Damet verifikacija

8/16/2019 Damet verifikacija

1/17

VerifkacionizamŠta je teorija značenja?Verifk. je prvenstveno teorija značenja. Teorija značenja treba da nam kaže

kako razumemo kad neko govori, kad čitamo... Filozof su učili značenje reči irečenica oduvek, ali moderna debata počinje !"#. ili $. objavom Fregeovog%&n 'ense and (e)erence*. Tu je Frege napravio razliku izme+u značenjameaning, sense- reči ili rečenice i re)erencije. (e)erencija imena je ona stvarkoju ta reč imenuje. (e)erencija imena ermela je /dov pas. 0o Fregeu značenjetog imena je u načinu na koji osoba s1vata stvar kada koristi to ime. 2ada /dkoristi ime ermela on u mislima ima složeno značenje koje obu1vata činjenicuda je to pas, da je pitome prirode, da ima dugu dlaku itd. 2ad 'tjuart koristi toisto ime ima u glavi mnogo jednostavniju značenje jer manje poznaje tog psa.Frege razlikuje značenje i re)erenciju izraza sa ciljem da re3i zanimljiv flozo)skiproblem. 0retpostavimo da je značenje izraza isto kao i njegova re)erencija tj.stvar na koju izraz re)erira. &nda imamo puzzle o infomativnim izjavaidentiteta. (informative identity statements). 4pr. ako vam ja kažem daima planina na 4ovom elandu koja se zove 5aunt /gmont. &dma1 6e te znatida je 5aunt /gmont identičan sam sa sobom jer je sve identično samo sa

sobom. 7li možda ne6emo znati da je 5aunt /gmont identičan sa planinom Tarnaki čak iako možda znamo da na 4ovom elandu postoji i planina Tarnaki.8zjava %5aunt /gmont je identičan sa planinom Tarnaki* je informativna izjavaidentiteta jer nam daje supstantivnu in)ormaciju koju nam izjava Tarnaki jeidentičan sam sa sobom ne daje. 0o Fregeu, značenja su apstraktni objekti.9pozna6emo puno apstraktni1 objekata u ovoj knjizi kao 3to su 0latonskamoralna svojstva, matematički objekti, apstraktni fktivni objekti... 7pstraktni


2/17

objekat je ne3to 3to ne postoji ni na kom mestu u prostoru. Frege i1 postulira jeriako ljudi povezuju obično različita čula senses- sa rečima, on nije 1teo da tonapravi ličnim ve6 e 1teo da bude mogu6e da različiti ljudi u1vate isti smisao.

sense-. 0a i1 je napravio javnim objektima u ovom smislu.5nogi flozof bi tvrdili da Fregeova značenja nisu dovoljno javna. Fregeova čulanisu stvarik koje svako može da vidi, čuje, okusi, dotakne ili pomiri3e. 0itanje se javlja kako da znamo i3ta o njima i kakve oni veze imaju sa na3om upotrebom irazumevanjem jezika. 8ako postoje branioci Fregea ostavi6emo ovo stanje stvari jer je svakako jedan od pokretača verifkacionizma da do+e do pristupačnijeteorije značenja.Vrste značenja koja nas ovde zanimaju nisu značenja posebni1 reči ve6deklarativni1 rečenica. Frege je zvao značenja rečenica mislima t1oug1ts,:edanken-. 8ako zbog imena zvuče kao stvari u ljudskim umovima, Frege i1tako+e smatra apstraktnim entitetima. načenja rečenica su flozo)ski korisnientiteti. 4a primer, rečenica %;a sam na 4ovom elandu*. &va rečenica po sebinema značenja. 5ora biti izrečena u nekom kontekstu. 7ko bi premijer 4ovog to rekao bilo bi tačno, ali ako bi %ermela ima $# zuba*. ako možemozamisliti da to proverimo @ jednostavno uzmemo ermelu i izbrojimo njene


3/17

zube. 7ko to uradimo, mi smo time verifkovali izjavu da %ermela ima $# zuba*.Verif. izjednačava istinu sa verifkacijom. a nji1 nema smisla govoriti o rečenicida je istinita ako niko ne može re6i da je istinita. (e6i da je rečenica istinita

znači re6i da je verifkovana.

