-prskajte uqem i stavite da se pe~e u rerni zagrejanojna 200 stepeni. Musaku servirajte toplu.

Црно2бела тортаPotrebno je: 6 jaja, 6 ka{ika {e}era, 6 ka{ika bra-

{na, 4 ka{ike pe~enih, mlevenih le{nika, 4 ka{ikekakaoa, 4 ka{ike uqa, kesica pra{ka za pecivo. Zasirup: po ~a{a vode i {e}era. Za fil: 6 dl mleka, 6ka{ika griza, 6 ka{ika ravnih {e}era, paklica mar-garina, 3 kesice vanil-{e}era. Za glazuru: 100 g ~oko-lade, 3 ka{ike mleka, 2 ka{i~ice uqa.

Za koru prvo penasto umutite jaja i {e}er, pa dodaj-te ostale sastojke, uz lagano me{awe. Testo preru~iteu podmazan pleh. U me|uvremenu, stavite da se kuvajuvoda i {e}er, pa prelijte ohla|enu koru. Fil: 5 dlmleka i {e}er stavite da se kuvaju. Griz i vanil-{e-}er izme{ajte s preostalim mlekom, pa dodajte pro-vrelom mleku. Kad se griz po~ne zguswavati, skinites vatre i ostavite da se prohladi. Griz sastavite sapenasto umu}enim margarinom. Koru prebacite na po-slu`avnik, prema`ite umu}enim kremom. ^okoladu,mleko i uqe rastopite i prema`ite preko krema.

Jadranka Nikoli}, Romanijska 43, Smederevo

Салата са сиромPotrebno je: 150 g feta

sira, 150 g pavlake, 100 gmajoneza, 3 tvrdo kuvanajajeta, 300 g kiselih kra-stav~i}a, 150 g {unkari-ce.

Sir, jaja, krastav~i}e i{unkaricu isecite nakocke, pome{ajte s pavla-kom i majonezom.

Marina \or|evi}, \or|aToma{evi}a 67, ^a~ak

SPECIJALITETI

Млевено месо, увијено и запечено

Ћуфте у сланиниZa 6-8 osoba: glavica crnog luka, ~en belog luka,

30 g suvog gro`|a, ka{ika uqa, biber, pola veze per-{una, 500 g mlevenog mesa, 3 jajeta, 8 ka{ika sojinihquspica, ka{ika jogurta, so, biber, 60 g butera, 16tankih re`weva mesnate slanine, uqe za podmaziva-we.

1. Crni luk isecite na kocke, beli luk izgwe~ite,suvo gro`|e iseckajte, pa sve to propr`ite na zagre-janom uqu. Zatim skinite s vatre, pobiberite, dodaj-te seckan per{un, mleveno meso, jaja, sojine quspicei jogurt. Sve to dobro izme{ajte, pa posolite i po-biberite. Od smese napravite 16 }ufti. 2. Buter za-grejte u dva tigawa i pr`ite }ufte da porumene sasvih strana. Pr`ene }ufte uvijte u slaninu i pore-|ajte u podmazan pleh, pa stavite u rernu zagrejanuna 180 stepeni da se zape~e. Pripremqene }ufte ser-virajte sa sezonskom salatom ili sosom.

Љуте пљескавицеZa 6-8 osoba: 100 g crnog luka, ~en belog luka, 20 g

suvog paradajza iz uqa, timijan, ka{ika uqa, ka{i-ka qute aleve paprike, 3 kri{ke bajatog hleba, 25 gsuncokretovog semena, 250 g june}eg mlevenog mesa,250 g sviwskog mlevenog mesa, 3 jajeta, ka{i~ica sen-fa, so, biber, 60 g butera, uqe za podmazivawe. Zasos: 200 g krastavaca, so, 150 g zamrznute pe~ene pa-prike, ~en belog luka, vla{ac, limun, 250 g sremskogsira, 4-5 ka{ika mleka, pola ~a{e pavlake, biber.

1. Crni luk isecite na kocke, beli luk izgwe~ite,a suvi paradajz iseckajte. Sve to, uz dodatak timija-na pr`ite na zagrejanom uqu. Pred kraj pr`ewa, do-dajte alevu papriku, prome{ajte i skinite s vatre.Hleb bez korice izmiksujte. Suncokretovo seme pro-pr`ite u tigawu bez masno}e, da porumeni. Pr`enluk, izmiksan hleb, pr`ene semenke, mlevena mesa, ja-ja i senf izme{ajte u glatku smesu, pa posolite i po-biberite. Od smese oblikujte 16 }ufti. 2. ]ufte pr-`ite u dva tigawa, u kojima je zagrejan buter. Kad}ufte porumene s obe strane, prebacite ih u podma-zan pleh i stavite u rernu zagrejanu na 180 stepeni,pa pecite jo{ 15 minuta. 3. Oqu{ten i opran kra-stavac prepolovite, izvadite semenke i isecite nakocke, posolite i ostavite da stoji 20 minuta. Za-

tim, ocedite vodu. Paprike isecite na kocke, a beliluk sitno iseckajte. Vla{ac isecite na tanke kolu-tove. 4. Sremski sir izme{ajte s mlekom i pavlakom,dodajte 1,5 ka{iku limunovog soka i struganu koruod pola limuna. Zatim, dodajte seckan krastavac, ve-}i deo paprike, beli luk i vla{ac. Sve to dobro iz-me{ajte, posolite i pobiberite. Na kraju, pospiteseckanom paprikom i vla{cem. Ovako pripremqene}ufte servirajte sa sosom i krompir salatom.

Запечене ћуфтеZa 6-8 osoba: 180 g crnog luka, 7-8 listova `alfije,

ka{ika uqa, 4 kri{ke bajatog hleba, 200 g jagwe}exigerice, 500 g jagwe}eg mlevenog mesa, 3 jajeta, so,biber, 60 g suvih pe~uraka, 500 g krompira, 5 struko-va mladog luka, 200 g zrna belog gro`|a, 40 g butera,150 ml june}e supe, 200 ml belog vina, 400 ml slatkepavlake za kuvawe.

1. Iseckanih 80 g crnog luka i listove `alfijepr`iti na zagrejanom uqu. Kri{ke hleba isecite nakocke i izmiksajte u prezle. Xigericu sameqite nama{ini za meso, pa sastavite s propr`enim crnimlukom, prezlama, mlevenim mesom, jajima i dobro iz-me{ajte. Smesu posolite i pobiberite, pa ostaviteda stoji na hladnom mestu. 2. Suve pe~urke potopiteu toplu vodu i osavite da se hidriraju, pa ocedite ihi iseckajte. Oqu{ten i opran krompir isecite nakocke, pa barite 5-6 minuta u posoqenoj vodi, paprocedite. Preostali crni luk isecite na kocke, amladi luk na kolutove. 3. Od mlevene smese napravi-te 18 malih }ufti i propr`ite ih u dva tigawa nazagrejanom buteru, da porumene sa svih strana. Za-tim, }ufte izvadite. Seckan crni luk propr`ite namasno}i gde su se pr`ile }ufte, pa dodajte seckanesuve pe~urke. 4. Sve to kratko propr`ite, prelijtesupom i belim vinom, a zatim kuvajte 10 minuta.Smesi dodajte slatku pavlaku i nastavite s kuvawemjo{ 5 minuta, pa posolite i pobiberite. 5. Smesu spavlakom sipajte u pleh i rasporedite probarenkrompir i stavite u rernu da se kratko kr~ka. Za-tim, rasporedite }ufte, mladi luk i zrna gro`|a.Pleh poklopite i vratite u renu zagrejanu na 200stepeni, da se kr~ka oko 25 minuta. Jelo servirajtedok je toplo.

Пљескавице на поврћу

Za 4 osobe: 500 g {argarepe, 4 ka{ike butera ilimargarina, glavica crnog luka, {oqica vode, so, bi-ber, 450 g zamrznutog gra{ka, ka{ika bra{na, ka{i-ka seckanog per{una. Za pqeskavice: 400 g me{anogmlevenog mesa, bajata zemi~ka, 2 jajeta, glavica cr-nog luka, so, biber ili aleva paprika, uqe, 4 ka{ikerendanog ka~kavaqa.

1. O~i{}enu i opranu {argarepu isecite na kolu-tove. Seckan crni luk dinstajte na zagrejanom bute-ru ili margarinu, uz povremeno dolivawe vode. Za-tim, dodajte {argarepu, posolite i pobiberite, panastavite s dinstawem oko 10 minuta. 2. Gra{ak ba-rite 5 minuta u kqu~aloj vodi, procedite i sastavi-te sa {argarepom, pospite bra{nom i jo{ malo din-

stajte. Na kraju posolite i pobiberite. 3. Zemi~kupotopite u vodu i kad omek{a, ocedite. Meso, oce|e-nu zemi~ku, jaja i seckan crni luk dobro izme{ajte,pa posolite i pobiberite ili dodajte alevu papriku.Od smese napravite 8 pqeskavica. Pqeskavice pr-`ite na zagrejanom uqu, da porumene s obe strane.Pre servirawa pqeskavice stavite na pripremqenopovr}e i pospite rendanim ka~kavaqom.

Kuvarski duet restora-na "Stenka" Biqana Qije-ski} i Goran Mihailovi}preporu~uju glavne speci-jalitete ku}e - "rajsku

pticu" i pr`ene ligwe.Naravo, ne `ele da odajutajnu kako ih pripremaju.Oboje su u kulinarstvuzbog qubavi prema tomposlu, a vi{egodi{weiskustvo ih je nau~ilo ikad treba da se doda i ko-liko neki za~in, ili kadjelo treba skinuti s va-tre, da ostane ukusno i do-bro kuvano. Biqana i Go-ran su dugo radili u mno-gim beogradskim restora-nima, a u ovom, s tradici-jom od dve decenije, radezajedno skoro dve godine.

- Biqana voli da pri-prema kuvana jela, razneslatki{e i, kad je slavqe- torte, te sam ja vi{e za-du`en za ro{tiq - ka`eGoran. - Dajem i savet davam meso na ro{tiqu bude{to ukusnije i so~nije,tokom pe~ewa okre}ite ga{to ~e{}e i vi{e puta.

Za razliku od mesa s ro-{tiqa, ribu okrenite sa-mo jedanput, da se ispe~eprvo jedna, pa druga stra-na.

Biqana i Goran se do-puwuju i razmewuju dugo-godi{wa kulinarska isku-stva.

- Dok kuvam neko jelovolim da ga Goran proba,da vidim da li sam dobro"za~inila" - ka`e Biqa-na. - Pored svakodnevnih

specijaliteta od mesa,volim da pripremam iona s ribom. Eto, ~itao-cima dodatka "@ivotplus" preporu~ujem neko-

liko posnih jela, alisarmica od zeqa je poseb-nog ukusa. Doma}ice ihretko prave jer ne pri-preme na pravi na~in li-stove, a tajna je da se ze-qe samo prelije vrelomvodom.

Foto D. Mi{i}

Уштипци са сојомPotrebno je: 100 g soje, 200 g vode, 3 jajeta, 3 ka{ike

bra{na, 3 ka{ike uqa, kesica pra{ka za pecivo, bi-ber, za~in "ce", origano.

Soju prelijte hladnom vodom, pa kad nabubri, oce-dite. Jaja umutite s bra{nom, uqem, pra{kom za peci-vo i za~inima, a na kraju ume{ajte soju. Ka{ikom va-dite testo i pr`ite na zagrejanom uqu ili masti. Kadtesto izru~ite na mast, pritisnite ka{ikom da u{ti-pak bude kao pqeskavica.

Кекс од парадајз сокаPotrebno je: 10 ka{ika uqa, 10 ka{ika paradajz soka,

10 ka{ika {e}era, kesica pra{ka za pecivo, bra{no.Uqe, paradajz sok i {e}er izme{ajte, pa dodajte bra-

{no izme{ano s pra{kom za pecivo, da zamesite testo.Testo razvijte i modlom vadite kolutove, re|ajte ih upodmazan pleh i pecite.

