Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomažete razvoj projektaodgovornog korišćenja šumskih resursa širom sveta.

© 1996 Forest Stewardship Council A.C.NC-COC-016937, NC-CW-016937, FSC-C007782

Copyright © 2005, Mirjana Bobić MojsilovićCopyright © ovog izdanja 2019, Laguna

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomažete razvoj projektaodgovornog korišćenja šumskih resursa širom sveta.

© 1996 Forest Stewardship Council A.C.NC-COC-016937, NC-CW-016937, FSC-C007782

Pr vo po gla vlje

Ve li čan stve nih oči ju, po gle da za ma glje nog od su za i ča ja od me ska li ta sa udro blje nim mr vi ca ma su še nih si ka ran­de sa, do nja Pi lar de Mo ren des se de la je na tre mu kao sta tua. Nje na ko ža bo je mleč ne čo ko la de, za teg nu ta na ru ka ma, li cu i vra tu, pri zor ko ji su umo r ni go ni či sto­ke pam ti li kao dra go ce nu uspo me nu sa svo jih lu ta nja po Sed mom Kra ljev stvu, tog po po dne va iz gle da la je kao ne žni svi le ni kak tus. Dla či ce joj be hu zlat ne i ma le, a po ve­ta rac što se spu štao sa vr ho va ima nja don Fu en tesa de la Ma ri ne sa, na nje nu ve ran du, na nje ne go le no ge, na nje na ne dra, uza na kao ru kav ci Rio Som bo ze u le to, sa mo je još vi še ras pa lji vao ti tra ju ću, opa snu va tru nje nog bi ća.

Otkad je Se gu ri to Lo pez de Ka ra kas od je zdio na ukra­de noj ma zgi, osta vlja ju ći obla ke zlat ne pra ši ne za so bom, i ze le no mle ko iz ga že nih kak tu sa po se o skom pu tu, do nja Pi lar de Mo ren des ni je pre sta la da se opi ja. Sva kog po pod­neva, Ugru e la, mu lat ki nja ko ju je na sle di la od se stri či­ne vi ce gu ver ne ra Se sa ria Ko ze sa, do no si la bi joj bo kal

Mirjana Bobić Mojsilović8

mla kog ča ja. Sva kog po po dne va Ugru e la bi ti ho pe vu ši la sta ru ba la du o ka ka duu ko ji sa nja u kro šnji ba na ni nog dr ve ta, i sva kog po po dne va do nja Pi lar bi joj pod vik nu la da pre sta ne.

Ne ka da, do nja Pi lar be še po zna ta i po svo me div nom ras pu klom gla su, po svo joj pe smi ko ja be še kao naj sla­đi poj raj skih pti ca iz ko lum bij skih pra šu ma, ko jom je po zdra vlja la sva ki slat ki pur pur ni za la zak sun ca iza pla ni­na. Ali ot ka ko su nje ne ma le, okru gle i glat ke gru di, na lik mla dun ci ma ke kua, osta le bez hra pa vih ru ku stra snog Se gu ri ta Lo pe za, za ko ga je ce lo Kra ljev stvo ša pu ta lo da je ro đen iz ve ze In di jan ke, Mek si kan ca i ge par da, te je za to imao ta ko opa snu, ne pred vi di vu i že na ma za no snu na rav, do nja Pi lar gla sa ni je pu sti la. Se de la je na ve ran­di, opi ja la se me ša vi nom ča ja od me ska li ta i udro blje nih osu še nih si ka ran de sa, oči ju pu nih ve li čan stve ne ti ši ne. Sva kog po po dne va, kao da je po sve će nik taj nog ri tu a la lu ta li ca iz Nu e ves do Los An he les ko ji su se mu va li po Kra ljev stvu i pred ska zi va li ve li ke ki še, opi ja la se, dok se cr ven ka sta zve zda ne bi po ja vi la na se ver nom ne bu. A on da bi se, la ko se te tu ra ju ći, po vla či la u svo ju oda ju, na či jem je pro zo ru bi la ra za str ta ta pi se ri ja ko ja je pred sta­vlja la ne be ski svod sa Ze mljom u sre di ni.

Ugru e la bi pre sta la da čan gr lja lon či ći ma. Ku ća bi umr la.Sa mo je noć, mr kla kao ne u te šne oči do nje Pi lar de

Mo ren des, mo gla da ču je is pre ki da no uda lje no je ča nje ko je je do la zi lo iz ti hih oda ja ku će okru že ne sta bli ma asu fe ra i uz da si ma.

Na je že nost te ko že bo je mleč ne čo ko la de, tog div­nog svi le nog kak tu sa sa zlat nim dla či ca ma, stvo re nih da

Happy End 9

mi lu ju pr sa raz boj ni ka i kra dlji va ca žen skih sr ca, ni je bi la slu čaj na. I do nja Pi lar de Mo ren des, pr vi put po sle pet go di na, zna la je to.

Se gu ri to Lo pez bio je u bli zi ni.Ugru e la je pe vu ši la omi lje nu ba la du o ka ka duu u kro­

šnji ba na ni nog dr ve ta, i nje na go spo da ri ca joj pr vi put, tog po po dne va, ni je na re di la da pre sta ne. Slu ški nja je opre­zno na sta vi la sa re fre nom „mo ja kri la ma la su da za gr le te, mo ja kri la gru ba su za tvo je me ko per je“, a ra do sni, za bo ra vlje ni osmeh is kr sao je na te re či, na li cu do nje Pi lar. Ugru e la je, ohra bre na, pe vu ši la gla sni je i još set ni je, vi dev ši taj za bo ra vlje ni sme šak na li cu svo je go spo da ri ce. Shva tiv ši to kao taj ni znak da na po kon, po sle pet go di na, stva ri kre ću na bo lje, mu lat ki nja joj rev no sno na su još jed nu ča šu ča ja.

Do ne si mi di mlje nog ko ko sa, na re di do nja Pi lar gla­som ko ji se ra do sno ko tr ljao niz nje na ne dra, gla ve la ko sa vi je ne na po klon ono me što do la zi.

Bi la je za hval na. Bi la je za hval na me ska li tu, su še nim si ka ran de si ma, po ve tar cu ko ji joj je očvr snuo ma le cr ne bra da vi ce na gru di ma, le lu ja nju blu ze od la žne svi le ko ju je ku pi la od tr go va ca me šo vi tom ro bom iz Pa ra ma ri ba, pre po sled nje se zo ne ki ša. Zbog te le lu ja ve blu ze bo je in di­ga, ko li ko se se ća, po sled nji put je za vu kla svo ju ne žnu ru ku u ćup sa zlat ni ci ma ko ji je dr ža la u ru pi u zi du is pod dr ve nog re lje fa Sve tog Se ba sti ja na, sveg u stre la ma.

Do nja Pi lar je od jed nom, tog po po dne va, bi la za do­volj na vi še ne go obič no, ma da je i čaj od me ska li ta pri lič­no ra dio na nje nom ras po lo že nju. Bi la je oma mlje na kao i sva kog dru gog po po dne va, ali je pr vi put po sle to li ko vre me na zna la da slat ki ne mir ko ji ju je ob u zeo ne mo že

Mirjana Bobić Mojsilović10

bi ti slu ča jan, da će usko ro žu ti obla čić pra ši ne u da lji ni ozna či ti nje gov po vra tak, i da on da vi še čaj od me ska li ta ne će mo ra ti da joj bu de lju bav nik, i da u nje mu ne će vi še mo ra ti da tra ži ni za bo rav, ali ni se ća nje na ono ga sa kim je ne bo, ne bo pre pu no žu tih tre pe ra vih zve zda, bi lo u nje noj gla vi, pod nje nom gu stom cr nom ko som.

