VISOKA SKOLA STUKOVNIH STUDIJA ZA VASPITACE

Deca sa ostecenjem vida i sluha u vaspitnoj grupi

( seminarski rad)

Mentor: Katarina Tomic Ucenik: Danijela Stevanovic 1-009/10 Decembar, 2011.

Sadrzaj:

1. Uvod ……………………………………………………… 2.2. Deca sa ostecenjem vida ………………………….............. 3.

2.1. Kako se moze otkriti slabovidost u skoli……............. 4.2.2. Centralni I periferni vid……………………………... 4.2.3. Testovi koji se mogu koristiti u ispitivanju stanja vida 42.4. Binokularni vid............................................................ 6.2.5. Motorna funkcija ociju ............................................... 6.2.6. Ostecenje vida i proces pisanja................................... 7.2.7. Specificne teskoce slabovidih …………………….... 7.

3. Deca sa ostecenjem sluha ………………………………… 9.3.1. Sluh I govor ………………………………………... 10.3.2. Stanje sluha ………………………………….......… 11.

4. Zakljucak ……………………………………………....… 12.5. Literatura ………………………………………………… 13.

1

Uvod:

U uvodu bih izdvojila neke savete koji su dobri za ocuvanje detetovog vida.

Nije preporučivo učiti dete čitati pre pete godine jer je to jedno od zlatnih pravila zaštite

detetovog dobrog vida, tvrde stručnjaci. Takođe ga pokušajte ne upisati u školu pre

sedme godine. Cilijarni mišić, koji omogućava dobar vid, konačno se formira tek oko

sedme, tj. osme godine detetovog života. Kod dece koja su krenula u školu sa šest godina

ima triput više kratkovidih nego među školarcima koji su krenuli u prvi razred sa sedam

godina, pokazuju neka istraživanja. Provodi li dete mnogo vremena za računarom, neka

prostorija i radni sto budu dobro osvetljeni kako ne bi dodatno naprezalo oči. Pripazite da

svetlost direktno ne udara u ekran jer odblesak iritira oči i oštećuje vid. Često pomeranje

očiju i menjanje fokusa jedan je od najboljih načina “treniranja” vida. Sportom čeličite

dete kako bi što manje bolovalo i imalo bolji vid. Najbolji sportovi za poboljšanje vida su

oni koji uključuju loptu ili loptice, na primer stoni tenis. Jednako dobri mogu biti sportovi

poput tenisa ili odbojke. Iznosite na sto namirnice korisne za oči poput sira, jogurta,

kefira, ribe, govedine, ćuretine, mrkve i kupusa. Ponudite detetu borovnice, ribizle i

zeleno povrće.

Mogućnost da čuje je od vitalnog značaja za razvoj deteta. Sluh omogućava detetu

da nauči da prepoznaje glasove, imitira zvukove i razvija jezik. Sluh također pomaže

detetu da registruje signale opasnosti, komunicira, razvije društvene veštine i orijentiše

se. Sluh nije samo deo senzornog aparata; on igra važnu ulogu u formiranju dečije

ličnosti i ponašanja. Zbog toga roditelji pored vida, trebaju da posvete I paznju sluhu kod

svoje dece.

2

Deca sa oštećenjem vida:

Poznato je da je funkcija vida u životu čeveka veoma značajna.Vizuelne

informacije sačinjavaju visok procena informacija koje čovek primi preko

čula.Mogućnost primanja podataka vizuelnim putem je ogroman,ali postoje ograničenja u

samo svesti čoveka.Optički kanal može da primi 107 bita u sekundi,a kapacitet svesti je

samo 16 bita u sekundu.U saznajnom procesu preko 85% informacija primamo čulo vida

i sluha.Oči imaju ulogu ne samo da razvijaju vizuelne percepcije već preko njih mi

doživljevamo i osećanje prostora.Usled nedovoljnog čulnog opažanja kod dece oštećenog

vida opažaji,prestave i pojmovi su nepotpuni,nedovoljni jasni i neadekvatni.

Najrapostranjeni oblici oštećenog vida kod školske dece su refrankcione

anomalije :kratkovidnost,dalekovidost,astigmatizacija,strabizam,a u redjem slučajevima i

teža oštećenja Katarakta,glaukom atrofija vidnog živca i druga oštećenja.Savremenim

naučnim istraživanjem utvrdjeno je da oštećenje oštrine vida učenika nije osnovna

funkcija od koje zavisi tok psihičkog i fizičkog razvoja.Deca sa malom oštrinom vida

mogu da u školi uspešno napreduju,a isto tako i da zaostaju.Percepcija zavisi od vidnog

polja,binokularnog vida,razlikovanje boja i od motornih funkcija očiju.

