COOPERATION FOR GROWTH PROJECT (CFG) · 2019. 10. 16. · COOPERATION FOR GROWTH PROJECT (CFG) PREZENTACIJA SVIH NALAZA, MERA I PREPORUKA KOJE UTIČU NA LIKVIDNOST MMSP Approved Date:

COOPERATION FOR GROWTH PROJECT (CFG)

PREZENTACIJA SVIH NALAZA, MERA I PREPORUKA KOJE UTIČU NA LIKVIDNOST MMSP

Approved Date: TBD

Contract Number: 72016918C00001

Project Start Date and End Date: January 18, 2018 to January 17, 2022

Implemented by: Cardno Emerging Markets USA, Ltd.

COOPERATION FOR GROWTH PROJECT

SUBCONTRACT # 4743-001-LOCAL FFP-003

SUBMITTED

Date 10.05.2019.

Cooperation for Growth Project

Contract Number: 72016918C00001

DISCLAIMER

The author’s views expressed in this publication do not necessarily reflect the views of the United States Agency

for International Development or the United States Government.

Sadržaj

1 Generalni rezime ............................................................................................................................ 6 1.1 Razlozi iniciranja projekta ........................................................................................................................................... 6 1.2 Metodologija ................................................................................................................................................................... 6 1.3 Nalazi i zaključci............................................................................................................................................................. 6

2 Razlozi iniciranja projekta............................................................................................................ 10

3 Metodologija .................................................................................................................................. 11 3.1 Obim i domašaj izveštaja .......................................................................................................................................... 11 3.1.1 Ekonomske karakteristike regiona i disperzija potraživanja po regionima ............................................... 11 3.2 Uzorak i kriterijumi izbora MMSP .......................................................................................................................... 13 3.3 Proces prikupljanja podataka ................................................................................................................................... 15 3.4 Sredstva prikupljanja podataka ................................................................................................................................ 18 3.5 Metodi ocenjivanja i donošenja zaključaka i obuhvat Izveštaja ........................................................................ 18 3.6 Ograničavajući faktori i izazovi................................................................................................................................ 20 3.7 Literatura...................................................................................................................................................................... 20

4 Nalazi ............................................................................................................................................. 22 4.1 Interni problemi MMSP u upravljanju potraživanjima ........................................................................................ 22 4.1.1 Ključni nalazi ............................................................................................................................................................ 22 4.1.2 Ključne poruke istraživanja .................................................................................................................................. 22 4.1.3 Detaljniji prikaz ....................................................................................................................................................... 29 4.2 Reforma u oblasti obaveznih rokova plaćanja sa fokusom na regulisanje plaćanja od strane subjekata

javnog prava ......................................................................................................................................................................... 31 4.2.1 Ključni nalazi ............................................................................................................................................................ 31 4.2.2 Ključne poruke istraživanja .................................................................................................................................. 32 4.2.3 Detaljniji prikaz ....................................................................................................................................................... 33 4.3 Reforma u oblasti parničnog postupka ................................................................................................................. 36 4.3.1 Ključni nalazi ............................................................................................................................................................ 36 4.3.2 Ključne poruke istraživanja .................................................................................................................................. 36 4.3.3 Detaljniji prikaz ....................................................................................................................................................... 37 4.4 Reforma u oblasti izvršnog postupka i postupka obezbeđenja ....................................................................... 39 4.4.1 Ključni nalazi ............................................................................................................................................................ 39 4.4.2 Ključne poruke istraživanja .................................................................................................................................. 39 4.4.3 Detaljniji prikaz ....................................................................................................................................................... 40 4.5 Poreska reforma ......................................................................................................................................................... 43 4.5.1 Ključni nalazi ............................................................................................................................................................ 43 4.5.2 Ključne poruke istraživanja .................................................................................................................................. 43 4.5.3 Detaljniji prikaz ....................................................................................................................................................... 44 4.6 Reforma u oblasti stečajnog postupka .................................................................................................................. 47 4.6.1 Ključni nalazi ............................................................................................................................................................ 47 4.6.2 Ključne poruke istraživanja .................................................................................................................................. 48 4.6.3 Detaljniji prikaz ....................................................................................................................................................... 51 4.7 Reforma u oblasti deviznog poslovanja ................................................................................................................. 56 4.7.1 Ključni nalaz ............................................................................................................................................................. 56 4.7.2 Ključne poruke istraživanja .................................................................................................................................. 57 4.7.3 Detaljniji prikaz ....................................................................................................................................................... 59 4.8 Reforma u oblasti sredstava obezbeđenja, kompenzacija i nebankarskih kreditnih institucija ............... 62 4.8.1 Ključne poruke istraživanja .................................................................................................................................. 62 4.8.2 Detaljniji prikaz ....................................................................................................................................................... 64

4.9 Reforma u oblasti alternativnih postupaka rešavanja sporova i sporazumnog finansijskog

restrukturiranja ................................................................................................................................................................... 67 4.9.1 Ključni nalazi ............................................................................................................................................................ 67 4.9.2 Ključne poruke istraživanja .................................................................................................................................. 67 4.9.3 Detaljniji prikaz ....................................................................................................................................................... 68 4.10 Reforma u oblasti sudskih taksi i drugih troškova u postupcima za naplatu potraživanja ........................ 69 4.10.1 Ključni nalazi ............................................................................................................................................................ 69 4.10.2 Ključne poruke istraživanja .................................................................................................................................. 69 4.10.3 Detaljniji prikaz ....................................................................................................................................................... 70 4.11 Reforma u oblasti hipoteke i poveZanih problema u postupcima pred katastrom nepokretnosti ........ 72 4.11.1 Ključni nalazi ............................................................................................................................................................ 72 4.11.2 Ključne poruke istraživanja .................................................................................................................................. 72 4.11.3 Detaljniji prikaz ....................................................................................................................................................... 73

5 Aneks 1: Statistički aneks ............................................................................................................. 75

6 Aneks 2: Upitnik „budi likvidan“ ................................................................................................. 85

7 Aneks 3: Lista tabela i grafikona .................................................................................................. 95

Akronimi

ALSU Agencija za licenciranje stečajnih upravnika

APR Agencija za privredne registre Republike Srbije

ARS Alternativno rešavanje sporova

B2B Business to business transakcije – komercijalne transakcije

BDP Bruto domaći proizvod

DPD Days past due – broj dana kašnjenja u plaćanju

EU Evropska unija

EUR Evro

MMSP Mikro, mala i srednja preduzeća

MSP Mala i srednja preduzeća

MSV Mala, srednja i velika preduzeća

NBS Narodna banka Srbije

PA2B Public authorities to business transakcije

PDV Porez na dodatu vrednost

PKS Privredna komora Srbije

PPC Prompt Payment Code

PR Plan reorganizacije

PURS Poreska uprava Republike Srbije

RINO Registar izmirenja novčanih obaveza

RS Republika Srbija

RSD Dinar

SFR Sporazumno finansijsko restrukturiranje

UPPR Unapred pripremljen plan reorganizacije

ZIO Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 106/2015, 106/2016 – autentično

tumačenje i 113/2017 – autentično tumačenje)

ZOR Zakon o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013 i 30/2018)

ZORP Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik RS“

br. 119/2012, 68/2015 i 113/2017)

ZPD Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon,

5/2015, 44/2018 i 95/2018)

ZPP Zakon o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 –

odluka US, 55/2014 i 87/2018);

ZPPPA

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 –

ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon,

63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 –

ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 – autentično tumačenje,

112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018 i 95/2018);

ZZK Zakonska zatezna kamata

ZZZK Zakon o zateznoj kamati („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012)

6

1 GENERALNI REZIME USAID Projekat saradnje za ekonomski razvoj (Cooperation for Growth – CFG) dizajniran je da poboljša uslove

za široko zasnovan ekonomski napredak, tako što će poboljšati poslovnu sredinu u RS i promovisati pristup

finansijama za MMSP. Ova poboljšanja imaju za cilj povećanje predvidivosti i transparentnosti, kao i uklanjanje

regulatornih ograničenja za ekonomske aktivnosti, stvarajući tako čvrste temelje za investicije i olakšavajući

rast privatnog sektora. Stoga je cilj ovog istraživačkog programa pod nazivom „Analiza i davanje preporuka za

unapređenje postojećih mehanizama naplate potraživanja u RS u cilju unapređenja likvidnosti mikro, malih i

srednjih kompanija“ (u daljem tekstu: Program) da analizira ključne faktičke i pravne prepreke sa kojima se

MMSP susreću prilikom poslovanja, a koje utiču na njihovu likvidnost i cash flow upravljanje. Imajući u vidu da

je fokus Programa na poboljšanju nivoa likvidnosti koji treba da omogući MMSP da dalje rastu, investiraju i

zapošljavaju više ljudi, istraživanje uključuje prikupljanje i analizu svih dostupnih podataka o raspoloživim

opcijama za rešavanje i naplatu neplaćenih potraživanja za MMSP.

1.1 RAZLOZI INICIRANJA PROJEKTA

U poslednjih nekoliko godina u RS došlo je do niza reformi pravnog sistema koje su za cilj imale poboljšanje

pravnog okvira naplate potraživanja. Nažalost, očekivani rezultati ovih izmena nisu još uvek u celosti nastupili.

Štaviše, činjenica da se mikro, male i srednje kompanije često suočavaju sa poteškoćama kod očuvanja

likvidnosti i upravljanja svojim potraživanjima i dugovanjima ne predstavlja nepoznanicu. Opšti utisak je da

kompanije u RS često pokazuju lošu praksu u pogledu plaćanja, a lista prepreka sa kojima se suočavaju

definitivno je dugačka. Inicijalna očekivanja CFG Projekta, a u vezi sa Programom, odnose se na definisanje

problema koji direktno utiču na likvidnost kompanija i naplatu njihovih potraživanja. Osnovni fokus je na

poboljšanju poslovnog okruženja, promovisanju pristupa finansiranju i poboljšanju administrativne efikasnosti

kroz pojednostavljenje zakonskih okvira, administrativnih propisa, procedura i drugih zakonskih zahteva, čime

se otvara prostor za dalji rast i razvoj MMSP.

1.2 METODOLOGIJA

Program kombinuje neeksperimentalni pristup, metod posmatranja, kao i kvalitativne i kvantitativne analize

podataka prikupljenih u toku istraživanja. Celokupna metodologija istraživanja, koja je detaljnije obrazložena u

nastavku, u osnovi predstavlja analizu većeg broja podataka dobijenih od MMSP o pitanjima koja su u

neposrednoj i posrednoj vezi sa statusom njihove likvidnosti, kao i ukrštanje takvih podataka sa teoretskim

znanjima i praktičnim iskustvima različitih vrsta profesionalaca u oblasti naplate potraživanja.

1.3 NALAZI I ZAKLJUČCI

Sinergija pozitivnih uticaja brojnih faktora krucijalna je za pitanje poboljšanja likvidnosti MMSP. Usled navedenog

se od Programa očekuje da predoči sva dostignuća i raspoložive opcije, kao i potencijalne dobrobiti koje

poboljšanje zakonodavnog okvira, odnosno povećanje obima korišćenja postojećih mehanizama nose sa

sobom. Prateći tipičan razvojni put od nastanka potraživanja MMSP do njegovog konačnog sprovođenja i

naplate, Program ima za cilj da istraži sve prepreke ka boljem upravljanju i naplati potraživanja srpskih MMSP,

sve u cilju dobijanja jasne i precizne slike stanja, kao i definisanja mera za njegovo poboljšanje.

Ključni nalazi i zaključci prema pojedinačnim oblastima istraživanja dati su u nastavku:

• Interni problemi MMSP u upravljanju potraživanjima mogu se svesti na jedan ključni zajednički

imenitelj – nizak nivo opšte finansijske pismenosti najvećeg broja učesnika u procesima upravljanja i

naplate potraživanja. Unapređenje opšteg nivoa finansijske pismenosti značajno bi doprinelo

unapređenju internih procesa upravljanja i naplate potraživanja u okviru MMSP. Navedeno bi dalje

izvesno imalo za posledicu povećanje nivoa finansijske samodiscipline i discipline u upravljanju i naplati

potraživanja, pa samim tim i unapređenje likvidnosti.

7

• Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama definiše

nekoliko različitih vrsta rokova izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Opšti rok

izmirenja novčanih obaveza u B2B transakcijama iznosi 60 dana, a izuzetno, u slučaju ispunjenja

posebnih uslova, može biti produžen do 90 dana. Opšti rok izmirenja novčanih obaveza u PA2B

transakcijama iznosi 45 dana, osim kada je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno

korisnik sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Istraživanje je pokazalo da kašnjenja

u izmirenju obaveza u komercijalnim transakcijama postoje, ali rezultati istraživanja ukazuju da se

najveći broj ovih kašnjenja u B2B transakcijama kreće u relativno prihvatljivim okvirima. Međutim,

istraživanje je takođe pokazalo i da docnja po pravilu nije sankcionisana zahtevanjem plaćanja kamate

ili naknade za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze predviđene ZORP-om, što B2B potraživanja

čini izvorom „besplatnog“ novca za MMSP.

• Problem dužine trajanja parničnog postupka u RS zabrinjavajućih je razmera kada se uzme u

obzir činjenica da MMSP ovom postupku ne daju ni prelaznu ocenu u pogledu dužine trajanja, a većina

njih odluku o tome da li će pokrenuti postupak delimično zasniva upravo na dužini trajanja postupka.

Sa druge strane, ovaj problem se može rešiti kroz edukaciju sudija i njihovo podsticanje da koriste već

postojeće mehanizme za ubrzanje postupka, uz minimalne izmene zakonodavstva.

• Nakon izvršene detaljne analize postojećih propisa, kao i svakodnevnih problema sa kojima se

kompanije susreću u oblasti izvršnog postupka i postupka obezbeđenja, a koji utiču na njihovu

likvidnost, utvrđeno je da je potrebno sprovesti edukaciju nosilaca javnih ovlašćenja u pogledu dosledne

primene odredaba ZIO. Takođe, u skladu sa smernicama sadržanim u Akcionom planu za pregovaračko

poglavlje 23 i preporukama organizacija koje zastupaju interese privrede, potrebno je sprovesti i

inicijativu za vršenje regulatornih promena postojećih propisa, a u smislu poboljšanja postojećeg

zakonodavnog okvira, kako bi postupak prinudne naplate potraživanja bio brz, efikasan i uspešan,

odnosno kako bi se dostigli povoljniji uslovi za poslovanje u RS.

• Pored niza reformskih mera koje su sprovedene, zaključeno je da PURS mora da intenzivira napore u

cilju sprovođenja efikasne poreske reforme, usredsredi se na strukturne promene, dodatno

pojednostavi poreske procedure, sprovede bolje obučavanje poreskih službenika i obezbedi izvesnost

i predvidivost za poreske obveznike. Primena svega navedenog imala bi pozitivan efekat i na rešavanje

osnovnih problema identifikovanih u procesu istraživanja, a koji se odnose na nedostatke zakonskih

propisa i njihovu primenu, postupanje poreskih organa, kao i na visinu poreza i visinu troškova koje

važeći poreski sistem nameće u praksi. Identifikovani visoki stepen pravne nesigurnosti u poreskoj

oblasti od značajnog je uticaja na pitanje likvidnosti MMSP. Dosledno sprovođenje odgovarajućih

reformskih mera i njihova primena u praksi morala bi da podigne nivo pravne sigurnosti u postupanju

PURS, što bi imalo pozitivan uticaj na likvidnost MMSP.

• Stečajni postupak u RS predstavlja neefikasan i dugotrajan postupak naplate potraživanja, koji po

pravilu ne daje željene efekte, tačnije rezultira niskim procentom naplate potraživanja MMSP zbog

visokih troškova stečajnog postupka, koji umanjuju sredstva koja služe za naplatu poverilaca. Navedeni

nalazi potvrđuju i rezultati sprovedenog istraživanja, ali i rangiranje RS na Doing Business listi 2019, koja

zauzima 49. mesto. Neefikasnost postupka, kao i visoki troškovi stečajnog postupka i obaveze stečajne

mase posledica su loših zakonskih rešenja, pre svega u delu koji uređuje reorganizaciju, ali i u pogledu

nedovoljne kontrole rada stečajnih upravnika. Kada se iznetom dodaju relativno neprecizni rokovi u

kojima mora doći do prodaje imovine i raspodele sredstava, nije iznenađujuće što je prosečna dužina

trajanja stečajnog postupka 3 godine i 7 dana.1 Kao najadekvatniji vid rešenja ovog problema nameće

se reforma postojećeg zakonskog okvira, prvenstveno kroz razdvajanje postupka reorganizacije od

postupka stečaja, uz potpuno redefinisanje pravila postupka reorganizacije i delimično redefinisanje

pravila postupka stečaja.

1 Podaci preuzeti sa sajta ALSU – zvanično objavljeni podaci o dužini trajanja stečajnog postupka na dan 01.03.2019. godine –

http://www.alsu.gov.rs/bap/upload/documents/statistika/aktivni_stecajni_postupci_lat.pdf

8

• Iako Zakon o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i

30/2018) sam po sebi ne predstavlja loš zakon, u svakodnevnom poslovanju stvara velike probleme.

Ključni problem u oblasti deviznog poslovanja predstavlja nepisano načelo „zabranjeno je sve što nije

izričito dozvoljeno Zakonom o deviznom poslovanju“, koje NBS primenjuje u gotovo svim poslovima

koji imaju elemente inostranosti, a čija primena onemogućava da MMSP nesmetano posluju sa

inostranstvom. Primena ovog načela primetna je u oblasti prenosa potraživanja (cesije), ino kredita,

eksternih oblika finansiranja (crowdfunding, microfinansing) i praktično svakom drugom institutu Zakona

o deviznom poslovanju. Kao najadekvatniji vid rešenja ovog problema nameće se regulatorna reforma

postojećeg zakonskog okvira kroz propisivanje načela „sve što nije izričito zabranjeno ovim zakonom

dozvoljeno je“. Međutim, istovremeno je nužno sprovesti edukaciju nosilaca javnih ovlašćenja, odnosno

stalno stručno usavršavanje službenika NBS-a, sa ciljem sistemskog razvoja i unapređivanja poslovanja

sa inostranstvom.

• Radi poboljšanja likvidnosti MMSP, pored izmene postojećih propisa i uvođenja novih instituta,

neophodna je prvenstveno njihova edukacija u saradnji sa Centrom za edukaciju i stručno obrazovanje

Privredne komore i udruženjima privrednika. Na ovaj način bi se podigla svest MMSP o potrebi za

ugovaranjem sredstava obezbeđenja prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa i o prednostima

vršenja multilateralne kompenzacije, čime bi im se ukazalo na pozitivne efekte postojanja

mikrokreditnih finansijskih institucija u zemljama regiona. Paralelno sa sprovođenjem edukacije,

neophodno je raditi na izmeni zakonskih propisa radi poboljšanja efikasnosti sredstava obezbeđenja,

ali i vršiti uticaj preko nadležnih institucija radi uvođenja instituta multilateralne kompenzacije,

formiranja platforme za multilateralne kompenzacije i donošenja zakonskog okvira koji bi omogućio

formiranje mikrokreditnih finansijskih institucija u RS.

• Medijacija i dobrovoljno, sporazumno finansijsko restrukturiranje, u odnosu na formalne

sudske postupke, znatno su brži i jeftiniji postupci. Stranama se u ovim postupcima pruža mogućnost

da samostalno utiču na tok postupka (raspravljanje nije ograničeno na predmet spora, već se može

raspravljati i o emocionalnim i iracionalnim razlozima ulaska u spor) i na ishod postupka (odluku ne

donosi medijator, već strane samostalno pronalaze kompromisno rešenje), što dovodi do toga da

strane iz postupka ne izlaze kao neprijatelji, već mogu nastaviti svoju prethodno uspostavljenu poslovnu

saradnju. Ipak, rezultati istraživanja pokazali su da se medijacija i sporazumno finansijsko

restrukturiranje ne primenjuju u dovoljnoj meri ili ne primenjuju uopšte među MMSP, a kao glavni

razlog prepoznajemo činjenicu da MMSP nisu upoznate sa pozitivnim efektima medijacije i

dobrovoljnog sporazumnog finansijskog restrukturiranja, te se edukacija i promocija ovih instituta

nameću kao neophodan korak ka njihovoj većoj primeni.

• Troškovi parničnog, izvršnog i stečajnog postupka direktno utiču na odluku o načinu naplate

potraživanja kompanija. Visina troškova postupaka neretko utiče na to da se kompanije ne odlučuju za

vođenje postupaka za naplatu dospelih potraživanja. Navedena situacija je naročito problematična

ukoliko se u konkretnom slučaju prvo mora voditi parnični postupak, pa tek zatim izvršni. Jedan od

glavnih problema predstavlja visina i brojnost sudskih taksi sa kojima se MMSP suočavaju u procesu

naplate potraživanja, te se često dešava da, usled visokih troškova, kompanije ne pokreću postupke za

naplatu, jer bi se oni odrazili negativno na njihovu likvidnost. Potrebno je inicirati izmene odgovarajućih

zakona kako bi se postiglo smanjenje broja i visine taksi i drugih naknada koje se plaćaju u postupcima

naplate potraživanja. Potrebno je edukovati MMSP o mogućnosti naplate potraživanja putem

angažovanja eksternih saradnika, odnosno predočiti im mogućnost rasterećenja od bespotrebnih

troškova koje sa sobom nose formalni sudski postupci.

• Značajni koraci na putu reforme hipotekarnog prava već su načinjeni, međutim, potrebno je

nastaviti sa promenom institucionalnog okvira, kao i sa preduzimanjem čitavog niza mera i

instrumenata koji bi omogućili veću i lakšu primenu ovog instituta u praksi, a što potvrđuju i rezultati

sprovedenog istraživanja. Potrebno je uticati da se vrše promene pravnog okvira, ali je akcenat

neophodno staviti na nastavak strukturalnih reformi koje će omogućiti da se postojeći propisi

adekvatno i primenjuju. Navedene mere bi vodile lakšem i jeftinijem upisu hipoteke, kao i njenoj lakšoj

9

realizaciji, a što bi prema shvatanju privrednika vodilo boljoj naplati potraživanja i imalo pozivan efekat

na likvidnost MMSP.

10

2 RAZLOZI INICIRANJA PROJEKTA U poslednjih nekoliko godina u RS došlo je do niza reformi pravnog sistema koje su za cilj imale poboljšanje

pravnog okvira naplate potraživanja. Nažalost, očekivani rezultati ovih izmena nisu još uvek u celosti nastupili.

Štaviše, činjenica da se mikro, male i srednje kompanije često suočavaju sa poteškoćama kod očuvanja

likvidnosti i upravljanja svojim potraživanjima i dugovanjima ne predstavlja nepoznanicu. Opšti utisak je da

kompanije u RS često pokazuju lošu praksu u pogledu plaćanja, a lista prepreka sa kojima se suočavaju

definitivno je dugačka. Inicijalna očekivanja CFG Projekta, a u vezi sa Programom, odnose se na definisanje

problema koji direktno utiču na likvidnost kompanija i naplatu njihovih potraživanja. Osnovni fokus je na

poboljšanju poslovnog okruženja, promovisanju pristupa finansiranju i poboljšanju administrativne efikasnosti

kroz pojednostavljenje zakonskih okvira, administrativnih propisa, procedura i drugih zakonskih zahteva, čime

se otvara prostor za dalji rast i razvoj MMSP.

Aktivnosti Programa su organizovane tako da se fokusiraju na dva ključna cilja koja se preklapaju:

Cilj 1: Dobijanje precizne slike situacije i definisane mere za njeno poboljšanje. Identifikovanje i

olakšavanje poboljšanja koja imaju najveći potencijalni uticaj na opštu predvidljivost i stabilnost poslovnog

okruženja, kao i investicije u privatni sektor koje omogućavaju njegov dalji rast predstavljaju glavni cilj. Za

potrebe istraživanja, posebna pažnja u okviru Programa će biti posvećena pristupu koji predviđa čitavu paletu

mehanizama za bolje upravljanje i naplatu potraživanja. Analiza treba da obuhvati pregled najboljih rešenja iz

uporedne prakse, zajedno sa pregledom svih propisa koji utiču na likvidnost MMSP u RS, ali i identifikaciju

regulatornih ograničenja i predlaganje mera koje će poboljšati naplatu potraživanja.

Cilj 2: Poboljšana likvidnost mikro, malih i srednjih kompanija u RS. Zajedno sa navedenom

analizom i na osnovu njenih rezultata, biće sačinjen niz preporuka koje će biti moguće realizovati, kao i izvodljiv

plan njihove implementacije, sve u cilju povećanja stepena naplate potraživanja. Kako bi se razvio obim i

proširila primena svih predloženih mera, važno je upoznati MMSP sa postojećim preprekama i omogućiti im

implementaciju predloženih rešenja, kao i proširenje poslovanja i povećanje njihove konkurentnosti.

Da bi podržao ova dva ključna cilja tako što će obezbediti sredstva za diskusiju o problemima MMSP i njihovo

rešavanje od strane vladinih partnera, CFG Projekat će se takođe fokusirati na sledeći važan cilj:

Cilj 3: Jačanje dijaloga između privatnog i javnog sektora. Kao prva i poslednja pretpostavka za uspeh

reformi nameće se potreba za saradnjom kako poslovnih udruženja, tako i Vlade kroz izgradnju kapaciteta u

nizu oblasti i podržavanje njihovog zajedničkog angažmana u važnim pitanjima. Naime, za realizaciju reformi u

svakoj od oblasti prava, USAID CFG će asistirati Vladi RS u uspostavljanju bliske saradnje sa privatnim

sektorom i spoljnim ekspertima u sprovođenju reformi koje poboljšavaju poslovnu konkurentnost i likvidnost

MMSP.

11

3 METODOLOGIJA Program kombinuje neeksperimentalni pristup, metod posmatranja, kao i kvalitativne i kvantitativne analize

podataka prikupljenih u toku istraživanja. Namera istraživača je bila usmerena na pribavljanje podataka od

strane mikro, malih i srednjih kompanija sa teritorije Republike Srbije i to iz svih dostupnih sektora privredne

delatnosti. Sami podaci se tiču sveukupnog načina poslovanja kompanija i njihovog upravljanja potraživanjima,

iz kog razloga se istraživački tim prilikom izrade Izveštaja fokusirao na identifikovanje prepreka na koje

kompanije nailaze u svom poslovanju, a koje utiču na njihovu likvidnost, odnosno na davanje preporuka za

sprovođenje reformi. Ključni podaci za potrebe ovog istraživanja prikupljeni su putem anketiranja koje je

sprovedeno sa MMSP, a u njihovoj analizi i donošenju zaključaka vršeno je ukrštanje sa podacima iz javno

dostupnih podataka i publikacija, pozitivnih propisa, mišljenjima profesionalnih lica i iskustvom iz prakse koje

istraživački tim poseduje u oblasti naplate potraživanja. Istraživački tim je nastojao da prema svom najboljem

znanju anulira i ograniči uticaj metodoloških ograničenja i izazova na kvalitet prikupljenih podataka.

3.1 Obim i domašaj izveštaja

Istraživanje je imalo za cilj da ispita probleme i iskustva MMSP u vezi sa naplatom njihovih potraživanja koja

imaju prema svojim dužnicima iz privatnog i javnog sektora. Namera istraživača je bila da ova iskustva prikupe

od kompanija na nivou cele RS, kao i od kompanija iz svih dostupnih sektora privrednih delatnosti, kako bi se

mogla izgraditi što celovitija slika stanja u ovoj oblasti.

Istraživanje je sprovedeno na teritoriji svih statističkih regiona RS i podrazumevalo je intervjuisanje MMSP radi

kvantitativnog prikupljanja podataka o njihovoj likvidnosti i o problemima sa kojima se suočavaju u svom

poslovanju, a koji utiču na njihovu likvidnost.

Cilj istraživanja je bio da obuhvati prikupljanje i analizu podataka o samoj poslovnoj praksi MMSP i njenom

uticaju na likvidnost MMSP, kao i podataka o regulatornim preprekama i lošoj praksi nosilaca javnih ovlašćenja

u primeni propisa, koji zajedno utiču na otežavanje naplate potraživanja MMSP (neposredno), a time i na

njihovu likvidnost (posredno).

Konačno, Izveštaj daje i preporuke za unapređenje svih navedenih oblasti kako bi se unapredila naplata

potraživanja i dao podsticaj povećanju likvidnosti MMSP i kroz ovaj segment.

3.1.1 Ekonomske karakteristike regiona i disperzija potraživanja po regionima

Statističke regione RS čine Beogradski region, Region Vojvodine, Region Šumadije i Zapadne Srbije, Region

Južne i Istočne Srbije, kao i Region Kosova i Metohije. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za

statistiku, Beogradski region je najrazvijeniji, sa najvišim nivoom privredne aktivnosti, te je srazmerno veći deo

istraživanja zasnovan na istraživanju iskustava MMSP u ovom regionu. Naravno, prilikom istraživanja

u obzir su proporcionalno uvrštene i kompanije iz preostalih regiona. U nastavku je dat pregled nacionalnog

BDP-a za 2017. godinu, kao i struktura potraživanja prema stanju iz statističkih izveštaja za 2017. godinu, a oba

skupa podataka dekomponovana su prema regionima.

12

Tabela 3.1.1. – Regionalni BDP, učešće regiona u stvaranju BDP‐a Republike Srbije2 i iznosi potraživanja na

nivou MMSP na kraju poslovne 2017. godine

Teritorija BDP

(u 000 000 RSD)

BDP (u 000 EUR)3

Učešće

regiona u

BDP-u (%)

BDP

po stanovniku

(u 000 RSD)

BDP

po stanovniku

(u 000 EUR)

Potraživanja MMSP4

(u 000 RSD)

Potraživanja (u 000 EUR)5

Učešće

regiona u ukupnoj masi potraživanja

(%)

RS 4,754,368 40,130,494 100 677 5,7 1,119,426,208 9,448,811 100

Beogradski region

1,921,025 16,214,917 40.4 1,139 9,6 632,738,528 5,340,796 56.5

Region Vojvodine

1,261,004 10,643,836 26.5 674 5,7 236,367,686 1,995,123 21.1

Region

Šumadije i Zapadne

Srbije

913,299 7,708,940 19.2 470 4 179,005,815 1,510,945 16

Region Južne i Istočne

Srbije

655,938 5,536,617 13.8 431 3,6 71,314,179 601,946 6.4

Ekstra

region6 3,102 26,183 0.1 / / / / /

Region

Kosova i Metohije

/ / / / / / / /

Beogradski region je ekonomski najrazvijeniji region na nivou RS, sa udelom od 40.4%u nacionalnom BDP-u.7

Procenjeni broj stanovnika sredinom 2017. godine u Beogradskom regionu iznosio je 1,687,132, što je 24.0%

od ukupnog broja stanovnika RS.8 Prema podacima APR-a, 45% kompanija u RS svoje sedište ima u

Beogradskom regionu.9 Prema podacima APR-a iz statističkih izveštaja privrednih društava za 2017. godinu

ukupna potraživanja MMSP u ovom regionu iznosila su 5,340,796 hiljada EUR (632,738,528 hiljada RSD10).

Region Vojvodine je drugi ekonomski najrazvijeniji region na nivou RS, sa udelom od 26.5% u nacionalnom

BDP-u.11 Procenjeni broj stanovnika sredinom 2017. godine u Regionu Vojvodine iznosio je 1,871,515, što je

26.7% od ukupnog broja stanovnika RS.12 Prema podacima APR-a, 25% kompanija u RS svoje sedište ima u

Regionu Vojvodine.13 Prema podacima APR-a iz statističkih izveštaja privrednih društava za 2017. godinu

ukupna potraživanja MMSP u ovom regionu iznosila su 1,995,123 hiljada EUR (236,367,686 hiljada RSD14).

2 Izvor: Radni dokument – Regionalni bruto domaći proizvod, Regioni i oblasti Republike Srbije 2017, broj 107, (Republički zavod za

statistiku, Beograd, 2019); 3 Konvertovano po srednjem kursu NBS na dan 31.12.2017. godine od 118.4727 RSD za 1.00 EUR; 4 Statistički izveštaji Agencije za privredne registre Republike Srbije izdati na zahtev istraživačkog tima za potrebe Izveštaja na dan

31.12.2017. godine. Potraživanja obuhvataju sva potraživanja na pozicijama statističkog izveštaja: kratkoročni finansijski plasmani – 9108,

dugoročni finansijski plasmani – 9113, prodati proizvodi, roba i usluge i dati avansi – 9117, druga potraživanja – 9124; 5 Vidi 4; 6 U skladu sa ESA 2010 i Eurostatovom metodologijom regionalnih računa, kao posebna statistička teritorijalna jedinica prikazuje se

„Ekstra regio“, tj. ekstrateritorijalne jedinice Republike Srbije (ESA 2010, paragraf 13.11). Reč je o diplomatskim i konzularnim

predstavništvima, ambasadama Republike Srbije u inostranstvu i drugim delovima ekonomske teritorije Republike Srbije izvan njenih

teritorijalnih granica; 7 Izvor: Vidi 2; 8 Izvor: Regioni u Republici Srbiji 2017 (Republički zavod za statistiku, Beograd, 2018); 9 Izvor: Vidi 4; 10 Izvor: Vidi 3; 11 Izvor: Vidi 2; 12 Izvor: Vidi 6; 13 Izvor: Vidi 3; 14 Izvor: Vidi 3;

13

Region Šumadije i Zapadne Srbije treći je region po ekonomskoj razvijenosti na nivou RS, sa udelom od 19.2%

u nacionalnom BDP-u.15 Procenjeni broj stanovnika sredinom 2017. godine u Regionu Šumadije i Zapadne

Srbije iznosio je 1,941,130, što je 27.6% od ukupnog broja stanovnika RS.16 Prema podacima APR-a na dan

31.12.2017. godine, 18% kompanija u RS svoje sedište ima u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije.17 Prema

podacima APR-a iz statističkih izveštaja privrednih društava za 2017. godinu ukupna potraživanja MMSP u ovom

regionu iznosila su 1,510,945 hiljada EUR (179,005,815 hiljada RSD18).

Region Južne i Istočne Srbije četvrti je region po ekonomskoj razvijenosti na nivou RS, sa udelom od 13.8% u

nacionalnom BDP-u.19 Procenjeni broj stanovnika sredinom 2017. godine u Regionu Južne i Istočne Srbije

iznosio je 1,521,081, što je 21.7% od ukupnog broja stanovnika RS.20 Prema podacima APR-a na dan 31.12.2017.

godine, 11% kompanija u RS svoje sedište ima u Regionu Južne i Istočne Srbije.21 Prema podacima APR-a iz

statističkih izveštaja privrednih društava za 2017. godinu ukupna potraživanja MMSP u ovom regionu iznosila

su 601,946 hiljada EUR (71,314,179 hiljada RSD22).

3.2 Uzorak i kriterijumi izbora MMSP

Intervjuisanje je vršeno sa finansijskim direktorima MMSP, odnosno sa licima koja se u kompanijama nalaze na

poziciji koja po svom opisu posla najbliže odgovara poziciji finansijskog direktora. Priroda određenih pitanja (u

zavisnosti od interne organizacije MMSP) zahtevala je uključivanje pravnika ili knjigovođa zaposlenih u MMSP

od kojih su intervjuisana lica prikupljala dodatne informacije potrebne za pružanje odgovora.

Analiza rezultata obuhvata dekompoziciju nalaza na regione i veličinu kompanije. Uzorak

obuhvata 87 MMSP23 (koja su podeljena prema kriterijumima veličine i regionalne disperzije na sledeći način

prikazan u tabeli ispod).

Tabela 3.2.1. – Dekompozicija uzorka po regionima sedišta i veličini

Beogradski

region

Region

Vojvodine

Region Šumadije i

Zapadne Srbije

Region Južne i

Istočne Srbije UKUPNO

UKUPNO 48 11 18 10 87

MSP 26 6 14 10 56

Mikro

kompanije 22 5 4 0 31

15 Izvor: Vidi 2; 16 Izvor: Vidi 6; 17 Izvor: Vidi 3; 18 Izvor: Vidi 3; 19 Izvor: Vidi 2; 20 Izvor: Vidi 6; 21 Izvor: Vidi 3; 22 Izvor: Vidi 3; 23 Uzorak čini 0.087% od ukupnog broja od 100.694 entiteta prema podacima APR – Registra finansijskih izveštaja na dan 31.12.2017.

godine;

14

Grafikon 3.2a – Procentualna dekompozicija učesnika istraživanja prema regionima

Prilikom odabira uzorka, istraživački tim je nastojao da regionalna struktura učesnika ankete bude u najvećoj

mogućoj meri približna regionalnoj disperziji MMSP, na nivou zemlje.

Grafikon 3.2b – Regionalna disperzija kompanija u RS na dan 31.12.2017. godine

Konačno, uzorak obuhvata kompanije iz svih sektora delatnosti definisanih „NACE Rev 2“, izuzev delatnosti iz

sektora O (Državna uprava i odbrana; Obavezno socijalno osiguranje), sektora T (Delatnost domaćinstva kao

poslodavca; Delatnost domaćinstava koja proizvode robu i usluge za sopstvene potrebe) i sektora U (Delatnost

eksteritorijalnih organizacija i tela), čije aktivnosti i nisu predmet istraživačkog pitanja.

Sektori O, T i U izostavljeni su iz razloga što ne predstavljaju komercijalne entitete koji se susreću sa

problematikom koja je tema ovog Izveštaja, niti podležu punoj primeni računovodstvenih propisa i standarda

finansijskog izveštavanja koji bi im omogućili da poseduju odgovarajuće podatke i pristupe poslovanju

relevantne za prirodu ovog Izveštaja.

55%

13%

21%

11%

Regionalna dekompozicija učesnika istraživanja

Beograd Vojvodinа Šumadijа i Zapadnа Srbijа Južnа i Istočnа Srbijа

45%

25%

18%12%

Regionalna disperzija

kompanija

Beograd Vojvodinа Šumadijа i Zapadnа Srbijа Južnа i Istočnа Srbijа

15

Grafikon 3.2c – Dekompozicija učesnika istraživanja prema sektorima delatnosti

Neposredan izbor učesnika istraživanja, vodeći računa o gore navedenim kriterijumima, vršen je od strane

članova istraživačkog tima prema neposrednom saznanju istraživača o postojanju jednog ili više problema kod

ispitanika, a koji su predmet ovog istraživanja i obrade u okviru Izveštaja.

Uzorak iz navedenog razloga nije slučajan, pa se ne može smatrati apsolutno statistički reprezentativnim na

nacionalnom nivou. Zaključci izvedeni iz kvantitativne i kvalitativne analize podataka prikupljenih anketiranjem

ne mogu se smatrati zaključcima koji su u potpunosti reprezentativni na nacionalnom nivou.

Međutim, imajući u vidu da su generalni zaključci o problemima koji su razrađeni u okviru ovog Izveštaja

izvedeni iz analize podataka prikupljenih anketiranjem, uz primenu prethodnog stručnog znanja članova

istraživačkog tima, kao i u poređenju prikupljenih podataka sa sekundarnim kvalitativnim i kvantitativnim

podacima, isti u priličnoj meri oslikavaju trenutnu realnu sliku u pogledu teme koja je predmet razmatranja.

3.3 Proces prikupljanja podataka

Za potrebe prikupljanja podataka odabran je metod anketiranja putem neposrednog, ličnog intervjuisanja

predstavnika MMSP (face to face), koji je primenjen u 80 intervjua, dok je u dodatna četiri kombinovan sa

telefonskim anketiranjem u situaciji kada je bilo potrebno dopuniti određene odgovore podacima koje

intervjuisano lice nije posedovalo. Telefonskim putem anketirane su samo tri kompanije. Metod neposrednog,

ličnog intervjuisanja dozvoljava komunikaciju i diskusiju sa sagovornicima, kojom se dolazi do preciznijih i

1

1

1

2

2

3

2

3

3

3

2

4

3

4

8

6

1

1

1

2

3

1

2

1

1

1

1

1

2

11

1

2

4

3

0 5 10 15 20 25

Umetnost; zabava i rekreacija (1)

Rudarstvo (2)

Snabdevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje

procesa uklanjanja otpada i sl. aktivnosti (2)

Saobraćaj i skladištenje (2)

Obrazovanje (2)

Zdravstvena i socijalna zaštita (2)

Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom (3)

Usluge smeštaja i ishrane (3)

Informisanje i komunikacije (3)

Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (3)

Ostale uslužne delatnosti (3)

Građevinarstvo (4)

Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja (4)

Poslovanje nekretninama (4)

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (5)

Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (7)

Trgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i

motocikala (15)

Prerađivačka industrija (22)

Zastupljenost sektora delatnosti u uzorku

Beograd

Vojvodina

Šumadija i

Zapadna Srbija

Južna i Istočna i

Srbija

16

potpunijih odgovora, kao i do sveobuhvatnijeg sagledavanja predmeta diskusije. To je istraživačkom timu

omogućilo da prilikom dalje analize i izrade ovog Izveštaja analizira šira iskustva MMSP od onih do kojih se

može doći metodom proste kvantitativne analize podataka.

Intervjui su po prirodi upitnika vođeni u formi unapred struktuiranih intervjua sa poluzatvorenim i zatvorenim

pitanjima (Structured interview with semi-closed and closed question method). Istraživački tim je kod svih ispitanika

otvarao, podsticao i ohrabrivao diskusiju o predefinisanim temama i temama koje jesu od značaja za Izveštaj,

iako nisu obuhvaćene upitnikom, želeći da dobije bolje i preciznije razumevanje ponuđenih odgovora, kao i

stvarne relacije koje stoje iza konkretnih odgovora.

Tabela 3.3.1. – Način istraživanja – metod intervjuisanja učesnika

Metod intervjuisanja učesnika istraživanja Broj intervjua Procenat u ukupnom broju

intervjua (%)

UKUPNO 87 100

Face to face 80 91.9

Face to face + Phone 4 4.6

Phone 3 3.5

Intervjuisanje je sprovođeno u mestima sedišta intervjuisanih kompanija, odnosno u 24 mesta na teritoriji RS.

17

Tabela 3.3.2. – Lista mesta u kojima se nalaze sedišta anketiranih kompanija

Region Ukupno Mesto Broj kom-

panija

Beograd 48 Beograd 48

Vojvodina 11

Bački Petrovac 1

Klek 1

Zrenjanin 3

Vrbas 1

Novi Sad 3

Nova Pazova 1

Pećinci 1

Šumadija i

Zapadna Srbija 18

Bajina Bašta 3

Brus 1

Čačak 3

Čajetina 1

Jelen Do 1

Knić 1

Ljig 2

Lučani 1

Požega 2

Užice 1

Valjevo 1

Aranđelovac 1

Južna i Istočna

Srbija 10

Velika Plana 7

Vranje 1

Niš 1

Pirot 1

Anketiranje MMSP je sprovedeno u periodu od dana 20.01.2019. godine do dana 05.03.2019. godine. Prosečno

vremensko trajanje pojedinačnog intervjua iznosilo je 57 minuta.

Prikupljanje podataka je sprovedeno od strane tima koji je činilo 13 anketara, od kojih je osam anketara ženskog

pola, dok je pet anketara muškog pola. Svi anketari su diplomirani pravnici, sa iskustvom u oblasti naplate

potraživanja.

Pre pristupa terenskom prikupljanju podataka putem intervjuisanja kompanija, anketari su prošli kroz

jednodnevnu obuku koja im je omogućila da steknu uvid u:

• detaljne ciljeve istraživanja, uključujući i konkretne ciljeve prikupljanja podataka;

• veštine i metode bitne za vođenje intervjua, uključujući i pravila postupanja sa poverljivim

informacijama;

• detaljnu sadržinu pripremljenog upitnika;

• tehnike vođenja razgovora i komunikacije sa ciljanim MMSP.

