DA LI NEOBINE KRADJE INFORMACIJA U SAD IMAJU VEZE SA AGENCIJOM DARPA I PROJEKTOM TOTALNE INFORMATIVNE BAZE DONA POINDEKSTERA (2006)

DA LI NEOBINE KRADJE INFORMACIJA U SAD IMAJU VEZE SA AGENCIJOM DARPA I PROJEKTOM TOTALNE INFORMATIVNE BAZE DONA POINDEKSTERA (2006)

Dok se u naem parlamentu vodila rasprava o uvodenju novih linih karata sa ipom, u kome bi bili pohranjeni svi podaci i vlasniku, mnogi poslanici sa pravom su pitali ko bi sve mogao raspolagati njihovim podacima? Da li zaista ima razloga da brigu?Iz poverljivih izvora amerike Agencije za Nacionalnu Bezbednost (National Security Agency- NSA) ovih dana moe se uti pria o kradjama bez presedana raznih informacionih podataka. Na spisku prijavljhenih kradja u poslednje dve godine veliki je broj ukradenih kompjutera, hard diskova, neovlaeno iskopiranih baza podataka, hakerski napadnutih informacionih baza i sl. Broj i nain ovako poharanih kompjutera je do sada nezabeleen u svetu.

Meta kradljivaca su uglavnom kompujterski fajlovi sa finasisjkim transakcijama, bankovnim raunima, medicinskom arhivom, podaci o zaposlenima gde su posebno na meti podaci iz kartona socijalne sigurnosti (bez ovog kartona u SAD se ne moe zaposliti, a mnoge banke trae broj kartona kako bi izdale nekom platnu karticu, pa ga imaju skopro svi gradjani SAD). Kradu se fiziki kompjuteri ili hakerski: zdravstveni kartioni pacijenata, elektronska pota zaposlenih, struni radovi studenata, spiskovi biraa, podaci o uenicima, studentima, stipendistima, spiskovi zaposlenih u dravnim i privatnim kompanijama, baze podataka u starakim domovima, podaci o uivaocima socijalne pomoi, starim licima... Na meti su i podaci iz oblasti telekomunikacija i razni softveri. Posebno zabrinjava to kradje u mnogim privatnim kompanijama verovatno i nisu prijavljene, jer se vlasnici plae za svoju poslovnu reputaciju ili prosto ne ele policiju u svojoj kompaniji.Sve ovo predstavlja ogroman broj podataka koji se daljim povezivanjem i analizom dobijenih informacija tie stotina miliona ljudi i u SAD i u svetu.Iskusni agenti NSA, medjutim, tvrde da ovoliko kradja ne moe biti sluajnost, ve se verovatno vode iz nekog neformalnog centra moi. Ako je kradja u domenu organizovanog kriminala, pitanje je kome su potrebni svi ti podaci?Najee se zato postavlja pitanje da li se to tajno sprovodi program Pentagona i agencije DARPA o Totalnoj Informacionoj Budnosti (Total Information Awerness), a ije je finansiranje Kongres 2003. odbacio?

TOTALNA BAZA PODATAKA

Radi se o Kancelariji Znaajnih Informacija (Information Awerness Office - IAO), osnovanoj 2002. u sklopu Agencije za unapredjivanje istraivakih projekata u oblasti odbrane (Defence Advanced Research Projects Agency), sa popularnom skraenicom DARPA. Agencija DARPA radi u sklopu Pentagona i poznata je po pravljenju projekata za nove ratne tehnologije koje se granie sa fantastikom. Idejni tvorac kancelarije IAO bio je Don Poindekster penzionisani pomorski admiral, koji je izgubio posao savetnika za nacionalnu bezbednost u vreme Ronalda Regana nakon afere Iran- Kontra. Tada je optuen za viestruka krivina dela i to: za zaveru, laganje pred Kongresom, prevaru vlade i predsednika i unitavanje dokaza u aferi Iran Kontra. Sa generalom Oliverom Nortom unitio je tada oko 5 000 imejl poruka u vezi nelegale prodaje oruija Iranu (islamskim fundamentalistima), a zatim finsiranja Kontraa u Nikaragvi, sa ciljem ruenja legalne vlasti. Neke poruke, koje su imale back-up , i koje su zaboravili da unite, otkrile su da je u itav biznis moda bio umean i sam predsednik Regan, a to je Poindekster u istrazi i pred Kongresom negirao.Iako osudjen na kaznu zatvora, Poindekster je pozvan da jo jednom svedoi pred Konresom, pa mu je to u zamenu za pruene informacije omoguilo imunitet. Posle 180 svedoenja Poindekster se mnogih detalja jednostavno nije vie seao.