(aspravlja6emo o dve vrste verifkacionizma>

. Verifkacionizam logički1 pozitivista#. Verifkacionizam 5ajkla =ameta

0o ver.log.poz. ili pozitivističkom verifkacionizmu @ rečenica ima značenje

ako i samo ako ima odre+eni1 uslova pod kojima može biti verifkovana.0o =ametovom verifkacionizmu značenje rečenice je klasa njenihkanonskih uslova verikacije. (class of its canonical verication

conditions).

9slov verifkacije je uslov pod kojim se rečenica verifkuje. 5i 6emodiskutovati o kanonskim uslovima verifkacije. 0osmatrajmo rečenicu%ermela ima $ zub*. 5i to možemo izbrojati. =a bi ova izjava bilaproverljiva mora biti mogu6e da se verifkuje. Verifkacioni uslov je mogu6asituacija u kojoj se izjava dokazuje. 0o na3em primeru, zami3ljena situacija ukojoj se pronalazi da ona ima $ zub je verifkacioni uslov za rečenicu%ermela ima $ zub*.(azlika izme+u pozitivističkog i =ametovog veri). se može videti


4/17

posmatranjem jednog primera. (ečenica %2i3a i pada i ne pada u istom smislusada-* se ne može verifkovati ni pod kojim okolnostima. 2ontradikcija je.0rema tome, za poziviste je ona bez smisla. 7i za =ameta ona ima smisao.

4jeno značenje je prazna klasa verifkacioni1 uslova. &vo se može činiti kaomala razlika ali ona ima zanimljivu posledicu. 0o ve6ini savremeni1 teorijaznačenja, značenje je kompozitivno compositional, sastavno, kompozicijsko-. Tj. značenje rečenice je odre+eno značenjem njeni1 delova. 0rema tome, nprznačenje iskaza %ne '* je odre+eno značenjem negacije i značenjem '.4egacija kontradikcije je validna rečenica, ili logički zakon. 'toga, prema

pozitivistima, neki ili svi- zakoni logike su negacije besmisleni1iskazastatement-. 0rema ovome su prema pozitivistima- zakoni logiketako+e besmisleni. &vo je u najmanju ruku čudno. a =ameta, zakoni logikesu verifkovani u svim okolnostima i stoga smisleni.

'ada 6emo obrazlagati za3to bi neko bio verifkacionista? 0ogleda6emo nalogičke pozitiviste, oni su imali razlog da budu verifkacionisti, ali 6emo prvo

videti za3to je =amet verifkacionista. a njega je skup verifkacioni1 uslovaznačenje rečenice tj. ono 3to mi razumemo kada s1vatimo rečenicu poverifkacionistima-. Fregeova značenja rečenica, %misli* su apstraktni objekti. Te3ko je videti kako da dokučimo Fregeove misli jer i1 nikad ne možemoiskusiti. 9slov verifkacije, za razliku od toga, uvek doživljavamo. 4pr. akovam kažem da ermela ima $# zuba a vi mi tražite dokaz mi možemo otvoriti


5/17

njena usta i izbrojati zube. 0o verif.teoriji značenja mi možemo razumeti iskazbarem delom ako možemo zamisliti ili prepoznati bar neke verifkacioneuslove za ovaj iskaz. ;asno, može biti nivoa razumevanja A ako neko može da

zamisli ili prepozna vi3e verifkacioni1 uslova za iskaz to znači da boljerazume značenje tog iskaza. Tako+e, ver.teor.značenja dozvoljava značenjimada budu javna. Verifkacioni uslovi su dostupni svima.


6/17

da je flozofja D8D i ranog DD veka postala previ3e spekulativna. Eeleli su dabude naučnija i nisu uzimali u obzir činjenice koje nisu u opsegu empiričkeproverljivosti. 9svojili su princip koji je svaku neproverljivu neAverifkuju6u-

činjenicu video kao besmislenu.