Nada Filipovi}, Laze Lazarevi}a 6, Loznica

MAJSTORI KULINARSTVABIQANA QIJESKI] I GORAN MIHAILOVI]

Тајне куварског дуета

Osli} u paradajz sosuPotrebno je: 500 g osli}a, 2 {argarepe, 2

glavice crnog luka, ~en belog luka, 2 ka{ikebra{na, paradajz-pire, seckan per{un, uqe.

Seckan crni i beli luk, kao i kolutove{argarepe malo propr`ite na zagrejanomuqu, dodajte bra{no, pa paradajz-pire iostavite da provri. Preru~ite u tepsiju, do-dajte o~i{}en osli} ise~en na komade. Tep-siju stavite u rernu da se zape~e. Pre servi-rawa pospite seckanim per{unom.

Sarmice od zeqaPotrebno je: 20 listova zeqa, 2 glavice

crnog luka, 2 {argarepe, krompir, 100 g pi-rin~a, 200 g tuwevine, so, biber, za~in "ce",aleva paprika, uqe.

O~i{}eno i oprano zeqe poparite. Sec-kan crni i beli luk kratko propr`ite. Do-dajte rendanu {argarepu i krompir, opranpirina~ i izgwe~enu tuwevinu. Sve to malopropr`ite, posolite, pobiberite, pospitealevom paprikom i za~inite za~inom "ce".Fil ka{ikom stavqajte na listove zeqa iuvijte u sarmu. Sarme pore|ajte u dubqi sud,prelijte vodom i stavite u zagrejanu rernuda se zape~e.

Posna poga~a sa somovinomPotrebno je: 1 kg bra{na, 0,5 l kisele vo-

de, pakovawe kvasca, 4 ka{ike uqa, ka{ika{e}era, ka{ika soli, pakovawe biqnogmargarina, 300 g barene somovine, susam.

Od bra{na, kisele vode, naraslog kvasca,

uqa, {e}era i soli zamesite testo i osta-vite da stoji na toplom mestu oko jedan sat.Zatim, testo razvijte {to tawe, prema`itemargarinom, preklopite sa svih strana iostavite da stoji 15 minuta. Testo ponovorazvijte, prema`ite margarinom, raspore-dite ise~enu somovinu, pa uvijte u rolat.Rolat spiralno stavite u podmazanu tepsijui ostavite da naraste. Prema`ite uqem ipospite susamom, pa pecite u zagrejanojrerni.

Pasuq s dimqenim {aranom

Potrebno je: 500 g belog pasuqa, 2 glavicecrnog luka, 4 ve}e {nicle dimqenog {ara-na, so, biber, za~in "ce". Obaren pasuq pre-ru~ite u zemqani sud, dodajte seckan crniluk, posolite, pobiberite i pospite za~i-nom "ce". Odozgo stavite {nicle dimqenog{arana, pa stavite u zagrejanu rernu da sekr~ka.

Posna gibanica s vo}emPotrebno je: 500 g kora, 200 g obarenog

pirin~a, cimet, {e}er, vo}e po `eqi, uqe.Pirina~ i vo}e (ukoliko se odlu~ite za

jabuke, narendajte ih) pome{ajte. Svaku ko-ru poprskajte me{avinom uqa i vode i sta-vite pripremqen fil, pospite {e}erom.Tako re|ajte da utro{ite sav materijal, ana kraju treba da je kora. Pecite u zagreja-noj rerni.

[KOLA KUVAWA

Јунетина са зеленим сосомZa 4 osobe: 1 kg june}eg

mesa, 2 l vode, so, pola ka-{i~ice bibera u zrnu, 2 lo-vorova lista, veza zeleni,glavica crnog luka. Za sos:3 jajeta, 6 ka{ika uqa, 2 ka-{ike sir}eta, so, oko 200 gper{una, miro|ije, vla{ca,nane, kiseli krastav~i},glavica crnog luka.

1. U sud sipajte vodu idodajte so, biber u zrnu ilovorov list. Zatim spusti-te meso, uz dodatak zeleni icrnog luka. Sud poklopitei kuvajte 2 sata na umerenojtemperaturi.

2. Jaja barite 10 minuta,odlijte vrelu vodu, prelij-te hladnom i qu{tite. Za-

tim prepolovite, izvadite`umanca i propasirajte ihkroz cediqku.

3. @umancima lagano do-dajte uqe, uz stalno me{a-we, da dobijete glatki sos.Zatim sipajte sir}e, poso-lite i za pikantan ukus, do-dajte malo {e}era.

4. Per{un, miro|iju, vla-

{ac i nanu dobro operite,ocedite i sitno iseckajte,pa ume{ajte sa umu}enimsosom. Belanca, krastav~i}i crni luk sitno iseckajtei sastavite sa zelenim so-som. Zatim, posolite i za-kiselite sir}etom, a po`e-te da dodate i 3 ka{ike pa-vlake.

5. Meso izvadite iz supei o{trim no`em isecitena {nicle, pa pore|ajte na tawir i dekori{iteper{unom. Supu procedite, dodajte rezancei za~inite, pa servirajtepre mesa. Uz meso mo`eteda poslu`ite obaren krompir.

1. 2. 3. 4. 5.

DECA NOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008.XIV

SAVET STRU^WAKA

PsihologMajda Jane`i}

Када је дете спремно за полазак у школу?

Zrelost (spremnost iligotovost) deteta za polazaku {kolu najpreciznije seutvr|uje psiholo{kimtestirawem koje se sprovodiprilikom upisa u {kolu.Me|utim, roditeqi seneretko iznenade procenomstru~waka, jer se wihovopoimawe zrelosti nepoklapa sa ocenom koju detedobije na testu. Tom

prilikom se obi~noustanovi da se "pokazateqizrelosti" koji za roditeqeimaju zna~aj ne poklapaju upotpunosti sa"pokazateqima" koji surelevantni sa stanovi{ta{kole. Da bih vam pomoglada se u ovome boqe sna|ete,kratko }u prokomentarisatitri najbitnija podru~ja

detetovog razvoja na koja seobra}a pa`wa prilikomupisa.¸ Telesni razvoj. Ta~no

je da dete treba da dostigneodre|enu visinu i te`inudo polaska u {kolu kao i dawegovo telo treba da imaodre|enu konstituciju kojase ispituje obaveznimlekarskim pregledom.Me|utim, ne zna~i da jefizi~ki napredno deteautomatski i naintelektualnom planuzrelo za {kolu. Tako|e,postoje "sitna" deca koja setelesno razvijaju sazaka{wewem, ali supsihi~ki potpuno razvijenai spremna za {kolu. Prematome, telesni razvoj sam za

sebe nije pouzdankriterijum zrelosti i zatomora da se posmatra samo usklopu ostalih pokazateqarazvoja detetove li~nosti.¸ Intelektualni razvoj.

Kod ve}ine dece predpolazak u {kolu prime}ujese pove}ana radoznalost i"glad" za sticawem znawa.Pojava ovih novihintelektualnih potreba

bitno razlikuje dete zreloza {kolu od onog koje tonije. Isto tako, zrelo deteje spremno da prihvata ire{ava razne zadatke kojise odnose na sticawe novihve{tina. U tom smislu,va`nije je da li je detezainteresovano za sadr`aje{kolskih predmeta nego dali zna da "~ita, pi{e i

broji" pre polaska u {kolu(na ~emu roditeqi ~estonepotrebno insistiraju).¸ Socio-emocionalni

razvoj. Ovaj aspekt je veomava`an za uspe{nosnala`ewe dece na po~etku{kolovawa, a izgleda da muse najmawe poklawa pa`watokom razvoja. U ovu oblastubrajaju se:

- sposobnost deteta dapazi na ~asu,

- istrajnost u ve`bawu iponavqawu zadataka,

- bar osnovnasamokontrola nagonskihreakcija (pogotovo besa)

- kapacitet za uspe{noodvajawe od porodice i

- te`wa za pripadawemgrupi vr{waka.

ODRASTAWE I VASPITAWE

Vaspitawe po~iwe uporodici i wen uticajna razvoj detetove

li~nosti najja~i je upred{kolskom i mla|em{kolskom dobu. Porodica jeprva prirodna {kolahumanizacije, a qubav,strpqewe, li~ni primer,tolerantnost i radostnajboqi su savetnici uvaspitawu, sla`u sestru~waci.

Kad treba da po~nerazvijawe radnih ihigijenskih navika kod decei koji su normalni okvirirazvoja, pitali smopsihologa Vericu Gutaq-@ivkovi}.

- Razvijawe radnih navikakod dece zapo~iwe unajranijem detiwstvu upravo

stvarawem higijenskihnavika. Od samog ro|ewadeteta, hrawewem,presvla~ewem,uspavqivawem, kupawem,{etawem i drugimritmi~nim bavqewima okodeteta, ono polako sti~enaviku da se odre|ene stvaride{avaju u odre|enomvremenskom periodu i samimtim sti~e ose}aj poverewa ibazi~ne sigurnosti da }ewegove potrebe bitizadovoqene. Najzna~ajnije jeda se vodi ra~una ospremnosti deteta zaodre|ene zadatke, jer suroditeqi skloni da"po`uruju" malo dete i"zamewuju" odraslije dete uobavqawu nekih zadataka.Na primer, prose~no deteprohoda sa 14 meseci ispremno je za kontrolumokrewa u tre}oj godini`ivota, tada to nau~i lako ibrzo, jer je uzrasno spremnoza to, pitawe je koliko jeroditeq strpqiv da todo~eka. Posle tre}e godine,dete je spremno iraspolo`eno za mnoge sitnezadatke, ali ih obavqasporo, nespretno i

"nesavr{eno", pa roditeqi~esto preuzimaju na sebe dato urade jer su br`i iuspe{niji.¸Po~eo je upis prvaka za

narednu {kolsku godinu, aroditeqi treba svoje dete dablagovremeno pripreme zaseptembarski polazak u{kolu. Kako treba daizgledaju te pripreme?

- Najva`nije je da se stvoripozitivan odnos prema{koli i u~ewu. Ako je dete uprethodnom periodu stekloosnovne higijenske navikevezane za li~nu higijenu i zasvoje li~ne stvari: ode}u,kwige, igra~ke, ako je dobiloi usvojilo neke lak{e obavezeu porodici i ku}i i nau~iloda poma`e odraslima, onda}e relativno lako uz pomo}roditeqa usvojiti {kolu i{kolske zadatke kao svojunovu obavezu, kao dokaz ipriznawe da je starije,sposobnije. Deca vole da budu"odrasla", da budu odgovorna,i zato im to ne treba

uskratiti iz straha da ne}eumeti. Naprotiv, treba impomo}i da nau~e i savladajunove ve{tine ili zadatkeobja{wavaju}i im {ta, kakoi za{to treba da urade,strpqivo, polako i uporno.Navike se stvaraju stalnimponavqawem i uve`bavawem.¸Kako razviti navike za

obavqawe pojedinih zadatakau ku}i,kao {to su spremawesobe, ru~awe u odre|eno vreme,doma}i zadaci? Kada semo`e odstupiti od nekogpravila, tj. kada postojeizuzeci?