Ma da se ret ko mo gao na ći ne ko ko bi o nje mu mo gao da is pri ča ve ro do stoj nu pri ču, Se gu ri to Lo pez de Ka ra kas po ja vio se u Ma ra ka i bu, iz oko li ne Bu ka ra man ge, ta ko se pri ča lo, one go di ne ka da je do nja Pi lar sa zna la od Ci ga­na ma đi o ni ča ra, ko ji su lu ta li po obo di ma Kra ljev stva, da ni ka da sre ću u lju ba vi ne će ima ti, i da i ne tre ba da je tra ži jer, re kli su joj gle da ju ći u li sto ve ča ja, Al he top, bog trop ske al he mi je, ima ne što pro tiv nje. Do nja Pi lar ni je pla ka la.

Ni je pla ka la, to ga se se ti la tog po po dne va, dok je če ka la na ve ran di svo ju por ci ju di mlje nog ko ko sa, to ga se se ti la i sve ga se se ti la, i ni je joj sme ta lo Ugru e li no pe va nje, ni nje ni ko ra ci, ni njen po gled ko ji je bio za ni jan su dru ga či ji ne go obič no, ni šta joj ni je sme ta lo, sve ga se se ti la upr kos ča ju za bo ra va od ko ga joj je pri jat no pu ca lo u uši ma i od ko ga joj je ce lo te lo bi lo te ško i sreć no.

Tr gu ju ći per la ma, školj ka ma i ma gič nim ogle da li ma u ko ji ma je sva ko li ce do bi ja lo bo ju oči ju ka kvu je že le lo, istog je ča sa po stao le gen da. Le gen da ko ja ho da, Se gu ri­to Lo pez de Ka ra kas ni ka da i ni ku da ni je išao bez svog cr nog še ši ra sa ogrom nim obo dom, pa se u Ma ra ka i bu is pre da la pri ča da je mo žda i pot pu no će lav, što se sma­tra lo te škom sa ka to šću.

Mu škar ci, sta ro se de o ci Sed mog Kra ljev stva be hu na da le ko po zna ti po ne go va noj, du goj, gu stoj ko si i cr nim

Happy End 11

zu bi ma ko je su tre ti ra li ne pre sta nim si sa njem cr nog li šća euka ron ga. Za to su im i ko sa i dah mi ri sa li na pri jat nu me ša vi nu ba de ma i mor ske so li, i za to su nji ho ve že ne iz gle da le ta ko za do volj no i ta ko is pu nje no.

Po ja va Se gu ri ta u Ma ra ka i bu iz osno va je pro me ni la stva ri. Ni je se zna lo da li ima ko su uop šte, a zu bi mu be hu be li kao la mi no mle ko. Po re đa ni u sa vr še nom ni zu, pra­vil ni i ve li ki, de lo va li su ne ka ko za stra šu ju će ka da se is pod nje go vog ši ro kog osme ha pr vi put uka za še na tr gu No stra do nja de Mon ta njas. Odisao je pri jat nim ja kim i slat kim mi ri som, mi ri som oma mlju ju će cr ven ka ste bo je, mi ri som ko ji je pod se ćao na ci met, ali je bio ja či, sla đi i lju ći od nje ga, mi ri som ko ji je pot pu no i pre ko no ći za pah nuo do ta da omi lje ni i ne pre va zi đe ni mi ris ba de ma i mor ske so li.

Do nja Pi lar bi la je jed na od onih že na ko je su na tr gu gle da le u neo bič nog ne znan ca sa ogrom nim cr nim še ši­rom, u stran ca ko ji je go vo rio ne po zna tim ak cen tom, imao be le zu be, mi ri sao cr ven ka sto i imao ru ke ve li ke kao kri la ka ka dua. Uze la je neo bič no ogle dal ce, i pre ne go što je us pe la da raz mi sli ka kvu bi bo ju oči ju vo le la da ima – u ogle dal ce tu, nje ne oči cr ne, ma sne i sjaj ne po put onik sa na ki ši od jed nom po sta do še žu te kao ku ku­ru zna zr na, uokvi re na bli sta vim cr nim pr ste nom. Je dan oštar zlat ni zrak za si ja iz njih kao iz dva dra gu lja, i za tim ma gi ja ne sta de.

Bi la je oča ra na. Bi la je uz ne mi re na. Bi lo je to ču do. Po di gla je svo je sjaj ne, cr ne, ma sne oči pre ma ne znan cu, a nje no sr ce joj je od mah re klo da je za lju blje na. Tač no u pu e r vi ri ka la je raz bu đe na pu ma. Ose ti la je to od mah, to ni je bi lo ti ho i pr vo kao pre de nje. Pu ma nje ne glad ne žen sko sti za ri ka la je od mah.

Mirjana Bobić Mojsilović12

Dok je još bi la de voj či ca, o tim stva ri ma maj ka joj je go vo ri la. Po koj na Espe ran sa, nek joj je la ka ze mlja, uči la je svo ju kćer o va žnim stva ri ma i zna nji ma neo p hod nim za sre ću sva ke že ne, pa je ta ko i o tač ki pu e r vi do nja Pi lar pr vi put ču la od svo je maj ke – da se na la zi iz me đu aste rik­sa pod do njim tr bu hom, tač no če tiri pr sta is pod pup ka, i da že na mo že da su di o svo joj lju ba vi i za do volj stvu sa mo ako iz te tač ke rik ne žen ka pu me.

Iako Espe ran sa be še go spo ja, u tim stva ri ma ve o ma ver zi ra na, sve do su sre ta sa Se gu ri tom na tr gu No stra do nja de Mon ta njas, do nja Pi lar je mi sli la da je to iz mi­šljo ti na. Da ne ma pu e r ve, ni pu me, ni bi lo ka kve ri ke, i da že na mo že bi ti za lju blje na i bez ta kvih di vljih, ži vo tinj skih zna ko va u se bi. Ali pu e r va, iz me đu aste rik sa i če tiri pr sta is pod pup ka, pul si ra la je me de nom slat ko ćom, i pu ma je ri ka la pro tre sa ju ći ce lo te lo do nje Pi lar slat kom pli mom je ze od ko je joj je i ko sa bi la na ko stre še na i od ko je joj je sr ce uda ra lo kao ri tu al ni per ku si o ni sta na pra znik ku ku­ru zne že tve. To je to, hte la je da vri sne, to je to, pu e r va je pro na đe na, pu ma se pro bu di la, ne zna nac be lih zu ba, što ši ri pre di van oma mlju ju ći mi ris crvenkaste bo je, bi će moj. Bi će moj, bi će moj, ma šta o to me mi sli li Ci ga ni ma đi o ni ča ri, be sni bog trop ske ma gi je Al he top, ili bi lo ko dru gi, mi sli la je do nja Pi lar i be stid no gle da la u na sme ja­nog i za go net nog ne zna nca sa čud nim ak cen tom, ko ji je za ba vljao ra do zna le, lju bo mor ne, us pa lje ne, za lju blje ne i oča ra ne me šta ne Ma ra ka i ba, ču va ju ći taj nu ma gič nih ogle da la ca sa mo za se be.

Istog da na je ne stao, osta vlja ju ći za so bom onaj div ni cr ven ka sti mi ris, pre gršt pro da tih ogle da la ca, pro me­nje nih bo ja oči ju, mno go pro na đenih pu e r vi na ob lim

Happy End 13

sto ma ci ma že na, do ta da ku pa nih da hom ko ji je mi ri sao na ba de me i mor sku so, na sto ma ci ma na ko ji ma su sta­ja li tra go vi euka ron ga. Osta vio ša pat, a oti šao uz bu ku.

Do nja Pi lar ni je re kla ni jed nu je di nu reč. Zna la je, jed no stav no je zna la da je nje na pu ma naj gla sni je za ri ka­la, i da će ne po zna ti čo vek be lih zu ba do ći po no vo i do ći sa mo kod nje.

I do šao je, iste no ći, ti ho kao sen ka, u nje nu so bu sa ta pi se ri jom ko ja je pred sta vlja la ne be ski svod sa Ze mljom u sre di ni.