18

3.4 Sredstva prikupljanja podataka

Upitnik za kompanije je struktuiran tako da sadrži šest sekcija, unutar kojih se nalazi određeni broj pitanja koja

se logički vezuju za određenu celinu:

1. Statusni podaci kompanije – za set pitanja koja sadrži ova sekcija, a koja se tiču osnovnih

identifikacionih i drugih statusnih podataka vezanih za kompanije, odgovori su pribavljeni in house

metodom, odnosno iz dostupnog registra koji vodi Agencija za privredne registre;

2. Sekcija A: Osnovni podaci o kompaniji – sadrži set pitanja o osnovnim podacima kao što su naziv,

sektor delatnosti i broj zaposlenih u kompaniji;

3. Sekcija B: Struktura prihoda kompanije u RSD – sadrži set pitanja koja pokrivaju strukturu prihoda

kompanija, a u skladu sa poslednjim registrovanim finansijskim izveštajima kod Agencije za privredne

registre;

4. Sekcija C: Ocena uticaja pojedinih faktora na poslovanje i eksterno finansiranje – sadrži set pitanja

koja obuhvataju veći broj različitih faktora koji mogu da utiču na poslovanje i eksterno finansiranje

kompanije, a koji su u tom smislu i vrednovani;

5. Sekcija D: Potraživanja prema dužnicima – sadrži set pitanja koja se tiču potraživanja koje kompanije

imaju prema svojim dužnicima i to, kako njihovog ukupnog iznosa, starosti, obezbeđenja, tako i

upravljanja njima u najširem smislu;

6. Sekcija E: Percepcija kvaliteta postupaka i propisa koji regulišu oblasti od značaja za likvidnost i

naplatu potraživanja – sadrži set pitanja koja pokrivaju veći broj postupaka i načina za naplatu

potraživanja koje kompanije imaju na raspolaganju, a čija je realizacija i sprovođenje vrednovano od

strane ispitanih kompanija u pogledu njihovog zadovoljstva istima;

7. Sekcija F: Otvorenost ka optimizaciji naplate potraživanja i oblicima eksternog finansiranja i

servisiranja potraživanja – sadrži set pitanja na koja kompanije, vrednovanjem ponuđenih odgovora

iskazuju svoju spremnost i otvorenost za saradnju sa različitim entitetima u procesu naplate

potraživanja, odnosno njene optimizacije.

Kompletan upitnik, kao i odgovori na sva pitanja pruženi od strane ispitanika, detaljno su prikazani u

Statističkom aneksu ovog Izveštaja.

3.5 Metodi ocenjivanja i donošenja zaključaka i obuhvat Izveštaja

Ocenjivanje i zaključci u okviru istraživanja donošeni su uz primenu prethodnog stručnog znanja članova

istraživačkog tima, sekundarnih kvalitativnih i kvantitativnih podataka, kao i kvantitativnih i kvalitativnih

podataka iz istraživanja koje je sprovedeno za potrebe ovog Izveštaja.

Kvantitativni i kvalitativni rezultati dobijeni anketiranjem MMSP podvrgnuti su analizi kroz:

i. Ukrštanje sa podacima iz javno dostupnih publikacija, studija, analiza i naučnih radova. Takvi podaci su

upoređivani, analizirani i poređeni sa sekundarnim podacima i podacima prikupljenim kroz druge

metode istraživanja;

ii. Posmatranje iz ugla profesionalaca u oblasti upravljanja i naplate potraživanja, koji imaju svakodnevna

iskustva sa prednostima i manama saradnje sa MMSP u pogledu upravljanja i naplate potraživanja - u

pitanju su profesionalci iz sledećih delatnosti:

1. Javni izvršitelji;

2. Kompanije specijalizovane za upravljanje i naplatu potraživanja;

3. Kompanije koje pružaju IT podršku profesionalnim učesnicima u upravljanju i naplati

potraživanja;

4. Bankari koji imaju iskustva u saradnji sa MMSP i naplati potraživanja od MMSP;

5. Faktoring kompanije koje sarađuju sa MMSP;

6. Računovodstvene kompanije koje sarađuju sa MMSP;

19

7. Kompanije specijalizovane za transakcije sa finansijskim instrumentima;

iii. Praksu članova istraživačkog tima angažovanog na izradi Izveštaja, koji poseduju neposredno iskustvo

u naplati potraživanja stečeno kroz zastupanje MMSP, odnosno kroz zastupanje banaka, faktoring

kompanija, kompanija za naplatu potraživanja, osiguravajućih kompanija i drugih entiteta u odnosima sa

MMSP.

Kombinovanjem navedenih metoda ocenjivanja i donošenja zaključaka, dobijena je mogućnost da se sa jedne

strane preciznije definišu problemi koji iz ugla samih MMSP utiču na njihovu likvidnost, dok se sa druge strane,

kroz kvalitativnu analizu, ovi problemi dekomponuju na probleme čiji je glavni uzrok sama poslovna praksa

MMSP, probleme kod kojih očigledno postoje regulatorne prepreke, i konačno, probleme kod kojih postoji

loša praksa nosilaca javnih ovlašćenja koja praktično anulira pozitivne efekte dobre poslovne prakse MMSP i

regulatornog okvira.

Dakle, kao što je prethodno navedeno, i u fazi kvantitativnog prikupljanja podataka od samih MMSP, i u fazi

njihove kvalitativne analize, u fokusu istraživanja nalazile su se dve ključne grupe pitanja, odnosno tema:

i. Teme koje se odnose na samu poslovnu praksu MMSP koja ima uticaja na njihovu likvidnost;

ii. Teme koje se odnose na regulatorne prepreke koje MMSP percipiraju kao ključne za unapređenje

njihove likvidnosti.

Ovako postavljene teme, odnosno krugovi istraživačkih pitanja, uticale su na to i da se samo istraživanje fokusira

na konkretnija pitanja, poslovne prakse MMS, koja su kroz posebne celine, obrađena u okviru ovog

Izveštaja:

1. Kakvo je generalno stanje efikasnosti internih procedura MMSP u pogledu procesa upravljanja

potraživanjima, koliko su efikasne, i kako ovaj resurs može biti unapređen?

2. Kakvo je generalno stanje u pogledu upoznatosti MMSP sa postojanjem entiteta koji se profesionalno

bave pružanjem usluga naplate potraživanja na efikasniji i povoljniji način, kao i koji bi bili preduslovi za

poboljšanje međusobne saradnje?

3. Kakav je trenutni status upoznatosti MMSP sa postupcima naplate potraživanja i šta je najizazovniji deo

takvih procedura za MMSP?

U preostalom delu, kako istraživanje, tako i ovaj Izveštaj dominantno se bave regulatornim nedostacima,

odnosno pitanjima loše prakse koja neutrališe efekte pozitivnog regulatornog okvira, te se ukazuje na potrebu

parcijalnih ili obuhvatnijih reformi u sledećim oblastima:

1. Oblast obaveznih rokova plaćanja sa fokusom na regulaciju plaćanja od strane subjekata javnog prava;

2. Oblast parničnog postupka;

3. Oblast izvršnog postupka;

4. Oblast oporezivanja;

5. Oblast stečajnog postupka;

6. Oblast deviznog poslovanja;

7. Oblast sredstava obezbeđenja, kompenzacija i nebankarskih kreditnih institucija;

8. Oblast SFR i ARS;

9. Oblast sudskih taksi i troškova;

10. Oblast hipoteke.

Istraživanje, i sam Izveštaj, uključuju i identifikaciju seta preporuka i plan poboljšanja naplate potraživanja koji

za cilj imaju da unaprede naplatu potraživanja i pozitivno utiču na likvidnost MMSP.

20

3.6 Ograničavajući faktori i izazovi

Tokom sprovođenja intervjua, istraživački tim se susreo sa nekoliko prilično uobičajenih izazova za ovu vrstu

istraživanja, kao i sa izazovima uzrokovanim delom poslovne godine u kome se istraživanje sprovodi

(januar–mart). Istraživački tim je nastojao da prema svom najboljem znanju anulira i ograniči uticaje ovih izazova

na kvalitet prikupljenih podataka.

Ključni ograničavajući faktori i nedostaci tokom istraživanja bili su:

• Spremnost finansijskih direktora MMSP za intervjuisanje: Upitnik je namenjen pre svega finansijskim

direktorima MMSP, odnosno licima čija pozicija u kompaniji po sadržaju poslova odgovara poziciji

finansijskog direktora. Anketiranje finansijskih direktora prilično sadržajnim upitnikom koji u osnovi

predstavlja i evaluaciju njihovog rada u oblasti organizacije naplate potraživanja, nailazilo je na otpor

kod mnogih finansijskih direktora, budući da bi istraživanje moglo uticati na uočavanje nedostataka u

ovom procesu za koji su po pravilu oni neposredno odgovorni;

• Period izrade internih kompanijskih i statističkih izveštaja: Istraživanje je sprovođeno u periodu od dana

15.01.2019. godine do dana 05.03.2019. godine, na samom početku poslovne godine. Početak poslovne

godine je po pravilu rezervisan za pripremu niza internih izveštaja o poslovanju za prethodnu godinu i

projekciju poslovanja za nastupajuću, kao i pripremu statističkih izveštaja koji se moraju registrovati

do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu. Pored toga što navedeno podrazumeva daleko

veću zauzetost finansijskih direktora i njihovih timova, isto utiče i na kvalitet dobijenih podataka.

Upitnik je struktuiran za prikupljanje podataka prema stanju iz poslednjih javno objavljenih finansijskih

izveštaja (dakle, u trenutku sprovođenja istraživanja u pitanju su izveštaji za poslovnu 2017. godinu),

dok lica koja su anketirana, po pravilu sada već raspolažu novim podacima i prethodni su uglavnom

teže dostupni za prisećanje i brzu proveru. Problem je prevazilažen ugovaranjem intervjua daleko pre

dana održavanja, kao i naknadnim dostavljanjem podataka iz finansijskih izveštaja za poslovnu 2017.

godinu;

• Metodološka ograničenja: Glavni nedostaci korišćenog metoda, ukoliko se izuzmu opšte poznati

nedostaci uslovljeni njegovom prirodom (organizacija, trajanje, troškovi, dostupnost targetiranih

ispitanika), su u konkretnom slučaju bili posledica strukturiranja samog upitnika, gde je za određena

pitanja bilo neophodno da intervjuisana lica imaju konkretne numeričke podatke, što kod ovog metoda

nije uvek lako izvodljivo. Problem je prevazilažen naknadnim dostavljanjem podataka, po izvršenim

proverama od strane ispitanika;

• Strukturiranje uzorka koji preslikava stanje na nivou RS: Usled ograničavajućih okolnosti (spremnost

kompanija za učestvovanje u istraživanju, regionalna disperzija delatnosti kompanija, kratak vremenski

period za istraživanje i dužina trajanja intervjua), broj kompanija iz Beogradskog regiona u uzorku je za

10% veći od srazmere u stvarnoj disperziji, dok je broj kompanija iz Regiona Vojvodine za 12% manji

od stvarnog stanja. Pokrivenost ostalih regiona je gotovo identična stvarnoj disperziji MMSP.24

3.7 Literatura

Prilikom izrade Izveštaja, korišćene su sledeće javno dostupne publikacije, studije, analize i naučni radovi:

1. Strategija razvoja sistema internih finansijskih kontrola u institucijama Bosne i Hercegovine za period

2016–2018 (Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine – Centralna harmonizacijska jedinica,

Sarajevo, decembar 2016. godine);

24 Izvor: Vidi 3;

21

2. Naplata potraživanja i tekući odloženi porezi (Privredna komora Crne Gore –

http://www.privrednakomora.me/education-excellent-sme-aktuelnosti-excellent-sme/naplata-

potrazivanja-i-tekuci-odlozeni-porezi);

3. Unapređenje pristupa finansiranju za MSP – Šanse kroz kreditno izveštavanje, obezbeđene zajmove i

prakse bankrotstva (Svetska banka, maj 2018. godine);

4. Godišnji izveštaj Svetske banke o lakoći poslovanja za 2019. godinu (Svetska banka, oktobar 2018.

godine);

5. Istraživanje o praksi plaćanja sprovedeno na uzorku od 200 menadžera, u zimu 2016. godine, od strane

Ipsosa za potrebe kompanije EOS Matrix doo;

6. Godišnji bilten finansijskih izveštaja za 2017. godinu (Agencija za privredne registre Republike Srbije,

Beograd, april 2018. godine);

7. Statistički izveštaji Agencije za privredne registre Republike Srbije izdati na zahtev istraživačkog tima

za potrebe Izveštaja na dan 31.12.2017. godine (Agencija za privredne registre Republike Srbije,

Beograd, februar-mart 2019. godine);

8. Istraživanje pristupa finansiranju preduzeća u Evro zoni – April – Septembar 2018. godine (Evropska

centralna banka, novembar 2018. godine);

9. Bela knjiga – Predlozi za poboljšanje poslovnog okruženja u Srbiji (Savet stranih investitora, Beograd,

2018. godina);

10. Ka unapređenju sadržaja i primene zakonskog okvira za upis u katastar nepokretnosti (dr Dušan

Vasiljević, Đorđe Vukotić, prof. dr Miloš Živković, Ivan Perović, mr Jasmina Radovanović, Aleksandar

Begović, Adis Berberović, Beograd, februar 2019. godine);

11. Neformalno poslovanje u Srbiji (Naled, Beograd, decembar 2017. godine);

12. Siva knjiga 11 - Preporuke za uklanjanje administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji (Naled, Beograd,

januar 2019. godine);

13. Rezultati ankete o uslovima poslovanja u Srbiji za 2017. godinu (Nemačko-srpska privredna komora

AHK Srbija, Beograd, 2017. godina);

14. Analiza primene zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama

(Privredna komora Srbije, Beograd, 2017. godina);

15. Izveštaj o globalnoj konkurentnosti 2018 (Klaus Schwab, Svetski ekonomski forum, 2018);

16. Ex-post Evaluacija Direktive o zakasnelim plaćanjima ENTR/172/PP/2012/FC – LOT 4 (Valdani Vicari

Associati, Technopolis Group, Ernst & Young za potrebe Evropske komisije, novembar 2015. godine);

17. Radni dokument – Regionalni bruto domaći proizvod, Regioni i oblasti Republike Srbije 2017, broj 107,

(Republički zavod za statistiku, Beograd, 2019);

18. Regioni u Republici Srbiji 2017 (Republički zavod za statistiku, Beograd, 2018).

Prilikom izrade Izveštaja, korišćeni su i analizirani i domaći i strani propisi koji su pojedinačno navedeni kod

obrade svake od pojedinačnih tema u okviru Izveštaja, kao i drugi izvori koji su izričito navedeni na

pojedinačnim mestima koja se na njih pozivaju.

http://www.privrednakomora.me/education-excellent-sme-aktuelnosti-excellent-sme/naplata-potrazivanja-i-tekuci-odlozeni-porezi

http://www.privrednakomora.me/education-excellent-sme-aktuelnosti-excellent-sme/naplata-potrazivanja-i-tekuci-odlozeni-porezi

22

4 NALAZI

4.1 Interni problemi MMSP u upravljanju potraživanjima

4.1.1 Ključni nalazi

Nizak nivo opšte finansijske pismenosti najvećeg broja učesnika u procesima upravljanja i naplate potraživanja

u ovoj oblasti dominantno se manifestuje kroz dva pojavna oblika, odnosno dva ključna problema čije bi

rešavanje na internom nivou dovelo do poboljšanja naplate potraživanja i podizanja nivoa likvidnosti MMSP. U

pitanju su problem nepostojanja interno uređenih procedura upravljanja potraživanjima, kao i problem

nedovoljne upućenost MMSP u ekonomske potencijale potraživanja kao aseta.

• Nepostojanje interno uređenih procedura upravljanja potraživanjima kao delom

operativnog kapitala ključni je problem sa kojim se susreće najveći broj MMSP. Ovaj problem

manifestuje se tokom celokupnog „životnog veka“ potraživanja, od pregovora o uspostavljanju saradnje

sa potencijalnim klijentima, pa sve do naplate potraživanja. Nedostatak sistematizovanog pristupa ovom

pitanju i jasne svesti o uticaju faktora protoka vremena, troškova upravljanja i naplate potraživanja, kao

i rizika koji se javljaju tokom ovog perioda, utiče na to da se problemu upravljanja i naplate potraživanja

pristupa prilično inertno, sa ad hoc rešenjima, što nesporno utiče na rezultate u naplati potraživanja.

Izrada okvirnog neobavezujućeg modela koji bi dao minimalne zajedničke sadržatelje za upravljanje

potraživanjima predstavlja prvi korak ka rešavanju navedenog problema, i to prema sledećem okviru:

(1) kreditna praksa MMSP za klijente kojima odobravaju trgovinske kredite („valute“); (2) procedure

fakturisanja; (3) procedure praćenja statusa potraživanja od dana izdavanja fakture do dana dospelosti;

(4) procedure postupanja sa dospelim nenaplaćenim potraživanjima. Kroz niz aktivnosti potrebno je

ovakav model učiniti vidljivim što većem broju MMSP i edukovati ih o primeni i prednostima preporuka

iz predloženog modela;

• Nedovoljna upućenost MMSP u ekonomske potencijale potraživanja kao aseta drugi je

problem koji se uočava kod MMSP. Iako su imovinsko pravo koje ima svoju vrednost i merljiv

ekonomski potencijal, potraživanja su prilično apstraktna kategorija u ovim kontekstima za prosečna

MMSP. Ova preduzeća u potraživanjima, gotovo bez izuzetka, vide isključivo pasivni kapital. MMSP

najčešće ne razmišljaju o upotrebi svojih potraživanja kao aseta (kroz prodaju, zalaganje, korišćenje

usluge faktoringa) i radije se okreću drugim izvorima finansiranja kad im je ptreban novac kojim će

održati tekuću likvidnost. Ona moraju biti upoznata sa ekonomskim potencijalom koji njihova

potraživanja u sebi sadrže, kao i sa činjenicom da na tržištu postoje kompanije i drugi profesionalci koji

im mogu pomoći da maksimiziraju ekonomski potencijal svojih potraživanja i da ih koriste za

poboljšanje svoje likvidnosti. Ovo može biti realizovano kroz upoznavanje MMSP sa uslugama

kompanija specijalizovanih za upravljanje i otkup potraživanja, sa faktoring kompanijama, sa

osiguravajućim društvima koja nude uslugu osiguranja potraživanja (ovaj usluga, nažalost, gotovo i da

ne postoji u RS), kao i sa mogućnostima da zalažu ili uzimaju u zalogu potraživanja.

4.1.2 Ključne poruke istraživanja

Ključne poruke sprovedenog istraživanja najbolje je sagledati kroz sistematizovanu celinu pitanja koja se odnose

na interne procedure MMSP u upravljanju i naplati potraživanja, kao i kroz pitanje odnosa MMSP prema

upotrebi potraživanja kao aseta, i to u okviru sledećih užih celina: (1) kreditne prakse MMSP za klijente kojima

odobravaju trgovinske kredite („valute“); (2) procedure fakturisanja; (3) procedure praćenja statusa

potraživanja od dana izdavanja fakture do dana dospelosti; (4) procedure postupanja sa dospelim nenaplaćenim

potraživanjima; (5) upotreba potraživanja kao aseta.

(i) Kreditna praksa MMSP – Istraživanje je pokazalo da su trgovinski krediti, posle bankarskih kredita,

najznačajniji oblik eksternog finansiranja za srpske MMSP. MMSP ističu da avansna naplata njihovih roba i usluga

igra drugu najbitniju ulogu u njihovom finansiranju (prosečna ocena 5.25), a kombinovana je i sa valutnom

23

kupovinom roba i usluga od dobavljača (prosečna ocena 4.99). Ovo znači da je za finansiranje MMSP od

ogromnog značaja da budu i na aktivnoj, a i na pasivnoj strani dugovinskog odnosa u trgovinskom kreditiranju.

Grafikon 4.1.2a – Uticaj pojedinih oblika eksternog finansiranja na poslovanje kompanija

U situaciji kada je trgovinsko kreditiranje jedan od najbitnijih izvora eksternih prihoda za MMSP, i kada MMSP

radi održavanja konkurentnosti moraju prodavati svoju robu i usluge sa dužim valutama, istraživanje pokazuje

da MMSP nisu razvila jasniju kreditnu praksu, odnosno ne vrše procene rizika, koje bi im jasno ukazale da li se

mogu susresti sa poteškoćama u naplati svojih potraživanja od klijenata. Zbog navedenog je potrebno u ovom

segmentu kompanijama ponuditi minimalni bazični okvir za procenu rizika kod uspostavljanja saradnje.

Praksa kreditiranja podrazumeva i razvijene procedure u pogledu uspostavljanja kolaterala i procedure

upravljanja takvim kolateralima. Okvir bi morao da predvidi nekoliko različitih nivoa prihvatljivog rizika, a od

procene nivoa rizika zavisile bi i dužine valute koje se odobravaju, kao i sredstva obezbeđenja za koja je

preporučljivo da se zahtevaju za određenu kategoriju rizika. Iako je trgovinsko kreditiranje izuzetno bitno za

srpska MMSP, istraživanje je pokazalo da ona ne posvećuju puno pažnje pravilnoj kolateralizaciji svojih

potraživanja.

5.374.17

2.61

4.993.1

1.612.78 2.07

5.25

1.83

02468

10

Dostupni

oblici

bankarskog

finansiranja

Pozajmice

osnivača i

povezanih

lica

Državna

pomoć i

zajmovi

Valute

dobavljača

duže od 30

dana

Lizing Emisija

dužničkih

hartija

Povećanje

osnovnog

kapitala

Faktoring i

forfeting

Avansna

naplata

Prodaja

imovine

Uticaj pojedinih oblika eksternog finansiranja na poslovanje

24

Grafikon 4.1.2b – Procenat kompanija

koje vrše/ne vrše procenu poslovnog

rizika prilikom zasnivanja saradnje sa

novim klijentom

Grafikon 4.1.2c – Procenat kompanija koje ne zahtevaju sredstva

obezbeđenja, odnosno procenat kompanija koje zahtevaju druga

sredstva obezbeđenja osim menica

U okviru sprovedenog istraživanja, utvrđeno je da u 16.09% kompanija ne postoji lice koje je zaduženo za

praćenje celokupnog procesa naplate potraživanja. Kod kompanija koje imaju lice kome je povereno praćenje

procesa naplate potraživanja, najveći broj njih praćenje ovog procesa poverava knjigovođama (43.68%) i

različitim administrativnim radnicima (35.63%), dok se u 21.84% slučajeva kao lica koja prate proces naplate

potraživanja pojavljuju opšta pravna služba i zaposleni specijalizovani na poslovima naplate potraživanja.

Ukoliko se svest o potrebi procene rizika kod uspostavljanja poslovne saradnje, kao i svest o potrebi

kolateralizacije potraživanja uporede na nivou kompanija koje imaju među zaposlenima lica specijalizovana za

poslove naplate potraživanja, dolazi se do očiglednog zaključka da kompanije koje imaju specijalizovanog

zaposlenog u čak 34.21% slučajeva vrše procenu rizika kod uspostavljanja saradnje, i čak u 30.09% više slučajeva

zahtevaju pružanje obezbeđenja za svoja potraživanja od svojih klijenata.

Podizanje nivoa svesti o značaju problema upravljanja i naplate potraživanja, kao i angažovanje lica koje je

specijalizovano za rad u ovoj oblasti, očigledno značajno unapređuje pitanje upravljanja rizikom, a i sam kvalitet

potraživanja.

57%

43%

Da li prilikom zasnivanja

poslovnog odnosa radite

procenu poslovnog rizika

saradnje?

Da Ne

68.97%

5.75% 6.90%11.49%

24.14%

6.90%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Ne Da, zalogu

na

pokretnim

stvarima

Da,

hipoteku

Da,

bankarsku

garanciju

Da, avanse Da, druga

obezbeđenja

Da li od klijenata zahtevate neka druga sredstva

obezbeđenja, osim menica?

25

Grafikon 4.1.2d – Procenat

kompanija koje vrše/ne vrše

procenu poslovnog rizika

saradnje u zavisnosti od toga

imaju li zaposlenog

specijalizovanog za poslove

naplate potraživanja

Grafikon 4.1.2e – Procenat kompanija koje u zavisnosti od postojanja

zaposlenog specijalizovanog za poslove naplate potraživanja od klijenata

zahtevaju/ne zahtevaju druga sredstva obezbeđenja osim menica

(ii) Procedura fakturisanja – Uspostavljanje jasne procedure fakturisanja podrazumeva jasno uređenje

celokupnog postupanja u pogledu pripreme, razmene i čuvanja poslovne dokumentacije od trenutka postizanja

dogovora sa klijentom o saradnji, pa do konačnog okončanja takve saradnje.

ZPP u glavi XXXIV uređuje postupak u privrednim sporovima, te se u navedenom postupku, shodno članu

484, dokazivanje po pravilu vrši ispravama. Jedan od najčešćih razloga odlaganja ročišta u privrednim sporovima

jeste upravo saslušanje svedoka ili parničnih stranaka, u situaciji kada činjenice nije moguće dokazati ispravama.

Navedeno utiče na dužinu trajanja postupka, povećanje troškova i smanjenje izgleda za uspeh u sporu, budući

da su svedočenja, po pravilu, manje pouzdana dokazna sredstva od isprava. ZIO omogućava pokretanje

postupka na osnovu verodostojne isprave, a shodno krugu verodostojnih isprava definisanih članom 52. Za

MMSP su iz ovog kruga isprava najbitnije menica, račun domaćeg ili stranog lica sa otpremnicom ili drugim

pismenim dokazom o tome da je izvršni dužnik obavešten o svojoj obavezi.

Dakle, dva ključna procesna zakona zahtevaju urednost i potpunost poslovne dokumentacije kojom se dokazuje

osnov i visina potraživanja, što je od neposrednog uticaja na dužinu postupka i izvesnost uspeha u sporu.

Sprovedeno istraživanje utvrdilo je da rezultati u pojedinim segmentima uspostavljanja jasne procedure

fakturisanja značajno variraju.

84.21%

15.79%

50.00% 50.00%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Da Ne

Da li prilikom zasnivanja

poslovnog odnosa sa

klijentima vršite procenu

poslovnog rizika saradnje?

Imaju specijalizovanog zaposlenog za

poslove naplate potraživanja

Nemaju specijalizovanog zaposlenog

za poslove naplate potraživanja

34.38%

9.38%12.50%

18.75% 18.75%

6.25%

64.47%

2.63% 2.63%5.26%

19.74%

5.26%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Ne Da, zalogu na

pokretnim

stvarima

Da, hipoteku Da, bankarsku

garanciju

Da, avanse Da, druga

obezbeđenja

Da li od klijenata zahtevate neka druga sredstva obezbeđenja, osim

menica?

Imaju specijalizovanog zaposlenog na poslovima naplate potraživanja

Nemaju specijalizovanog zaposlenog na poslovima naplate potraživanja

26

Grafikon 4.1.2f – Rezultati ankete u pogledu pitanja o primenljivosti određenih izjava o poslovnim procedurama

na anketiranu kompaniju

Ključni problemi koji se uočavaju jesu da 34.48% MMSP ne praktikuje zaključenje ugovora ili potpisivanje izjave

o prihvatanju opštih uslova poslovanja, 48.28% ne dostavlja fakture svojim dužnicima sa dokazom o njihovom

slanju i uručenju i 27.59% njih ne zahteva od svojih dužnika da potpišu otpremnice ili druge dokaze o prijemu

robe ili usluge.

(iii) Procedura praćenja statusa potraživanja od dana izdavanja fakture do dana dospelosti –

Uspešno upravljanje potraživanjem u periodu od njegovog nastanka pa do dospelosti podrazumeva postojanje

jasno struktuirane baze koja sadrži sve relevantne podatke o potraživanju, postojanje predefinisanih ključnih

indikatora rizika koji utiču na naplatu potraživanja i njihovo aktivno praćenje, kao i definisan set mera koje se

aktivno preduzimaju u slučaju da se u periodu pre dospelosti potraživanja primeti pojavljivanje indikatora

pojačanog rizika koji ukazuju na to da potraživanje može ostati delimično ili potpuno nenamireno.

Pored prethodno navedenog, bitno je i pitanje definisanih akcija u slučaju da dođe do eskalacije rizika prema

nekom od indikatora. Kompanije bi morale da imaju unapred definisan minimalni set mera koje preduzimaju u

zavisnosti od indikatora rizika koji uoče, pa bi i pre same dospelosti potraživanja, ukoliko dođe do pojave

određenog rizika, morale da preduzmu akcije kojima bi zaštitile svoje potraživanje (traženje dodatnih sredstava

obezbeđenja od klijenta, avansno plaćanje dela potraživanja, sporazumno skraćivanje valute, zahtevanje

sredstava obezbeđenja u sudskim postupcima, raskid ugovora pre dospelosti u slučajevima dozvoljenim

zakonom i sl.). Ovim se, pored toga što se povećavaju šanse za naplatu potraživanja, samo potraživanje opet

održava vrednijim, u slučaju da kompanija želi da ga koristi kao aset u svojim drugim transakcijama (npr.

u kompenzacijama, faktoringu, prodaji, zalaganju).

(iv) Procedura postupanja sa dospelim nenaplaćenim potraživanjima – Uspostavljanje jasne

procedure postupanja sa dospelim nenaplaćenim potraživanjima podrazumeva precizno definisanje kruga radnji

koje će biti preduzete i njihovo preduzimanje odmah nakon padanja dužnika u docnju, bez bilo kakvih odlaganja.

Potraživanja se proporcionalno teže naplaćuju što je njihov DPD (days past due) duži, a istovremeno i kao aset

daleko manje vrede sa povećanjem DPD-a.

Već sa padanjem u docnju poželjno je uspostaviti komunikaciju sa dužnikom i ustanoviti stvarne razloge docnje

koji mogu pomoći da se obaveza uspešno restrukturira i naplata potraživanja olakša. Prve akcije svakako moraju

biti u formi uobičajene poslovne komunikacije na nivou kompanija, ali ove prve akcije ne smeju trajati dugo i,

ukoliko ne daju promptne rezultate, mora se prelaziti na više nivoe reagovanja. Viši nivoi reagovanja po pravilu

treba da uključuju angažovanje internih ili eksternih saradnika specijalizovanih za poslove naplate potraživanja

koji bi postupak naplate nastavili rukovodeći se svojim poslovnim procedurama i standardima.

65.52%

97.70%

35.63%

51.72%

81.61%89.66%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Sa klijentima se uvek

zaključuju ugovori u

pisanoj formi

(podrazumeva i

prihvatanje opštih

uslova poslovanja

izričitom izjavom o

kojoj postoji pisani

trag)

Fakture klijentima

izdajete redovno, bez

kašnjenja u odnosu na

ugovorenu dinamiku

Fakture klijentima

dostavljate

elektronskim putem,

sa zahtevanom

potvrdom o prijemu

Fakture klijentima

dostavljate

preporučenom

poštom sa

povratnicom

O svoj korespodenciji

u vezi sa izdavanjem

faktura i naplatom

potraživanja postoji

pisani trag

Valuta iz fakture i rok

plaćanja iz ugovora su

uvek tačni i usaglašeni

Da li se navedene izjave odnose na vašu kompaniju?

27

Za uspešno definisanje strategije naplate potrebno je uračunati i troškove koji se očekuju u postupku naplate

potraživanja, kao i očekivanu dužinu trajanja postupka. Istraživanje je o ovim bitnim segmentima koji ključno

utiču na naplatu potraživanja, a samim tim i na likvidnost, pokazalo interesantne rezultate – ovi parametri

uglavnom nisu u fokusu MMSP kada se razmatra mogućnost pokretanja postupka naplate potraživanja.

Grafikon 4.1.2g – Procenat kompanija koje pre

pokretanja postupka za naplatu potraživanja vrše/ne

vrše obračun očekivanih troškova naplate

Grafikon 4.1.2h – Procenat kompanija koje

prilikom donošenja odluke o pokretanju

postupka za naplatu potraživanja razmatraju/ne

razmatraju činjenicu dužine trajanja postupka kao

jednu od odlučujućih

Pored svesti o troškovima i dužini trajanja postupka naplate potraživanja, tokom celokupnog perioda praćenja

nedospelog i naplate dospelog potraživanja, potrebno je pratiti čitavu grupu parametara od koje zavisi uspeh u

naplati potraživanja.

Grafikon 4.1.2i – Rezultati ankete u pogledu pitanja o postojanju evidencija i kontrola značajnih za upravljanje

potraživanjima i naplatu potraživanja

Sprovedeno istraživanje pokazalo je i da 42.53% kompanija ne optira za angažovanje eksternih saradnika u

postupcima naplate potraživanja, dok se njih 55.17% okreće ka advokatima u ovim postupcima, a 9.2% njih

agencijama specijalizovanim za naplatu potraživanja.

39%

61%

Da li pre pokretanja postupka naplate

potraživanja pravite obračun očekivanih

troškova naplate takvog potraživanja?

Da Ne

48%52%

Da li prilikom donošenja odluke o

pokretanju postupka za naplatu potraživanja

razmatrate činjenicu dužine trajanja istog kao

jednu od odlučujućih?

Da Ne

29%

40%46%

17% 15%

46%

29%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Likvidnost dužnika

se prati najduže na

dvonedeljnom

nivou, a po potrebi

i češće

Evidencija o

plaćenim sudskim

troškovima i

taksama za

pojedinačno

potraživanje se

vodi ažurno i uvek

je dostupna u

softveru kompanije

Evidencija o fazama

postupka naplate

potraživanja se

vodi ažurno i uvek

je dostupna u

softveru kompanije

Evidencija o

kolateralima

primljenim od

dužnika postoji, i

aktivno se vrše

provere faktičke i

pravne naplativosti

kolaterala

Evidencija o

imovini dužnika

dostupnoj za

naplatu se

uspostavlja i

održava ažurnom

tokom trajanja

postupka naplate

potraživanja

Evidencija

ostvarenih naplata i

gubitaka usled

nenaplativosti

potraživanja

postoji

Sistem redovne

periodične

kontrole

angažovanih lica na

poslovima naplate

potraživanja

postoji i ažurno

funkcioniše

Hu

nd

red

s

Da li se navedene izjave odnose na vašu kompaniju?

28

Ukoliko se uporede najčešći DPD kompanija koje angažuju eksterne saradnike i najčešći DPD kompanija koje

uopšte ne angažuju eksterne saradnike, dolazi se do očiglednog zaključka da se kompanije koje imaju problem

sa dužim DPD najčešće obraćaju za pomoć advokatima, što po pravilu znači da se iz procedura naplate isključuje

čitav niz prethodnih soft metoda naplate potraživanja. Direktan prelazak na sudsku fazu naplate potraživanja

znači povećanje troškova naplate potraživanja i duže vreme naplate.

Grafikon 4.1.2j – Najčešće kašnjenje u naplati potraživanja od strane kompanija koje angažuju eksterne

saradnike i onih koje to ne čine

(v) Upotreba potraživanja kao aseta – MMSP ne koriste u dovoljnoj meri potencijal svojih potraživanja

kao aseta. Potraživanja su imovinska prava koja imaju svoju komercijalnu vrednost i mogu biti korišćena u

različitim vrstama transakcija, kao i drugi operativni kapital kompanije. Ona mogu služiti kao kolateral prilikom

dobijanja trgovinskih ili bankarskih kredita, mogu biti upotrebljena u bilateralnim ili multilateralnim

kompenzacijama, odnosno mogu biti predmet kupoprodaje ili faktoringa.

Istraživanje je pokazalo da su kompanije dominantno orijentisane ka tradicionalnim pružaocima usluga u oblasti

naplate potraživanja (pretežno advokatima), dok se ređe opredeljuju za saradnju sa investitorima koji kupuju

potraživanja, kao i za saradnju sa faktoring kompanijama, gde bi praktično rizik naplate potraživanja preneli na

ove kompanije, a sebi pribavili trenutnu finansijsku korist umanjenu za odgovarajući diskont koji uključuje

provizije saugovarača i diskont rizika i troškova naplate.

Grafikon 4.1.2k – Prikaz zainteresovanosti kompanija za saradnju sa eksternim saradnicima u oblasti procene

rizika, finansiranja i naplate potraživanja, izražen kroz prosečnu ocenu na skali od 1 do 10

38.00%28.00%

16.00%6.00% 2.00% 0.00%

10.00%

45.95% 40.54%

5.41% 8.11%0.00% 0.00% 0.00%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

manje od 30 dana od 31 do 60 dana od 61 do 90 dana od 91 do 180 dana od 181 do 240

dana

od 241 do godinu

dana

duže od godinu

dana

Koliko je najčešće kašnjenje u naplati potraživanja od dužnika (od dana dospelosti do dana plaćanja)?

Angažuju eksterne saradnike Ne angažuju eksterne saradnike

5.9

2.93 3.54 3.432.49 1.95 2.62

0

2

4

6

8

10

Eksterni advokati

specijalizovani za

naplatu

potraživanja

Eksterni advokati

bez specijalizacije

u oblasti naplate

potraživanja

Agencije za

naplatu

potraživanja koje

pružaju “soft

collection” usluge

Agencije za

naplatu

potraživanja koje

pružaju “full debt

collection

outsource”

uslugu

Faktoring

kompanije

Procenitelji rizika Medijatori

Koliko je vaša kompanija zainteresovana za mogućnost saradnje sa nekim od

eksternih saradnika u oblasti procene rizika, finansiranja i naplate potraživanja?

29

4.1.3 Detaljniji prikaz

Poboljšanje internih procedura upravljanja potraživanjima u okviru MMSP može se postići promocijom

okvirnog preporučenog modela upravljanja potraživanjima koji ne bi bio pravno obavezujući, edukacijom MMSP

o prednostima upotrebe takvog modela i uključivanjem profesionalnih eksternih saradnika u ove procedure.

Značajnu korist u pogledu procene rizika poslovne saradnje i optimizacije svoje politike trgovinskog

kreditiranja, MMSP bi mogla da ostvare omogućavanjem pristupanja izveštajima Kreditnog biroa Udruženja

banaka Srbije za pravna lica i preduzetnike sa kojima MMSP uspostavljaju saradnju na osnovi trgovinskog

kreditiranja.

Edukacija MMSP o postojanju različitih usluga kompanija koje se na različite načine profesionalno bave

investiranjem u potraživanja ili servisiranjem naplate potraživanja može biti koristan alat koji bi pomogao MMSP

da svoja potraživanja koriste kao aktivni operativni kapital, pre nego da se isključivo oslone na čekanje njihove

naplate.

Okvirni preporučeni model upravljanja potraživanjima u osnovi bi predstavljao detaljniju razradu i objašnjenje

osnovnih postulata detaljnije prikazanih u tabeli u nastavku.

30

Tabela 4.1.3. – Pregled tema za preporučeni okvirni model za upravljanje potraživanjima

Uspostavljanje

jasne kreditne

prakse MMSP za

klijente

Uspostavljanje jasne

procedure fakturisanja


procedure praćenja

statusa potraživanja

od dana izdavanja

fakture do dana

dospelosti


procedure postupanja sa

dospelim nenaplaćenim

potraživanjima

1

Definisanje donje

granice rizika za

uspostavljanje

saradnje i

trgovinskog

kreditiranja

Definisanje jasne sadržine seta

poslovne dokumentacije koji se

razmenjuje sa klijentom

(ugovor, faktura, otpremnica i

drugi dokumenti kojima se

potvrđuje isporuka robe ili izvršenje usluge)

Definisanje forme i

sadržine baze u kojoj se

vode podaci o otvorenim

potraživanjima za

potrebe

njihove naplate

Definisanje seta akcija koje se

preduzimaju u prvih 7, 15 i 30

dana od dana nastanka docnje i

primena ovih akcija

2

Definisanje

kreditnih limita i

dužine valute prema

proceni rizika

saradnje sa

klijentom

Definisanje jasnih rokova

potpisivanja, izdavanja, razmene

i čuvanja poslovnih dokumenata

nastalih tokom saradnje sa

klijentom

Definisanje ključnih

parametara procene

rizika i perioda

njihove provere i

unošenja u bazu

podataka otvorenih potraživanja

Definisanje indikatora

rizika koji se prate i

modela za procenu

njihovog materijalnog

uticaja na vrednost

potraživanja

3

Definisanje kruga

prihvatljivih

garancija od

klijenta i

njihovog uticaja na

kreditne

limite i valute

Definisanje akcija u

odnosu na vrstu

rizika koja se može

pojaviti u toku

trajanja valute

potraživanja

Definisanje akcija koje se

preduzimaju nakon

primarnog internog

tretmana nenaplaćenog

potraživanja (angažovanje

eksternih

saradnika, analiza troškova i

pokretanje postupaka, aktivacija

kolaterala, promena uslova

saradnje, formiranje bad debt i

doubtful debt

kategorija i revalorizacija

vrednosti potraživanja)

4

Definisanje kruga

posledica za

slučaj docnje i

procedure

upoznavanja

klijenta sa njima

Definisanje strategije za upotrebu potraživanja kao aseta u odnosima MMSP sa trećim licima

(zaloga na potraživanjima, prodaja potraživanja, kompenzacije,

faktoring i sl.)

31

4.2 REFORMA U OBLASTI OBAVEZNIH ROKOVA PLAĆANJA SA FOKUSOM NA

REGULISANJE PLAĆANJA OD STRANE SUBJEKATA JAVNOG PRAVA


Pitanje poštovanja rokova plaćanja suštinski nije pitanje loše regulative. Problematika ove oblasti je u RS

dominantno definisana praktičnim problemima koji se zapravo svode na značaj trgovinskog kredita kao

eksternog izvora finansiranja MMSP. Zbog navedenog, regulatorna reforma ne može sama po sebi doprineti

poboljšanju poštovanja rokova, ali, dugoročno posmatrano, svakako može učiniti nekoliko

značajnih koraka unapred ka povećanju svesti o obavezi poštovanja rokova, što je jedan od bitnih koraka na

putu do finalnog cilja.

Reforma ZORP i povezanih propisa, kao i edukacija MMSP u ovoj oblasti, poželjna je radi rešavanja sledećih

problema koji postoje:

• Nenaplaćivanje zakonske zatezne kamate i novčane naknade za kašnjenje u izmirenju

novčane obaveze – eliminisanje podsticaja za korišćenje „besplatnog“ novca. Potrebno je

raditi na informisanju i upoznavanju privrednih subjekata sa zakonskim odredbama i mogućnostima

koje im daje zakon za slučaj da njihovi dužnici kasne sa plaćanjima. Neophodno je razmotriti izmenu

ZORP na način da uvede pretpostavljeno obračunavanje zakonske zatezne kamate i novčane naknade

za kašnjenje u izmirivanju novčane obaveze u slučaju pokretanja postupaka naplate potraživanja, uz

mogućnost poverioca da ih se izričito odrekne;

• Nedovoljno efikasan nadzor nad sprovođenjem zakona i netransparentnost finansijske

discipline MMSP. Potrebno je uvođenje obaveznih izveštaja o rokovima plaćanja od strane privrednih

subjekata u komercijalnim transakcijama, koji bi se registrovali i javno objavljivali u postupku pred APR-

om (poželjno kao sastavni deo finansijskih izveštaja). Osim toga, potrebno je uključivanje podataka iz

predloženih izveštaja o rokovima plaćanja u analize o oceni boniteta MMSP u izveštajima Kreditnog

biroa, kao i omogućavanje MMSP pristupa izveštajima Kreditnog biroa u slučajevima kada se razmatra

odobravanje trgovinskih kredita poslovnim partnerima. Kod B2B transakcija potrebno je premeštanje

nadzora na Komisiju za zaštitu konkurencije ili drugi specijalizovan organ, imajući u vidu da kapaciteti

Poreske uprave nisu dovoljni za nadzor nad sprovođenjem ovog zakona kako je to inicijalno zamišljeno,

a to će posebno biti slučaj nakon najavljenog smanjenja broja organizacionih jedinica ovog organa;

• Rigidni zakonski rokovi plaćanja – nemogućnost pronalaska jedinstvene mere za sve

industrije. Potrebno je uvođenje veće slobode ugovaranja u pogledu rokova izmirenja novčanih

obaveza uvođenjem pravnog standarda „krajnje nepoštenih“ ugovornih odredbi u srpsko

zakonodavstvo. Takođe, potrebno je uvođenje kraćih rokova u pojedinim sektorima privrede, poput

kvarljive robe i određenih prehrambenih proizvoda. Korisno bi bilo razmotriti i uvođenje Kodeksa

promptnog plaćanja, makar u pojedinim sektorima privrede;

• Nerazvijena praksa dostavljanja faktura elektronskim putem i pojednostavljenje

postupka njihove registracije u RINO. Potrebna je edukacija i ohrabrivanje MMSP ka dostavljanju

faktura elektronskim putem, kao i obuka za registraciju faktura u RINO;

• Nemogućnost naplate potraživanja zbog insolventnosti dužnika. Potrebno je unapređenje

mehanizama multilateralne kompenzacije, reprograma i restrukturiranja dugova i ARS metoda

rešavanja sporova, kao i upućivanje na saradnju sa profesionalcima iz oblasti naplate potraživanja koji

mogu pomoći u poboljšanju stope naplate problematičnih potraživanja.

32


Istraživanje koje je predmet ovog Izveštaja dekomponovalo je periode kašnjenja u nekoliko različitih grupa,

radi sticanja preciznije i potpunije slike o obimu kašnjenja u izmirenju obaveza. Kod 41% anketiranih kompanija

DPD je manji od 30 dana, a u 33% slučajeva on je u rasponu između 31 i 60 dana.