- Navike se sti~u, usvajaju,sa wima se ne ra|amo, onepredstavqaju vrstu u~ewa.Kod dece ranog uzrastanajprisutnije je u~ewe pomodelu - imitirawem qudiiz svoje okoline, naro~itova`nih qudi i emotivnobliskih osoba. Ako `elimodobre radne i higijenskenavike kod svoje dece, najpreih mi moramo imati iispoqavati. Nije dovoqno da

znamo kako ne{to trebaraditi, neophodno je da tosvakoga dana, dosledno,primewujemo. Sa stvarawempozitivnih navika se mo`epo~eti kroz igru, sa mnogosmeha i radosti, da bi deterad povezalo sa pozitivnimemocijama, a nikako sakaznama i grdwama, jer }ete`iti da izbegne tuaktivnost. Od pravila semo`e uvek odstupiti, ali nepre~esto. Na primer: gosti susedeli do kasno uve~e i dete jepreumorno da pokupiigra~ke, {to je ina~e wegovaobaveza. Dozvolitiodstupawe uz obja{wewe da jemnogo va`nije da se deteodmori, a da }e igra~ke...(ovog puta pokupiti roditeq,pokupiti ujutru kad senaspava, samo potrpati nabrzinu u kraj bez slagawa,ili bilo koji prihvatqivdogovor koji vodi ispuwewuobaveze ali u ne{toizmewenom vidu)

M. Vasiqevi}

¸ Po{to sve zdrave navike nastaju i razvijajuse u zdravoj i potpunoj porodici, {ta je sadecom razvedenih roditeqa ili kod kojih jeprisutan samo jedan roditeq?

- Deca razvedenih roditeqa nisu nu`nohendikepirana u razvoju radnih navika ukolikosu roditeqi u dogovoru i saradwi okovaspitawa deteta i odnosa prema wemu. Poznatoje da deca vrlo dobro prepoznaju {ta kod kojeosobe "prolazi" i znaju da se vrlo razli~itopona{aju prema razli~itim osobama. Postojawedve primarne porodice mo`e da zbuwuje deteukoliko izme|u wih postoji rivalitet,

nerazumevawe i lo{a saradwa. Ali ukolikopostoji saradwa, dogovor, tolerancija ipo{tovawe razli~itosti, onda je dete u takvojsituaciji u povoqnijoj poziciji, jer ima ve}ibroj mogu}ih uzora za identifikaciju, ve}utoleranciju prema razli~itosti, boqumogu}nost snala`ewa u razli~itim situacijama.Ukoliko dete raste bez jednog roditeqa, ne bibilo lo{e da mu se obezbedi "surogat" roditeqkoji nedostaje, na primer da bude kod u~iteqa, ane u~iteqice ako raste bez oca ili da treniraneki sport, gde trener mo`e da igra uloguo~inske figure...

Jedan roditeq

Како стећирадне навике?

Na osnovu kojih kriterijuma se utvr|uje da li je detespremno za polazak u {kolu? Julija, Beograd

Savetovali{te¸ Kako i gde roditeqi mogu

da se posavetuju o pravilnomvaspitawu, i koje su to kriznegodine kod deteta kada bipomo} roditeqima mogla bitipotrebna? (polazak u vrti},prvi razred...)

- Zavisno od uzrasta deteta,roditeqi mogu da potra`esavete najpre u razvojnimsavetovali{tima pridomovima zdravqa, zatim kodpsihologa pri vrti}u u kojidete ide, {kolskog psihologakada krene u {kolu ili sepriprema za wu, na Internetuili u bibliotekama ikwi`arama u kojimaposledwih godina sti`e svevi{e literature na temuvaspitawa. Preporu~ujemkwigu Tomasa Gordona"Uspe{an roditeq" kao i kwigeEdvarda de Bona. Roditeqi ideca mogu popri~ati sapsiholozima u Savetovali{tuDe~jeg odeqewa BGB-a "^ikaJova Zmaj" u Hilandarskoj 7,~etvrtkom od 15.00 do 18.00.

TESTNOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008. XV

PONA[AWE

Да ли лако мењате мишљење?

1 Za koje od slede}ih zanimawaimate najvi{e dara?

a) politi~arb) filozofv) umetnikg) stilista

2 Kako se obla~ite?

a) komforno, u skladu sa prilikama

b) neobi~no, u skladu sa svojom li~no{}u

v) zavisi od inspiracije, uskladu sa trenutnim raspolo`ewem

g) uvek druga~ije, volim da isprobavam nove stilove

3 Kako se ose}ate kada treba dase preselite?

a) ako ve} moram da se selim,koristim priliku da na|emstan bli`e poslu i da seoslobodim suvi{nih stvari

b) pod stresom sam, selim se samo kada je to neizbe`no

v) promenu stana do`ivqavamkao priliku za novi po~etak

g) uglavnom ose}am olak{awe,u`ivam u promenama

4 Kada idete kod frizera daskratite kosu...

a) tra`im prakti~nu frizurukoju lako mogu da odr`avam

b) tra`im "uobi~ajenu" frizuru

v) frizuru biram prema trenutnom raspolo`ewu

g) volim da probam ne{to novoi da iz salona iza|em potpuno druga~ija

5 Prijateqi su nam va`ni...

a) zato {to su uvek uz nas i poma`u nam kada smo u krizi

b) zato {to uz wih izgra|ujemoli~nost i sistem vrednosti

v) zato {to nam razmena mi{qewa sa wima poma`e daodrastemo

g) zato {to nas inspiri{u za nove podvige

6 Kako odlu~ujete za koga }eteglasati na izborima...

a) pratim rasprave i trudim seda napravim mudar izbor uskladu sa svojim socijalnimstatusom

b) glasam uvek za istu partijuv) prepu{tam se intuiciji,

rado glasam za nova licag) glasam za buntovnike, za one

koji "plivaju protiv struje"i suprotstavqaju se uvre`enom poretku

7 Va{ `ivotni moto je:

a) boqe vrabac u ruci nego golub na grani

b) {to mawe rizika, to boqev) srcu se ne mo`e komandovatig) boqe makar samo dan

pro`iveti kao kraq negostotinu kao prosjak

8 Kada ste gladni, a van ku}e,najradije ru~avate...

a) u restoranu brze hraneb) ne{to obi~no, u klasi~nom

restoranuv) koristite priliku da

probate neko egzoti~no jelog) u nekom novom restoranu

9 Koja od slede}ih misli vam jenajbli`a?

a) "Realnost nije ono {to namse de{ava nego ono {to mi ~inimo sa onim {to nam sedesi."

b) "Pona{aj se prema drugimaonako kako bi voleo da sedrugi pona{aju prema tebi."

v) "Srce ima svoje razloge kojerazum ne poznaje."

g) "Ni{ta nije stalno osimpromena."

10 Kako se odnosite prema slu~ajnim doga|ajima?

a) trudite se da vas takvi doga|aji ne zateknu nepripremqene

b) slu~aj ne postoji, sve {tonam se doga|a ima neki vi{ismisao

v) slu~ajni doga|aji nam pone-kad otkrivaju novu realnosto kojoj nikada ranije nismorazmi{qali

g) volim slu~ajnosti, jer razbi-jaju monotoniju svakodnevice

11 Koje novine ~itate?

a) one koje mi pru`aju informacije koje me zanimaju

b) one koje su najbli`e mom na~inu razmi{qawa

v) one koje mi "otvaraju nove vi-dike"

g) one koje me tog trenutka inspiri{u

12 A za{to ~itate "Novosti"?

a) zato {to me zanimaju neke odtema koje "Novosti" pokre}u

b) uvek kupujem "Novosti", onesu deo porodi~ne tradicije

v) privukla me naslovna stranag) slu~ajno su mi pale u ruke

Re{ewe

Najvi{e odgovora pod A

Dobar strateg

Ne pla{ite se promena, pod uslovom da zawih postoji dobar razlog. Kada se suo~ite sanekim problemom, trudite se da ga sagledatesa svih strana, da dobro procenite "za" i"protiv". Promene su kod vas uvek posledicadubokog razmi{qawa: imate jakusamokontrolu i rado prihvatate nove idejesamo ukoliko iz wih mo`ete izvu}i nekukorist. Prora~unati ste i lako seprilago|avate novim `ivotnim okolnostima.Drugi za vas misle da ste veoma inteligentni,ali ima i onih koji smatraju da stenepopravqivi oportunista.

Najvi{e odgovora pod B

^uvar tradicije

Niste od onih koji lako mewaju mi{qewe.Ube|eni ste da je doslednost jedna od su{tinskihvrednosti koja odre|uje kredibilitet i ~vrstinuli~nosti. Upravo zato, trudite se da o~uvate svojenavike i poja~ate karakteristike koje odre|ujuva{u li~nost, po~ev od na~ina odevawa pa dopoliti~kih ube|ewa. A kada vas okolnosti ili sam`ivot nateraju da posumwate u sebe, spremni steda preispitate kompletan `ivot i da izgraditepotpuno nov sistem vrednosti koji }e vam kasnijeslu`iti kao oslonac. Savet: nau~ite da budetefleksibilniji. Vi ste sigurno veoma ozbiqni ipouzdani, ali... va{i stavovi su suvi{e kruti.

Najvi{e odgovora pod V

Otvoreni za novineVi ste od onih koji su uvek za nekoliko koraka

ispred drugih. Vama ni{ta ne mo`e dapromakne: umete da oslu{kujete, da posmatrate ida registrujete ~ak i najsitnije naznakedolaze}ih promena. U stawu ste ne samo dapromenite mi{qewe kada je to potrebno, nego~ak i da idete ispred svog vremena i budeteprete~a novih tendencija. Uglavnom intuitivnodonosite odluke. Iako ne umete da objasnitekako i za{to ne{to radite, ose}ate kada jepravi trenutak za promenu. Veoma stesenzibilni a va{e pona{awe je ~esto nagranici razumnog. Upravo zato, pazite da neostanete samo "neshva}eni genije".

Najvi{e odgovora pod G

Uvek novi i druga~iji

"Doslednost je posledwe uto~i{te qudi bezma{te", govorio je Oskar Vajld, i vi se upotpunosti sla`ete sa wim. Lako mewatemi{qewe i uop{te ne hajete kakav utisakostavqate na druge. Do tu|eg dobrog mi{qewavam uop{te i nije stalo. U`ivate da provo-cirate, da se pona{ate skandalozno. U`asavatese dosade i predvidivih qudi i upravo zatorado prihvatate sve {to je novo, druga~ije,protivno ustaqenom redu. Ukratko, promene suza vas "so `ivota". Savet: Iako volite da stalnone{to mewate, ne zaboravite da "ni{ta nijetako dosadno kao neprekidne promene".

Kako reagujete kada vasiznenadni doga|aji, snagane~ijih argumenata ili sam`ivot nateraju da promenitemi{qewe i mo`da krenetenovim putem? Da li se lakoprilago|avate novonastalojsituaciji ili tvrdoglavo"terate po starom" iakoznate da gre{ite? Na{ test}e vam pomo}i da otkrijetekakvi ste u prelomnimmomentima

STILNOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008. XVII

Pri~a o imperijiVersa~e tipi~na je pri~a onastanku i cvetawuporodi~nog biznisa iwegovom prerastawu umodni brend i industriju.Sve je po~elo nevelikimbutikom Fran~eskeVersa~e u Re|i Kalabrija,u kojem je prodavala ode}uza `ene. Weno troje deceSanti, \ani i Donatela,be`ali su sa {kolskih~asova i univerzitetskihpredavawa da biposmatrali maj~ine

elegantne mu{terije idivili se wihovimtrikovima u postizawukona~nog {ika, koji je uitalijanskoj kulturineobi~no va`an. U tome je

posebno u`ivao \ani, kojije uskoro postao i maj~inpomo}nik i nabavqa~ode}e koju je donaFran~eska prodavala.Izme|u studija arhitekturei razvijawa maj~inog posla- delimi~no i zbogposlovi~ne vezanostiitalijanskih sinova zamajke - mladi \ani izabraoje porodi~ni posao.Stariji Santi ipak seopredelio za studijearhitekture, a najmla|ojDonateli izu~avawe jezikai kwi`evnosti bilo jemnogo mawe kreativno odstvarala~kog ~ina umaj~inoj radwi.