Kada je Dord Bu januara 2002. Poindekstera postavio za rukovoidoca novoformirane Kancelarije za znaajne infomacije (IAO), u agenciji DARPA, pri Ministarstvu odbrane, bilo je to u vaingtonskim krugovima pravi ok.Povod za otvaranje ove kancelarije bio je teroristiki napad 11. septembra 2001. na Njujork i Pentagon koji je amerike gradjane, a posebno Kongres, uverio da se protiv terorista mora raditi preventivno. U svojoj knjizi Prelaenje Rubikona Majk Rupert, publicista i bivi policajac, tvrdi medjutim da su upravo neke slube iz Pentagona uestvovale u ovom teroristikom napadu pri emu je teko optuio i samog potpredsednika ejnija, koji je sve nadgledao. Ovo nikada nije dokazano , jer su svi materijali iz istrage o dogadjaju 11. septembra proglaeni dravnom tajnom, a na snagu je stupio i Patriotski zakon koji kongresmenima i policiji zabranjuje bilo kakvo iznoenje podataka u javnost. Zakon je i dalje na snazi, a Ruperta neki nezavisni novinari nazivaju plaenim dezinformatorom neokonzervativaca. U svakom sluaju DARPA je dobila mogunost da realizuje svoj program IAO.Ideja je bila da Kancelarija Dona Poindekstera izradi projekat na bazi irokog prikupljanja informacija iz svih vidova komunikacije: interneta, telefona, imejlova, faks linija... A za sve to trebalo je imati posebne programe koji bi informacije sakupljali, klasifikovali, arhivirali i sa posebnim softverskim alatima brzo ukrtaili, obradjivali i prosledjivali svuda gde je potrebno. Prostor za obradu je ITAV SVET, jer TERORISTI SU SVUDA.

Zato je izabran ba penzionisani admiral sa doktoratom Poindekster?On je 1996. godine poeo da radi u maloj privatnoj kompaniji Syntek Technologies koja je pod ugovorom radila projekte u oblasti odbrane, ali i neke komercijalne poslove. Firma je imala ugovor i sa DARPA. Kao potpredsednik firme radio je na projektu za DARPA koji je nazvan GENOA. Cilj projekta je bio da se napravi softverska podloga sa ogromnu bazu podataka koja bi bila rudnik svih vrsta informacija, pri emu bi se sve one na svaki mogui nain mogle povezivati.Evo kako je Poindekster predstavio svoj program Totalna Informaciona Budnost na skupu DARPA TECH avgusta 2002., u Enhejmu u Kaliforniji: Obavetajno prikupljanje mora obuhvatiti hiljede ljudi iji identitet i kretanje obino ne znamo. To je analogno traenju podmornice u okeanu umova - mi moramo nai teroriste u svetu razliitih umova, da razumemo ta planiraju, razvijaju, i da pripremimo unapred sve opcije za spreavanje njihovog napadaJedan od najznaajnijih zadataka u tom cilju za dr Poindekstera je bilo praenje svih vidova transakcija:Ako neka grupa terorista namerava da izvri napad najbolji nain da im se udje u trag je praenje svih njihovih transakcija u informacionom prostoru jer u svakoj komunikaciji ostaje neki potpis, neki znakZato je Po Poindeksteru bilo potrebno stvaranje jednog totalnog sistema nadzora u kome razliite baze podataka mogu da komuniciraju, sjedinjuju se I transferiu gde treba, to bre I to pouzdanije.Na cilj je totalna informaciona budnost, naglasio je Poindekster. Nama je potrebno vie nego da budemo sigurni da razliite baze potadaka medjusobno komuniciraju, nama je potreban nain da iscedimo informaciju koja nam je znaajna iz svih onih ujedinjenih baza, ali da osiguramo da privatna informacija svakog gradjanina bude zatiena,Dakle, da specijalni alati ne bi cedili tamo gde ne treba, podaci gradjana bi u totalnoj bazi bili posebno identifikovani I zatieni kao takvi. To znai da totalna baza mora imati I totalne podatke (!)Tako je Kancelarija znaajnih informacija (IAO) postavila sebi cilj da izmilja, razvija, primenjuje, sjedinjava, prikazuje I prenosi informacione tehnologije, komponente I prototipoove informacionih sistema koji e biti stalno nadgledani kako bi se posebnim alatima suprostavili asimetrinoj pretnji( misli se na doktrinu asimetrinog ratovanja-asymetric warfare). Projekat je nazvan TOTALNA INFORMACIONA BUDNOST. (Total Information Awerness - TIA)Tehnologije koje bio se pri tom povezivale bile su ve usvojene kao projekti DARPA:To je ukljuivalo projekat Donatana Filipsa Humana identifikacaija sa daljine- HumanID to je podrazumevlo korienje multimodalne bimetrike tehnologije identifikacije. Dag Dajer je razvijao program nazvan GENISYS, koji odrava sve potrebne podatke u totalnoj bazi, ali tako da se oni, bez obzira u kom delu sveta prikupljeni, mogu koristiti kao u centralnoj bazi. Tehnologija itanja podrazumevala bi potpunu zatitu podataka od neovlaenih lica.arls Vejn je zaduen za programe nazvane TIDES I EARS. Zadatak programa je da automatski, sa bilo kog jezika informaciju pronadje, prevede i konvertuje u tekst. To znai da se svaka strana re uhvaena u telefonskom razgovoru, npr. odmah moe identifikovati i prevesti na engleski. Program bi obuhvatio oko hiljadu jezika.Tu je i program bio-nadzora Larija Vilisa, kao i projekat GENOA 2, Toma Armjuira, koji ima zadatak inteligentne analize ogromne koliine podataka, odnosno izrade posebnih softverskih alata koji bi taj posao obavljali.DARPA je imala 2003. i projekat Open BSD, to je znaili izradu besplatnog operativnog sistema iji je glavni cilj bio bezbednost. Podrazumeva se da bi ag korisnici raunara rado instalirali- radi svoje bezbednosti(!) Finansiranje je prekinuto navodno zbog jednog vanog programera, koji je izneo u javnost neke svoje antiratne stavove. Ipak, oko 2,3 miliona dolara je ve potroeno na izradu ovog programa.Dakle TIA projekt je imao cilj objedinjavanje svih ovih projekata koji bi motrili I obradjivali milijarde komunikacionih razmena, a inteligentne maine bi iz obilja podataka nale sumnjive detelje koji bi otkrili teroristike planove(!)Da li vam sve ovo deluje sumanuto? Upravo su to shvatili i mnogi kongresmeni. Iznete su i u javnosti estoke kritike da takav sistem moe predstavljati uvod u drutvo masovnog nadzora. Tako je IAO odlukom Kongresa 2003. skunut sa dravnog budeta. Ali da li se ipak sprovodi? I da li je u tom poslu i dalje Don Poindekster (iskusni zaverenik) ili je ideju i posao preuzeo neko drugi? I da li sa ovim ima veze odluka Bila Gejtsa da se posveti humanitarnom radu? U svakom sluaju bar znamo zbog ega emo mi u Srbiji biti ipovani.

