Deana Radojević - Pregled Najznačajnijih Sistema Digitalnog Novca Na Internetu i Sistema Mikro Plaćanja

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: BANKARSTVO

TEMA: PREGLED NAJZNAAJNIJIH SISTEMA DIGITALNOG NOVCA NA INTERNETU I SISTEMA MIKRO PLAANJA

Mentor:

Student:

Prof. dr Predrag Radovanovi

Deana Radojevi

Broj indeksa: 12284

Smer: Finansije i bankarstvoLeskovac, 2015.

SadrajUvod ...................................................................................................................................3

Pregled najznaajnijih sistema digitalnog novca na internetu i sistema mikro plaanja ....4

1. Motivi za elektronsko plaanje ...........................................................................4

2. Sistemi plaanja elektronskim novcem ...............................................................4

2.1. Problemi primene elektronskog novca .................................................5

2.2. Ecash ....................................................................................................5

2.3. CAF ...................................................................................................7

2.4. NetCash ................................................................................................7

2.5. CyberCoin ............................................................................................8

2.6. Mondex ................................................................................................9

2.7. EMV gotovinske kartice ......................................................................9

2.8. Magic Money .....................................................................................10

3. Sistemi za mikro plaanja .................................................................................10

3.1. Milicent ..............................................................................................11

3.2. SubScrip .............................................................................................12

3.3. PayWord .............................................................................................13

3.4. iKP protokol za mikro plaanja .........................................................13

3.5. (-3KP protokol ..................................................................................14

3.6. MicroMint ..........................................................................................14Zakljuak ...........................................................................................................................15Literatura ...........................................................................................................................16Uvod

Plaanje gotovinom ima niz veoma prihvatljivih osobina i to za sve korisnike. Pokazalo se da potroai masovno koriste gotovinu, ak i u zemljama koje veoma mnogo ulau u razvoj sredstava bezgotovinskog plaanja. U radu e biti opisani sistemi za plaanje elektronskom gotovinom i mikro-plaanja koji se najee koriste. Elektronski novac je vrsta anonimnog novca. Elektronski novac je zakoniti oblik kompjuterski generisanog novca koji se moe koristiti na bazi kreditnih ili debitnih kartica, elektronskih ekova, novanih naloga ili drugih sistema plaanja.Prouavanje razliitih tehnika plaanja preko mrea, je postalo posebno interesantno poslednjih godina kad su poela masovna povezivanja preko Interneta. Ova istraivanja posebno karakterie razvoj raznih mogunosti plaanja preko elektronskih medija. Nove kompanije su u tome videle neke svoje prednosti i mogunosti za popularizaciju na svetskom tritu.Pregled najznaajnijih sistema digitalnog novca na internetu i sistema mikro plaanja

1. Motivi za elektronsko plaanje

Nije nova ideja da se robe i usluge plaaju elektronskim putem. Prve inicijative da se direktno omogui plaanje preko kompjuterske mree su se javile kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih godina. Pojava Interneta je bitno uticala na dalji razvoj. Internet mrea je naglo rasla od svoje skromne pojave kasnih sedamdesetih do danas. Pregledi korisnika Interneta pokazuju da se profil korisnika vrlo snano menjao od prvobitnih korisnika univerzitetskih centara do iroko rasprostranjene populacije. Ove injenice nisu promakle komercijalnim organizacijama koje nude prodaju roba i usluga praktino svima.

Promet roba i usluga u mrei je poeo tako to su kupci mogli da izaberu robu korienjem kataloga zasnovanog na WWW, a kad transakcija doe do faze plaanja koristili su se razliiti mehanizmi za prenos osetljivih informacija o plaanju, poev od slanja neenkriptovanih brojeva kreditnih kartica kroz mreu do korienja telefona ili faksa.