Jug Italije ipak je bioduboka modna provincija uodnosu na Milano, u koji

\ani Versa~e odlazi iradi za ku}e "@eni" i"Komplis", a za prvupomenutu marku vezuje se iwegova prva kolekcija odko`e. Ve} svojomdebitantskom revijom za`ene, 1978. godine,tridesetdvogodi{wikreator o~aravaprobirqivu milanskumodnu javnost. Ipak,modni poznavaoci smatrajuda je Versa~e uspeo daoblikuje svoj kona~ni imixsara|uju}i sa rafiniranimokom poznatog ameri~kogfotografa Ri~ardaAvedona. U naredne dvedecenije, Versa~e punisvoje rasko{ne vitrinenagradama i priznawima:za ~uvenu kolekcijuodevnih predmeta odmetala, koja je danas ve}ubele`ena u istorijisavremene moda kaorevolucionarna i zamnogobrojne druge za koje je~etiri puta dobio "Zlatnooko".

Malo je poznato da suVersa~eova stvarala~kaimaginacija i inspiracijabile vezane za baletskuscenu, muziku, pokret ikostim. Karijeru baletskogkostimografa zapo~eo je[trausovim i Malerovimbaletima, dok se kasnijezadr`ao na stvarala{tvuMorisa Be`ara. Wegovikostimi davali surafiniranu scenskupuno}u baletskim

predstavama nanajpoznatijim svetskimscenama: u milanskojSkali, lewingradskomTeatru "Kirilov", Operi uSan Francisku,frankfurtskoj Operi...^ini se da nije slu~ajno{to je Versa~e, kreatorblede palete boja i laganih"te~nih" tkanina, izabraobalet kao medijizra`avawa. Wegova ma{tai invencija bile su tolikogipke i prijem~ivenajrazli~itijim vidovimaodevawa, da wegovkomercijalni pristup ni u~emu nije mutio wegovoumetni~ko oko. Naprotiv,muzika je bila wegov hobi,davala polet wegovomkreatorskom ~inu i

inicirala wegovosofisticirano oblikovawekostima, u~estvuju}i ukona~nom glamuroznomscenskom izgledu. Premakreatorovim re~ima,qudsko telo bilo je za weganeiscrpni izvorinspiracije, a po{to je`eleo da postane

kompozitor, sve to usinergiji, bilo je ilogi~no poentirano -zvawem baletskogkostimografa.

Versa~e je bio miqenikvisokog dru{tva. Dvojicapredsednika - Italije(Fran~esko Kosiga) iFrancuske (@ak [irak) -`eleli su da sefotografi{u s wimuru~uju}i mu presti`nemedaqe - vitezaItalijanske Republike iVeliku medaqu kao draguqugrada Pariza. Gospo|aMiteran prisustvovala jeotvarawu "AteqeaVersa~e", radionice u kojojstvara veliki majstor,najavquju}i vrlo slavnukarijeru i mo}nu "Versa~e

industriju". Otvaraju seveliki prodajni saloni odvi{e stotina kvadratnihmetara u Milanu, Parizu,Madridu, Londonu,Berlinu, Minhenu, Tokiju,Sjediwenim Dr`avama.Wujor{ka Medison avenijadobija jo{ jedan "Versa~e"rasko{ni prostor, drugi u

tom gradu. Italijanskikreator svoje revije visokemode predstavqa u

pariskom "Ricu", nalondonskom Kraqevskomkolexu umetnosti, anajpoznatije galerije imuzeje za wegovopredstavqawe iretrospektivne izlo`beotvaraju najve}e svetskemetropole.

Tako se u Muzeju

"Viktorija i Albert"okupqa grupa studenata,mladih koji su tom

kreatoru uvek biliizvor nadahnu}a izbog kojih je ilansirao dalekopristupa~niji brend"Versus", kako bi poku{alida otkriju deo tajnivelikog maga. Nacionalnimuzej u ^ikagu, 1986.godine, povodom

~etrdesetog kreatorovogro|endana, organizujeveliku retrospektivnuizlo`bu u ~ijem je fokusuVersa~eovo stvarala{tvo uposledwih deset godina.

Versa~eov `ivot i delobili su opsesivni. Kao {toje najve}e zvezde op~iwavaosvojim kreacijama, tako je,na`alost, uspeo da ostavi isna`nu, ali kobnuimpresiju na svogmanijakalnog obo`avaoca.On ga je usmrtio hicem kojise 23. jula 1997. godinerazlegao ispreddizajnerove ku}e na Ju`nojpla`i Majamija.

Kreatora su oplakalenajpoznatije o~i sveta:ledi Di, Naomi Kembel iEltona Xona.

Pi{eBiqana

\or|evi}

Ne dozvolite da vas moda poseduje.

\ani Versa~e

Последњи модни цар^ovek bez kravateTalentovani Versa~e pravi je mislilac, esejista i pisac me|u

kreatorima, ostavqaju}i tako poslastice za modne bibliofile."Dizajn", "Ta{tina, stil sa ose}ajem", "Pozori{te Versa~e","Pri~e sa ju`ne obale", "^ovek bez kravate", naslovi su wegovihkwiga koje je predstavqao na svojim najve}im revijama,otvarawima studija na najpresti`nijim svetskim lokacijama iproslavama godi{wica. U wima je sebe video kao "~oveka bezkravate", bez tog atributa gospodstva, elegancije, ali i bezuniformnosti i konzervativizma. Wegovo tipi~no kalabrijsko,ju`wa~ko lice, jakih crta i pomalo kosih o~iju, ukazuje vi{e naprakti~no mi{qewe i delawe nego na suptilnu emociju imogu}nost wene transformacije u toaletu visoke mode. Ipak,samo na prvi pogled...

Donatela nastavqa tradiciju...Priznaju}i da je Versa~e brend nastao iskqu~ivo zaslugom wenog

brata \anija, Donatela je nastavila da stvara ode}u od skupocenihtkanina `ivopisnih boja, ukra{enu suptilnim vezom. Wena vizijada tkanina treba da obavija `ensko telo kao najfinija slikaodobrio bi, sigurno, i sam Versa~e. Li~ni pe~at dala je ja~om dozomstroge `enstvenosti i insistirawem na individualnosti. Wenukartu omiqenih tkanina ~ine brokat, damast, muslin, vezeni{ifon, organdin, pli{ i velur sa reqefnim {arama i efektimakrzna. Uobi~ajenoj gami Donatela Versa~e dodaje pra{wavuru`i~astu, koralnu, ciklama i naranxastu, antracit i crnu. Wenehaqine versa~eovski se "slivaju" niz telo, zauzimaju}i svakog putadrugi oblik. Donatela dodatno usavr{ava prate}e modne detaqe~ine}i ih jo{ glamuroznijim. Wenu ma{tu provocira i oblikovaweenterijera, naro~ito jahti i aviona. O wenom ose}aju za elegancijijo{ }e se dugo slu{ati....

Majstorskaradionica\ani Versa~e ne stvara ode}u

za elegantne dame, ve}, kakoka`e, za lake `ene. Wegovehaqine sa~iwene su od tkaninakoje su u gotovo te~nom stawu ipo pravilu prate liniju tela. Onkao ultimativne boje skorosvake sezone vidi bisernosivu,svetlotirkiznu, svetloplavu iuvek mnogo ru`i~aste. Ali, onvoli i kontraste, smatraju}i damoda treba da bude ogledalo`ivota koji je pun suprotnosti.Tako je zauvek lansiran "versa~ekontrast" - mornarskoplavaukra{ena zlatnim motivimanajrazli~itijih oblika.

Versa~eovi simboli nisujednostavni za analizu. Wegovnajprepoznatqiviji znak - glavameduze - zasigurno poti~e izgr~ke mitologije, ali senadahwivao i rimskomistorijom i kulturom,apstraktnim slikarstvom,stvarala{tvom Andija Vorhola.

MAGOVI MODE \ANI VERSA^E

ZABAVA NOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008.XVIII

ZANIMQIVOSTI IZ SVETA BOGATIH

Најскупља храна на свету

1. [afran je egzoti~an za~in koji jeludaje specifi~nu boju, aromu i ukus ikoristi se u mnogim kuhiwama sveta. To jeprah od su{enih i mlevenih tu~aka cvetova{afrana koji se moraju brati ru~no. Za

kilogram tog jedinstvenog za~ina potrebnoje ubrati oko 100.000 cvetova {afrana. Sobzirom na toliki trud, kilogram za~inako{ta i do 11.000 dolara.

2. Bogati qubiteqi zdrave hrane rado}e izdvojiti 30 dolara za kilogram retkih,

makadami oraha. Ova grickalica je tolikoskupa zato {to drvo makadami po~iwe dara|a tek u desetoj godini i uspeva samo uneprohodnim xunglama.

3. Suprotno op{tem uverewu, crnikavjar nije i najskupqi. Od wega je mnogoceweniji tzv. dijamantski ili beli

"beluga" kavijar. Kilogram ove poslasticeza odabrane u SAD ko{ta 5.000 dolara.

4. Najskupqa pe~urka na svetu, belitartuf, raste pod zemqom i uspe{no jenalaze samo posebno obu~ene sviwe ilipsi. Beli tartuf je toliko tra`en da suvlasnici ekskluzivnih restorana iz celogsveta spremni da za kilogram izdvoje sumuod 5.000 dolara. Stenli Ho, vlasniknajve}eg kazina u Makau, krajem pro{legodine je i ne trepnuv{i platio rekordnu

cenu od 330.000 dolara za 1,5 kg ovihtartufa.

5. Stanovnici malog francuskog ostrvaNuarmutije mogu se pohvaliti daproizvode najskupqu vrstu krompira nasvetu. Naime, oni na svojim poqimagodi{we proizvedu samo 100 tona ovog

krompira izuzetnog kvaliteta. Veruje se damu poseban ukus daju morske alge koje sujedino |ubrivo. Budu}i da ta vrstakrompira ne uspeva u drugim delovimasveta, doma}ica koja `eli da svojuporodicu obraduje retko ukusnimpomfritom mora da izdvoji 500 dolara zakilogram.

6. Da li biste i vi bili spremni da za{niclu od svega 200 g junetine platitevi{e od 100 dolara? Bogati i slavni ne

pitaju za cenu kada je u pitawu veoma so~noi meko meso posebne vrste japanskih junica,koje uzgajiva~i hrane aromati~nim travamai svakodnevno ih bar sat-dva masiraju.

7. Titulu najskupqeg sendvi~a na svetuponeo je troslojni sendvi~ "esen" spiletinom "a la bres", {unkom,

koluti}ima tvrdo kuvanog jajeta itartufom. Gurmani sa dubokim xepomspremni su da za takav sendvi~ plate 200dolara.

8. Ko ka`e da je pica hrana zasiroma{ne? Ako imate 9.000 dolara, uItaliji }e vam rado spremiti najskupqupicu na svetu. Na tradicionalnom testu zapicu pre~nika 20 cm, uz sve sastojke

tipi~ne za ovo jelo, na}i }e se i belikavijar i meso jastoga, a sve }e bitiobilato preliveno kowakom "remimarten".

9. Najskupqi omlet mo`ete probati uwujor{kom restoranu "Parker Meridijen".Porciju za dve osobe od 6 jaja sa belimkavijarom i jastogom ovde }ete platiti1.000 dolara. Ali, ako odlu~ite da dragojosobi sami spremite ovakav doru~ak i

donesete joj ga u krevet, u{tede}ete 300dolara!

10. Red je i da se malo zasladite.Najskupqi desert na svetu tako|e slu`e uWujorku, u tamo{wem restoranu"Serendipiti 3". Za 1.000 dolara dobi}etepet kugli sladoleda od vanile, ukra{ene{tapi}ima vanile s Madagaskara,listi}ima jestivog zlata od 23 karata i

komadi}ima najskupqe ~okolade na svetu"amedeji porselana".

11. Bilo da je sami kuvate ili je pijetesamo u restoranu, najskupqa kafa je svakakoona koja sti`e sa indone`anskog ostrvaSumatre. Zbog izuzetno male godi{weproizvodwe, kilogram crnog zrna marke"kopi luvak" ko{ta od 700 do 1.000 dolara.

12. Ako ste spremni da platite 15dolara za {oqu ~aja, svakako probajteretku vrstu kineskog zelenog ~aja

"tieguanin". Kilogram ovog ~aja ko{ta3.000 dolara.