SAMO U POSLEDNJA TRI MESECA OVE GODINE PRIJAVLJENE SU SLEDEE KRADJE:

Od Denverske izborne komisije ukradeno je 150 000 glasakih podataka.

Iz Odeljenja za prihode u Oregonu nestalo je delovanjem virusa 2.200 pesonalnih fajlova.

Iz Union Pacifik eleznice ukradeni su podaci za 30 000 korisnika.

Iz KDDI Telco, Japan iscurili su podaci o 4 miliona telefonskih brojeva iz odeljenja za finansije.

Dravni oditor iz Minesote ostao je bez kompjutera sa podacima o 493 zaposlena.

Iz Human Medicare Program-a nestali su medicinski podaci za 17 000 korisnika.

Hanford Nuclear Reservation pokraden je za 4 000 brojeva karata socijalne sigurnosti.

Univerzitet u Delaveru prijavio je kradju brojeva socijalnih karata za 1.076 korisnka.

Trgovinska Potomak Banka ostala je bez kompjutera sa podacima o 48 000 korisnika.

Internacionalni univerzitet u Floridi ostao je bez podataka o nekoliko hiljada korisnika.

Majami univerzitet u Ohaju zbog unitenja opreme izgubio je podatke o 851 studentu. Slino su proli Ameriki Institut CPA, Uiniverzitetski zdravstveni centar Hadson u Ohaju (ostao bez medicinskih podataka za 60 000 korisnika).

Korporacija za studentske pozajmice iz Teksasa, ostala je bez kompjutera sa podacima oko 1.300 000 korisnika.

Wells Fargo Bank prijavila je nestanak komjutera sa podacima o raunima.Iz Odeljenja za rad sa veteranima (Dept. of Veterans Affairs) nestali su kompjuteri sa medicinskim podacima 28.700.000 korisnika.Columbus Bank & Trust je ostala bez podataka o kreditnim karticama.Ministarstvo odbrane je pretrpelo hakerski upad u bazu sa finansijskim podacima I kartama socijalne sigurnosti.Morgan Stanley, Clydesdale Bank (UK), Master Card takodje su imali hakerski upad u bazu.Ameriki Crveni Krst, Fraser Health Nadletvo iz Kolumbije, Univerzitet Fairbanks na Aljasci I mnogo drugih prijavili su nestanak svojih baza podataka.I ministartsvo poljoprivrede je imalo slinu kradju podataka za 26 000 zaposlenih. Univerzitet u Alabami je pokraden za podatke o 9 800 donatora bubrega.Kradje nisu postedjene ni vojne baze podataka, kao na primer US Marines Corps gde su ukradini brojevi socijalnih karata, dok je mornarica je 23.juna objavila da su joj ukradeni brojevi socijalne sigurnosti i podaci o rodenju za 28.000 mornarikih slubenika i njihovih porodica.Kradju je pretrpela i Bank of America gde su nestale informacije 1.200 000 zaposlenih. Spisak oteenih je podugaak, a poverljivi izvori iz FBI tvrde da im je skrenuta panja da ne vre nikakvu istragu.PAGE 2