Još je dan gu tljaj ča ja, još je dan gu tljaj ča ja od me ska li ta, i do nja Pi lar po če ra do sno da se sme je. Ki ko ta la se kao da je ne ko go li ca, a za tim je po če la da se sme je gro ho tom.

Sun ce je do bi ja lo pla vi od sjaj, i u da lji ni, ta mo da le ko, iza vr ho va ima nja don Fu en tesa de la Ma ri ne sa, ne bo je bi lo me ša vi na si vog, žu tog i lju bi ča stog. Ma da je me ska­lin doprineo da si ro ta do nja Pi lar bo je do ži vlja va kao ži va bi ća, i Ugru e la je to zna la, ovog pu ta slu ški nja je ipak do tr ča la na ve ran du no se ći na ta nji ru, na pra vlje nom od su še nog dr ve ta tu ka mi te sa emaj li ra nim školj ka ma na bor du ri, di mlje ni ko kos za svo ju go spo da ri cu. Bi la je upla­še na da do nja Pi lar pot pu no ne si đe s uma.

Ni je da je Ugru e la bi la du še bri žni ca do nje Pi lar de Mo ren des, i ni je da si ro ta slu ški nja ni je s vre me na na vre me, kra dom, i sa ma se bi ku va la čaj od me ska li ta, i ni je da ne bi po pi la sva ku kap ko ja bi osta la u ča ši do nje Pi lar, ali je i ona uviđa la da je sva ko dnev no opi ja nje nje­ne go spo da ri ce po sta lo opa sna i štet na na vi ka. Ot ka ko je don Esko bar de Mo ren des, rođak vi ce kra lja Sed mog Kra ljev stva, i pe snik, ina če muž do nje Pi lar, za te kao onog ju tra svo ju le pu že nu u lju bav nom pi jan stvu sa Se gu ri tom

Mirjana Bobić Mojsilović14

Lo pe zom tu, u nji ho vom let nji kov cu u Ma ra ka i bu, u oda ji na či jem je pro zo ru vi si la ta pi se ri ja ko ja je pred sta vlja la zve zda no ne bo sa Ze mljom u sre di ni, svi su se ne ve ro­vat no pro me ni li.

Bio je me sec ku ku ru za, i ne bo je bi lo žu to i mo dro, a va zduh be še mo kar od zno ja. Don Esko bar, lep čo vek sa špan skim br či ći ma, od onih mu ška ra ca za ko je se ka že da ima ju du šu kao de voj ka, ne na ja vljen je tog ju tra do ja­hao u Ma ra ka i bo, u let nji ko vac. Do šao je ta da, da svo joj vo lje noj, do nji Pi lar, ko ja je sa slu žav kom Ugru e lom tu pro vo di la to ple du ge da ne i od ma ra la se od mon den­skog ži vo ta pre sto ni ce, do ne se i pro či ta naj no vi ju ele gi ju po sve će nu nje go voj več noj lju ba vi pre ma njoj. Da je pri­jat no iz ne na di.

Ele gi ju je svo jim ot me nim špi ca stim i is pi sa nim ru ko­pi som pre pi sao na pi rin ča ni pa pir, ku pljen sa mo u tu svr hu, za nju, kod Eli fa sa Pri ma u naj bo ljoj pre sto nič koj an ti kvar ni ci na tr gu San to Do min go. Na li sto ve je pret­hod no da ni ma le pio osu še ne cve ti će đurđev ka, ku plje ne u is toj an ti kvar ni ci sa her ba ri ju mom ne sreć ne špan ske kne gi nji ce, umr le u po sled njoj ve li koj epi de mi ji ma la ri je ko ja je ha ra la mo čva rom.

Ta kav je čo vek, ta kav je muž i ta kav je pe snik bio don Esko bar.

Po vla če nje do nje Pi lar u nji hov let nji ko vac, nje no sve če šće i sve du že osta ja nje u Ma ra ka i bu, tu ma čio je nje­nom no stal gi jom, nje nom žen skom se tom, zbog to ga što ni po sle se dam go di na bra ka de ce ni su ima li. U dnu svo je pe snič ke du še, don Esko bar okri vlja vao je se be zbog to ga, čak je i mno ge pe sme o to me na pi sao, ali ih ni ko me ni je po ka zi vao. Bio je pro tiv nik ča ja od me ska li ta, i pla šio se

Happy End 15

da nje go va vo lje na do nja Pi lar ne pre te ra, ali ni je smeo da se me ša jer je, mi slio je, nje na žen ska ne sre ća to li ko ve li ka da se jad ni ca mo ra ne čim ute ši ti. Za to joj je pi sao pe sme. Pi sao je sa mo o njoj i za nju.

Kre nuv ši u Ma ra ka i bo da je pri jat no iz ne na di svo jom pe smom, lju ba vlju, pi rin ča nim pa pi rom, svo jim ru ko pi­som, osu še nim đur đev kom, svo jim to plim bla gim oči ma, don Esko bar na ma zao je svo je br ko ve me le mom od me da lju bi či ca i kak tu so vog sla da, pa je mi ri sao kao kom plet ruč no pra vlje nih bom bo na iz ču ve ne pre sto nič ke po sla­sti čar ni ce ko ju je dr ža la do nja So fi ja de la Lu na.

Ele gi ju je umo tao u rol nu i za ka čio je kao to bo lac za svoj svi le ni sa ko sa iz ve ze nim lji lja ni ma, obu kao je pan­ta lo ne na pru ge i či zme od gu šte ro ve ko že, i še šir sa pe ru­škom po po sled njoj mo di i ja hao je na svom cr nom sjaj­nom ko nju ceo dan, jer put od pre sto ni ce do Ma ra ka i ba be še dug i te žak, sa uspo ni ma, str mim sta za ma, ve li kim šu ma ma, i opa snim de o ni ca ma.

Us put je, za ne sen lju ba vlju, re ci to vao naglas svo joj da le koj vo lje noj naj dir lji vi je de lo ve pe sme. „Do ći ću, dra­ga, ne čuj no kao pa per je, i pa šću na tvo ja sto pa la, a ti ne ćeš zna ti, a ti ne ćeš zna ti“, po na vljao je dok su mu se oči pu ni­le iz ma gli com pat nje.

Vo dio je ra ču na da ne jur ca mno go, da ne ja še pre br zo.Don Esko bar be še čo vek ta kvog ko va – ni je ni šta pre­

pu štao slu ča ju. Na unu tra šnji šav svo jih svi le nih pan ta­lo na, u pre deo svo je mno go ana li zi ra ne mu ško sti, sta vio je ja stu če ve li či ne dla na, sa ši ve no od pa muč nog plat na i na pu nje no su še nim li šćem ka fe umo če nim u euka lip tu sov si rup – bi lo je to ja stu če nje go vog taj nog spa sa.

Mirjana Bobić Mojsilović16

Ka da je tek učio da ja še, maj ka mu ga je pr vi put sa ši la, na pu ni la re me di ja ma ko je od ma ra ju mu škost od tvr dog se dla i či ne da ona i po sle mno go sa ti ja ha nja le po mi ri­še i bo dro iz gle da, i sta vi la mu je među pre po ne. Iako je od ta da pro šlo mno go go di na, don Esko bar je još uvek ose ćao pro hlad nu maj či nu ru ku na tom me stu, na ko je mu je sta vi la ja stu če, i bi lo mu je mi lo oko pre po na. Ni je, da kle, jur cao na svom cr nom ko nju sa mo za to da se ke si­ca, pu nje na li šćem ka fe umo če nim u euka lip tu sov si rup, ne bi is ce pa la pre ne go što stig ne kod svo je vo lje nje i za mo li je, po što joj pro či ta pe smu, da mu je svo jim tan kim pr sti ma, svo jim ma lim dla no vi ma, lič no ski ne, kao što je ra di la u pr vim da ni ma nji ho vog bra ka…

Na glas sam se na sme ja la. Ka kav pi sac, oteo mi se gla­sni ko men tar. Ka kav pi sac, po no vi la sam još jed nom, i br zim i ner vo znim po te zom ru ke, kao da oti mam sa ma se bi, iz vu kla sam ci ga re tu iz pa ke ti ća, pri ne la je usti ma i za pa li la sta rim Ne na do vim zip om. Okre nu la sam po no vo na slov nu stra nu i po sma tra la je sa ne iz re ci vom za hval­no šću, za va lje na u udob nu fo te lju. Na na slov noj stra ni knji ge je pi sa lo :

„Maj sto ri la ti no a me rič ke pro ze“, a za tim is pod, krup nim cr nim slo vi ma – Ri go ber to Mar ti nes i Fon se ka, a is pod to ga, još upe ča tlji vi je – LJU BAV NI CI IZ MA RA KA I BA.