13. Uz ovako skupu hranu i slatki{e,obavezno otvorite fla{u najboqeg inajskupqeg {ampawca "perje `ue bel epokblan de blan", vrednu 1.500 dolara po

fla{i, ili naru~ite koktel "dijamanti suzauvek", koji pripremaju u hotelu "Ric-Karlton" u Tokiju. Umesto maslinke,barmen }e vam u ~a{u ubaciti dijamant od1,6 karata, i to vam kasnije naplatiti12.000 dolara.

14. I qubiteqi piva mogu brzo dapotro{e pravo bogatstvo ako s dru{tvomsvrate u londonski bar "Birdrom". Ovde

fla{a piva marke "vjej bon sekur" ko{ta1.000 dolara!

15. Na listi najskupqih mineralnihvoda prvo mesto zauzima desaliniziranavoda iz morkih dubina oko Havaja. Fla{aod 2 dl ko{ta 16,75 dolara. @. D.

Ako ste od onih koje fascinira svet bogatih i slavnih koji `ive i rade sveono o ~emu ogromna ve}ina "obi~nih smrtnika" samo sawa, verovatno vaszanima i kako se bogati hrane i koliko novca tro{e na omiqena jela, pi}aili slatki{e. Mo`da }ete jednoga dana i vi sebi mo}i da priu{tite neku onamirnica koja se trenutno nalazi na listi najskupqe hrane na svetu.

MIKROSKOPNOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008. XIX

VITAMINI ZA BEBEMAWAK vitamina D u trudno}i kriv je za meke kosti glave beba,prenosi Tanjug rezultate istra`ivawa japanskih nau~nika saUniverzitetske bolnice u Kjotu. Oni preporu~uju da se svimtrudnicama, kao i bebama s tim pore-me}ajem, koje se hrane maj~inim mle-kom, daje dopunski D vitamin. DoktorTohri Jorifuxi i wegove kolege upozo-ravaju da ovaj poreme}aj ima veze sobolevawem od dijabetesa tipa 1, ma-wom ko{tanom masom tokom detiwstvai slabijim imunitetom. Istra`ivaweje ra|eno na 1.120 beba starosti od petdo sedam dana, od kojih su kod 246, ili 22 odsto, konstatovanemeke kosti glave. Najve}i procenat takve novoro|en~adi regi-strovan je me|u bebama ro|enim tokom aprila i maja, a najma-wi kod beba ro|enih u novembru.

TURISTI U SVEMIRUPROBNA letelica za komercijalne svemirske letove zavr{ilaje uspe{no prvi let. Za turiste }e biti spremna posle usavr{a-vawa. Prototip svemirske letelice „Ris“ nadleteo je kalifor-nijsku pustiwu Mohavi na visini od70 kilometara. Turiste bi mogao daprimi za deset godina. O~ekuje se dabude dovoqno zainteresovanih zaorganizovawe grupnih letova. Kli-jenti }e biti, procewuje se, bogatituristi koji su ve} izgustirali svezamaqske destinacije. Bi}e to jedno-dnevni letovi, a trebalo bi da buduznatno jeftiniji od sada{wih svemirskih putovawa za koja tre-ba izdvojiti 20 miliona dolara. Pripreme ne}e biti tolikokomplikovane, kao za dosada{we polaske u raketama sa ruskihkosmodroma.

BOLESTI U GENIMAANALIZE DNK uskoro bi mogle da postanu rutinske medicinskeprocedure u prevenciji razli~itih bolesti. Ispitivawe struk-ture gena omogu}ava uvid u oboqewa koja bi nekog ~oveka moglada „napadnu“. U Britaniji je otvorenove} nekoliko kompanija koje nude uslu-ge DNK analize, kako bi se unapred ot-krile i predupredile odre|ene bole-sti. Klijenti dobiju detaqan izve{tajo trenutnom stawu i mogu}im zdrav-stvenim opasnostima. Posle toga, kli-jenti dobijaju savete o na~inu `ivota,ishrane, ve`bama, eventualnim leko-vima... Ipak, geneti~ka znawa nisu tolika, sla`e se ve}ina na-u~nika, da bi ovakve analize bile sasvim precizne. „De{ifro-van“ je jedan deo osobina gena, ali to nije dovoqno za potpunuanalizu zdravqa i osobina ne~ijeg organizma.

Priredila Ivana Mi}evi}

NAJSTARIJI qudski ostaci naevropskom tlu prona|eni su u{panskom arheolo{kom nalazi{tuSijera de Atapuerka. Paleontolozisu tokom posledwih iskopavawaotkrili dowu vilicu staru 1,2 mi-liona godina. To je nesporan dokazda je ova oblast planinskog vencaBurgos na severu [panije bila na-stawena prvim evropskim qudi-ma. Odatle su se wihove naseobine{irile u svim pravcima.Nalaze svojih istra`ivawa nau~nitim objavio je u presti`nom ~aso-pisu „Nature“. Delovi lobawe ot-kriveni su pro{le godine, ali suwihovi nalazi tek sada preto~eniu nau~ni rad. Za ovo otkri}e ka`uda bi moglo potpuno da izmeni tokdaqih paleontolo{kih istra`iva-wa.

Vo|a projekta, Edvard Karbonel,objasnio je u nau~nom radu kako seprema morfolo{kim osobinamaostaci ove qudske vilice poduda-raju sa ostacima qudskog pretkanazvanog homo georgikus, koji suprona|eni u Dmanisiju, u Africi.Wihova starost procewena je na1,8 miliona godina. Ovaj antropo-log obja{wava kako je prona|enavilica dokaz da je prvi prelazakiz Afrike u Evropu bio uspe{an,kao i da se ovaj predak razvio naevropskom tlu. Ta~nije, prvi Evro-pqanin, nazvan homo antecesor,`iveo je u [paniji. Antropolozisada imaju zadatak da istra`e dali je homo antecesor kasnije, {i-re}i se Evropom, evoluirao ka ne-andertalcu ili je ova vrsta jedno-stavno nestala.Do ovog nau~nog otkri}a, za najsta-rije fosilne ostatke u Atapuerkibilo je proceweno da su stari oko800.000 godina. Posle wih prona-|eni su i tragovi `ivota i fosil-ni ostaci ~ovekovog pretka koji jena {panskom tlu `iveo pre400.000 godina.Zbog va`nosti otkri}a i tuma~ewaporekla Evropqana, Unesko je2000. godine nalazi{te Atapuerkauvrstio na listu Svetske kulturneba{tine. Otkrivawe svedo~ansta-va boravka i `ivota qudi iz pra-istorije po~elo je na ovom lokali-tetu oko 120 kilometara severno

od Madrida jo{ 1972. godine. Tadaje prona|eno svetili{te iz bron-zanog doba, staro vi{e od 3.500 go-dina. Na ovom prostoru, pre 16 go-dina na|ene su tri qudske lobawestare 400.000 godina. One su zbuni-le paleoantropologe, jer su pripa-dale do tada nepoznatoj vrsti, sta-rijoj od neandertalca. Samo ~eti-ri godine kasnije Huan Luis Arsua-ga otkrio je lobawu staru 800.000godina.

ARHEOLOZIU ATAPUERKI PRONA[LIQUDSKU VILICUSTARU 1,2 MILIONA GODINA

[PANAC NAJSTARIJI EVROPQANIN

HRANAZAJEDNO sa ostacima

najstarijegEvropqanina,

prona|eni su i delovikamenog oru|a

koje je pre vi{e od milion godina

kori{}enoza pripremu hrane. Me|u nalazima su

i fosili `ivotiwa

kojima se homo antecesor

hranio. Za ovog ~ovekovog

pretka pouzdano je dokazano

i da je bio kanibal.

MOBILNA FOBIJANA listu ~ovekovih strahova nau~nici su ne-davno upisali jo{ jedan - nomofobiju! Ovajstrah posledica je preterane i dugotrajneupotrebe mobilnih telefona. Nomofob je za-stra{en gubitkom mobilnog telefona, istica-wem kredita, pra`wewem baterije. Brine gai da, tokom putovawa, slu~ajno ne bude izvandometa. Ime novomstrahu dali su bri-tanski istra`iva-~i, koji su ovaj sin-drom prou~avalipo naruxbiniostrvske telekomu-nikacione kompa-nije. Wihove pro-cene su da ~ak 53odsto korisnikamobilnog telefonapati bar od blagog oblika ove bolesti.Istra`iva~i su do{li do zakqu~ka da 53 od-sto korisnika mobilnih telefona pati od no-mofobije. Mu{karci su malo vi{e zabrinuti(58 odsto), a 48 odsto `ena ima simptome ovebolesti.Svaki peti ispitanik rekao je da nikada neiskqu~uje mobilni. Vi{e od polovine tvrdi-lo je da im je telefon potreban zbog stalne

veze sa porodicom i prijateqima. ^ak dese-tina rekla je da se ose}a neprijatno kad morada iskqu~i mobilni.

NASINA svemirska letelica „Kasini“ otkrilaje da je na jednom od Saturnovih meseca mogu-}e postojawe organskih materija. Letelica jesa udaqenosti od 50 kilometara prikupqalapodatke o Saturnu i wegovim satelitima. Napovr{ini meseca Encelada fotografisano jekako kuqaju ledeni gejziri. Ispod povr{ineotkrili su, potvr|eno je, organske materije.Uzimani su i analizirani uzorci isparewaledene vode koja izvire na Enceladi.Xon Spenser, jedan od nau~nika ~iji posao jeanaliza prikupqenih uzoraka, rekao je kako jeovo jedan od najzna~ajnijih nalaza u Saturno-vom sistemu, jer je geolo{ki aktivan. Snim-qene su pukotine u ledu, iz wih izvire vode-na para, od koje se stvaraju ogromni oblaci naju`nom polu planete. Takva pojava, obja{wavaovaj nau~nik, ne postoji nigde vi{e u Sun~e-vom sistemu. Gejziri na ovom mesecu mogli bida sadr`e organske materije, skrivene ispodpovr{ine.

Precizni mikroskop otkrio je prosta jediwe-wa ugqenika i vodonika u blizini ledenihizvora, a to su dovoqni uslovi za nastanak`ivota. Ali, ne postoje dokazi da je tu `ivotanekada bilo ili da bi mogao da se odr`i,ogra|uju se stru~waci NASA.U odnosu na gejzire na na{oj planeti, na ovommesecu iz wih kuqa led, a ne voda. Ali, ispodpovr{ine, gde je temperatura vi{a, pretpo-stavqaju, moglo bi da bude vode. ^estice le-dene te~nosti dospevaju i do Saturnovih pr-stenova, utvrdila su merewa letelice „Kasi-ni“.Jedna od teorija ovog nau~nog tima je da se is-pod povr{ine meseca nalazi ~itav okean. Ovupretpostavku nalazi letelice „Kasini“ moglibi da potvrde ili opovrgnu ve} tokom ove go-dine, kada }e leteti jo{ bli`e povr{ini En-celade.

LETELICA „KASINI“ OTKRILA LEDENE GEJZIRE NA ENCELADI

@IVOT NA SATURNOVOM MESECU

ASTROLOGIJANOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008. XXI

NEDEQNI HOROSKOP ZA PERIOD OD 6. 4. DO 12. 4. 2008. GODINEOVAN (21. 3. - 20. 4)

Posao - Nalazite se u sjajnom periodu, punomraznoraznih aktivnosti u toku kojih dolazi doizra`aja va{a inventivnost, spremnost dapreuzmete kormilo doga|aja u svoje ruke, ali i

pove}a nervoza.Novac - Sredinom sedmice mogu}i su dobici, bilo

preko posla u vezi sa nekretninama ili preko ~lanovaporodice. Poku{avate da budete {tedqivi, ali vam tomalo te`e polazi za rukom.