Grafikon 4.2.2a – Najčešći periodi kašnjenja u naplati potraživanja nakon dana padanja u docnju

Istraživanje je takođe pokazalo da MMSP kao poverioci nisu naročito zainteresovana za naplatu kamate koja

im po ZZZK i ZORP pripada.

Grafikon 4.2.2b – Kompanije koje ne potražuju ZZK od svojih dužnika u docnji

Za potrebe istraživanja, analizirani su i sintetički podaci iz Saopštenja o poslovanju privrede u RS o visini i

strukturi kratkoročnih obaveza privrednih društava u RS.

Tabela 4.2.2. – Struktura dela kratkoročnih obaveza privrednih društava u RS u 000 RSD

Kratkoročne

obaveze 201525

2015 201626

2016 201727

2017

(%) (%) (%)

Obaveze iz

poslovanja 2,342,612 54.27% 2,458,160 60.97% 2,492,346 57.09%

25 Izvor: Saopštenje o poslovanju privrede u RS u 2016 (Agencija za privredne register Republike Srbije, Beograd, 2015); 26 Izvor: Saopštenje o poslovanju privrede u RS u 2017 (Agencija za privredne register Republike Srbije, Beograd, 2018); 27 Izvor: Saopštenje o poslovanju privrede u RS u 2017 (Agencija za privredne register Republike Srbije, Beograd, 2018);

41%

33%

12%

7%

1%

0% 6%

Najčešće kašnjenje u naplati potraživanja od dužnika

manje od 30 dana

od 31 do 60 dana

od 61 do 90 dana

od 91 do 180 dana

od 181 do 240 dana

od 241 do godinu dana

duže od godinu dana

9%

75%

16%

Da li dužnicima prilikom docnje naplaćujete i ZZK?

Da, uvek Ne Delimično, uz oprost dela kamate

33

Kratkoročne

finansijske

obaveze

1,974,321 45.73% 1,573,361 39.03% 1,873,572 42.91%

Grafikon 4.2.2c – Prikaz odnosa obaveza iz poslovanja i kratkoročnih finansijskih obaveza privrednih društava

u RS

Podsećanja radi, analizom dobijenih odgovora na nivou uzorka, utvrđeno je da su trgovinski krediti u samom

vrhu eksternih izvora finansiranja MMSP prema njihovoj sopstvenoj oceni, odmah iza bankarskih kredita.


ZORP u osnovi predstavlja primer dobrog transponovanja Direktive 2011/7/EU o borbi protiv kašnjenja u

plaćanju u komercijalnim transakcijama, ali ono što mu se izvesno može zameriti jeste činjenica da nadzor nad

vršenjem ovog zakona praktično i ne postoji, te da se puni efekti njegove primene u tom kontekstu ni ne mogu

adekvatno analizirati jer je sveden na formu blanketne norme. Regulatorna reforma ovog propisa u manjem

obimu zajedno sa radom na edukaciji MMSP o pitanju poštovanja rokova plaćanja mogu doprineti poboljšanju

u oblasti poštovanja zakonskih rokova plaćanja u komercijalnim transakcijama.

• Nenaplaćivanje zakonske zatezne kamate i novčane naknade za kašnjenje u izmirenju

novčane obaveze – eliminisanje podsticaja za korišćenje „besplatnog“ novca

Prema podacima jednog od istraživanja o praksi plaćanja u B2B transakcijama, RS je na vrhu liste evropskih

zemalja po kašnjenju u izmirenju dugova jer se svaki treći račun ne plaća na vreme (29%) ili ne biva uopšte

plaćen (4%), što ukazuje na nedisciplinu u izmirivanju dugova.28 Isto istraživanje pokazuje da je prosečni rok

čekanja na naplatu nakon dospelosti 50 dana.

Prema rezultatima Pilot ankete Privredne komore Srbije koja je sprovedena tokom maja 2017. godine,

prosečni rokovi izmirenja novčanih obaveza u praksi su duži od onih koje predviđa Zakon. Prosečan rok

plaćanja u B2B transakcijama iznosi 62.8 dana, a u PA2B 59.61 dana. Zbirno, oko 66% ispitanika izjavilo je da

su rokovi duži od 40 dana.29 Isto istraživanje pokazuje da je prosečni rok čekanja na naplatu nakon dospelosti

47 dana.

28 Izvor: Istraživanje „Evropske navike plaćanja“ (Eos Matrix/Ipsos, 2016/17); 29 Analiza primene zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama (Privredna komora Srbije, Beograd,

2017. godina);

54.27%60.97% 57.09%

45.73%39.03% 42.91%

0.00%

20.00%

40.00%

60.00%

80.00%

100.00%

2015 2016 2017

Struktura dela kratkoročnih obaveza

Obaveze iz poslovanja Kratkoročne finansijske obaveze

34

Istraživanje koje je predmet ovog Izveštaja dekomponovalo je periode kašnjenja u nekoliko različitih grupa,

radi sticanja preciznije i potpunije slike o obimu kašnjenja u izmirenju obaveza. Kod anketiranih kompanija u

41% slučajeva DPD je manji od 30 dana, a u 33% slučajeva on je u rasponu između 31 i 60 dana.

Ukoliko se ima u vidu da je čak u 86% slučajeva kašnjenje u naplati u opsegu do 90 dana, i kada se ovaj podatak

uporedi sa podatkom ranije obrazloženim u istraživanju da su trgovinski krediti drugi najznačajniji izvor

eksternog finansiranja MMSP, kao i sa podatkom da 75% kompanija nema praksu naplate ZZK od svojih dužnika

za slučaj docnje, a dodatnih 16% je spremno da otpusti deo ZZK, dolazi se do zaključka da se MMSP pruža jaka

motivacija da tekuću likvidnost finansiraju jeftinim (praktično besplatnim) novcem iz trgovinskih kredita.

Ukoliko se navedena tvrdnja uporedi sa podacima iz Saopštenja o poslovanju privrede u RS koja sintetizuju

podatke iz finansijskih izveštaja kompanija na nivou RS, dolazi se do zaključka da trgovinski krediti de facto jesu

najznačajniji izvor finansiranja tekuće likvidnosti MMSP, budući da je u svakoj od analiziranih godina (2015, 2016,

2017) nivo kratkoročnih obaveza prema dobavljačima bio daleko veći od nivoa kratkoročnih finansijskih

obaveza.

Predložena mera: Omogućavanje pristupa drugim netradicionalnim izvorima finansiranja (nebankarske

kreditne institucije ili crowdfunding, na primer), sa pojačavanjem prakse poverilaca da koriste prava koja im

ZZZK i ZORP daju (ZZK i novčanu naknadu za kašnjenje u izmirenju novčane obaveze), izvesno bi korigovalo

jak trend finansiranja tekuće likvidnosti kroz trgovinske kredite.

• Nedovoljno efikasan nadzor nad sprovođenjem zakona i netransparentnost finansijske

discipline MMSP

Nedovoljno efikasan nadzor nad sprovođenjem zakona i netransparentnost podataka o finansijskoj disciplini

MMSP kreiraju problem pretvaranja ZORP u skup blanketnih normi, a poštovanje rokova svode na unutrašnje

pitanje kompanije o kome njeni poslovni partneri najčešće nisu u dovoljnoj meri upoznati. To utiče na kreiranje

značajne asimetrije u informacijama kod međusobnih poslovnih odnosa MMSP.

ZORP predviđa da nadzor nad sprovođenjem i primenom zakona u transakcijama koje uključuju javni sektor

vrši Ministarstvo finansija – Odeljenje za budžetsku inspekciju, dok u B2B transakcijama nadzor nad

sprovođenjem zakona vrši Ministarstvo finansija – Poreska uprava. Prema rezultatima Pilot ankete Privredne

komore Srbije, samo 9% anketiranih privrednih subjekata zna da je neko pravno lice bilo kažnjeno zbog

nepoštovanja odredaba ZORP.30

Predložena mera: Kod B2B transakcija potrebno je premeštanje nadzora na Komisiju za zaštitu konkurencije

ili drugi specijalizovan organ, imajući u vidu da kapaciteti Poreske uprave nisu dovoljni za nadzor nad

sprovođenjem ovog zakona, kako je to inicijalno zamišljeno, a to će posebno biti slučaj nakon najavljenog

smanjenja broja organizacionih jedinica ovog organa. Kod PA2B transakcija, potrebno je unapređenje kontrole

koju sprovodi Odeljenje za budžetsku inspekciju kroz povećanje broja kontrola i ažurno podnošenje deliktnih

prijava protiv subjekata koji krše odredbe ZORP.

Radi poboljšanja transparentnosti podataka o finansijskoj disciplini MMSP, potrebno je uvođenje obaveznih

izveštaja o rokovima plaćanja od strane privrednih subjekata u komercijalnim transakcijama, koji bi se

registrovali i javno objavljivali u postupku pred APR-om (poželjno kao sastavni deo finansijskih izveštaja). Podaci

iz ovako objavljenih izveštaja o rokovima plaćanja trebalo bi da budu uključeni u podatke o oceni boniteta

MMSP (inkorporacijom u izveštaje Kreditnog biroa ili nezavisnom evaluacijom od strane banaka prilikom

odobravanja kredita). Navedeno bi doprinelo skraćenju rokova plaćanja u komercijalnim transakcijama, budući

da se poštovanje rokova plaćanja time dovodi u neposrednu vezu sa mogućnošću pristupa eksternom

finansiranju. Ovim bi se sa jedne strane stalo na put tome da se sredstva akumulirana kroz trgovinske kredite

koriste kao equity prilikom apliciranja MMSP pred bankama za investicione kredite, a sa druge strane doprinelo

30 Analiza primene zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama (Privredna komora Srbije, Beograd,

2017. godina);

35

bi se tome da se urednost ispunjenja obaveza MMSP posmatra ne samo kroz prizmu MMSP kao dužnika

finansijskih institucija već i kroz ukupne pokazatelje finansijske discipline i odgovornosti svakog od MMSP.

• Rigidni zakonski rokovi plaćanja – nemogućnost pronalaska jedinstvene mere za sve

industrije

Rigidni zakonski rokovi plaćanja takođe su jedan od problema ZORP, jer jedinstven rok plaćanja za B2B

komercijalne transakcije ne može odgovoriti zahtevima svih industrija.

Predložena mera: Izmenama ZORP potrebno je uvođenje veće slobode ugovaranja u pogledu rokova

izmirenja novčanih obaveza uvođenjem pravnog standarda „krajnje nepoštenih“ ugovornih odredaba u srpsko

zakonodavstvo. Takođe, potrebno je uvođenje kraćih rokova u pojedinim sektorima privrede, npr. za kvarljivu

robu i određene prehrambene proizvode. Konačno, u ovom delu bilo bi korisno razmotriti i uvođenje Kodeksa

promptnog plaćanja u pojedinim sektorima privrede. Njegova suština ogleda se u tome da svaka zainteresovana

kompanija koja pristupi Kodeksu iskazuje spremnost da vrši plaćanje dobavljačima na vreme, istovremeno im

omogućavajući uvid u proceduru plaćanja, kao i eventualne smetnje koje bi mogle dovesti do neizmirenja

obaveze u ugovorenom roku. Kompanije nakon pristupanja i potpisivanja Kodeksa mogu da koriste na svojoj

dokumentaciji oznaku PPC (Prompt Payment Code), čime ukazuju drugim dobavljačima da redovno izmiruju

svoje obaveze.

• Nerazvijena praksa dostavljanja faktura elektronskim putem i pojednostavljenje

postupka njihove registracije u RINO

Nerazvijena praksa dostavljanja faktura elektronskim putem i pojednostavljenje postupka njihove registracije u

RINO mogu biti korigovani kroz edukaciju MMSP.

Predložena mera: Poslednje izmene ZPD uvele su obavezu da svi privredni subjekti registruju i javno objave

svoju adresu za prijem elektronske pošte u poslovnom registru koji vodi APR. ZOR već nekoliko godina

dozvoljava mogućnost punovažne izrade i dostave elektronskih faktura. MMSP se moraju edukovati o

prednostima elektronske izrade i dostave faktura, budući da se na ovaj način smanjuju troškovi slanja faktura,

a istovremeno se povećava brzina i urednost dostavljanja.

Pored navedenog, potrebna je i edukacija MMSP, odnosno njihovih zaposlenih, kada je reč o postupku

registracije faktura u RINO. Analiza pokazuje da privredni subjekti i iz javnog i iz privatnog sektora u

nedovoljnom broju vrše registraciju faktura, iako ih ZORP na to obavezuje.

• Nemogućnost naplate potraživanja zbog insolventnosti dužnika

Nemogućnost naplate potraživanja zbog insolventnosti dužnika takođe je jedan od bitnih elemenata koji utiče

na poštovanje dužine rokove naplate potraživanja. U odnosu na ovaj problem, neophodna je edukacija MMSP

o tome kako da upravljaju rizicima kod odobravanja trgovinskih kredita i kako da upravljaju potraživanjima u

slučaju pojave indikatora rizika koji mogu ukazivati na insolventnost dužnika, što je detaljnije obrazloženo u

okviru Internih problema MMSP u upravljanu potraživanjima.

36

4.3 REFORMA U OBLASTI PARNIČNOG POSTUPKA


Problem dužine trajanja postupka potrebno je rešavati na sledeće načine:

• Edukacijom nosilaca javnih ovlašćenja, uz saradnju sa Visokim savetom sudstva, Vrhovnim

kasacionim sudom koji daje neobavezujuća uputstva i Ministarstvom pravde i tako uticati na pravilniju

i dosledniju primenu ZPP u domenu privrednih sporova (naročito sporova male vrednosti), na

povećanje primene mogućnosti izdavanja platnih naloga i povećanje efikasnosti dostavljanja pismena;

• Podnošenjem inicijative za vršenje regulatorne promene postojećih propisa radi izmene

ZPP koja bi sprečila neopravdano odlaganje ročišta, omogućila povećanje procesne discipline u vidu

poštovanja rokova za dostavljanje pismenih podnesaka i rokova za dostavljanje veštačenja, poštovanja

rokova za donošenje drugostepenih odluka, kao i u vidu izmene Zakona o zaštiti prava suđenje u

razumnom roku i izmene zakonodavnog okvira kojim se uvodi prostor za specijalizaciju sudija za

određene oblasti i ujednačavanje sudske prakse.

U skladu sa obavezama Ministarstva pravde iz Akcionog plana za Poglavlje 23, rešenjem iz 2017. godine

osnovana je Radna grupa za izradu radnog teksta Zakona o izmenama i dopunama ZPP. Nacrtom navedenog

zakona biće obuhvaćene izmene i dopune ZPP koje se, između ostalog, odnose na dostavljanje pismena,

snimanje suđenja i procesnu disciplinu učesnika u postupku, uzimajući u obzir relevantne EU standarde, praksu

Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, kao i dosadašnja zakonska i uporedno-pravna rešenja.

Svi navedeni predlozi koji se odnose na unapređenje i ubrzanje postupka naplate potraživanja u parničnom

postupku trebalo bi da budu formulisani u okviru jedinstvenog dokumenta koji bi sadržao konkretne predloge

zakonskih odredbi i koji bi trebalo da bude prezentovan Radnoj grupi.


Rezultati sprovedene ankete na temu potrebe za reformom parničnog postupka ne svedoče ohrabrujućim

stavom privrednih subjekata kada se govori o dužini trajanja parničnog postupka.

Grafikon 4.3.2a – Prosečna ocena zadovoljstva dužinom rokova naplate u parničnim i izvršnim postupcima, pri

čemu ocena 1 označava nezadovoljstvo, a ocena 10 potpuno zadovoljstvo dužinom rokova naplate

Grafikon ukazuje da je nezadovoljstvo dužinom trajanja parničnog postupka takvo da ispitanici ne daju ni

prelaznu ocenu dužini trajanja postupka. Ono što budi više razloga za zabrinutost jeste okolnost da, shodno

rezultatima ankete, i mikro i MSV kompanije prilikom donošenja odluke da li će inicirati parnični postupak ipak

ne uzimaju u dovoljnoj meri u obzir dužinu trajanja postupka.

3.69 3.2

0

2

4

6

8

10

Mikro MSV

Zadovoljstvo dužinom rokova naplate u parničnom i izvršnom postupku pred sudom

37

Grafikon 4.3.2b – Procenat kompanija dekomponovanih po veličini koje prilikom odlučivanja o pokretanju

postupka za naplatu potraživanja razmatraju činjenicu dužine trajanja postupka kao jednu od odlučujućih

Gore navedeni rezultati ukazuju na to da kompanije kojima je likvidnost već ugrožena usled neispunjavanja

obaveza njihovih dužnika u predviđenim rokovima ne vide pravi odgovor za svoje potrebe u postojećem

sistemu i funkcionisanju parničnog postupka.


Problem dužine trajanja parničnog postupka potrebno je rešavati dvojako: (1) edukacijom nosilaca javnih

ovlašćenja u cilju povećanja primene postojećih adekvatnih rešenja i (2) inicijativom za vršenje regulatorne

promene postojećih propisa u cilju poboljšanja zakonodavnog okvira.

• Vršenje edukacije nosilaca javnih ovlašćenja

Edukacija bi, u saradnji sa Visokim savetom sudstva, Vrhovnim kasacionim sudom koji daje neobavezujuća

uputstva, kao i Ministarstvom pravde i Radnom grupom, uticala na pravilniju i dosledniju primenu ZPP i

omogućila bi sledeće:

1. unapređenje primene pravila postupka u privrednim sporovima male vrednosti, koja

omogućuju sumarniji i efikasniji postupak, u šta se može svrstati isključivanje određenih obaveznih

procesnih radnji poput podnošenja odgovora na tužbu i održavanja pripremnog ročišta. Pored toga,

posebna pravila predviđaju kraće rokove za preduzimanje određenih procesnih radnji i činidaba na koje

sud obavezuje presudom i za izvođenje pismenih dokaza, što sve ima za cilj efikasniji parnični postupak;

2. povećanje mogućnosti korišćenja platnih naloga, kojima bi se, umesto vođenja dugotrajnog

parničnog postupka, čitav postupak sveo na dobijanje sudske odluke odmah po podnošenju inicijalnog akta.

Ovu mogućnost sudovi do sada nisu koristili, pogrešno tumačeći propise o dozvoljenosti izdavanja platnih

naloga, čak i kada tužilac to nije tražio i kada uz tužbu nije dostavljena verodostojna isprava. Izdavanjem

platnog naloga, tužiocu bi se omogućilo da vrlo brzo dođe u poziciju da svoje potraživanje naplati prinudnim

putem i time skrati period naplate potraživanja;

3. povećanje efikasnosti dostavljanja pismena, koje se može ostvariti direktnim korišćenjem baze

podataka Ministarstva unutrašnjih poslova o adresama učesnika u sporu, kao i dostavljanjem poziva za

ročište elektronskim putem, koju mogućnost ZPP i sada poznaje. Uz navedeno, potrebno je proširiti

primenu pravila o dostavljanju elektronskim putem i na druga pismena osim poziva za ročišta, a

imajući u vidu javno dostupne podatke o adresama privrednih društava registrovanih pri APR-u, kao i

adresa punomoćnika registrovanih pri advokatskim komorama.

41.94%

51.79%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Mikro MSV

Da li prilikom donošenja odluke o pokretanju postupka za naplatu potraživanja

razmatrate činjenicu dužine trajanja kao jednu od odlučujućih?

38

• Inicijativa za vršenje regulatorne promene postojećih propisa

U cilju poboljšanja propisa koji utiču na efikasnost parničnog postupka, potrebno je izvršiti sledeće izmene:

1. Izmenu ZPP radi sprečavanja neopravdanog odlaganja ročišta, koja se u praksi često dešava iako

je primetan već veliki vremenski razmak između dva ročišta, pri čemu su u praksi razlozi za odlaganje

brojni, iako je ono Zakonom predviđeno kao izuzetak. Zakonom o parničnom postupku potrebno je uvesti

kao pravilo obavezno otkazivanje ročišta odmah po saznanju za odlaganje, umesto odlaganja na samom

ročištu, kako bi se smanjio period do narednog održanog ročišta i utrošak vremena i finansija za pristup

ročištu za koje se unapred znalo da neće biti održano;

2. Izmenu ZPP u cilju povećanja procesne discipline, u vidu izmene pravila o obaveznom roku za

podnošenje podnesaka pre održavanja ročišta, kako bi se omogućio duži period od podnošenja podneska

do održavanja ročišta i uvelo pravilo o obaveznom izjašnjenju na ročištu ukoliko je podnesak blagovremeno

dostavljen. Na ovaj način bi se sprečilo odlaganje ročišta unedogled usled pisanih izjašnjenja i skratio period

trajanja postupka. Ujedno, potrebno je povećati disciplinu dostavljanja veštačenja od strane veštaka uz

uvođenje obaveze za novčano kažnjavanje veštaka koji ne dostavi nalaz u određenom roku i

oduzimanjem predmeta nakon izrečene novčane kazne, sve uz istovremeno uvođenje crne i sive liste

sudskih veštaka;

3. Izmenu zakonodavstva i internih akata apelacionih sudova u cilju obezbeđivanja poštovanja

rokova za donošenje drugostepenih odluka, koje se u praksi ne donose ni u već predugom roku od

9 meseci od prijema predmeta. Potrebno je detaljno preispitati i eventualno izabrati optimalan broj sudija

u odnosu na postojeći i očekivani broj predmeta, uz određivanje kvota i propisivanje disciplinskog

kažnjavanja za nepoštovanje kvota;

4. Izmenu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u cilju pojednostavljenja

procedure, sa ciljem omogućavanja efikasnije zaštite prava. Izmene moraju ići u pravcu brzog odgovora

na podneti prigovor i određivanja novčane kompenzacije odmah po utvrđivanju postojanja povrede prava,

umesto postojeće dugotrajne procedure u trajanju od jedne do dve godine u situaciji u kojoj je pravo na

suđenje u razumnom roku već povređeno;

5. Izmenu zakonodavstva u cilju uvođenja specijalizacije sudija i efikasnog sistema za

ujednačavanje sudske prakse, kojim bi se, pored ubrzanja postupka usled bolje upućenosti sudija u

suštinu spora i poznavanja specifičnosti materije, povećao i kvalitet sudskih odluka i konačno realizovala

dugogodišnja ideja o specijalizaciji sudija u oblastima koje zahtevaju posebna znanja. Navedeno je potrebno

realizovati nakon sveobuhvatne javne rasprave i konsultacije sa sudijama svih nivoa i stepena kako bi se

njihova iskustva iskoristila u najvećoj meri. Na planu ubrzanja postupka i povećanja kvaliteta sudskih odluka,

a najpre na planu predvidivosti, potrebno je i osmisliti i implementirati sistem ujednačavanja sudske prakse,

što bi već bilo olakšano nakon uvođenja specijalizacije sudija, i uvesti obaveznost sudskih odluka određenog

stepena i o ključnim pitanjima.

39

4.4 REFORMA U OBLASTI IZVRŠNOG POSTUPKA I POSTUPKA OBEZBEĐENJA


Zakonodavni okvir u ovoj oblasti je u prethodnih nekoliko godina unapređen, međutim, do značajnijeg napretka

još uvek nije došlo. Edukacija svih učesnika u navedenom postupku bitno bi doprinela povećanju njegove

efikasnosti, dok bi relevantne regulatorne reforme dodatno doprinele ostvarenju tri ključna cilja: brze i jeftine

naplate celokupnog potraživanja koje je predmet izvršnog postupka.

Ključni identifikovani nalazi u ovoj oblasti dati su u nastavku:

• Dugotrajan i neefikasan izvršni postupak dovodi do nepotrebnog stvaranja dodatnih troškova,

što predstavlja jedan od gorućih problema kada je u pitanju postupak prinudne naplate potraživanja.

Potencijalno rešenje ogleda se u edukaciji nosilaca javnih ovlašćenja u pogledu apsolutne primene

odredaba ZIO i postupanja u skladu sa proklamovanim načelom hitnosti, a preko seminara i okruglih

stolova organizovanih u saradnji sa Ministarstvom pravde, nevladinim organizacijama, Komorom javnih

izvršitelja i Advokatskom komorom Srbije;

• Zloupotrebe u sprovođenju postupka prodaje imovine u velikoj meri utiču na pojavu nelojalne

tržišne konkurencije, netransparentne javne prodaje, nedovoljnu dostupnost informacija,

neravnopravnost učesnika i, najbitnije, do oštećenja poverilaca i dužnika. Da bi se rešio ovaj problem,

potrebno je izvršiti izmenu postojećih propisa u skladu sa smernicama sadržanim u Akcionom planu

za pregovaračko poglavlje 23, a u saradnji sa Komorom izvršitelja i Ministarstvom pravde, i to najpre

u delu koji se odnosi na uvođenje efikasnih modela javnih prodaja;

• Odbijanje predloga za određenje privremenih mera od strane sudova, bez osnovanog razloga,

predstavlja problem koji dodatno povećava rizik od nemogućnosti naplate potraživanja. Najbolji način

da se sudijama ukaže na postojeći problem u pogledu određivanja privremenih mera jeste da se

organizuju seminari i okrugli stolovi na temu značaja instituta privremene mere i njegova retkost u

praksi, kao i da se sprovedu promene na poboljšanju postojećeg zakonodavnog okvira;

• Nedovoljan broj javnih izvršitelja i nemogućnost izbora javnog izvršitelja prilikom naplate

potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti dovodi do vođenja postupka prinudne naplate od strane

neefikasnih javnih izvršitelja, odugovlačenja izvršnog postupka i vremena potrebnog za naplatu

potraživanja. Da bi se ubrzao izvršni postupak, potrebno je u saradnji sa Komorom izvršitelja i

Ministarstvom pravde ukinuti pravila o ravnomernoj raspodeli predmeta i uvođenje mogućnost izbora

javnih izvršitelja, kao i organizovanje polaganja ispita za javne izvršitelje.


Rezultati sprovedenog istraživanja potvrđuju činjenicu da se uvođenje javnih izvršitelja u pravni sistem RS

pokazalo kao dobro rešenje za brzu i kvalitetnu naplatu potraživanja, što pokazuje i viša prosečna ocena

postupka pred javnim izvršiteljem nego pred sudom.

40

Grafikon 4.4.2a – Prosečne ocene zadovoljstva kompanija dužinom rokova naplate u određenoj vrsti postupka

pri čemu ocena 1 označava nezadovoljstvo, a ocena 10 potpuno zadovoljstvo dužinom rokova naplate

Međutim, iako je postupak naplate potraživanja pred javnim izvršiteljem u velikoj meri ubrzan, troškovi

postupka su se značajno povećali. Ipak, ispitanici ovo povećanje ne percipiraju negativno u ovom trenutku jer

im je važnija brža i efikasnija naplata. Napominjemo da višu ocenu zadovoljstva u pogledu troškova pred javnim

izvršiteljem treba uzeti sa rezervom, jer se 50 od 87 kompanija izjasnilo da nema iskustva u ovom postupku.

Grafikon 4.4.2b – Prosečna ocena zadovoljstva kompanija visinom troškova naplate potraživanja u određenim

postupcima pri čemu ocena 1 označava nezadovoljstvo, a ocena 10 potpuno zadovoljstvo visinom troškova


• Dugotrajan i neefikasan izvršni postupak

Jedan od glavnih razloga koji dovodi do dugotrajnog i neefikasnog izvršnog postupka jeste nepoštovanje

zakonskih odredaba, i to pre svega onih koje se odnose na propisane rokove za odlučivanje po prigovoru

dužnika i na obaveznu sadržinu prigovora. Zbog propuštanja dosledne primene odredaba ZIO od strane organa

postupka, ne samo da nije moguće predvideti dužinu trajanja postupka, odnosno vreme u kom će sud da donese

odluku po prigovoru dužnika, već je krajnje nepredvidiv i sam tok izvršnog postupka, odnosno čest je slučaj da

sud usvoji krajnje paušalan prigovor dužnika i predmet uputi na parnicu. Nemogućnost nastavka izvršnog

postupka nakon okončanja parničnog jeste činjenica koja dodatno utiče na dužinu trajanja i troškove postupka,

što dovodi ne samo do neizvesnosti u pogledu procene vremena potrebnog za naplatu potraživanja već i do

neizvesnosti u pogledu iznosa troškova koje će kompanija da predujmi prilikom pokretanja postupka prinudne

naplate potraživanja (s obzirom na to da ne postoji mogućnost da se izvršni postupak nastavi po pravilima

3.33

4.66

2

0

2

4

6

8

10

Parnični i izvršni postupak pred sudom Izvršni postupak pred javnim izvršiteljem Stečajni postupak

Zadovoljstvo dužinom rokova naplate u postupcima

3.654.17

2.46

0

2

4

6

8

10

Izvršni postupak pred sudom Izvršni postupak pred javnim izvršiteljem Stečajni postupak

Zadovoljstvo visinom troškova naplate potraživanja

41

parničnog postupka). Dalje, postojanje velikog broja izvršnih postupaka koji se vode pred sudovima takođe

utiče na to da sudije ne postupaju shodno odredbama ZIO i načelu hitnosti, što za posledicu ima produženje

trajanja izvršnog postupka i vremena potrebnog za naplatu potraživanja. Finalno, nepostojanje prakse

dostavljanja podnesaka elektronskim putem jeste dodatna stavka koja sa jedne strane usporava postupak

prinudne naplate potraživanja i dovodi do smanjenja efikasnosti izvršnog postupka, a sa druge strane

prouzrokuje veće troškove za kompaniju koja se odlučila da svoje potraživanje naplati sudskim putem.

Predložena mera: Edukacija nosilaca javnih ovlašćenja putem okruglih stolova i seminara na temu značaja

dosledne primene odredaba ZIO i načela hitnosti, u saradnji sa Ministarstvom pravde, nevladinim

organizacijama, Komorom javnih izvršitelja i Advokatskom komorom Srbije, a sa ciljem poboljšanja efikasnosti

izvršnog postupka. Takođe, potrebno je sprovesti izmene postojećih propisa u skladu sa usvojenim Akcionim

planom za pregovaračko poglavlje 23, a u smislu uvođenja digitalizacije u izvršni postupak, kao i uvođenje

mogućnosti nastavka izvršnog postupka nakon okončanja parničnog, a u saradnji sa Komorom izvršitelja,

Advokatskom komorom i Ministarstvom pravde.

• Zloupotrebe u sprovođenju postupka prodaje imovine

U praksi su uočene brojne zloupotrebe u sprovođenju postupka prodaje imovine, a sve sa ciljem da se utiče

na izbor kupca, postizanje cene i slično. Navedeni problemi dovode do toga da su javne prodaje neuspešne,

odnosno da se na njima ne postiže realna, tržišna cena nepokretnosti koja je predmet prodaje. Pored

produženja trajanja izvršnog postupka, neuspešne javne prodaje dovode i do nemogućnosti efikasne naplate

potraživanja iz vrednosti prodate nepokretnosti, što neminovno utiče i na troškove daljeg sprovođenja izvršnog

postupka, kao i na pravnu nesigurnost u pogledu mogućnosti naplate celokupnog potraživanja.

Predložena mera: Izmena postojećih propisa u skladu sa smernicama sadržanim u Akcionom planu za

pregovaračko poglavlje 23, a u saradnji sa Komorom izvršitelja, Advokatskom komorom i Ministarstvom

pravde, sve sa ciljem uklanjanja zakonskih rešenja koja stimulišu netržišno i koruptivno delovanje učesnika javne

prodaje, kao i omogućavanje prodaje imovine putem e-nadmetanja, kako bi se povećala efikasnost naplate.

• Odbijanje predloga za određenje privremenih mera

Jedan od zakonodavnih instituta čija je pojava u praksi prava retkost jeste upravo institut privremene mere,

kao sredstva obezbeđenja potraživanja. Neosnovano odbijanje predloga izvršnog poverioca za određenje

privremene mere omogućava dužniku da raspolaže svojom imovinom i da na taj način osujeti ili znatno oteža

naplatu potraživanja izvršnog poverioca. Ovako ustaljenom sudskom praksom ne samo da se produžava vreme

potrebno za naplatu potraživanja već se javlja i rizik nemogućnosti naplate potraživanja u celosti i pravna

nesigurnost u pogledu nastavka izvršnog postupka, u slučaju da dužnik otuđi svoju celokupnu imovinu koja je

bila podobna za izvršenje.

Predložena mera: Edukacija nosilaca javnih ovlašćenja posredstvom Komore javnih izvršitelja, Ministarstva

pravde i Advokatske komore u pogledu značaja primene zakonskih normi koje se odnose na određivanje

privremenih mera, a kako bi ih organi postupka u svom daljem radu brže i efikasnije određivali. Pored edukacije,

u saradnji sa napred navedenim organima, potrebno je sprovesti i izmene postojećeg zakonodavnog okvira u

cilju proširenja kruga slučajeva za koje je pretpostavljeno da postoji opasnost od osujećenja ili otežanja naplate

potraživanja.

• Nedovoljan broj javnih izvršitelja i nemogućnost izbora javnog izvršitelja

Oba navedena problema imaju iste posledice – odugovlačenje izvršnog postupka i vremena potrebnog za

naplatu potraživanja, stvaranje dodatnih troškova usled odugovlačenja izvršnog postupka, kao i pravnu

nesigurnost u pogledu vremena potrebnog za naplatu potraživanja. Dodatno, usled nemogućnosti izbora javnog

izvršitelja prilikom naplate potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti dolazi i do vođenja postupka

prinudne naplate od strane neefikasnih javnih izvršitelja.

42

Predložena mera: Ukidanje pravila o ravnomernoj raspodeli predmeta i vraćanje poveriocima mogućnost

izbora javnih izvršitelja, kao i organizovanje polaganja ispita za javne izvršitelje radi popunjavanja velikog broja

upražnjenih javnoizvršiteljskih mesta. Predložene mere dovele bi do rasterećenja postojećih javnih izvršitelja,

ubrzanja izvršnog postupka, kao i unapređenja stepena naplate potraživanja.

43

4.5 PORESKA REFORMA


Identifikovani visoki stepen pravne nesigurnosti u poreskoj oblasti od ključnog je uticaja na pitanje likvidnosti

MMSP. Dosledno sprovođenje odgovarajućih reformskih mera i njihova primena u praksi morala bi da podigne

nivo pravne sigurnosti u postupanju PURS, što bi imalo pozitivan uticaj na likvidnost MMSP. Pored niza

reformskih mera koje su u prethodnom periodu sprovedene, PURS mora da intenzivira napore u cilju

sprovođenja efikasne poreske reforme, usredsredi se na strukturne promene, dodatno pojednostavi poreske

procedure, sprovede bolje obučavanje poreskih službenika i obezbedi izvesnost i predvidivost za poreske

obveznike.


• Nedostaci postojećih zakonskih odredaba prepoznati su u oblastima:

1. Instituta odlaganja izvršenja poreskih rešenja, instituta otpisa potraživanja;

2. Visokog stepena učešća poreza i doprinosa na zarade u ukupnim troškovima poslodavca;31

3. Sistema naplate PDV-a, velikom broju pravilnika u ovoj oblasti.

Izmenama postojećih propisa u skladu sa usvojenim Akcionim planom Programa transformacije PURS za period

2018–2023. godine i doslednim sprovođenjem odgovarajućih reformskih mera u praksi, značajno bi se podigao

stepen pravne sigurnosti i usklađenosti u postupanju od strane PURS, iz kog razloga su izmene propisa

prepoznate kao ključna reformska mera.

• Postupanje poreskih organa suprotno zakonskim odredbama podrazumeva previd jasne

zakonske odredbe, što uzrokuje visok stepen pravne nesigurnosti. Edukacija nosilaca javnih ovlašćenja

u poreskim organima, kroz organizovanje seminara i panel diskusija u saradnji sa Ministarstvom

finansija, Privrednim komorama, udruženjima i organizacijama koje su usmerene ka uspostavljanju

vladavine prava i razvoju privrede RS, doprinela bi prevazilaženju navedenog problema.

• Nedovoljno poznavanje zakonske regulative od strane MMSP prepoznato je kao jedan od

problema unutar samih kompanija koje usled površnog poznavanja propisa i nesagledavanja njihove

suštine snose dodatne ili nepotrebne troškove. Edukacija MMSP kroz organizovanje stručnih skupova,

seminara i diskusija u saradnji sa Privrednim komorama, uz obavezno interaktivno učešće stručne i

profesionalne javnosti, doprinela bi pospešivanju nivoa svesti kompanija o stepenu iskorišćenosti

njihovih prava i ovlašćenja koja imaju po osnovu zakona.


Rezultati sprovedenog istraživanja prikazuju stav privrede u pogledu uticaja faktora visine poreza i postupanja

poreskih organa na poslovanje kompanije. Na skali od 1 do 10 (gde ocena 1 označava da određeni faktor nema

nikakvog uticaja, a ocena 10 da veoma bitno utiče na poslovanje kompanije), navedeni faktor je prepoznat kao

zaista bitan, te je prosečnom ocenom od 6.18 svrstan u prva tri mesta, odmah iza pravne nesigurnosti i

birokratskih prepreka. Značajno je reći i da se faktor troškova proizvodnje sa troškovima radne snage po visini

uticaja na poslovanje nalazi odmah iza faktora visine poreza i postupanja poreskih organa, što potvrđuje

postojanje i percepciju jednog od ključnih problema koje je istraživački tim postavio u ovoj oblasti od strane

kompanija – visoki stepen učešća poreza i doprinosa na zarade u ukupnim troškovima poslodavca.

31 Izveštaj se bavi analizom uticaja upravljanja i naplate potraživanja na likvidnost kompanija, ali ne i uticajem pojedinih poreskih oblika

na tu likvidnost. Međutim, istraživanje je pokazalo da je u ukupnoj strukturi troškova iz aspekta kompanije kao poslodavca problem

dodatnog troška poreskog opterećenja zarade jedan od značajnijih koji utiče na likvidnost i poslovanje kompanije.

44

Grafikon 4.5.2a – Prosečna ocena uticaja pojedinih faktora na poslovanje na skali od 1 do 10 pri čemu ocena

1 označava da faktor nema uticaja na poslovanje, a ocena 10 da faktor odlučujučžće utiče na poslovanje

Potrebno je na ovom mestu ukazati i na sledeće rezultate do kojih je istraživački tim došao prilikom

sprovođenja ankete. Naime, samo 3 kompanije od ukupno 83 smatraju da nikako nije potrebna reforma u

oblasti poreza i doprinosa, dok preostalih 80 vidi hitnu, skoro goruću potrebu za reformom ove oblasti, dajući

joj prosečnu ocenu 2.93 (gde ocena 1 znači da je reforma potrebna u što kraćem roku, a ocena 10 da nije

neophodna).

Takođe, u okviru istog istraživačkog pitanja samo su 3 kompanije od ukupno 73 odgovorile da nije potrebno

reformisati oblast koja se tiče postupka povraćaja PDV-a. Preostalih 70 koje su ocenjivale potrebu za reformom

ove oblasti iskazale su jasno stav – navedenu oblast je potrebno reformisati imajući u vidu njen uticaj na

likvidnost kompanije koji nije zanemarljiv, te su potrebu za reformom ocenile kao prilično hitnu, ocenom 4.05.32


Kao ključni problem u gotovo svim aspektima poreske oblasti definisana je nedovoljno adekvatna zakonska

regulativa koja otvara prostor različitom tumačenju zakonskih odredaba i visokom stepenu arbitrarnosti u

odlučivanju.

• Nedostaci postojećih zakonskih odredaba

1. Nedostaci instituta odlaganja izvršenja poreskog rešenja, zajedno sa nesuspenzivnim dejstvom žalbe na

poresko rešenje, dovode do nemogućnosti da poreski obveznik ulaganjem žalbe na rešenje doneto od

strane Poreske uprave odloži plaćanje često nepravilno utvrđene poreske obaveze. Krajnja posledica se

ogleda u obavezi promptnog plaćanja takve obaveze, neretko i izvršenoj zapleni novčanih sredstava

poreskog obveznika u postupku prinudne naplate, a što se negativno odražava na likvidnost obveznika koji

ostaje bez sredstava za izmirenje tekućih obaveza.

Analizom zakona i poreskog postupka u celini, zaključuje se da je u svrhu efikasnije naplate poreza i zaštite

fiskusa, u ovom trenutku u Srbiji, neophodno zadržati nesuspenzivno dejstvo žalbe. Upravo je iz tog razloga

neophodno zaštititi prava poreskih obveznika kroz efikasan institut odlaganja izvršenja poreskog akta.

U praksi je česta situacija da poreski organ koji odlučuje o ispunjenosti uslova za odlaganje, čak i kada su

oni u potpunosti ispunjeni i nema zakonskih smetnji, ipak ne odobri odlaganje sprovođenja izvršenja. Član

147 st. 2 ZPPPA predviđa da drugostepeni organ može odložiti izvršenje, što vodi ka veoma visokom

stepenu pravne nesigurnosti i nepredvidivosti. Imajući u vidu komplikacije do kojih dolazi u praksi, potrebno

32 Za detaljnije informacije o navedenom pitanju pogledati pitanje C1 u okviru Statističkog aneksa;

7.89

5.86

4.36 4.866.15 6.3 6.06 6.47 6.18

4.212.89

0

2

4

6

8

10

Pronalazak

novih kupaca

Konkurencija Nelojalna

konkurencija

Pristup

finansiranju

Troškovi

proizvodnje

sa

troškovima

radne snage

Dostupnost

kvalifikovane

radne snage

kao i

kadrova za

menadžerske

pozicije

Promena

pravne

regulative

Pravna

nesigurnost i

birokratske

prepreke

Visina

poreza i

postupanje

poreskih

organa

Problemi sa

likvidnošću

Kursne

razlike

Uticaj pojedinih faktora na poslovanje

45

je izvršiti izmenu sporne odredbe, te propisati obavezno odlaganje izvršenja do okončanja sporne situacije,

kada su svi uslovi za odlaganje evidentno ispunjeni od strane obveznika, bez ostavljanja previše prostora

arbitrarnom odlučivanju i samovolji poreskih organa.

2. Neprecizna distinkcija između direktnog i indirektnog otpisa potraživanja od strane poreskih organa

neminovno utiče na stvaranje dodatnih i nepotrebnih troškova po MMSP. Iako je neopravdana, veća poreska

obaveza koju kompanije kao obveznici moraju da plate dovodi do manje novčanih sredstava kojima

raspolažu za izmirenje svojih drugih dospelih obaveza, što znači i njihovu manju likvidnost. Iz navedenog

proizilazi potreba da se preformuliše postojeća zakonska odredba čl. 16 Zakona o porezu na dobit pravnih

lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011,

119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015,

113/2017 i 95/2018) kojom se postavlja osnov za direktan i indirektan otpis. Pravljenjem jasne distinkcije

između direktnog i indirektnog otpisa bilo bi sprečeno njihovo mešanje, a mogućnost proizvoljnog

tumačenja uslova za dve vrste otpisa bila bi isključena, što bi dovelo do višeg stepena pravne sigurnosti.

Prosto odvajanje direktnog i indirektnog otpisa u dva zasebna člana rešilo bi navedeni problem.

3. Visok stepen učešća poreza i doprinosa na zarade u ukupnim troškovima poslodavca vodi ka sivoj ekonomiji

i nemogućnosti očuvanja konkurentske moći kompanija, kao i do transfera radne snage u države sa

povoljnijim sistemom oporezivanja rada. S osloncem na opisano, neophodno je kroz izmene relevantnih

zakona umanjiti učešće poreza i doprinosa na zarade u ovim troškovima. Navedeno se može postići kroz

uvođenje progresivnosti u oporezivanje rada u širem smislu ili umanjenje procenta doprinosa za obavezno

socijalno osiguranje. Budući da se porez na zarade i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje pojavljuju

kao prihodi određenih subjekata, prilikom sprovođenja reforme u ovoj oblasti moraju se razmotriti

finansijski preduslovi za njih. Sve navedeno izvesno mora biti tema posebne i detaljne studije koja će dati

cost benefit analizu i konkretna rešenja za prevazilaženje očigledno velikog problema.