Sve to bi lo je ilu stro va no fo to gra fi jom div nog sta rog žu tog zi da, sli ka nog po pod ne, u onom jed nom je di nom tre nut ku da na u ko me su mrak sa mo što ni je sti gao. Na tom zi du na na slov noj stra ni knji ge na la zi le su se dve krup ne cr ve ne fle ke. Bi lo je od mah ja sno da su fle ke, ko je

Happy End 17

tre ba da sim bo li šu ljud sku krv, bi le do ra đene kom pju­ter ski, kao što je i ma li ze le ni kak tus ko ji je ba cao sen ku nale vo, u de snom uglu fo to gra fi je, bio de lo do ma ćeg gra­fič kog di zaj ne ra. Pa ipak, na slov na stra na mi se neo bič no do pa da la. Ta sli ka, taj zid sa kr va vim fle ka ma, taj kak tus kao sim bo lič ki opis pod ne blja, stra sti, re če ni ce, ma gi je i div nih zvuč nih neo bič nih poj mo va ko ji su me če ka li iz među tih ko ri ca. Bi la je to fo to gra fi ja u ko joj se to li ko to ga do gađa lo, u ko joj, u stva ri, ni ka da ni šta i ne pre sta je da se do gađa, sli ka du bo kog uz da ha.

Po vu kla sam du gača k za do volj ni dim. Ra do va la se stra ni ca ma ko je do la ze. Ja sam pa si o ni ra ni či ta lac ro ma­na. Zna te tu vr stu že na? Ne bi lo če ga, ne go ro ma na, ta ko sam go vo ri la. Ne le pe knji žev no sti, ne go ro ma na, sa mo to vo lim. Okre nu la sam zad nju ko ri cu i osta la za pre pa­šće na – ume sto sli ke Ri go ber ta Mar ti ne sa i Fon se ke, pi sca te div ne knji ge ko ju sam dr ža la u ru ka ma, i ko ga sam za mi šlja la, kao što sam već po če la da za mi šljam za no snog Se gu ri ta Lo pe za, sa ogrom nim cr nim oči ma i mu žev nim li cem, ta mo je, među kak tu si ma raz ba ca nim po sjaj noj poleđi ni, sta ja la sli ka ne po zna tog ru žnog mu škar ca sa na o ča ri ma – be še to ble du nja vi mi o pi čar tan kih usa na, če tvr ta stog is pra nog li ca, ko ji je gle dao kao da je upra vo do bio ša mar, da kle pot pu no za be zek nu to. Is pod nje go ve sli ke pi sa lo je ne ko obič no srp sko ime, a is pod tog ime na i nje go vo za ni ma nje – ured nik iz da nja.

Bo že, sva šta, pro ce di la sam naglas, pa ovo mo že sa mo u Sr bi ji. Is pod nje go ve sli ke bio je štam pan i deo iz nje­go vog po go vo ra, pa je i is pod tog tek sta bio još jed nom pot pi san! Mno go sit ni jim slo vi ma bio je od štam pan i ci tat iz Eks pres Po li ti ke, u ko me je do slov ce sta ja lo: „Kad Ni ko la

Mirjana Bobić Mojsilović18

Lju bo mi rov ne ko ga po hva li, on da mo že mo bi ti si gur ni da de lo ima vi so ku knji žev nu vred nost.“

Sa mo sam se pre kr sti la, po gle da la još jed nom po sled nju stra nu, i po vu kla još je dan dug dim. Ka kva di le ja! Sr bi ja, Sr bi ja, re kla sam gla sno, vr te ći gla vom, kao oso ba ko ja ne ma šta vi še da do da na još jed nu od bez broj glu po sti ko je su me okru ži va le, i pođoh da sku vam ka fu.

Bi lo je po pod ne, sko ro ti pič no – li či lo je na jed no od onih u ko ji ma vo lim da se opu štam či ta ju ći knji ge, uz fi nu neo p te re ću ju ću mu zi ku. Vrc ka la sam uz džez im pro vi za­ci je Ala Bi ge lo ua dok sam u me kim mo ka si na ma od je len­ske ko že išla u ku hi nju, no se ći Lju bav ni ke iz Ma ra ka i ba pod mi škom, kao da će ne ko iz ne na da da mi ot me pri ču o ču de snoj do nji Pi lar, nje nom va tre nom lju bav ni ku, i nje nom si ro tom mu žu don Esko ba ru, ko ji, to mi je od mah bi lo ja sno, sre će ne će ima ti.

Du bo ko sam uz dah nu la. To je onaj uz dah ko ji vas spre­ča va da se ras pad ne te od pla ka nja.

Vo lim ro ma ne. Lju bav ne na ro či to. Ali ne one u ko ji­ma glav ne ulo ge ima ju ju na ci sa vre me ne an glo sak son ske li te ra tu re – ju na ci među nož ja. No va en gle ska knji žev nost, ko ju mi pre po ru ču je mo ja luc ka sta dru ga ri ca Ve ra.

„Sti skao sam nje gov pe nis, i za tim sam ose tio vre li nu Čar­li je ve spe r me na svo jim pr sti ma. Tre sao sam se kao prut. Čar li se sa mo okre nuo na dru gu stra nu, a me ni se ku rac

Happy End 19

di gao da sam mi slio da ću eks plo di ra ti. On da je ušao moj otac i po di vljao.“

Ne to, ne to. Mi slim, do sta mi je ta kvih „ih“ ro ma na u ko ji ma su opi sa ni fi zi o lo ški so ko vi sek su al no neo pre­delj enih mu ška ra ca i že na, in ce stu o zne ve ze iz među bra­će i se sta ra, uja ka i se stri či na, ro di te lja i de ce. To je ta ko mo der no. To je ta ko po li tič ki ko rekt no. To je ta ko mo kro. To ta ko li či. Va gi ni ni mo no lo zi i slič na „ka ko da što vi še šo ki ram pu bli ku“ sra nja.

U stva ri, imam ne nor mal nu že lju da pla čem dok sto jim kraj špo re ta i gle dam u dže zvu. Sre di se, sre di se, ka žem, i na sta vljam da lu tam mi sli ma po pra šnja vom dru mu li te rar ne Ko lum bi je, ose ćam tu žuć ka stu pra ši nu u no su, i raz bi ja me taj džez i po gled kroz pro zor na mo ju ma lu uli cu, po ko joj ne čuj no i ne za mi sli vo ne žno, jer su mrak je u Be o gra du, u Pro fe sor skoj ko lo ni ji, pa da sneg. To je bi ti na dva me sta u isto vre me. Obo ren za kon fi zi ke.