Ono što je od značaja za školsku praksu ,tj. za nas ,jeste da oštrina vida učenika može da

se menja u toku školovanja ka poboljšavanju ili pogoršavanju.Ispitivanje koje su vršili

E.M. Belostocki i A.B. Hvatov (Moskva 1967)kod 4000 učenika moskovskih škola ,gde

su našli da je dalekovidost kod dece od sedam godina 18,3% , a kod učenika od 17

godina 5%,ukazuje na to da se dalekovidost sa uzrastom u toku školovanja smanjuje.Isti

autori su ispitivali kratkovidost.Kod 3905 ispitanjika učenika moskovskih škola našli su

7% kratkovide dece na uzrastu 7 godina starosti,34,9% kratkovidih učenika na uzrastu

od 17 godina starosti.Do sličnih podataka došla je i A.N. Nakolajeva ,koja je ispitala

4383 učenika linjingradskih škola i našla da je u I razredu 0,1% kratkovidih učenika,u u

X razredu 27,6%.To pokazuje da se,za razliku od dalekovidosti,kratkovidost sa

uzrastom procentualno povećava.

Kod nas još uvek nije utvrdjeno procenat dece koja imaju blage smetnje u razvoju kao

posledicu oštećenog vida ,a nalaze se u redovnoj školi.Navešćemo samo nalaze

Dimovskog ,koji je nakon Sistematskih pregledanih 21 887 novosadskih učenika utvrdio

3

smanjenu oštrinu vida kod 11,35%.Slabovida deca zbog oštećenja vida tražeposeban

metodski postupak u obrazovanju i vaspitanju.Medju slabovidom decom ima učenika koji

u školi dobro napreduju,ali i takvih koji slabo napreduju ili se njihovo zaostajanje

ispoljava u pojedinim nastavnim predmetima ili u praktičnom radu.Oštećenje čilo

vida ,zahvaljujući savremenim kretanjima u medicini i tehnici ,nije više nepromostiva

prepreka u sticanju znanja i razvoja ličnosti.

Kako se moze otkriti slabovidost u školi

Po Zemcevoj i Radislavu Aćimoviću (1973) oštećenja vida mogu se otkriti po

izgledu očiju deteta i njegovom ponašanju ;boja očiju može više biti crvena,oči previše

vlažne,osetljivost na promenu svetlosti ,oči se nemirno kreću (slaeva na desno) ,očni

kapci natekli,deca često trljaju oči rukama,spoticanje preko manjih predmeta,krivljenjem

glavoe pri posmatranju predmeta ,primicanje ili odmicanje predmeta od očiju prilikom

posmatranja ,slabo ocenjivanje rastojanja,zatvaranje jednog oka pri posmatranju jednog

predmeta.

Centralni i periferni vid

Centralni vid prestavlja funkciju žute mrlje ili tačke jasnog vida na mrežnjači

(retini) oka,dok ostali deo retine van žute mrlje služi za periferni vid.Ošrtina vida kod

učenika može se menjati u procesu nastavnog rada u u pravcu popravljanja i u pravcu

pogoršavanja.Zato treba pratiti oštrinu vada slabovidnog deteta zbog primene

odgovarajućih metoda lečenja .Stanje oštrine centralnog vida ima važan značaj za

formiranje neposrednog senzornih iskustva učenika.

Testovi koji se mogu koristiti u ispitivnju stanja vida

Test naizmeničnog pokrivanja-otkrivanja oka mogućava uvidu u postojanje

prave ili latentne razrokosti koju procenjujemo na osnovu pokretanja očnih jabučica.

4

2.Praćenjem kretanja predmeta ispod oka meže se videti i pravilnost pokretanja oka.

3.Praćenjem predmeta (slova) ispred oka uočava se oštrina vida na blizinu i daljinu.

4.Ako postoji slab vid na jendom oku,dete će u fazi pokrivanja oka sa boljim vidom

pokrete glavom nastojećida izbegne zaklon.

5.Pomoću svetlosnog refleksa može se otkriti anomalija vida.Ako se refleks svetla oba

ako u centru rožnjače,odnosno zenice ,smatramo da razrokosti.