4. Sistem naplate PDV-a33 koji podrazumeva da PDV mora biti plaćen u mesecu za koji je obveznik izdao

fakturu, bez obzira da li u istom periodu dođe do naplate potraživanja, neretko dovodi do stvaranja dodatnih

troškova bez očekivanog priliva za kompanije. Nemogućnost predviđanja toka ispunjavanja

obaveza iz obligacionog odnosa, uz zakonsko ograničenje u pogledu uslova koje kompanije moraju da ispune

kako bi eventualno mogle da odlože obavezu plaćanja PDV-a prema državi, suštinski imaju negativan

uticaj na likvidnost MMSP. Imajući u vidu navedeno, potrebno je inicirati odgovarajuće izmene

odredaba Zakona o PDV-u koje bi podrazumevale otklanjanje ograničenja, odnosno omogućavanje svim

kompanijama da koriste pogodnosti sistema naplate, nezavisno od visine godišnjeg prometa. U cilju

podsticanja razvoja privrede, važno je omogućiti start up kompanijama da se na samom početku obavljanja

delatnosti opredele za sistem naplate, s obzirom na to da je ovim kompanijama uspostavljanje i održavanje

likvidnosti uslov za opstanak u poslovnom okruženju na konkurentnom tržištu.

Predložena mera: Izmene postojećih propisa u skladu sa usvojenim Akcionim planom Programa

transformacije PURS za period 2018–2023. godine, prema kome ona mora da intenzivira reformske napore,

kao i da identifikuje i reši zakonske prepreke. Kako bi reformska inicijativa bila izložena na najbolji način i kako

bi postigla optimalne efekte u praksi, pored resornog Ministarstva finansija, neophodno je aktivno učešće i

drugih ministarstava (posebno Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva za

državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva pravde). Takođe, imajući u vidu uska stručna znanja

pojedinih subjekata, neophodno je da učešće u inicijativi uzmu i Unija poslodavaca Srbije, Socijalno ekonomski

savet, Savet samostalnih sindikata Srbije, Fiskalni savet RS i stručnjaci iz oblasti ekonomije.

33 Član 36a Zakona o PDV-u („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – usklađeni

din. izn., 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 5/2015 – usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 – usklađeni

din. izn., 113/2017, 13/2018 – usklađeni din. izn., 30/2018 i 4/2019 – usklađeni din. izn.);

46

• Postupanje poreskih organa suprotno zakonskim odredbama

Pravilno funkcionisanje celokupnog poreskog sistema ne zavisi isključivo od propisanih zakonskih odredaba jer,

čak iako su one valjane, nepravilna primena u praksi udaljava ih od cilja i intencije zakonodavca. Adekvatan

primer iz prakse jeste kašnjenje, odnosno nepoštovanje zakonskog roka od 45 dana za povraćaj PDV-a. Ovaj

propust poreskih organa, uz tendenciozne postupke poreskih kontrola koje su inicirane obično odmah po

podnetom zahtevu za povraćaj (za šta nema uporišta u zakonu), direktno utiče na likvidnost kompanija, čiji

„siguran“ priliv izostaje, dok se država na izvestan način kratkoročno finansira. Međutim, ukoliko dođe do

modernizacije poreskog sistema u okviru sveobuhvatne reforme, te ukoliko predviđene aktivnosti u pogledu

unapređenja poresko-pravnih poslova i efikasnijeg upravljanja materijalnim sredstvima i IT resursima budu

realizovane, rešenje koje podrazumeva automatsko „e-uparivanje“ ulaznih i izlaznih faktura znatno bi ubrzalo

proces vršenja povraćaja.

Predložena mera: Edukacija nosilaca javnih ovlašćenja u poreskim organima – kroz organizaciju seminara i

panel diskusija u saradnji sa Ministarstvom finansija, udruženjima i organizacijama koje su usmerene ka

uspostavljanju vladavine prava i razvoju privrede RS potrebno je sprovesti bolje obučavanje poreskih

službenika. Usvajanje nove organizacione strukture PURS koje je planirano u skladu sa usvojenim Akcionim

planom Programa transformacije Poreske uprave za period 2018–2023. godine podrazumeva najpre razvijanje

savremenog i integrisanog informacionog sistema kao podrške navedenim strukturnim promenama, a

odgovarajuća edukacija poreskih službenika i „tehničko opismenjavanje“ usledila bi kao posledica svega

navedenog.

• Nedovoljno poznavanje zakonske regulative od strane MMSP

Poresku oblast karakteriše prilično nizak stepen pravne sigurnosti i vladavine prava uopšte. Međutim, iako su

ključni problemi i uzroci ovakvog stanja dati u prethodnom izlaganju, ne treba zanemariti činjenicu postojanja

niskog stepena upoznatosti kompanija sa relevantnim propisima u ovoj oblasti, što dovodi do različitih

postupanja u praksi usled različitih tumačenja ili nepoznavanja zakona i ostalih propisa. Stanju opšte nesigurnosti

donekle doprinosi i veliki broj pravilnika koji bliže uređuju i objašnjavaju zakonske odredbe u oblasti poreza na

dodatu vrednost, a upoznavanje kompanija sa njima i dodatni troškovi koji su im nametnuti obavezama u

pojedinim pravilnicima samo ih dodatno udaljavaju od primene i poštovanja pravila koja su u njima propisana.

Predložena mera: Edukacija MMSP – Procesu edukacije zaposlenih, ali i odgovornih lica u kompanijama, u

okviru oblasti koja se tiče poreskih reformi, svakako treba da prethode odgovarajuće izmene i dopune

relevantnih zakona, a zatim i njihovo usaglašavanje sa podzakonskim propisima i ostalim aktima, kako bi se

stvorila odgovarajuća osnova za doslednu primenu u praksi. U vezi sa navedenim, kao logičan nastavak

sprovedenih reformi usledilo bi organizovanje stručnih skupova, seminara i diskusija u saradnji sa privrednim

komorama, uz obavezno interaktivno učešće stručne i profesionalne javnosti, kako bi se pospešio nivo svesti

kompanija o stepenu iskorišćenosti njihovih prava i ovlašćenja koja imaju po osnovu zakona.

47

4.6 REFORMA U OBLASTI STEČAJNOG POSTUPKA


Neefikasnost postupka, kao i visoki troškovi stečajnog postupka i obaveze stečajne mase posledica su loših

zakonskih rešenja, pre svega u delu koji uređuje reorganizaciju, ali i u pogledu nedovoljne kontrole rada

stečajnih upravnika. Kada se iznetom dodaju relativno neprecizni rokovi u kojima mora doći do prodaje

imovine i raspodele sredstava, nije iznenađujuće što je prosečna dužina trajanja stečajnog postupka 3 godine i

7 dana.


• Problem dužine trajanja stečajnog postupka posledica je okolnosti da se u praksi u RS stečaj

sprovodi tako što se prvo pokuša reorganizacija, pa zatim kada ona ne uspe, odnosno kada se ne

izglasa, proglašava se bankrotstvo i sprovodi postupak prodaje imovine. Izneti problem dovodi do

nemogućnosti naplate potraživanja u dužem vremenskom periodu, ali i do umanjenja procenta naplate

potraživanja MMSP usled rasta troškova stečajnog postupka i obaveza stečajne mase. U cilju rešavanja

navedenog problema potrebno je sprovesti sveobuhvatnu regulatornu reformu postojećih propisa, te

stečajni postupak razdvojiti na dva zasebna postupka – postupak reorganizacije i postupak stečaja.

Međutim, potrebno je otići i korak dalje, te u celosti izmeniti pravila i uslove za pokretanje postupka

reorganizacije, ali i redefinisati određena pravila postupka stečaja;

• Problem neadekvatne zakonske regulative postupka reorganizacije ogleda se prvenstveno

kroz mogućnost podnošenja UPPR zajedno sa predlogom za pokretanje stečaja, ali i PR u toku već

otvorenog stečajnog postupka. Do produbljenja ovog problema dovode i neadekvatne odredbe o

krugu lica koja su ovlašćena da podnesu plan reorganizacije, odredbe o mogućnosti podnošenja izmena

i dopuna plana reorganizacije nakon inicijalno podnetog plana, odredbe o načinu glasanja klasa i

mogućnosti isključivanja klasa od glasanja o planu reorganizacije, ali i odredbe o načinu dostavljanja

rešenja suda o ishodu glasanja. Sve navedene odredbe direktno utiču na bespotrebno odugovlačenje

trajanja postupka i dovode do mogućnosti da se planovi izglasaju isključivanjem određenih klasa.

Navedeni problem je moguće rešiti jedino kroz regulatornu reformu, izdvajanjem postupka

reorganizacije kao samostalnog postupka koji može biti iniciran samo od strane stečajnog dužnika uz

istovremeno podnošenje UPPR, u restriktivno postavljenim rokovima i sa uvođenjem obaveze prijave

potraživanja i izmenom načina glasanja o planu reorganizacije kroz uvođenje samo dve klase poverilaca

- obezbeđene i neobezbeđene poverioce, i dostavu rešenja o ishodu glasanja isključivo putem oglasne

table bez lične dostave;

• Nemogućnost imenovanja stečajnog upravnika od strane poverilaca, tačnije arbitrarnost

suda u pogledu imenovanja stečajnog upravnika, vodi ka nemogućnosti MMSP da kontrolišu zakonitost

rada stečajnih upravnika i tok postupka, odnosno eventualnom odugovlačenju postupka i stvaranju

nepotrebnih troškova. U cilju rešenja ovog problema potrebno je izvršiti regulatornu reformu, te

predvideti dužnost imenovanja stečajnog upravnika predloženog u predlogu za pokretanje stečaja, kao

i mogućnost promene stečajnog upravnika na zahtev poverilaca (nevezano za učinjene povrede).

• Dužina trajanja postupka prodaje imovine stečajnog dužnika nedovoljno jasno je definisana

postojećim Zakonom o stečaju („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011 – dr. zakon, 71/2012 – odluka

US, 83/2014, 113/2017, 44/2018 i 95/2018). Definisani rokovi u kojima se mora prodati imovina

stečajnog dužnika predviđaju samo maksimalne, ali ne i minimalne rokove nakon neuspele prodaje.

Takođe, nije definisan trenutak kada mora biti zakazana prva prodaja imovine ukoliko na njoj ne postoji

razlučno pravo. U cilju sanacije problema potrebno je definisati rokove u kojima stečajni upravnik mora

početi prodaju imovine, bez obzira da li je reč o imovini na kojoj postoji razlučno pravo ili ne, kao i

redefinisati rokove u kojima stečajni upravnik mora da dostavi obaveštenje o nameri, planu prodaje,

načinu unovčenja, metodu prodaje i rokovima prodaje, kao i rokovima u kojima mora da objavi oglas,

i to definisanjem najkraćeg i najdužeg roka.

48

• Visoki troškovi stečajnog postupka i obaveze stečajne mase utiču na osipanje stečajne mase,

odnosno sredstava ostvarenih prodajom, koji za posledicu imaju umanjenje procenta naplate

potraživanja stečajnih poverilaca. Dodatno, zakonom nije definisan rok za sprovođenje deobe stečajne

mase nakon prodaje imovine stečajnog dužnika, te poverioci nekada čekaju godinu dana i više za

namirenje svojih potraživanja, u kom periodu se troškovi dodatno uvećavaju (naročito troškovi ALSU),

što vodi u začarani krug bespotrebnog umanjenja mogućnosti i visine naplate potraživanja MMSP.

Rekonstrukcijom sistema računanja troškova, a naročito računanja troškova ALSU i nagrada stečajnih

upravnika, MMSP će imati bolju mogućnost namirenja. Istovremeno, nužno je uspostaviti bolju kontrolu

odliva, s obzirom na to da često nije moguće ispratiti sve transakcije tokom postupka. Povećanje

ovlašćenja odbora poverilaca u vezi sa kontrolom stečajne mase i povećanje transparentnosti postupka

uz istovremeno propisivanje vođenja obaveznih statistika od strane ALSU doprineće boljem praćenju

odliva sredstava koji umanjuju mogućnost naplate potraživanja MMSP. Dodatno, definisati rokove u

kojima je stečajni upravnik dužan da podnese sudu i odboru poverilaca nacrt rešenja za deobu rešava

problem bespotrebnog odugovlačenja namirenja poverilaca nakon prodaje imovine.

• Potencijalna arbitrarna primena odredaba o „izdvojenoj prodaji van stečajnog postupka“

imovine na kojoj postoji razlučno pravo MMSP može dovesti do osujećenja prava razlučnih poverilaca

datih izmenama Zakona o stečaju. U cilju zaštite prava MMSP koja imaju razlučno pravo, potrebno je

pojačati kontrolu stečajnih upravnika kroz proaktivnije učešće sudija i njihovu edukaciju, kao i

propisivanje zaštitnih odredaba za razlučne poverioce, koje bi ih štitile od samovolje stečajnih

upravnika, i to upravo uspostavljanjem njihove lične odgovornosti.

• Ponovno podnošenje plana reorganizacije po već pravnosnažno izglasanoj reorganizaciji

tokom sprovođenja predstavlja zakonsko rešenje koje se sve više kristališe kao instrument za

zloupotrebu prava i izigravanje poverilaca, s obzirom na to da dozvoljava izglasavanje novog plana

reorganizacije kada je ona već bila izglasana, ali nije sprovedena (kada UPPR padne). S druge strane,

usvojeni plan reorganizacije predstavlja izvršnu ispravu, te ukoliko su UPPR diskontovana

određena potraživanja, diskontovani deo se ne može potraživati u novom stečaju čak i u slučaju da

UPPR padne. Navedeni problemi štete MMSP jer mogu dovesti do potpunog obezvređivanja njihovog

potraživanja, kao i do odugovlačenja naplate potraživanja unedogled. U cilju sanacije postojećih

bezrazložnih rešenja, nužno je uvesti zabranu mogućnosti pokretanja postupka reorganizacije u slučaju

da je stečajni dužnik već jednom pre otvaranja novog postupka prošao kroz postupak reorganizacije,

tačnije uvesti obavezu da se protiv ovakvih dužnika može pokretati samo postupak stečaja koji se

sprovodi bankrotstvom uz istovremenu izmenu zakona, kroz uvođenje prezumpcije da je došlo do

svojevrsnog raskida ovog sui generis ugovora (UPPR), i to po sili zakona u slučaju otvaranja novog

stečajnog postupka.

• „Blokada“ otvaranja stečaja podnošenjem UPPR od strane stečajnog dužnika predstavlja

problem usled okolnosti da je Zakonom o stečaju predviđeno da prvo mora biti odlučeno po predlogu

za pokretanje prethodnog stečajnog postupka u skladu sa UPPR, ako je on podnet pre donošenja

odluke o pokretanju stečajnog postupka, čime se ostavlja mogućnost za zloupotrebu i prolongiranje

momenta otvaranja stečaja. Regulatornom reformom nužno je ograničiti rok u kom bi stečajni dužnici

mogli da podnose UPPR nakon podnošenja predloga za otvaranje stečaja od strane poverilaca.


Rezultati sprovedenog istraživanja potvrđuju postojanje velikih problema koji su ustanovljeni u istraživačkom

radu. Na pitanje koliko je vaša kompanija zadovoljna dužinom rokova naplate potraživanja u stečajnim

postupcima na skali od 1 do 10, dobijeni rezultati nisu iznenadili, odnosno potvrdili su očekivano

nezadovoljstvo, te je prosečna ocena svih anketiranih društava bila izrazito niska (svega 2), dok je medijana na

navedenom uzorku još niža (svega 1.88). Rezultati ankete dodatno pokazuju da je nezadovoljsto nešto niže

kod ispitanika koji su u većinskom vlasništvu inostranih subjekata (prosečna ocena 1.5) u odnosu na kompanije

koje su u većinskom vlasništvu domaćih subjekata (prosečna ocena 2.14). Navedeni pokazatelj upravo sugeriše,

49

tačnije potvrđuje i poziciju Republike Srbije na Doing Business listi 2019, a kako vlasništvo i rukovodstvo MMSP

koje je imalo dodira sa inostranim zakonodavstvom i rešenjima pokazuje niži stepen trpeljivosti prema

pozitivnim rešenjima RS. Takođe, razlika je uočljiva i na planu pretežnih klijenata, pa tako MMSP koja pretežno

posluju sa državom, odnosno entitetima pod kontrolom države, imaju najmanji problem sa dužinom trajanja

stečajnog postupka (iako je i kod ovih kompanija prosečna ocena relativno niska – 3). Region koji je iskazao

najveće nezadovoljstvo dužinom trajanja postupka jeste Region Južne i Istočne Srbije – prosečna ocena1.2.

Grafikon 4.6.2a – Prosečna ocena zadovoljstva dužinom rokova naplate u stečajnom postupku na skali od 1 do

10, pri čemu ocena 1 označava nezadovoljstvo, a ocena 10 potpuno zadovoljstvo rokovima – poređenje

iskustava mikro i MSV kompanija dekomponovanih po regionima

Značajnije razlike nisu uočene ni u pogledu troškova postupka. Na pitanje koliko je vaša kompanija zadovoljna

visinom troškova stečajnog postupka, na skali od 1 do 10, prosečna ocena svih anketiranih društava bila je

izrazito niska, svega 2.46, te je i u ovom pogledu pokazana velika doza nezadovoljstva visinom troškova

postupka, što je potvrdilo nalaze istraživanja da oni bitno smanjuju mogućnost naplate MMSP. Za razliku od

pitanja dužine trajanja postupka, u pogledu pitanja zadovoljstva visinom troškova postupka nisu uočene

značajnije razlike između kompanija u većinskom vlasništvu inostranih i većinskom vlasništvu domaćih

subjekata, te u pogledu ovog pitanja vlada saglasnost da oni predstavljaju jednako veliki problem. Odudarajući

rezultat zabeležen je samo u pogledu MMSP čiji je pretežni klijent država, odnosno entiteti pod kontrolom

države, koje su problem troškova ocenile srednjom prosečnom ocenom 5. Iskazanom prosečnom ocenom

potvrđeno je da su pitanje pokretanja stečajnog postupka i problemi stečaja atipični za kompanije koje pretežno

sarađuju sa državom, tačnije potvrđeno je da se stečajevi pretežno ne vode. Najveći stepen nezadovoljstva

pokazala su društva iz Regiona Južne i Istočne Srbije (1.4).

2.00

1.00

3.50

0.001.75

2.672.33

1.201.88 1.88 1.88 1.88 1.88 1.88 1.88 1.88

0

2

4

6

8

10

Mikro Beograd Mikro

Vojvodina

Mikro

Šumadija i

Zapadna Srbija

Mikro Južna i

Istočna Srbija

MSV Beograd MSV

Vojvodina

MSV Šumadija

i Zapadna

Srbija

MSV Južna i

Istočna Srbija

Zadovoljstvo dužinom rokova naplate u stečajnom postupku

Kompanije po veličini i regionima Medijana

50

Grafikon 4.6.2b – Prosečna ocena zadovoljstva visinom troškova naplate potraživanja u stečajnom postupku

na skali od 1 do 10, pri čemu ocena 1 označava nezadovoljstvo, a ocena 10 potpuno zadovoljstvo visinom

troškova -– poređenje iskustava mikro i MSV kompanija raspoređenih po regionima

Na skali od 1 do 10 (od čega 1 označava da je reforma hitno i ekstremno potrebna, a 10 da reforma nije

potrebna), prosečna ocena svih anketiranih društava bila je izrazito niska (svega 2.55), ukazujući tako da postoji

potreba za ekstenzivnom i preko potrebnom reformom.

Međutim, poređenjem nezadovoljstva dužinom trajanja postupka i visinom troškova postupka sa iskazanom

potrebom za reformom uočene su neočekivane nepravilnosti. Tako je uočeno da je veći stepen potrebe za

reformom iskazan kod kompanija koje većinski posluju sa državom, odnosno entitetima pod kontrolom države,

koje su dale relativno visoke prosečne ocene u pogledu nezadovoljstva dužinom trajanja postupka (3) i visinom

troškova postupka (5). U pogledu potrebe za reformom, ove kompanije su dale ocenu 1 kao najnižu ocenu

koja ukazuje da je reforma hitno i ekstremno potrebna.

Ista je situacija i sa regionalnom rasprostranjenošću. Najveće nezadovoljstvo u pogledu dužine trajanja postupka

i visine troškova stečajnog postupka iskazali su ispitanici iz Regiona Južne i Istočne Srbije. Međutim, oni su

istovremeno iskazali i najmanju zainteresovanost za reformu sistema (prosečna ocena 4.17). Uočena

kontradiktornost potvrđuje da su ovi subjekti imali najmanje dodira sa stečajem.

Kada je reč o kompanijama koje većinski posluju sa entitetima pod kontrolom države, navedeni rezultati

ukazuju da su stečajevi entiteta pod kontrolom države retkost, ali takođe potvrđuju da, kada do njih dođe,

naplata je skoro nezamisliva jer su postupci po pravilu skopčani sa izuzetnim poteškoćama, među kojima dužina

trajanja i troškovi zauzimaju sekundarno mesto. U pogledu MMSP iz Regiona Južne i Istočne Srbije situacija je

obrnuta – nezadovoljstvo je veliko, a potreba za reformom nešto niža. Međutim, uzrok je isti – mali broj

stečajeva koji je vođen na ovoj teritoriji. Navedeno potvrđuje i zvanična statistika ALSU.34 Tako je Privredni

sud u Zaječaru u 2017. godini otvorio 8 stečajnih postupaka, u 2018. godini 5, dok je od početka 2019. godine

otvoren jedan stečaj. Situacija je vrlo slična i pred Privrednim sudom u Leskovcu, u 2017. i 2018. godini

otvoreno je po 6 postupaka, a od početka 2019. godine samo jedan stečajni postupak. Nešto drugačija situacija

je u Nišu koji beleži veći broj postupaka. U 2017. godini otvoreno je 23 stečaja, u 2018. godini 49, a od početka

2019. godine 6 stečajeva. Upravo okolnost da je vođen mali broj stečajeva potvrđuje da kompanije sa ove

teritorije nemaju previše iskustava sa stečajnim postupcima, već da svoja potraživanja pretežno ostvaruju u

izvršnom postupku, kao neuporedivo efikasnijem i bržem postupku. Navedeni nalaz upućuje da je njihovo

nezadovoljstvo veće, ali potreba za reformom manja, pošto usled neiskustva nemaju izgrađene smernice da li

je zaista potrebno i u kojoj meri reformisati sistem.

34 Podaci preuzeti sa sajta ALSU – zvanično objavljeni podaci o broju otvorenih stečajnih postupaka po privrednim sudovima i godinama

otvaranja 01.03.2019. godine – http://www.alsu.gov.rs/bap/upload/documents/statistika/brojpredmeta_po_sudovima_lat.pdf

1.67

5.00

2.00 0.00

2.673.33

2.83

1.402.34 2.34 2.34 2.34 2.34 2.34 2.34 2.34

0123456789

10

Mikro Beograd Mikro

Vojvodina

Mikro Šumadija

i Zapadna

Srbija

Mikro Južna i

Istočna Srbija

MSV Beograd MSV VojvodinaMSV Šumadija i

Zapadna Srbija

MSV Južna i

Istočna Srbija

Zadovoljstvo visinom troškova naplate potraživanja u stečajnom postupku

Kompanije po veličini i regionu Medijana

http://www.alsu.gov.rs/bap/upload/documents/statistika/BrojPredmeta_Po_Sudovima_lat.pdf

51

Grafikon 4.6.2c – Prikaz potrebe za reformom u oblasti smanjenja troškova i ubrzanja stečajnog postupka, na

skali od 1 do 10 pri čemu ocena 1 označava da je reforma hitno neophodna, a ocena 10 da reforma nije

neophodna – poređenje stava mikro i MSV kompanija raspoređenih po regionima


• Problem dužine trajanja stečajnog postupka

Problem dužine trajanja stečajnog postupka u direktnoj i neraskidivoj vezi je sa troškovima koji se uvećavaju

tokom trajanja postupka, što dovodi do okolnosti da MMSP ne samo da ne mogu da naplate svoje potraživanje

duži niz godina već im se i procenat naplate potraživanja eksponencijalno smanjuje protekom vremena,

odnosno dužinom trajanja postupka. Problem dužine trajanja stečajnog postupka posledica je okolnosti da se

u praksi stečaj sprovodi tako što se prvo pokuša reorganizacija, pa se zatim, kada ne uspe, odnosno kada se

ne izglasa, proglašava bankrotstvo i sprovodi postupak prodaje imovine. Navedeno potvrđuje i studija slučaja

Doing Business liste 2019 koja dolazi do istih zapažanja. Izneti problem dovodi do nemogućnosti naplate

potraživanja u dužem vremenskom periodu (prosečna dužina trajanja stečajnog postupka u RS jeste 3 godine i

7 dana35), ali i do gomilanja troškova stečajnog postupka i obaveza stečajne mase, koji se prioritetno namiruju

iz sredstava ostvarenih prodajom imovine stečajnog dužnika, shodno Zakonu o stečaju. Posledica navedene

imperativne odredbe jeste da se imovina stečajnih dužnika umanjuje za nastale troškove, što MMSP ostavlja

manje prostora za namirenje svojih potraživanja. Takođe, kao značajan problem javlja se i nemogućnost MMSP

da anticipiraju trenutak naplate svojih potraživanja, a praksa pokazuje da, što je veća imovina stečajnih dužnika,

postupak duže traje, te može doći do apsurda da se poverioci dužnika sa većom imovinom namiruju u manjem

procentu od poverilaca dužnika sa manjom imovinom, a kao posledica rasta troškova postupka usled dužine

trajanja postupka.

Predložena mera: Sveobuhvatna regulatorna reforma postojećih propisa, kroz razdvajanje stečajnog

postupka na dva zasebna postupka – postupak reorganizacije i postupak stečaja, kao i izmena pravila i uslova

za pokretanje postupka reorganizacije, ali i redefinisanje određenih pravila postupka stečaja. Razdvajanje

35 Podaci preuzeti sa sajta ALSU – zvanično objavljeni podaci o dužini trajanja stečajnog postupka na dan 01.03.2019. godine –

http://www.alsu.gov.rs/bap/upload/documents/statistika/aktivni_stecajni_postupci_lat.pdf

1.80

3.33

1.00 0.00

2.57

2.40

2.27

3.44

2.34 2.34 2.34 2.34 2.34 2.34 2.34 2.34

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Mikro Beograd Mikro

Vojvodina

Mikro

Šumadija i

Zapadna Srbija

Mikro Južna i

Istočna Srbija

MSV Beograd MSV Vojvodina MSV Šumadija

i Zapadna

Srbija

MSV Južna i

Istočna Srbija

Potreba za reformom u oblasti smanjenja troškova i ubrzanja stečajnog postupka


52

postojećeg stečajnog postupka na postupak reorganizacije i stečajni postupak (koji bi suštinski predstavljao

postupak bankrotstva) predstavlja najadekvatniji način za rešavanje problema dužine trajanja stečaja, jer se njim

postiže maksimizacija pozitivnih efekata stečaja – u razumno kratkom roku se opredeljuje sudbina stečajnog

dužnika i pristupa prodaji imovine i namirenju potraživanja, a MMSP se daje bolja mogućnost anticipiranja

momenta naplate i procenta naplate svojih potraživanja. Istovremeno se minimiziraju negativni efekati, odnosno

rizici stečajnog postupka, koji se prvenstveno ogledaju u odugovlačenju posredstvom podnošenja plana

reorganizacije u toku trajanja stečajnog postupka. Navedeno rešenje nije novo i praksa zemalja iz okruženja ga

poznaje. Slovenija, koja zauzima visoko 9. mesto na Doing Business listi 2019, primenjuje upravo ovo rešenje.

Predložena reforma je sprovodiva u okviru celokupne reforme pravnog sistema podstaknute otvorenim

Poglavljem 23 i Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23.

• Problem neadekvatne zakonske regulative postupka reorganizacije

Pozitivni propisi dozvoljavaju reorganizaciju u dva oblika – kroz mogućnost podnošenja unapred pripremljenog

plana reorganizacije zajedno sa predlogom za pokretanje stečaja (UPPR), ali i plana reorganizacije u toku već

otvorenog stečajnog postupka (PR). Mogućnost podnošenja plana reorganizacije data je širem krugu lica, što

može dovesti do zloupotreba ovog instituta kroz podnošenje od strane poverilaca ili vlasnika stečajnog dužnika.

Efekat potencijalnih zloupotreba naročito se povećava ukoliko se uzmu u obzir odredbe o mogućnosti

podnošenja izmena i dopuna plana reorganizacije nakon inicijalno podnetog plana, što direktno utiče na dužinu

trajanja postupka. Dodatno, način glasanja klasa i mogućnost isključivanja klasa od glasanja o planu

reorganizacije dovodi do mogućnosti da se planovi izglasaju isključivanjem određenih klasa. Sve navedeno vodi

produžetku postupka za period od 12 do 18 meseci, koliko je potrebno da se donese, dostavi i postane

pravnosnažna odluka o ishodu glasanja o planu reorganizacije. U ovom periodu rastu troškovi postupka, a ishod

glasanja i opstanak odluke suda nekada se ne mogu predvideti, što MMSP stvara problem planiranja naplate

potraživanja, ali i finansijskih tokova koji u bitnome utiču na tekuću likvidnost. Takođe, trenutni zakonski sistem

predviđa ličnu dostavu rešenja suda o ishodu glasanja, što bitno prolongira drugostepeni postupak usled

nemogućnosti dostave svim poveriocima.

Predložena mera: Prvi korak ka rešenju ovog problema predstavlja regulatorna reforma izdvajanjem

postupka reorganizacije kao samostalnog postupka koji može biti iniciran samo od strane stečajnog dužnika uz

istovremeno podnošenje UPPR u restriktivno postavljenom roku od maksimalno 3 meseca od dana dolaska u

stanje blokade računa po osnovu prinudne naplate ili pre dolaska u ovo stanje. Potrebno je nedvosmisleno

predvideti da se po proteku ovog roka gubi pravo na pokretanje postupka reorganizacije, te se može samo

pokrenuti postupak stečaja, odnosno bankrotstva. Dalji korak je uvođenje obaveze prijave potraživanja, sa

kratkim i preciznim rokovima za prijavu i odlučivanje o prijavljenim potraživanjima. Navedenim rešenjem bi se

umnogome sanirao problem izmena i dopuna UPPR, a kako bi jedini razlog za izmenu bio usaglašavanje za

priznatim potraživanjima. Nužno je izmeniti i način glasanja o planu reorganizacije kroz uvođenje samo dve

klase poverilaca – obezbeđene i neobezbeđene poverioce, u pogledu kojih bi se visina glasa utvrđivala

ponderisanjem vrednosti njihovih potraživanja kroz dodeljivanje, odnosno korekciju koeficijentom, s obzirom

na okolnost kom isplatnom redu poverioci pripadaju. Finalno, dostava rešenja suda o ishodu glasanja mora biti

ograničena isključivo na objavu i isticanje na oglasnu tablu, odnosno ukidanje lične dostave poveriocima u cilju

ograničenja, čime bi se skratila dužina trajanja drugostepenog postupka. Ovakvim propisivanjem postupka

reorganizacije celokupan postupak ograničio bi se na maksimalni rok od 7 meseci.

• Nemogućnost imenovanja stečajnog upravnika od strane poverilaca

Zakonska formulacija dopušta arbitrarnost suda u pogledu imenovanja stečajnog upravnika koji je predložen

od strane podnosioca predloga za otvaranje stečajnog postupka. Zakon dodatno daje mogućnost za poverioce

da direktno biraju stečajnog upravnika, i to na prvom poverilačkom ročištu. Poverioci (čija potraživanja iznose

50% ukupnih verovatnih potraživanja stečajnih poverilaca, čiju verovatnoću potvrđuje postavljeni stečajni

upravnik) daju saglasnost na ličnost stečajnog upravnika koji je postavljen, s tim da zakon daljom formulacijom

ovog člana predviđa da se saglasnost podrazumeva, te da je potrebno da se predloži razrešenje postojećeg i

imenovanje novog stečajnog upravnika, a u suprotnom postojeći stečajni upravnik ostaje na funkciji. Ovakvo

53

zakonsko rešenje onemogućava MMSP da kontrolišu zakonitost rada stečajnih upravnika i tok postupka,

odnosno omogućava eventualno odugovlačenje postupka i stvaranje nepotrebnih troškova.

Predložena mera: U cilju rešenja ovog problema potrebno je izvršiti regulatornu reformu, te predvideti

dužnost imenovanja stečajnog upravnika predloženog u predlogu za pokretanje stečaja. Dalje je potrebno

predvideti i mogućnost promene imenovanog stečajnog upravnika, koji bi mogao biti razrešen dužnosti u

slučaju da nedovoljno uspešno vodi prodaju imovine stečajnog dužnika (nevezano za učinjene povrede). Na

rad upravnika pozitivno bi uticala i transparentnost stečajnog postupka, i u užem i u širem smislu. Navedena

transparentnost postigla bi se uvođenjem kaznenih odredaba za stečajne upravnike koji ne poštuju obavezu

dostavljanja podataka o stečajnim postupcima, kao i kaznenih odredaba za ALSU zbog neobjavljivanja istih tih

podataka.

• Dužina trajanja postupka prodaje imovine stečajnog dužnika

Pozitivni propisi u pogledu obaveze zakazivanja prodaje predviđaju obavezu stečajnih upravnika da nakon

svakog neuspešnog javnog nadmetanja dostave novo obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu unovčenja,

metodu prodaje i rokovima prodaje sudu, odboru poverilaca i razlučnim poveriocima za sledeće javno

nadmetanje, u roku od 15 dana od dana sačinjavanja zapisnika o neuspešnom javnom nadmetanju. Navedeno

praktično znači da bi prodaje morale biti zakazivane na svaka 2 do 3 ili eventualno 4 meseca. Međutim, u praksi

se može javiti problem zbog formulacije Zakona o stečaju, koji predviđa da navedeno obaveštenje mora biti

dostavljeno najkasnije 15 dana pre objavljivanja oglasa licima kojima se dostavlja, pritom bez definisanja kada

ono najranije može biti dostavljeno, te je zamislivo da stečajni upravnici dostave obaveštenje i po dva ili više

meseci pre objavljivanja oglasa. Isto je propisano i za oglas koji mora biti objavljen najkasnije 30 dana pre

prodaje, ali ne postoji odredba koja sprečava da on bude objavljen npr. 4 meseca pre zakazane prodaje.

Dodatno, nije definisan trenutak kada mora biti zakazana prva prodaja imovine ukoliko na njoj ne postoji

razlučno pravo.

Predložena mera: Potrebno je, pre svega, preformulisati Zakon, te definisati rokove u kojima stečajni

upravnik mora početi prodaju imovine, bez obzira da li je reč o imovini na kojoj postoji razlučno pravo ili ne.

Dodatno, potrebno je u pozitivne propise uvesti i fiksni rok u kome prodaja mora da se održi od momenta

kada je prethodna prodaja oglašena bezuspešnom, i to rok od 3 meseca od dana kada je prethodna prodaja

oglašena bezuspešnom. Međutim, akcenat u pogledu prevazilaženja ovog potencijalnog problema svakako bi

bila i edukacija stečajnih upravnika sa akcentiranjem intencije zakonodavca prilikom donošenja ovih propisa –

zakazivanje prodaje na tri meseca. Takođe, u cilju prevazilaženja problema potrebno je i edukacijom ohrabriti

sudije na proaktivni pristup u vidu uskraćivanja preliminarne nagrade u slučaju izostanka zakazivanja prodaje u

periodu dužem od 3 meseca.

• Visoki troškovi stečajnog postupka i obaveze stečajne mase

Previsoki troškovi stečajnog postupka i obaveza stečajne mase direktno utiču na umanjenje sredstava

ostvarenih prodajom, koji za posledicu imaju neposredno umanjenje procenta naplate potraživanja stečajnih

poverilaca. Stečajni postupak karakterišu izuzetno visoki troškovi, kao i izuzetno visoke obaveze stečajne mase,

koji umanjuju mogućnost naplate odbora poverilaca. Faktori koji utiču na ovako visoke troškove jesu, pre

svega, njihova netransparentnost i nemogućnost poverilaca da prate odlive usled nepreciznosti zakonskih

odredaba. Dodatni faktor su svakako i visoke naknade Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (koja neretko

direktno zavisi od količine sredstava na računima stečajnog dužnika), ali i način uređenja nagrade stečajnim

upravnicima. Takođe, faktor predstavlja i postupanje stečajnih upravnika, koji neretko bespotrebno osporavaju

potraživanja ili pokreću druge parnice. Dodatno, Zakon o stečaju ne predviđa u kojem roku se mora pristupiti

deobi stečajne mase nakon što se imovina stečajnog dužnika proda, što u praksi neretko dovodi do čekanja od

po više meseci, nekada i godina na deobu stečajne mese, u kom periodu troškovi postupka (naročito troškovi

ALSU) „jedu“ akumulirana sredstva. Navedeno vodi začaranom krugu bespotrebnog umanjenja mogućnosti i

visine naplate potraživanja MMSP.

54

Predložena mera:. U cilju rešavanja ovog veoma velikog i široko postavljenog problema, prvi korak je

obezbeđivanje transparentnosti u pogledu visine troškova postupka i visine obaveza stečajne mase, te statistička

obrada tih podataka i komparacija statistika, kako bi se ostvario bolji efekat praćenje odliva sredstava. U

navedenom smislu neophodno je, pre svega, na nivou cele Srbije voditi statistiku o troškovima postupka i

obaveza stečajne mase pri ALSU, na isti način kako se to čini za dužinu trajanja postupka. Na ovaj način bi

MMSP imala mogućnost da prave paralelu između troškova nastalih u konkretnom stečajnom postupku i

prosečnim troškovima, što bi umnogome olakšalo utvrđivanje da li je došlo do velikih odstupanja u visini

troškova. Sa druge strane, nužno je redefinisati naknade koje se isplaćuju ALSU, s obzirom na to da nisu

zanemarljiva stavka. Potrebno je uvesti sistem kakav važi za izvršiteljsku ili javnobeležničku komoru. Potrebno

je da troškove ove agencije snose direktno stečajni upravnici, a ne da ti troškovi direktno opterećuju stečajnu

masu u samim postupcima.

Naredni problem su besciljne parnice što za osporavanje potraživanja, ali i sve druge parnice. Navedeni

problem bi se na najadekvatniji način rešio kroz uvođenje kontrole od strane odbora poverilaca ili skupštine

poverilaca, koji bi davali svoj stav o tome da li smatraju da je potrebno osporiti ili priznati potraživanje. Odluke

ovih organa bile bi savetodavne, a ne obavezujuće.

Finalni korak za rešenje ovog problema jeste uvođenje lične odgovornosti stečajnih upravnika u situacijama

kada postupe suprotno savetu odbora poverilaca – u slučaju gubitka spora, stečajni upravnik bi lično snosio

troškove postupka i eventualne kamate. Redefinisanje je nužno i u pogledu nagrada stečajnih upravnika koje su

izuzetno visoke. Nagrade stečajnim upravnicima treba redefinisati tako da im se preliminarne nagrade isplaćuju

samo u prvih godinu dana i šest meseci od dana otvaranja stečajnog postupka, i to u zakonski fiksno definisanim

mesečnim iznosima. U pogledu konačne nagrade, nužno je uvođenje rada za success fee, i to tako što će visina

naknade zavisiti od uspešnosti prodaje u stečajnom postupku, koja bi se cenila spram kriterijuma kao što su

visina troškova postupka i obaveza stečajne mase, vreme unovčenja imovine stečajnog dužnika, procenat

namirenja potraživanja poverilaca. Kada su u pitanju razlučni poverioci kojima je uskraćena mogućnost

izdvojene prodaje van stečajnog postupka, potrebno ih je osloboditi plaćanja nagrade stečajnom upravniku, jer

su nemogućnošću izdvojene prodaje imovine već oštećeni u odnosu na druge razlučne poverioce. Finalno,

nužno je definisati rokove u kojima je stečajni upravnik dužan da podnese sudu i odboru poverilaca nacrt

rešenja za deobu, što rešava problem bespotrebnog odugovlačenja namirenja poverilaca nakon prodaje

imovine.

• Potencijalna arbitrarna primena odredaba o „izdvojenoj prodaji van stečajnog postupka“

imovine na kojoj postoji razlučno pravo

Zakon o stečaju karakteriše izvesna nedorečenost kada je reč o odredbama koje se odnose na položaj razlučnih

poverilaca u stečajnom postupku, a kako je ostavljena mogućnost za potencijalnu arbitrarnost i selektivnu

primenu odredaba o pravu razlučnih poverilaca na „izdvojenu prodaju van stečajnog postupka“ imovine na

kojoj postoji razlučno pravo. Da bi se dopustila odvojena prodaja imovine, nužno je da stečajni upravnik potvrdi

da ona nije potrebna za prodaju dužnika kao pravnog lica ili reorganizaciju. Naravno, zakon definiše da stečajni

upravnik mora da dokaže da je imovina potrebna za prodaju dužnika kao pravnog lica, ali u praksi će ovaj zahtev

najverovatnije biti ispunjen pukim dostavljanjem obrazloženog podneska od strane stečajnog upravnika. U

konkretnoj situaciji nije samo reč o nemogućnosti razlučnog poverioca da sam prodaje imovinu, već i o

problemu potencijalnog umanjenja vrednosti imovine koja je predmet razlučnog prava prilikom prodaje

imovinske celine ili stečajnog dužnika kao pravnog lica. Stečajni upravnik može ceniti imovinu koja je predmet

razlučnog prava znatno manje u odnosu na ostatak imovine koja je predmet prodaje, te time ostvariti manje

namirenje za razlučnog poverioca u odnosu na ono koje bi razlučni poverilac ostvario da je imovinu prodavao

izdvojeno. Moguće je i da će stečajni upravnik kompletnu imovinsku celinu ceniti previsoko, što će za posledicu

imati prolongiranje dužine trajanja prodaje (neće biti zainteresovanih lica na prvoj, drugoj, a potencijalno ni na

trećoj prodaji), ali i time obezvrediti imovinu koja se prodaje (uključujući i predmet razlučnog prava). Primera

radi, ukoliko se imovina proda na trećoj prodaji, ona može biti prodata za 5% procenjene vrednosti imovine –

u navedenom slučaju je realna bojazan da će se time ostvariti manje namirenje za razlučnog poverioca u odnosu

na ono koje bi razlučni poverilac ostvario da je imovinu prodavao izdvojeno. Ovakvim tumačenjem može doći

do višestrukog osujećenja MMSP u naplati svojih potraživanja. Pre svega, uskraćivanjem izdvojene prodaje,

55

MMSP se susreću sa dodatnim troškovima koji umanjuju iznos moguće naplate potraživanja, ali im se dodatno

uskraćuje i mogućnost predvidivosti, tačnije mogućnost anticipiranja trenutka naplate.

Predložena mera: U navedenom smislu, potrebno je kroz regulatornu reformu predvideti kaznene odredbe

za stečajne upravnike, odnosno predvideti obavezu naknade štete od strane stečajnog upravnika, koju razlučni

poverilac pretrpi u slučaju prodaje razlučne imovine po nižoj ceni od one koju bi razlučni poverilac ostvario

izdvojenom prodajom, a koja mu nije bila dozvoljena. Takođe, treba predvideti i novčane kazne za stečajne

upravnike, ako se razlučna imovina ne proda u roku od godinu dana od dana odbijanja predloga razlučnog

poverioca za izdvojenu prodaju. Ove kaznene odredbe značajno bi uticale na rad stečajnih upravnika i njihovu

ažurnost u vođenju stečaja, što na kraju vodi i ka efikasnijem i bržem sprovođenju stečaja i namirenju poverilaca.

• Ponovno podnošenje plana reorganizacije po već pravnosnažno izglasanoj reorganizaciji

tokom njenog sprovođenja

U praksi se javlja problem da stečajni dužnici (i podnosioci UPPR) zloupotrebljavaju mogućnost datu postojećim

propisima da se pokrene reorganizacija (čak i usvoji PR) kada je ona već prethodno bila izglasana, ali nije

sprovedena (kada UPPR padne). Sa druge strane usvojeni plan reorganizacije predstavlja izvršnu

ispravu i on se smatra sui generis ugovorom poverilaca. Navedeno ima za posledicu da se, ukoliko dođe do

otvaranja novog stečaja, potraživanja mogu prijaviti samo na osnovu prethodno izglasanog UPPR. Dakle,

ukoliko je došlo do diskontovanja dela potraživanja, diskontovani deo potraživanja se ne može potraživati u

novom stečaju. Finalno, navedeno stvara problem u dva smera – dolazi do odugovlačenja naplate potraživanja

unedogled, s obzirom na to da se faktički prolazi kroz dva stečajna postupka kako bi se došlo do naplate, ali i

stvara se prostor za potpuno obezvređivanje potraživanja MMSP, jer se sa jedne strane potraživanje neminovno

startno umanjuje za diskontovani deo, dok se sa druge strane imovina nužno umanjuje, kao posledica stanja

koje je dovelo do novog stečaja.