.C.. 2onvencije

og.poz su s1vatili da mnoge od tvrdnji naučnika i sami1 logički1 pozitivistanisu proverljiveverifable-. ;edna od ti1 tvrdnji je i sam princip verifkacije tj.da su samo proverljivi iskazi smisleni. &vaj princip se ne može proveriti.

og.pozitivisti su ipak tvrdili da ima odre+eni1 iskaza koji nisu proverljivi ali supored toga legitimni. &vo su tvrdnje o konvenciji. 5i usvajamo konvenciju ionda tretiramo kao istinite iskaze koje dobijemo iz nje. 4pr, sve %istine*matematike i logike su iskazi konvencije. ato su oni usvojili ime &:8G28pozitivizam. a razliku od devetnestovekovnog pozitivizma, log.poz.tretiralogičke i matematičke tvrdnje kao legitimne pored proverljivi1 izjava oiskustvenim stvarima. =ruga vrsta konvencije je lingvistički okvir linguistic

)rameHork-. 4pr, možemo da usvojimo konvenciju prema kojoj mi opisujemosvet u terminima atomske fzike. &nda je član lingvističkog okvira to da imaatoma i drugi1 stvari koje ne možemo direktno percipirati. 9mesto toga smomogli usvojiti okvir u kome govorimo o svetu u terminima ose6aja, senzacijasensations- @ kao 3to bi


7/17

izbor jednog lingvističkog okvira umesto drugog je pragmatički tj. biramo onajkoji je jednostavniji, lak3i za kori36enje itd. 4e postoji jedan istiniti lingv.okvir.

0o lingvističkom okviru atomske fzike ako ima bilo kakvi1 fzički1 objekata onisu napravljeni od atoma. 'toga, re6i %ima atoma* ima iste verifkacioneuslove kao re6i %ima fzički1 objekata*. &va druga izjava se verifkuje samoako imamo iskustva za koja smatramo da su od fzički1 objekata.

' obzirom na čisto konvencionalne iskaze poput # i # su $ i %samo proverljiviiskazi su smisleni* , log.pozitivsti su tvrdili da su legitimni ali li3eni sadržaja.

&vo znači da su besmisleni. 9 slučaju matematički1 tvrdnji nji1ovalegitimnost se bazira na tome da su korisni za izvo+enje proverljivi1 naučni1tvrdnji, korisni da brojimo si6u u supermarketu... 'a principom verifkacije jenezgodnije.

/jer ima uredniju interpretaciju principa @ to je normativan princip, pre negodeskriptivan. 0o log.pozitivistima norme nikad nisu opisi činjenica ve6

izražavaju stavove ljudi koji i1 usvajaju. 0a, log.pozitivisti nisu bili )aktualistinonA)actualists- povodom normi bilo koje vrste uključuju6i i etiku-. 0o3to jeprincip verifkacije normativan on samo izražava stav da 6e log.pozitivistipri1vatiti proverljive tvrdnje za smislene.


8/17

.C.#

0ozitivistički verifkacionizam i metafzika

/)ekat usvajanja pozitivističke teorije.verifkacije je li3avanje smisla mnogi1tradicionalni1 fl.teorija. 9zmimo tvrdnju> 0ostoji svet izvan na3i1 umova. 7ko je na3i umovi konstrui3u svet, kao 3to je smatrao


9/17

zauvek i da ne6e nikad biti poslednje rode. a jo3 upečatljiviji primeruzmimo %'vaki deo materije u univerzumu privlači svaki drugi deomaterije*. &vo se lako izvodi iz 4jutnove teorije gravitacije. 0o njegovoj

teoriji nikada ne6e biti kraja univerzuma niti postojanja materije. 0a je gorepomenuta rečenica vrlo neproverljiva.

Tvrdnje koje počinju sa %'vi* ili %svaki* nazivamo univerzalnim. &ne se lakonalaze u nauci a posebno u zakonima. og.pozitivisti su 1teli da opravdajunaučni metod i 1teli su da flozofja prati nauku. ato je i neobično da senaučni zakoni prema verifkacionizmu uzmu kao besmisleni.