6.Oštrina vida može se ipitati testom najmanje praznine,koju smo iz knjige Percepcija i

informacija

Oštrina vida u potpunosti zavisi od toga koje se mesto na mrežnjači koristi

prilikom gledanja.Najveća oštrina je kada lik pada na žutu prlju ,potom veoma brzo

opada i postaje najlošija na najudaljenijoj periferiji.Tempo opadanja je veoma upadljiv.

Nagli pad oštrine vida odgovara prelasku sa fovealnog (žutoma mrljom) na periferalnom

ili ekstrafovealno vidjenje.U žutoj mrlji oštrina je najveća na onom mestu na kom su

čepići medjusobno najgušće zbijeni.

Ovo ispitivanje treba da posluže saznanju učitelja i roditelja da sa vidom deteta nešto nije

u redu i upute dete lekaru specijalisti zbog utvrdjivanja dijagnoze i eventualne potrebe

lečenja.Deca su se upoznala pomoću vida sa modelima njima dobro poznatog voća i

povrća : jbuka , kruška,šljiva ,pomorandza,mrkva,krompir,repa.Pokazalo se da su deca

oštrim vidom0,01-0,05 pravilno prepoznala 49% raznih modela ; sa oštrinom vida 0,06-

0,09 62% i na kraju sa sa oštrinom 0,1-0,3 75%.Kada su modeli dati deci koja normalno

vide,zapaža se da ih sve raspoznaju bez greške.Od deteta kome je sačuvano samo jedno

oko ne treba zahtevati brzo izvršavanje zadataka,pri čemu se traži ocena dubine prostora

i odnosa izmedju različito udaljenih predmeta.Kod ove dece se javljaju velike teškoće pri

percipiranju perspektive ,orijentacije u većem prostoru ,na primer za vreme bavljenja

fizičkim vaspitanjem i sportom.

5

Binokularni vid

Binokularni vid kod čoveka izuzetno je komplikovan funkcija koja se bazire na

nizu značajnih medjusobno povezanih komponenti.Podatak da su poremećaji normalnog

binokularnog vida najčešće očne anomalije ukazuje i na visoku

vulnerabilnost( povredivnost,promenljivost,neotpornost i sklonost oboljenju) ovih

mehanizama.

Pomenimo optičke smetnje koje onemogućavaju stavranje kvalitetnog jednakih slika na

retinama očiju,remete formiranje jedinstvene vidne percepcije u mozgu ,koji ne dobija

jasnu sliku sa paralelnog upravljenih očiju pa jedna slika bude nejasna,onda oko skreće i

javlja se razrokost.

Optičke smetnje mogu biti spoljašnjeg porekla (patološki spušten kapak,pogrešno

ordinirane naočare) ili unutrašnjeg porekla i obuhvata sva ona stanja oka koja sprečavaju

formiranje janse slike,a to su uglavnom refrakcione anomalije.Mnogo brojna patološka

stanja oka,nasledna ili stečena,prava su smetnja razvoju vidne funkcije i obavezno

uzrokuje grube ispade u binokularnom vidu.Pravilni pokreti očnih jabučica razultat su

pravilne funkcije svih očnih mišića i prestavljeju motornu komponentnu binokularnog

vida.S obzirom na to da je binokularni vid funkcija koja se od rodjenja postepeno

razvija,od posebne je važnosti da se na vreme uoče elementi koji taj razvoj ometaju i od

trenutka otkrivanja preuzmu odgovarajuće mere.

Svaku nepravilnost koju primete roditelji ,učitelji i drugi treba da registruju i zatraže

stručnu pomoć zdrastvene službe koja je zakonom obavezna da vrši sistematske preglede

i sama otkriva anomalije u razvoju deteta.

Kod odredjenih pacijenta veoma značajno smanjenje vida može vrlo brzo da se popravi

intervencijom ,dok se kod drugih ne dobija poboljšanje čak i kad postoji usmereno

smanjenje vidne oštrine .Ove razlike ukazuju na to da se ambiopija javlja u različitim

formama koje se preklapaju na nepredvidive načine.