2. Sistemi plaanja elektronskim novcem

Pokuaji da se stvori metoda za plaanje elektronskim novcem bili su usredsreeni na podskupove gore navedenih osobina, ali do danas nijedan predloeni sistem nije uspeo da obuhvati sve navedene osobine. U sledeem odeljku emo prouiti najuticajnije sisteme za koje se tvrdi da imaju osobine gotovine. 2.1. Problemi primene elektronskog novca

Cilj primene elektronskog novca je bio da se napravi jednostavno sredstvo bezgotovinskog plaanja ali sa svim dobrim osobinama plaanja gotovim novcem. Mada su ti pokuaji da se stvori metoda za plaanje elektronskim novcem bili usredsreeni na podskupove gore navedenih osobina plaanja gotovim novcem, do danas nijedan predloeni sistem nije uspeo da obuhvati sve navedene osobine. Druga vana stvar je bila da se primeni takav sistem ifriranja koji nije suvie skup da bi transakcije s manjim vrednostima, zbog prateih trokova, bile neisplative, a da je dovoljno efikasan da zatiti sve uesnike u sistemu.

Da bi se spreilo da se kopirani novii ponovo troe, mora se spreiti mogua dvostruka potronja. Ukoliko mrea padne ili se raunar zaglavi tokom plaanja, novii se mogu izgubiti. Postoji mehanizam za obnavljanje vrednosti tih izgubljenih novia. Postoji zabrinutost da e potpuno anoniman elektronski novac, kao i papirna gotovina, pomoi u skrivanju identiteta kriminalaca. Postoje strahovanja da bi se ovo moglo koristiti za pranje novca, izbegavanje plaanja poreza, mito, crnu berzu i druge sline nezakonite radnje.

2.2. EcashEcash novii sa realnim monetarnim vrednostima su dostupni na Internetu od oktobra 1995 godine. Stroge sigurnosne mere u sistemu se obezbeuju masovnom primenom i simetrinog i asimetrinog (sa javnim kljuem) ifrovanja. Na primeru ovog modela ukazaemo na bitne karakteristike sistema elektronske gotovine, mada ova reenja nisu univerzalna.Uesnici u sistemu su klijenti, trgovci i banke. Klijenti i trgovci imaju raune u Ecash banci. Klijenti mogu da povlae novie sa svog rauna i da ih smetaju u Ecash novanik (zapravo softver koji ima ulogu novanika) koji postoji na njihovom raunaru. Ecash novanik je poznat kao cyber-novanik. On skladiti i upravlja klijentovim noviima, uva podatke o svim transakcijama, i ini da koraci protokola budu klijentu to je mogue vidljiviji. Protokol podizanja spreava da banka vidi serijske brojeve novia koje izdaje.Kada klijent ima Ecash novie u svom novaniku, on te novie moe da troi. Klijent odluuje koju stavku (ili vie njih) e kupiti i s trgovcem ugovara porudbinu. To moe da se radi podnoenjem obrasca sa trgovevog Web sajta. Primivi narudbu, trgovac klijentovom novaniku alje zahtev za plaanje. Ova poruka sadri detalje o vrednosti narudbe, valuti koja se koristi, tekuem vremenu, trgovevoj banci, trgovevom ID rauna u toj banci, i opisu narudbine.

Mogu je prenos Ecasha od jednog do drugog korisnika, iako suma koja se prenosi mora da se prosledi banci radi verifikacije. Za razmenu se koriste isti protokoli kao i za kupovinu pomou Ecasha.

Ecash obezbeuje bezbedan, potpuno anoniman elektronski novac za javne mree. Ecash softver je intergrisan i u Web i u elektronsku potu. Dok je pomou Ecasha mogue vriti uplate i od jednog centa, ifrovanje koje zahteva puno izraunavanja, mnotvo poruka i pregled baze podataka spreavaju njegovu upotrebu za efikasno ponavljanje malih uplata. Takoe, opseg veliine sistema je moda ogranien trokovima odravanja i pretraivanja velike baze podataka svih potroenih serijskih brojeva prilikom kupovine.