og.pozitivsti su brzo s1vatili da su univerzalne tvrdnje problem za nji1. Šlik jerekao da univerzalne tvrdnje ne doprinose direktno značajno smislenomkontekstu naučne teorije. 0re 6e biti da je univerzalni zakon sredstvo zaizvo+enje proverljivi1 iskaza. Iempel je smatrao da postoji veliki problem spozicijom log.poz.'etimo se principa kompozitivnosti smisla. 0o njemu,smisao rečenice je odre+en smislom njeni1 komponenti. 0a smisao rečenice

ermela se probudila i tražila da ide napolje se odre+uje po smislu sastavni1rečenica @ zermela se probudila, zermela je tražila da ide napolje kao iznačenje veznika i. 0rema pozitivističkoj teoriji značenja kada razumemoovakvu rečenicu mi verifkujemo prvo i drugu rečenicu. 7 ako pogledamorečenicu %4emaju sve rode crvene noge* jasno nam je da je ona proverljiva.7ko bismo na3li rodu s plavim nogama npr. onda bi ova rečenica bila


10/17

proverena. 7li sa tim postoji problem.;edina komponenta rečenice ovde je%sve rode imaju crvene noge* za koju bi logički pozitivisti rekli da nemasmisao. ar možemo da promenimo smislenost rečenice dodavanjem prefksa

%4e*?

.$. =ametov verifkacionizam

=amet je najistaknutiji savremen verifkacionista. 4jegov verifkacionizam sebavi drugačijim problemima od pozitivističkog. &n ne počinje od poku3aja danapravi flozofju naučnijom ve6 sa flozofjom jezika i zanimanjem za to dastvori teoriju koja obja3njava kako koristimo jezik svakodnevno. &n misli daverifkacionizam pre nego realizam o semantici bolje opisuje način kakoljudski jezik )unkcioni3e. 2ao 3to smo videli, =amet misli da je smisao rečeniceset uslova pod kojima je možemo verifkovati.

a =ameta postoje dve vrste verifkacije> kanonskaili direktna- inekanonskaili indirektna- verifkacija. 0rimer> 'tu se vratio iz radnje sakajsijama i stavio i1 u posudu na countertop. &n prime6uje da su munapla6ene C )unte a zna da je cena $ )unte po kilogramu. 'toga, zaključuje da je kupio JKB grama kajsije. 7ko bismo pitali nekoga kako da verifkujemo iskaz


11/17

%9 posudi je JKBg kajsija* ta osoba bi odma1 počela da i1 meri. 5erenjekajsija je kanonska metoda verifkovanja ovog iskaza. Taj metod je najbližiodre+ivanju istine iskaza. 2oriste6i cenu pla6enu za kajsije i računanjem koje

je 'tu upotrebio upotrebi6emo nekanonski metod verifkacije. 'misao iskaza je samo set kanonski1 sredstava verifkacije. 2ada učimo jezik, učimo davezujemo kanonske metode verifkacije sa rečenicama i učimo da razlikujemokanonske od nekanonski1 metoda verifkacije. 9zmimo rečenicu> u posudi sučetiri kajsije. 0retpostavimo da 'tu kaže tu rečenicu svom sinu =žulijanu ba3kad on uči da govori. =a bi pokazao sinu 3ta to znači, on 6e i1 prebrojati za

=žulijana.'toga, =žulijan je naučen kanonskom sredstvu verifkacije da su tučetiri kajsije i on uči kako da iskaz poveže sa tim. 9zimaju6i smisao iskaza dabude set njegovi1 kanonski1 sredstava verifkacije olak3ava proces učenja jezika. 'et kanonski1 sredstava je konačan i obično mali dok nekanonski1sredstava može biti beskonačno. =a bi razumeli iskaz moramo naučiti samomali broj metoda verifkacije tog iskaza. &va teorija značenja daje povodateoriji istine. 0ogledajmo opet iskaz %Getiri kajsije su u posudi*. 'misao ovog

iskaza je da ako mi izbrojimo kajsije na6i6emo da i1 je četiri. 'toga, iskaz jeistinit ako pro+e proces verifkacije. Tj. iskaz je istinit akko postoji kanonskaprocedura da ga verifkuje.

.$.. Verifkacionizam i semantički realizam


12/17

&vde suprostavljamo =ametovu poziciju poziciji koju nazivamo semantičkirealizam. 0o semantičkom realizmu, može biti smisleni1 i istiniti1 iskaza iakonemamo sredstva da i1 verifkujemo. Verifkacionista bi pitao semantičkog

realistu kako realista povezuje iskaze sa nji1ovim smislovima? 9 jednoj verzijisem.realizma iskazi predstavljaju spolja3nje činjenice zbog kauzalne veze rečii )raza izraza. 0retpostavimo da 'tu kaže =žulijanu %&va kajsija je trula*. Fraza%ova kajsija* je kauzalno povezana sa kajsijom na koju 'tu ukazuje a predikat%je trula* je kauzalno povezan sa svojstvom biti truo. 'toga, smisao od %&vakajsija je trula* je struktura %t, svojstvo biti truo* gde je t kajsija.