Motorna funkcija

6

Dete se u svakodnevnim aktivnostima susreće sa različitim položajima predmeta,

kako u odnosu na njeha samog tako i u njihovom medjusobnom odnosa.Veliki značaj u

percepciji oblika,veličini predmeta ,ocena rastojanja,pravaca kretanja i sl. od značaja je

za obrazovanje i motorne funkcije oka.Deca postepeno ovladavaju načinima kretanje

očiju-fiksiraju pogled pri percepciranju predmeta,oči prate predmet.U zavisnosti od

čvrstine veze izmedju vizuelnog –senzornih i motornih komponenti vizuelnog sistema

razvijaju se slobodni pokreti očiju koji omogućavaju da se pomoću mišićne osetljivosti

vrše razne merne funkcije pri percipiranju predmeta u trodimenzionalnom

prostoru.Smanjen vid ne dozvoljava učenicima da dovoljno pravilno upoznaju i zapaze

mnoge predmete ,prirodne pojave ,život i rad ljudi.Njihove predstave o sredini oko njih

su osiromašene i često imaju fragmentne informacije stečene pomoću nepotpunog

vida ,slabo se učvršćuju u pamćenju,a nastale slike brzo se brišu i zamenjuju ih druge

Oštećenje vida i procesi pisanja

Oštećenje vida ,osim što otežava pravilnu percepciju grafema, često izazvia

umor ,neraspoloženje,i glavobolju,i tako negativno deluje na volju deteta da se bavi

pisanim govorom.Oštećenje vida mogu biti blagi i teško primećena.Tu spadaju refrekcije

mane .Zatim možemo spomenuti važne anomalije koje utiču na proces

pisanja :neadekvatnu binakularnu koordinaciju,slabu fiziju,vidno polje,sposobnost

fiksacije.Kod binakularne koordinacije važno je da se oba oko u procesu gledanja

skladno pokreću kako bi slika gledanog predmeta pala na mesto mrežnjače .Ako te

koordinacije nema ,može doći do duple slike.Kod nepravlne binokularne koordinacije

može doći do fuzije .Ako je fuzija poremećena,slova se mešaju,reči zamenjuju ili se

gube,teško se prate.Smetnja u fuziji slika izaziva i druge anomalije ,poput

aniseikonije,koja nastaje kada su slike koje padaju na mrežnjaču očiju nejednake po

obliku i veličini pa se doživljavaju iskrivljeni oblici.

Širina vidnog polja ima odredjenu ulogu u pisanju tako što je smanjena mogućnost

obuhvata fiksiranog materijala.Isto tako i nepravilna fiksija smanjuje efekat

pisanja.Greške vizualne percepcije ponekad mogu biti i glavni uzrok grešaka u pisanom

govoru.Zato je važno da nastavnik dobro poznaje stanje vida svojih učenika ,kako bi im

7

dao adekvatna mesta u razredu.Neobhodni su i stalni specijalistički pregledi zbog

kontrole stanja vida.

Specifične teškoće slabovidih

Oštećenje sluha-moguće je kod svake kategorije dece .Neka deca

oštećenego vida imaju poteškoća u slušanju .Obično se u narodu misli ,a to se može naći i

u litaraturi,da se kod dece oštećenog vida na račun vida razvija sluh.Roden bah

kaže:“Odviše je raspostranjena predrsuda da gubitak jednog čula utiče na usavršavanje

ostalih“,a E.Asmis govori:“Nema čuja koje bi bilo u stanju da u potpunosti zameni drugo

čulo,i da prestane njegova funkcija“.Naša ispitivanja stanja sluha kod

slepih( LJ.Savić,D.Dimić,1958) potvrdili su da kompezacije cula nema,jer pored

oštećenja vida ,kod slepih postoji i oštećenje sluha znatno više no kod njihovih zdravih

vršnjaka .Medjutim ,tačno je jedno,a to da usled znatnog većeg korišćenja sluha od strane

osobe oštećenog vida dolazi do veće izoštrenosti slušne precepcije i boljeg slušanja,a ne

do čulo sluha preuzimanja ulogu čula vida.Vizuelni nadražaji ne mogu se primiti čulom

sluha jer za to nema organskih uslova .Poznato je da deca sa oštećenim vida imaju veću

potrebu da koriste sluh u svom razvoju no što imaju osobe koje vide.Ona se Zahvaljujući

slušnoj prcepciji sasvim dobro organizuju u prostoru.Slušni podražaji pomažu u kretanju i

u poznavanju prostora u kome žive i u kome se kreću .Imaju razvijene auditivno-verbalno

pamćenje.Pojedine osobe prepoznaju po govoru.Pomoću zvučnih stimulansa stiču i

pojmove o prirodi i prirodnim pojavama.Korišćenje sluha je toliko veći ukoliko je

oštećenje vida veće.Medjutim,medju ovom decom ima i one koja imaju neka blaža

oštećenje sluha koja nisu smetnja za njihovo školovanje u okviru redovne škole,ali se o

njihovom sluhu više voditi računa.Ima i onih koji imaju znatna oštećenja sluha koja su

uočljiva i koja prouzrikuju i oštećenje u govoru.Oštećenje vida su prouzrokovana raznim

traumama i infektivnim oboljenjima ili su posledica oboljenja centralnog nervnog

sistema ili su nasledna.Naša ispitivanja sluha kod slepih učenika zemunske škole

( LJ.Savić,D.Dinić,Sluh kod slepih,1958)dala su sedeći rezultat u 100 ispitanih slučajeva