I ho ću ro man tič nu, lju bav nu, za no snu, te šku pri ču. Mo ram da ri dam dok je či tam. Mo ram da se ra du jem. Da se ce pam od sme ha. Mo ram da pu tu jem za jed no sa ju na ci ma i mo ram da ih vo lim. Ma nje­vi še. Ne mo gu vi še da bu dem šo ki ra na ili za ba vlje na re če ni ca ma u ko ji­ma se sa la ko ćom sva ko dne vi ce u istom is ka zu go vo ri o „ra to vi ma u biv šoj SFRJ, za ri va nju nok ti ju u ja ja, fe la ciju i pro ma ši va nju ru pe“, ni ti mo gu istin ski da stre pim ho će li se iz ve sna Elen La fo re ba ci ti stid nim dla či ca ma svo je se stre od uja ka, ka da se po no vo sret nu, u Nan tu. One ima ju po se dam na est go di na. Ta ko su fran cu ski ne va lja le.

Mirjana Bobić Mojsilović20

Ja imam do volj no go di na i ži vim u gra du u ko me iz gle da vi še ni ko ni je ro man ti čan i ko ji je po stao su vi še po mo dan da bi bi lo ko ji od kla sič nih en gle skih ro ma na mo gao da se do gađa u nje mu. To je do bro za grad, ali ne u ver lji vo za li te ra tu ru.

Sa da vre me pro la zi. Tik­tak, opo mi nje Ikein sat u mo joj ku hi nji. Za me ne od jed nom vre me pro ti če ne do pu sti vo br zo i bes cilj no. Ta ko je to ka da če kaš. U stva ri, lju bo mor­na sam, i za vi dim im. Tim sa vre me nim ju na ci ma iz ro ma­na oven ča nih sla vom i do brim re cen zi ja ma u Gar di ja nu ili u Njujork taj msu. Nji ho va tu ga je ne ka ko be za zle ni ja od mo je. Za njih uvek ima ne kog re še nja. Pro me ne grad, nađu bo lji po sao, ože ne se. Uda ju se, opet. Na pra ve iz lo­žbu, na pi šu best se ler. Opro ste i po mi re se. Odu u Fran­cu sku. Gle da ju u mo re. Poč nu iz po čet ka. Za gnju re se u na ruč je vo lje nog i… na sta vak sle di.

Že lim da Se gu ri to Lo pez de Ka ra kas dođe ov de. Taj, ili bi lo ko ji dru gi. Da za zvo ni oko se dam. Da se u moj je be ni ži vot use li taj oma mlju ju ći cr ven ka sti mi ris, da mi za ri­če pu ma u pu e r vi i da za jed no sa Se gu ri tom od je zdim, na te pi hu, u to ple pre de le La tin ske Ame ri ke. Da bu dem vo lje na. Da taj La ti no a me ri ka nac od lič nog sti la, za ko ga ni kad ra ni je ni sam ču la, Ri go ber to Mar ti nes i Fon se ka, sa svim svo jim pri ča ma, svo jim li ko vi ma, bo ja ma i mi ri si ma bu de ne gde ov de. Da ne ki splav na Adi Ci gan li ji bu de let­nji ko vac u Ma ra ka i bu.

Ali to je ne mo gu će. I ja ni sam nor mal na.

Happy End 21

* * *

I ka ko je mo gu će da su do bre pri če oba ve zno od re đene ge o gra fi jom, i isto ri jom? Sve što je do bro, već se de si lo, mo ra da bu de sme šte no u pro šlo sti, i mo ra da bu de ne gde gde je to plo, lju bav ne pri če ne de ša va ju se na Se ve ru, ili bar ni su pri če ko je će da upam ti svet. To su pri če sa uku som gor kog, tu rob nog i su vog. Si ve i hlad ne. Ib zen? Ja vo lim vre le, žu te, cr ven ka ste pri če, sa ki ša ma, to plim ve tro vi ma. Ma gi ju. Bez opi sa mar ki ci pe la, ili mar ki auto mo bi la.

Kod nas, među tim, ne ma ču de snih ča je va ko ji ula ze u li te ra tu ru, od maj ki ne du ši ce ni ko ni je pro lu pao, bu ni ka te od mah ba ca u se o ski am bi jent, u cr ne ma ra me i mu ku. Ko je vi deo ro man ti ku osim… u Ha sa na gi ni ci? Ne ma kod nas ču da, osim kr va vih i po lu ži vo tinj skih, ni u li te ra tu ri, ni u ži vo tu. Op šte me sto je pi vo i vi njak, a ne me ska li to i si ka ran de si. Gru di Be o građan ke ne mo gu iz gle da ti kao mla dun ci ke kua, pa ne znam ko da ih opi su je.

I šta je, uop šte, ke ku? Ka kva je to ži vo ti nja iz bor he sov­ske fan ta zma go ri je či ja to pli na, ob lik i ve li či na pod se ća ju na žen ske gru di? Ka ko iz gle da ju mla dun ci ke kua, ako ne kao gru di do nje Pi lar de Mo ren des?

Ka ko stvar no za mi sli ti da se na po čet ku no vog mi le­ni ju ma u Be o gra du po ja vi mađi o ni čar? Ja še li ov de ko nja iko, osim džo ke ja na hi po dro mu ili na pa ra di u Lju bi če vu? U šta, uosta lom, mo že da se za gle da ka kva ra nje na du ša sa svo ga pro zo ra: u te le vi zij ske an te ne, u auto bu se grad­skog sa o bra ća ja, u ga će kom ši ja obe še ne na štrik na te ra si pre ko pu ta. I go lu bo vi su ma nje ro man tič ni, mi ste ri o zni i pro za ič ni ji od ka kak dua, na pri mer.

Mirjana Bobić Mojsilović22

„Be ži bre, oni su pa co vi ko ji le te“, ka že o go lu bo vi ma sve zna ju ća Ve ra. „Pla šim ih se i od vrat ni su mi. Oni pre no­se ku gu.“ To ka že sva ki put kad ih vi di ka ko klju ca ju pa ri­zer po ba can oko kon tej ne ra za đubre u Uli ci Sve tog Sa ve.

Ne, stvar no, ko ov de mo že da ima slu ški nju Ugru e lu, ko mo že da se di na ve ran di i če ka dav nog za no snog lju­bav ni ka, dok ne sreć ni muž ja še pre ko Sr bi je sa smo tulj­kom pe sa ma? Da bi ima la lju bav ni ka, že na pr vo mo ra da ima mu ža…

Oda kle na ma, uosta lom, ti mi ri si, neo p hod ni za sve­tlu ca vi su sret pod ko ko so vim ora hom, ili bi lo gde, pod sen kom kro šnje ke ste na, ja bla na, tre šnji nog dr ve ta? Ov de, osim zno ja i par fe ma sa fri­šo pa ne mo že da se de si ni šta dru go. Mo žda otu žni mi ris ka fa ne, pr že nja, di ma i me mle. Lo si o na za bri ja nje. Ka ko, uop šte, mi ri še ovaj grad, ako si sa mo čo vek, bez po et ske in spi ra ci je? Mi ri še ka fa, da, to mi ri še na be o grad skim pi ja ca ma.

Mi ris Sa ve dok je lju bi mo, na gi nju ći li ca ka nje noj me koj, ne iz re ci voj po vr ši ni. Ali, to ni je mi ris re ke, to je mi ris mu lja i naf te. To su ti mi ri si, i go to vo. Još ma lo be li­la na ve tru, oblak ko ji li či na Zev sa, na te le fon, na ve li ko oko. Ko ji li či na žen sku ci pe lu.

Pre de se tak go di na le ži mo ta ko, moj sin i ja, na Ko šut­nja ku i gle da mo obla ke. Na tra vi smo. Maj je, pro leć ni ve trić li že mo ja ko le na, za vla či mi se is pod no ga vi ca ber­mu da, nje go va ru či ca po ka zu je go re, sun ce gle dam kroz tre pa vi ce, da, Igi, to je pa tu ljak, ži vot je lep, a ono je slo vo t, po či njem da se pr vo ki ko ćem jer je ma li mrav tu, na mom obra zu, a za tim se br zo met no sur va va ka mom uve­tu, vri snem, sko čim i ru kom pri ti snem pse će gov no. Igor se va lja od sme ha. To je bi la lju bav. Sa sve tim go van ci ma

Happy End 23

i če ka njem, sa tim ži vo tom u iš če ki va nju, u ber mu da ma, sa ne po zna ni ca ma ko je su vre ba le oda svud.