Verifkacionisti su odgovorili da spolja3nje teorije značenja kao ova nisulegitimne. 0o =ametu, teorija značenja je teorija toga kako mi razumemo jezik. 2auzalne veze izme+u reči i spolja3nji1 objekata ne obja3njavaju kakomi razumemo bilo 3ta. =amet misli da razumeti jezik znači ste6i %nadmo6,majstorstvo prakse vežbe-*. Tako da, u učenju smisla iskaza mi učimo da sepona3amo na odre+eni način. /ksternalističke teorije smisla ne obja3njavaju

na3e lingvističko pona3anje pa stoga nisu prave teorije smisla po =ametu.=ejvidsonov realizam

0o =ametu, =ejvidson je realista jer pri1vata princip isključenja tre6eg.eLcluded middle- 7li =ejvidson nije semantički realista u ovom smislu, onodbacuje gledi3e da reči imaju jedinstvene re)erente. načenje rečenice za


13/17

=ejvidsona je set uslove pod kojima je tačna. (azumeti rečenicu znači mo6idati TArečenicu za njuu smislu da neko razume-. =amet misli da =ejvidsonovateorija smisla samo obja3njava kako mi razumemo rečenice u pogledu

koncepata izraženi1 u na3em jeziku ali ne obja3njava 3ta su ti sami koncepti.4pr, po =ejvidsonovom gledi3tu kompetentan govornik engleskog zna darečenica %emlja se kre6e* je tačna samo akko se zemlja kre6e. 7li 3ta jeznati da se zemlja kre6e? =ejvidsonova teorija značenja ovo ne obja3njava. 7li=ametova obja3njava.nati da se ne3to kre6e je znati koja kanonska sredstvase mogu učiniti da se pokaže da se ne3to kre6e. 'toga je za =ameta

=ejvidsonova teorija lo3a.akon isključenja tre6eg

9zmimo rečenicu %4ikada na ovom mestu ne6e biti sazidan grad*.0retpostavimo da je to rekao /d dok je stajao na sred seoskog polja u 4ovomelandu. 0retpostavimo isto da /d u to veruje. 0o =ametu, /d razume 3ta jerekao akko on poznaje kanonska sredstva da to verifkuje.a univerzalnu

tvrdnju o budu6nosti kanonsko sredstvo verifkacije je metod takav da 6e ubilo kakvom budu6em vremenu t kanonska verifkacija pokazati sada da utom vremenu t ne6e grad biti sazidan.5ože biti da takva kanonska sredstvaverifkacije postoje ali mi i1 trenutno nemamo.'toga, /d i svi mi možemorazumeti ovaj iskaz ali ne znamo sada i ne možemo znati da li je tačan.


14/17

=amet ističe da je tu problem. 0o drevnom logičkom principu svaki iskaz je ilitačan ili netačan. &vo se zove princip bivalencije. 0rincip biv.je semantičkiprincip @ to je princip o strukturi modela koje pri1vatamo za na3 jezik. 7ko

verujemo u bivalenciju držimo da svaki iskaz može biti istinit ili lažan. =ametmisli da treba da odbijemo bivalenciju. a njega je iskaz istinit samo ako semože pokazati da je istinit i neistinit samo ako se može pokazati kao takav. aneke rečenice se to ne može pokazati i stoga bivalencija ne pije vodu.

2ao 3to smo videli po standardnom modelu iskaz ne7 je tačan samo ako jeiskaz 7 netačan. 7 iskaz 7 ili < je tačan akko je bar 7 ili < tačno. 7ko na3

standardni model pri1vata bivalenciju on nužno pri1vata i princip isključenjatre6egA za svaki iskaz 7 iskaz %ili 7 ili ne7*je validan i to je zakon logike.=amet odbacuje i princip isklj.tre6eg. T& je princip klasične logike. 5i umestonje treba da usvojimo alternativni oblik logike @ intuicionističku logiku.