2.3. CAFE

CAFE predstavlja hibridni program koji nudi sve pogodnosti anonimnog elektronskog novca ali istovremeno omoguava korisniku da potpisuje ekove do zadatog iznosa. Za razliku od ostalih sistema za elektronsko plaanje, CAFE protokol obezbeuje sigurnost svim uesnicima u sistemu. Mone savremene tehnike ifriranja su angaovane da tite sve uplate, garantujui bezbednost finansijskim institucijama. Korienje ureaja koji tite od falsifikata i posmatrae, obezbeuje bezbednost korisnicima sistema. Nema potrebe da primalac (trgovac) prilikom kupovine kontaktira centralnu bazu podataka, koju obino odrava izdava elektronske valute. Time se smanjuju trokovi odravanja/uspostavljanja kanala za komunikaciju. Kriptografski protokoli su tako napravljeni da se sa veoma velikom verovatnoom otkrivaju dvostruku potronja elektronskog novca. Pod normalnim okolnostima, uplate se ne mogu povezati s korisnikom ak i kada postoji saradnja izmeu trgovaca i banaka. Identitet korisnika se, meutim, otkriva ukoliko on dva puta troi raun o plaanju. Kao i kod aktuelnih bankarskih procedura, identitet primaoca nije zatien.2.4. NetCash

NetCash je sistem oznaenog elektronskog novca za rad u realnom vremenu (online), koji je za otvorene mree razvijen na Institutu za informacione nauke Univerziteta June Kalifornije. Sastoji se od distribuiranih servera valute koji emituju elektronske novie i izdaju ih korisnicima sistema, prihvatajui. elektronske ekove kao uplatu za njih. Sistem je "online" jer mora da se proveri svaki novi da li vai i da nije ve potroen njegovim slanjem prilikom kupovine na verifikaciju izvornom serveru valute. Iako je digitalni novac oznaen, pri emu svaki novi ima jedinstven serijski broj, postoji mehanizam razmene koji obezbeuje ogranienu anonimnost. Svako sa vaeim noviima moe anonimno da ih zameni za nove pomou servera valute.Korisnici mogu i da vre i da prihvataju uplate. To je isto softversko reenje, i ne zahteva se nikakav poseban hardver; koristi se asimetrino i simetrino ifriranje da bi se obezbedila sigurnost mree sistema i ograniile prevare. Sve stranke moraju da imaju sopstveni javni/privatni par kljueva (PKx, SKx). Upotreba vie servera valute omoguava da se sistem uravnotei (smanji ili povea), odnosno da se bez znaajnih tekoa izae na kraj sa novim korisnicima i njihovim potrebama.2.5. CyberCoin

Sistem ima slinosti sa "online" programom elektronskog novca. Potroai kupuju CyberCoin gotovinu od CyberCash servera, skidajui iznos sa svoje kreditne kartice ili rauna u banci. CyberCoin gotovina se uva u specijalnom podruju CyberCash novanika, istom softveru koji se moe koristiti za uplatu pomou CyberCash kreditne kartice. Kada korisnik odlui da plati trgovcu, on upuuje poruku o uplati trgovcu koji je verifikuje na CyberCash serveru. CyberCash novanik uva beleku o svakoj izvrenoj transakciji. Dok trgovcu nije poznat identitet potroaa, CyberCoin sistem nije anoniman jer CyberCash server belei podatke o svim korisnikim transakcijama.

2.6. Mondex

Ovi sistemi su opte poznati kao unapred plaene kartice. Mondex platni sistem oslanja se na upotrebu kontaktne ip kartice. Upravljaki program za Mondex platni sistem je ugraen u ROM mikrokontrolera i omoguava da se iznosi prenose sa jednog na drugi Mondex ip upotrebom zatienog (i tajnog) protokola ip-ka-ipu. Kartica se na poetku puni kontaktiranjem banke koristei ili Mondex bankomat (ATM - Automatic Teller Machine) ili posebno adaptiran telefon. U banci postoji neka vrsta sefa koji se naziva Mondexov sef. To je hardverski ureaj koji moe da uva veliki broj Mondex kartica i deluje kao skladite valute za dijaloge sa populacijom izdatih kartica. Prenos ka i od sefa prati softverski sistem koji se naziva sistem za kontrolu i upravljanje vrednostima, a promene se odraavaju na bankarskim raunima vlasnika kartica.Mondex kartica se ubacuje u ATM (ili u adaptirani telefon) gde se odvijaju dijalozi ip-ka-ipu izmeu IFD-a i kartice pod kontrolom ATM ureaja. Mondex interfejs zatim uspostavlja dijalog sa bankom. Kada se utvrdi broj rauna vlasnika kartice, i verifikuje identitet kartice, iznos se, pomou ip-ka-ipu protokola, prenosi sa kartica u bankarskom sefu do odredinog ipa na kartici. Sistem za kontrolu i upravljanje vrednostima obavetava bankarske obraunske sisteme da za taj iznos zadue bankovni raun vlasnika kartice.2.7. EMV gotovinske kartice

