"Credo" Časopis lečenih heroinskih zavisnika

Broj 3 - Jul 2009.

Teme broja:- Psihoaktivne supstance

- Faktori rizika za

razvoj bolesti zavisnosti

PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE

Alkohol lkoholizam je bolest koja nastajezbog nekontrolisane i redovneupotrebe alkoholnih pia.Alkoholiar je osoba koja nije u

stanju da kontrolie pijenje alkohola.Takva osoba ima potekoa u porodici,na radnom mestu i u sebi samom.

Alkohol deluje na sledei nain:1. Unitava osobu koja pije:a) remeti ivotb) unitava samopotovanje i po-

tovanje od strane drugihc) napada zdravlje, sigurnost,

sreud) skrauje ivot.2. Oteuje porodicu:a) dovodi do siromatva, bolesti,

razvoda, kriminala, samoubistvab) onemoguuje razvoj dece, brigu

za njih i njihovu budunost.3. teti radnom uspehu:a) smanjuje efikasnost na poslu,

dovodi do lanog oseanja boljeg radab) poveava broj nesrea na raduc) dovodi u opasnost ostale iz

svoje okolined) deluje tetno na moral i polet

drugih u radnoj sredini.2 dl vina ima oko 150 kalorija, ko-

liko i 6 kaiica eera, ali nema mine-

rala, belanevina, ni vitamina i zato nijehrana!

Alkohol u manjoj koliini delujena kontrolu i norme ponaanja. U veojkoliini usporava reflekse, menja nor-malno miljenje, dovodi do ner-azumljivog govora i oamuuje svest. Uvelikoj koliini dovodi do nesvesnogstanja, a ponekad i do smrti.

Dugotrajne posledice pijenja alko-hola:

1. Remeti ishranu: Alkohol nijehrana. Organizmu treba hrane, a ne moeje uzimati dok je u njemu alkohol. Orga-nizam zbog toga slabi.

2. Oteuje organizam: Mozak iivce, srce, bubrege, jetru i eludac.

3. Dovodi do duevnih pore-meaja: straha, ludila, otupljenja i halu-cinacija.

Svaki alkoholiar ivi 10-12 god-ina manje od onih koji ne piju!

Alkoholizam se moe leiti. Naj-vanije u leenju je ostvariti uzdravanjeod alkohola (apstinenciju). To ne zavisisamo od "snane volje", jer je alkoholiarzavisan od alkohola. Ovo se moe ostvar-iti samo telesnim i psihijatrijskim leen-jem, ako alkoholiar hoe da ozdravi.

ZDRAVSTVENI CENTAR VALJEVO - PSIHIJATRIJSKA SLUBA - SAVETOVALITE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

CREDO 3

1


CREDO 3

2

Fiziki znakovi alkoholizma

Spoljni izgled prvi ukazuje naalkoholizam. Alkoholiari su obinoneuredni, higijenski zaputeni, neobri-jani. Uoava se podbulost i crvenilo lica,alkoholiarski nos, ispucali kapilari naobrazima, plavkasta boja koe i mutne,zakrvavljene oi. Zubi su kvarni, a mnogii nedostaju.

Preterana i upadljiva urednost,paradoksalno, takoe moe biti znakalkoholizma, odnosno vrsta socijalne ka-muflae kojom alkoholiar prikriva svojubolest.

Oko alkoholiara se iri mirisalkohola, iako je ovek trenutano trezan,zbog "natopljenosti" koe alkoholom.

Kod hodanja dolazi do "hodaklovna" zbog teeg odravanja ravnotee.

Ujutru se bude sa muninom, aesta su i jutarnja povraanja.

Moe se uoiti tremor ruku,naroito ujutru posle buenja do popijeneprve aice alkohola.

esto se javlja nesanica.Kao i svaka druga bolest, i alko-

holizam oteuje organizam, pa se javl-jaju tri faze oteenja:

1. Socijalna 2. Psihika 3. Fizika 1. Sa socijalnog stanovita, mogu

se razlikovati ove dve faze: Porodina oteenja: Bolesnik

jo uspeva sauvati drutveni ugled, alizato u porodici dolazi do nesklada, ras-pada, ili prilagoavanja porodice pon-aanju bolesnika.

Drutveno-radna oteenja:Bolesnik vie ne moe zadrati svojemesto u drutvu, ostaje bez porodice i

sredstava za ivot, te obino nalazi smrtna ulici.

2. Kod psihikih oteenja javljase promena linosti, i vrlo naglaenesmetnje i poremeaji:

Oseaja ili afektiviteta Voljnih aktivnosti Intelektualnih sposobnosti 3. Kod fizikih oteenja po-

drazumevamo celokupno oteenje orga-nizma. Ako ne pristupi lenju,alkoholiar vrlo brzo umire.

Socijalni znakovi alkoholizma

Pod socijalnim znakovima alko-holizma podrazumevamo uticaj alko-holizma na brani, porodini, radni idrutveni ivot alkoholiara.

Vremenom alkoholiar poinje dazaputa i sebe i porodicu. Ne brine ga tomu se porodica povremeno raspada.On/ona sve manje komunicira sa branimdrugom i sve se vie udaljava od nje.Dolazi do ozbiljnih seksualnih problemakoji prelaze u seksualnu udaljenost kojamoe da pree u odbojnost. Kod alko-holiara se javlja alkoholna ljubomora.Dolazi do svakodnevnih svaa, optui-vanja, vike, pretnji, fizikih obrauna,pretnji rastavom ili naputanjem, i nakraju dolazi do rastave.

Alkoholiar se sve vie udaljavaod svoje dece, izbegava kontakte sadecom zbog grie savesti zbog loegroditeljstva. On se ne interesuje za svojudecu, ne zna gde su, ta rade, ta ele.Vremenom uopte nita ne zna o njima:ne zna koliko imaju godina, u koji razredidu, kakvi su uenici, ko su njihovi dru-govi i drugarice, kakve probleme imaju,itd. Komunikacija izmeu alkoholiara i

Alkohol i drogeeke kombinacije alkohola,droga i lekova mogu imatimanje ili vee neeljene efekte.

Jedno je sigurno meanje bilo kojihdroga ili lekova tetnije je od drogauzetih pojedinano i teko je predvidetikakvo e delovanje koja kombinacijaimati na pojedinca. Ako osoba uzima

neki lek pod lenikim nadzorom,svakako treba da pita svog lenika o in-terakciji leka sa alkoholom.

Alkohol +antibiotici

Neki antibiotici u kombinaciji saalkoholom mogu izazvati neeljene


CREDO 3

3

dece se potpuno gubi.Postepeno se formira bolestan

obrazac ponaanja kod svih lanovaporodice - meusobno se optuivaju itrae krivca za nastalo stanje i ulau do-datni napor da bi preuzeli na sebeobaveze alkoholiara koji zbog svog pi-jenja sve manje i manje obavljaporodine dunosti i obaveze.

Dolazi do problema na radnommestu: esta kanjenja i izostanci zbogpijenja, konzumiranje alkohola na rad-nom mestu, degradiranje, nekompetent-nost, oseaj manje vrednosti zbogopadanja kvaliteta rada. U krajnjemsluaju dolazi do otkaza koje se objan-java neslaganjem sa efom, "name-taljkom", ljubomorom kolega.

Poinje da se ponaa ispod svogobrazovnog, socijalnog i kulturnog nivoa.U prevodu: zanemaruje svoj spoljanji iz-gled i svoj ugled. Nije mu stalo ni doijeg miljenja. Interesuje ga samo alko-hol. Karakteristino je da alkoholiar zasvoju nevolju okrivljuje sve i svakog alinikako sebe.

Oteenja izazvana alkoholizmomKao i svaka druga bolest, i alko-

holizam oteuje organizam, pa se javl-jaju tri faze oteenja:

1. Socijalna 2. Psihika 3. Fizika 1. Sa socijalnog stanovita, mogu

se razlikovati ove dve faze: Porodina oteenja: Bolesnik

jo uspeva sauvati drutveni ugled, alizato u porodici dolazi do nesklada, ras-pada, ili prilagoavanja porodice pon-aanju bolesnika.

Drutveno-radna oteenja:Bolesnik vie ne moe zadrati svojemesto u drutvu, ostaje bez porodice isredstava za ivot, te obino nalazi smrtna ulici.

2. Kod psihikih oteenja javljase promena linosti, i vrlo naglaenesmetnje i poremeaji:

Oseaja ili afektiviteta Voljnih aktivnosti Intelektualnih sposobnosti 3. Kod fizikih oteenja po-

drazumevamo celokupno oteenje orga-nizma. Ako ne pristupi leenju,alkoholiar vrlo brzo umire.


CREDO 3

4

reakcije, no veina koja se najee ko-risti, ne. Ali, stanje organizma koje jenapadnuto boleu kontraindikacija jealkoholu, jer telu teti dehidracija i do-datno optereenje jetre.

Alkohol+benzodiazepini

Benzodiazepani se najee ko-riste za smirenje i nesanicu iako imaju idruge namene. Alkohol pojaava delo-vanje benzodiazepana, a oboje uspo-ravaju rad srca i disanje. este su kodove kombinacije rupe u seanju,pospanost i poremeena koordinacija ikretanje. Vrlo opasna kombinacija.

Alkohol+opijati

Jo jedna vrlo opasna kombi-nacija, jer i heroin i metadon (najeekorieni opijati) usporavaju rad srca idisanje. Brojne smrti koje se pripisujuopijatima nastupile su upravo zbogmeanja sa alkoholom.

Alkohol+marihuana

Meanje alkohola i marihuanevrlo lako moe dovesti do munine ipovraanja, uz smanjenu mo rasui-vanja i koordinaciju.