Ho ću da bu dem vo lje na. Ras trg nu ta od lju ba vi. Da re žim, za jed no sa ne kim.

Još uvek če kam. U stva ri tek sa da ose ćam da po či njem da če kam. To je uža sno.

Ni sam vo lje na. Ta ko ose ćam stva ri. Ni sam ni ka da bi la vo lje na. Kad to iz go vo rim drh ta vim gla som mo joj pri ja­te lji ci Na di, ona po lu di.

„Pre sta ni da se sa mo sa ža lje vaš“, ka že, „to je krun ski do kaz pri mi ti vi zma.“

Igor, moj sin, on me vo li. Pa ipak, po ne kad mi iz gle da kao da me te ši ka da ga na te ram da mi to ka že. On je de čak i to ve li ki mom ci ne go vo re maj ka ma. Kad sam ga ču la da je jed nom pre ko te le fo na re kao svo joj de voj či ci Ani vo lim te, po lu de la sam od lju bo mo re. Na se kund, na rav no. Mo je re to rič ko pi ta nje do bi ja isti ta kav od go vor.

On ima pet na est go di na. De te pro le ća. Moj sin je ču do. Ču do ra do sti. Iz nje go ve so be su do ju tr os do pi ra li, i bi li su pre gla sni, zvu ci benda Dža mi ro kvai.

„Po pod ne je, Igi. Pro bu di ćeš kom ši luk! Pre ra no je! Uti šaj, ne mo gu da slu šam svo ju mu zi ku! Kva riš mi Ro bi ja Vi li jam sa sa Si na tri nim hi to vi ma! Je bo te, stvar no, imaj ma lo me re!“

Ja ka žem „je bo te“, on se sme je. On da se ja iz vi nim što psu jem.

„Stvar no, Lju bi ce! Blam me je kad te ču jem.“ To ka že on. Uvek je to bi lo ta ko među na ma. Opu šte no, bez fo li ra nja.

Psu jem po ne kad, uža sno psu jem, to či nim valj da da ne bih ur la la, da ne bih ne kog uda ri la, bes is ka lju jem po ne­kad ta ko što sto jim na sred ku pa ti la, sti snu tih pe sni ca i

Mirjana Bobić Mojsilović24

go vo rim gla sno, ne po ve za no, gad ne re či, ga dur ske re či ko je u se bi mo ra ju da sa dr že pu no rrr rr, i čččč, oštre i mo kre, ne pri stoj ne re či pra žnje nja. Ili či nim to, ili pla čem.

Moj sin Igor sa da ide u dru gi raz red gim na zi je u Hju­sto nu u Ame ri ci. Kad je pre dve ne de lje do šao na bo žić ni ras pust, iz ne na dio me je ko li ko je po ras tao za ovih šest me se ci ko li ko je ta mo. Ho će da stu di ra umet nost i vo leo bi da je Je vre jin. To je bi la no vost! Sa tim je sti gao. To je sa da ta ko u mo di. Ta ko je on do ži veo svet.

„Sva vra ta su ti otvo re na, Lju bo, ne ka pi raš.“ Eto, ta ko moj sin sa m nom raz go va ra.

Ni kad me ni je zvao ma ma.

Mi sa mo ži vi mo, ho da mo, di še mo, ni šta vi še. A vre me pro la zi. Za me ne stra šno pro la zi. Po ne kad po mi slim ka ko ulu do tro šim svo je da ne ov de, u ovom ži vo tu.

Za u vek je pro šao i ovaj dan.Iz go vo rim to i su ze sa me lip te iz me ne. Šta me bri ga,

iona ko to ni ko ne vi di.Igi ja sam ju tr os is pra ti la. Vra tio se u Ame ri ku, kod oca.

Ta mo ide u ško lu od po čet ka sep tem bra. Ni sam mo gla da ga ne pu stim. Ne nad je in si sti rao da ga po ša ljem, ta kav je, uosta lom, bio naš ro di telj ski plan kad smo se ci vi li zo­va no raz vo di li pre de set go di na, i kad je pre šest go di na on do bio taj od lič no pla će ni po sao le ka ra kar di o lo ga u Ame ri ci. Pet na est go di na Igor je ži veo sa m nom i, kao, u če mu je sa da pro blem? Nek ide ma lo kod oca, nek za vr ši gim na zi ju ta mo, na u či će je zik, uosta lom, ako ni šta dru­go, pa po sle…

Po sle će mo svi bi ti sta ri ji.

Happy End 25

Ni je mo je sr ce slo mlje no. Moj sin je sre ćan. Do ži vlja­vam nje gov od la zak kao da je oti šao na div nu eks kur zi ju. Eto ta ko, da se ne bih ubi la od tu ge i pra zni ne. Moj biv ši muž je sre ćan, ja sam u naj bo ljim go di na ma… Zar ne?

Ko li ko go di na, uosta lom, ima ova do tič na eg zo tič na le po ti ca o či joj sam ne ve ro vat noj i za no snoj sud bi ni tek po če la da či tam? Do nja Pi lar? A? Ne mo že si gur no ima ti dva de set. Ima pre ko tri de set? Ali če tr de set… to već… to je te ško za mi sli ti.

Jer, kao, mi slim, ja uop šte ni sam sa ma, ni sta ra, ni ti je moj ži vot za vr šen…

Moj sin je lep kao anđeo, i ve li ki je šme ker, to je valj da od me ne na u čio. Uvek kad od la zi od me ne, na bi lo ka kav put, uvek mi osta vlja ne ko iz ne na đenje. Ce du lju ko ju mi tut ne u džep, pi sam ce ko je ot kri vam ne ko li ko da na ka sni je u ku pa ti lu, među či stim pe ški ri ma, cr tež sr ca na ko me pi še nje go vim alj ka vim ru ko pi som, la ti ni com „bu di do bra!“. I le tos ka da je ot pu to vao u Ame ri ku, osta vio mi je CD Oli ve ra Dra go je vi ća iz među ku ku ru znog i pše nič nog bra šna, u osta vi, ko ji sam na šla tri da na ka sni je, na ko me je na pi sao „Lju bo, bu di kul!“.

Uvek sta vi znak uz vi ka, što me ner vi ra, ali ta kva je ce la ta ge ne ra ci ja, ni su oni kri vi. Mno go vi še uz vi ka ne go ta ča­ka ili zna ko va pi ta nja, to je mo žda uti caj po li tič ke si tu a ci je u ko joj su ra sli. Sve jed no, to su zna ci lju ba vi.

Pla čem po sle, kad on ni je tu. Mo ju ga nu tost, pra vu ga nu tost, ni kad ni je ni vi deo. Što je, kao naš za jed nič ki pro je kat, su per. Ja sam ipak sa ma vas pi ta va la mu ško de te u Sr bi ji. Da opsu jem, to mo gu pred njim, i da sve, čak i svo je su ze, iz vr nem na ša lu, da, sve na vic, to je u re du.

Mirjana Bobić Mojsilović26

I vi deo me je da stvar no pla čem, bez vi ca, sa mo kad is ce pam naj lon ku, kad po gre šno is pi šem po sled nji ček u nov ča ni ku, ili kad mi je onaj ner vo zni i ne va spi ta ni pen zi­o ner u vart bur gu is kri vio bra nik na ju gu, opso vô mi ma ter nar ko man sku, iz daj nič ku i pe to ko lo na šku, baš tim re dom me je pso vao i kli mao gla vom dok su mu so ci jal ni cvi ke ri kli zi li na ni že, i za tim je seo u svoj auto ko jim me je opa­lio i po be gao sa me sta uda r ca! Tad sam se stvar no tre sla.