Europay International je prvi objavio karticu koja ima smeten iznos, nazvanu CLIP kartica, koja moe ponovo da se puni i omoguava rad sa vie valuta.

VISA International e koristiti kartice saglasne EMV specifikacijama kao osnove za njihove VISACash elektronske kese za novac. Kao dodatak kartici koja se moe ponovo puniti, postoji i raspoloiva verzija koja se kupuje s unapred definisanim iznosom.MasterCard International emituje elektronsku kesu za novac nazvanu MasterCash, koja se zasniva na EMV sigurnosnom hardveru, a saraivali su sa kompanijom VISA da bi se omoguilo da MasterCash i VISACash rade na istom hardveru. Ovaj pilot projekat se odvijao u Njujorku.

2.8. Magic Money

Magic Money je drugi vid potpuno anonimnog digitalnog novca koji koristi potpise na nevieno. On ima puno slinosti sa Ecash sistemom, a dizajnirala ga je grupa kriptografskih entuzijasta, poznata kao "cyber-punks", na Internetu, u eksperimentalne svrhe. Izvorni kod je raspoloiv u C-u, a postoji i primer programa za klijenta koji moe automatski da prima i da izdaje Magic Money valutu.3. Sistemi za mikro plaanja

Od konvencionalnih instrumenata plaanja (gotovina, ekovi i kartice), najprikladnija za transakcije s malim iznosima, je svakako gotovina. Ona je ograniena jedino vrednou najmanjeg novia. Postoji itava klasa roba i usluga kod kojih ova injenica izaziva problem. Neki od primera su trenutna cena deonica na tritu ili cena jednog jedinog upita u bazu podataka. U konvencionalnoj trgovini, ovo se prevazilazi korienjem pretplatnikog reima plaanja, u kojem kupac plaa unapred i moe da koristi proizvod ili uslugu u fiksnom periodu. Jasno je da model pretplate ne reava adekvatno problem i da postoji potreba za platnim sistemom koji moe efikasno da prenosi vrlo male sume, moda manje i od penija, u okviru jedne transakcije. Ovo podrazumeva da komunikacija, koja sama za sebe prilino kota, mora da se svede na apsolutni minimum. Malo je verovatno da e sistem, iji su trokovi plaanja vei od sume plaanja, uspeti. U mnogim platnim sistemima objanjenim u prethodnom tekstu, trgovci su validirali svaku uplatu preko dijaloga u realnom vremenu sa serverom mree provajdera sistema plaanja, bilo za proveru raspoloivosti sredstava, bilo za uplatu. To predstavlja vrlo velike trokove poslovanja po transakciji i mora se eliminisati u projektu sistema za mikro-plaanja.