-0.20% oštećenja ima 84 učenika ili 84% što je u granicama normale

8

-20-30%ima oštećenje sluha 6 učenika ili 6% .Ovi učenici čuju pojačani govor na

blizinu.Ukoliko imaju značajnih teškoća u priamnju akustičkih utisaka mogu da se nose

slišni aparati.

-30-50% oštećenja ima 8učenika ili 8%.Ovi učenici mogu da čuju govor jakog

inteziteta ,a da bi normalno čuli ,treba da nosi slušni aparat.Preko 50% oštećenja ima 2

učenika ili 2% ;oni i pored upotrebe slušnih aparata ,ukoliko nisu obezbedjeni akustični

uslovi ,čuju distrozovan govor i imaju nepotpuno netačnu informaciju.

U svim ovakvim slučajevima u kojima je oštećenje veće od 10 decibela ,a ovakvih je 44

slučaja ,mora se postupiti vežbama sluha kako bi se sistematizovanim treningom

poboljšao prag slušnog podražaja u cilju njegovog korišćenja za orijentaciju i usvajanje

znanja.Sonarni svet u kome osobe oštećenog vida žive zahteva sposobni selektivni slušni

organ spreman da diferencira zvučne senzacije,čak i one koje su kompleksnog

karaktera.Zbog toga se slušnim važbanjima mora pokloniti znatno veća pažnja nego što je

do sada činjeno.

Deca sa ostecenjem sluha:

Culo sluha je veoma savrsen organ u ljudskom organizmu. Ono ima

znacajnu funkciju u uspostavljanju odnosa coveka sa okolinom. U ranom detinjstvu

najprirodniji put za razvoj deteta jeste ucenje govora preko sluha. U tom periodu, zbog

plasticnosti nervnog sistemavelike su mogucnosti prijema informacija iz sredine koja dete

okruzuje i gde je izlozeno dejstvu mnostva drazi. Auditivna osetljivost se javlja u prvim

danima po rodjenju zato je rano otkrivanje ostecenja sluha kod dece izuzetno znacajno.

Mehanizam slusanja moze se semacki podeliti u nekoliko osnovnoh postupnih faza. Prva

faza se sastoji u detekciji i prepoznavanju akustickih kvaliteta prostijih zvukova. U

drugoj se vrsi identifikacija kompleksnih zvucnih elemenata. Treca faza odgovara

simbolizaciji citavih grupa zvucnih elemenata tako da se sastavljaju vece i kompleksnije.

Cetvrta faza sa potpunim formiranjem simbolickih i apstraktnih elemenata i koncepta iz

kojih se razvija shvatanje govora vezana je iskljucivo za vise intelektualne mehanizme.

9

Sluh ima svoje specificnosti. Njegova elementarna funkcija pocinje rano i usavrsava

se tokom prvih godina zivota. Ovako dugo usavrsavanje nema ni jedno culo. Ostecenje

sluha utice u manjoj ili vecoj meri, zavisno od vremena kada je nastalo, na celokupni

razvoj decije licnosti. Poznato je da se oko 60 % saznajnih stvari iz sveta oko stice

sluhom. Slusni analkizator ima neobicno vazan znacaj ne samo u saznajnoj vec i u radnoj

delatnosti coveka pa zato i spada u grupu visih intelektualnih cula. Po svom anatomskom

sastavu slozeniji je od drugih cula. Pomocu njega primamo svet glasova i akusticke

pojave spoljnog sveta. Culo sluha predstavlja glavni ulaz za raznovrsne utiske i sadrzaje

koji se unose u svet deteta i uticu na njegovo intelektualno razvijanje. Ukoliko je

smanjena sposobnost slusanja kod deteta, decije saznanje o spoljnom svetubiva

nepotpuno jer su njegove predstave i pojmovi nepotpuni. Otkrivanje ostecenje sluha kod

dece je veoma znacajno za skolsku praksu

Sluh i govor

Govorni akt je slozen proces i za njega je potrebno funkcionisanje svih organa

koji ucestvuju u slusanju u izgovoru. Da bi smo jednu rec culi potreban je zvucni izvor

tj.da je rec prethodno izgovorena od strane drugog lica. Zvucni nadrzaj izgovorene reci

dolazi slusnim putevima do centra za slusanje govora u kome se rec cuje. Iz Vernikeovog

centra ide u centar za razumevanje koji nije lokalizovan i koji aktivira Brokin centar

tj.motorni.