Predložena mera: Potrebno je kroz regulatornu reformu predvideti zabranu ponovnog pokretanja postupka

reorganizacije ukoliko je dužnik već jednom ranije prošao kroz reorganizaciju, i to neuspešno. U slučaju da se

dužnik ne pridržava usvojenog plana reorganizacije, zbog čega je potrebno pokrenuti stečajni postupak,

zakonom se mora predvideti da se u ovom slučaju stečaj može sprovesti isključivo kroz postupak bankrotstva

dužnika. S druge strane, kada je u pitanju usvojeni plan reorganizacije kao izvršna isprava, potrebno je predvideti

da je, u slučaju ponovnog otvaranja stečaja, prethodno usvojeni plan reorganizacije raskinut po sili zakona,

momentom otvaranja novog stečaja. U ovoj situaciji, okolnost da je vođen postupak reorganizacije i usvojeni

UPPR imali bi svojstvo dokaza o prekidu toka roka zastarelosti potraživanja koja poverioci imaju prema

stečajnom dužniku. Na navedeni način štite se potraživanja poverilaca od osujećenja umanjenjem kroz UPPR,

ali i od rizika zastare, jer su prethodnim planom reorganizacije potraživanja poverilaca praktično priznata od

strane stečajnog dužnika, te to svojstvo ne treba ukinuti.

• „Blokada“ otvaranja stečaja podnošenjem UPPR od strane stečajnog dužnika

Ako je stečajni dužnik podneo predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa UPPR pre nego što je

doneta odluka o pokretanju stečaja po predlogu poverioca, otvorena je mogućnost za zloupotrebu i

odugovlačenje stečaja time što je zakonodavac propisao da se prvo mora odlučiti o predlogu stečajnog dužnika,

pa će se tek onda, ako njegov predlog ne bude usvojen, nastaviti odlučivanje po predlogu poverioca.

Predložena mera: Ovaj problem rešen je koncipiranjem postupka reorganizacije na objašnjeni način. Institut

„prekida postupka stečaja“ svakako je nužno zadržati, ali okolnost da se mogućnost pokretanja postupka

reorganizacije ograničava na period od maksimalno 3 meseca od dana dolaska dužnika u stanje insolventnosti

stvara realne okvire u kojima do ovog svojevrsnog prekida može doći. Samim rešenjem stvara se pravna

sigurnost kod MMSP usled mogućnosti da kalkulišu potencijalnim „izigravanjima“ od strane stečajnih dužnika.

56

4.7 REFORMA U OBLASTI DEVIZNOG POSLOVANJA

4.7.1 Ključni nalaz

Najznačajniju prepreku u oblasti deviznog poslovanja predstavlja nepisano načelo „zabranjeno je sve što nije

izričito dozvoljeno Zakonom o deviznom poslovanju“ koje NBS primenjuje u gotovo svim poslovima koji imaju

elemente inostranosti, a čija primena onemogućava da MMSP nesmetano posluju sa inostranstvom.


• Problem nepisanog načela „zabranjeno je sve što nije izričito dozvoljeno Zakonom o

deviznom poslovanju“ ima za posledicu preveliko ograničavanje MMSP u celokupnom poslovanju

sa inostranstvom i pretače se na sve aspekte deviznog poslovanja – u oblasti prenosa potraživanja

(cesije), ino kredita, eksternih oblika finansiranja (crowdfunding, microfinancing) i praktično u svakom

drugom institutu. U cilju rešavanja navedenog problema potrebno je sprovesti regulatornu reformu

postojećih propisa, te izmenama i dopunama zakona uvesti odredbu – načelo u Zakon o deviznom

poslovanju „sve što nije izričito zabranjeno ovim zakonom, dozvoljeno je“, a koje bi se postiglo

posredstvom nevladinih organizacija i stručne javnosti, uz akcentaciju da je jedno od poglavlja koje se

otvara u postupku pridruživanja EU – Slobodna kretanja kapitala, potpuno paralisano postojećim

nepisanim načelom.

• Problem nedozvoljenosti cesije manifestuje se kroz nedozvoljenost u slučaju kada inostrane

kompanije kupuju potraživanja koja domaće kompanije imaju prema domaćim pravnim licima.

Nedozvoljenosti cesije, kada ne postoji inostrani element u pravnom poslu na osnovu koga je nastalo

potraživanje (nemogućnost prodaje domaćim kompanijama potraživanja koje inostrane kompanije

imaju prema domaćim kompanijama i obrnuto, nemogućnost prodaje inostranim kompanijama

potraživanja koje domaće kompanije imaju prema inostranim kompanijama), umnogome ograničava

mogućnost MMSP da svoja potraživanja naplate njihovom prodajom specijalizovanim kompanijama,

čime bi u najkraćem roku obezbedile svoju likvidnost bez dodatnih troškova. Regulatornom reformom

– predviđanjem načela „sve što nije izričito zabranjeno ovim zakonom, dozvoljeno je“ – umnogome se

sanira problem, no nužno je uvođenje i efikasnog sistema zaštite od arbitrarnosti, uspostavljanjem

obaveze dostave obaveštenja u pisanom obliku, uvođenjem disciplinske odgovornosti za lica koja ne

primenjuju zakon.

• Postojeća rigidna pravila u pogledu instituta ino kredita koja se ogledaju u visokim troškovima,

obavezi „registracije“ ino kredita, rokovima otplate ino kredita i kamatnim stopama vode otežanom

pristupu oblicima eksternog finansiranja. Regulatorna reforma, sa uporednom edukacijom nosilaca

javnih ovlašćenja, ali i MMSP i banaka koje sprovode transakciju, vodi rešavanju ovog problema. Nužno

je zakonsko uvođenje prezumpcije da će se smatrati da je izveštavanje izvršeno, ukoliko u predviđenom

roku NBS ne dodeli evidencijski broj, uz istovremeno skraćivanje rokova za evidenciju ino kredita, koji

od dana dostave obaveštenja ne sme biti duži od dva dana, kao i uvođenje obaveze za komercijalne

banke da primenjuju navedenu prezumpciju.

• Nemogućnost korišćenja mikrokreditne finansijske institucije u deviznom poslovanju

onemogućava ovaj vrlo povoljni oblik eksternog finansiranja. Implementacija novog zakonskog rešenja

kroz dozvoljavanje ovog instituta predstavlja jedini način da se kompanijama omogući ovaj vid

povoljnijeg oblika eksternog finansiranja, uz istovremenu promenu sistema izveštavanja NBS, na način

da bi korisnici kredita bili u obavezi da direktno njoj prijavljuju postojanje ovog vida kredita, i to

elektronskim putem, gde bi se kao jedini trošak javio trošak obrade podataka uz njegovo redefinisanje.

• Nemogućnost korišćenja crowdfunding kao vida finansiranja u deviznom poslovanju značajno

ograničava MMSP, a naročito start up kompanije, koje najčešće koriste ovaj metod u inostranstvu da

na adekvatan način obezbede sredstva potrebna za građenje i očuvanje svoje likvidnosti. Navedeni

institut nije nužno definisati zakonom, no potrebno je izvršiti određene reforme sistema tako da se

57

olakša način prijema i pravdanja novca iz inostranstva, kroz ukidanje obaveze dostavljanja bilo kakvog

dokaza i identifikacionih podataka pošiljaoca novca za iznose manje od 1,000.00 EUR za potrebe

prijema priliva iz inostranstva, i fiksiranje iznosa provizija koje banke mogu da naplaćuju.

• Ograničena mogućnost domaćih kompanija da daju jemstva i garancije inostranim

kompanijama za pravne poslove među njima (u kojima se domaći subjekti javljanju isključivo

kao jemci) i samim kompanijama umnogome ograničava mogućnost pristupa sredstvima, ali i poslovima

koje bi obezbedile članice grupaciji. U cilju sanacije situacije, potrebno je isključiti bilo koji vid

arbitrarnosti NBS, te zakonodavnom reformom isključiti mogućnost zabrane davanja jemstva bilo kojoj

kompaniji i u celosti liberalizovati promet u ovom smislu.


Rezultati sprovedenog istraživanja potvrđuju da postoji neznanje i nesigurnost MMSP u pogledu mogućnosti i

načina finansiranja iz inostranstva.

U pogledu pitanja koliko su kompanije zainteresovane za mogućnost pristupa eksternom finansiranju kroz

crowdfunding ocenom od 1 do 10, gde ocena 1 znači da ova mogućnost nije zanimljiva kompaniji, a ocena 10 da

je ova mogućnost izuzetno zanimljiva, prosečna ocena koju su dale sve anketirane kompanije iznosi svega 2.86.

Navedeni odgovor ukazuje ne samo da ne postoji interesovanje za ovaj vid finansiranja već i da domaća MMSP

pretežno nisu upoznata sa mogućnostima koje on pruža, niti da bi on potencijalno mogao biti moguć u

cross-border transakcijama u slučaju zakonodavne reforme.

Grafikon 4.7.2a – Zainteresovanost kompanija za mogućnost pristupa eksternom finansiranju kroz

crowdfunding, izražen kroz prosečnu ocenu na skali od 1 do 10, pri čemu ocena 1 znači da interes ne postoji, a

ocena 10 da postoji izuzetno visok interes

Kada govorimo o zainteresovanosti ispitanika za reforme u oblasti deviznog poslovanja, ispitanicima su

postavljena dva pitanja:

1. Da li smatrate da je potrebna reforma u vidu olakšavanja pristupa ino kreditima i finansijskim

aranžmanima slične prirode? Ispitanici koji su dali odgovor na ovo pitanje (55 MMSP, dok je 32 MMSP

uskratilo odgovor na pitanje) iskazali su veći stepen potrebe za reformom u ovoj oblasti, te je prosečna

ocena svih ispitanika 3.63.36 Navedena ocena potvrdila je veći stepen nesigurnosti MMSP i rigidnosti

pravila u ovoj oblasti koji je utvrđen i prilikom sprovedenog istraživanja.

36 Za detaljnije informacije o navedenom pitanju pogledati pitanje E8 u okviru Statističkog aneksa;

4.45

2.4

4.25

0

2.62 2.83

1.641.4

2.51 2.51 2.51 2.51 2.51 2.51 2.51 2.51

0

2

4

6

8

10

Mikro Beograd Mikro

Vojvodina

Mikro

Šumadija i

Zapadna Srbija

Mikro Južna i

Istočna Srbija

MSV Beograd MSV

Vojvodina

MSV Šumadija

i Zapadna

Srbija

MSV Južna i

Istočna Srbija

Koliko je vaša kompanija zainteresovana za mogućnost pristupa eksternom finansiranju kroz

crowdfunding?


58

Grafikon 4.7.2b – Zainteresovanost kompanija za reformu u vidu olakšavanja pristupa ino kreditima i

finansijskim aranžmanima slične prirode izražen kroz prosečnu ocenu na skali od 1 do 10, pri čemu ocena 1

označava da je reforma ekstremno neophodna u najkraćem roku, dok ocena 10 označava da reforma u ovoj

oblasti nije neophodna

2. Da li smatrate da je potrebna reforma u vidu olakšavanja postupaka međunarodne cesije i asignacije?

Ispitanici su takođe i u ovom pogledu dali srednju ocenu od 4.14. Međutim, i na ovom mestu treba

napomenuti da je odgovore dalo 52 ispitanika od 87 anketiranih kompanija, dok je 35 ispitanika izjavilo

da nema iskustva u ovoj oblasti, te da ne može da se izjasni o postavljanom pitanju. Odgovori

ispitanika sugerišu da MMSP još uvek nemaju svest o prednostima koje pruža mogućnost prodaje

potraživanja profesionalnim kompanijama koje se bave otkupom potraživanja i benefitima za likvidnost

MMSP ovakvog načina postupanja. Međutim, odgovor dalje uslovljava i dodatni indikator, a to je da ne

postoji svest koliko bi ulazak inostranih kompanija na tržište profesionalnog otkupa potraživanja mogao

pozitivno da utiče na povećanje vernosti potraživanja prilikom kupovine njih.

Grafikon 4.7.2c – Potreba za reformom u cilju olakšavanja postupaka međunarodne cesije i asignacije, izražena

kroz prosečnu ocenu na skali od 1 do 10, pri čemu ocena 1 označava da je reforma ekstremno neophodna u

najkraćem roku, dok ocena 10 označava da reforma u ovoj oblasti nije neophodna

5.4

3

6

0

3.924

31

3.46 3.46 3.46 3.46 3.46 3.46 3.46 3.46

0

2

4

6

8

10

MikroBeograd

MikroVojvodina

MikroŠumadija i

Zapad

Mikro Jug iIstok

MSVBeograd

MSVVojvodina

MSVŠumadija i

Zapad

MSV Jug iIstok

Potreba za reformom u oblasti pristupa ino kreditima i sličnim finansijskim aranžmanima


4.25 3.67

3.00

0.00

4.91

1.67

4.78

3.25

3.46 3.46 3.46 3.46 3.46 3.46 3.46 3.46

0

2

4

6

8

10

Mikro Beograd Mikro

Vojvodina

Mikro

Šumadija i

Zapadna Srbija

Mikro Južna i

Istočna Srbija

MSV Beograd MSV

Vojvodina

MSV Šumadija

i Zapadna

Srbija

MSV Južna i

Istočna Srbija

Potreba za reformom postupaka međunarodne cesije i asignacije


59


• Problem nepisanog načela „zabranjeno je sve što nije izričito dozvoljeno Zakonom o

deviznom poslovanju“

Navedeno nepisano načelo predstavlja najveći problem deviznog poslovanja u RS, s obzirom na to da se proteže

na sve aspekte deviznog poslovanja – oblasti prenosa potraživanja, ino kredita, eksternih oblika finansiranja,

itd. Zajednički imenitelj prilikom primene ovog nepisanog načela jeste svojevrsno „bežanje“ NBS-a od

nepoznatog i primena Zakona o deviznom poslovanju na lakši način – tako što će se zabraniti sve što izričito

nije dozvoljeno navedenim zakonom. Posledica primene navedenog nepisanog načela jeste arbitrarnost i

izigravanje zakonskih odredaba od strane organa, koji bi upravo trebalo da ih štite i primenjuju onako kako su

propisane.

Predložena mera: Najadekvatniji vid rešenja ovog problema bio bi izmena i dopuna Zakona o deviznom

poslovanju u kome će jasno biti propisano obrnuto načelo „sve što nije izričito zabranjeno ovim zakonom,

dozvoljeno je“. Na ovaj način bi se umnogome rešili postojeći problemi u poslovanju sa inostranstvom, jer bi

se izbegla arbitrarnost NBS-a i pogrešno tumačenje odredaba Zakona o deviznom poslovanju. NBS-u bi se na

ovaj način oduzelo pravo da primenjuje i tumači odredbe Zakona o deviznom poslovanju po svojoj slobodnoj

volji i oceni. Zakonodavna reforma je ostvariva posredstvom angažmana stručnih kadrova i predstavljanjem,

odnosno akcentuacijom značaja ovog pitanja na trenutno otvoreno poglavlje 20 – Preduzetništvo i industrijska

politika, ali i na poglavlje 4 – Slobodno kretanje kapitala, koje još uvek nije otvoreno u pregovorima o

pridruživanju EU. Nažalost, samo propisivanje načela ne rešava u celosti problem. Bitno je da se novouvedeno

načelo i sam Zakon o deviznom poslovanju striktno primenjuju, te je potrebno pooštriti pravila disciplinske

odgovornosti za službenike NBS-a koji contra legem donose odluke. Jasno je da neće biti lako naterati službenike

NBS-a da u celosti promene utemeljene navike, niti njihove nadređene da kažnjavaju službenike zbog primene

navedenog zakona na identičan način kako su ih do skora primenjivali i oni sami. Kao potencijalno rešenje

navedene situacije, nameće se i proširenje krivične odgovornosti službenika NBS-a, ali i edukacija kompanija

da se u navedenim situacijama mogu obratiti i tužilaštvu podnošenjem krivičnih prijava u situaciji kada za to ima

mesta, i to kako protiv službenika koji su zloupotrebili svoja ovlašćenja, tako i protiv nadređenih u situaciji kada

disciplinski ne kazne ovakvo ponašanje. Ovaj vid zakonitog pritiska svakako bi delovao podsticajno i na same

nadređene da ozbiljno shvate disciplinske prestupe službenika.

• Problem nedozvoljenosti cesije

Ovaj problem se manifestuje kroz nedozvoljenost u slučaju kada inostrane kompanije kupuju potraživanja koja

domaće kompanije imaju prema domaćim pravnim licima, ali i kroz nedozvoljenost cesije kada ne postoji

inostrani element u pravnom poslu na osnovu koga je nastalo potraživanje (nemogućnost prodaje domaćim

kompanijama potraživanja koju inostrane kompanije imaju prema domaćim kompanijama i obrnuto,

nemogućnost prodaje inostranim kompanijama potraživanja koje domaće kompanije imaju prema inostranim

kompanijama).

Predložena mera: Navedeni problem se u celosti rešava pomenutom regulatornom reformom,

predviđanjem načela „sve što nije izričito zabranjeno ovim zakonom, dozvoljeno je“, uz uporedni sistem

adekvatne kontrole kroz disciplinsku i potencijalno krivičnu odgovornost.

• Postojeća rigidna pravila u pogledu instituta ino kredita

Osnovni problem koji pogađa institut ino kredita jeste obaveza „registracije“ ino kredita. Zakonom o deviznom

poslovanju nije predviđena obaveza „registracije“ ino kredita, već samo obaveza izveštavanja (član 24), no usled

prakse NBS-a dolazi se do toga da prenos sredstava ne može biti sproveden dok NBS ne utvrdi da su sve

odredbe Ugovora u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju i dok ne „registruje“ kreditno zaduženje.

Dodatni problem nastaje iz razloga što NBS daje sebi slobodu da uređuje ugovorni odnos između ugovornih

strana, te da, na primer, zahteva ograničenje procenta kamatne stope između povezanih lica, bez pozivanja na

60

pravni osnov takvog zahteva. Restriktivnost u pogledu rokova načelno je i dalje zadržana iako je prema stavu

NBS-a Zakon poslednjim izmenama i dopunama upodobljen zahtevima EU. Finalno, poslednji problem se ogleda

u visokim troškovima prilikom „registracije“ ino kredita, gde se iznosi naknade vrlo često razlikuju među

bankama.

Predložena mera: Ka rešenju ovog problema vodi regulatorna reforma sa uporednom edukacijom nosilaca

javnih ovlašćenja, ali i MMSP i banaka koje sprovode transakciju. Nužno je zakonsko uvođenje prezumpcije da

će se smatrati da je izveštavanje izvršeno ukoliko u predviđenom roku NBS ne dodeli evidencijski broj, uz

istovremeno skraćenje rokova za evidenciju ino kredita, koji od dana dostave obaveštenja ne sme biti duži od

dva dana, i uvođenje obaveze za komercijalne banke da primenjuju navedenu prezumpciju.

• Nemogućnost korišćenja mikrokreditne finansijske institucije

Osnovni problem je nepostojanje zakonskog okvira koji definiše ovu materiju. Problem se dodatno komplikuje

kada se uvede element inostranosti, što zahteva primenu Zakona o deviznom poslovanju i nepisanog načela da

je zabranjeno sve što nije izričito dozvoljeno. Posledično, kako mikrokreditne finansijske institucije nisu izričito

dozvoljene, njihova primena, prema stavu NBS-a, jeste zabranjena.

Predložena mera: Implementacija ovog novog zakonskog rešenja kroz dozvoljavanje ovog instituta

predstavlja jedini način da se kompanijama omogući ovaj vid povoljnijeg oblika eksternog finansiranja, uz

istovremenu promenu sistema izveštavanja NBS-a, na način da bi korisnici kredita bili u obavezi da direktno

njoj prijavljuju postojanje ovog vida kredita i to elektronskim putem, gde bi se kao jedini trošak javio trošak

obrade podataka uz njegovo redefinisanje.

• Nemogućnost korišćenja crowdfunding kao vida finansiranja

Osnovni problem kod primene cross-border crowdfunding jeste taj što je on u sistemu Srbije nedozvoljen. Shodno

pozitivnom zakonodavstvu, komercijalne banke su u obavezi da vrše kontrolu svakog priliva, stoga se pri svakoj

transakciji zahteva dostava dokumenta o pravdanju primljenog novca od strane korisnika, te se na taj način

onemogućava primena elektronskog načina prosleđivanja novca, a celokupna procedura skopčana je sa visokim

troškovima (SWIFT mreža).

Predložena mera: Rešenje problema nije uvođenje novog instituta, odnosno propisivanja crowdfunding u

zakonodavstvu, jer za tim nema potrebe. Dovoljno je ukidanje obaveze da se dostavlja papirni dokaz i

identifikacioni podaci pošiljaoca novčanih sredstava za iznose manje od 1,000.00 EUR i time se ovaj problem u

celosti rešava. Problem visokih troškova provizija banaka takođe se može rešiti propisivanjem da ove troškove

snose isključivo banke prema NBS-u, i to u vidu fiksne provizije na mesečnom nivou za usluge korišćenja SWIFT

mreže, ili barem ograničenjem na neplaćanje za iznose manje od 1,000.00 EUR.

• Ograničena mogućnost domaćih kompanija da daju jemstva i garancije inostranim

kompanijama za pravne poslove među njima (u kojima se domaći subjekti javljaju

isključivo kao jemci)

Zakon je izuzetno restriktivan u pogledu mogućnosti davanja jemstava i garancija za inostrane kompanije čak i

kada je reč o kompanijama iz iste grupacije. Jemstva mogu biti data jedino ako se obezbedi instrument

obezbeđenja naplate potraživanja od strane nerezidenta za koga se daje jemstvo, a koje može nastati u slučaju

njegovog neplaćanja po ugovorenom poslu. Takođe, NBS je ovlašćena da, radi očuvanja javnog interesa ili

finansijske stabilnosti, na određeni rok ograniči mogućnost davanja jemstava i to u svakom pojedinačnom

slučaju, a na osnovu svoje arbitrarne ocene.

Predložena mera: U cilju funkcionisanja instituta obezbeđenja, potrebno je u celosti isključiti bilo koji vid

arbitrarnosti NBS. Štaviše, potrebno je isključiti mogućnost zabrane davanja jemstva bilo kojoj kompaniji i u

celosti liberalizovati promet u ovom smislu. Istovremeno je neophodno sprovesti i edukaciju MMSP i predočiti

im značaj mogućnosti međukompanijskih garancija u sistemu grupacija kompanija, jer će navedeno biti podsticaj

61

i za inostrane kompanije da domaćim kompanijama daju ovakva jemstva, što bi domaćim kompanijama

obezbedilo bolje uslove za dobijanje ino kredita kod inostranih banaka.

62

4.8 REFORMA U OBLASTI SREDSTAVA OBEZBEĐENJA, KOMPENZACIJA I

NEBANKARSKIH KREDITNIH INSTITUCIJA

Sredstva obezbeđenja, kompenzacije i postojanje nebankarskih kreditnih institucija značajno utiču na likvidnost

MMSP, te je, radi poboljšanja likvidnosti MMSP kroz reforme postojećih i uvođenje novih instituta, potrebno

sprovesti mere koje se ogledaju u edukaciji MMSP, regulatornoj promeni postojećih propisa i uvođenju novih

instituta.


• Problem nedovoljne upoznatosti MMSP sa prednostima koje pruža postojanje sredstava

obezbeđenja prilikom naplate potraživanja, prednostima vršenja multilateralne

kompenzacije i potrebom za formiranjem nebankarskih mikrokreditnih institucija bio bi

rešen kroz edukaciju MMSP u saradnji sa Centrom za edukaciju i stručno obrazovanje PKS i

udruženjima privrednika u pogledu pogodnosti koje pružaju efikasna sredstva obezbeđenja prilikom

naplate potraživanja, promocija multilateralnih kompenzacija i ukazivanje na prednosti postojanja

nebankarskih mikrokreditnih finansijskih institucija;

• Potrebno je dati incijativu za vršenje regulatornih promena postojećih propisa Zajedničkoj grupi za

unapređenje pozicije Srbije na Doing Business listi Svetske banke radi poboljšanja efikasnosti

postojećih sredstava obezbeđenja kroz poboljšanje efikasnosti namirenja iz predmeta zaloge,

omogućavanja MMSP da ugovaraju finansijsko obezbeđenje i radi uvođenja neposredno izvršnih ličnih

i korporativnih garancija;

• Problem neregulisanja instituta multilateralne kompenzacije bio bi rešen kroz inicijativu za

donošenje Zakona o jedinstvenom sistemu za multilateralne kompenzacije i cesije koji bi omogućio

uvođenje jedinstvenog sistema, kroz promociju ovog instituta i ukazivanje na značaj PKS i drugim

udruženjima privrednika, koji u saradnji sa Vladom RS rade na kreiranju strategija, zakona i politika

koje doprinose poboljšanju regulatornog okvira poslovanja;

• Radi olakšanja pristupa finansiranju MMSP potrebno je dati inicijativu za donošenje zakonskog

okvira koji bi omogućio formiranje mikrokreditnih finansijskih institucija u RS, kroz ukazivanje

udruženjima privrednika na pozitivne efekte do kojih je dovelo njihovo formiranje u zemljama regiona,

radi podizanja kolektivne svesti o ovoj potrebi i uticaja na nadležne institucije, poput NBS i Ministarstva

finansija, koji imaju mogućnost da utiču na izradu nove zakonske regulative u ovoj oblasti.


Rezultati sprovedene ankete pokazali su da pristup finansiranju ima značajan uticaj na poslovanje MMSP, budući

da su ispitanici prilikom ocene uticaja ovog faktora na poslovanje ocenama od 1 do 10 (ocena 1 znači da

određeni faktor nema nikakvog bitnog uticaja na poslovanje, a ocena 10 da je faktor ekstremno bitan za

poslovanje) dali ocenu 4.86. Istraživanje je takođe pokazalo da pristup finansiranju ima veći uticaj na poslovanje

kod mikro kompanija, nego kod MSV. Navedeni rezultati ukazuju da bi olakšan pristup finansiranju pozitivno

uticao na poslovanje MMSP i značajno doprineo poboljšanju likvidnosti.

63

Grafikon 4.8.1a – Uticaj pristupa eksternom finansiranju na poslovanje kompanija dekomponovanih po veličini

Prilikom ocene uticaja pojedinih oblika eksternog finansiranja na poslovanje (ocena 1 znači da određeni oblik

nema nikakvog uticaja na eksterno finansiranje kompanije, dok ocena 10 znači da je oblik finansiranja ekstremno

bitan za poslovanje), ispitanici su dostupnim oblicima bankarskog finansiranja dali ocenu 5.37. Neophodno je

takođe napomenuti da su ispitanici dostupnim oblicima bankarskog finansiranja dali najvišu ocenu, dok je na

drugom mestu avansna naplata, sa ocenom 5.25. Rezultati istraživanja su takođe pokazali da dostupni oblici

bankarskog finansiranja imaju veći uticaj na poslovanje mikro kompanija nego na poslovanje MSV.

Grafikon 4.8.1b – Uticaj bankarskog finansiranja na poslovanje kompanija dekomponovanih po veličini

Analizom rezultata istraživanja zaključujemo da bi formiranje nebankarskih mikrokreditnih institucija značajno

olakšalo pristup finansiranju MMSP. Pored navedenog, usled postojanja konkurencije na tržištu troškovi

pozajmljivanja kod banaka posledično bi bili smanjeni, što bi zajednički uticalo na poboljšanje likvidnosti MMSP,

kao i same privredne klime u RS.

Grafikon 4.8.1c – Procenat kompanija koje od klijenata zahtevaju, odnosno ne zahtevaju registrovane menice

kao sredstva obezbeđenja

Činjenica da čak 46% ispitanika ne zahteva registrovane menice kao sredstva obezbeđenja ukazuje na nisku

zastupljenost ugovaranja sredstava obezbeđenja prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa. Na navedeno

ukazuje i činjenica da je na pitanje da li od klijenata zahtevate neka druga sredstva obezbeđenja osim menica

5 4.79

0

5

10

Mikro MSV

Uticaj pristupa eksternom finansiranju na poslovanje kompanija

5.58 5.25

0

5

10

Mikro MSV

Uticaj bankarskog finansiranja

finansiranja na poslovanje

15%

3%

46%

36%

Da li od klijenata zahtevate registrovane menice kao sredstva obezbeđenja?

Da, samo od klijenata

Da, od klijenata i povezanih lica

Ne

Samo od pojedinih za koje procenimo da

postoji rizik od neplaćanja

64

68.97% ispitanika dalo negativan odgovor, dok je procenat ispitanika koji su dali pozitivan odgovor izrazito

nizak. Nizak nivo uspostavljanja sredstava obezbeđenja prilikom zasnivanja poslovnog odnosa ukazuje na

potrebu za edukacijom MMSP, ali i reformom u ovoj oblasti.

Prilikom ocenjivanja potrebe za reformom u određenim oblastima koje se odnose na sredstva obezbeđenja,

ocenama od 1 do 10 (ocena 1 označava da je reforma ekstremno neophodna u najkraćem roku, a ocena 10 da

reforma u ovoj oblasti nije neophodna) ispitanici su potrebi za uvođenjem neposredno izvršivih ličnih i

korporativnih garancija dali ocenu 3.64, pojeftinjenju troškova uspostavljanja založnog prava na pokretnim

stvarima ocenu 3, dok su pojeftinjenju troškova uspostavljanja hipoteke dali ocenu 2.73.

Grafikon 4.8.1d – Potreba za reformom u oblasti sredstava obezbeđenja

Ocene potrebe za reformom u oblasti sredstava obezbeđenja ukazuju da MMSP nisu dovoljno upoznata sa

prednostima uspostavljanja sredstava obezbeđenja, kao i da postoji nizak nivo korišćenja tih sredstava. Na

navedeno utiču i troškovi sa kojima je uspostavljanje skopčano, kao i neefikasan postupak realizacije ovih

sredstava, usled čega je, pored neophodne edukacije MMSP, potrebna i reforma odgovarajućih propisa.


• Nedovoljna upoznatost MMSP sa prednostima koje pruža postojanje sredstava

obezbeđenja prilikom naplate potraživanja, prednostima multilateralnih kompenzacija i

postojanje nebankarskih mikrokreditnih institucija

Iskustvo profesionalnih lica, kao i rezultati sprovedenog istraživanja pokazali su da u poslovnim odnosima MMSP

ne postoji praksa ugovaranja sredstava obezbeđenja prilikom zasnivanja poslovnog odnosa. Nedovoljna

upoznatost MMSP sa prednostima koje pružaju efikasna sredstva obezbeđenja jedan je od glavnih razloga za

navedeno. Naime, nepostojanje sredstava obezbeđenja posledično dovodi do povećanih troškova naplate

potraživanja i prolongiranja postupka naplate, čineći ga neizvesnim, što za posledicu ima nemogućnost MMSP

da predvide prilive i planiraju rashode, što značajno utiče na njihovu likvidnost.

Pored navedenog, iskustvo profesionalnih lica pokazalo je da MMSP retko koriste kompenzaciju u praksi, iako

ona predstavlja efikasan način zatvaranja obaveza bez angažovanja sredstava, što je takođe posledica nedovoljne

upoznatosti MMSP sa prednostima ovog instituta.

U RS ne postoje nebankarske mikrokreditne institucije, te se MMSP pretežno finansiraju sredstvima dobijenih

od banaka. Nebankarske mikrokreditne institucije postoje u svim zemljama regiona i pozitivno su uticale na

privredu. Nesporno je da su ovakve institucije neophodne i u RS, međutim, prvi korak ka navedenom jeste

3.643 2.73 2.8

0

2

4

6

8

10

Uvođenje neposredno

izvršnih ličnih i korporativnih

garancija (isprava na osnovu

kojih bi se direktno pokretao

izvršni postupak)

Pojeftinjenje troškova

uspostavljanja založnog prava

na pokretnim stvarima

Pojeftinjenje troškova

uspostavljanja hipoteke na

nepokretnim stvarima

Pojednostavljenje postupka

prodaje kolaterala

Potreba za reformom u oblasti sredstava obezbeđenja

65

prvenstveno podizanje svesti privrede o prednostima postojanja ovih insitucija, a kasnije i nadležnih institucija

koje mogu da utiču na regulativu u ovoj oblasti.

Predložena mera: Edukacija MMSP u saradnji sa Centrom za edukaciju i stručno obrazovanje PKS i

udruženjima privrednika u pogledu pogodnosti koje pružaju efikasna sredstva obezbeđenja prilikom naplate

potraživanja, promocija multilateralnih kompenzacija i ukazivanje na prednosti postojanja nebankarskih

mikrokreditnih finansijskih institucija u zemljama regiona.

• Nedovoljna efikasnost postojećih sredstava obezbeđenja i potreba za uvođenjem novih

Neki od problema identifikovanih kod postojećih sredstava obezbeđenja jesu neefikasnost namirenja iz

predmeta zaloge, kao posledica mogućnosti manipulisanja predmetom zaloge od strane dužnika, ograničen

krug subjekata koji mogu da ugovaraju finansijsko obezbeđenje i mogućnost prolongiranja postupka naplate

kod jemstva kao sredstva obezbeđenja.

Predložena mera: Izmena propisa, i to ZIO, propisivanjem roka za postupanje Ministarstvu unutrašnjih

poslova radi poboljšanja efikasnosti namirenja iz predmeta zaloge, izmena Zakona o finansijskom obezeđenju

(„Sl. glasnik RS“, br. 44/2018) radi omogućavanja MMSP da ugovaraju ovo sredstvo obezbeđenja u poslovnim

odnosima. Kako bi se otklonili nedostaci kod jemstva, potrebna je izmena propisa radi uvođenja novog instituta

– neposredno izvršivih ličnih i korporativnih garancija.

• (Ne)regulisanje instituta multilateralne kompenzacije

Pravo RS ne uređuje posebno institut multilateralne kompenzacije. Iako ovaj institut nije izričito zabranjen

zakonom, okolnost da nije regulisan u praksi se često tumači kao da nije dozvoljen.

Predložena mera: Donošenje Zakona o jedinstvenom sistemu za multilateralne kompenzacije, formiranje

jedinstvene platforme za multilateralne kompenzacije, budući da bi postojanje jedinstvenog sistema za

multilateralne kompenzacije značajno uticalo na smanjenje troškova poslovanja MMSP, s obzirom na to da se

ovaj sistem pokazao kao efikasan u zemljama regiona. Pored toga što je efikasan, ovaj sistem ne iziskuje velike

troškove, što bi dovelo do smanjenja ne samo novčanih troškova koji se ogledaju u provizijama banaka već i

do uštede vremena. Izmenama i dopuna ZORP iz 2017. godine, uvedena je obaveza evidencije faktura koje

pravna lica i preduzetnici iz privatnog sektora izdaju subjektima javnog sektora i uspostavljen je Centralni

registar faktura koji vodi Ministarstvo finansija – Uprava za trezor. Budući da je u planu prilagođavanje ovog

sistema u budućnosti radi omogućavanja registracije svih faktura, a ne samo onih izdatih subjektima javnog

sektora, trebalo bi to iskoristiti za formiranje jedinstvene platforme za multilateralne kompenzacije, kako bi se

izbeglo stvaranje dodatnih troškova radi uvođenja ovog sistema.

• Zabrana kompenzacije kada je jedan od njenih učesnika u blokadi

Još jedan problem na koji je potrebno ukazati, a koji se javlja kod instituta kompenzacije, jeste zabrana

kompenzacije kada je jedan od njenih učesnika u blokadi, što onemogućava MMSP da izađu iz blokade bez

angažovanja sredstava, u situaciji kada je blokada posledica naplate potraživanja subjekata sa kojima bi se vršila

kompenzacija.

Predložena mera: Izmena Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica („Sl. glasnik

RS“, br. 68/2015) tako što bi se omogućilo vršenje kompenzacije licu koje je u blokadi, ako na taj način izlazi

iz blokade.

66

• Nepostojanje propisa koji bi omogućili formiranje mikrokreditnih finansijskih institucija

u RS

Kao poslednji značajan faktor koji bi doprineo poboljšanju likvidnosti MMSP jeste postojanje mikrokreditnih

finansijskih institucija, budući da je jedan od najvećih problema sa kojima se MMSP suočavaju otežan pristup

finansiranju.

Ovaj problem je naročito izražen kod start up kompanija, novoosnovanih kompanija, kao i kompanija koje nisu

u mogućnosti da pruže adekvatna sredstva obezbeđenja radi dobijanja kredita.

Predložena mera: Radi rešenja navedenog problema, prvenstveno je neophodna edukacija MMSP i

promocija mikrokreditnih finansijskih institucija u saradnji sa PKS i udruženjima privrednika o prednostima

postojanja ovih institucija, kao i o pozitivnim efektima koje su one ostvarile na privredu zemalja u regionu.

Paralelno sa edukacijom neophodno je preko udruženja privrednika ukazati na prednosti postojanja institucija

NBS-u i Ministarstvu finansija kao nadležnim organima koji mogu uticati na izmene Zakona o bankama („Sl.

glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015), kao i donošenje Zakona o mikrokreditnim finansijskim

institucijama.

67

4.9 REFORMA U OBLASTI ALTERNATIVNIH POSTUPAKA REŠAVANJA SPOROVA I

SPORAZUMNOG FINANSIJSKOG RESTRUKTURIRANJA


Nedovoljna primena medijacije i sporazumnog finansijskog restrukturiranja od strane MMSP ključni je problem

koji je identifikovan kod ovih instituta, što uzrokuje da se MMSP okreću formalnim sudskim postupcima koji

su dugotrajniji, složeniji i skopčani sa većim troškovima, što nepovoljno utiče na novčane tokove i tekuću

likvidnost. Kao rešenja za prevazilaženje ovog problema prepoznajemo:

• Edukaciju MMSP i finansijskih institucija, koja bi se vršila kroz organizaciju seminara i panel diskusija,

u saradnji sa Ministarstvom pravde, privrednim komorama, advokatskim komorama, pravnim

fakultetima, udruženjima i organizacijama koje su usmerene ka promociji ovih instituta, kao i kroz

saradnju sa medijatorima i udruženjima medijatora;

• Edukaciju nosilaca javnih ovlašćenja, koja bi se vršila uz uključivanje nosilaca javnih ovlašćenja (pre

svega sudskih organa) u opisanu organizaciju seminara i panel diskusija;

• Izmene postojećih propisa, u delu u kome bi procedure za pristup postupcima medijacije i

sporazumnog finansijskog restrukturiranja bile dodatno olakšane.


Sprovedeno istraživanje pokazalo je da svega 20% anketiranih MMSP (17 kompanija od ukupno 87 ispitanih) sa

teritorije RS imaju nekih iskustava u vezi sa medijacijom. Upravo ovakvi rezultati potvrđuju da veliki broj

ispitanika uopšte nema svest o tome šta je medijacija, niti koje su njene prednosti u odnosu na formalni sudski

postupak, što je i prepoznato kao osnovni uzrok nedovoljne primene u praksi.

Sa druge strane, istraživanje je pokazalo da MMSP imaju negativan stav prema visini troškova i trajanju formalnih

sudskih postupaka, te su prosečnom ocenom od 2.86 izrazili hitnu potrebu za reformom sistema u ovoj oblasti

(gde ocena 1 znači da je reforma neophodno potrebna u što kraćem roku, a 10 da reforma nije neophodna).

Upravo navedeni rezultat upućuje na neophodnost informisanja MMSP o svim benefitima navedenih instituta.

Težnja ka ovom cilju ne bi imala samo kratkoročni efekat u konkretnom sporu već bi, generalno posmatrano,

dala i dugoročne rezultate rasterećenjem sudskog sistema.

Grafikon 4.9.2a – Interes kompanija za pristup medijaciji kod naplate spornih potraživanja

20%

80%

Da li ste ikada pokušali da spor oko naplate potraživanja rešite putem medijacije?

Da Ne

68


Problem nedovoljne upoznatosti MMSP sa postojanjem, tokom i prednostima postupka medijacije i postupka

sporazumnog finansijskog restrukturiranja dovodi do toga da MMSP primenjuju formalne sudske postupke i u

situacijama koje su izuzetno pogodne za primenu ovih instituta. Posledica navedenog je preopterećenost

sudskih organa postupcima koji su pogodni za rešavanje putem medijacije i sporazumnog finansijskog

restrukturiranja, što dovodi do dužeg trajanja samih postupaka i većih troškova, otežava predvidljivost ishoda

postupka i planiranje novčanih tokova od strane njegovih aktera. S obzirom na to, kao osnovna sredstva za

poboljšanje primene ovih instituta prepoznajemo sledeće mere:

• Edukacija MMSP i finansijskih institucija

Edukacijom MMSP bi kroz promociju medijacije i sporazumnog finansijskog restrukturiranja bile prezentovane

prednosti ovih postupaka, kao što su: (1) brzina – trajanje postupka pre svega zavisi od dogovora strana u

sporu, uz zakonsku pretpostavku trajanja postupka do 60 dana; (2) manji troškovi – nema sudskih i

administrativnih taksi, nadoknađuju se samo stvarno nastali troškovi i nagrada za rad medijatora; (3) uticaj na

tok postupka – strane same odlučuju o toku postupka; medijator, kao nezavisna i nepristrasna strana, isključivo

vodi komunikaciju među stranama uz primenu odgovarajućih tehnika pregovaranja; (4) uticaj na odluku –

stranama niko ne presuđuje, već samostalno utiču na ishod postupka kroz pronalaženje kompromisnog rešenja,

što u značajnoj meri povećava mogućnost predvidljivosti ishoda u odnosu na formalni sudski postupak; (5)

dužniku je tokom postupka sporazumnog finansijskog restrukturiranja omogućeno da nastavi svoje poslovanje,

a tako se povećava mogućnost namirenja dugova prema poveriocima i (6) izvesnost – moguće je unapred

predvideti okvirni ishod postupka i planirati likvidnost.

Kao preporučljivi model edukacije prepoznajemo održavanje interaktivnih seminara i panel diskusija, na kojima

bi MMSP imala priliku da neposredno pitaju eksperte iz navedenih oblasti sve što ih interesuje, dok kao teme

koje bi trebalo obrađivati prepoznajemo: (1) šta je medijacija/sporazumno finansijsko restrukturiranje; kako

teče postupak u praksi – kome se obratiti, kada, na koji način; (2) da li postoje bilo kakve praktične negativne

posledice po MMSP ukoliko se radije opredele za medijaciju/sporazumno finansijsko restrukturiranje u odnosu

na formalni sudski postupak i (3) kakve sve potencijalne koristi MMSP mogu očekivati od postupka

medijacije/sporazumnog finansijskog restrukturiranja u odnosu na formalni sudski postupak. Kroz obradu

navedenih tema na interaktivnim seminarima i panel diskusijama, prevazišao bi se problem neupoznatosti MMSP

sa medijacijom i sporazumnim finansijskim restrukturiranjem i njihovim pozitivnim efektima.

• Edukacija nosilaca javnih ovlašćenja (pre svega sudskih organa)

Sudovi i drugi nosioci javnih ovlašćenja bi kroz opisani vid promocije stekli svest o tome da je veliki broj sudskih

sporova pogodan za upućivanje na medijaciju i naučili bi koje kriterijume treba primeniti da bi se određeni

sporni odnos lakše prepoznao kao medijabilan, a što bi posredno dovelo do manje opterećenosti pravosuđa i

veće efikasnosti organa sudstva.

• Inicijativa za vršenje regulatornih promena postojećih propisa

Iako inicijativa za vršenje regulatornih promena nije problem koji se izdvaja kao najznačajniji, reforma bi

doprinela poboljšanju u delu u kome bi procedure za pristup postupcima medijacije i sporazumnog finansijskog

restrukturiranja bile dodatno olakšane kroz: (1) veću dostupnost Registra posrednika i njegovu dopunu

relevantnim podacima, kao što je objavljivanje kratke biografije posrednika, informacijama o uspešno

okončanim postupcima posredovanja i slično, kako bi se na potpuniji način formirala slika o ličnosti posrednika

kao obučenog stručnjaka, a time i olakšao izbor posrednika; (2) pružanje mogućnosti da se postupak medijacije

ili sporazumnog finansijskog restrukturiranja inicira online, preko internet platforme i (3) veću fleksibilnost

zakonskih propisa, kroz inicijativu da se postupak sporazumnog finansijskog restrukturiranja omogući pravnim

licima i u situacijama kada u postupku učestvuje samo jedna banka, odnosno finansijska institucija.