3.1. MilicentMillicent je decentralizovan sistem za mikro-plaanja koji su razvili radnici korporacije Digital Equipment i koji je projektovan da omogui tako mala plaanja kao to je deseti deo centa ($0.001). Millicent uplata se efikasno moe validirati na trgovevoj maini bez potrebe da se kontaktira trea strana. Distribuirani pristup, bez dodatnih komunikacija, skupog ifriranja s javnim kljuem i off-line obrada omoguava mu da bude efikasan za male uplate.Millicent sistem koristi neku vrstu elektronskog novca koji je hartija od vrednosti i naziva se Scrip. Scrip se moe shvatiti kao sitnina koja se nosi u depu. Lako i brzo se proverava njegova vanost, a ukoliko neko sluajno izgubi malo sitnine nee se mnogo zabrinuti. Scrip je specifian za odreenog trgovca jer vredi samo kod njega. Sigurnosni sistem protokola je projektovan tako da su trokovi prevare vei od vrednosti same kupovine. Jedan scrip predstavlja unapred uplaenu vrednost, vrlo slino unapred uplaenim telefonskim karticama, putnikim karticama ili etonima. Scrip moe da predstavlja bilo koju valutnu vrednost. Oekivane vrednosti variraju od jedne desetine centa do otprilike $5, iako ni gornje ni donje granice nisu definisane. Scrip se moe potroiti samo jednom. Trgovac moe lokalno u vreme kupovine da detektuje dvostruku potronju. Samo ga vlasnik moe troiti. Scrip ne moe da obezbedi potpunu anonimnost. On ima vidljive serijske brojeve koji se mogu zabeleiti i pratiti. Izvesna ograniena anonimnost se moe odrati kupovanjem brokerovog scripa pomou anonimnog sistema za makro-plaanja.Millicent je dobro prilagoen za plaanje Web-u. Millicent protokol moe da se ugradi kao proirenje Webovog HTTP protokola. 3.2. SubScripSubScrip je jednostavan protokol za mikro-plaanja projektovan za efikasna plaanja po vienju na Internetu. To je sistem s unapred plaanjem koji ne trai identifikaciju korisnika. U sutini, on kreira korisnicima privremene unapred plaene raune kod odreenog trgovca. Korisnik preko ovog rauna kupuje mikro-plaanjima od trgovca. Poto je raun privremen i unapred plaen, on nema normalne trokove poslovanja koji se pojavljuju u pretplatnikim uslugama. Za poetnu uplatu trgovcu kojom se otvara unapred uplaen raun moe se koristiti bilo koji sistem za makro-plaanja.Kao i kod Millicenta, nivo sigurnosti je snien zbog malih vrednosti transakcija. Projektanti su sistem zamislili tako da trokovi uspenog napada budu znatno vei od mogueg finansijskog dobitka. U svom osnovnom obliku, ifriranje se uopte ne koristi.

SubScrip koristi tehnike sline onima u Millicent sistemu da bi se postigla vrlo niska cena transakcije. Postoje poetni trokovi uplaivanja novom trgovcu. Oba sistema su optimalna za ponavljanje uplata istom trgovcu u kratkom vremenskom periodu.Meutim, za razliku od Millicenta, u SubScripu broker ne posreduje izmeu korisnika i trgovaca. Umesto toga, postojei sistem za makro-plaanja preuzima ovu ulogu. Korisnik vri plaanja tom trgovcu dovoljno velika da mogu da pokriju trokove transakcije makro-plaanja. Ova uplata je obino od nekoliko dolara i koristi se za otvaranje privremenog rauna kod trgovca.3.3. PayWordPayWord je sistem zasnovan na kreditima za mikro-plaanja koji su projektovali Ron Rivest (MIT Laboratorija za raunarske nauke, MA, SAD) i Adi amir (Weizmannov Nauni Instituti, Rehovot, Izrael). PayWord koristi nizove hash vrednosti da predstavi odobrenje na raunu korisnika u okviru sistema. Svaka hash vrednost, nazvana PayWord, moe se kao uplata slati trgovcu. Niz sainjen od PayWorda je specifian za trgovca.

Brokeri posreduju izmeu korisnika i trgovaca i za oba odravaju raune. Oni garantuju za korisnike izdavanjem PayWord potvrda koje korisniku dozvoljavaju da generie PayWord. Oni otkupljuju potroene nizove PayWorda od trgovaca, prenosei potroenu sumu sa korisnikovog rauna trgovcu. Nije neophodno da i trgovac i korisnik imaju raun kod istog brokera. Kao i kod ostalih sistema za mikro-plaanja sigurnost je umanjena da bi se poveala efikasnost. Mada je neka vrsta prevare mogua, stranke koje uporno zloupotrebljavaju sistem mogu se otkriti i ukloniti.3.4. iKP protokol za mikro plaanjaAutori iKP kompleta protokola razvili su sistem za mikro-plaanja zasnovan na kreditima, koristei takozvane kupone. Ovi kuponi omoguavaju potroau da trgovcu izvri n mikro-plaanja fiksne vrednosti, troei sukcesivno kupone.