Kad sam se vra ti la sa aero dro ma, na slo nje na na do vra­tak, po red oti ra ča, če ka la me je braon pa pir na ke sa za hleb. Ka ko je ni sam pri me ti la kad smo iz la zi li iz sta na? Moj sin stvar no ima sti la. Unu tra je bi la ova knji ga ko ju dr žim pod mi škom. Lju bav ni ci iz Ma ra ka i ba Ri go ber ta Mar ti ne sa i Fon se ke. Stvar no me je ga nuo. Ni je na pi sao ni ka kvu po sve tu, ni ka kvu po ru ku, ni šta. Ve ro vat no ni je sti gao. Uosta lom, na slov je do vo ljan za ap so lut no raz u­me va nje iz među nje go ve br zo ka pi ra ju će ma me i nje ga, nje nog oštro um nog, šme ker skog, dis kret nog si na.

I na la zim se iz među sme ha i su za, neo pi si ve pra zni­ne i sa mo po la ko ra ka od am bi sa oča ja u ko ji bih mo gla da upad nem sva kog tre nut ka pri po mi sli na se be, sa mu, u ku hi nji sa šo lji com ka fe, dok po kla vi ru lu du ju pr sti mog omi lje nog džez pi ja ni ste Ala Bi ge lo ua i otva ra ju mi cen tar za pla ka nje, i neo pi si ve su ma nu te ve ve ri ce ra do­sti u mom sto ma ku, zbog iz ne nad ne, lu de, klju ca ju će, du ho vi te, ma lo let nič ke, kre ten ske po mi sli da bih, sa mo kad pro či tam šta će da bu de, ima la i ja, mo žda, osno va­nu na du da bih mo gla da bu dem is pu nje na če žnjom kao do nja Pi lar, bez ob zi ra na če tr de se te, ve li kog si na, po sao u

Happy End 27

gim na zi ji, na Be o grad, na Sr bi ju, bez ob zi ra na či nje ni cu da ne ma ve ran de na ko joj mo gu da se dim i po sma tram za la zak sun ca, da ne ma ba ta konj skih ko pi ta, ni kak tu sa, ni ta nji ra oper va že nog školj ka ma, da ne ma ni isto ri je ni ge o gra fi je, ni sce no gra fi je ni ko sti mo gra fi je, za ta kvu me lo dra mu, bez ob zi ra na sve.

I ako je to je di no što stvar no da nas mo gu da bi ram, dok sneg pa da za jed no sa mra kom po ovom set nom da nu, on da ra di je bi ram onu ne mo gu ću, neo bja šnji vu ve ve ri cu na de u mom sto ma ku, ne go ko rak ka am bi su.

Za to slu ži li te ra tu ra, zar ne?Hej, Mo ran de si, De Ka ra ka si, De la Lu ne, ka ka dui,

me ska li to, si ka ran de si, ba na ni ne pal me i vi pu me, ko je ri če te u sto ma ci ma sreć ni ca, ne mr daj te, sti žem!

Dru go po gla vlje

Ti ho, ne čuj no, kao ne ka da, dok sam bi la ma la, ču jem ih. Ču jem to ne čuj no spu šta nje pa hu lji ca na pa hu lji ce. Pla vi­ča sti ve čer nji po lju bac umno žen mi li jar da ma pu ta. Iz van ljud skog, ne po sto ji ni šta bla že.

Ve če, pla vo. Me ka no. Uti ša no. Ose ćam se tu, što bi re kao An to ni de Me lo. Ni je do bro re ći „se tan sam“, ne go „ose ćam se tu“. Ta ko se bo lje ra di na na šim mi sli ma, na na šim emo ci ja ma i na na šem do ži vlja ju se be. Dr žim i da lje u ru ci Ne na dov sta ri zip o.

Sve sreć ne že ne li če jed na na dru gu, a sva ka ne sreć na žena – ne sreć na je na svoj na čin.

Ana Ka re nji na. Tol stoj je neo pre zno na pi sao da je ona sa tri de se tak go di na bi la sre do več na že na.

To je zna či lo – že na pred kraj. Pred kraj sve ga u ži vo­tu, pred kraj sva ke ra do sti. Nje na po sled nja šan sa da uđe u li te ra tu ru. Po sle tog do ba, že ne ni su te ma, ni či ja te ma.

Ja sam sa tri de set i dve bi la po čet ni ca u ži vo tu, ta ko sam mi sli la, to je za i sta bi lo to – bi će sa bu duć no šću, iako raz ve de na, sa ma lim si nom. To je bi lo ta ko.

Happy End 29

Se ćam se sa mo mi ni­su ka nja, na o ča ra za sun ce, ose ća ja u sto ma ku, ja sam ti ha i opa sna ma la li si ca, sa gru di ma ko je štr če na go re. Sa za teg nu tim no ga ma i, po što sam vri šta la, moj ra van sto mak. Po sle po rođa ja. Uvek ću bi ti ma la de voj či ca. I ži vot je ku ti ja bom bo na. To da ne že lim da od ra stem, da uvek pla čem kad moj ma li sin ne će da za spi. Ne ću da bu dem od ra sla, imam fan ta zam mla do sti. Pa, za bo ga, ko li ko do ju če ja sam no si la ma mi ne ši mi ke, i sta ri ta tin sa ko, slu ša la Dju ran Dju ran, gle da la lju de pe vu­še ći u se bi I’m hun gry li ke a wolf, i lu do va la na žur ka ma. Pu to va la u Lon don da se nađem sa dru štvom. Bi la od li čan stu dent, ži ve la pot pu no bez bri žno.

I on da od jed nom, ja sam uda ta. Imam bur mu, mu ža kar di o lo ga, ko ji gra di ka ri je ru, div nog ma log si na.

I, za nji ha na u svo joj lju lja šci, pu štam da mi ve tro vi la ga ni pi ju su ze. Ha i ku, iz gim na zij ske pe sma ri ce, ko ji pam tim i da nas.

Mo je li ce među tim li ci ma. Li ce ko je je od u vek ima lo pod oč nja ke. I Ne na do vo li ce po sle la ži. Po sle onih la ži. Nje go vo li ce i li ca mo jih ro di te lja, mo jih pri ja te lja, nje­go vog bra ta i sna je, ta li ca i ša pat, ta li ca i mo je li ce sa iz ra zom za vr še no sti, li ce žr tve i po kva re nu še, i li ce ma log če tvo ro go di šnjeg Igo ra, dok ga on dr ži, i pla če.

Jed na be o grad ska Ana Ka re nji na ko joj ni je pa lo na pa met da se ba ca pod voz. Ne ta da, ne ta da.

De cem bar je, imam bun du od ner ca sa ogrom nom krag­nom, bun da je tam nobraon i šu ba ra, i pa hu lji ce su još uvek na vr ho vi ma ne žnih dla či ca, ca kle se na me ni kao na le de noj ha lji ni i kru ni Sne žne kra lji ce, jer na po lju je

Mirjana Bobić Mojsilović30

ve če, de vet je sa ti i sneg pa da ti ho i ni šta se ne ču je, osim mo to ra nje go vog auto mo bi la ko jim me vra ća u mo je po ro dič no gne zdo.

Imam trideset jednu go di nu i za lju blje na sam, iz ne na­da, u dru gog. Za lju blje na sam. La žem. Iz la zim pre pod ne, osta vljam mu ža i ma log si na, su bo ta je, idem kod Ve re na ka fu, ka žem, i mi slim da i Ne nad zna, da pret po sta vlja, da ne idem ta mo, on sa mo spu sti gla vu i za gr li Igo ra, ne ka že ni šta, i Igor pla če da vo dim i nje ga, ali to ne do la zi u ob zir, to ne do la zi u ob zir, i ja iz la zim žur no, ne po gle­dav ši ih vi še nijed nom.

I, se dam u tak si, za u sta vljam ga žur no, ali kra dom, u Cvi ji će voj, kra dem dva sa ta i be žim u stan, u taj stan u ko me me če ka taj iz ne nad ni dru gi mu ška rac.

