Ратко Павловић Ћићко (Бериље, код Прокупља, 1.

март 1913 — Стрезимировци,кодСурдулице, 26. април 1943), песник, учесник Шпанског

грађанско рата иНародноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 1. марта 1913. године у селу Бериљу, код Прокупља. Потиче из земљорадничке

породице. Средњу школу похађао је у Прокупљу, Београду и Лесковцу. Студирао је

на Правном факултету у Београду.Године 1933. примљен је у Комунистичку партију

Југославије. Исте године издао је у Лесковцу збирку песама „Окови и без окова“. Држао је

предавања на Народном универзитету, а своје текстове политичке и социјалне садржине

објављивао у листу „Глас“ у Лесковцу.Од 1935. године студирао је на Економском

факултету у Прагу, као стипендиста Прашке банке. Тамо је изабран за председника

Удружења југословенских студената, које је имало око 200 чланова, и за секретара једне

од двеју партијских ћелија југословенских студената.Неколико месеци пре одржавања

Светског омладинског конгреса у Женеви (септембра1936), Павловић је с Вељком

Влаховићем радио на састављању брошуре „Сви за мир - мир за све“. Један је од

покретача и организатора студената за упућивање добровољаца у Шпанију. Из Прага

одлази у Шпанију, и бори се у саставуИнтернационалних бригада, у батаљону

„Димитров“.Рањен је у борби на реци Марами (13. фебруара 1937). После оздрављења,

упућен је у Официрску школу у Розо Рубио код Албасетеа, где је изабран за политичког

комесара словенске групе слушалаца, а затим је био политички комесар Школе. Потом

одлази у 129. интернационалну бригаду. У Шпанији је написао песму „Друговима из

Андалузије и Астурије“, која је објављена 1938. године у књизи „Крв и живот за слободу“,

у Барселони, у издању Федералне уније шпанских студената.После напуштања Шпаније,

с групом југословенских интербригадиста био је заточен уФранцуској, најпре у логору Сан

Сипријен, затим у логору Гирс. У земљу се вратио1940. године, и наставио

револуционарни рад. Крајем исте године, позван је на одслужење војног рока.После

завршетка Априлског рата капитулације Југословенске војске, дошао је у пуној ратној

опреми у Топлицу. Један је од оснивача Топличког партизанског одреда (3. августа 1941).

Био је политички комесар, заменик команданта, и командант Одреда, заменик команданта

Пасјачко-јабланичког партизанског одреда, начелник Штаба Првог јужноморавског

одреда и командант Другог јужноморавског партизанског одреда.Имао је значајну улогу у

организовању, учвршћивању и успешном руковођењу Народноослободилачке борбе на

југу Србије. Своје војничко искуство, стечено током рата у Шпанији, преносио је на друге

борце. Био је организатор многих партизанских акција, од којих се истичу - ослобађење

Прокупља и Блаца, и рудника Леце у Јабланици. У борбама с четницима на

планини Пасјачи, од 12. до 14. октобра 1941. године, партизанске јединице под његовом

командом нанеле су четницима Косте Пећанца тежак пораз.У току 1942. године када је

непријатељ концентрисао велике снаге да уништи Народноослободилачки покрет на

југу Србије. Захваљујући његовом војничком искуству, спашен је знатан део снага из

непријатељског обруча. Као вешт говорник и агитатор, у бројним говорима уливао је

народу снагу и веру у победу НОП-а.Погинуо је као командант Другог јужноморавског

партизанског одреда, у борби с бугарским јединицама, код села Стрезимироваца, 26.

априла 1943. године,на југословенско-бугарској граници.

Одлуком Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења

Југославије (АВНОЈ), 9. октобра 1945 ( 25. 4. 1943. Drugi južnomoravski odred napao

bugarsku policijsku posadu u Crnoj Travi, ali ni posle tročasovne borbe nije uspeo da zauzme

mesto. Pri povlačenju on je, u zoru, odbacio manje bugarske snage sa visoravni Crkvena plana

(kod s. Strezimirovaca) i zaposeo njihov položaj. Poginulo je 27 i ranjeno 32 bugarska vojnika i

policajca. Odred je imao 3 mrtva, 7 ranjenih i 1 zarobljenog. Među poginulim bio je i komandant

odreda Ratko Pavlović, Ćićko, narodni heroj.). године је проглашен занародног хероја

Југославије. Одлуком Президијума Врховног совјета СССР-а, као истакнути борац

против фашизма, одликован јеОрденом отаџбинског рата првог степена.Село Ратково,

у општини Оџаци, у Бачкој, носи његово име. Тамо му је подигнута и спомен-биста на

чијем постаменту је цитиран део писма које је из Албицете написао мајци: Буди поносна

мајко јер крв коју сам пролио, није проливена узалуд. Она ће натопити земљу из које ће

нићи нови свет.

LJUBENOVIC ANDJELA 2/5