Alkohol+kokain

Kokain je stimulator, alkohol de-presor, a iz njihove kombinacije u jetrinastaje supstanca zvana kokaetilen koja

pojaava delovanje kokaina, ali i dopri-nosi opasnosti od sranog udara iprestanka disanja. Takoe, obe drogemogu maskirati delovanje druge, pa jemogunost predoziranja poveana.

Alkohol+ecstasy

Oboje doprinose dehidraciji ipregrejavanju tela, tako da je poveanrizik od toplotnog udara. Takoe,optereuju jetru i bubrege, a veekoliine alkohola dovest e do ma-murluka sledeeg dana, umesto after-glowa ecstasyja.

Alkohol+speed

Kao kod ecstasyja i alkohola,jetra i bubrezi su dodatno optereeniovom kombinacijom, telo dehidrira, aeste su pojave agresivnog ponaanja inervoze.

Alkohol+energetska pia

Iako se esto koriste zajedno, nijeih preporuljivo meati. U energetskimpiima nalazi se kofein koji deluje di-uretski, kao i alkohol, pa tako zajednodoprinose dehidraciji organizma. Po de-lovanju su razliiti alkohol sputa,a energetska pia diu, tako da cen-tralni nervni sistem dobija razliiteporuke to izaziva nepravilnosti u radusrca, a time i mogunost sranog i mo-danog udara.

Marihuana


CREDO 3

5

od nas se ova biljka nazivakonoplja, a latinski naziv joj jeCannabis Sativa, a najpoznatija

je pod imenom marihuana. U ulinomargonu zovu je trava, dida, grass...

Marihuana je najvie korienadroga u svetu i kod nas. Javlja se u viduzelenkaste meavine sitno iseckanihsuvih cvetova, lia, stabljika.

Skank i hai su jae vrste mari-huane. Glavni sastojak u marihuani jejedinjenje THC ( delta - tetrahydro-cannabinol). Efekti marihuane zaviseod jaine i procenta THC-a koji sadri.Jaina droge se meri s obzirom na pros-enu koliinu THC-a. Marihuana pro-seno sadri oko 3% THC-a.

Marihuana je tetna i rizina pozdravlje.

Upotreba marihuane prouzrokujeprobleme sa pamenjem i uenjem, zab-oravljanje, gubitak koordinacije, dezori-jentisanost, ubrzan rad srca,

amksioznost i napade panike, napadeparanoje, straha i smeha, zakrvavljeneoi i, povean apetit...

Posledice korienja marihuane:

Oteenja mozga i centralnognervnog sistema, poremeaji u radusrca, povien krvni pritisak.

Zavisnost

Zavisnost od bilo koje droge pos-toji kada postoji snana elja i potrebaza njenim konzumiranjem, uprkos saz-nanjima o negativnim zdravstvenim idrutvenim posledicama, a takav jesluaj i sa marihuanom. Kod redovnihkorisnika marihuane moe se razvitipoveana tolerancija to znai da su impotrebne vee koliine droge da bipostigli eljeni rezultati, koje su ranijepostizali sa manjim dozama.

Leenje

Prema podacima Amerikog in-stituta za zavisnike od droga u SADvie od 120.000 ljudi godinje zaponeleenje od marihuane. Leenje je istokao i leenje zavisnosti od drugihdroga. To ukljuuje detoksikaciju, ter-apiju i terapijske grupe. Trenutno nepostoje lekovi kojim bi se mogla leitizavisnost od marihuane, pa je programleenja usmeren na savetovanje i sistemgrupne podrke.

ai (od arapskog hashsh, bukvalno: trava ) jepreraevina koja se dobija iz

biljke indijske konoplje i sadri iste ak-tivne sastojke, prvenstveno tetra-hidrokanabinol (THC), samo u veojkoncentraciji. Uislamskoj i indi-jskoj kulturihai se naziva kif,bhang ili kharas. Hai je u vrstomstanju, ali pri zagrevanjuomekava, postajui poputplastelina. Boja varira od cr-veno-braonkaste do crne.Konzumira se slino kao imarihuana: pui se u dointupomean sa duvanom, napajp (vrsta lule) ili se udiu is-parenja (inhalacija). Moe se i jesti ilikoristiti kao sastojak hrane (najeekao ha kolaii). Od haia se takoedobija medeno hai ulje.Iako je hai ilegalan, i ne postojezvanini podaci o njegovoj proizvodnji,smatra se da su najvei proizvoai: Af-ganistan, Pakistan, Nepal, Maroko, Egi-pat i Indija. Hai je najrasprostranjenijiu Evropi, Severnoj Africi i delovimaAzije. Jedan od razloga za njegovuupotrebu u Evropi je injenica da jehai znatno kompaktniji i da se lakevercuje nego marihuana.

Psihoaktivni sastojak haia jeTHC (tetrahidrokanabiol - eng. THC).THC spada u grupu prirodnih kanabi-noida koji su analogni kanabinoidimakoji se nalaze normalno u organizmu, aija fizioloka uloga jo nije definitivnopoznata. Ulaskom u organizam THC sevezuje za odgovarajue receptore na

elijama - CB1 i CB2 (eng.CB1,CB2). CB1 receptori se pri-marno nalaze u centralnomnervnom sistemu (CNS), a CB2 u

elijama imunog sistema. Efektihaia nastupaju nakon nekoliko

minuta, a traju u zavisnosti odkvaliteta, nekoliko sati. Efektipodrazumevaju oseaj dobrograspoloenja, smirenosti, po-

jaane osetljivosti na razliitenadraaje, itd. Pri hroninoj konzu-

maciji poeljni efekti se polako sman-juju i ustupaju mesto nepoeljnim.Zaputanje line higijene, gubljenjeveih ili manjih delova kratkoronog idugoronog pamenja, neosetljivost naspoljanje nadraaje, socijalne i druge,hai se uzima samo radi daljeg uzi-manja, razvija se anti-socijalni nainponaanja ime se zavisnost dalje pro-dubljuje, poremeaji u ishrani, zavisnikje u stanju da ne jede dugo vremena pada se kasnije prejeda, poremeaji spa-vanja, danju se spava a nocu je zavisnikbudan i slicno.

Hai


CREDO 3

6

Heroin


CREDO 3

7

eroin (diacetilmorfin) je polus-intetiki derivat morfina, drogekoja se proizvodi od opijum-

skog maka, i verovatno je najopasnijadroga dananjice po brzini razvijanja iobimu zavisnosti koju izaziva. Heroinje prvi put proizveo Dresser 1898.go-dine u Nemakoj kao lek za odvika-vanje od morfina. Heroin u prirodi nepostoji izdvojen, nema ga ak ni u aurii stabljici maka, a na trite stie kaokristalni prah. ist heroin je bele bojekao i kokain, ali takav ne ide na tritedroga. Zavisno od istoe smee,odnosno o koliini i vrsti supstanci kojesu mu dodate, boja heroina varira odsvetlosmee do smeecrvenkaste. Da bise poveala koliina droge na tritu asamim tim i zarada, svi dileri u lancudodaju nabavljenoj smesi najrazliitijesupstance (eer i mleko u prahu, skrob,talk, gips, karbonat sodu, gips i dr.).Gorkog je ukusa. U argonu se heroinnajee naziva dop, pajdo, H,horse, junk, uto. Heroin je ile-galna, izuzetno adiktivna droga. Konzu-mira se intravenskim putem, puenjem,umrkavanjem.

Nain upotrebe

Heroin se konzumira umrkavanjem(brzo se apsorbuje preko sluznice nosa),puenjem (zagrevanje heroina na alu-minijumskoj foliji i udisanje njegovihpara - tzv. chasing the dragon,

hvatanje zmaja) ili injekcijom (intra-venozno). Za intravenozno uzimanjeheroina potreban je pric, limunskakiselina za razreivanje smese (obinolimuntus) kaika, staniol ili metalniep sa flae, i upalja za zagrevanje sm-jese. Narkomani se najee bodu uvenu na ruci, ali kako sumnjiavostokoline raste, tako i narkoman nalazisve udnija mesta na telu kao npr. unogu, meu none prste, u dojku, u pre-pone, u vrat. Zavisno od koliine uzetedroge, efekti heroina traju od tri do estsati. Korisnik heroina ubrizgava drogui do etiri puta dnevno. Intravenozna in-jekcija stvara intenzivan i veoma brzpoetak euforije (5 do 8 sekundi), dokintramuskularna inekcija stvara rela-tivno spor poetak euforije (7 do 8sekundi). Kada se heroin umrkava ilipui, maksimalni efekti se osete u rokuod 10 do 15 minuta. Iako puenje i um-rkavanje heroina ne stvaraju uzbudjenjetakve brzine i intenziteta kao intra-venozno ubrizgavanje, istraivanja supotvrdila da sve tri forme unoenjaheroina stvaraju zavisnost.

Efekti uzimanja heroina

Deluje za 5-8 minuta nakon umrka-vanja, a intravenski deluje gotovotrenutno i izaziva oseaj euforije.Odmah nakon unoenja, heroin prolazikrvno modanu barijeru. U mozgu sekonvertuje u morfin i napada opijatske

Posledice upotrebe heroinasnovna posledica je zavisnost. Zavisnost od psihoaktivnih supstanci je stanjeperiodinog ili hroninog trovanja tetnog za pojedince i drutvo, koje karak-terie neodoljiva elja da se nastavi uzimanje supstance i da se ona nabavi po

svaku cenu, tendencija poveanja doze, uspostavljanje fizike i psihike zavisnosti, ipojavaapstinencijalnog sindroma posle naglog prekida unoenja supstanci u organi-zam.

Psihika ili emocionalna zavisnost predstavlja jedan vid posebnog odnosaizmeu supstance i linosti. Njen intenzitet zavisi od specifinog efekta supstance iod potrebe linosti koju supstanca zadovoljava. Ukoliko se potrebe linosti bre zado-voljavaju i izazivaju eljeno emocionalno stanje, utoliko je potreba za njom vea. Psi-hika zavisnost i seanje na prijatna iskustva sa psihoaktivnim supstancama najjaisu od svih faktora koji su ukljueni u hroninu intoksikaciju.