Qubav - Poku{avate da vladate svojim ose}awima i nedozvoqavate nikome da vam nametne svoju voqu, ali ustvari, veoma ste popustqivi prema partneru, naro~itoako se radi o Raku, Biku ili Vagi. Novo poznanstvo.

Porodica - Prili~no ste rastrzani izme|u dve osobekoje, svaka na svoj na~in, `ele da vr{e uticaj na vas.

Zdravqe - Nesanica.

BIK (21. 4. - 21. 5)Posao - Ako situacija bude po~ela da se

komplikuje, razlog tome je va{a lo{akoncentracija, posebno po~etkom perioda i jako

ose}awe odgovornosti. Postavili ste sebi gotovonemogu}e ciqeve. Boqe organizujete svoje vreme.

Novac - Nije momenat da rizikujete ulaze}i u nove,nesigurne poslove. Trebalo bi da nau~ite kako da rukujetenovcem, mnogo tro{ite.

Qubav - Vrlo burna sedmica. Po~e}e nagove{tajemne~ega {to bi moglo da vam se dogodi, i mogu}e da }etebiti veoma romanti~ni i u i{~ekivawu doga|aja koji }e serazvijati u velikoj meri onako kako vi to budete `eleli.

Porodica - Bliski ro|aci vam zadaju prili~no briga iniste spremni da se sa wima preterano ube|ujete, ali vamto sve, ipak, oduzima i vreme i energiju.

Zdravqe - Mogu}i bolovi u grlu.

BLIZANCI (22. 5. - 21. 6)Posao - Mlad Mesec u znaku Ovna po~etkom

perioda nagove{tava mogu}nost sjajne saradwesa mla|im mu{karcima, ma kog pola da ste.Takmi~arski duh vas ne napu{ta, spremni ste

na nove izazove, posebno kada je inostranstvo u pitawu.Novac - Spremni ste dosta da potro{ite, naro~ito na

dru{tveni `ivot. ^lanovi porodice vam daju prakti~nesavete u vezi sa novcem.

Qubav - Skloni ste paralelnim i tajnim vezama.Mu{karci su naro~ito skloni brzopletim odlukama kojemogu na du`i rok da im u prili~noj meri iskomplikuju`ivot. Ako ste u vezi sa Strelcem ili Jarcem, oprez, mogubiti osvetoqubivi.

Porodica - Ne bi trebalo da se qutite na wih ako suiskreni. Budite spremni i na kritiku, ma o ~emu da se radi.

Zdravqe - Pazite se u saobra}aju.

RAK (22. 6. - 22. 7)Posao - Delujete kao neko ko dobro zna {ta

ho}e i u ovoj sedmici vam je potrebna dobrataktika. Postavite se odlu~no, ali i poka`itestrpqewe, posebno ako radite sa strancima.

Novac - Verovatno ste spremni da dosta novca ulo`ite unekretnine ili u zajedni~ki projekat sa Jarcem iliOvnom. Napravite dobru ra~unicu pre toga.

Qubav - Ako ste `ena, lekar, sportista ili vojno licesu potencijalno dobri partneri za vas, ili vas veomaprivla~e. Ako ste mu{karac, o~ekujete da vam partnerkapo mnogim pitawima povla|uje.

Porodica - Skloni ste raspravama i ube|ivawu sava{im bli`wim. Nemojte se nervirati ako vas ne buduba{ u svemu slu{ali. Poziv od ro|aka koji `ivi uinostranstvu da ga posetite.

Zdravqe - Mogu}a glavoboqa.

LAV (23. 7. - 22. 8)Posao - Dobro se sla`ete sa onima koji ~esto

putuju, sa strancima ili osobama koje rade zavelike strane firme. Ako o~ekujete bilo kakvuponudu, ona bi mogla malo kasniti ili }ete

svoje planove morati da odlo`ite.Novac - Nemate dovoqno novca ili ga ula`ete u velike

poslove sa strancima. O~ekujete uskoro pove}i dobitak.Qubav - Nepoverqivi ste prema onima koji pokazuju da

im se dopadate i nepotrebno se povla~ite u sebe. Ako ste udu`oj, stalnoj vezi, mogu}e su mawe trzavice ilirazdvojenost od partnera, zbog uzajamnih obaveza. Neulazite u paralelne veze.

Porodica - Neko od va{ih bli`wih pravi velikeplanove u vezi sa svojom karijerom i o~ekuje od vaspodr{ku. Vi ste okrenuti uglavnom sebi.

Zdravqe - Pripazite kosti.

DEVICA (23. 8. - 22. 9)Posao - Dobra saradwa sa ambicioznim

saradnicima i onima koji o~ekuju da ih sledite usvemu {to rade je za vas kqu~ uspeha. Potruditese da budete maksimalno kooperativni, jer ste

skloni da sledite samo svoje ciqeve i snove.Novac - Trebalo bi da poka`ete interesovawe za neki

zajedni~ki poslovni projekat, ma o kome da se radi, i mako da vam ga nudi.

Qubav - Mlad Mesec pada po~etkom perioda u va{e astro-lo{ko poqe preqube ili tajnih qubavi. Ako ste slobodni,mo`e vam se dopasti sportista ili izuzetno atraktivna,dinami~na osoba, ali nepouzdana i sklona neverstvu.

Porodica - Ako do|e do rasprave u porodici, postavitese krajwe neutralno i nemojte uzimati stranu ni mla|ihni starijih ~lanova, jer }ete za sve na kraju vi biti krivi.

Zdravqe - Mogu} mawi nazeb.

VAGA (23. 9. - 22. 10)Posao - Mnogi }e vam davati korisne savete,

ali vi }ete biti nepoverqivi ili preteranosvojeglavi. U vreme mladog Meseca, po~etkomsedmice, dobijate ponudu koju ste dugo ~ekali.

Novac - Nov posao, nova prilika za zaradu. Ose}ate sespremnim da rizikujete, i da dobijete. U tome }e vampomo}i jedan vatreni znak.

Qubav - Na va{ znak, mlad Mesec u astrolo{kom poqupartnerstva ozna~ava mogu}nost da budete preteranoegzaltirani ili odu{evqeni nekim ko se mo`e docnijepokazati kao prili~no egocentri~na li~nost.

Porodica - Svi se oslawaju na vas kada su prakti~niproblemi u pitawu, a vi ste `eqni slobode i opu{tawa.Te{ko da to sebi mo`ete da priu{tite, naro~ito ako`ivite u zajednici.

Zdravqe - Pazite se na ulici.

[KORPIJA (23. 10. - 22. 11)Posao - Bilo bi dobro da zapo~nete neki nov

posao, jer vam to mo`e doneti satisfakciju ineku vrstu popularnosti. Ako mo`ete da birate

saradnike, neka to budu Ovnovi, [korpje, Vage, Jar~evi.Kreativnost je kqu~ uspeha u ovom periodu.

Novac - Najboqi izvor prihoda je trgovinski posao, ma{ta to bilo. Trenutno, ve}ina predstavnika va{eg znakadobro finansijski stoji, a uskoro }e jo{ boqe.

Qubav - Uzajamna qubomora, tajne veze, sklonost kaflertu, nepoverewe, mnogo strasti, sve bi to moglo dakarakteri{e va{ qubavni `ivot u ovoj sedmici. Sigurnoje da vam ne}e biti dosadno, naprotiv.

Porodica - Ako ste roditeq, ponosite se decom, a onio~ekuju i dokaz toga u finansijskom smislu. Ako ste vimladi,uglavnom niste kod ku}e.

Zdravqe - Mogu}i problemi sa sinusima.

STRELAC (23. 11. - 21. 12)Posao - O~ekuju vas uspesi, nove ponude i

mnogo toga dobrog. Neo~ekivani izazovi za koje}ete biti spremni, podstica}e va{u ambiciju usvakom pogledu. Mogu}a je saradwa sa Ovnom,

Lavom i mogu}nost napredovawa u poslu.Novac - Od pre izvesnog perioda, situacija se u

prili~noj meri stabilizovala, bez obzira na to koji jeiznos u pitawu.Mogu}i su dobici u igrama na sre}u.

Qubav - Uglavnom ne spadate u qubomorne, ve} u vrlofleksibilne i tolerantne znake. Do`ive}ete vrlouzbudqiv susret,verovatno s Vagom ili Blizancima,najverovatnije na sportskoj ili muzi~koj manifestaciji.

Porodica - Povremena tenzija u odnosima sa uku}animatraje du`e. Napravite svoj odbrambeni mehanizam, ilibudite prema wima qubazniji.

Zdravqe - Ne preterujte s obilnim obrocima.

JARAC (22. 12. - 20. 1)Posao - Ne bi trebalo da se preterano fizi~ki

iscrpqujete ma kojim poslom da se bavite. Ina~este u periodu kada va{a energija opada i zato seposvetite samo onim poslovima koji vam se

isplate. Mnogi poku{avaju preko vas da profitiraju.Novac - Va{ prakti~an duh ne dolazi u ovoj sedmici do

izra`aja. Svojeglavi ste i ne slu{ate savete kako bi trebaloda rukujete novcem. Pametno ga ulo`ite u trajne vrednosti.

Qubav - Za vas je ovaj period karakteristi~an poradikalnim zahvatima u qubavnom `ivotu, kao rezultatnagomilanog nezadovoqstva, a posle toga }ete se ose}atijo{ nezadovoqnije.

Porodica - Nemojte po svaku cenu donositi va`ne odlukeu vezi sa stambenim prostorom ili bilo ~ime {to je uzajedni~kom posedu. Izbegnite rasprave.

Zdravqe - Mogu}a mrzovoqa.

VODOLIJA (21. 1. - 19. 2)Posao - Ako ste verbalno jaki i mo}ni,

mo`ete biti preterano sigurni u sebe da svakommo`ete sve da ka`ete, a to je lo{a taktika.Malo vi{e diplomatije u odnosima sa onima

koji vas nerviraju vi{e }e vam se isplatiti.Novac - Najradije }ete novac tro{iti na putovawa i na

izlaske. Mogu}a je ponuda za neku ekstrazaradu,prihvatite je obavezno, ma ko da vam je nudi.

Qubav - Sa mladim Mesecom u Ovnu, te{ko da }eteuspeti da odolite {armu suprotnog pola, ma kog da ste vi.Trebalo bi da ipak dobro razmislite, ako imate stalnuvezu, koje su granice u koketeriji.

Porodica - Bi}ete spremni da u~inite sve {to od vaso~ekuju, da im sve date, i sve obe}ate, samo da ne tra`eva{e fizi~ko prisustvo u domu.

Zdravqe - Pazite se mogu}e povrede.

RIBE (20. 2. - 20. 3)Posao - Ovo je period novih po~etaka, jer do

pojave mladog Meseca u astrolo{kom poqu posladolazi jednom godi{we. To treba iskoristiti.Budite spremni da se uhvatite u ko{tac sa

konkurecnijom, ali i da prihvatite nove izazove.Novac - Odnekud vam sti`e novac. Mogu}e preko osoba

koje su vam drage, preko igara na sre}u ili preko ro|akaiz inostranstva.

Qubav - Ako se predmet va{ih `eqa nalazi uinostranstvu ili ima ikakve veze sa strancima, ako je upitawu veoma talentovana i kreativna osoba, na najboqemste putu da do`ivite lepu romansu.

Porodica - Dobro se sla`ete sa uku}anima, jerpronalazite na~in da im iza|ete u susret tako da to mnogone remeti va{u li~nu slobodu.

Zdravqe - Dobro se ose}ate.

[ifra: "Ima nade"Va{a {ifra deluje

optimisti~no, za razlikuod mnogih, ali va{horoskop ukazuje na dostaproblema koje ste u stawuda prenebregnete ili~iwenica koje vam ne idu uprilog, a koje ne `elite daprihvatite. Na`alost,situacija nije tako sjajnakrajem leta u vezi sa vamadvoma, utoliko pre {to stevi{e puta prekidali vezu,"a da ni sami ne znateza{to". U va{em slu~aju,izreka "sli~an se sli~nomraduje" ne mo`e seprimeniti, jer ste do temere oboje impulsivni, inepotrebno jedno drugoiscrpqujete. Iako senadate braku sa sada{wimmladi}em, to vas ba{ ne bimnogo usre}ilo, jer sekvalitet odnosa ne bipopravio.Va{a ideja da ga"smirite" na taj na~in jeprili~no detiwastonaivna.

