KRIVICA(1) Kriv je za krivino djelo uinilac koji je bio uraunljiv i koji je postupao sa umiljajem, a bio je svjestan ili je bio duan i mogao biti svjestan da je njegovo delo zabranjeno.(2) Za krivino djelo uinjeno iz nehata, uinilac moe biti kriv samo kad to zakon izriito odreuje.

KRIVICAELEMENTI:UraunljivostSvest o zabranjenosti delaOblik krivice (UMILJAJ ili NEHAT)

KRIVICAUTVRIVANJE KRIVICE:1. dokazuje se postojanje psihikih elemenata koji ine pojedine oblike krivice u odnosu na konkretno krivino delo u vreme preduzimanja radnje kojom je KD uinio2. obaranje pretpostavke o postojanju normativnog elementa krivice.Krivica se uvek mora dokazati (utvditi), nikada se ne pretpostavlja

KRIVICAUMILJAJ (dolus)KZ ne sadri pojam umiljaja nego navodi sadrinu dva oblika umiljaja: direktnog i eventualnogKrivino djelo je uinjeno sa umiljajem kad je uinilac bio svjestan svog djela i htio njegovo izvrenje ili kad je uinilac bio svjestan da moe uiniti djelo pa je na to pristao. (l. 15)1. svestan svog dela i hteo izvrenje = DIREKTNI UMILJAJ2. svestan da moe uiniti delo pa na to pristao = EVENTUALNI UMILJAJZajedniki elementi oba oblika: intelektualni/voljni

KRIVICADIREKTNI UMILJAJ (dolus directus)Intelektuelna komponenta: svest o delu ima tanu predstavu ta ini: svest obuhvata sva obeleja bia konkretnog dela radnju, posledicu, uzronu vezu (da drugog liava ivota, da oduzima tuu pokretnu stvar, da puta u opticaj falsifikovane pare i sl.).Ako nema pravilnu svest o delu radie se o putativnom krivinom delu.

KRIVICADIREKTNI UMILJAJIntelektualna komponenta- Obuhvata i:Stvarne, deskriptivne okolnosti (prema obinom, svakodnevnom iskustvu: ta je ovek, telo, predmet)Vrednosne, normativne okolnosti postoje u normi (slubeno lice, slubena radnja, odgovorno lice i slino) NE MORA DA ZNA NJIHOVO PRAVNO, NEGO SOCIJALNO ZNAENJE, ALI AKO IH NIJE SVESTAN MOE DA POSTOJI PRAVNA ZABLUDA.

KRIVICADIREKTNI UMILJAJVoljna komponenta: subjektivna opredeljenost uinioca da ostvari zabranjenu posledicuKod formalnih delikata: volja da ostvari zakonsko bie delaKod materijalnih delikata: ire - volja da ostvari krivino delo (na odreeni nain, odreenim sredstvom, da postigne neki neposredni, posredni, pridrueni ili kolektivni cilj)

KRIVICAEVENTUALNI UMILJAJ (Dolus eventualis)Intelektualna komponenta: svest o delu (o mogunosti nastanka dela) svest o mogunosti ili verovatnoi postojanja bitnih obeleja zakonskog bia (radnje, posledice, uzrono-posledine veze, svojstva pasivnog subjekta)Razlika od direktnog umiljaja: puca na neto to se kree ispod njegovog prozora nou, previajui da to moe biti ovek, baca nekog u vodu, izudara oveka pa ga ostavi onesveenog.

KRIVICAEVENTUALNI UMILJAJVoljna komponenta: saglaavanje (pristanak) na posledicu bezobziran ili se ravnoduno odnosi prema zabranjenoj posledici ime iskazuje ignorisanje, nepotovanje zatienog dobra.Intimno moe i da ne eli posledicu, da odbija pomisao o njenom nastupanju, ali se objektivno saglasio prouzrokovavi opasnu situaciju svojim radnjama.