3.5. (-3KP protokolPostoje dva modela ponaanja koja se mogu primetiti meu korisnicima protokola za mikro-plaanja:

Potroai angaovani u ponovljenim transakcijama mikro-plaanja sa trgovcem (na primer, preuzimanje vie Web stranica sa servera); Potroai angaovani u jednoj transakciji sa odreenim trgovcem.

Ovim drugima je potrebna poverljiva trea strana (TTP - Trusted Third Party) kao to je broker da akumulira transakcije mikro-plaanja od veeg broja korisnika i uputi ih trgovcu da bi protokol bio ekonomski isplativ.3.6. MicroMintMicroMint je drugi sistem za mikro-plaanja koji su projektovali Ron Rivest i Adi amir koji su razvili i sistem PayWord. On se zasniva na oznaenom elektronskom novcu koji ne zahteva ifrovanje sa javnim kljuem. MicroMint novii se mogu efikasno troiti kod svih trgovaca bez potrebe da se prilikom kupovine kontaktira banka ili broker radi verifikacije. Nivo bezbednosti je nii nego kod PayWorda, ali omoguava MicroMint sistemu veu efikasnost za mikro-plaanja izvrena kod vie razliitih trgovaca. Iako je mogu mali obim prevara, sistem je tako projektovan da je raunski teko izvodljiva velika prevara.Dvostruka potronja je mogua s obzirom da se prilikom kupovine ne vri nikakva provera koja bi pokazala da li je novi ve potroen. Meutim, broker belei koji su novii izdati korisniku. Dvostruka potronja se otkriva, nakon prevare, na kraju dana kada trgovci s brokerom prebiju potroene novie. Korisnici kod kojih se ponavlja dvostruko troenje novia bie stavljeni na crnu listu i izbaeni iz sistema. Zakljuak

Razvoj Internet tehnologija je svuda u svetu, pa i u naoj zemlji doveo do mogunosti da se poslovanje obavlja elektronskim putem. To je kompleksan zahvat koji zahteva angaovanje strunjaka razliitih oblasti i znatne novane investicije. Privredni i finansijski subjekti u Srbiji su zainteresovani za elektronsko poslovanje radi lakeg komuniciranja sa domaim i inostranim partnerima i komercijalnih prednosti na tritu.Internet bankarstva je fenomen novijeg datuma, koji se odvija, brim ili sporijim tempom, poslednjih tridesetak godina. Bankarska industrija je prilino inertna i sklona tradicionalnim i proverenim metodama pa prava revolucija u oblasti bankarstva, tek predstoji.Za pouzdano funkcionisanje elektronskog poslovanja od posebnog je znaaja pravna regulacija. Zakon o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu, koji je u fazi donoenja kod nas, je neophodan preduslov kako za pravnu zasnovanost elektronskog poslovanja, tako i za ukljuenje u meunarodne organizacije i tokove.U radu su prikazane karakteristike najrasprostranjenijih sistema elektronske gotovine i mikro-plaanja. S obzirom na namenu i potrebu da se omogui plaanje i vrlo malih iznosa, da bi se zadovoljio zahtev za bezbednou koriste se jednostavnije tehnike ifriranja.

Literatura

Vujovi, S., Elektronsko poslovanje i poslovna inteligencija, Univerzitet Braa Kari, Beograd, 2005.

Vuksanovi, E., Elektronsko bankarstvo, Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije, Beograd, 2006.

Zeevi, M., Bankarstvo, Evropski Univerzitet, Beograd, 2009.Krsti, B., Bankarski menadment, Ekonomski fakultet, Ni, 2004.

Uro, T., Elektronsko poslovanje, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2006.

Vuksanovi, E., Elektronsko bankarstvo, Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije, Beograd, 2006, str. 25.















Uro, T., Elektronsko poslovanje, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2006, str. 80.










PAGE 2

Documents

Deana Radojević - Pregled Najznačajnijih Sistema Digitalnog Novca Na Internetu i Sistema Mikro Plaćanja