=amet opisuje debatu izme+u realista i antirealista drugačije.Tvrdi da jeflozo) antirealista o subjektu D ako misli da istiniti iskazi koji se tiču D nisu

zatvoreni pod zakonom isključenja tre6eg. T;. 7ko ima bar jedna rečenica 7 oD takva da 7 niti ne7 nisu tačni o DAu u verifkacionističkom smislu.

=amet usvaja oaj pogled na debatu o realizmu zbog svog verifkacionizma.0uno je pisao o problemu verifkacionizma u matematici. 9 poglavlju ",0latonisti misle da postoje matematički objekti izvan prostora i vremena. Šta


15/17

ovo znači za verifkacionistu? 4ema uslova pod kojima bi mogli verifkovatiplatonizam. 0o =ametu, platonizam u matematici je samo meta)ora. 0o3to jemeta)ora, ne mora se o tome raspravljati.

.J. Verifkacija i verovanje

Vratimo se rečenici %4ikada ne6e biti sazidan grad na ovom mestu*. =ametsmatra da možemo razumeti 3ta to znači bez toga da smo verifkovali da li jetačno ili netačno. 8 isto tako možemo i verovati da je to tačno. 0a, =ejvidsonpi3e>

A 0o =ametovom gledi3tu, možemo razumeti rečenicu poput %4ikad ne6e bitisazidan grad na ovom mestu* bez ikakve ideje kako bi bilo da je ovo tačnojer rečenica po =ametu nema istinostnu vrednost-. Gini se da bi za =ameta,imati verovanje koje se izražava putem iskaza koji se razume ne znači nužnoda je iskaz tačan.

&vo je čudno. &bično mislimo da verovati u tvrdnju p znači verovati da je p

istinito. 0retpostavimo da nam neko kaže %;a verujem da je 2anbera glavnigrad 7ustralije*. 7ko pitate tu osobu %=a li veruje3 da je iskaz %2anbera...*istinit? @ 3ta ustvari pitate?Ve6ina bi mislila da pitate da li ta osoba stvarnoveruje da je 2anbera glavni grad 7ustralije. 8zgleda da verovanje i verovanjeda je ne3to tačno vrlo blisko povezujemo. =amet pi3e> 0repoznajemo kaolegitimne osnove za tvrdnju ono 3to ne garantuje ispravnost tvrdnje, voljni da


16/17

poverujemo i da tvrdimo mnogo vi3e od onoga 3to smo pouzdano ustanovili.Verovanje ne za1teva da neko ima pouzdanu proverenost. =amet ne kaže damožemo verovati u ne3to bez mi3ljenja da možemo na6i pouzdan dokaz da je

to tačno. 7li se slažemo sa =ejvidsonom da je =amet trebao to da prizna. 9slučaju verovanja o budu6nosti skoro nikada nemamo pouzdane osnove zana3a verovanja. 4e možemo i1 na6i uop3te.

Gini se da =amet mora da napravi izbor.5ora odabrati izme+u verovanja une3to i verovanja da je to ne3to tačno kao posebna stanja uma ili moranapustiti stav da se istina iskaza sastoji u mogu6nosti da se on pouzdano

verifkuje. 0retpostavimo da se =amet odluči da olabavi svoje vi+enje istine idozvoli da se iskazi koji se ne mogu sada pouzdano verifkovati i daljeračunaju kao tačni ako ima jaki1 osnova za nji1ovo tvr+enje. &vo bi stvorilonovi problem. 4pr. teku6a istorijska debata @ o mestu porekla maora. 5aori suprvi naseljeni ljudi na 4ovom elandu pre oko JBB godina. ;edan pravac tvrdida su do3li iz sada3njeg Tajvana a druga da su do3li iz sada3nje 8ndonezije.

0retpostavimo da su pre pet godina bili čvr36i dokazi na stranu pravca da sudo3li iz Tajvana, a sada postoje bolji dokazi da su iz 8ndonezije. =a li to značida su 5aori pre K godina do3li iz Tajvana a sada do3li iz 8ndonezije? =ejvdisonkaže, ono 3to tvrdimo na dobrim osnovama se može menjati vremenom ali3ta je istina ostaje istinaM


17/17

Documents

Damet verifikacija