KRIVICANEKI POSEBNI OBLICI UMILJAJA (koje teorija poznaje):Dolus indeterminatus (neopredeljeni umiljaj): provalie u stan bez jasne ideje ta da ukrade, nanee obinu ili osobito teku povredu (radi se po pravilu o nebitnim odstupanjima od zamiljenog kauzalnog toka, sem ako nije u pitanju bitno obeleje dela)

KRIVICANEKI POSEBNI OBLICI UMILJAJADolus alternativus (alternativni umiljaj): intelektualnom komponentom obuhvata da radnjom moe izazvati posledice na jednom od dva ili vie objekata (ima jedan metak, a goni ga vie lica)Dolus praemeditatus (predumiljaj): umiljaj oformljen posle dugog razmiljanja uinioca zbog kolebljive volje (kod nas se tretira kao olakavajua ili oteavajua okolnost)

KRIVICANEKI POSEBNI OBLICI UMILJAJA:Dolus repentinus (umiljaj na mah) umiljaj nastao brzo, gotovo istovremeno sa provokacijom, najee praen afektom (kod nas: ubistvo na mah, TTP na mah, provocirana laka telesna povreda, uzvraena uvreda).Dolus subsequens (dopunski umiljaj) saglaava se sa posledicama neskrivljeno preduzete radnje (uzeo grekom tui kaput, pa ga prisvojio)

KRIVICARAZGRANIENJE EVENTUALNOG UMILJAJA OD SVESNOG NEHATA:Frankova formula: kako bi se odnosio uinilac kada bi sa sigurnou znao da e iz njegove radnje nastupiti zabranjena posledica? (teorija saglaavanja, volje)Eventualni umiljaj obuhvata umiljaj o visokoj rizinosti ponaanja (savremena teorija volje)Kriterijum bezobzirnosti isto znai to i saglaavanje sa rizikom (prihvaeno u naoj sudskoj praksi)

KRIVICANEHAT (Culpa) ne postoji kompletan psiholoki odnos uinioca prema delu.Krivino djelo je uinjeno iz nehata kad je uinilac bio svjestan da svojom radnjom moe uiniti djelo, ali je olako drao da to toga nee doi ili da e to moi sprijeiti ili kad nije bio svjestan da svojom radnjom moe uiti djelo iako je prema okolnostima pod kojima je ono uinjeno i prema svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svjestan te mogunosti.

KRIVICASVESNI NEHAT (luxuria): Uslovi:1. SVEST: svestan da svojom radnjom moe uiniti delo (obuhvata potencijalnu uzrohu vezu i posledicu).2. VOLJA : lakomisleni odnos prema posledici, ali ne pristaje na posledicuOlako dri da do toga nee doi (pogreno precenjuje okolnosti)iliDri da e to moi spreiti (precenjuje svoje mogunosti).

KRIVICANESVESNI NEHAT (negligentia) nema direktne psiholoke veze uinioca i dela, ali subjektivno povreuje standard dune panjeUSLOVI1. NEPOSTOJANJE SVESTI: nije svestan da svojom radnjom moe uiniti delo (a nesvesnost iskljuuje VOLJU)2. SUBJEKTIVNA POVREDA DUNE PANJE: prema okolnostima pod kojima je ono uinjeno i prema svojim linim svojstvima bio je duan i mogao biti svestan te mogunosti. BIO DUAN objektivno prema obavezama i okolnostima vezanim za deloMOGAO prema subjektivnim svojstvima uinioca (telesna konstitucija, inteligencija, uzrast, obrazovanje, navike, fiziki nedostaci)

KRIVICAODGOVORNOST ZA TEU POSLEDICUKad je iz krivinog djela proizala tea posljedica zbog koje zakon za to djelo propisuje teu kaznu, ta se kazna moe izrei ako je uinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa umiljajem ako time ne ostvaruje obiljeja nekog drugog krivinog dela (l. 17).

KRIVICASTVARNA ZABLUDA = pogrena svest o nekoj okolnosti koja je obeleje KD ili o postojanju osnova za iskljuenje protivpravnostil. 18 st. 1. Nije krivino djelo ono djelo koje je uinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi.NEOTKLONJIVA: ako uinilac nije bio duan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeleje krivinog dela ili u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, inila delo dozvoljenim.DEJSTVO: ISKLJUUJE KRIVICU (time i KD)OTKLONJIVA = moe da odgovara za nehat

KRIVICAPRAVNA ZABLUDA (l. 19)(1) Nije krivino djelo ono djelo koje je uinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi.NEOTKLONJIVA: ako uinilac nije bio duan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno.DEJSTVO: NEMA KRIVICE (PA NI KD)OTKLONJIVA: MOE SE BLAE KAZNITI