69

4.10 REFORMA U OBLASTI SUDSKIH TAKSI I DRUGIH TROŠKOVA U POSTUPCIMA ZA

NAPLATU POTRAŽIVANJA


Visina i brojnost taksi, koje MMSP moraju da snose u procesu naplate svojih potraživanja, kao i neinformisanost

o mogućnosti angažovanja eksternih saradnika – agencija za naplatu potraživanja, jesu ključni problemi koji su

prepoznati, te se kao rešenje za njihovo prevazilaženje predlaže:

• Edukacija MMSP od strane privrednih komora, kako PKS, tako i svake regionalne privredne komore,

radi bolje disperzije i efikasnosti edukacije. Potrebno je edukovati MMSP o postojanju i delatnosti

agencija za naplatu potraživanja, kao i svim pogodnostima koje njihovo angažovanje nosi.

• Izmena postojećih propisa u delu koji se odnosi na visinu i brojnost sudskih taksi, a kroz koju je

pojedine takse potrebno ukinuti, a određen broj smanjiti.


Rezultati sprovedenog istraživanja prikazuju stav privrede u pogledu uticaja faktora troškova postupaka za

naplatu potraživanja na donošenje odluke o njihovom iniciranju. Ispitanicima su postavljena dva pitanja koja

upravo govore o efikasnosti naplate potraživanja:

1. Da li pokrećete sudske postupke za naplatu svojih potraživanja?

2. Koliko ste zadovoljni visinom troškova naplate potraživanja u postupcima?

Grafikon 4.10.2a – Struktura kompanija prema opredeljenju za pokretanje sudskih postupaka naplate

potraživanja

Na uzorku od 87 ispitanika, čak 44% je iznelo stav da ne pokreću sudske postupke radi naplate svojih

potraživanja, dok je 56% ispitanika potvrdilo da ih pokreću. Dodatna razlika je uočena u pogledu razvrstavanja

kompanija po veličini, te je primećeno da ispitane mikro kompanije u znatno većem procentu ne pokreću

sudske postupke za naplatu svojih potraživanja – čak 61.29% ispitanika neće pokrenuti sudski postupak, dok

svega 38.71% smatra da ga je potrebno pokrenuti.37 Navedeno ukazuje da su veće i razvijenije kompanije češće

spremne da ulažu u sudske postupke, odnosno da pristanu da snose rizik naplate potraživanja i inicijalne

investicije.

Veliki broj MMSP nije zadovoljan visinom troškova postupaka naplate potraživanja, te je prosečna ocena

zadovoljstva veoma niska i iznosi samo 3.43 (ocena 1 označava najniži stepen zadovoljstva, dok ocena 10

označava najviši stepen zadovoljstva).

37 Za detaljnije informacije o navedenom pitanju pogledati pitanje D16 u okviru Statističkog aneksa;

56%

44%

Da li pokrećete sudske postupke naplate svojih potraživanja?

Da Ne

70


postupcima, pri čemu ocena 1 označava nezadovoljstvo, a ocena 10 potpuno zadovoljstvo visinom troškova

Uočava se još jedan veliki problem, a to je da čak 61% ispitanika ne radi kalkulaciju troškova pre iniciranja

postupka naplate potraživanja, pa samim tim i ne razmatra uticaj troškova na svoju likvidnost kao ni

opravdanost pokretanja postupka.

Grafikon 4.10.2c – Struktura kompanija koje vrše prethodne obračune troškova pre pokretanja postupka

Prema rezultatima istraživanja, veliki broj MMSP nije upoznat sa postojanjem agencija za naplatu potraživanja,

kao ni sa koristima projekcije troškova koji se javljaju prilikom procesa naplate potraživanja. Samo 8 kompanija

angažuje agencije za naplatu potraživanja, dok 79 njih ne angažuju eksterne saradnike. Od ukupnog broja MMSP

koje ne angažuju agencije za naplatu potraživanja, čak 62.02% ne uzima u obzir troškove naplate svojih

potraživanja,38 što ukazuje na alarmantnu potrebu za njihovom edukacijom o nužnosti projektovanja troškova

koje je potrebno finansirati prilikom iniciranja postupka. Navedeni faktor je bitan jer utiče na umanjenje

sredstava kojima kompanije raspolažu i smanjenje njihove likvidnosti.


Nedovoljna upoznatost MMSP sa postojanjem agencija za naplatu potraživanja potencijalno vodi ka

smanjenoj efikasnosti postupka za naplatu potraživanja, bez prethodne analize naplativosti, a u određenim

slučajevima čak i do odustajanja od vođenja ovog postupka, iako je naplata potraživanja moguća. Podjednako

je važno istaći i potrebu za reformom zakonodavstva u domenu visine i brojnosti sudskih taksi.

38 Za detaljnije informacije o navedenom pitanju pogledati pitanja D15 i E5 u okviru Statističkog aneksa;

3.654.17

2.46

0

2

4

6

8

10

Izvršni postupak pred sudom Izvršni postupak pred javnim izvršiteljem Stečajni postupak

Zadovoljstvo visinom troškova naplate potraživanja

39%

61%

Da li pre pokretanja postupka naplate potraživanja pravite obračun očekivanih troškova naplate

takvog potraživanja?

Da Ne

71

Kao osnovne alate koji mogu doprineti boljoj naplati potraživanja prepoznajemo sledeće mere:

• Edukacija MMSP

Upoznavanje MMSP sa benefitima angažovanja agencija koje se profesionalno bave naplatom potraživanja nužno

je sprovesti posredstvom PKS i regionalnih privrednih komora, od kojih su svakako najvažniji benefiti: (1) brzina

– agencije za naplatu potraživanja naplaćuju potraživanje u kraćim rokovima; (2) niži troškovi – eksterni

saradnici mogu da preuzmu na sebe troškove naplate potraživanja, pa tek kada naplate potraživanje, namiruju

svoje troškove i naplaćuju određenu naknadu za pružanje usluga, te time rasterećuju MMSP i poboljšavaju

njihovu likvidnost i (3) mogućnost naplate – ove agencije unapred proveravaju u kom procentu je određeno

potraživanje naplativo, a samo ona potraživanja koja su naplativa na kraju i budu pokrenuta sudskim putem od

strane eksternih saradnika.

Kao preporučljivi model edukacije prepoznaje se održavanje interaktivnih seminara i diskusija, na kojima bi

MMSP imala priliku da se neposredno upoznaju sa delatnošću eksternih saradnika, kao i da uvide pogodnosti

koje ovaj vid angažmana nosi po likvidnost MMSP. Kao teme koje bi trebalo obrađivati prepoznate su: (1) šta

su agencije za naplatu potraživanja/koja je njihova uloga u celom postupku naplate, te da li one utiču na

mogućnost naplate i (2) uticaj eksternih saradnika u postupku naplate potraživanja na MMSP u pogledu njihove

likvidnosti.

• Inicijativa za vršenje regulatornih promena postojećih propisa

Jedno od rešenja problema brojnosti i visine taksi jesu reforme postojećeg sistema sa fokusom na:

1. Reformu u pogledu taksi u izvršnom postupku. U saradnji sa Komorom javnih izvršitelja i

Ministarstvom pravde potrebno je umanjiti iznos predujma koji javni izvršitelji često u praksi određuju

potpuno paušalno, a povećati nagradu koju onu naplaćuju od MMSP na kraju uspešno okončanog

izvršnog postupka, te na taj način uticati na bolju alokaciju troškova postupka i veću motivaciju javnih

izvršitelja da naplate potraživanja;

2. Reforma u oblasti sudskih taksi. Često mnogobrojne i visoko opredeljene sudske takse

predstavljaju veliki problem MMSP koji ima direktan uticaj na manji broj postupaka koji su inicirani u

cilju naplate potraživanja. Potrebno je ukinuti određene takse, poput takse na odgovor na žalbu, kao i

na prvostepenu i drugostepenu odluku u ponovljenim postupcima (koje se gotovo uvek naplaćuju iako

nema osnova za to). Takođe, potrebno je korigovati i takse koje sud naplaćuje u postupku izdavanja

platnog naloga kroz uvođenje potpuno identičnog pravila kao u izvršnom postupku, gde se taksa na

rešenje o izvršenju plaća u iznosu od 1/3 takse na tužbu.

3. Reforme u oblasti visine nagrade i naknade za rad sudskih veštaka. Potrebno je izvršiti uticaj

na Ministarstvo pravde u pogledu nesrazmere koja postoji u domenu visine predujma u ovoj oblasti.

Nužno je izvršiti reformu u pogledu uniformisanja nagrade i naknade za rad na celokupnoj teritoriji RS

koju je potrebno odrediti u odnosu na predmet i težinu zadatka koji se postavlja pred veštaka.

72

4.11 REFORMA U OBLASTI HIPOTEKE I POVEZANIH PROBLEMA U POSTUPCIMA PRED

KATASTROM NEPOKRETNOSTI


Na putu reforme hipotekarnog prava već su načinjeni značajni koraci. Međutim, potrebno je nastaviti kako sa

promenom institucionalnog okvira, tako i sa preduzimanjem čitavog niza mera i instrumenata koje bi omogućile

veću i lakšu primenu ovog instituta u praksi, a što potvrđuju i rezultati sprovedenog istraživanja.

• Troškovi uspostavljanja hipoteke i kompleksnost ovog instituta za rezultat imaju nedovoljnu

primenu instituta hipoteke u poslovanju MMSP, odnosno za rezultat imaju postojanje velikog broja

neadekvatno obezbeđenih potraživanja MMSP u praksi. Potrebno je sprovesti inicijativu za vršenje

regulatornih promena postojećih propisa, edukaciju MMSP kroz organizaciju okruglih stolova, stručnih

skupova i panela čiji je glavni cilj edukacija i podizanje svesti MMSP u saradnji sa PKS, kao i udruženjima

privrednika.

• Komplikovanost postupka prodaje kolaterala vodi nepredvidivo dugoj prodaji kolaterala koja

itekako može uticati na pravilnu projekciju prihoda MMSP, a što naravno može voditi donošenju

neadekvatnih poslovnih odluka i voditi nelikvidnosti ovih kompanija. Ovaj problem bi se rešio

zalaganjem za dalji razvoj e-uprave i zalaganjem za promenu postojećih propisa, kao i edukacijom

nosilaca javnih ovlašćenja, i to kako zaposlenih u Odeljenju za drugostepeni postupak pri Republičkom

geodetskom zavodu, u poreskim organima, tako i zaposlenih u službama katastra nepokretnosti, i to

kroz organizaciju seminara i panel diskusija u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne

samouprave, Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, privrednim i advokatskim

komorama, kao i relevantnim udruženjima i organizacijama.


Rezultati sprovedene ankete prikazuju jasan stav privrede da su komplikovan i skup postupak upisa hipoteke i

komplikovan i dugotrajan postupak realizacije hipoteke faktori koji otežavaju naplatu potraživanja MMSP

narušavajući time njihovu likvidnost. Među svim privrednicima, nezavisno od veličine kompanija, utemeljeno je

stanovište da je neophodna hitna reforma koja bi doprinela pojeftinjenju upisa hipoteke, ali i reforma koja bi

pojednostavila proceduru prodaje kolaterala. Uz reformu stečajnog postupka privrednici smatraju da su najne-

ophodnije upravo reforme u navedenim oblastima, a što jasno pokazuje sledeći grafikon.

73

Grafikon 4.11.2a – Potreba za reformom u pogledu određenih oblasti na skali od 1 do 10, gde ocena 1 označava

da je reforma apsolutno neophodna u predmetnoj oblasti, a ocena 10 da nije neophodna


• Nedovoljno korišćenje hipoteke od strane MMSP

Hipoteka u poređenju sa drugim sredstvima obezbeđenja pruža visok nivo pravne i ekonomske zaštite.

Međutim, usled kompleksnosti procedure i visine troškova upisa hipoteke, ona se relativno retko koristi u

poslovanju MMSP, te potraživanja ovih kompanija često ostaju bez adekvatnog obezbeđenja, a što u konačnici

vodi umanjenju njihove likvidnosti.

Predložena mera: Potrebno je razviti sistem mera i instrumenata koji bi kroz izmenu pozitivnih propisa

vodio pojednostavljenju procedura i pojeftinjenju troškova upisa, a što bi dalje vodilo većem korišćenju ovog

instituta, pa time i sigurnijoj naplati, većoj likvidnosti i stabilnijem poslovanju MMSP. Inicijativa treba svakako

da bude usmerena ka izmeni javnobeležničke tarife, odnosno umanjenju iznosa naknade za overu založnih izjava

i ugovora o hipoteci, a što bi vodilo značajnom pojeftinjenju ovog sredstva obezbeđenja. Uporedo sa

inicijativom koja bi trebalo da vodi izmeni navedene tarife, potrebno je odmah početi sa edukacijom MMSP.

Edukacijom bi, sa jedne strane, bio pojašnjen sistem upisa, a sa druge strane bi im bile prikazane prednosti koje

ovaj sistem obezbeđenja ima, a što bi već i na kratak rok rezultiralo time da se MMSP u praksi češće opredeljuju

3.1

2.94

2.55

3.09

3.64

3

2.73

2.8

4.05

3

4.17

3.63

4.17

0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5

smanjenje troškova i ubrzanje parničnog postupka

smanjenje troškova koji nastaju u postupku pred javnim izvršiteljem

smanjenje troškova i ubrzanje stečajnog postupka

smanjenje troškova i ubrzanje arbitražnog postupka

uvođenje neposredno izvršnih ličnih i korporativnih garancija (isprava

na osnovu kojih bi se direktno pokretao izvršni postupak)

pojeftinjenje troškova uspostavljanja založnog prava na pokretnim

stvarima

pojeftinjenje troškova uspostavljanja hipoteke na nepokretnim

stvarima

pojednostavljenje postupka prodaje kolaterala

ubrzanje postupka povraćaja PDVa

reforma u oblasti obračuna i plaćanja poreza i doprinosa na rad

olakšavanje spoljnotrgovinskog prometa i prekograničnih plaćanja

olakšavanje pristupa ino kreditima i finansijskim aranžmanima slične

prirode

olakšavanje postupaka međunarodne cesije i asignacije

Potreba za reformom određenih oblasti

74

za primenu ovog instituta. Kombinacijom ove dve mere, u razumnom roku bi došlo do povećanja upotrebe

hipoteke u privrednom životu, a to bi smanjilo neizvesnost u pogledu naplate potraživanja MMSP, odnosno to

bi ovim kompanijama omogućilo da preciznije projektuju svoje prihode i rashode, te da u skladu sa tim i donose

bolje poslovne odluke.

• Komplikovanost postupka prodaje kolaterala

Premda sigurna i laka naplata potraživanja treba da bude glavna komparativna prednost ovog sistema

obezbeđenja, u praksi postoje ozbiljni problemi prilikom realizacije hipoteke, koje ovo sredstvo obezbeđenja

ne čine ni približno efikasnim kao u uporednoj praksi. Spora realizacija hipoteke se itekako odražava na naplatu

potraživanja i na likvidnost hipotekarnih poverilaca. Najveću prepreku efikasnoj realizaciji hipoteke, kako

sudskim, tako i vansudskim putem, prema rezultatima sprovedenog istraživanja, čini nepostupanje katastra u

zakonskom, odnosno u iole razumnom roku, ali i određeni voluntarizam u postupanju katastra. Rad ovog

organa uvodi ogromnu neizvesnost u pogledu roka naplate potraživanje i probleme koji se tiču usklađivanja

prihoda i rashoda.

Predložena mera: Pre svega neophodno je jačanje kapaciteta Odeljenja za drugostepeni postupak pri

Republičkom geodetskom zavodu, ali i jačanje kapaciteta službi za katastar nepokretnosti uopšte. U kontekstu

ograničenih resursa novi kvalitet mora doći iz bolje organizacije i upravljanja, te je u tom smislu neophodna

edukacija zaposlenih, ali i dalji razvoj e-uprave. Efikasnijem radu katastra svakako bi doprinelo uspostavljanje

elektronskog portala koji će omogućiti praćenje statusa i kretanje predmeta. U navedenom smislu je potrebno

pratiti implementaciju Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Sl. glasnik RS“, br. 41/2018

i 95/2018) i po potrebi zagovarati njegove izmene koje bi vodile transparentnijem sistemu kontrole rada

katastra. Takođe je potrebno zagovarati promene ovog zakona koje bi eksplicitno predvidele da se predmeti

moraju rešavati, kako u prvom tako i u drugom stepenu, prema redosledu njihovog prijema kod nadležnog

organa, a što sad nije slučaj. Kombinacija predloženih mera omogućiće postepeno stvaranje jednog

ekspeditivnog organa, ali će neke mere dati pozitivne rezultate čak i na kratak rok.

75

5 ANEKS 1: STATISTIČKI ANEKS

Region Veličina

Da li je kompanija u

većinskom vlasništvu

strane kompanije?

Da li je kompanija u

većinskom vlas-

ništvu fizičkog lica?

Sektor delatnosti kom-

panije Kompanija pretezno posluju sa

# of

obs Total

Beo-

grad

Vojvo-

dina

Šumadija i

Zapadna Srbija

Južna i

Istočna Srbija

Mikro

(0-1)

Mikro

(2-4)

Mikro

(5-9)

Mala-

(10-19)

Mala+

(20-49)

SVP

(50+) Da Ne Da Ne

Pro-

izvodnja Usluge Trgovina Državom

Drugim

MSP

kompan-ijama

Trgovin-

skim lancima

Total # intervjuisanih kompanija 87 87 48 11 18 10 10 10 11 21 17 18 16 71 55 32 33 38 16 3 45 3

Total # intervjuisanih kompanija (%) 100 100 55.17 12.64 20.69 11.49 11.49 11.49 12.64 24.14 19.54 20.69 18.39 81.61 63.22 36.78 37.93 43.68 18.39 3.45 51.72 3.45

Osnovni podaci o kompaniji Sektor delatnosti kompanije (A2) # 1. Proizvodnja 87 33 8 4 15 6 3 1 2 10 9 8 6 27 22 11 33 0 0 1 17 3

2. Usluge 87 38 31 5 1 1 5 6 7 9 6 5 5 33 24 14 0 38 0 2 18 0

3. Trgovina 87 16 9 2 2 3 2 3 2 2 2 5 5 11 9 7 0 0 16 0 10 0

% 1. Proizvodnja 100 37.93 9.2 4.6 17.24 6.9 3.45 1.15 2.3 11.49 10.34 9.2 6.9 31.03 25.29 12.64 37.93 0 0 1.15 19.54 3.45

2. Usluge 100 43.68 35.63 5.75 1.15 1.15 5.75 6.9 8.05 10.34 6.9 5.75 5.75 37.93 27.59 16.09 0 43.68 0 2.3 20.69 0

3. Trgovina 100 18.39 10.34 2.3 2.3 3.45 2.3 3.45 2.3 2.3 2.3 5.75 5.75 12.64 10.34 8.05 0 0 18.39 0 11.49 0

Da li više od 50% prihoda kompanije generišete iz registrovane pretežne delatnosti? (A3) # 1. Da 87 82 45 10 18 9 10 9 11 19 15 18 16 66 50 32 32 35 15 3 42 3

2. Ne 87 5 3 1 0 1 0 1 0 2 2 0 0 5 5 0 1 3 1 0 3 0

% 1. Da 100 94.25 51.72 11.49 20.69 10.34 11.49 10.34 12.64 21.84 17.24 20.69 18.39 75.86 57.47 36.78 36.78 40.23 17.24 3.45 48.28 3.45

2. Ne 100 5.75 3.45 1.15 0 1.15 0 1.15 0 2.3 2.3 0 0 5.75 5.75 0 1.15 3.45 1.15 0 3.45 0

Udeli u vlasništvu žena (A4) # 1. >50% 87 15 8 3 2 2 1 2 5 3 3 1 0 15 15 0 5 9 1 1 5 2

2. 1 - 49% 87 9 1 2 4 2 1 0 0 0 3 5 1 8 7 2 1 3 5 1 5 0

3. 0% 87 63 39 6 12 6 8 8 6 18 11 12 15 48 33 30 27 26 10 1 35 1

% 1. >50% 100 17.24 9.2 3.45 2.3 2.3 1.15 2.3 5.75 3.45 3.45 1.15 0 17.24 17.24 0 5.75 10.34 1.15 1.15 5.75 2.3

2. 1 - 49% 100 10.34 1.15 2.3 4.6 2.3 1.15 0 0 0 3.45 5.75 1.15 9.2 8.05 2.3 1.15 3.45 5.75 1.15 5.75 0

3. 0% 100 72.41 44.83 6.9 13.79 6.9 9.2 9.2 6.9 20.69 12.64 13.79 17.24 55.17 37.93 34.48 31.03 29.89 11.49 1.15 40.23 1.15

Ukupan broj zaposlenih (prema poslednjem finansijskom izveštaju) (A5) # 1. Micro (0-1) 87 10 8 1 1 0 10 0 0 0 0 0 3 7 6 4 3 5 2 0 3 0

2. Micro (2-4) 87 10 8 1 1 0 0 10 0 0 0 0 2 8 6 4 1 6 3 0 6 0

3. Micro (5-9) 87 11 6 3 2 0 0 0 11 0 0 0 1 10 10 1 2 7 2 1 7 0

4. Small- (10-19) 87 21 13 2 3 3 0 0 0 21 0 0 2 19 15 6 10 9 2 0 9 2

5. Small+ (20-49) 87 17 4 3 6 4 0 0 0 0 17 0 2 15 9 8 9 6 2 1 11 1

6. M&L (50+) 87 18 9 1 5 3 0 0 0 0 0 18 6 12 9 9 8 5 5 1 9 0

% 1. Micro (0-1) 100 11.49 9.2 1.15 1.15 0 11.49 0 0 0 0 0 3.45 8.05 6.9 4.6 3.45 5.75 2.3 0 3.45 0

2. Micro (2-4) 100 11.49 9.2 1.15 1.15 0 0 11.49 0 0 0 0 2.3 9.2 6.9 4.6 1.15 6.9 3.45 0 6.9 0

3. Micro (5-9) 100 12.64 6.9 3.45 2.3 0 0 0 12.64 0 0 0 1.15 11.49 11.49 1.15 2.3 8.05 2.3 1.15 8.05 0

4. Small- (10-19) 100 24.14 14.94 2.3 3.45 3.45 0 0 0 24.14 0 0 2.3 21.84 17.24 6.9 11.49 10.34 2.3 0 10.34 2.3

5. Small+ (20-49) 100 19.54 4.6 3.45 6.9 4.6 0 0 0 0 19.54 0 2.3 17.24 10.34 9.2 10.34 6.9 2.3 1.15 12.64 1.15

6. M&L (50+) 100 20.69 10.34 1.15 5.75 3.45 0 0 0 0 0 20.69 6.9 13.79 10.34 10.34 9.2 5.75 5.75 1.15 10.34 0

Struktura prihoda kompanije Koliki je poslovni prihod vaše kompanije? (IH9) 1. Prosek u milionima RSD 80 500.03 584 138.19 397.85 684.57 13.74 19.57 22.92 59.1 467.3 1688.91 722.65 444.38 337.76 756.52 293.74 462.16 988.36 212.39 475.91 493.65

Kolika je dobit vaše kompanije nakon oporezivanja? (IH10) 1. Prosek u milionima RSD 78 45.49 77.39 8.96 7.2 9.54 1.19 0.3 1.17 5.05 13.23 177.82 40.98 46.65 14.62 97.65 12.71 88.55 26.43 10.37 16.69 7.37

Koliko procenata ukupnih prihoda vaše kompanije je ostvareno iz izvoza? (B1) # 1. 0 - 30% 87 80 43 11 16 10 10 10 11 18 16 15 13 67 53 27 28 37 15 3 44 3

2. 31 - 50% 87 2 2 0 0 0 0 0 0 1 0 1 1 1 0 2 1 1 0 0 1 0

76

3. 51 - 75% 87 2 1 0 1 0 0 0 0 1 1 0 0 2 1 1 2 0 0 0 0 0

4. 76 - 100% 87 3 2 0 1 0 0 0 0 1 0 2 2 1 1 2 2 0 1 0 0 0

% 1. 0 - 30% 100 91.95 49.43 12.64 18.39 11.49 11.49 11.49 12.64 20.69 18.39 17.24 14.94 77.01 60.92 31.03 32.18 42.53 17.24 3.45 50.57 3.45

2. 31 - 50% 100 2.3 2.3 0 0 0 0 0 0 1.15 0 1.15 1.15 1.15 0 2.3 1.15 1.15 0 0 1.15 0

3. 51 - 75% 100 2.3 1.15 0 1.15 0 0 0 0 1.15 1.15 0 0 2.3 1.15 1.15 2.3 0 0 0 0 0

4. 76 - 100% 100 3.45 2.3 0 1.15 0 0 0 0 1.15 0 2.3 2.3 1.15 1.15 2.3 2.3 0 1.15 0 0 0

Koliko procenata ukupnih prihoda vaše kompanije je ostvareno od države i entiteta pod kontrolom

države (Ministarstava i njihovih organizacionih delova, javnih preduzeća i kompanija u kojima je

država većinski vlasnik)? (B2) # 1. 0 - 30% 87 81 45 10 16 10 10 10 9 21 15 16 16 65 50 31 31 34 16 0 45 3

2. 31 - 50% 87 3 1 1 1 0 0 0 1 0 1 1 0 3 2 1 1 2 0 0 0 0

3. 51 - 75% 87 2 1 0 1 0 0 0 1 0 0 1 0 2 2 0 1 1 0 2 0 0

4. 76 - 100% 87 1 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 1 0 0 1 0 1 0 0

% 1. 0 - 30% 100 93.1 51.72 11.49 18.39 11.49 11.49 11.49 10.34 24.14 17.24 18.39 18.39 74.71 57.47 35.63 35.63 39.08 18.39 0 51.72 3.45

2. 31 - 50% 100 3.45 1.15 1.15 1.15 0 0 0 1.15 0 1.15 1.15 0 3.45 2.3 1.15 1.15 2.3 0 0 0 0

3. 51 - 75% 100 2.3 1.15 0 1.15 0 0 0 1.15 0 0 1.15 0 2.3 2.3 0 1.15 1.15 0 2.3 0 0

4. 76 - 100% 100 1.15 1.15 0 0 0 0 0 0 0 1.15 0 0 1.15 1.15 0 0 1.15 0 1.15 0 0

Koliko procenata ukupnih prihoda vaše kompanije je ostvareno od domaćih mikro, malih i srednjih

pravnih lica registrovanih u Republici Srbiji? (B3) # 1. 0 - 30% 86 32 21 2 5 4 7 4 3 6 5 7 6 26 22 10 11 17 4 3 0 3

2. 31 - 50% 86 9 4 1 2 2 0 0 1 5 1 2 1 8 6 3 4 3 2 0 0 0

3. 51 - 75% 86 9 4 2 2 1 0 1 2 0 3 3 3 6 5 4 4 3 2 0 9 0

4. 76 - 100% 86 36 19 5 9 3 3 5 5 9 8 6 5 31 22 14 13 15 8 0 36 0

% 1. 0 - 30% 98.85 37.21 24.42 2.33 5.81 4.65 8.14 4.65 3.49 6.98 5.81 8.14 6.98 30.23 25.58 11.63 12.79 19.77 4.65 3.49 0 3.49

2. 31 - 50% 98.85 10.47 4.65 1.16 2.33 2.33 0 0 1.16 5.81 1.16 2.33 1.16 9.3 6.98 3.49 4.65 3.49 2.33 0 0 0 3. 51 - 75% 98.85 10.47 4.65 2.33 2.33 1.16 0 1.16 2.33 0 3.49 3.49 3.49 6.98 5.81 4.65 4.65 3.49 2.33 0 10.47 0

4. 76 - 100% 98.85 41.86 22.09 5.81 10.47 3.49 3.49 5.81 5.81 10.47 9.3 6.98 5.81 36.05 25.58 16.28 15.12 17.44 9.3 0 41.86 0

Koliko procenata ukupnih prihoda vaše kompanije je ostvareno od prodaje izvršene velikim

trgovinskim lancima u Republici Srbiji (Mercator, Roda, Maxi, Univer, Metro, Tempo i slični)? (B4) # 1. 0 - 30% 87 83 47 10 18 8 10 10 10 19 16 18 16 67 51 32 30 37 16 3 45 0

2. 31 - 50% 87 1 0 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 1 1 0 0 1 0 0 0 0

3. 51 - 75% 87 1 0 0 0 1 0 0 0 0 1 0 0 1 1 0 1 0 0 0 0 1

4. 76 - 100% 87 2 1 0 0 1 0 0 0 2 0 0 0 2 2 0 2 0 0 0 0 2

% 1. 0 - 30% 100 95.4 54.02 11.49 20.69 9.2 11.49 11.49 11.49 21.84 18.39 20.69 18.39 77.01 58.62 36.78 34.48 42.53 18.39 3.45 51.72 0

2. 31 - 50% 100 1.15 0 1.15 0 0 0 0 1.15 0 0 0 0 1.15 1.15 0 0 1.15 0 0 0 0

3. 51 - 75% 100 1.15 0 0 0 1.15 0 0 0 0 1.15 0 0 1.15 1.15 0 1.15 0 0 0 0 1.15

4. 76 - 100% 100 2.3 1.15 0 0 1.15 0 0 0 2.3 0 0 0 2.3 2.3 0 2.3 0 0 0 0 2.3

OCENA UTICAJA POJEDINIH FAKTORA NA POSLOVANJE I EKSTERNO

FINANSIRANJE U nastavku je naveden određeni broj faktora koji mogu imati uticaja na poslovanje. Molimo vas da

svaki faktor ocenite pojedinačno ocenom od 1 do 10, ocene se mogu ponavljati (ocena 1 znači da

određeni faktor nema nikakvog bitnog uticaja na poslovanje, a ocena 10 da je faktor ekstremno

bitan za poslovanje). (C1) 1. Pronalazak novih kupaca (klijenata, korisnika usluga) (Prosečna ocena) 87 7.89 8.21 7.64 7.72 6.9 8.3 7.6 9.27 7.62 6.59 8.5 8.44 7.76 7.87 7.91 7.48 8.26 7.81 10 7.96 2

2. Konkurencija (Prosečna ocena) 87 5.86 6.02 5.82 5.72 5.4 6.2 6.4 4.82 5.43 4.71 7.61 6.5 5.72 5.45 6.56 5.33 5.68 7.38 5.33 5.91 1

3. Nelojalna konkurencija (konkurencija iz „sive zone“) (Prosečna ocena) 87 4.36 3.9 4.64 4.94 5.2 3 5.9 5.27 3.86 2.94 5.61 3.63 4.52 4.69 3.78 4.45 4.08 4.81 1 4.73 1.67

4. Pristup finansiranju (bankarski zajmovi, robni krediti, povećanje uloga osnivača, emisije

dužničkih hartija, drugi oblici eksternog finansiranja) (Prosečna ocena) 87 4.86 4.94 3.55 5.39 5 4.2 5.4 5.36 3.81 5 5.72 4.56 4.93 5.33 4.06 5.03 4.18 6.13 6 5.04 2.33

5. Troškovi proizvodnje sa troškovima radne snage (Prosečna ocena) 87 6.15 5.25 7.18 7.17 7.5 3.6 6.4 6.09 7.05 5.41 7.11 4.88 6.44 6.56 5.44 7.73 5.16 5.25 6.67 6.47 7.67

6. Dostupnost kvalifikovane radne snage, kao i kadrova za menadžerske pozicije (Prosečna

ocena) 87 6.3 5.88 7.09 6.72 6.7 4.2 5.3 7 6 6.29 7.94 6.38 6.28 6.49 5.97 6.91 5.5 6.94 7.67 6.2 4.67

7. Promena pravne regulative (Prosečna ocena) 87 6.06 6.15 6.73 5.89 5.2 5.8 6.1 7.45 6.24 4.82 6.28 7 5.85 5.76 6.56 5.91 6.34 5.69 7.67 5.87 5

8. Pravna nesigurnost i birokratske prepreke (Prosečna ocena) 87 6.47 6.19 7.18 6.83 6.4 6.2 7.1 7.64 6.67 5.06 6.67 7.13 6.32 6.55 6.34 6.73 6.32 6.31 6.33 6.38 5.67

9. Visina poreza i postupanje poreskih organa (Prosečna ocena) 87 6.18 5.44 8.27 7.44 5.2 3.3 6.2 8.27 6.24 5.82 6.78 5.69 6.3 6.56 5.53 6.48 5.74 6.63 8.67 6.73 2.67

10. Problemi sa „Cash flow-om“ i likvidnošću (Prosečna ocena) 87 4.21 4 3.82 4.72 4.7 2.2 5.2 5.45 3.9 4.41 4.17 3.31 4.41 4.44 3.81 4.18 3.82 5.19 3.67 4.6 3

11. Kursne razlike (Prosečna ocena) 87 2.89 2.65 4.55 2.89 2.2 1.5 3.3 3.45 2.52 2.71 3.67 4.38 2.55 2.73 3.16 2.88 2.21 4.5 1.67 2.98 1.67

77

U nastavku su navedeni oblici eksternog finansiranja. Molimo vas da svaki oblik finansiranja

ocenite pojedinačno ocenom od 1 do 10, ocene se mogu ponavljati (ocena 1 znači da određeni

oblik nema nikakvog uticaja na eksterno finansiranje vaše kompanije, dok ocena 10 znači da je

oblik finansiranja ekstremno bitan za poslovanje kompanije). (C2) 1. Dostupni oblici bankarskog finansiranja (npr. krediti, dozvoljeni minusi) 87 5.37 5.52 3.45 5.89 5.8 5 5.5 6.18 4.14 6 5.83 5.44 5.35 5.64 4.91 5.61 4.76 6.31 7 5.76 2

2. Pozajmice osnivača i povezanih lica 87 4.17 4.88 4.73 2.94 2.4 6.4 6.2 4 3.19 3.35 3.83 5.44 3.89 3.73 4.94 3.55 4.42 4.88 2.67 3.6 1

3. Državna pomoć i zajmovi 87 2.61 2.25 2.18 3.61 3 1.9 3.3 2.45 3.05 1.94 2.83 1.69 2.82 2.87 2.16 3.27 1.89 2.94 1 2.78 1

4. Valute dobavljača duže od 30 dana 87 4.99 4.44 4.73 5.72 6.6 3.4 5 4.91 4.48 5.29 6.22 4.75 5.04 5.18 4.66 6 3.92 5.44 9.33 5.16 3.33

5. Lizing 87 3.1 2.92 1.82 4.22 3.4 1.2 2.7 3.27 2.24 3.65 4.78 3.44 3.03 3 3.28 3.27 2.79 3.5 4.33 3.31 1

6. Emisija dužničkih hartija 87 1.61 1.46 1.55 1.94 1.8 1 1.5 1.45 1.81 1.71 1.78 1.06 1.73 1.76 1.34 1.67 1.42 1.94 3.33 1.73 1

7. Povećanje osnovnog kapitala 86 2.78 2.55 3.64 2.61 3.2 1.8 3.7 3.18 1.81 3.41 3.12 3.07 2.72 2.73 2.87 2.7 2.84 2.8 3.33 3.11 1

8. Faktoring i forfeting 87 2.07 1.83 2.09 2.28 2.8 1 2.1 2 1.81 1.76 3.28 2.56 1.96 1.98 2.22 1.97 1.68 3.19 1 2.22 1

9. Avansna naplata (avansi plativi 30 ili više dana pre dana isporuke robe ili usluge) 87 5.25 5.06 3.73 6.17 6.2 4.7 5.5 6.45 4.71 4.06 6.44 5 5.31 5.65 4.56 6.09 3.89 6.75 3.33 5.4 2.67

10. Prodaja imovine kompanije koja nije ključna za poslovnu delatnost 87 1.83 1.65 2.18 2 2 1.5 2.7 1.45 1.57 1.94 1.94 2.13 1.76 1.78 1.91 1.58 1.87 2.25 1 1.89 1.33

Potraživanja prema dužnicimal Koliki je ukupan iznos potraživanja (dospelih i nedospelih) vaše kompanije prema njenim

dužnicima? (D1) # 1. 0 - 5 mil. RSD 86 42 25 7 8 2 9 8 8 11 4 2 3 39 31 11 14 24 4 2 21 1

2. 5 mil. RSD - 20 mil. RSD 86 13 10 1 1 1 1 1 0 6 4 1 3 10 7 6 5 6 2 0 9 0

3. 20 mil. RSD - 50 mil. RSD 86 13 4 1 5 3 0 0 3 2 3 5 2 11 8 5 7 2 4 1 4 1

4. 50 mil. RSD - 80 mil. RSD 86 7 2 1 2 2 0 0 0 0 4 3 3 4 5 2 3 2 2 0 5 0

5. 80 mil. RSD - 150 mil. RSD 86 3 1 0 1 1 0 0 0 0 1 2 1 2 2 1 1 0 2 0 2 1

6. > 150 mil. RSD 86 8 6 0 1 1 0 1 0 1 1 5 3 5 2 6 2 4 2 0 4 0

% 1. 0 - 5 mil. RSD 98.85 48.84 29.07 8.14 9.3 2.33 10.47 9.3 9.3 12.79 4.65 2.33 3.49 45.35 36.05 12.79 16.28 27.91 4.65 2.33 24.42 1.16

2. 5 mil. RSD - 20 mil. RSD 98.85 15.12 11.63 1.16 1.16 1.16 1.16 1.16 0 6.98 4.65 1.16 3.49 11.63 8.14 6.98 5.81 6.98 2.33 0 10.47 0

3. 20 mil. RSD - 50 mil. RSD 98.85 15.12 4.65 1.16 5.81 3.49 0 0 3.49 2.33 3.49 5.81 2.33 12.79 9.3 5.81 8.14 2.33 4.65 1.16 4.65 1.16

4. 50 mil. RSD - 80 mil. RSD 98.85 8.14 2.33 1.16 2.33 2.33 0 0 0 0 4.65 3.49 3.49 4.65 5.81 2.33 3.49 2.33 2.33 0 5.81 0

5. 80 mil. RSD - 150 mil. RSD 98.85 3.49 1.16 0 1.16 1.16 0 0 0 0 1.16 2.33 1.16 2.33 2.33 1.16 1.16 0 2.33 0 2.33 1.16 6. > 150 mil. RSD 98.85 9.3 6.98 0 1.16 1.16 0 1.16 0 1.16 1.16 5.81 3.49 5.81 2.33 6.98 2.33 4.65 2.33 0 4.65 0

Molimo vas da za svaku od navedenih kategorija koje se tiču iznosa dospelih potraživanja

vaše kompanije prema njenim dužnicima, navedete broj dužnika za svaku kategoriju pona-

osob: (D2) avg 1. 0 - 5 mil. RSD (Prosek) 80 100.48 41.05 71.8 266.44 84.33 3.2 4.11 44.4 62.2 294.53 116.44 51.25 109.16 74 152.44 178.69 30.06 92.71 112.33 82.33 10.67

2. 5 mil. RSD - 20 mil. RSD (Prosek) 80 0.76 0.58 0.7 1.17 0.89 0.1 0.11 0.7 0.5 1 1.69 1.5 0.63 0.62 1.04 0.84 0.65 0.86 0.67 0.67 1

3. 20 mil. RSD - 50 mil. RSD (Prosek) 80 0.06 0.05 0 0.17 0 0 0 0 0 0 0.31 0.25 0.03 0.02 0.15 0.13 0.03 0 0 0.05 0

4. 50 mil. RSD - 80 mil. RSD (Prosek) 80 0.03 0.02 0 0.06 0 0 0 0 0 0 0.13 0.08 0.01 0.02 0.04 0.06 0 0 0 0.02 0

5. 80 mil. RSD - 150 mil. RSD (Prosek) 80 0.04 0.07 0 0 0 0 0 0 0 0 0.19 0.25 0 0 0.11 0.09 0 0 0 0.07 0

6. > 150 mil. RSD (Prosek) 80 0.01 0 0 0.06 0 0 0 0 0 0 0.06 0.08 0 0 0.04 0.03 0 0 0 0 0

median 1. 0 - 5 mil. RSD 80 10 5 16 20.5 25 0 3 10 10 30 30 6.5 10 10 11 14 8 4.5 35 12 10

2. 5 mil. RSD - 20 mil. RSD 80 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0.5 0.5 0 0 0 0 0 0 0 0 0

3. 20 mil. RSD - 50 mil. RSD 80 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

4. 50 mil. RSD - 80 mil. RSD 80 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

5. 80 mil. RSD - 150 mil. RSD 80 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

6. > 150 mil. RSD 80 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Koliko je najčešće kašnjenje (od dana dospelosti do dana plaćanja) u naplati potraživanja od

dužnika? (D3) # 1. manje od 30 dana 87 36 23 6 5 2 7 6 3 7 4 9 7 29 23 13 11 17 8 0 15 0

2. od 31 do 60 dana 87 29 16 4 7 2 2 2 7 6 6 6 5 24 20 9 11 14 4 3 17 2

3. od 61 do 90 dana 87 10 4 1 3 2 0 0 1 6 2 1 0 10 8 2 5 4 1 0 8 0

4. od 91 do 180 dana 87 6 1 0 3 2 0 1 0 0 3 2 1 5 2 4 4 0 2 0 3 0

5. od 181 do 240 dana 87 1 1 0 0 0 1 0 0 0 0 0 1 0 0 1 0 0 1 0 1 0

6. od 241 dan do godinu dana 87 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

7. duže od godinu dana 87 5 3 0 0 2 0 1 0 2 2 0 2 3 2 3 2 3 0 0 1 1

% 1. manje od 30 dana 100 41.38 26.44 6.9 5.75 2.3 8.05 6.9 3.45 8.05 4.6 10.34 8.05 33.33 26.44 14.94 12.64 19.54 9.2 0 17.24 0

2. od 31 do 60 dana 100 33.33 18.39 4.6 8.05 2.3 2.3 2.3 8.05 6.9 6.9 6.9 5.75 27.59 22.99 10.34 12.64 16.09 4.6 3.45 19.54 2.3

3. od 61 do 90 dana 100 11.49 4.6 1.15 3.45 2.3 0 0 1.15 6.9 2.3 1.15 0 11.49 9.2 2.3 5.75 4.6 1.15 0 9.2 0

4. od 91 do 180 dana 100 6.9 1.15 0 3.45 2.3 0 1.15 0 0 3.45 2.3 1.15 5.75 2.3 4.6 4.6 0 2.3 0 3.45 0

5. od 181 do 240 dana 100 1.15 1.15 0 0 0 1.15 0 0 0 0 0 1.15 0 0 1.15 0 0 1.15 0 1.15 0

78

6. od 241 dan do godinu dana 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

7. duže od godinu dana 100 5.75 3.45 0 0 2.3 0 1.15 0 2.3 2.3 0 2.3 3.45 2.3 3.45 2.3 3.45 0 0 1.15 1.15

Koliki je iznos svih potraživanja u milionima RSD u svakoj od sledećih starosnih kategorija ( XX

RSD)? (D4) avg 1. do jedne godine od dana dospelosti (Prosek) 74 24.5 24.05 12.1 30.11 23.56 31.22 0.64 3.68 12.03 23.23 64.71 66.15 16.44 17.48 38.26 37.72 11.45 25.99 7 15.33 75

2. između jedne i tri godine od dana dospelosti (Prosek) 74 7.44 11.57 2.5 2.75 1.28 0 39.44 1.2 4.29 2.31 5.07 31.17 2.84 2.48 17.15 1.38 15.63 1.86 0 2.93 1

3. između tri i deset godina od dana dospelosti (Prosek) 74 96.12 172.72 0.17 1.26 0.89 0 786.67 0 0.25 1.15 0.91 590.89 0.36 0.24 284.05 0.85 228.44 0.5 0 0.35 1.5

4. duže od deset godina od dana dospelosti (Prosek) 74 0.03 0 0 0.12 0 0 0 0 0 0 0.14 0.18 0 0 0.09 0.07 0 0 0 0 0

median 1. do jedne godine od dana dospelosti (Prosek) 74 2.1 1 7 4.5 9 0 0.7 1.6 1 9 20 7 2 2 4 5 1 9.5 1 4 75

2. između jedne i tri godine od dana dospelosti (Prosek) 74 0 0 0.5 0 0.5 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1

3. između tri i deset godina od dana dospelosti (Prosek) 74 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1.5

4. duže od deset godina od dana dospelosti (Prosek) 74 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Da li dužnicima, prilikom naplate, naplaćujete i zakonsku zateznu kamatu u slučaju docnje? (D5) # 1. Da, uvek. 86 8 4 1 1 2 0 1 1 3 1 2 4 4 3 5 3 2 3 0 2 1

2. Ne 86 64 40 8 11 5 8 9 9 17 10 11 7 57 45 19 22 32 10 3 35 2

3. Delimično, uz oprost dela kamate 86 14 4 2 6 2 2 0 1 1 5 5 4 10 7 7 8 3 3 0 8 0

% 1. Da, uvek. 98.85 9.3 4.65 1.16 1.16 2.33 0 1.16 1.16 3.49 1.16 2.33 4.65 4.65 3.49 5.81 3.49 2.33 3.49 0 2.33 1.16

2. Ne 98.85 74.42 46.51 9.3 12.79 5.81 9.3 10.47 10.47 19.77 11.63 12.79 8.14 66.28 52.33 22.09 25.58 37.21 11.63 3.49 40.7 2.33

3. Delimično, uz oprost dela kamate 98.85 16.28 4.65 2.33 6.98 2.33 2.33 0 1.16 1.16 5.81 5.81 4.65 11.63 8.14 8.14 9.3 3.49 3.49 0 9.3 0

Da li klijentima koji redovno izmiruju svoje obaveze prema vašoj kompaniji odobravate određene

materijalne pogodnosti (diskont cene, viši rabat, pravo prioriteta u isporukama određene robe u

odnosu na ostale klijente i slično)? (D6) # 1. Da 87 54 27 8 12 7 8 7 9 11 9 10 9 45 36 18 22 20 12 0 30 1

2. Ne 87 33 21 3 6 3 2 3 2 10 8 8 7 26 19 14 11 18 4 3 15 2

% 1. Da 100 62.07 31.03 9.2 13.79 8.05 9.2 8.05 10.34 12.64 10.34 11.49 10.34 51.72 41.38 20.69 25.29 22.99 13.79 0 34.48 1.15

2. Ne 100 37.93 24.14 3.45 6.9 3.45 2.3 3.45 2.3 11.49 9.2 9.2 8.05 29.89 21.84 16.09 12.64 20.69 4.6 3.45 17.24 2.3

Da li od klijenata zahtevate registrovane menice kao sredstva obezbeđenja njihovih obaveza?