Ko ji ni je moj muž. Ko ji ni je ni na lik mom mu žu.Ko ji ni je ni grof Vron ski. Mo ja iz ne nad na, sra mot na, taj na lju bav. Mo žda pr va

lju bav.Za ko ju od jed nom ni šta ni je pre pre ka.Ni mo je de te, ni Ne nad, moj uva že ni muž ko ji pu tu je

na kon gre se, ko ji de žu ra, ko ji me ne ce ni do volj no jer ne mo gu, jer ne umem da s njim po de lim ča ri nje go vog naj­no vi jeg is tra ži va nja o „ka te te ri za ci ji sr ca na pa ci jen ti ma ko ji su pre le ža li vi ru sni mi o kar di tis“.

„Ti me ne po dr ža vaš, ti me ni u če mu ne po dr ža vaš“, za me ra mi.

Ne za do vo ljan je, već du go je ta ko. On, među tim, po ka­zu je ne ku vr stu ga nu tlji vo sti i du bo kog po što va nja pre ma že na ma sa mo kad mu se ja vi ko le gi ni ca Ve sna sa ko jom

Happy End 31

pi še taj na uč ni rad. Ina če, sla bo pri ča sa m nom. Stal no je za u zet. Ru ča u Fran šu. Vi ken dom vo di Igo ra na ušće, na Adu. Ili igra te nis.

Pro la ze da ni a da se mi uop šte ne gle da mo, sa mo re či, uljud ne i pra zne, među na ma su kao od lič no dre si ra ne ži vo ti nje u pred sta vi na šeg bra ka. Ču če tu po red nas, kod na ših no gu i mr da ju re po vi ma, sprem ne da nas za ba ve, za ma ju, za sme ju ili uću te. Ali ni ka da da nas za di ve, ni ka­da da nas za di ve.

A po sle, kad je sve po če lo da se ras pa da, po ku ša va da me do dir ne. To je ne ka vr sta ute šnog pri la ska. Mi slim da je i on bio zbu njen, zbu njen što od jed nom to vi še ni je bi lo mo gu će. Ta da vi še ni je bi lo mo gu će, vi še ni šta ni je bi lo mo gu će.

Ski dam bun du i šu ba ru sa pa hu lji ca ma ko je se to pe, jer sam re kla da idem da se pro še tam, i od jed nom vi dim da su mi ci pe le sko ro pot pu no su ve, i Ne nad to vi di, ali se pra vi da ne vi di, on se pra vi da ne pri me ću je da sam uop šte ne gde bi la, i dok žur nim ko ra kom pro la zim po red nje ga da odem u ku pa ti lo, on mi ovlaš pređe ru kom pre ko stru ka, na ko me je sa mo ko ji tre nu tak ra ni je bi la ru ka dru­gog mu škar ca. I ja ne mo gu da pod ne sem taj iz ne nad ni do dir, taj tu žni po ku šaj bli sko sti, tu dir lji vu i u isto vre me od vrat nu bes po moć nost, ali je ne sklo nim, tu ru ku mog mu ža, osta vim je ne ko li ko se kun di, jer se sti dim, jer mi je ne pri jat no.

U Ne na do vom po gle du mre ška se siv ka sto ose ća nje da smo se po gre šno oda bra li i ne ka vr sta sa ža lje nja pre ma

Mirjana Bobić Mojsilović32

me ni, pre ma na ma, pre ma na šem si nu ko ji spa va slat kim snom ne zna nja, i zbu nje ni smo obo je pred tom slut njom da je, mo žda, do šao taj tre nu tak.

Ukro će ni psi ći na ših re či dre ma ju is pred za klju ča nih vra ta na ših ne mir nih sr ca.

Imam dva de set tri go di ne, upra vo sam za vr ši la fa kul tet. Di van dan, mar tov ski, baš ljud ski lep. Po či njem da pre­da jem en gle ski u Pr voj be o grad skoj gim na zi ji. En gle ski. Mi siz, mis me zo vu. De voj ke me mo žda zo vu „Lju bo“ jer sam mla da i iz gle dam sko ro kao oni, mo ji đaci. No sim krat ku ko su, iz gle dam kao lik iz new wa ve spo ta.

Ose ćam po ne kad i sa da onaj mi ris, taj pr vi mi ris uči­o ni ce pre do zi ran hor mo ni ma, mi ris ma sti pro tiv ak ni i bu bu lji ca, mi ris nji ho vog di sa nja. Po seb no ši jem suk nje za ško lu. Uvek do ko le na. Imam, s vre me na na vre me, po tre bu da iz go vo rim ne ku reč nji ho vu, mo ju. „Go tiv no je.“ On da se kod ku će obla čim u far mer ke, te sne ma ji ce, mi ni­suk nje. Još ta da, još ta da ima la sam pro blem sa tim. S go di na ma, sa ide jom da bu dem sta ri ja.

To je pri vre me ni po sao, na šest me se ci, za me nju jem pro fe sor ku ko ja je na bo lo va nju. Če tvr ti gim na zi je. Oni uče sva šta, en gle ski im je pri lič no loš, ne zna ju sla ga nje vre me na i pred lo ge. Ali spo ra zu me će se na sva kom le to va­nju, u sva koj si tu a ci ji pri ča će bez kom plek sa, i zna će ne ke iz ne nađu ju će idi o me i fra ze, i mi sle da su ne ve ro vat no pa met ni i da pri ča ju kao da su ro đeni da svo je mu dre ide je o isti ni i prav di i mark si zmu, jer ta da se to još uvek iz u ča­va lo u na šim ško la ma, sr ča no ob ja sne sva kom stran cu na ko ga na ba sa ju na svom pu tu do sre će i uspe ha.

Happy End 33

* * *

Pam tim Če tvr to dva. Če tvr to dva ima ne vi đen sa stav. Oni ima ju osam na est go di na. Pra ve se va žni. Je dan od njih, ne ki Đorđe, iz ra zi to lenj i iz ra zi to lep, vi ši od osta lih mla di ća, ka že da me se se ća. Kad je on bio pr vi gim na zi je, ja sam bi la ma tu rant. Ka že to i za cr ve ni se. Bra da mal ki­ce iz ra sla. Mi slim da se na mer no ne bri je re dov no, da bi se nje go va mu žev nost is ta kla među osta lim mla di ći ma. Ko sa ma lo du ža, ko vr dža va, sa re po vi ma. Ceo raz red se sme je. On se sme je, on se sme je, že li da bu de po se ban. On je ste po se ban, ali ne ćeš se, Lju bi ce, na taj led na san­ka ti. Ne. Imam dva de set tri go di ne, ali ozbilj ne pla no ve za svoj ži vot.

On je ne ka vr sta šar mant ne ba ra be, ta ko smo mi to zva li u gim na zi ji, po na vljao je tre ći gim na zi je, ali ima sti la. Se ćam se, jed nom je ustao i nasred ča sa po čeo da mi re ci tu je Bra nu Pe tro vi ća, „vra ti la si se sa mo ra, mo ja de voj či ce, po cr ne la kao afrič ka kra lji ca“. Po na vljač. U ma ju je imao br do je di ni ca. Ner vi rao me je, jed no stav no me je ner vi rao. Hteo je da svi vi de da mi se udva ra. Da se spr da sa tim udva ra njem pred svi ma, sa tom svo jom be stid no šću i ne do stat kom pu ta.

„Vi i ja, mi smo pu no let ni, pro fe sor ka.“„Mo lim vas, Đorđe, se di te.“ Go vo rim „vi“ svim svo jim đaci ma i da nas, ja go vo rim

„vi“ zbog dis tan ce, zbog po što va nja, ja go vo rim „vi“ jer to ne go vo ri ni ko dru gi.

„Pro fe sor ka, vi deo sam vas u ne de lju na kon cer tu“, ta ko me pro zi va taj kli nac, moj đak, taj ma li, vi so ki, fuc­king lo ser.