[ifra: "NesigurnaSandra"

Kao i svaka Devica, usvakodnevnim `ivotu steprakti~ni, a u ma{tawimanerealni. @eleli ste dapostanete profesor, a posledve godine rada sa |acimavidite da "to nije to".Va{a ideja da }e "svi davas vole i pamte, jer seprofesori vole" nema ba{jako upori{te udana{wici, tako da bibilo boqe da izabereteprofesiju po kojoj }e zaistada vas pamte, nego da vamnevaspitana deca kidajunerve kada ve} ne umete sawima da uspostavite dobrukomunikaciju. Bili bistedobar pisac ili novinar, i{to pre se okrenete timprofesijama, to boqe povas.

[ifra: "Londra"Mnogo pitawa pa je

izdvojeno ono koje vasnajvi{e mu~i - qubav.Iako bi po logici trebaloda zna~i da kada sedvoumite izme|u dvojice,nijednog ne volite, izva{eg pisma se naslu}uje dasu vam zaista obojicadraga. Iz va{eg horoskopase ne naslu}uje potreba zanekom velikom strastvenomvezom ve} za mirnim`ivotom bez mnogouzbu|ewa. Rak bi vampru`io vi{e qubavi, ali ivi{e monotonije, a i ne bibio ba{ tako veran kakovam se sada to ~ini.Strelac je zbog nekolikoplaneta u Jarcu mnogopouzdaniji, ali i mnogoposesivniji. On }e bitistrpqiviji, i to }eprevagnuti u va{emodlu~ivawu s kim }etebiti na du`e staze. Pazitesamo da nikada ne sazna zava{e nedoumice u vezi sawim, bi}e veomaqubomoran.

[ifra: "U tunelu"Va{i problemi su

objektivno zaista veliki,izgubili ste posao, suprugvam nije veran, sin i k}isve vi{e borave van ku}e,ne mo`ete da ihkontroli{ete, majka imate{ku narav,suprug seodselio kod qubavnice.Pitate gde ste tu vi. Uku}i. Ne samo da ste stubku}e nego i nose}i zidovi.Ipak, nije sve tako crno,suprug "imate ose}aj da sekaje i kupuje de~ju qubavnovcem", majka je zdrava, ana gun|awe ne obra}ajtepa`wu. Sve }e za okogodinu dana po~eti dadolazi na svoje mesto.Suprug }e se vratiti vama,deca }e se zaqubiti,zavr{i}e {kole, ponovo }esve biti mawe-vi{e u redu,a vi verovatno ne}eteraditi do penzije. Dotle}ete biti materijalnoobezbe|eni, dava}ete ~asoveruskog jezika, mogu}e iprevoditi, i to vrlouspe{no.

[ifra: "SanFrancisko"

Imate daqeg ro|aka uSan Francisku i pitate dali da odete kod wega dabiste zaboravili "nesre}nuqubav". Radi se o devojcikojoj niste pri{li izstraha da }e vas odbiti i`elite da je zaboravite, jerje jedna u nizu neuspeha. Izva{eg op{irnog pisma sevidi da se ni`u va{istrahovi u prila`ewudevojkama, a vrlo malopoku{aja. Pitate {ta vam"fali". Malo hrabrosti isamopouzdawa. Mars u Vagivam daje odre|enu vrstustidqivosti inesigurnosti, pa vam sesvi|aju one devojke koje su"jake i starije". Upravotreba da potra`ite mla|u inesigurniju od vas, dabiste se pored we ose}alisjajno. Vi ste vitez u du{ii ima}ete mnogo uspeha kod`ena, jer ste po prirodiotmenog duha i pravixentlmen. A to je ono o~emu ma{ta svaka devojka.

[ifra "Deca ili ja"Deca su sebi~na samo

zato {to ne shvataju starijei nemojte im to zamerati, zawih ste vi samo wihovotac, `ale za majkom iprebrzo ste im poslegubitka supruge priznalida vam se svi|a druga `ena.Oni va{u pri~u o qubaviiz mladosti ne mogu dashvate, utoliko pre {tomisle da wihovu majkuniste voleli dovoqno.Budite diskretni i voditesvoj `ivot ne planiraju}ibrak bar jo{ tri godine. Zato vreme oni }e sazreti,imati svoje porodice ibi}e presre}ni va{imizborom. Dovoqno im je{to su izgubili majku,ovako, ~ini im se da gube ivas.

Astrolog Jasminka Holclajtner

Napomena: Pitawa za na{eg astrologa mo`etepostavqati preko Interneta na adresu:

jasminhol@hotmail.comUz pitawe navedite datum, mesto i ta~no vremero|ewa kao i bra~no stawe

Шта кажу звезде?

PRI^A NOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008.XXII

ЛифтRanko Krstaji}Ranko Krstaji}

Ilu

str

aci

ja:

Bec

a Ta

nur

xi

}-B

eli

}

Ne znam kako je do{lo do toga da u|em u tajlift, koji godinama nije radio, i daumesto prizemqa pritisnem dugme za

podrum. Mo`da sam bio umoran, mo`da po nekojdavno zaboravqenoj navici, ili, naprosto, zato{to je lift bio od{krinut - zaista ne znam.

Tek kad sam zatvorio vrata od lifta, i kad sampritisnuo dugme, setio sam se svih onihuzaludnih poku{aja da se lift popravi, novcakoji smo u vi{e navrata prikupqali da se kupinovi motor, da bi nam na kraju saop{tili da selift ne mo`e popraviti.

Sada, dok se lift polako spu{tao, ~uo sampoznato krckawe i ose}ao neko ~udnopodrhtavawe, pa mi se ~inilo da se lift nespu{ta, nego da se, zapravo, di`e i da tom dizawune}e biti kraja.

Najzad, kad je podrhtavawe prestalo, i kad jelift stao, vrata se sama otvori{e i preda mnom,u polumraku, pojavi se neka `ena, bleda i veomaupla{ena.

- Izvinite, gospodine - rekla je prepla{enimglasom - {to sam vas povukla ovamo dole.Naprosto sam premrla od straha. Ovde je takomra~no, i hladno.

Zatim jeu{la, gotovoutr~ala u lift,zalupiv{i zasobom vrata, ipritisnulaneko dugme.Lift je krenuolako, ~inilo sekao da ga di`esamo kretawevazduha {todolazi izotvorenogventilatora.

- Oh, pa javas i ne pitamkuda vi idete.Mehani~ki sampritisnulasvoj sprat.Izvinite,molim vas...

Jo{ je bilableda iupla{ena, alisada, dok selifttandr~u}i ipodrhtavaju}ipeo, a ~inilose kao dasilazi u samuutrobu zemqe,polako sevra}alorumenilo uweno lice.Rukama jename{talara{~upanu kosu, skidaju}i sa we truwe ipau~inu, koju be{e nakupila, dole negde, upodrumu.

- Ja stanujem gore, na osmom - re~e ona sme{e}ise. - A vi?

- Kako na osmom? - rekoh ja zapawen - kad ovazgrada ima samo pet spratova! A ja stanujem na~etvrtom!

- Pet? - re~e ona za~u|eno podi`u}i obrve. -Mora da se {alite. Ova zgrada oduvek ima osamspratova. Jo{ otkako smo se moj mu` i ja uselili,to jest od kada je zgrada napravqena. Uostalom,evo, i sami }ete se uveriti, upravo smo stigli.Do|ite da vam poka`em.

Lift se zaustavio, ~uo sam poznati, gotovozaboravqeni zvuk. Ona je otvorila vrata odlifta i povukla me za sobom u mra~ni hodnik,koji je mirisao na memlu, bu| i ustajali vazduh.

- Evo, vidite - rekla je pokazuju}i mi rukomzar|alu metalnu plo~icu na zidu, na kojoj jerimskim brojevima pisalo VIII. Ovo mora da jene~ija {ala, pomislih, a usijani mravi po|o{emi uz ki~mu. Neko je namerno dodao tri crteposle broja V. @ena je zatim otkqu~ala vratasvog stana i gotovo me uvukla u wega. Do~ekao nasje neki te{ki miris neprovetrene starinske sobe- miris starih vremena.

Ona kao da pogodi moju misao, ode do prozora,

razma~e te{ke somotske zavese i otvori prozor.- Brzo }e se ovo provetriti - re~e. - Sedite,

sedite slobodno gde `elite.Seo sam na jednu pohabanu, ali veoma udobnu

fotequ, kakve se mogu videti samo u starimfilmovima, ili negde u muzejima.

- Da popijemo ne{to? - re~e ona. - Kafu, ~aj,ili ne{to `e{}e?

- Mo`e... Mo`e kafu... - rekoh ja.- Sla|u, ili gor~u... - ~uo sam je negde, u

kuhiwi.- Svejedno! Zapravo sla|u! - gotovo viknuh,

premestiv{i se na stari pohabani kau~ koji~udesno za{kripa i zakrcka, kao malopre lift, iu~ini mi se na trenutak da }e da krene, gore,prema plafonu, ili dole, prema utrobi zemqe,svejedno.

Dok je ona kuvala kafu u kuhiwi, ja samrazgledao stan. Bio je to tipi~an starinski stan,kakvih danas ima malo, pa ~ak i u ovom delugrada. Sve stvari su bile veoma retke i stare, aliodmah je padalo u o~i da te stvari nisu birane ikupovane u antikvarnicama, nego su tu ostalenasle|ene i zate~ene iz nekog drugog vremena.

- A, to je moj pokojni mu` - re~e `ena,

spu{taju}i na sto~i} ispred mene poslu`avniksa dve divne porcelanske {oqice i xezvom odmesinga. O~igledno be{e primetila moj pogled,koji nije mogao da se odvoji od fotografijejednog ~oveka, koja be{e uramqena u pozla}enidrveni ram iznad vitrine u stilu Luja XIV.

- Bo`e, kako li~ite na wega... Tek sad vidimkoliko li~ite...

I zaista, na licu tog ~oveka, kojem je moglobiti najvi{e ~etrdesetak godina, kao i meni, anaro~ito ne{to u izrazu wegovih o~iju, bilo jene~eg tu`nog i melanholi~nog, ne~eg {to svakogjutra vi|am u ogledalu, kad se umivam, ne~eg {tonisam voleo, niti kod sebe, niti kod drugih.

- Sigurno se pitate {ta je bilo sa wim? Pa,ni{ta, ni{ta nije bilo. Nestao je. Ostavio me.Jednostavno, oti{ao je jednog dana, i nikada sevi{e nije javio...

- A kada je to bilo? - upitah. - I za{to vas jeostavio?

- Eh, za{to? Takvi ste vi mu{karci. Za{to.Nema tu za{to. Kad bih ja znala za{to...

- A kada? - re~e ona iznenada, kao da se ne~egpriseti. - Davno, davno, ne se}am se vi{e kada.Naprosto ne `elim vi{e ni da se se}am toga...

- Za{to ga onda zovete "pokojnim", kad ne znateta~no {ta se desilo sa wim?

- Zato {to ose}am da mu se ne{to dogodilo.

Znam da bi on do{ao da mo`e. Ili bi se barjavio...

Onda smo oboje za}utali. Ona je gledala krozprozor, u daleka svetla grada, a ja u fotografijuna zidu, koja me je gledala nekako podrugqivo, sa`aqewem. Ne{to mu~no i te{ko ose}alo se uustajalom vazduhu, koji se nikada ne mo`eprovetriti.

- A mo`da }e se on ipak vratiti... - rekoh ja, nisam ne znaju}i za{to.