(D7) # 1. Da, samo od klijenata 87 13 6 0 4 3 1 0 1 1 2 8 5 8 8 5 7 2 4 0 7 1

2. Da, od klijenata i njihovih povezanih lica (osnivača, direktora i/ili povezanih kompanija) 87 3 2 0 1 0 0 0 0 1 0 2 1 2 2 1 0 1 2 0 3 0

3. Ne 87 40 21 8 8 3 6 7 7 11 5 4 3 37 29 11 13 24 3 1 23 0

4. Samo od pojedinih za koje procenimo da postoji rizik od neplaćanja 87 31 19 3 5 4 3 3 3 8 10 4 7 24 16 15 13 11 7 2 12 2

% 1. Da, samo od klijenata 100 14.94 6.9 0 4.6 3.45 1.15 0 1.15 1.15 2.3 9.2 5.75 9.2 9.2 5.75 8.05 2.3 4.6 0 8.05 1.15

2. Da, od klijenata i njihovih povezanih lica (osnivača, direktora i/ili povezanih kompanija) 100 3.45 2.3 0 1.15 0 0 0 0 1.15 0 2.3 1.15 2.3 2.3 1.15 0 1.15 2.3 0 3.45 0

3. Ne 100 45.98 24.14 9.2 9.2 3.45 6.9 8.05 8.05 12.64 5.75 4.6 3.45 42.53 33.33 12.64 14.94 27.59 3.45 1.15 26.44 0

4. Samo od pojedinih za koje procenimo da postoji rizik od neplaćanja 100 35.63 21.84 3.45 5.75 4.6 3.45 3.45 3.45 9.2 11.49 4.6 8.05 27.59 18.39 17.24 14.94 12.64 8.05 2.3 13.79 2.3

Da li od klijenata zahtevate neka druga sredstva obezbeđenja, osim menica? (D8) # a. Ne 87 60 29 9 14 8 8 5 7 17 13 10 7 53 42 18 25 25 10 3 33 3

b. Da, zalogu na pokretnim stvarima 87 5 5 0 0 0 1 0 1 1 1 1 3 2 1 4 2 2 1 0 4 0

c. Da, hipoteku 87 6 6 0 0 0 1 2 1 0 1 1 4 2 1 5 1 2 3 0 3 0

d. Da, bankarsku garanciju 87 10 8 0 2 0 1 1 1 0 2 5 8 2 0 10 4 4 2 0 5 0

e. Da, avanse 87 21 15 1 3 2 2 4 4 2 2 7 8 13 10 11 7 9 5 0 9 0

f. Da, druga obezbeđenja 87 6 5 1 0 0 1 0 1 1 2 1 3 3 1 5 1 4 1 0 4 0

% a. Ne 100 68.97 33.33 10.34 16.09 9.2 9.2 5.75 8.05 19.54 14.94 11.49 8.05 60.92 48.28 20.69 28.74 28.74 11.49 3.45 37.93 3.45

b. Da, zalogu na pokretnim stvarima 100 5.75 5.75 0 0 0 1.15 0 1.15 1.15 1.15 1.15 3.45 2.3 1.15 4.6 2.3 2.3 1.15 0 4.6 0

c. Da, hipoteku 100 6.9 6.9 0 0 0 1.15 2.3 1.15 0 1.15 1.15 4.6 2.3 1.15 5.75 1.15 2.3 3.45 0 3.45 0

d. Da, bankarsku garanciju 100 11.49 9.2 0 2.3 0 1.15 1.15 1.15 0 2.3 5.75 9.2 2.3 0 11.49 4.6 4.6 2.3 0 5.75 0

e. Da, avanse 100 24.14 17.24 1.15 3.45 2.3 2.3 4.6 4.6 2.3 2.3 8.05 9.2 14.94 11.49 12.64 8.05 10.34 5.75 0 10.34 0

f. Da, druga obezbeđenja 100 6.9 5.75 1.15 0 0 1.15 0 1.15 1.15 2.3 1.15 3.45 3.45 1.15 5.75 1.15 4.6 1.15 0 4.6 0

Da li prilikom zasnivanja poslovnog odnosa sa klijentima radite procenu poslovnog rizika saradnje?

(D9) # 1. Da 87 50 24 9 11 6 4 5 6 10 10 15 13 37 28 22 23 17 10 2 27 0

2. Ne 87 37 24 2 7 4 6 5 5 11 7 3 3 34 27 10 10 21 6 1 18 3

79

% 1. Da 100 57.47 27.59 10.34 12.64 6.9 4.6 5.75 6.9 11.49 11.49 17.24 14.94 42.53 32.18 25.29 26.44 19.54 11.49 2.3 31.03 0

2. Ne 100 42.53 27.59 2.3 8.05 4.6 6.9 5.75 5.75 12.64 8.05 3.45 3.45 39.08 31.03 11.49 11.49 24.14 6.9 1.15 20.69 3.45

Da li prilikom procene iz prethodnog pitanja koristite standardizovane modele procene rizika?

(D10) # 1. Da, opšte poznate modele 87 14 6 1 3 4 1 1 2 2 3 5 2 12 9 5 9 2 3 0 10 0

2. Da, interno razvijene modele 87 24 14 6 3 1 3 2 2 6 4 7 8 16 13 11 7 11 6 2 11 0

3. Da, proveravamo samo osnovne podatke o blokadama računa 87 11 3 3 4 1 0 2 2 3 3 1 2 9 6 5 6 3 2 0 5 0

4. Ne, ne radimo takvu vrstu procene rizika 87 38 25 1 8 4 6 5 5 10 7 5 4 34 27 11 11 22 5 1 19 3

% 1. Da, opšte poznate modele 100 16.09 6.9 1.15 3.45 4.6 1.15 1.15 2.3 2.3 3.45 5.75 2.3 13.79 10.34 5.75 10.34 2.3 3.45 0 11.49 0

2. Da, interno razvijene modele 100 27.59 16.09 6.9 3.45 1.15 3.45 2.3 2.3 6.9 4.6 8.05 9.2 18.39 14.94 12.64 8.05 12.64 6.9 2.3 12.64 0

3. Da, proveravamo samo osnovne podatke o blokadama računa 100 12.64 3.45 3.45 4.6 1.15 0 2.3 2.3 3.45 3.45 1.15 2.3 10.34 6.9 5.75 6.9 3.45 2.3 0 5.75 0

4. Ne, ne radimo takvu vrstu procene rizika 100 43.68 28.74 1.15 9.2 4.6 6.9 5.75 5.75 11.49 8.05 5.75 4.6 39.08 31.03 12.64 12.64 25.29 5.75 1.15 21.84 3.45

Da li posedujete interne procedure u vašoj kompaniji koje se odnose na upravljanje potraživanjima

i naplatu potraživanja? (D11) # 1. Da 87 39 24 6 3 6 0 4 6 7 8 14 9 30 22 17 12 19 8 2 22 3

2. Ne 87 48 24 5 15 4 10 6 5 14 9 4 7 41 33 15 21 19 8 1 23 0

% 1. Da 100 44.83 27.59 6.9 3.45 6.9 0 4.6 6.9 8.05 9.2 16.09 10.34 34.48 25.29 19.54 13.79 21.84 9.2 2.3 25.29 3.45

2. Ne 100 55.17 27.59 5.75 17.24 4.6 11.49 6.9 5.75 16.09 10.34 4.6 8.05 47.13 37.93 17.24 24.14 21.84 9.2 1.15 26.44 0

Da li u vašoj kompaniji postoji organizovan sistem praćenja statusa potraživanja, kao i pravnog i

ekonomskog statusa dužnika (blokade, likvidacija, stečaj, statusne promene)? (D12) # 1. Da 87 47 21 8 11 7 2 5 6 8 11 15 9 38 29 18 21 15 11 2 26 1

2. Ne 87 40 27 3 7 3 8 5 5 13 6 3 7 33 26 14 12 23 5 1 19 2

% 1. Da 100 54.02 24.14 9.2 12.64 8.05 2.3 5.75 6.9 9.2 12.64 17.24 10.34 43.68 33.33 20.69 24.14 17.24 12.64 2.3 29.89 1.15 2. Ne 100 45.98 31.03 3.45 8.05 3.45 9.2 5.75 5.75 14.94 6.9 3.45 8.05 37.93 29.89 16.09 13.79 26.44 5.75 1.15 21.84 2.3

Ko je u vašoj kompaniji zadužen za praćenje rizika naplate potraživanja, postupaka naplate

potraživanja i koordinaciju svih učesnika u postupku naplate? (D13) # a. Niko 87 14 8 1 5 0 4 1 2 6 1 0 2 12 8 6 7 6 1 0 8 0

b. Knjigovođe 87 38 18 7 9 4 3 4 5 5 8 13 7 31 25 13 16 15 7 2 18 2

c. Administrativni radnici 87 31 15 2 6 8 0 5 4 9 6 7 6 25 21 10 13 14 4 0 17 1

d. Pravna služba 87 19 11 1 4 3 2 2 1 2 6 6 4 15 7 12 6 9 4 1 9 0

e. Zaposleni specijalizovani za poslove upravljanja i naplate potraživanja 87 19 14 3 1 1 3 1 3 3 5 4 6 13 10 9 3 11 5 2 10 0

% a. Niko 100 16.09 9.2 1.15 5.75 0 4.6 1.15 2.3 6.9 1.15 0 2.3 13.79 9.2 6.9 8.05 6.9 1.15 0 9.2 0

b. Knjigovođe 100 43.68 20.69 8.05 10.34 4.6 3.45 4.6 5.75 5.75 9.2 14.94 8.05 35.63 28.74 14.94 18.39 17.24 8.05 2.3 20.69 2.3

c. Administrativni radnici 100 35.63 17.24 2.3 6.9 9.2 0 5.75 4.6 10.34 6.9 8.05 6.9 28.74 24.14 11.49 14.94 16.09 4.6 0 19.54 1.15

d. Pravna služba 100 21.84 12.64 1.15 4.6 3.45 2.3 2.3 1.15 2.3 6.9 6.9 4.6 17.24 8.05 13.79 6.9 10.34 4.6 1.15 10.34 0

e. Zaposleni specijalizovani za poslove upravljanja i naplate potraživanja 100 21.84 16.09 3.45 1.15 1.15 3.45 1.15 3.45 3.45 5.75 4.6 6.9 14.94 11.49 10.34 3.45 12.64 5.75 2.3 11.49 0

Da li na poslovima upravljanja i naplate potraživanjima angažujete profesionalne eksterne

saradnike? (D14) # a. Ne 87 37 23 4 7 3 4 5 6 7 6 9 6 31 27 10 11 20 6 2 18 1

b. Da, agencije za naplatu potraživanja 87 8 4 1 1 2 0 1 0 3 3 1 2 6 3 5 5 3 0 0 6 0

c. Da, procenitelje rizika 87 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

d. Da, advokate 87 48 24 8 11 5 5 5 5 13 11 9 11 37 26 22 20 17 11 1 27 2

% a. Ne 100 42.53 26.44 4.6 8.05 3.45 4.6 5.75 6.9 8.05 6.9 10.34 6.9 35.63 31.03 11.49 12.64 22.99 6.9 2.3 20.69 1.15

b. Da, agencije za naplatu potraživanja 100 9.2 4.6 1.15 1.15 2.3 0 1.15 0 3.45 3.45 1.15 2.3 6.9 3.45 5.75 5.75 3.45 0 0 6.9 0

c. Da, procenitelje rizika 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

d. Da, advokate 100 55.17 27.59 9.2 12.64 5.75 5.75 5.75 5.75 14.94 12.64 10.34 12.64 42.53 29.89 25.29 22.99 19.54 12.64 1.15 31.03 2.3

U nastavku je lista lica koja kompanije najčešće angažuju (interno ili eksterno) u postupcima

sudske i vansudske naplate svojih potraživanja. Molimo vas da svako od njih ocenite pojedinačno

ocenom od 1 do 10, ocene se mogu ponavljati (ocena 1 znači da nikako niste zadovoljni

kvalitetom dobijene usluge, dok ocena 10 znači da ste izuzetno zadovoljni kvalitetom dobijene

usluge u postupku naplate potraživanja. Ukoliko određena lica u vašoj kompaniji nisu angažovana,

molimo vas upišite 0). (D15) Koji nisu odgovorili sa 0 (avg)

80

1. Knjigovođe (Prosečna ocena) 87 6.71 6.82 6.3 7.23 5.89 7.3 7.7 6.22 7.06 6.14 6.22 6.88 6.67 6.84 6.53 7.04 6.75 6.13 7.67 6.61 5.33

2. Administrativni radnici (Prosečna ocena) 87 5.71 6.11 5.67 4.73 5.33 1.67 6.88 6.78 7.62 5.36 4.67 6.09 5.63 5.59 5.88 5 6.28 5.23 10 5.3 6

3. Pravna služba kompanije (Prosečna ocena) 87 6.8 6.8 7 7.33 5.75 4.4 7.33 6.5 7.83 7.73 6.42 8 6.52 6.4 7.19 7.18 6.95 5.88 8 6.47 #DIV/0!

4. Zaposleni specijalizovani za poslove upravljanja i naplate potraživanja (Prosečna ocena) 87 7.48 8.36 7 3 6.5 4.5 10 10 8.4 6.83 7 9.33 7.17 7.83 7 5.4 8.83 6 9 7.8 #DIV/0!

5. Agencija za naplatu potraživanja (Prosečna ocena) 87 6 5.75 4.5 8 7 #DIV/0! 9 1 7.33 7 1 4.5 6.43 5 6.8 7 5.75 5 #DIV/0! 5.29 #DIV/0!

6. Procenitelji rizika (Prosečna ocena) 87 5 #DIV/0! 1 #DIV/0! 9 #DIV/0! #DIV/0! 1 9 #DIV/0! #DIV/0! #DIV/0! 5 5 #DIV/0! #DIV/0! 1 9 #DIV/0! 1 #DIV/0!

7. Advokati (Prosečna ocena) 87 8.33 9.04 6.5 8 8.6 9.6 8.8 8.2 8.46 8.09 7.56 8.82 8.19 7.77 9 7.95 8.88 8.18 3 8.19 6.5

Koji su odgovorili sa 0 (#) 1. Knjigovođe 87 10 3 1 5 1 0 0 2 5 3 0 0 10 10 0 8 2 0 0 9 0

2. Administrativni radnici 87 25 12 5 7 1 4 2 2 8 6 3 5 20 18 7 16 6 3 2 12 2

3. Pravna služba kompanije 87 46 23 5 12 6 5 7 7 15 6 6 8 38 35 11 22 16 8 1 26 3

4. Zaposleni specijalizovani za poslove upravljanja i naplate potraživanja 87 66 34 8 16 8 8 9 9 16 11 13 13 53 43 23 28 26 12 1 35 3

5. Agencija za naplatu potraživanja 87 78 44 9 17 8 10 9 10 18 14 17 14 64 51 27 30 34 14 3 38 3

6. Procenitelji rizika 87 85 48 10 18 9 10 10 10 20 17 18 16 69 53 32 33 37 15 3 44 3

7. Advokati 87 39 24 3 7 5 5 5 6 8 6 9 5 34 29 10 13 21 5 2 18 1

Koji su odgovorili sa 0 (%) 1. Knjigovođe 100 11.49 3.45 1.15 5.75 1.15 0 0 2.3 5.75 3.45 0 0 11.49 11.49 0 9.2 2.3 0 0 10.34 0

2. Administrativni radnici 100 28.74 13.79 5.75 8.05 1.15 4.6 2.3 2.3 9.2 6.9 3.45 5.75 22.99 20.69 8.05 18.39 6.9 3.45 2.3 13.79 2.3

3. Pravna služba kompanije 100 52.87 26.44 5.75 13.79 6.9 5.75 8.05 8.05 17.24 6.9 6.9 9.2 43.68 40.23 12.64 25.29 18.39 9.2 1.15 29.89 3.45

4. Zaposleni specijalizovani za poslove upravljanja i naplate potraživanja 100 75.86 39.08 9.2 18.39 9.2 9.2 10.34 10.34 18.39 12.64 14.94 14.94 60.92 49.43 26.44 32.18 29.89 13.79 1.15 40.23 3.45

5. Agencija za naplatu potraživanja 100 89.66 50.57 10.34 19.54 9.2 11.49 10.34 11.49 20.69 16.09 19.54 16.09 73.56 58.62 31.03 34.48 39.08 16.09 3.45 43.68 3.45

6. Procenitelji rizika 100 97.7 55.17 11.49 20.69 10.34 11.49 11.49 11.49 22.99 19.54 20.69 18.39 79.31 60.92 36.78 37.93 42.53 17.24 3.45 50.57 3.45

7. Advokati 100 44.83 27.59 3.45 8.05 5.75 5.75 5.75 6.9 9.2 6.9 10.34 5.75 39.08 33.33 11.49 14.94 24.14 5.75 2.3 20.69 1.15

Da li pokrećete sudske postupke naplate svojih potraživanja? (D16) # 1. Da 87 49 23 5 14 7 2 4 6 11 15 11 10 39 29 20 20 19 10 1 28 3

2. Ne 87 38 25 6 4 3 8 6 5 10 2 7 6 32 26 12 13 19 6 2 17 0

% 1. Da 100 56.32 26.44 5.75 16.09 8.05 2.3 4.6 6.9 12.64 17.24 12.64 11.49 44.83 33.33 22.99 22.99 21.84 11.49 1.15 32.18 3.45

2. Ne 100 43.68 28.74 6.9 4.6 3.45 9.2 6.9 5.75 11.49 2.3 8.05 6.9 36.78 29.89 13.79 14.94 21.84 6.9 2.3 19.54 0 Da li inicijalno sami snosite troškove naplate svojih potraživanja? (D17) # 1. Da, sve takse i naknade sami plaćamo 49 45 19 5 14 7 1 3 6 10 15 10 9 36 29 16 20 15 10 1 26 3

2. Ne, inicijalno ove troškove snose eksterni saradnici (advokat / agencija za naplatu po-

traživanja) 49 4 4 0 0 0 1 1 0 1 0 1 1 3 0 4 0 4 0 0 2 0

% 1. Da, sve takse i naknade sami plaćamo 56.32 91.84 38.78 10.2 28.57 14.29 2.04 6.12 12.24 20.41 30.61 20.41 18.37 73.47 59.18 32.65 40.82 30.61 20.41 2.04 53.06 6.12

2. Ne, inicijalno ove troškove snose eksterni saradnici (advokat / agencija za naplatu po-

traživanja) 56.32 8.16 8.16 0 0 0 2.04 2.04 0 2.04 0 2.04 2.04 6.12 0 8.16 0 8.16 0 0 4.08 0

Da li i koliko često radite revalorizaciju vrednosti dospelih potraživanja u poslovnim knjigama?

(D18) # 1.Ne vršimo revalorizaciju potraživanja 87 64 35 8 14 7 8 8 7 15 14 12 9 55 42 22 26 28 10 3 35 2

2.Vršimo revalorizaciju, najmanje jednom godišnje 87 18 11 2 3 2 2 2 4 2 3 5 6 12 9 9 5 8 5 0 9 0

3.Vršimo revalorizaciju, dva ili više puta godišnje 87 5 2 1 1 1 0 0 0 4 0 1 1 4 4 1 2 2 1 0 1 1

% 1.Ne vršimo revalorizaciju potraživanja 100 73.56 40.23 9.2 16.09 8.05 9.2 9.2 8.05 17.24 16.09 13.79 10.34 63.22 48.28 25.29 29.89 32.18 11.49 3.45 40.23 2.3

2.Vršimo revalorizaciju, najmanje jednom godišnje 100 20.69 12.64 2.3 3.45 2.3 2.3 2.3 4.6 2.3 3.45 5.75 6.9 13.79 10.34 10.34 5.75 9.2 5.75 0 10.34 0

3.Vršimo revalorizaciju, dva ili više puta godišnje 100 5.75 2.3 1.15 1.15 1.15 0 0 0 4.6 0 1.15 1.15 4.6 4.6 1.15 2.3 2.3 1.15 0 1.15 1.15

Da li koristite neku poznatu metodologiju za revalorizaciju (poput internog modela u skladu sa

IFRS 9 ili drugih sličnih modela)? (D19) # 1. Da 87 9 6 0 3 0 0 1 1 0 3 4 6 3 1 8 4 3 2 0 5 0

2. Ne 87 78 42 11 15 10 10 9 10 21 14 14 10 68 54 24 29 35 14 3 40 3

% 1. Da 100 10.34 6.9 0 3.45 0 0 1.15 1.15 0 3.45 4.6 6.9 3.45 1.15 9.2 4.6 3.45 2.3 0 5.75 0

2. Ne 100 89.66 48.28 12.64 17.24 11.49 11.49 10.34 11.49 24.14 16.09 16.09 11.49 78.16 62.07 27.59 33.33 40.23 16.09 3.45 45.98 3.45

Da li prilikom „ratio“ analiza i „cash flow“ projekcija kod istih vršite revalorizaciju vrednosti po-

traživanja? (D20) # 1. Ne radimo ovakve analize i procene 87 73 38 10 16 9 7 8 11 17 16 14 10 63 50 23 29 30 14 3 38 3

2. Ne, uvek uračunavamo pun nominalni iznos potraživanja u svoje projekcije 87 10 7 0 2 1 2 1 0 3 1 3 3 7 4 6 3 6 1 0 6 0

3. Da, vršimo diskontovanje očekivanog prihoda iz potraživanja do 50% njegove nominalne

vrednosti 87 2 2 0 0 0 1 0 0 0 0 1 2 0 0 2 1 0 1 0 1 0

81


vrednosti 87 2 1 1 0 0 0 1 0 1 0 0 1 1 1 1 0 2 0 0 0 0

% 1. Ne radimo ovakve analize i procene 100 83.91 43.68 11.49 18.39 10.34 8.05 9.2 12.64 19.54 18.39 16.09 11.49 72.41 57.47 26.44 33.33 34.48 16.09 3.45 43.68 3.45

2. Ne, uvek uračunavamo pun nominalni iznos potraživanja u svoje projekcije 100 11.49 8.05 0 2.3 1.15 2.3 1.15 0 3.45 1.15 3.45 3.45 8.05 4.6 6.9 3.45 6.9 1.15 0 6.9 0


vrednosti 100 2.3 2.3 0 0 0 1.15 0 0 0 0 1.15 2.3 0 0 2.3 1.15 0 1.15 0 1.15 0


vrednosti 100 2.3 1.15 1.15 0 0 0 1.15 0 1.15 0 0 1.15 1.15 1.15 1.15 0 2.3 0 0 0 0

Da li u vašoj kompaniji postoji bilo kakav oblik razdvajanja potraživanja u različite kategorije u od-

nosu na njegovu naplativost („bad debt“ i „doubtful debt“) i da li se takve kategorije potraživanja

drugačije tretiraju? (D21) # 1. Da 87 30 13 4 8 5 1 1 4 4 8 12 12 18 14 16 12 10 8 1 15 1

2. Ne 87 57 35 7 10 5 9 9 7 17 9 6 4 53 41 16 21 28 8 2 30 2

% 1. Da 100 34.48 14.94 4.6 9.2 5.75 1.15 1.15 4.6 4.6 9.2 13.79 13.79 20.69 16.09 18.39 13.79 11.49 9.2 1.15 17.24 1.15

2. Ne 100 65.52 40.23 8.05 11.49 5.75 10.34 10.34 8.05 19.54 10.34 6.9 4.6 60.92 47.13 18.39 24.14 32.18 9.2 2.3 34.48 2.3

Molimo vas da štiklirate svaku od navedenih izjava ukoliko se ista odnosi na vašu kompaniju:

(D22) # a. Sa klijentima se uvek zaključuju ugovori u pisanoj formi (podrazumeva i prihvatanje

opštih uslova poslovanja izričitom izjavom o kojoj postoji pisani trag) 87 57 33 10 8 6 8 5 6 13 10 15 12 45 30 27 19 25 13 2 30 2

b. Fakture klijentima izdajete redovno, bez kašnjenja u odnosu na ugovorenu dinamiku 87 85 47 11 17 10 10 9 11 20 17 18 16 69 53 32 32 37 16 3 43 3

c. Fakture klijentima dostavljate elektronskim putem, sa zahtevanom potvrdom o prijemu 87 31 22 3 2 4 5 3 5 8 2 8 7 24 19 12 7 15 9 1 12 0

d. Fakture klijentima dostavljate preporučenom poštom sa povratnicom 87 45 21 8 10 6 6 3 7 7 13 9 5 40 31 14 19 17 9 3 22 2

e. O svoj korespodenciji u vezi sa izdavanjem faktura i naplatom potraživanja postoji pisani

trag 87 71 37 9 17 8 9 8 10 15 14 15 12 59 46 25 27 30 14 3 36 3

f. Valuta iz fakture i rok plaćanja iz ugovora su uvek tačni i usaglašeni 87 78 42 9 17 10 8 8 10 20 16 16 16 62 47 31 31 32 15 3 41 3

g. Od klijenata uvek zahtevate da potpišu otpremnicu ili drugi pisani dokaz o urednoj isporuci robe ili usluge 87 63 32 6 16 9 6 6 7 14 15 15 10 53 44 19 29 21 13 2 33 3

h. Kamate na dospela potraživanja se obračunavaju tačno i moguće je u svakom trenutku

dobiti tačan podatak o ukupnom stanju duga iz softvera kompanije 87 22 9 4 6 3 1 2 1 2 8 8 9 13 10 12 10 7 5 0 10 0

i. Likvidnost dužnika se prati najduže na dvonedeljnom nivou, a po potrebi i češće 87 25 11 4 6 4 0 1 1 4 9 10 6 19 13 12 10 10 5 1 14 1

j. Evidencija o plaćenim sudskim troškovima i taksama za pojedinačno potraživanje se vodi

ažurno i uvek je dostupna u softveru kompanije 87 35 17 4 9 5 1 2 2 4 13 13 8 27 18 17 15 15 5 2 19 2

k. Evidencija o fazama postupka naplate potraživanja se vodi ažurno i uvek je dostupna u

softveru kompanije 87 40 17 7 11 5 0 2 7 8 12 11 7 33 22 18 14 18 8 2 23 1

l. Evidencija o kolateralima primljenim od dužnika postoji, i aktivno se vrše provere faktičke

i pravne naplativosti kolaterala 87 15 8 0 4 3 0 1 0 2 4 8 6 9 7 8 8 4 3 1 7 2

m. Evidencija o imovini dužnika dostupnoj za naplatu se uspostavlja i održava ažurnom

tokom trajanja postupka naplate potraživanja 87 13 9 1 2 1 0 2 2 1 4 4 5 8 5 8 3 6 4 0 8 1

n. Evidencija ostvarenih naplata i gubitaka usled nenaplativosti potraživanja postoji 87 40 21 6 8 5 2 2 6 6 11 13 12 28 21 19 16 18 6 2 21 3

o. Sistem redovne periodične kontrole angažovanih lica na poslovima naplate potraživanja

postoji i ažurno funkcioniše 87 25 14 5 2 4 0 2 4 7 5 7 5 20 17 8 7 14 4 1 14 1

% a. Sa klijentima se uvek zaključuju ugovori u pisanoj formi (podrazumeva i prihvatanje

opštih uslova poslovanja izričitom izjavom o kojoj postoji pisani trag) 100 65.52 37.93 11.49 9.2 6.9 9.2 5.75 6.9 14.94 11.49 17.24 13.79 51.72 34.48 31.03 21.84 28.74 14.94 2.3 34.48 2.3

b. Fakture klijentima izdajete redovno, bez kašnjenja u odnosu na ugovorenu dinamiku 100 97.7 54.02 12.64 19.54 11.49 11.49 10.34 12.64 22.99 19.54 20.69 18.39 79.31 60.92 36.78 36.78 42.53 18.39 3.45 49.43 3.45

c. Fakture klijentima dostavljate elektronskim putem, sa zahtevanom potvrdom o prijemu 100 35.63 25.29 3.45 2.3 4.6 5.75 3.45 5.75 9.2 2.3 9.2 8.05 27.59 21.84 13.79 8.05 17.24 10.34 1.15 13.79 0

d. Fakture klijentima dostavljate preporučenom poštom sa povratnicom 100 51.72 24.14 9.2 11.49 6.9 6.9 3.45 8.05 8.05 14.94 10.34 5.75 45.98 35.63 16.09 21.84 19.54 10.34 3.45 25.29 2.3

e. O svoj korespodenciji u vezi sa izdavanjem faktura i naplatom potraživanja postoji pisani

trag 100 81.61 42.53 10.34 19.54 9.2 10.34 9.2 11.49 17.24 16.09 17.24 13.79 67.82 52.87 28.74 31.03 34.48 16.09 3.45 41.38 3.45

f. Valuta iz fakture i rok plaćanja iz ugovora su uvek tačni i usaglašeni 100 89.66 48.28 10.34 19.54 11.49 9.2 9.2 11.49 22.99 18.39 18.39 18.39 71.26 54.02 35.63 35.63 36.78 17.24 3.45 47.13 3.45

g. Od klijenata uvek zahtevate da potpišu otpremnicu ili drugi pisani dokaz o urednoj

isporuci robe ili usluge 100 72.41 36.78 6.9 18.39 10.34 6.9 6.9 8.05 16.09 17.24 17.24 11.49 60.92 50.57 21.84 33.33 24.14 14.94 2.3 37.93 3.45

h. Kamate na dospela potraživanja se obračunavaju tačno i moguće je u svakom trenutku

dobiti tačan podatak o ukupnom stanju duga iz softvera kompanije 100 25.29 10.34 4.6 6.9 3.45 1.15 2.3 1.15 2.3 9.2 9.2 10.34 14.94 11.49 13.79 11.49 8.05 5.75 0 11.49 0

i. Likvidnost dužnika se prati najduže na dvonedeljnom nivou, a po potrebi i češće 100 28.74 12.64 4.6 6.9 4.6 0 1.15 1.15 4.6 10.34 11.49 6.9 21.84 14.94 13.79 11.49 11.49 5.75 1.15 16.09 1.15

j. Evidencija o plaćenim sudskim troškovima i taksama za pojedinačno potraživanje se vodi

ažurno i uvek je dostupna u softveru kompanije 100 40.23 19.54 4.6 10.34 5.75 1.15 2.3 2.3 4.6 14.94 14.94 9.2 31.03 20.69 19.54 17.24 17.24 5.75 2.3 21.84 2.3

k. Evidencija o fazama postupka naplate potraživanja se vodi ažurno i uvek je dostupna u

softveru kompanije 100 45.98 19.54 8.05 12.64 5.75 0 2.3 8.05 9.2 13.79 12.64 8.05 37.93 25.29 20.69 16.09 20.69 9.2 2.3 26.44 1.15

82

l. Evidencija o kolateralima primljenim od dužnika postoji, i aktivno se vrše provere faktičke

i pravne naplativosti kolaterala 100 17.24 9.2 0 4.6 3.45 0 1.15 0 2.3 4.6 9.2 6.9 10.34 8.05 9.2 9.2 4.6 3.45 1.15 8.05 2.3

m. Evidencija o imovini dužnika dostupnoj za naplatu se uspostavlja i održava ažurnom

tokom trajanja postupka naplate potraživanja 100 14.94 10.34 1.15 2.3 1.15 0 2.3 2.3 1.15 4.6 4.6 5.75 9.2 5.75 9.2 3.45 6.9 4.6 0 9.2 1.15

n. Evidencija ostvarenih naplata i gubitaka usled nenaplativosti potraživanja postoji 100 45.98 24.14 6.9 9.2 5.75 2.3 2.3 6.9 6.9 12.64 14.94 13.79 32.18 24.14 21.84 18.39 20.69 6.9 2.3 24.14 3.45

o. Sistem redovne periodične kontrole angažovanih lica na poslovima naplate potraživanja

postoji i ažurno funkcioniše 100 28.74 16.09 5.75 2.3 4.6 0 2.3 4.6 8.05 5.75 8.05 5.75 22.99 19.54 9.2 8.05 16.09 4.6 1.15 16.09 1.15

PERCEPCIJA KVALITETA POSTUPAKA I PROPISA KOJI REGULIŠU OB-

LASTI OD ZNAČAJA ZA LIKVIDNOST I NAPLATU POTRAŽIVANJA Ocenite vaše zadovoljstvo dužinom rokova naplate potraživanja vaše kompanije od strane

navedenih entiteta, pojedinačno ocenom od 1 do 10, ocene se mogu ponavljati (ocena 1 znači da

nikako niste zadovoljni određenim rokovima, dok ocena 10 znači da ste rokovima izrazito zado-

voljni. Ako nemate poslovnog iskustva u saradnji sa određenim entitetima, molimo vas upišite 0).

(E1) Koji nisu odgovorili sa 0 (avg) 1. državni organi (Prosečna ocena) 87 6.08 6.38 6.5 5 6.5 3.5 3 6.5 6.45 7.5 5.45 4.88 6.41 6.17 5.93 4.78 6.92 8.17 8 6 1.5

2. jedinice lokalne samouprave (Prosečna ocena) 87 5.97 6.42 5 5.25 6.83 2 3 6 6.75 7.86 5.1 4.6 6.23 6.33 5.2 5 7 7 9.33 5.23 5.5

3. nezavisne državne agencije (Prosečna ocena) 87 5.75 7 5.33 4 9 #DIV/0! #DIV/0! 5 7.4 7 3.25 3.5 6.2 6.86 4.2 4.5 6.6 9 #DIV/0! 5 #DIV/0!

4. javna preduzeća u vlasništvu države (Prosečna ocena) 87 6.67 6.75 6.14 6.83 6.75 2 2 4.6 8.18 8.45 5 4.63 7.19 7.13 6 6 7.63 6 8 6.21 4

5. javna preduzeća u vlasništvu jedinica lokalne samouprave (Prosečna ocena) 87 6.41 6.82 6.14 6 7 2 2 5 6.78 7.5 6 5.33 6.64 6.85 5.79 5.53 7.58 6.6 10 5.88 2

6. mikro preduzeća (Prosečna ocena) 87 6.45 6.22 7 6.59 6.5 7.25 6.88 5.78 7.21 6.33 5.33 5.83 6.56 6.76 5.93 6.79 6.39 5.86 5 6.31 9

7. mala preduzeća (Prosečna ocena) 87 6.38 6.27 7 6.18 6.56 6.71 5.57 6.11 6.89 6.31 6.2 6.08 6.44 6.64 5.88 6.72 6.24 5.73 5 6.07 8.67

8. velika preduzeća (Prosečna ocena) 87 6.97 6.74 7.3 7.23 7 5.67 2.5 7 7.5 7.31 7.14 6.77 7.02 7.1 6.74 6.93 7.22 6.58 8 6.76 8.33

Koji su odgovorili sa 0 (#) 1. državni organi 87 50 32 5 9 4 8 9 5 10 11 7 8 42 32 18 15 25 10 2 24 1

2. jedinice lokalne samouprave 87 56 36 6 10 4 8 9 8 13 10 8 11 45 34 22 17 29 10 0 32 1

3. nezavisne državne agencije 87 75 44 8 14 9 10 10 10 16 15 14 14 61 48 27 27 33 15 3 39 3

4. javna preduzeća u vlasništvu države 87 48 32 4 6 6 9 9 6 10 6 8 8 40 32 16 15 22 11 0 26 2

5. javna preduzeća u vlasništvu jedinica lokalne samouprave 87 53 37 4 6 6 9 9 8 12 5 10 10 43 35 18 16 26 11 1 28 2

6. mikro preduzeća 87 13 11 1 1 0 2 2 2 2 2 3 4 9 9 4 4 7 2 1 3 0 7. mala preduzeća 87 15 11 2 1 1 3 3 2 3 1 3 3 12 8 7 1 9 5 1 4 0

8. velika preduzeća 87 25 17 1 5 2 4 8 2 3 4 4 3 22 16 9 6 15 4 1 12 0

Koji su odgovorili sa 0 (%) 1. državni organi 100 57.47 36.78 5.75 10.34 4.6 9.2 10.34 5.75 11.49 12.64 8.05 9.2 48.28 36.78 20.69 17.24 28.74 11.49 2.3 27.59 1.15

2. jedinice lokalne samouprave 100 64.37 41.38 6.9 11.49 4.6 9.2 10.34 9.2 14.94 11.49 9.2 12.64 51.72 39.08 25.29 19.54 33.33 11.49 0 36.78 1.15

3. nezavisne državne agencije 100 86.21 50.57 9.2 16.09 10.34 11.49 11.49 11.49 18.39 17.24 16.09 16.09 70.11 55.17 31.03 31.03 37.93 17.24 3.45 44.83 3.45

4. javna preduzeća u vlasništvu države 100 55.17 36.78 4.6 6.9 6.9 10.34 10.34 6.9 11.49 6.9 9.2 9.2 45.98 36.78 18.39 17.24 25.29 12.64 0 29.89 2.3

5. javna preduzeća u vlasništvu jedinica lokalne samouprave 100 60.92 42.53 4.6 6.9 6.9 10.34 10.34 9.2 13.79 5.75 11.49 11.49 49.43 40.23 20.69 18.39 29.89 12.64 1.15 32.18 2.3

6. mikro preduzeća 100 14.94 12.64 1.15 1.15 0 2.3 2.3 2.3 2.3 2.3 3.45 4.6 10.34 10.34 4.6 4.6 8.05 2.3 1.15 3.45 0

7. mala preduzeća 100 17.24 12.64 2.3 1.15 1.15 3.45 3.45 2.3 3.45 1.15 3.45 3.45 13.79 9.2 8.05 1.15 10.34 5.75 1.15 4.6 0

8. velika preduzeća 100 28.74 19.54 1.15 5.75 2.3 4.6 9.2 2.3 3.45 4.6 4.6 3.45 25.29 18.39 10.34 6.9 17.24 4.6 1.15 13.79 0

Ocenite zadovoljstvo dužinom rokova naplate potraživanja vaše kompanije u sledećim postupcima

ocenama od 1 do 10, ocene se mogu ponavljati (ocena 1 znači da određenim rokovima apsolutno

niste zadovoljni, dok ocena 10 znači da ste rokovima izrazito zadovoljni. Ako nemate iskustva sa

pojedinim postupcima, molimo vas upišite 0). (E2) Koji nisu odgovorili sa 0 (avg) 1. parnični i izvršni postupak pred sudom (Prosečna ocena) 87 3.33 3.3 4.2 2.92 3.57 4.33 3.5 3.5 3.33 3.47 2.73 3.6 3.26 3.11 3.65 2.8 4.06 3.1 #DIV/0! 2.97 3

2. izvršni postupak pred javnim izvršiteljem (Prosečna ocena) 87 4.66 4.83 6.67 3.5 4.67 5 5 5.75 5.38 4 4.22 4.78 4.62 4.7 4.6 3.92 4.87 5.38 #DIV/0! 4.78 4

3. stečajni postupak (Prosečna ocena) 87 2 1.82 2.25 2.63 1.2 #DIV/0! 2.5 2.25 1.8 1.55 2.67 1.5 2.14 2.39 1.3 2.31 1.67 1.83 3 2.18 1

Koji su odgovorili sa 0 (#) 1. parnični i izvršni postupak pred sudom 87 39 25 6 5 3 7 6 5 12 2 7 6 33 27 12 13 20 6 3 15 1

2. izvršni postupak pred javnim izvršiteljem 87 52 30 8 10 4 9 8 7 13 6 9 7 45 35 17 21 23 8 3 27 0

3. stečajni postupak 87 59 37 7 10 5 10 8 7 16 6 12 10 49 37 22 20 29 10 1 28 2

Koji su odgovorili sa 0 (%) 1. parnični i izvršni postupak pred sudom 100 44.83 28.74 6.9 5.75 3.45 8.05 6.9 5.75 13.79 2.3 8.05 6.9 37.93 31.03 13.79 14.94 22.99 6.9 3.45 17.24 1.15

2. izvršni postupak pred javnim izvršiteljem 100 59.77 34.48 9.2 11.49 4.6 10.34 9.2 8.05 14.94 6.9 10.34 8.05 51.72 40.23 19.54 24.14 26.44 9.2 3.45 31.03 0

3. stečajni postupak 100 67.82 42.53 8.05 11.49 5.75 11.49 9.2 8.05 18.39 6.9 13.79 11.49 56.32 42.53 25.29 22.99 33.33 11.49 1.15 32.18 2.3

Da li prilikom donošenja odluke o pokretanju postupka za naplatu potraživanja razmatrate

činjenicu dužine trajanja istog kao jednu od odlučujućih? (E3) # 1. Da 87 42 22 5 10 5 2 4 7 8 10 11 7 35 28 14 15 17 10 1 25 2

2. Ne 87 45 26 6 8 5 8 6 4 13 7 7 9 36 27 18 18 21 6 2 20 1

% 1. Da 100 48.28 25.29 5.75 11.49 5.75 2.3 4.6 8.05 9.2 11.49 12.64 8.05 40.23 32.18 16.09 17.24 19.54 11.49 1.15 28.74 2.3

83

2. Ne 100 51.72 29.89 6.9 9.2 5.75 9.2 6.9 4.6 14.94 8.05 8.05 10.34 41.38 31.03 20.69 20.69 24.14 6.9 2.3 22.99 1.15

Ocenite zadovoljstvo visinom troškova naplate potraživanja u sledećim postupcima ocenama od 1

do 10, ocene se mogu ponavljati (ocena 1 znači da troškovima određenih postupaka apsolutno

niste zadovoljni, dok ocena 10 znači da ste troškovima izrazito zadovoljni. Ako nemate iskustva sa

pojedinim postupcima, molimo vas upišite 0). (E4) Koji nisu odgovorili sa 0 (avg) 1. izvršni postupak pred sudom (Prosečna ocena) 86 3.65 3.91 4 3.21 3.43 4.33 3.67 3.33 2.78 3.6 4.33 4.1 3.53 3.43 3.95 3.35 4.17 3.3 5 3.25 3.5

2. izvršni postupak pred javnim izvršiteljem (Prosečna ocena) 86 4.17 4.12 4.75 3.56 4.83 5 4.67 3.5 4.13 3.73 4.78 4.11 4.19 4.3 4 4.08 4.38 3.88 7 4 6.5

3. stečajni postupak (Prosečna ocena) 86 2.46 2.33 3.75 2.63 1.4 #DIV/0! 2 2.5 2.8 2 3.2 2.4 2.48 2.65 2.11 2.5 2.75 2 5 2.38 1

Koji su odgovorili sa 0 (#) 1. izvršni postupak pred sudom 86 38 25 6 4 3 7 7 5 12 2 5 5 33 27 11 12 20 6 2 16 1

2. izvršni postupak pred javnim izvršiteljem 86 50 30 7 9 4 9 7 7 13 6 8 6 44 35 15 20 22 8 2 26 1