Fizika zavisnost je stanje koje se manifestuje intenzivnim fiziolokim pore-meajima kada se unoenje psihoaktivnih supstanci prekine. Intenzitet fizike zavis-


CREDO 3

8

represore. Svoje delovanje u organizmuheroin ostvaruje preko ovih receptora umozgu i ono protie kroz tri faze. Prva faza (flash ili rush) je kratkog tra-janja. Odlikuje se poetnom snanomeuforijom, oseajem topline iblagostanja uz ubrzane otkucaje srca.Obeleava je i kutani erotizam, orgazamu trenutku aplikacije droge flash. Os-eaj euforije moe biti praen crve-nilom koe, suvim ustima i otealimekstremitetima, kao i muninom,povraanjem i svrabom. Ubrzo po un-oenju u organizam izaziva oseanjeoputenosti i toplote, kao i oslobaanjeod fizikog i mentalnog bola.Nakon poetnih efekata, korisnici ulazeu drugu fazu (stondiranje) i narednih sunekoliko sati pospani, uz prijatan umorsa meditacijama. Mentalne funkcije suzamagljene efektima heroina na cen-tralni nervni sistem. Srce sporije kuca.

Disanje je opasno usporeno, toponekad moe dovesti do smrti. Treu fazu karakterie ulazak u san, aposle buenja nastupa umor, odsustvomotivacije, depresivnost, teskoba, strahuz neodoljivu elju za ponovnim uzi-manjem heroina.Nakon uzimanja heroina zenice suznatno smanjene, a kapci poluzatvoreni(kao pri iznenadnom susretu s jakimsvetlom), oi mutne i vodenaste,neprestano ekanje zbog svraba,bledilo lica, tuan izgled lica, teak us-poren i monoton govor, esto ner-azumljiv izgovor rei. Osobanafiksana heroinom ima oborenuglavu kao da se uspavljuje, neprestanopripaljuje cigarete koje ne ispui negoih pusti da gore prosipajui uokolopepeo, palei odeu i posteljinu. Re-dovno nema apetita, ali oseaneverovatnu elju za slatkiima.


CREDO 3

9

nosti nije uvek isti. On zavisi od vrstesupstance i od linosti korisnika. Tokomfizike zavisnosti, telo se navikava naprisustvo supstance i za postizanje istihefekata potrebna je sve vea doza.Drugim reima, razvija se tolerancija.Osim toga, ako se uzimanje iste nagloprekine ili se smanji koliina, javljaju sesimptomi apstinencijalne krize.

Simptomi apstinencijalne krizenisu uvek isti. Zavise od duine uzimanjaheroina, koliine, ali i od linosti, ambi-jenta, motiva za leenje. Poznato je da jekriza tea u zatvoru nego u kui, i dapacijenti koji su primali opijum u bolnici,a da to nisu znali, nakon njegovog uki-danja imaju blae ili srednje teke vege-tativne smetnje (MKB10).Apstinencijalni sindrom se javlja 8 do 12asova posle uzimanja poslednje dozeheroina. Simptomi su najizraeniji posle48 do 72 sata, i postepeno se povlaetokom 7 do 15 dana. Nekoliko asovaposle poslednjeg uzimanja nastajeanksioznost, psihomotorni nemir, raz-draljivost, pojaana potreba za drogom.Zatim se javlja niz vegetativnih i telesnihsimptoma: suzenje, curenje iz nosa, ze-vanje, preznojavanje, tremor, povraanje,diareje, abdominalni bolovi, bolovi igrevi u miiima i kostima, posebeno uzglobovima, opta slabost i dugotrajnanesanica. Od apstinencijalne krize se neumire. Izuzetak su tei sluajevi, kada jeorganizam osobe izuzetno ruinirandugogodinjim uzimanjem heroina i os-talih PAS-i. Tada moe nastati kardi-vaskularni kolaps, zatajivanje sranograda i letalan ishod. Kriza je uvek praenaintezivnim strahom i uznemirenou.Kod hronine upotrebe heroina oteenja

linosti nastaju postepeno, a inteligencijamoe dugo biti ouvana. Prve promenese vide u afektivnoj sferi kao:bezvoljnost, opta malaksalost, nezain-teresovanost i pad radne sposobnosti.Tokom vremena gube se sva alternativnazadovoljstva, pa i samo uzimanje drogene predstavlja vie zadovoljstvo. ivotnaaktivnost se svodi na stalnu potragu zadrogom. Menja se i osnovna strukturalinosti. Narkoman je nesiguran, nepouz-dan, laljiv, asocijalan, impulsivan i agre-sivan. Slabi panja i pamenje. Postepenonastaju sve tea telesna oteenja: gubitaktelesne teine, stomane tegobe, opsti-pacija, smanjena diureza, snienje ili pot-puni gubitak potencije kod mukaraca,poremeaj menstrualnog ciklusa kodena. esti su poremeaji sranog ritma,povienje krvnog pritiska, febrilne krize.U odmakloj fazi nastaju promene na koi,kosi, zubima. Zloupotreba heroina moebiti uzrok ozbiljnih komplikacija u trud-noi, kao to su abortus i prevremeniporodjaj. Predoziranje (overdose) jejedna od najozbiljnijih komplikacijazloupotrebe droga. Ugroava ivotbolesnika i zahteva hitan hospitalni tret-man. Predoziranje moe biti sluajno-usled uzimanja vee koliine heroina, iliiste koliine, ali istijeg heroina. Ilinamerno, poznato kao zlatni metak, saciljem da se sebi oduzme ivot. Predozi-ranje nastaje kada se unese velikakoliina heroina koji, pored opijatskih re-ceptora preplavljuje centre za disanje irad srca pre svega, tako da osoba iz fazepospanosti i sna prelazi u stanje kome i,ukoliko se medicinski ne intervenie,nastupa smrt.

Metadonetadon ja registrovan kao lekprotiv bolova ili se koristi kaolek za odravanje apstinencije

kod zavisnosti od heroina u okviru tzv.metadonskog programa. To je lek ije dejstvo ne nastupa takobrzo , niti tako brzo prolazi. On se u or-ganizmu zadrava satima , a poslezloupotrebe i danima , poto je vremepolu raspada ovog medikamenta 15 do30 sati. Ako se razvila zavisnost odmetadona apstinencijalni simptomi nepoinju tako brzo po prekidanju un-oenja , ve posle 7 do 8 dana imajumnogo manji intezitet i traju 3 do 4nedelje.Metadon spada u opijate i pored svihopasnosti znaajno je spomenuti istanja konfuznosti (zbrkanosti, zbunj-enosti, dezorijentacije) koja se mogupojaviti u vreme uzimanja, ali i ufazama prekidanja uz pojavu ostalihznakova apstinencijalnog sindroma.Sve to prate faze depresivnosti inapetosti i elja da se droga uzme .

Trodonrodon (sintradon, tramadol, tadol,lumidol) je lek protiv bolova kojisadri opijate. To je farmaceutski

proizvod koji se od strane narkomananajee zloupotrebljava, naroito odonih koji su zavisni na opijate (posebnou situacijama kada ne mogu da dou doheroina) jer su mu nekipsihohofarmakoloki efekti sliniopijatima. Trodon se u 80 do 90procenata koridti kao droga ili zamenaza drogu. Deluje snano na diferentnedelove mozga, posebno na centre zabol. Trodon ako se zloupotrebljavamoe da dovede do predoziranja.Posledice predoziranja su ozbiljnadepresija, poremeaj disanja, napadiepilepsije. Trodonska apstinecijalnakriza javlja se u sluajevima kada senaglo prekine sa uzimanjem trodona.Simptomi: anksioznosti, vrtoglavice,nesanicu, ukoenost kostiju, difuznebolove, muku, drhtavicu, dijareju,smetnje disanja, najeenost koe a retkopojavu iluzij i halucinacija.


CREDO 3

10

Benzodiazepini (bensedin, Lib-rium, loram, lexilium, xanax i dr.) imajuveoma izraene potencijale za stvaranjetolerancije i telesne zavisnosti, tako dase zavisnost i apstinencijalne tegobemogu stvoriti lako iveoma brzo(ponekad i od 3 do 4uzimanja, ali pouzda-no posle nekolikonedelja kontinuiranoguzimanja).Apstinenci-jalni sindromi mogu biti u vidunapetosti, glavobolje, nesanice, sma-njenje koncentracije, zujanja u uima,znojenja i poremeaja u opaanju.

Naglim prekidom uzimanja kod veihdoza benzodiazepina moe dovesti dopojave derilijuma ponekad do psi-hotinih sindroma i epilepsije.

Poseban znaaj benzodiazepina ubolestima zavisnosti je u injenici da se

oni vrlo esto uzimaju kaopomona droga kada ne-dostaje glavna ili josese, kombinuju se sa os-talim supstancama. Benzo-diazepini se unose u

organizam oralnim putem iesto se kombinuju sa alkoholom gde sestvara vrlo brzo psihika, ali i veomajaka telesna zavisnost.

Benzodiazepini

okain je veoma adiktivan stimulans koji direktno deluje na mozak. To jejedna od najstarijih poznatih droga. ista supstanca, hidrohlorid koristi sevie od 100 godina, a lie koke, izvor kokaina, zvae se ve hiljadama go-

dina. isti kokain je prvi put dobijen iz lia Erythroxylon coca grma, koji raste uPeruu i Boliviji, sredinom devetnaestog veka. Ranih 1900-ih to je postala osnovnastimulativna droga od koje su pravljeni tonici/eliksiri korieni za leenje razliitihbolesti. Danas je kokain droga drugog stepena, to znai da se vrlo esto zloupotre-bljava, ali se moe koristiti i u legalne medicinske svrhe, kao to je lokalna anestez-ija kod nekih operacija oka, uha i grla. Kokain je jedna od najsnanijih supstancisa stimulativnim delovanjem na centralni nervni sistem.U sutini postoje dve hemijske forme kokaina: hidrohlorid i freebase,odnosno slobodna baza. Hidrohlorid ili kokain u prahu rastvara se u vodi,a prilikom zloupotrebe uzima se intravenozno (kroz venu) ili intranazalno(kroz nos). Slobodna baza kokaina se koristi za puenje.

Kokain


CREDO 3

11

Hidrohlorid ili kokain u prahurastvara se u vodi, a prilikomzloupotrebe uzima se intravenozno(kroz venu) ili intranazalno (kroz nos).Slobodna baza kokaina se koristi zapuenje. Kokain se obino prodaje naulici kao fini, beli, kristalizovani prahkoji se u zargonu zove koka, koksitd. Ulini dileri u kokain dodaju skrob,puder i/ili eer, ili droge kao to jep r o k a i n( l o k a l n ianestetik) ilis t i m u l a n t ekao to su am-fetamini. Bezmirisa je igorkog jeukusa. Uzet umalim kolii-nama (do 100mg) kokainobino kodkorisnika stvara oseaj euforije, en-erginosti, govorljivosti i dolazi dopromena u percepciji. Moe se, takoe,privremeno smanjiti potreba za hranomi spavanjem. Neki korisnici smatraju daim droga pomae pri brem izvoenjujednostavnih psihikih i intelektualnihzadataka, dok drugi mogu iskusitisuprotne efekte. Duina trajanja eu-forinih efekata koje stvara kokain zav-isi od naina unoenja droge uorganizam. to je bra apsorpcija to jeeuforija intenzivnija. Takoe, to je braapsorpcija, to je krae trajanje oseanjaopijenosti. Po umrkavanju, euforijarelativno sporo poinje, ali moe trajati

15 do 30 minuta, dok kod puenja trajeod 5 do 10 minuta.

Kratkoroni efekti kokaina man-ifestuju se suavanjem krvnih sudova,proirenim zenicama, ubrzanim kucan-jem srca, povienom temperaturom ikrvnim pritiskom. Vee koliinekokaina (nekoliko stotina miligrama ilivie) mogu intenzivirati oseaj euforije,ali takoe mogu dovesti do agre-

sivnosti, bizarnogi nasilnog pon-aanja, to moebiti praenodrhtavicom, vr-toglavicom, gre-vima u miiima,paranojom, ili,kod ponovljenoguzimanja, tok-sinom reakcijomslinom onoj kodtrovanjaamfeta-

minima. Neki korisnici kokaina oseajunemir, napetost, razdraljivost i zabrin-utost. U retkim situacijama moe doido iznenadne smrti i posle prvog uzi-manja. Kokainom izazvane smrti surezultat prestanka rada srca ili napadaza kojim sledi prestanak rada respira-tornog sistema.

Ne postoji siguran nain uzi-manja kokaina. Svaki nain dovodi doapsorpcije toksinih koliina kokaina,to moe dovesti do akutnih kardio-vaskularnih ili cerebrovaskularnihtekoa koje mogu rezultirati iznenad-nom smru.


CREDO 3

12

LSD


CREDO 3

13

ULINA IMENA

trip, acid, kiselina

IZGLED

Pojavljuje se u raznim oblicima:beli praak topiv u vodi i alkoholu, uobliku malih belih pilula ili praaka urazliito obojenim kapsulama, kaootopina bez ukusa, boje i mirisa, u ob-liku bombona ili obojenih kockieera, u obliku drogom natopljenihkomadia papira sa crteima.

POREKLO

Lizerginska kiselina je osnovnohemijsko jezgro koje se nalazi u svimalkaloidima iz raeve glavice (Secalecornutum), gljivice koja ivi na klasjurai. LSD je jedan od mnogobrojnihpolusintetikih derivata lizerginskekiseline. Proizvodi se sintetiki.

NAIN UPOTREBE

U organizam se unosi gutanjemtableta, prakova i tenosti, lizanjempapiria natopljenih drogom ili u viduintravenskih injekcija. Nakon oralnogunosa efekat se primeuje nakon 15 do45 minuta, kod intravenskog unosanakon 5 do 10 minuta. Delovanje trajeoko 12 sati, ponekad i do 24 sata, i nemoe se zaustaviti. Duina delovanjase ne moe predvideti jer ono zavisiod individualnog raspoloenja svakogpojedinca u trenutku uzimanja droge.

EFEKTI

Spada u halucinogene i pred-stavlja najpoznatiju drogu iz ove gru-pe. Svoje delovanje u organizmuostvaruje blokirajui funkciju jedne odnormalnih signalnih supstanci umozgu iji je antagonist (inhibicijaosloba-anja 5-hidroksitriptamina).Dovodi do projena u misaonom pro-cesu, njegovoj brzini, ali i sadraju.Utie na vizualne, slune, taktilne,mirisne i druge doivljaje, a menja iosjeaj za vreme i prostor. ak imalim dozama od nekoliko mikro-grama uzimanje LSD prouzrokuje psi-hike efekte i promene u percepciji.Neugodne fizike manifestacije delo-vanja su retke i opisuju se kaonelagodnost, munina, povraanje,glavobolja i bolovi u telu.

Niske doze ove droge obinodaju efekte sline efektima marihuane,srednje doze dovode do halucinogenihi iluzionih fenomena, pri veimdozama nastaju kosmiko-magijskevizije nazvane jo i kosmika real-nost. Poetak je obeleen euforijomsa jakim smehom i koja se nastavlja ustanje onoga to korisnici imenuju kaodobar trip odnosno stanje relak-sacije, oputenosti, sree, zado-voljstva, uz oseaj proirenjaspoznajnih mogunosti. Zenice se ire,moe doi do slabog drhtanja ruku iproblema sa ravnoteom. Javljaju se

ivo obojene vizije koje se videzatvorenim oima, a izotrava se i os-eaj za boje. Dolazi do sinestezije,fenomena kod kojeg se zvukovi mogud o i v l j a v a t ikao boje iobratno. estodolazi i do de-personalizacijeo d n o s n or a s p r i v a n j aega, to moeprozrokovat ijak emocio-nalni odgovor,od euforine sree do pa-ninogstraha. Osoba pod uticajem drogemoe imati utisak uvida ufunkcionisanje unutranjih organa itelesnih procesa, a razvija se i oseajda je mogua neverbalna komu-nikacija s drugim osobama. Neretkousled delovanja LSD dolazi do stanjakada osoba direktno percipira psihod-inamike procese u svojoj svesti.

Raspon raspoloenja kojeizaziva LSD vrlo je irok: od ek-stremnog zadovoljstva do jakeanksioznosti. Upravo se u tome i krijeopasnost, jer se katkada ne moe prek-inuti haluciniranje koje moe potrajativie sati. Istovremeno, osoba imaiskustvo uasnog straha koji ne moeizbaciti iz svoje svesti. Ova neugodnaiskustva, lo trip, mogu se ispoljitikao panika, depresivno stanje ili kon-fuzija.

Kod LSD-a se razvija umerenapsihika zavisnost i tolerancija, dok jefizika zavisnost slaba ili ne postoji.est fenomen koji prati uzimanje ove

droge je i flashback, povratnapsihotina reak-cija, koji sek a r a k t e r i eponovnim javl-janjem dela ilisvih efekatadroge ili tri-pa- danima,mesecima, pa i

godinama posle poslednje uzete doze.Ovaj fe-nomen traje ne-koliko sekunditokom kojih se nevoljno, spontano,vraaju halucinogeni efekti i obino sejavlja nakon jaeg uzbuenja ili pri-likom uzimanja droga.

Najei znaci raspoznavanja

akutnog korienja

Nepovezan govor, nagla izmenaraspoloenja (smijeh - pla), beg odljudi, nesnalaenje u vremenu i pros-toru. Kod viekratnog konzumiranja ukratkom vremenu javljaju se jo: jaktelesni miris, nepredvidljivost pon-aanja, suicidalne sklonosti.

Najei znaci raspoznavanja hro-

ninog korienja

Ne opaaju se karakteristine telesnepromene, a psihike promene suizraene.


CREDO 3

14

Ekstazi

Nove sintetike drogea naem tritu na sreu jo senisu pojavile i rairilenovodizajnirane sintetike

droge. Meutim, na beogradskomtritu postoji nova vrsta haia kojiizaziva produene halucinacije i kojetraju satima. U grupu novih sintetikihdroga ubrajaju se pre svega PCP tj.feniciklidin (aneoski prah), koji jepredominantni predstavnik grupe i de-rivat anestetika ketamina, koji setakoe zloupotrebljava, i osim to seupotrebljava ist, ak i intravenski,

koristi se i da pojaa dejstvo drugihsintetikih droga poput ekstazija.Inae, ketamin se kao anestitik koristiu veterini i to pre svega kao anestetikza konje. Tu su takoe MPPP (potpunosintetizovan heroin, takozvani noviheroin), pepap (hemija koja izazivaneuroloka oteenja mozga), PCE(izaziva modana krvarenja i smrt i joje opasniji od PCP). Postoje i raznedroge u obliku sedativa, kao to jemeksiki valijum, koji se na tritupojavio kao droga za silovanje, a


CREDO 3

15

kstazi ima dvojako dejstvo.Poto je po hemijskoj strukturimetamfetamin (MDMA), on

utie na poveanje metabolizma sero-tonina, vrlo znaajnog neurotransmit-era u mozgu. Izaziva snane, ali iopasne efekte. U roku od 30 do 90minuta izaziva euforiju, veseloraspoloenje sa oseajem bliskosti sasvakim. Aktivnost i energija supoveani. Dejstvo traje nekoliko sati,a u tom periodu moe se pojaviti kon-fuzija, napetost, a potom nesanica. Uveim koliinama dovodi do gra umiiima, posebno vilinim miicima,mogua je i pojava krgutanja zubima,preznojavanje, munina, ubrzano lu-

panje srca i povien krvni pritisak. Uosnovi ovih simptoma nalazi sepovien krvni pritisak u samommozgu, pa su mogua ozbiljnijaoteenja modane mase.

koristi se da bi smanjio simptome de-presije koju izaziva stalna konzu-macija ekstazija. Inae, sintetikiopijati derivati su fentanila ili petidina.U pokuajima da se sintetizuje petidin,dolo je do sluajnog dobijanja MPTP(metilfeniltetrahidropirina) ije uzi-manje moe da brzo izazive brojne iozbiljne simptome parkinsonovebolesti.

Do sada je proizvedeno preko3.000 vrsta ekstazija. Sve vie je onihkoji imaju halucinogene komponente.Dobijaju se takoe u laboratorijama isve su to modifikovani molekuli LSD-ja. Nove vrste ekstazija stvaraju zav-isnost ak mnogo bre nego to je to

bilo ranije. Kod nekih tipova ekstazija,osim psihike zavisnosti, javlja se ifizika. Nije retkost da se sve zavriak i smru. Sve sintetike droge nisujo svrstane meu narkotike, a istisluaj je i sa lekovima koji mogu da sezloupotrebljavaju, kao i sa dopingsredstvima.

Dizajnirane droge sintetiu se izve postojeih supstanci, ali se njihovastruktura menja, imaju stimulativnoili depresivno dejstvo i dovode do tra-jnih oteenja centralnog nervnog sis-tema. Sintetiu ih nedovoljnoedukovani tehniari u ilegalnim labo-ratorijama, zbog ega te droge moguizazvati i smrt.

16

CREDO 3


www.nikad-heroin.com

ao to znamo skoro sve PASsu iz godine u godinu svepristupanije, posebno

poslednjih nekoliko godina. Kadakaem sve pristupanije mislim i nanjihovu cenu koja je sve povoljnija,a za neke supstance izuzetno niska.Zavisniku supstanca postaje skupatek kada postane psihiki i fizikizavistan od njih. Takoe mislim i nanjihovu pristupanost na ulici,odnosno veoma lako pronalaenjedobavljaa ili tzv. dilera. Naalost,zbog ova dva faktora imamo sveveu pojavu bolesti zavisnosti, kakokod mladih tako i kod starijih ne-vezano za pitanje socijalnog staleai zaposlenja. Veliki problem kodadolescenata je masovna zabluda dapostoje lake i teke droge tako daveina zapoinje eksperimentisan-jem sa marihuanom i alkoholom aposle odreenog vremena, u zavis-nosti od linosti, prelaze na tzv.teke droge.

Drutvo i jeste i nije uticalo namene, vie je tu uticala najua soci-jalna sredina, jer se u mojoj porodicialkohol prihvatao tako sam javeoma rano poeo da ga konzumi-

ram. Tako da sam vremenomukljuivao one ljude koji koristealkohol a sve ree se viao sa onimakoji su me kritikovali zbog toga.Mada sam sa pravim prijateljimauvek ostao u kontaktu samo smo seretko viali jer ja sam postao prob-lem sam po sebi.

Radna sredina bez obzira kojisam posao radio, jer bilo ih je vie,prihvatala je alkohol. Da ne bih zasvaki posao pisao posebno mogustaviti sve u dva naina odobravanjaradne sredine, jer se razlikovalo odposla koji sam radio i od razmil-janja pretpostavljenih. Prvi nain je:pij slobodno, ali nemoj da te nekovidi i nemoj mnogo da ne moes daradi. A drugi nain je: pre i posleposla radi ta hoe samo posaoodradi kako treba, ta fali to pije,svi piju. Tako da kada je prag toler-ancije bio ovako nizak za alkohollako sam provlaio i druge sup-stance vadei se na alkohol. to setie osoba koje su radile sa mnomsamo na jednom poslu su bile osobekoje su koristile drugu supstancuosim alkohola i nisu dugo ostalezbog apstinencijalnog sindroma.

17

CREDO 3


FAKTORI RIZIKARizici koji su doveli do zavisnosti

osmatrajui kroz prizmuDROGA-SREDINA-OVEK,faktori rizika koji su kod mene

doveli do razvoja bolesti su sledei.Mislim da su najbitniji faktori

oni vezani za moju linost, zatim faktorisredine, tj. socijalnog okruenja i nakraju faktori vezani za samu prirodusupstance.

DROGA

Kao bitan faktor bih izdvojiolaku dostupnost supstance jer u vremekada sam prvi put probao heroin i kas-nije kada sam poeo aktivnije da ga ko-ristim, ve sam koristio i marihuanu,tako da sam poznavao dosta ljudi kojisu, naravno, bili u mogunosti danabave razne supstance, izmeu ostalogi heroin. Obzirom da sam dosta vre-mena provodio na ulici, spojio sam sesa nekim ljudima koji e kasnije postatidileri od kojih sam nabavljao supstancu.Kada kaem laka dostupnost, mislim nasledee: bilo je dovoljno da u bilo kojedoba dana i noi pozovem broj telefonai svaki put bi mi diler izaao u susrettako to bi se dogovorili gde da senaemo ili bi on dolazio na mesto gdese ja nalazim i donosio supstancu. Nar-avno, nikad nije bilo problema, jer jenjima uvek u interesu da to vie pro-daju kako bi zaradili to vie novca. Ubilo kom trenutku, gde god sam senalazio, pa i kod kue, bio sam u prilici

da lako nabavim heroin. To su bila na-jrazliitija mesta: u kui dilera, u nekomulazu, u parku i sl., pa ak i situacijakada diler doe do mene i ja navodnosiem do prodavnice jer elim neto dakupim i naem se sa njim iza zgrade dakupim supstancu.

Ovo je najznaajniji faktor sup-stance kada govorimo o razvoju bolesti.Svojstva droge su relevantna tek kadagovorimo o stanju kad je bolest veuzela maha i supstanca poinje da ob-likuje ivot zavisnika, tj. moj ivot.

SREDINA-OVEK

Sredina je bitno uticala na menezbog ljudi sa kojima sam se druio. Tosu, naravno, bili ljudi koji su i sami uz-imali razliite PAS. Ja sam uvek bionekako povodljiv i pratio sam socijalnakretanja. Jednom prilikom sam odluioda ne idem na urku na koju je ilaveina ljudi i vrsto sam odluio da neuzimam nikakve supstance. Naravno,moja volja se jako brzo topila sa samopar rei nagovaranja. Ne seam se da jebilo trenutaka kada sam odbio neko so-cijalno deavanje jer sam znao da e tubiti PAS i tada, u toj konkretnojsituaciji, a i inae, nikada nisam mogaoda odloim zadovoljstvo za koje samznao da me eka i da mi je tu, na dohvatruke. Uvek je zadovoljstvo bilo ispredsvega ostalog i uvek su to bile akcijebez ikakvog razmiljanja o

18

CREDO 3


Faktori rizika za razvoj bolesti

posledicama. Ovo nerazmiljanje medovodi do sledeeg faktora, a to jeneodgovornost. Neodgovornost je bilamoja najizraenija osobina na svimpoljima. Prema sebi, prema porodici,obavezama, dogovorima sa prijateljimai sl. Uvek sam stvari uzimao olako ikroz ivot iao sa stavom: nita stranonisam uradio, sve e se to srediti, tj.neko drugi e to srediti za mene. Kadabi mi otac ili majka rekli da uradimneto (neku sitnicu), ja sam uvek izbe-gavao i odlagao sve; kao i u odnosuprema prijateljima. Nebrojeno puta samse dogovarao sa nekim prijateljima (kojinisu imali veze sa PAS) da se ujemo,vidimo, naemo, da im neto po-mognem i sl. i nikad se nisam obaziraona te dogovore. Sve sam odlagao zakasnije i jo kasnije i nikad se to nije za-vravalo onako kako treba. Uvek samkasnio na dogovorene sastanke i nikadanisam potovao tue vreme. Kanjenjeje bilo moj zatitni znak. Naju-peatljivije od svega je to sam se uvekpravdao sa osmehom na licu i kada sadarazmiljam o tome, pomalo mi nije nijasno kako su neki ljudi tolerisali mojaponaanja i imali toliko strpljenja samnom, i ak nastavljali da se drue samnom.

Sledei jako bitan faktor je mojnedostatak radnih navika, koji je uskopovezan sa odgovornou. Od malena,ja sam bio poteen obaveza. Obziromda to vue korene iz moje rane mla-dosti, ovo je faktor koji se dugo formi-rao i na kraju od mene napravio osobubez ikakvih kreativnih radnih navika,

bez ikakvih odgovornosti i obaveza. Jasam mlae dete, to je itekako imalouticaja na moju majku i oca (ali prven-stveno majku) da se tako postave premameni. Majka je uvek bila popustljiva iuvek je nastojala da me potedi razno-raznih stvari za koje je smatrala da netreba da ih obavljam. Npr. uvek jemajka radila poslove koji su bili mojabriga. Tako je bilo i sa svim ostalimstvarima vezanim za pokuaje da jaimam neke obaveze u kui i moja neod-govornost i bezobrazluk su uvek dobi-jali tu bitku. Na kraju bi majka uveknekako shvatila da njoj nita nije teko,jer ja sam ipak njen sin i ona e sve ura-diti za mene. Ovo se protezalo godi-nama, tako da ni to se kole tie,nikada nisam stekao radne navike iuvek sam sve radio u poslednjemtrenutku. Ovakav tretman koji samimao, doveo je do moje razmaenosti.Ona je ila do tih razmera da sam burnoreagovao kada je pokuano sa mnom dase razgovara o nekim normalnimstvarima. Deavalo se da viem nanekoga samo zato to neki moj zahtevnije ispunjen. Ukoliko sam eleo da mise neto kupi, a za to trenutno nije bilonovca, ja to u svojoj razmaenostinisam prihvatao i napadao sam onogasa kime bih razgovarao. Majka je uvekbila ta koja me je budila, spremaladoruak, raspremala sto iza mene i sl.Kao oigledan primer bih naveosledei. Ukoliko bi ujutru ja ostajao samkod kue, majka bi pre posla, znaineto posle 6 sati odlazila u prodavnicui kupovala hleb i mleko, kako ja ne bih

19

CREDO 3


morao da uinim taj preveliki napor dasiem u prodavnicu kada se probudim(a budio sam se kada sam ja to hteo). Jabih se probudio, i uvek bi me saekaohleb, mleko i neto spremljeno i ostavl-jeno za doruak. Nikada ja nisam siaou prodavnicu da kupim te osnovnepotreptine iako sam se ja budio u 11,majka u 6; iako ja nisam iao na posaove sam leao kui i gledao televiziju isl. Iz svega ovoga, proistie mojegoizam i nebriga za druge.

Veoma vaan faktor kod mene jebila i slaba komunikacija u porodici. Saocem nisam puno razgovarao iuglavnom su to bili razgovori oneobaveznim temama. Kada mi jedavao neke savete, ja sam ih prihvataoolako i nisam se mnogo obazirao nanjih, tj. nisam shvatao ozbiljnost nekihstvari koje mi je govorio. Npr. uvek mije govorio da treba bolje da organizu-jem svoje vreme, da treba da budemtaan i da potujem vreme drugih ljudi.Kada bi se vodili takvi razgovori, jasam govrio kako mi je jasno i kako use potruditi i zatim bih odmahpreokrenuo priu u neku alu. Otac senije trudio da mi stalno ponavlja neke

stvari jer je znao da sam dovoljnopametan da mogu da vidim svojegreke, ali ja bih uvek nastavljao sastarim navikama koje nisu ukljuivalenikakvu ozbiljnost i odgovornost. Uveksam bio povuen u sebe i sada shvatamda mi je to bila velika greka. Sve usvemu, ovaj nedostatak komunikacije jedoveo do toga da moja porodica nijemogla da ima uvid u moj ivot, kako so-cijalni, tako ljubavni i sl. to e prerastiu veliki problem koji tek sada ispravl-jamo.

to se tie prilika u kojima jeuzeta PAS koja me je uvela duboko ubolest (heroin), kod mene se to desilona kraju srednje kole, na maturskoj ek-skurziji. Pri prvom susretu sa heroinom,kada mi je drug ponudio, moj razlog zauzimanje je bio zato da ne? bezikakvog razmiljanja, kao to to obinoi biva.

Naravno, razlog ovome je i pot-puno neznanje. Mislim da svi ulaze ubolest sa potpunim odsustvom znanja osupstanci, bolesti i posledicama kojeneminovno dolaze. Neznanje je i faktorvezan za roditelje i usko je povezan i sanedostatkom prevencije.

20

CREDO 3


Linost

rzopleta sam osoba, nisammnogo razmiljao o posle-dicama, bilo ta da radim, od

kole, sportskih aktivnosti, pa i nekih

drutvenih. Energinost, ali ona umer-ena sa pomeanim lucidnim idejamauvek se izdvajala, nisam mogao dasedim miran ni trenutka. Jos od najm-laih dana koliko bar ja mogu da sesetim, uvek sam pravio probleme, neke

Faktori razvoja bolesti

smicalice za koje bih dobijao i batine pado onih na koje su se svi smejali, biosam deurna dvorska luda! Uvek sambio problematino dete, privlaio bihpanju na ovaj ili onaj nain. Ako nijebilo zapleta u toj radnji koju radim brzobih dizao ruke od toga, ako nije bilo nimalo neobino, ako je bila jednolina,ne bih to ni pogledao ili bi nasao nekukoja je u sebi sadrala neto to nijedozvoljeno, kasnije kod PAS netozabranjeno. Da je moj mozak luio pre-velik adrenalin pokazalo je i intereso-vanje ka ekstremnim sportovima:odskokova u vodu(sa visine od 6 metara udubinu od 1 metar, skokovi na Gracu uustavu sa mosta i platfome), bandija,pentranje po planinama gde ni koza nebi pa do freeclaimbinga i speleologije.

Da me je oduvek privlailo netozabranjeno, kada bi mi neko rekao da nesmem ja bih to namerno, ne razmilja-jui o tome pa ak i davajui odreenuar jer mi je bilo zabranjeno. Kao starijiu kui nisam stekao radne navike, jesteda sam radio od svoje 15-e, ali odkunih poslova nisam nita radio, akamoli da isplaniram vreme. iveo nepo sistemu od danas do sutra, ve odtrena do trenutka, pogotovu u Beogradugde mi je i dan trajao i po 28 sati ali odtog brzog ivota bez zdravih navikapretvarao sam se u robota koji pod stim-ulansima (kokain) i halucinogenima(extazy) ide na posao, u grad, a na mojkarakter i crte linosti dodati ubrzanjebilo je suludo i totalno pogreno. U ne-dostatku strpljenja i impulsivnom pon-aanju pravio bih greke zbog kojih bi

posle i alio, ali sam se pravdao ko znazato je tako trebalo da bude, preputaose situaciji, opravdavajui sebe i uvekbih traio i naao neki izgovor, iveitim spontanim ivotom zbog kog samsada na leenju usled mog destruk-tivnog ponaanja privuen od stranezabranjenog naeg dananjeg drutva.

Sredina - ire socijalno okruenje

Drutvo koje se prema mojojgeneraciji ophodilo kao da smo za-morii u nekom eksperimentu pa tavam serviramo da vidimo kako ete is-plivati. Prvo bombardovanje, ondablagonaklon stav organa reda, dostup-nost bilo koje supstance na svakom ko-raku i u svakom poloaju ubrzo smostigli na 2. mesto, posle Obrenovca, postopi narkomanije u dravi. Poreddrutva bitan uticaj imala je i mojaporodica. Odlinim uspehom i diplo-mama na republikim takmienjimakupovao sam poverenje i slobodu kojesam imao u izobilju. Otac je radiodvokrako radno vreme i njega bih viaosamo kad bih doao na ruak ili uvee ukrevetu kada bih se vraao iz grada;ovek iao i radio da bi mi preiveli;dok bi sa majkom lako, bio sam majinsin i bilo kakva kazna i sankcija zamene nije bila dugog veka, ili bih jenasmejao ili ubedio u moju nevinost uzobeanje da neu vie; uz moju proni-cljivost i manipulaciju znao sam kakoda napravim krivinu kod nje i dobijemono ta hou. U kui nita u ivotunisam radio i kada bih neto uzeo iz

21

CREDO 3


dosade bilo bi: neka sine ja u, nemojse ti muiti, dovoljno sam se ja muilaza ceo zivot! Ubrzo u svojoj 15-oj(prva srednje) poinjem preko om-ladinske zadruge da radim i uim kolunezadovoljan finansijskom situacijom.

Vie me nisu zanimale normalnestvari ve traim drutvo koje e merazumeti, koje je naravno bilo starije odmene, ali tu i sreem prve supstance;oni su zreliji, iskusniji i pametniji i utom likovanju narkotika stvarampogrenu sliku, niko ne pria oposledicama ve samo o toj dobrojstrani, a ona druga strana medalje se tekkasnije, kad sam zavisnik doe u bolest,otkriva. Kada se pomene re droga turoditelji i drutvo pogotovu imaju nekuslinost, zatrpavaju ih duboko ispodtepiha, pa iako samo jedan indikatorpostoji na taj tepih e da zakucaju ek-sere samo da ne ispliva na povrinu.Kod mojih roditelja tu je i nedostatakinformacija bitno uticao na njihovoshvatanje ove bolesti, jer kada je re oalkoholu tu su me i dobro vaspitali, jeru to vreme nije bila toliko zastupljenakod nas; opet samo drutvo i njegovoodobravanje koje moda ne bi ni bilo daneko nema koristi i interesa. U pritvorusu samo oni sitni ulini dileri dok onikrupni koji grade kue i menjaju kolakao vremenska prognoza sede na svo-jim funkcijama i iz fotelje planiraju kojije grad sledei za trovanje, ali dobro,moraju i oni nai rtvenog jarca da bi seopravdali i pokazali da i oni neto rade.Jo jedan po meni bitan faktor sukolske klupe jer tamo sam i ja poeo.

Mnogi ne veruju i ne znaju da im decaupravo u kolskim klupama probajunarkotike, da dileri u kolskom dvoritutrae svoje vojnike koje kasnijeobuavaju i spremaju za ulicu, a i kadapoveruju, opet onaj blagonaklon stav iuz to projekcija i racionalizacija nijemoje dete, ve Mikino; i kako onajnarkoman izgleda, moje dete nemanikakve veze sa tim, pa do onog nekaga, ima vremena, mladost - ludost,odrae u vojsci! U vojnoj ustanovigde se inovnici i stareine utrkuju savremenom kako e biti prihvaen kodvojnika, ok kod onih sa sela, njima eda daju nesto da ribaju i iste, a ta daradi sa ovim gradskim, kako njima dase priblie, pa u u tom dokazivanju iiskazivanju autoriteta su spremni nasve, kako bi ga mlada osoba uvaila.Veliki broj omladine, nekih 70 posto,prvo iskustvo sa PAS ima u vojsci, kaoi ja, gde mi je bio deo instrumentalnefaze bolesti zavisnosti. U jednomtrenutkku se ta pria i moralisanje vo-jnika izvre i izvitoperuje do tih merakada su se nai dedovi (konkretno mojsolunac, koji bi se stideo ta sam sveradio u vojsci) bili u vojsci po 3 godinei vraali se zaista kao potpunelinosti.Kada su videli kakva nam je vo-jska zato su valjda i uveli civilni iplaeni vojni rok, dokle vie drutvo dakvari nek se kvare sami.

Supstanca - Farmakoloka svojstva

Trei i po mene odlucujuci faktorbila je sama supstanca odnosno heroin.

22

CREDO 3


Od iroke lepeze narkotika danas moeda se bira za koji povod, svrhu,raspoloenje koristiti koju drogu. Odpovoda pa do leenja dubokih kom-pleksa, mislim na ekskurzije, sex, urkei dokazivanja koja ih prate. Na mene jesupstanca, konkretno heroin delovao uprvom probanju sve kontra od onogato su mi priali o dejstvu. Nije bilo nimunine, povraanja, niega i pomisliosam da na mene ne deluje tako. Ali poprirodi sam brzoplet, nisam mogaomiran ni telom ni duhom, pa sam uheroinu video to smirivanje koje mi jebilo potrebno; svideo mi se i taj oseajblaenosti, mira i harmonije, naletiemocija i komunikacije ak i premaonima koje vidi po prvi put. To je bila

jedna strana medalje, a da ne bi biohvalospev o heroinu to je izgledaloovako: taj govor i nadiranje emocija sepretvaralo u tzv. njanjanje, usporengovor ne toliko normalnih rei veiskrivljen renik pun argonizama, tu-pavost i umrtvljavanje pravog zdravogsmejanja zamenjivao je osmeh na us-tima sa nedostatkom delova, pa i celihzuba!

Dok god ovo bude bolest 21-ogveka, proi e vreme dok drutvo, pa ivaljevski mentalitet ne shvati o kakvojbolesti je u stvari re, dok god bude pre-drasuda i zabluda o drogi i narkoman-ima do tada e kaiti slovo srama nazavisnika i linovati ga ne dajui mudrugu ansu.

23

CREDO 3


SUPSTANCA - O heroinu sam znalada je opasan, da se moe umreti od njega,znala sam kako se uzima, majka nam jepriala o drogama, govorila koliko suopasne, a i ja sam itala o posledicamauzimanja droga. Nisam razumela te ljude,te narkomane. Nije ni bilo jasno kakomogu da unitavaju sebe, da polakoumiru, ali vreme e kasnije pokazatisvoje... Glavni problem je lakadostupnost supstance, niska cena imiljenje tj. zabluda da ja ne mogupostati zavisna, da mogu prestati kadhou.

LINOST - Kao dete sam bila dobra i

posluna, odlina u koli. Kako mojamajka kae zadovoljavala sam semalim stvarima. Polazak u srednju kolu,novo okruenje, uticalo je i na mojulinost. Promenila sam se, naalost, nagore. Bila sam lepa i dobra devojka uvek su tako drugi govorili o meni. Neznam u kom momentu je poeo da mismeta epitet dobre devojke, ali znam dasam poela strano da se menjam. Poalasam da puim iako sam do tada mrzelacigarete. Polako sam se pretvarala unesigurnu devojku, punu kompleksa.Postala sam nervozna, stalnoneraspoloena, imala sam jednudrugaricu, inilo mi se da je ona moj svet

Faktori rizika

i ja njen, nikom nismo doputale da ulaziu njega. Daleko od toga da nismo bilepopularne devojke, naprotiv jesmo, alinismo dozvoljavale nikome da nam sepriblii, da ue u na svet. U koli sampopustila, tj. nije me ni interesovala, jernisam upisala kolu koju sam htela. Jasam elela da upiem pozorinukozmetiku u Beogradu, ali moji roditelji,kao i svi provincijalci, plaili su se da mepuste u Beograd, pa sam ostala ovde iupisala ekonomsku. Tada vie nisamznala ni ta elim da radim u ivotu, aiprestalo je moje interesovanje za kolu,jedino su mi bili bitni izlasci, kako pobeiiz kole i provoditi vreme u oblinjemkafiu. A onda sam se zaljubila, i to unarkomana. Tada, u mojoj sedamnaestoj,prvi put sam probala neku supstancu marihuanu. Sreom, tu sam se zaustavila,ali tada ja poelo da raste moje zanimanjeza narkomane. elela sam da impomognem, ni sama ne znajui da e imeni pomo trebati, pa sam razmiljala otome da upiem psihologiju, ak sam ilai na privatne asove, mislei da e mi tou budunosti biti zanimanje. Meutim, ipored svega toga, u ekonomskoj sam svevie poputala, druila sam se sanarkomanima i konano postala loadevojka.

SOCIJALNA SREDINA

Porodica Kao mlaa sam potovalaroditelje, bila posluna. Roditelji su bilimalo stroiji prema nama, nisu namdozvoljavali izlazak u grad sve do mojeesnaeste. Roditelji su uvek oekivali vieod mene, nego od sestre, jer sam ja bila

bolji ak. eleli su da zavrim fakultet,posebno majka, jer ona nije imala usloveda ga zavri. Negde do moje petnaeste,svi smo se u porodici slagali, dostarazgovarali, roditelji su nam pruali skorosve, a i mogli su jer se od njihovih platatada moglo lepo iveti. Meutim, sapoetkom mog puberteta i ja sam krenulada se menjama i postala sam bezobraznaprema roditeljima i sestri. Poela sam dase udaljavam od njih, skoro da samprestala da komuiciram sa njima, jedinoto je ostalo bile su svae. Paljivosluanje i potovanje je odavno nestalo, aproblemi su se gomilali. Ja sam jednogovorila, a drugo mislila, tj. lagala ih.Onda se i majka razbolela, sve ee jeleala u bolnici, problemi su postajali svevei, nisam imala sa kim da razgovaram,oseala sam se nezadovoljno. Mislila samda sam ja kriva za sve nagomilaniproblemi, nekomunikacije, potisnuti bes dovelo me do toga da probamsupstancu i krenem na dno. Majinapenzija je majku mnogo promenila svejoj je smetalo, nije vie imala vremena zanas. Takoe , i tata se promenio, to zbogmajine bolesti, to zbog trke za novcemda bi nam obezbedio kakav takavpristojan ivot. Sestra i ja se mnogovolimo, ali smo uvek bile dva razliitasveta, tako da sam i tu bila zapostavljena.inilo mi se da su se roditelji okrenulijedno ka drugom i da ih vie ne interesujeta mi radimo. I odjednom, postala samljubomorna na svije roditekje, na njihovodnos, i poela da ih krivim za ovo iliono. Nekako se sve sruilo oko mene, aja kao da nisam bila ni svesna.

24

CREDO 3


Drutvo Bila sam jako prilagodljivaosoba i mogla sam da se druim sa svima,tako da sam oko sebe imala ljude kojinikada nisu koristili supstancu, a druilasam se i sa ljudima koji su je koristili. Inekako najvie vremena sam provodila sadrugaricom koja se drogirala. Danima, pai mesecima bi sedeli uvee kod nje i svi suuzimali heroin, samo ja nisam. I svakiput, kao po nekom loem scenariju,drugarica je izdvajala malo za mene, daja probam, jer je elela da vidi kako se japonaam pod dejstvom heroina. I ja bihje svaki put odbijala, jer mi je bio vanijimoj ivot i zdravlje. Svi su se udili kakoja skoro svako vee odbijam, ali tada samimala karakter i mogla sam da ihposmatram kako uzimaju PAS, a ja daodbijem. Danas, kada razmiljam,shvatam koliki je to rizik bio, gledajui ihsvako vee kako se drogiraju. Jer ovek,ma koliko bio jak, moe odbiti stotinu

puta, ali e na kraju popustiti, kao to sami ja jedno vee. Jednostavno, tada mi seskupilo sve, nagmilani problemi, svae uporodici, sve uestalije svae sa dekom,sve vea nesigurnost u sebe, a i zabludada e to biti samo taj put... i onda je sve topostalo normalno, supstanca je postalasastavni deo mog ivota, vie nisam jakontrolisala njom, ve je ona kontrolisalamene. Morala sam da je uzimam da bihuopte mogla da funkcioniem... Sreompo mene, osvestila sam se, priznalaroditeljima (iako je majka ve znala) izatraila leenje. Leim se ve godinu ipo dana, svesna sam da borba nije gotova,ali nada i vera su prisutne i verujem da ubiti uporna, i proi sva iskuenja koja meoekuju... Vratiu se na sam poetak i onoto sam napisala da nikada nisam moglada razumem te ljude, te narkomane ne sanjajui da u upravo i ja postatiNARKOMAN.

25

CREDO 3


Rizici koji su doveli do razvoja bolestiaktori rizika u mom sluaju su is-prepletani i svaki od njih je imaoulogu u nastajanju moje bolesti.

Lini pre poetka uzimanja pasimao sam dosta kvaliteta koji su stvaranivaspitanjem ali i mojim posmatranjemljudi dogaaja i tuih greaka. Rastaosam u normalnog oveka koji je bioodgovoran, radan i na koga se mogloosloniti u pogledu svega ali ipak taj mojput je bio prekinut kada sam prvi put

uzeo heroin. Kao dete bio sam veomaradoznao i sklon tome da radim stvarikoje su se nekad graniile sa opasnou.Sa mojim drugovima sam se zavlaio urazne peine i peo se po raznim stenama.Da je dolo do male greke dolo bi i dovelikih posledica. Iako sam bio svestanmoguih posledica ipak me je vuklo dase vraam na slina mesta i da radim toto sam radio. eleo sa uzbuenja i uvekbio u potrazi za njim. Druga deca suigrala fudbal, meni to nije bilo dovoljno,

eleo sam neto gde u osetiti da sam iv.Isto je bilo i u koli, sve to je bilo i malozabranjeno, mene je privlailo i pred-stavljalo neku vrstu igre. esto mi je ukoli bilo dosadno a ja sam uvek eleoda je neka akcija. Kada bih na primerdobio dvojku iz matematike ili fizikeuvek bih prijavio ocenu vie. eleo samda doivim taj trenutak kada bihzadrhtao ceo. Meni vea ocena nijeznaila nita ali taj trenutak mi je znaiopuno. Beao sam nekad iz kole samo dabih video da li mogu da se izvuem sanekom priom koju u ispriati. Tonisam smatrao laganjem, za mene je tobila igra. Lagao bih kada bih rekao danisam eleo da budem u centru panje.Smekao sam se kao da mi je svejednomada nekad i nije bilo tako. U srednjojkoli to vie nije predstavljalo igru,beao sam sa asova jer mi se nije ilo ukolu. I pored svega ovoga to sam radioi to bih nazvao nestalucima ja samuvek bio karakterna osoba. Ono to bihobeao uvek bih ispunio. Mislim na svevrste obeanja kao to je pomo pri-jatelju za bilo ta obeanja dataroditeljima da u uraditi sve to treba dase uradi i uopte obeanje dato bilokome. Isto tako nikada nisam lagao aki kada sam mislio da je to potrebno danekoga ne bih povredio. Nisam lagao jersam eleo uvek da svako zna pravu istinubolela ona ili ne pa sam tako rekao istinukada sam priznao da sam uzimao heroini ta sam sve pored toga radio. Emocijesu mi uvek bile jako izraene mada samto umeo veto da prikrijem. Ponekad bihneke stvari koje vidim na ulici, televiziji

ili jednostavno ujem jako pogaale.Beao sam nekada od svega toga takoto sam uzimao pas jer u tim trenucimanisam imao snage da se suoim sa timstvarima. Tada sam eleo da pomognemsvima koje je ta nesrea zadesila ali samprosto bio nemoan i ta nemo me ra-zoruavala. Od rada bilo koje vrstenisam beao i uvek sam taj posao odrai-vao savesno. Svi poslovi koji su mi bilipovereni odraivani su do poslednjeg de-talja tako je bilo i u vojsci ali i u poma-ganju drugima. Sve to bi od mene bilozatraeno bilo bi odraeno do poslednjesitnice. Bio sam neko od velikog pov-erenja meu prijateljima ali i meu poz-nanicima tako da su meni uvek prialiako ih je neto muilo i poveravali misvoje tajne. Znali su da e to uvek ostatimeu nama a desilo se par puta da netoto sam ih posavetovao pokazalo kao is-pravno. Naravno, kao i svaki ovek i jaimam svojih mana. Jedna od njih je ta tovrlo brzo planem, iznerviram se a vrlosporo se smirujem i hladim. Tako da jeto dovodilo ponekad do sukoba sa nekimbio to lan porodice ili neko iz mogokruenja. Ponekad pomislim da je tajmoj bes uzronik pojavljivanja manakoje ja nemam ali koje nastaju kada je tajbes prisutan. Gledano sada iz ovog uglauvek sam bio sklon bolestima zavisnosti.Igrao sam poker aparate i iao u kladion-icu, pio sam alkohol, aktivni sam puave nekoliko godina i na kraju postao za-visnik od heroina. Naravno, sve dobreosobine veoma su umanjene za vremeuzimanja heroina a sve loe su postaleizraene i ustalile se u mom zavisnikom

26

CREDO 3


ivotu. Tu su bili laganje, kraa novca odroditelja i sve nervoznije ponaanje.Vreme pre mog poetka uzimanja pasmoj kontrolor je dobro obavljao svojposao a pri samom poetku uzimanjanagonski deo je preuzeo inicijativu isvaki sledei put je opravdavao svojenagone i zadovoljstva.

Porodini to se tie porodicenikada nismo bili bliski to se tieporodinog razgovora. Ja nikada nisamrazgovarao sa mojim roditeljima o svo-jim problemima i o stvarima koje memue. I oni samo retko da su razgovaralio tim stvarima. Nekada bi me pitali tanije u redu sa mnom ali ja bih uvekodgovarao da je sve u redu i produili bidalje. Uvek sam prema porodici biozatvoren, uvek sam bio blii sa pri-jateljima nego sa sopstvenom porodi-com. Sa sestrom je moda bilo malodrugaije ali ni sa njom nisam biootvoren. Retko ta smo se porodino do-govarali, svi su bili zaokupljeni svojimobavezama i svako je iao na svojustranu. Ne kaem da nismo mislili jednina druge ali jednostavno smo mislili daje sve u redu i da je ovako sasvim nor-malno. I moji roditelji su bili veoma po-pustljivi prema meni i prema svemuloem to sam radio. Ali znam da su onito radili iz najbolje namere. Jednostavnobio sam razmaen. Kada sam bio lo ukoli rekli bi mi da se popravim i daponem da uim ali nikada nisam biogren ili kanjen. Tako je bilo i kod svihdrugih stvari. Nisam imao ogranienja ni

u emu pa ni u izlascima. I kada samimao odreeno vreme kada da se vratimja to nisam potovao i u veini sluajevasam dolazio posle predvienog vremena.Skoro sve mi je bilo dozvoljeno. Dostavremena sam provodio na ulici jer nisamimao dosta prostora u kui i uvek sammislio da u neto propustiti ako ne iza-em napolje. Roditelji su veinomdolazili u sukob zbog mene. Majka biuvek bila na mojoj strani dok bi otac isestra osuivali moje greke. Nagradekoje sam dobijao umeo sam da cenim ipotujem. Ono to su roditelji oekivalijesu sve one dobre osobine koje samnaveo i uspeli su u tome.

Socijalni moji prijatelji su uvekosuivali moje uzimanje pas ali kadasam ja poeo da uzimam pas oni nisu bilitu a kada sam ve dublje uao u bolesttada sam poeo da izbegavam njih ivreme provodio sa onima koji to nisu os-uivali ili sam. Zapravo niko mi nije nibio potreban. Isto tako dostupnost pas iniska cena mogu se u pojedinim situaci-jama uiniti veoma poeljnim. Ja kadasam probao heroin nisam imao devojku,prijatelji nisu bili tu i bio sam jakonezadovoljan svojim ivotom a da nisam nisam znao ta zapravo hou. Kadasam sluajno poeo da se kreem udrutvu u kome je uzimanje pas netonormalno nisam shvatao kolika mi opas-nost preti i ta moja radoznalostipomeana sa svim ostalim oseanjimaodvela me u bolest koju sam mislio damogu da kontroliem.

27

CREDO 3


vreme poinjanja uzimanja sup-stanci imao sam 14 15 godina ibio sam neformirana i neiz-

graena linost. Bio sam jako radoznao,a zabranjene stvari su me jako privlailei zanimale, nesiguran u sebe i stvari kojeradim, eljan da se na bilo koji naindokaem u drutvu, nisam razmiljao oposledicama i odgovo-rnosti za stvarikoje uradim. Lakoveran i povodljivnisam trpeo niiji autoritet, bio samutljiv i zatvoren i uvek sam mislio dasam u pravu kada donosim neku odlukune razmiljajuci o tome.

Mislim da je na mene uticao iporemeen sistem vrednosti u drutvu,pogrena predstava vrednovanja stvari,nemogunost roditelja iako su davali sveod sebe da mi omogue to kvalitetnijeuslove ivota i pristojno detinjstvo, zbogekonomskih kriza, inflacija, niskih plata,napete atmosfere, dignute tenzije uzemlji, zbog ratova koji su se vodili.Otac je i bio u Bosni na ratitu i seam sekada smo ga ispratili i to je vrlo depre-sivno uticalo na mene. Mislim da se mojiroditelji nisu ba slagali oko dosta stvari,samim tim komunikacija u kui je biladosta loa i povrna. Otac je bio jakostrog prema meni, a majka popustljiva ititila me je u svim situacijama, i kada jetrebalo i kada nije, tako da sam ja to ko-ristio u svoju korist, naravno na

pogrean nain. Otac nije imao dovoljnorazumevanja za moje elje, prohteve ipotrebe uvek mi je uslovljavao, na-jese dobrim uspehom i disciplinom ukoli, to je u meni izazivalo kontraefekat mrnju i inat. Bili su doista zauzetiposlom. Radili su u dravnim pre-duzeima. U koli nismo nikad imalinikakvo predavanje o supstanci niti sunam nastavnici priali o tome, a i ako bineko to spomenuo, to bi se odnosilo naneke ljude iz grada koji nisu uspeli u iv-otu, ive kao kloari ili su umrli oddroge, ali o tetnosti, rasprostranjenosti iprevenciji niko nije priao. Odrastao samu drutvu u kome je veina nas jako ranopoela da pui, pije i uzima supstancetako da je to tada meni izgledalo jakonormalno i to je tako trajalo. Nekolikonas je nastavilo i prelo na opasnije sup-stance. Ne kaem da marihuana nijeopasna, ali nju smo puili kao cigarete,mislim na heroin, spid, ekstazi, LSD.Uzbuivalo nas je i to to rade neki front-meni muzikih grupa koje smo sluali.Tada je poela ekspanzija PAS u naemgradu, svaki dan nova poznanstva sa di-lerima, pronalaenje novih kvalitetnijihsupstaci i postao sam malo po malo za-vistan od vie njih. Dva mnogo dobradrugara sa kojima sam odrastao i ceoivot druio i dosta poznanika je umrlood prevelike doze heroina.

28

CREDO 3


Faktori rizika

autori tekstova su lanovi terapijske grupe CREDO

www.nikad-heroin.com

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName (http://www.color.org) /PDFXTrapped /Unknown

/Description >>> setdistillerparams> setpagedevice

Documents

"Credo" Časopis lečenih heroinskih zavisnika