- Mo`da... - re~e ona uzdahnuv{i tu`no. - Daznate, nikada nisam prestala da se nadam.Nikada... A mo`da... - htela je jo{ ne{to da ka`e,ali je naglo prekinula re~enicu. U o~ima jojzablista{e suze, i neki ~udni sjaj od kaga mepodi|e jeza.

- A sad moram da idem - rekoh ja i ustadoh. -Drago mi je {to smo se upoznali...

Polako i oprezno pri{ao sam vratima, sastrahom da se vrata ne}e mo}i otvoriti, da }uzauvek ostati zarobqen u ovom zagu{qivom stanu,sa ovom nesre}nom `enom. Ali vrata su seotvorila, {arke na vratima su zacvilele nekim~udnim zvukom, koji do tada nikada nisam ~uo, iobreo sam se u hodniku.

Tek tada sam se okrenuo da se pozdravim sadoma}icom, ~ije ime jo{ nisam znao. Ona jestajala pored vitrine, sa jednom rukom nagrudima, a drugom malo podignutom, kao da ho}eda mi mahne, zbogom, i zauvek. Na nasme{enimusnama kao da joj se be{e zaledila neka ~udna re~,a wen osmeh je govorio ne{to {to samo ona zna.

Zatvorio sam vrata i {to sam br`e mogaosjurio se niz stepenice. Lift na osmom spratube{e od{krinut, toga se dobro se}am, ali nisamni pomislio da u|em. Kao bez du{e str~ao sam dosvog stana, preska~u}i i po nekoliko stepenicaredom, ali kad sam hteo da u|em, sa u`asomprimetih da nemam kqu~a. Pretra`io sam svexepove po nekoliko puta, ali kqu~a jednostavnonije bilo. Onda se setih, i obli me hladan znoj.Moji kqu~evi su ostali kod one `ene, na sto~i}upored kau~a. Morao sam da se vratim. I vratiosam se, ali polako, na prstima, ne znam za{to.Kao da }e me neko ~uti, a ne bi trebalo.

Popeo sam se na jedan sprat vi{e - na peti. I tuje bio kraj stepeni{ta. Nije bilo nikakvog stana,ni hodnika, niti bilo ~ega vi{e. Samo ku}i{telifta, zatvoreno, zakqu~ano starim zar|alimkatancem, zar|alim od dugog nekori{}ewa, sapau~inom koja se be{e nahvatala svuda okolo. Ikqu~ od mog stana be{e obe{en o kvaku navratima ku}i{ta.

PUTOVAWENOVOSTI • Nedeqa, 6. april 2008. XXIII

Urednik dodatka: Jasmina Jovanovi} Redakcija: Marijana Vasiqevi}, Zorica Ostoji} - Joksovi}, @eqka Duli}, Sawa Kosti}, Marija Pavkovi} Tehni~ki urednik: Nenad @ivkov Kompjuterska priprema: Ivan @ilovi}

Telefon redakcije: 3028-137, faks: 3398-285; e-mail: zivotplus@novosti.co.yu

Predrasude koje vladaju zaIstanbul glavni su razlogza{to vi{e na{ih turista

ne ide da vidi ovaj prelepi grad,jedini koji se prostire na dvakontinenta.

Svi koji ga posete, odmah shvateda je Istanbul jedan od petgradova koje obavezno trebavideti. To je grad savr{enogstrate{kog polo`aja, jer je sa tristrane opkoqen vodom, a sa~etvrte ga ~uvaju nepremostiveTeodosijeve zidine. Ovo je gradodli~nog provoda i jo{ boqeg{opinga. Prepun istorije,Istanbul uspe{no otresapra{inu i postaje ~ist, moderanevropski grad.

KUPATILO. Najboqe turskokupatilo je ^emberlita{, koje jejo{ 1584. godine izgradio velikimajstor gr~kog porekla Sinan.Kupatilo radi do pono}i, a`enski i mu{ki deo su odvojeni.Nalazi se kod Velikog bazara, akada se u|e, prvo se bira usluga izcenovnika i dobijaju pe{kiri ipapu~e.

Turisti obo`avaju stari deoIstanbula, koji po~iwe od trgaSultanahmed i prostire se doVelikog bazara. Na ovom potezunalazi se najvi{e zanimqivihmesta, poput pomenutog^emberlita{ kupatila. Timputem prolazi moderan, ~isttramvaj, u kojem zimi ima grejawa,a leti radi erkondi{n. Karte sekupuju na stanicama, iz automata.Vo`wa ovim tramvajem, od`elezni~ke stanice Sirkexi dotrga Sultanahmed, dovoqno jezanimqiva, poput turisti~kihautobusa. Gotovo na svakojstanici mo`e da se si|e i vidine{to zanimqivo.

Po|imo redom. Glavni ciq svihturista su Sveta Sofija i Plavaxamija. Vizantijska pro{lost nezapiwe lako za oko prose~nogturiste, a ni sami turski vodi~ise wome mnogo ne di~e. SvetaSofija je bila kandidat za sedamsvetskih ~uda, ali po{to turskiglasa~i nisu bili previ{ezainteresovani da ih u svetupredstavqa crkva, danas ona nosiepitet "osmo svetsko ~udo". Kadakupe ulaznicu, turisti ulaze krozglavna vrata, kroz koja je nakadaulazio samo car Vizantije.Dovoqan je samo jedan pogled ukupolu, da bi postalo jasno za{tosu qudi nekada mislili da jecrkva zlatnim lancem spu{tenasa neba.

CISTERNA. U Svetoj Sofijistru~waci polako skidaju naslageislama, pa se ponovo pojavqujufreske od zlatnih mozaika.Nedaleko od Svete Sofije nalazise spomenik Nulta ta~ka, koji jebio polazna osnova za merewesveta. Iza ugla je cisternaJerebatan, koja sve posetioceostavqa bez daha. Dugo je ovopodzemno skladi{te vode prepunomramornim trgovima bilozaboravqeno, dok ga slu~ajno nijeotkrio francuski antikvarPetrus @ilijus u 16. veku. On je uovom rezervoaru imao ~amac izkojeg je pecao ribu i prodavao napijaci. Veruje se da je 336 stubovasamo tre}ina nekada{wecisterne, a najzanimqivija su dvastuba u levom }o{ku koja u osnoviimaju meduzinu glavu.

Preko puta Svete Sofije nalazise Plava xamija, kojom je sultanAhmet {okirao islamski svet, jerje {est minareta mogla da imasamo xamija u Meki, pa je wegovarhitekta morao da otputuje uMeku i doda sedmo minare.Xamija je u 17. veku delovala kaobajka, jer su minareti li~ili nalabudove, a 21.043 tirkiznekerami~ke plo~ice iz Nikeje iliIznika pri~iwavale su nestvaranutisak. Ulaz je besplatan, ali

turisti moraju da se izuju ipokriju glavu, ramena, kolena.Blizu Plave xamije nalazi se"Kafe Mesale", odli~no mesto dase na niskim stolicama uz otu`nimiris nargila i ~aj od nanenapi{u razglednice.

Svaki turista mora da vidiTopkapiju, mesto od kojeg suklecala kolena ~itavoj Evropi, agde su dono{ene odluke vezane zana{u istoriju. U Topkapiji mo`eda se vidi najve}i smaragd nasvetu, a sam Harem nije previ{ezanimqiv. Dra`i otomanskeTurske najboqe se vide u staromIstanbulu, kojeg treba obilazitipe{ice, a treba po}i od Velikogbazara, koji ima 5.000 radwi,svoju po{tu, policiju i {kolu.Nedaleko je i Bazar za~ina iliMisir ~ar{i, {to je staro ime zaEgipat, odakle je, osim kafe itamjana iz Arabije, kineske svilei pamuka, bibera i cimeta izIndije, stizalo najvi{e robe.

ZLATNI ROG. Za velikequbiteqe Vizantije, neoprostivoje da ne odu do Fanara, staroggr~kog kvarta koji se nalazi du`Zlatnog roga. U tom delu senalazi, ne samo gvozdena bugarskapravoslavna crkva Sveti Stefan(koju su na brodu preneli iz Be~a,jer je bila zabrawena izgradwacrkava), nego i sedi{teVaseqenske patrijar{ije.

Kraj Osmanske imperijenajlep{e se primeti u palatiDolambah~e, koja gleda naBosfor. U "turskom Versaju" vidise koliko se turska aristokratijadivila evropskom duhu. Tu je sveoli~ewe dekadencije u koje jezapalo tursko dru{tvo pred krajimperije. Tada su se, uostalom,organizovale zabave u ba{tamaprepunim lala (koje su turske, ane holandske), uz osvetqewe sve}akoje su nosile korwa~e na oklopu.U ovoj palati je potomak turskihnomada igrao valcer ispodnajve}eg kristalnog lustera nasvetu. U 22 salona nalaze se ~e{kiporcelan, venecijansko staklo ibakara kristal. Svi satovi (akolekcija je pozama{na)zaustavqeni su u 9.05, kada je 10.novembra 1938. godine umroKemal Ataturk, otac moderneTurske. Umro je, naime, u ovomdvorcu.

KOLA^I Najzna~ajnijagra|anska institucija Istanbulaje hotel "Pera palas". Iako danasima luksuznijih hotela, ovazgrada ima neprocewivu vrednost,jer su u wenim odajama boravilesve zna~ajne li~nosti pro{logveka. Pored glumica, plemi}a,biznismena, pisaca, princeza ipredsednika, ovde su seodigravali istorijski zna~ajnidoga|aji. Svaka soba nosiplo~icu sa imenom li~nosti kojaje tu boravila, a me|u wima je bioi Josip Broz Tito. Hotel je idaqe sa~uvao originalanname{taj i veli~inu soba, pa je torazlog za{to ne mo`e da dobijepetu zvezdicu.

Hotel se nalazi u evropskomdelu grada, nedaleko od uliceI{tiklal, u kojoj su radwe,butici i `uti tramvaj"Nostal`ik", u kojem vo`wako{ta evro. Najzanimqiviji deoevropskog Istanbula je najkra}imetro na svetu nazvan "Tunel"koji za evro prelazi uspon odmosta Eminonu do pomenute uliceI{tiklal. Na kraju uliceI{tiklal je trg Taksim, mestoodakle kre}u radni~ki autobusi,gde se jede jeftino i nalazenajskupqi hoteli. U ovoj kraju sui poznate turske kafane i pijacesa neverovatnim izborom jela.Ovde su i lanci brze ishrane, alinajboqi ribqi restorani su uKumkapi na Mramornom moru.

A. Krsmanovi}

ISTANBUL GRAD NA DVA KONTINENTA

Лепота наБосфору

Pored bezbrojradwi i restorana,Istanbul je pa~vorkistorije, a mnogeodluke donete uwemu vezane su zana{u sudbinu

××

[opingTaksi je jeftin, a gradski prevoz odli~no

organizovan. Karte se kupuju u automatima na stanicama.Radwe su otvorene od 9.00 do 20.00, a nedeqa je

neradni dan. Najve}i tr`ni centri nalaze se daqe odcentra, a najpoznatiji je "Sultan bej". Fabrike ko`e igarderobe ne nalaze se blizu Istanbula.

RomantikaRomanti~ari mogu da biraju gde bi mogli da se

iska`u, jer su kafanice pored Bosfora idealno mesto.Ipak, vrhunac romantike posti`e se u kafi}u "PjerLoti", iz kojeg se pru`a pogled na ceo zaliv Zlatni rog,a dobio je ime po francuskom oficiru koji se zaqubio uudatu Turkiwu. On je o velikoj qubavi objavio kwigu"Azijada".

Ve~eVe}ina na{ih turista voli da ve~e provede u nekom

od klubova u kojima se organizuje ve~era za bezbrojnacija sa dervi{ima, trbu{nim plesa~icama i {i{kebabima. Ve~e je boqe provesti tamo gde ga provodi ina{a mlada Emina Jahovi}, koja se udala za turskogpeva~a Mustafu Sandala. Wih redovno vi|aju uklubovima "Pasha" i "Buda bar".