Postoji i vizuelni put za ucenje govora, sto je slucaj kod osoba ostecenog sluha, gde

se putem gledanja i citanja nervnim putem rec prenosi do centra za razumevanje govora.

Ostecene sluha moze da bude ostecenje provodnog dela, ako je ostecenje u

spoljnjem ili srednjem uvu i perceptivno ukoliko je ostecenje nastupilo u unutrasnjem

uvu.

Vrlo vazan momenat za govor nije samo stepen ostecenja sluha vec i vreme kada je

ono nastupilo. Ovo je narocito vazno za rehabilitaciju govora. Ako je nastalo pre rodjenja

ili u prvoj godini posle rodjenja,takvo dete posto nikada nije culo govor, nece moci da

progovori bez pomoci strucnjaka.

10

Ako je nastalo u 2,3,4 god. Dete iako je govorilo, govor ce ubrzo zaboraviti. A ako je

nastupilo u 5. Ili 6.god. onda se jedan deo govora zaboravlja ali se uz pomoc strucnjaka

to prevazilazi.

Stanje sluha

Stanje decijeg sluha moze se utvrditi merenjem. Ispitivanje sluha moze se vrsiti

na vise nacina. Treba ga vrsiti u tihoj prostoriji koja je izolovana od svake spoljne buke.

Treba ga ispitivati pojedinacno. Treba svako uvo ispitivati posebno. Zdravo uvo cuje

sapat na udaljini od 6 metara. A ako ga osoba i ne cuje na manjoj od 5 m, ona ima

ostecenje sluha. Glasan govor cuje i na razdaljini od 50 m. Ispitivanje zvucnim

viljuskama nad samim uvom malo su preciznija merenja jer se moze ispitivati slusanje

odredjene frekvencije. A najbolje je ispitivanje pomocu elektroakustickog aparata.:

audiometra. On se sastoji od akustickog generatora sa lampom koji daje isprekidan niz

cistih tonova koje prima covecije uvo, ali se intenzitet tih tonova menja u velikim

granicama.

11

Zakljucak:

Nekada se verovalo da su novorođenčad gotovo slepa. Danas je poznato da je

vidna oštrina šestomesečne bebe 0.05 (5 %, Chavass's ) normalne vidne oštrine,  da vidna

oštrina u trećoj godini dostiže 0.4-0.5 (40-50%)  i da dostiže normalnu vidnu oštrinu

odraslog čoveka  između četvrte i pete godine života.

U zakljucku bih napisala jednu pesmu koju je napisala jedna devojcica koja ne cuje

ali oseca kao i svako dete:

JA NE TRAŽIM MNOGO

Ja ne tražim mnogo,

samo da me razumete jer ja sam nesrećna,

što sam gluvo dete,

ja ne tražim mnogo, samo strpljenja malo,

da naučim da pričam i meni je stalo,

ja ne tražim mnogo, samo ljubavi više,

da moja mama ne viče, već da kao i ostale priča tiše,

ja ne tražim  mnogo, jer nisam kriva za ovo pokaži mi teto kako da izgovorim novo

slovo,

ja ne tražim mnogo, samo da me razumete, ja jesam gluva al' mogu biti i pričljivo dete.

12

 

Literatura:

1. Dr. Vujasinovic Zdravka (2005) : Skola za decu ostecenog sluha i govora,

Radivoj Popovic, Zemun

2. Dimic Dobrosav (2005), : Deca sa blagim smetnjama u razvoju i ucenju, Novi

Sad, Ministarstvo nauke i zastita zivotne sredine Srbije

3. Stenli Grinspen (2010) : DETE S POSEBNIM POTREBAMA, (preveo Marko

Karupović), SAD

4. Mirjana Lazor , mr Slavica Marković, Snežana Nikolić , ( 2008), : Priručnik za

rad sa decom sa smetnjama u razvoju, Novosadski humanitarni centar (NSHC),

Novi Sad

13