3. stečajni postupak 86 60 38 7 10 5 10 8 7 16 7 12 10 50 38 22 20 30 10 2 28 2

Koji su odgovorili sa 0 (%) 1. izvršni postupak pred sudom 98.85 44.19 29.07 6.98 4.65 3.49 8.14 8.14 5.81 13.95 2.33 5.81 5.81 38.37 31.4 12.79 13.95 23.26 6.98 2.33 18.6 1.16

2. izvršni postupak pred javnim izvršiteljem 98.85 58.14 34.88 8.14 10.47 4.65 10.47 8.14 8.14 15.12 6.98 9.3 6.98 51.16 40.7 17.44 23.26 25.58 9.3 2.33 30.23 1.16

3. stečajni postupak 98.85 69.77 44.19 8.14 11.63 5.81 11.63 9.3 8.14 18.6 8.14 13.95 11.63 58.14 44.19 25.58 23.26 34.88 11.63 2.33 32.56 2.33

Da li pre pokretanja postupka naplate potraživanja pravite obračun očekivanih troškova naplate

takvog potraživanja? (E5) # 1. Da 87 34 17 3 9 5 1 4 5 7 10 7 6 28 20 14 14 12 8 1 18 1

2. Ne 87 53 31 8 9 5 9 6 6 14 7 11 10 43 35 18 19 26 8 2 27 2

% 1. Da 100 39.08 19.54 3.45 10.34 5.75 1.15 4.6 5.75 8.05 11.49 8.05 6.9 32.18 22.99 16.09 16.09 13.79 9.2 1.15 20.69 1.15

2. Ne 100 60.92 35.63 9.2 10.34 5.75 10.34 6.9 6.9 16.09 8.05 12.64 11.49 49.43 40.23 20.69 21.84 29.89 9.2 2.3 31.03 2.3

Da li ste ikada pokušali da spor oko naplate potraživanja rešite putem medijacije? (E6) # 1. Da 87 17 8 3 3 3 1 3 2 3 5 3 6 11 6 11 6 5 6 1 6 0

2. Ne 87 70 40 8 15 7 9 7 9 18 12 15 10 60 49 21 27 33 10 2 39 3

% 1. Da 100 19.54 9.2 3.45 3.45 3.45 1.15 3.45 2.3 3.45 5.75 3.45 6.9 12.64 6.9 12.64 6.9 5.75 6.9 1.15 6.9 0

2. Ne 100 80.46 45.98 9.2 17.24 8.05 10.34 8.05 10.34 20.69 13.79 17.24 11.49 68.97 56.32 24.14 31.03 37.93 11.49 2.3 44.83 3.45

Da li ste ikada u svojim ugovorima sa klijentima ugovarali nadležnost domaće ili inostrane ar-

bitraže? (E7) # 1. Da 87 25 11 6 4 4 1 3 3 5 6 7 5 20 15 10 11 9 5 0 17 0

2. Ne 87 62 37 5 14 6 9 7 8 16 11 11 11 51 40 22 22 29 11 3 28 3

% 1. Da 100 28.74 12.64 6.9 4.6 4.6 1.15 3.45 3.45 5.75 6.9 8.05 5.75 22.99 17.24 11.49 12.64 10.34 5.75 0 19.54 0

2. Ne 100 71.26 42.53 5.75 16.09 6.9 10.34 8.05 9.2 18.39 12.64 12.64 12.64 58.62 45.98 25.29 25.29 33.33 12.64 3.45 32.18 3.45

Ocenom od 1 do 10 ocenite potrebu za reformom određenih oblasti, ocene se mogu

ponavljati (ocena 1 označava da je reforma ekstremno neophodna u najkraćem roku, dok

ocena 10 označava da reforma u ovoj oblasti nije neophodna. Ukoliko reforma u od-

ređenoj oblasti nikako nije potrebna, molimo vas upišite 0). (E8) Koji nisu odgovorili sa 0 (avg) 1. smanjenje troškova i ubrzanje parničnog postupka (Prosečna ocena) 71 3.1 3.35 3.2 3 2.22 3.4 2.38 2.56 3.41 2.94 3.57 3.42 3.04 3.02 3.24 3 3.83 1.62 1 3 4

2. smanjenje troškova koji nastaju u postupku pred javnim izvršiteljem (Prosečna ocena) 69 2.94 3.09 2.88 2.77 2.67 4.75 2 2.13 3.5 2.73 2.73 3.2 2.88 2.9 3 3.05 3.25 2 1 2.66 5.33

3. smanjenje troškova i ubrzanje stečajnog postupka (Prosečna ocena) 55 2.55 2.37 2.75 2.08 3.44 3 1.67 2.17 3.2 2.57 2 2.25 2.61 2.73 2.19 2.78 2.89 1.13 1 2.2 4

4. smanjenje troškova i ubrzanje arbitražnog postupka (Prosečna ocena) 45 3.09 2.77 2.29 3.5 4.17 3 2.5 2.33 3.7 2.89 3.14 1.83 3.36 3.78 1.64 3.93 3.09 1.5 1 2.39 10

5. uvođenje neposredno izvršnih ličnih i korporativnih garancija (isprava na osnovu kojih bi

se direktno pokretao izvršni postupak) (Prosečna ocena) 67 3.64 4.29 3 2.8 3.13 4 4.2 3.88 2.93 3.86 3.79 4.08 3.53 3.14 4.43 3.04 5 2.08 1.67 3.42 5.33

6. pojeftinjenje troškova uspostavljanja založnog prava na pokretnim stvarima (Prosečna

ocena) 55 3 3.83 3.67 2.46 1 2.33 4.75 3.4 2.73 2.3 3.3 3.67 2.89 2.75 3.47 2 4.85 2.67 1 3.25 1

7. pojeftinjenje troškova uspostavljanja hipoteke na nepokretnim stvarima (Prosečna

ocena) 59 2.73 3.09 2.5 2.8 1.75 2.33 2.8 2.83 2.43 2.31 3.7 3.43 2.61 2.52 3.11 2.08 3.73 2.75 1 2.75 1.67

8. pojednostavljenje postupka prodaje kolaterala (Prosečna ocena) 55 2.8 2.56 2.6 3.5 2.57 3 2 4.2 2.69 2 3.25 2.33 2.88 3.15 2.14 3 3.08 1.71 #DIV/0! 2.76 1

9. ubrzanje postupka povraćaja PDVa (Prosečna ocena) 73 4.05 3.65 4.7 4.2 4.44 4.22 2.43 3.33 5.31 3.38 4.64 6.27 3.59 3.41 5.13 4.61 4.11 2.3 4 3.3 5.5

10. reforma u oblasti obračuna i plaćanja poreza i doprinosa na rad (Prosečna ocena) 83 3 3.02 4.27 2.44 2.44 2.78 2.5 2.44 3.32 2.65 3.75 4.27 2.71 2.36 4.07 3.06 3.37 1.85 1.67 2.49 1

11. olakšavanje spoljnotrgovinskog prometa i prekograničnih plaćanja (Prosečna ocena) 61 4.17 4.68 5.11 3.71 2.29 4.67 2 5.11 4.56 3.82 3.45 5.8 3.79 3.59 5.28 4 4.87 3.64 2 4.1 1

12. olakšavanje pristupa ino kreditima i finansijskim aranžmanima slične prirode (Prosečna

ocena) 55 3.63 4.33 3.67 3.64 1 10 2.33 5.67 3.82 2.5 3.17 4.43 3.47 3.4 4.15 3.26 4.91 3 #DIV/0! 3.43 1

13. olakšavanje postupaka međunarodne cesije i asignacije (Prosečna ocena) 52 4.17 4.73 2.67 4.6 3.25 7.5 1 3.5 5.67 3.1 4.13 5 3.93 3.73 4.92 4.85 3.25 3.29 1 5 1

Koji su odgovorili sa 0 (#) 1. smanjenje troškova i ubrzanje parničnog postupka 71 2 2 0 0 0 0 0 1 1 0 0 1 1 1 1 1 1 0 1 0 0

84

2. smanjenje troškova koji nastaju u postupku pred javnim izvršiteljem 69 7 2 2 3 0 0 1 2 1 1 2 2 5 4 3 4 2 1 2 3 0

3. smanjenje troškova i ubrzanje stečajnog postupka 55 6 3 1 2 0 0 1 1 1 1 2 2 4 3 3 2 2 2 1 2 0

4. smanjenje troškova i ubrzanje arbitražnog postupka 45 11 4 1 5 1 0 0 2 1 3 5 2 9 7 4 5 4 2 2 4 0


se direktno pokretao izvršni postupak) 67 8 3 3 1 1 1 1 1 3 1 1 2 6 5 3 4 2 2 0 3 0

6. pojeftinjenje troškova uspostavljanja založnog prava na pokretnim stvarima 55 12 6 3 3 0 0 1 2 3 3 3 4 8 7 5 4 5 3 2 5 0

7. pojeftinjenje troškova uspostavljanja hipoteke na nepokretnim stvarima 59 8 4 3 1 0 0 0 2 2 2 2 3 5 6 2 2 5 1 2 3 0

8. pojednostavljenje postupka prodaje kolaterala 55 15 6 4 5 0 0 1 2 3 4 5 4 11 11 4 5 6 4 3 6 0

9. ubrzanje postupka povraćaja PDVa 73 8 5 1 2 0 0 0 0 3 3 2 2 6 5 3 2 3 3 0 4 0

10. reforma u oblasti obračuna i plaćanja poreza i doprinosa na rad 83 3 2 0 0 1 0 0 1 1 0 1 0 3 2 1 1 0 2 0 2 0

11. olakšavanje spoljnotrgovinskog prometa i prekograničnih plaćanja 61 9 5 1 2 1 0 1 1 1 3 3 1 8 6 3 2 4 3 2 3 0

12. olakšavanje pristupa ino kreditima i finansijskim aranžmanima slične prirode 55 12 6 2 2 2 0 1 2 2 3 4 2 10 7 5 3 5 4 3 8 0

13. olakšavanje postupaka međunarodne cesije i asignacije 52 17 8 3 4 2 1 1 3 3 3 6 2 15 11 6 3 8 6 1 11 0

Koji su odgovorili sa 0 (%) 1. smanjenje troškova i ubrzanje parničnog postupka 81.61 2.82 2.82 0 0 0 0 0 1.41 1.41 0 0 1.41 1.41 1.41 1.41 1.41 1.41 0 1.41 0 0

2. smanjenje troškova koji nastaju u postupku pred javnim izvršiteljem 79.31 10.14 2.9 2.9 4.35 0 0 1.45 2.9 1.45 1.45 2.9 2.9 7.25 5.8 4.35 5.8 2.9 1.45 2.9 4.35 0

3. smanjenje troškova i ubrzanje stečajnog postupka 63.22 10.91 5.45 1.82 3.64 0 0 1.82 1.82 1.82 1.82 3.64 3.64 7.27 5.45 5.45 3.64 3.64 3.64 1.82 3.64 0

4. smanjenje troškova i ubrzanje arbitražnog postupka 51.72 24.44 8.89 2.22 11.11 2.22 0 0 4.44 2.22 6.67 11.11 4.44 20 15.56 8.89 11.11 8.89 4.44 4.44 8.89 0


se direktno pokretao izvršni postupak) 77.01 11.94 4.48 4.48 1.49 1.49 1.49 1.49 1.49 4.48 1.49 1.49 2.99 8.96 7.46 4.48 5.97 2.99 2.99 0 4.48 0

6. pojeftinjenje troškova uspostavljanja založnog prava na pokretnim stvarima 63.22 21.82 10.91 5.45 5.45 0 0 1.82 3.64 5.45 5.45 5.45 7.27 14.55 12.73 9.09 7.27 9.09 5.45 3.64 9.09 0

7. pojeftinjenje troškova uspostavljanja hipoteke na nepokretnim stvarima 67.82 13.56 6.78 5.08 1.69 0 0 0 3.39 3.39 3.39 3.39 5.08 8.47 10.17 3.39 3.39 8.47 1.69 3.39 5.08 0

8. pojednostavljenje postupka prodaje kolaterala 63.22 27.27 10.91 7.27 9.09 0 0 1.82 3.64 5.45 7.27 9.09 7.27 20 20 7.27 9.09 10.91 7.27 5.45 10.91 0

9. ubrzanje postupka povraćaja PDVa 83.91 10.96 6.85 1.37 2.74 0 0 0 0 4.11 4.11 2.74 2.74 8.22 6.85 4.11 2.74 4.11 4.11 0 5.48 0

10. reforma u oblasti obračuna i plaćanja poreza i doprinosa na rad 95.4 3.61 2.41 0 0 1.2 0 0 1.2 1.2 0 1.2 0 3.61 2.41 1.2 1.2 0 2.41 0 2.41 0

11. olakšavanje spoljnotrgovinskog prometa i prekograničnih plaćanja 70.11 14.75 8.2 1.64 3.28 1.64 0 1.64 1.64 1.64 4.92 4.92 1.64 13.11 9.84 4.92 3.28 6.56 4.92 3.28 4.92 0

12. olakšavanje pristupa ino kreditima i finansijskim aranžmanima slične prirode 63.22 21.82 10.91 3.64 3.64 3.64 0 1.82 3.64 3.64 5.45 7.27 3.64 18.18 12.73 9.09 5.45 9.09 7.27 5.45 14.55 0

13. olakšavanje postupaka međunarodne cesije i asignacije 59.77 32.69 15.38 5.77 7.69 3.85 1.92 1.92 5.77 5.77 5.77 11.54 3.85 28.85 21.15 11.54 5.77 15.38 11.54 1.92 21.15 0

OTVORENOST KA OPTIMIZACIJI NAPLATE POTRAŽIVANJA I OBLICIMA

EKSTERNOG FINANSIRANJA I SERVISIRANJA POTRAŽIVANJA Koliko je vaša kompanija zainteresovana za mogućnost saradnje sa nekim od eksternih saradnika

u oblasti procene rizika, finansiranja i naplate potraživanja? Ocenite pojedinačno od 1 do 10,

ocene se mogu ponavljati (ocena 1 znači da određeni oblik angažovanja eksternih saradnika nije u

interesu vaše kompanije, dok ocena 10 znači da je određeni oblik saradnje izuzetno zanimljiv

vašoj kompaniji). (F1) 1. Eksterni advokati specijalizovani za naplatu potraživanja (Prosečna ocena) 87 5.9 6.25 5.09 5.11 6.5 6.8 6.8 5.45 6.19 4.53 6.11 6.63 5.73 5.8 6.06 5.52 6.21 5.94 4.67 5.29 7

2. Eksterni advokati bez specijalizacije u oblasti naplate potraživanja (Prosečna ocena) 87 2.93 2.65 2.55 3.11 4.4 2.9 1.9 3.45 3.14 2.71 3.17 3.5 2.8 2.85 3.06 3.33 2.55 3 1 3.02 3.67

3. Agencije za naplatu potraživanja koje pružaju “soft collection” usluge (naplata putem do-

brovoljnih dogovora, bez pokretanja sudskih postupaka) (Prosečna ocena) 87 3.54 3.13 4.36 3.78 4.2 2.2 5.2 3.45 4.05 2.59 3.72 3.25 3.61 3.76 3.16 4.03 3.03 3.75 2.67 3.89 2.33

4. Agencije za naplatu potraživanja koje pružaju “full debt collection outsource” uslugu

(kompletno prepuštanje poslova praćenja i naplate potraživanja profesionalnoj kompaniji

(Prosečna ocena) 87 3.43 3.29 4.36 2.72 4.3 2.8 5.7 3.18 3.48 2.88 3.11 3.69 3.37 3.4 3.47 3.39 3.45 3.44 3.67 3.67 3.33

5. Faktoring kompanije (Prosečna ocena) 87 2.49 2.63 2.64 1.89 2.8 1.7 3.1 3.27 1.86 2.24 3.11 2.94 2.39 2.55 2.41 1.76 2.42 4.19 1.33 2.58 1

6. Procenitelji rizika (Prosečna ocena) 87 1.95 1.69 2.55 1.78 2.9 1.5 1.8 2.09 2.19 2.12 1.78 1.5 2.06 2.02 1.84 1.64 2 2.5 1 1.73 1

7. Medijatori (Prosečna ocena) 87 2.62 2.1 3.55 3.06 3.3 2.1 1.8 2.27 3.57 2.59 2.5 2.69 2.61 2.64 2.59 3 2.29 2.63 1 2.44 2.33

Koliko je vaša kompanija zainteresovana za mogućnost pristupa eksternom finansiranju kroz

“crowdfunding*”? Ocenite od 1 do 10, gde ocena 1 znači da ova mogućnost nije zanimljiva kom-

paniji, dok ocena 10 znači da je ova mogućnost izuzetno zanimljiva kompaniji. (F2) 1. Prosečna ocena 87 2.86 3.46 2.64 2.22 1.4 2.3 5.4 4.55 3.14 1.53 1.67 3.5 2.72 2.53 3.44 2.58 3.05 3 1 3.13 4

Koliko bi vaša kompanija bila zainteresovana za mogućnost prodaje svojih potraživanja profesion-

alnim investitorima u ove asete? Ocenite od 1 do 10, gde ocena 1 znači da ova mogućnost nije

zanimljiva kompaniji, dok ocena 10 znači da je ova mogućnost izuzetno zanimljiva kompaniji.

(F3) 1. Prosečna ocena 87 3.97 4 3.27 5.11 2.5 3.7 6.1 4.64 3.71 3.94 2.83 4 3.96 3.93 4.03 3.94 3.79 4.44 4 4.13 3.33

85

6 ANEKS 2: UPITNIK „BUDI LIKVIDAN“

IH -- Statusni podaci kompanije

IH1 Anketar:

IH5 Mesto u kojem kompanija posluje:

IH2 Datum:

IH6

Da li je kompanija u većinskom vlasništvu strane kompanije?

1. Da

2. Ne

IH3 Naziv pretežne delatnosti poslovanja (4 digit NACE): IH7

Da li je kompanija u većinskom vlasništvu fizičkog lica? 1. Da

2. Ne

IH4 Godina osnivanja preduzeća: IH8

Pravna forma vaše kompanije:

1. Ortačko društvo

2. Društvo sa ograničenom odgovornošću

3. Akcionarsko društvo (nejavno)

4. Akcionarsko društvo (javno)

5. Druga posebna forma organizovanja (delatnosti slobodnih profesija i slično)

6. Preduzetnici

86

Sekcija A: OSNOVNI PODACI O KOMPANIJI Sekcija B: STRUKTURA PRIHODA KOMPANIJE U RSD (prema poslovnim prihodima u

poslednjem dostupnom finansijskom izveštaju)

A1 A2 A3 A4 A5 IH 9 IH 10 B1 B2 B3 B4

Koji je pun

naziv vaše

kompanije?

Sektor

delatnosti

kompanije?

Da li više od

50% prihoda

kompanije

generišete iz

registrovane

pretežne

delatnosti?

Udeli u

vlasništvu

žena %:

Ukupan broj

zaposlenih

(prema

poslednjem

finansijskom

izveštaju):

Koliki je

poslovni

prihod vaše

kompanije?

Kolika je

dobit vaše

kompanije

nakon

oporeziva

nja?

Koliko

procenata

ukupnih

prihoda vaše

kompanije je

ostvareno iz

izvoza? (%)

Koliko procenata

ukupnih prihoda vaše

kompanije je ostvareno

od države i entiteta

pod kontrolom države

(Ministarstava i njihovih

organizacionih delova,

javnih preduzeća i

kompanija u kojima je

država većinski vlasnik)?

Koliko procenata

ukupnih prihoda vaše

kompanije je

ostvareno od

domaćih mikro,

malih i srednjih

pravnih lica

registrovanih u

Republici Srbiji?

Koliko procenata ukupnih

prihoda vaše kompanije je

ostvareno od prodaje

izvršene velikim

trgovinskim lancima u

Republici Srbiji (Mercator,

Roda, Maxi, Univer,

Metro, Tempo i slični)?

1. Proizvodnja

2. Usluge

3. Trgovina

1.Da

2.Ne

[1] >50% [2] 1 - 49%

[3] = 0%

1. 0-30%

2. 31-50%

3. 51-75%

4. 76-100%

1. 0-30%

2. 31-50%

3. 51-75%

4. 76-100%

1. 0-30%

2. 31-50%

3. 51-75%

4. 76-100%

1. 0-30%

2. 31-50%

3. 51-75%

4. 76-100%

87

Sekcija C: OCENA UTICAJA POJEDINIH FAKTORA NA POSLOVANJE I EKSTERNO FINANSIRANJE

C1 C2

U nastavku je naveden određeni broj faktora koji mogu imati uticaja

na poslovanje. Molimo vas da svaki faktor ocenite pojedinačno

ocenom od 1 do 10, ocene se mogu ponavljati (ocena 1 znači da

određeni faktor nema nikakvog bitnog uticaja na poslovanje, a

ocena 10 da je faktor ekstremno bitan za poslovanje).

U nastavku su navedeni oblici eksternog finansiranja. Molimo vas da svaki oblik finansiranja ocenite pojedinačno

ocenom od 1 do 10, ocene se mogu ponavljati (ocena 1 znači da određeni oblik nema nikakvog uticaja na eksterno

finansiranje vaše kompanije, dok ocena 10 znači da je oblik finansiranja ekstremno bitan za poslovanje kompanije).

Pronalazak novih kupaca (klijenata, korisnika

usluga)

Konkurencija

Nelojalna konkurencija (konkurencija iz „sive

zone“)

Pristup finansiranju (bankarski zajmovi, robni

krediti, povećanje uloga osnivača, emisije dužničkih

hartija, drugi oblici eksternog finansiranja)

Troškovi proizvodnje sa troškovima radne snage

Dostupnost kvalifikovane radne snage, kao i

kadrova za menadžerske pozicije

Promena pravne regulative

Pravna nesigurnost i birokratske prepreke

Visina poreza i postupanje poreskih organa

Problemi sa „Cash flow-om“ i likvidnošću

Kursne razlike

Dostupni oblici bankarskog finansiranja (npr. krediti, dozvoljeni minusi)

Pozajmice osnivača i povezanih lica

Državna pomoć i zajmovi

Valute dobavljača duže od 30 dana

Lizing

Emisija dužničkih hartija

Povećanje osnovnog kapitala

Faktoring i forfeting

Avansna naplata (avansi plativi 30 ili više dana pre dana isporuke robe ili usluge)

Prodaja imovine kompanije koja nije ključna za poslovnu delatnost

88

Sekcija D: Potraživanja prema dužnicima

D1 D2 D3 D4 D5

Koliki je ukupan iznos

potraživanja (dospelih i

nedospelih) vaše kompanije

prema njenim dužnicima?

Molimo vas da za svaku od navedenih kategorija

koje se tiču iznosa dospelih potraživanja vaše

kompanije prema njenim dužnicima, navedete broj

dužnika za svaku kategoriju ponaosob:

Koliko je najčešće kašnjenje

(od dana dospelosti do dana

plaćanja) u naplati potraživanja

od dužnika?

Koliki je iznos svih potraživanja u milionima RSD u

svakoj od sledećih starosnih kategorija ( XX RSD)?

Da li

dužnicima,

prilikom

naplate,

naplaćujete i

zakonsku

zateznu

kamatu u

slučaju doc-

nje?

1. 0 – 5 mil. RSD

2. 5 mil. RSD – 20 mil. RSD




6. > 150 mil. RSD

1. 0 – 5 mil. RSD, broj dužnika „__“

2. 5 mil. RSD – 20 mil. RSD, broj dužnika „__“

3. 20 mil. RSD – 50 mil.RSD, broj dužnika „__“



6.> 150 mil. RSD, broj dužnika „__“

1. manje od 30 dana

2. od 31 do 60 dana

3. od 61 do 90 dana

4. od 91 do 180 dana

5. od 181 do 240 dana

6. od 241 dan do godinu dana

7. duže od godinu dana

1. do jedne godine od dana dospelosti; „__“

2. između jedne i tri godine od dana dospelosti; „__“

3. između tri i deset godina od dana dospelosti; „__“

4. duže od deset godina od dana dospelosti; „__“

1. Da, uvek.

2. Ne

3. Delimično,

uz oprost dela

kamate

89

D6 D7 D8 D9 D10 D11 D12 D13

Da li klijentima koji

redovno izmiruju

svoje obaveze prema

vašoj kompaniji

odobravate određene

materijalne

pogodnosti (diskont

cene, viši rabat, pravo

prioriteta u

isporukama određene

robe u odnosu na

ostale klijente i

slično)?

Da li od klijenata

zahtevate

registrovane menice

kao sredstva

obezbeđenja njihovih

obaveza?

Da li od klijenata

zahtevate neka druga

sredstva obezbeđenja,

osim menica?

Da li

prilikom

zasnivanja

poslovnog

odnosa sa

klijentima

radite

procenu

poslovnog

rizika

saradnje?

Da li prilikom

procene iz

prethodnog pitanja

koristite

standardizovane

modele procene

rizika?

Da li posedujete

interne procedure u

vašoj kompaniji koje

se odnose na

upravljanje

potraživanjima i

naplatu potraživanja?

Da li u vašoj

kompaniji postoji

organizovan sistem

praćenja statusa

potraživanja, kao i

pravnog i

ekonomskog

statusa dužnika

(blokade,

likvidacija, stečaj,

statusne

promene)?

Ko je u vašoj kompaniji zadužen

za praćenje rizika naplate po-

traživanja, postupaka naplate po-

traživanja i koordinaciju svih

učesnika u postupku naplate?

1.Da

2.Ne

1.Da, samo od

klijenata

2.Da, od klijenata i

njihovih povezanih

lica (osnivača,

direktora i/ili

povezanih kompanija)

3.Ne

4.Samo od pojedinih

za koje procenimo

da postoji rizik od

neplaćanja

a.Ne

b.Da, zalogu na

pokretnim stvarima

c.Da, hipoteku

d.Da, bankarsku

garanciju

e.Da, avanse

f.Da, druga

obezbeđenja

1.Da

2.Ne

1.Da, opšte poznate

modele

2.Da, interno

razvijene modele

3.Da, proveravamo

samo osnovne

podatke o blokadama

računa

4.Ne, ne radimo

takvu vrstu procene

rizika

1.Da

2.Ne

1.Da

2.Ne

a.Niko

b.Knjigovođe

c.Administrativni radnici

d.Pravna služba

e.Zaposleni specijalizovani za

poslove upravljanja i naplate po-

traživanja

90

D14 D15 D16 D17 D18 D19 D20 D21

Da li na poslovima

upravljanja i naplate

potraživanjima

angažujete

profesionalne

eksterne saradnike?

U nastavku je lista lica koja

kompanije najčešće angažuju

(interno ili eksterno) u

postupcima sudske i vansudske

naplate svojih potraživanja.

Molimo vas da svako od njih

ocenite pojedinačno ocenom od 1

do 10, ocene se mogu ponavljati

(ocena 1 znači da nikako niste

zadovoljni kvalitetom dobijene

usluge, dok ocena 10 znači da ste

izuzetno zadovoljni kvalitetom

dobijene usluge u postupku naplate potraživanja. Ukoliko

određena lica u vašoj kompaniji

nisu angažovana, molimo vas

upišite 0).

Da li

pokrećete

sudske

postupke

naplate svojih

potraživanja?

Da li inicijalno

sami snosite

troškove

naplate svojih

potraživanja?

Da li i koliko

često radite

revalorizaciju

vrednosti

dospelih

potraživanja u

poslovnim

knjigama?

Da li koristite

neku poznatu

metodologiju za

revalorizaciju

(poput internog

modela u skladu

sa IFRS 9 ili

drugih sličnih

modela)?

Da li prilikom „ratio“ analiza i

„cash flow“ projekcija kod istih

vršite revalorizaciju vrednosti

potraživanja?

Da li u vašoj

kompaniji postoji

bilo kakav oblik

razdvajanja

potraživanja u

različite kategorije u

odnosu na njegovu

naplativost („bad

debt“ i „doubtful

debt“) i da li se

takve kategorije

potraživanja

drugačije tretiraju?

a. Ne

b. Da, agencije za

naplatu potraživanja

c. Da, procenitelje

rizika

d. Da, advokate

Knjigovođe

Administrativni radnici

Pravna služba kompanije

Zaposleni specijalizovani

za poslove upravljanja i

naplate potraživanja

Agencija za naplatu

potraživanja

Procenitelji rizika

Advokati

1.Da

2.Ne

1.Da, sve takse

i naknade sami

plaćamo

2.Ne, inicijalno

ove troškove

snose eksterni

saradnici

(advokat /

agencija za

naplatu

potraživanja)

1.Ne vršimo

revalorizaciju

potraživanja

2.Vršimo

revalorizaciju,

najmanje jednom

godišnje

3.Vršimo

revalorizaciju, dva

ili više puta

godišnje

1.Da

2.Ne

1.Ne radimo ovakve analize i

procene

2.Ne, uvek uračunavamo pun

nominalni iznos potraživanja u

svoje projekcije

3.Da, vršimo diskontovanje

očekivanog prihoda iz

potraživanja do 50% njegove

nominalne vrednosti

4.Da, vršimo diskontovanje

očekivanog prihoda iz

potraživanja do 75% njegove

nominalne vrednosti

1.Da

2.Ne

91

D22

Molimo vas da štiklirate svaku od navedenih izjava ukoliko se ista odnosi na vašu kompaniju:

Sa klijentima se uvek zaključuju ugovori u pisanoj formi (podrazumeva i prihvatanje opštih uslova poslovanja izričitom izjavom o kojoj postoji pisani trag)

Fakture klijentima izdajete redovno, bez kašnjenja u odnosu na ugovorenu dinamiku

Fakture klijentima dostavljate elektronskim putem, sa zahtevanom potvrdom o prijemu

Fakture klijentima dostavljate preporučenom poštom sa povratnicom

O svoj korespodenciji u vezi sa izdavanjem faktura i naplatom potraživanja postoji pisani trag

Valuta iz fakture i rok plaćanja iz ugovora su uvek tačni i usaglašeni

Od klijenata uvek zahtevate da potpišu otpremnicu ili drugi pisani dokaz o urednoj isporuci robe ili usluge

Kamate na dospela potraživanja se obračunavaju tačno i moguće je u svakom trenutku dobiti tačan podatak o ukupnom stanju duga iz softvera kompanije

Likvidnost dužnika se prati najduže na dvonedeljnom nivou, a po potrebi i češće

Evidencija o plaćenim sudskim troškovima i taksama za pojedinačno potraživanje se vodi ažurno i uvek je dostupna u softveru kompanije

Evidencija o fazama postupka naplate potraživanja se vodi ažurno i uvek je dostupna u softveru kompanije

Evidencija o kolateralima primljenim od dužnika postoji, i aktivno se vrše provere faktičke i pravne naplativosti kolaterala

Evidencija o imovini dužnika dostupnoj za naplatu se uspostavlja i održava ažurnom tokom trajanja postupka naplate potraživanja

Evidencija ostvarenih naplata i gubitaka usled nenaplativosti potraživanja postoji

Sistem redovne periodične kontrole angažovanih lica na poslovima naplate potraživanja postoji i ažurno funkcioniše

92

Sekcija E: PERCEPCIJA KVALITETA POSTUPAKA I PROPISA KOJI REGULIŠU OBLASTI OD ZNAČAJA ZA LIKVIDNOST I

NAPLATU POTRAŽIVANJA

E1 E2 E3 E4

Ocenite svoje zadovoljstvo

dužinom rokova naplate

potraživanja vaše kompanije od

strane navedenih entiteta,

pojedinačno ocenom od 1 do 10,

ocene se mogu ponavljati (ocena 1

znači da nikako niste zadovoljni

određenim rokovima, dok ocena

10 znači da ste rokovima izrazito

zadovoljni. Ako nemate poslovnog

iskustva u saradnji sa određenim

entitetima, molimo vas upišite 0).

Ocenite zadovoljstvo dužinom rokova naplate

potraživanja vaše kompanije u sledećim

postupcima ocenama od 1 do 10, ocene se

mogu ponavljati (ocena 1 znači da određenim

rokovima apsolutno niste zadovoljni, dok

ocena 10 znači da ste rokovima izrazito

zadovoljni. Ako nemate iskustva sa pojedinim

postupcima, molimo vas upišite 0).

Da li prilikom donošenja

odluke o pokretanju

postupka za naplatu

potraživanja razmatrate

činjenicu dužine trajanja

istog kao jednu od

odlučujućih?

Ocenite zadovoljstvo visinom troškova naplate potraživanja u sledećim

postupcima ocenama od 1 do 10, ocene se mogu ponavljati (ocena 1

znači da troškovima određenih postupaka apsolutno niste zadovoljni,

dok ocena 10 znači da ste troškovima izrazito zadovoljni. Ako nemate

iskustva sa pojedinim postupcima, molimo vas upišite 0).

državni organi

jedinice lokalne

samouprave

nezavisne državne

agencije

javna preduzeća u

vlasništvu države

javna preduzeća u

vlasništvu jedinica lokalne

samouprave

mikro preduzeća

mala preduzeća

velika preduzeća

parnični i izvršni postupak pred

sudom

izvršni postupak pred javnim

izvršiteljem

stečajni postupak

1.Da

2.Ne izvršni postupak pred sudom

izvršni postupak pred javnim izvršiteljem

stečajni postupak

93

E5 E6 E7 E8

Da li pre

pokretanja

postupka

naplate

potraživanja

pravite

obračun

očekivanih

troškova

naplate takvog

potraživanja?

Da li ste

ikada

pokušali da

spor oko

naplate

potraživanja

rešite putem

medijacije?

Da li ste ikada u svojim

ugovorima sa klijentima

ugovarali nadležnost

domaće ili inostrane

arbitraže?

Ocenom od 1 do 10 ocenite potrebu za reformom određenih oblasti, ocene se mogu ponavljati (ocena 1 označava da je reforma

ekstremno neophodna u najkraćem roku, dok ocena 10 označava da reforma u ovoj oblasti nije neophodna. Ukoliko reforma u

određenoj oblasti nikako nije potrebna, molimo vas upišite 0).

1.Da

2.Ne

1.Da

2.Ne

1.Da

2.Ne smanjenje troškova i ubrzanje parničnog postupka

smanjenje troškova koji nastaju u postupku pred javnim izvršiteljem

smanjenje troškova i ubrzanje stečajnog postupka

smanjenje troškova i ubrzanje arbitražnog postupka

uvođenje neposredno izvršnih ličnih i korporativnih garancija (isprava na osnovu kojih bi se direktno pokretao izvršni

postupak)

pojeftinjenje troškova uspostavljanja založnog prava na pokretnim stvarima

pojeftinjenje troškova uspostavljanja hipoteke na nepokretnim stvarima

pojednostavljenje postupka prodaje kolaterala

ubrzanje postupka povraćaja PDVa

reforma u oblasti obračuna i plaćanja poreza i doprinosa na rad

olakšavanje spoljnotrgovinskog prometa i prekograničnih plaćanja

olakšavanje pristupa ino kreditima i finansijskim aranžmanima slične prirode

olakšavanje postupaka međunarodne cesije i asignacije

94

Sekcija F: OTVORENOST KA OPTIMIZACIJI NAPLATE POTRAŽIVANJA I OBLICIMA EKSTERNOG FINANSIRANJA I SERVISIRANJA

POTRAŽIVANJA

F1 F2 F3 F4

Koliko je vaša kompanija zainteresovana za

mogućnost saradnje sa nekim od eksternih

saradnika u oblasti procene rizika, finansiranja i

naplate potraživanja? Ocenite pojedinačno od 1

do 10, ocene se mogu ponavljati (ocena 1 znači

da određeni oblik angažovanja eksternih

saradnika nije u interesu vaše kompanije, dok

ocena 10 znači da je određeni oblik saradnje

izuzetno zanimljiv vašoj kompaniji).

Koliko je vaša kompanija

zainteresovana za mogućnost

pristupa eksternom finansiranju kroz

crowdfunding? Ocenite od 1 do 10,

gde ocena 1 znači da ova mogućnost

nije zanimljiva kompaniji, dok ocena

10 znači da je ova mogućnost

izuzetno zanimljiva kompaniji.

Koliko bi vaša kompanija bila zainteresovana za

mogućnost prodaje svojih potraživanja profesionalnim

investitorima u ove asete? Ocenite od 1 do 10, gde ocena

1 znači da ova mogućnost nije zanimljiva kompaniji, dok

ocena 10 znači da je ova mogućnost izuzetno zanimljiva

kompaniji.

Matični broj vaše kompanije:

Eksterni advokati specijalizovani za naplatu potraživanja

Eksterni advokati bez specijalizacije u oblasti naplate potraživanja

Agencije za naplatu potraživanja koje pružaju soft collection usluge (naplata putem dobrovoljnih dogovora, bez pokretanja sudskih postupaka)

Agencije za naplatu potraživanja koje pružaju full debt collection outsource uslugu (kompletno prepuštanje poslova praćenja i naplate potraživanja profesionalnoj kompaniji

Faktoring kompanije

Procenitelji rizika

Medijatori

95

7 Aneks 3: LISTA TABELA I GRAFIKONA

Tabela 3.1.1. - Regionalni BDP, učešće regiona u stvaranju BDP‐a Republike Srbije i iznosi potraživanja na nivou

MMSP

Tabela 3.2.1. – Dekompozicija uzorka po regionima sedišta i veličini učesnika

Grafikon 3.2a – Procentualna dekompozicija učesnika istraživanja prema regionima

Grafikon 3.2b – Regionalna disperzija kompanija u RS na dan 31.12.2017. godine

Grafikon 3.2c – Dekompozicija učesnika istraživanja prema sektorima delatnosti

Tabela 3.3.1. – Način istraživanja – metod intervjuisanja učesnika

Tabela 3.3.2. – Lista mesta u kojima se nalaze sedišta anketiranih kompanija

Grafikon 4.1.2a – Uticaj pojedinih oblika eksternog finansiranja na poslovanje kompanija

Grafikon 4.1.2b – Procenat kompanija koje vrše / ne vrše procenu poslovnog rizika prilikom zasnivanja sarad-

nje sa novim klijentom

Grafikon 4.1.2c – Procenat kompanija koje ne zahtevaju sredstva obezbeđenja, odnosno procenat kompanija

koje zahtevaju druga sredstva obezbeđenja osim menica

Grafikon 4.1.2d – Procenat kompanija koje vrše / ne vrše procenu poslovnog rizika saradnje u zavisnosti od

toga imaju li zaposlenog specijalizovanog za poslove naplate potraživanja

Grafikon 4.1.2e – Procenat kompanija koje u zavisnosti od postojanja zaposlenog specijalizovanog za poslove

naplate potraživanja, od klijenata zahtevaju / ne zahtevaju druga sredstva obezbeđenja osim menica

Grafikon 4.1.2f - Rezultati ankete u pogledu pitanja o primenljivosti određenih izjava o poslovnim procedurama

na anketiranu kompaniju

Grafikon 4.1.2g - Procenat kompanija koje pre pokretanja postupka za naplatu potraživanja vrše / ne vrše

obračun očekivanih troškova naplate

Grafikon 4.1.2h – Procenat kompanija koje prilikom donošenja odluke o pokretanju postupka za naplatu

potraživanja razmatraju / ne razmatraju činjenicu dužine trajanja postupka kao jednu od odlučujućih

Grafikon 4.1.2i – Rezultati ankete u pogledu pitanja o postojanju evidencija i kontrola značajnih za upravljanje

potraživanjima i naplatu potraživanja

Grafikon 4.1.2j - Najčešće kašnjenje u naplati potraživanja od strane kompanija koje angažuju eksterne

saradnike i onih koje to ne čine

Grafikon 4.1.2k – Prikaz zainteresovanosti kompanija za saradnju sa eksternim saradnicima u oblasti procene

rizika, finansiranja i naplate potraživanja, izražen kroz prosečnu ocenu na skali od 1 do 10

Tabela 4.1.3. – Pregled tema za preporučeni okvirni model za upravljanje potraživanjima

Grafikon 4.2.2a – Najčešći periodi kašnjenja u naplati potraživanja nakon dana padanja u docnju

96

Grafikon 4.2.2b – Kompanije koje ne potražuju ZZK od svojih dužnika u docnji

Tabela 4.2.2. – Struktura dela kratkoročnih obaveza privrednih društava u RS u 000 RSD

Grafikon 4.2.2c – Prikaz odnosa obaveza iz poslovanja i kratkoročnih finansijskih obaveza privrednih društava

u RS

Grafikon 4.3.2a – Prosečna ocena zadovoljstva dužinom rokova naplate u parničnim i izvršnim postupcima, pri

čemu ocena 1 označava nezadovoljstvo, a ocena 10 potpuno zadovoljstvo dužinom rokova naplate

Grafikon 4.3.2b – Procenat kompanija dekomponovanih po veličini koje prilikom odlučivanja o pokretanju

postupka za naplatu potraživanja razmatraju činjenicu dužine trajanja postupka kao jednu od odlučujućih

Grafikon 4.4.2a – Prosečne ocene zadovoljstva kompanija dužinom rokova naplate u određenoj vrsti postupka

pri čemu ocean i označava nezadovoljstvo, a ocena 10 potpuno zadovoljstvo dužinom rokova naplate



Grafikon 4.5.2a – Prosečna ocena uticaja pojedinih faktora na poslovanje na skali od 1 do 10 pri čemu ocena

1 označava da faktor nema uticaja na poslovanje, a ocena 10 da faktor odlučujuče utiče na poslovanje

Grafikon 4.6.2a – Prosečna ocena zadovoljstva dužinom rokova naplate u stečajnom postupku na skali od 1 do

10, pri čemu ocena 1 označava nezadovoljstvo, a ocena 10 potpuno zadovoljstvo rokovima - poređenje

iskustava mikro i msv kompanija dekomponovanih po regionima

Grafikon 4.6.2b – Prosečna ocena zadovoljstva visinom troškova naplate potraživanja u stečajnom postupku

na skali od 1 do 10 pri čemu ocena 1 označava nezadovoljstvo, a ocena 10 potpuno zadovoljstvo visinom

troškova - poređenje iskustava mikro i msv kompanija raspoređenih po regionima

Grafikon 4.6.2c – Prikaz potrebe za reformom u oblasti smanjenja troškova i ubrzanja stečajnog postupka na

skali od 1 do 10 pri čemu ocena 1 označava da je reforma hitno neophodna, a ocena 10 da reforma nije

neophodna - poređenje stava mikro i msv kompanija raspoređenih po regionima

Grafikon 4.7.2a – Zainteresovanost kompanija za mogućnost pristupa eksternom finansiranju kroz

„crowdfunding“, izražen kroz prosečnu ocenu na skali od 1 do 10, pri čemu ocena 1 znači da interes ne postoji,

a ocena 10 da postoji izuzetno visok interes

Grafikon 4.7.2.b – Zainteresovanost kompanija za reformu u vidu olakšavanja pristupa ino kreditima i

finansijskim aranžmanima slične prirode izražen kroz prosečnu ocenu na skali od 1 do 10, pri čemu ocena 1

označava da je reforma ekstremno neophodna u najkraćem roku, dok ocena 10 označava da reforma u ovoj

oblasti nije neophodna

Grafikon 4.7.2c – Potreba za reformom u cilju olakšavanja postupaka međunarodne cesije i asignacije, izražena

kroz prosečnu ocenu na skali od 1 do 10, pri čemu ocena 1 označava da je reforma ekstremno neophodna u

najkraćem roku, dok ocena 10 označava da reforma u ovoj oblasti nije neophodna

Grafikon 4.8.1a – Uticaj pristupa eksternom finansiranju na poslovanje kompanija dekomponovanih po veličini

Grafikon 4.8.1b – Uticaj bankarskog finansiranja na poslovanje kompanija dekomponovanih po veličini

Grafikon 4.8.1c – Procenat kompanija koje od klijenata zahtevaju, odnosno ne zahtevaju registrovane menice

kao sredstva obezbeđenja

97

Grafikon 4.8.1d – Potreba za reformom u oblasti sredstava obezbeđenja

Grafikon 4.9.2a – Interes kompanija za pristup medijaciji kod naplate spornih potraživanja

Grafikon 4.10.2a – Struktura kompanija prema opredeljenju za pokretanje sudskih postupaka naplate

potraživanja



Grafikon 4.10.2c - Struktura kompanija koje vrše prethodne obračune troškova pre pokretanja postupka

Grafikon 4.11.2a - Potreba za reformom u pogledu određenih oblasti na skali od 1 do 10, gde ocena 1 označava

da je reforma apsolutno neophodna, dok ocena 10 znači da reforma u predmetnoj oblasti nije neophodna

Documents

COOPERATION FOR GROWTH PROJECT (CFG) · 2019. 10. 16. · COOPERATION FOR GROWTH PROJECT (CFG) PREZENTACIJA SVIH NALAZA, MERA I PREPORUKA KOJE UTIČU NA LIKVIDNOST MMSP Approved Date: