Carska Bara

Gimnazija Race Terzia 6, Lazarevac

Seminarski rad

Carska Bara

Uenik: Vuurovi Jelena, dj32

maj, 2011. godine Lazarevac

Seminarski rad Sadraj:

Vuurovi Jelena, dj32

1 UVOD....................................................................................................................................................3 2 Geografski poloaj.................................................................................................................................3 3 Saobraajni poloaj................................................................................................................................5 4 Ekoloka zatita i turizam......................................................................................................................7 5 Bogatstvo Carske Bare...........................................................................................................................8 6 Carska Bara bez dobrog uvara (prirodnom Rezervatu preti izumiranje).............................................9 7 Zakljuak..............................................................................................................................................11 Literatura:................................................................................................................................................12

2

Seminarski rad


1 UVODCarska Bara (slika 1), prostrano i isto, plavo ogledalo ukraeno zbijenim trakama trske i evara, stepa i vrbaka, lei izmeu tri grada: Beograda, Novog Sada i Zrenjanina. Do nje se moe doi kada se na 17-om km skrene desno preko Begeja. U najguem renom voritu Evrope, pored Dunava, izmeu Tise i Tamia, neposredno uz Begej, ovo podruje je nastalo kao kraj sa vodenim povrinama. Pored reka tu spadaju: ribnjaci, kanali, jezera, stalne bare. Na turizam ovog kraja pre svega utie atraktivnost zatienog prirodnog dobra, specijalnog rezervata prirode Stari BegejCarska Bara, kao i Ribarsko gazdinstvo Eka koje je jedno od najveih uzgajalita ribe u Evropi. Blizina velikih gradova, dobra saobraajna povezanost, ulazak sa reka, specifinost reljefa, posebnosti flore i faune, Uzgajanje ribe, lokalno stanovnitvo i njegovo kulturnoSlika 1. Carska Bara istorijsko naslee, ine poviljne uslove za razvoj spontanog i organizovanog ribolovnog, lovnog, izletnikog i receptivnog turizma. Zatita izuzetnih prirodnih vrednosti ireg podruja, ine naselje u okolini privlanim za razvoj ekolokog i seoskog turizma.

2 Geografski poloajCarska Bara se nalazi na jugoistoku Panonske nizije, u pokrajini Vojvodini, na severoistonom delu Srbije. Poloaj i oblik ovog podruja, posebno je odreen rekama, i to sa dve velike reke, Dunavom i Tisom, i dve manje, Begejem i Tamiem, koje ine najgue reno vorite u Evropi. Teritorija sa okruenjem pripada optini Zrenjanin i podeljena je u sedam katastarskih optina: Mulja, Eka, Lukino selo, Stajievo, Belo Blato, Perlez i Kniani ( Optina Zrenjanin 1995 ) ukupne povrine 341.36 km sa 14.405 stanovnika po popisu iz 2002. godine. Najvei deo ovog podruja lei na aluvijalnoj ravni izmeu Tise i Begeja. To je nisko podvodno i movarno zamljite koje se moglo koristiti za lov i ribolov. Pored ove aluvijalne ravni, koju metani nazivaju rit, sa severne, istone i june strane nalazi se lesna terasa, nekoliko metara vii i ocediti geomorfoloki lan. Na toj podlozi izgraena su gotovo sva okolna naselja i putevi. Preko reke Tise nalazi se Titelski breg, poznata lesna zaravan. Dalje se vidi i Fruka Gora, jedna od dve planine u Vojvodini. Dakle, na ovom podruju zastupljeni su svi oblici panonskog reljefa, ako se tome doda jos i rena terasa Tise, na kojoj je podignuto naselje Mulja.

3

Seminarski rad


Krajnje take katastarskih optina, po geografskoj irini i duini, udaljene su oko 15 km, ali zahvaena teritorija nije u obliku kvadrata, vec u obliku klina i levka, koji je ogranien sa uem Tise i Begeja u Dunav. Zahvaljujui opsenim meliracionim radovima, tokom polovine prolog veka, najvei deo ovog podruja pretvoren je u ribnjake ili je isuen. Tu su izgraeni veliki ribnjaki bazeni Ribarskog gazdinstva Eka kod Lukinog sela, za koje se odavno ulo. Meutim, zahvaljujui grupi entuzijasta, mladih biologa-istraivaa, odreeni lokaliteti su ouvani u starom ambijentu rita, naroito na junoj strani gde je sauvano korito Starog Begeja sa postojanjem niza mrtvaja, jezera i bara od kojih tri stalne: Carska, Perleska i Tiganjica. Ti hidroloki objekti predstavljaju svojevrsnu turistiku atrakciju u prostranim nizijama Banata. Kao takav, ovaj predeo je zatien kao specijalni rezervat prirode pod nazivom Stari Begej - Carska Bara. Specijalni rezervat prirode prati oblik meandra starog korita Begeja (slika 2.) u pravcu severoistok- jugozapad.

Slika 2. Carska Bara, staro korito Begeja Podizanjem odbrambenih nasipa pored reka, isuene su znaajne povrine i stvorene obradive povrine, ali su istovremeno sauvani i autentini uslovi periodiog plavljenja, kao u dalekoj prolosti. Naime, pri visokom vodostaju juzni zavreci dva vea meandra Starog Begeja, i niz kanala, koji navedenu akvatoriju pretvaraju u sistem spojenih sudova, da bi pri povlaenju vodostaja ostale samo vlane livade, mesta za okupljanje divljai u vrelom periodu. Ovaj hidroloki sistem, snabdevanja i isputanja vode, moe da se kontrolie i vetaki, zahvaljujui ventilima na severu i jugu. Zanimljiva pulsiranja vodostaja ovog podruja svakoko su imalo uticaja na procese stvaranja movare, evara, trske, ume i predela u celini, kao znaajnog stanita za razne ptice i divlja. U prolosti celokupno podruje sadanjeg Rezervata imalo je status carskog zabrana lovita osnivaa i prvog vlastelina u Ekoj, grofa Lazara Lukaa, koji je jos 1780.godine sagradio prvi kastel u Ekoj, a 1820.godine i znaajno ga proirio. Tako je podruje rezervata sve do 1955.godine bilo jedinstveno ekskluzivno lovite za grofa, njegove prijatelje i goste.

4

Seminarski rad


Slika 3. Carska Bara, ematski prikaz

Granica ovog podruja ide, poev od ua u Dunav, uzvodno rekom Tisom, pored Titelskog brega prema severozapadu sve do Ade u podnozju Moorinskog brega. Od Ade, granica menja pravac gotovo pod 90 prema severoistoku do trigonometra na raskru kolskih puteva izmeu Aradca, Zrenjanina i Milje (visine 80m), koji predstavlja i najseverniju taku podruja. Dalje, granica povija prema selu Mulja, do Muljanske bare, a onda najkraim putem izlazi na korito Begeja, koje prati nizvodno oko 1km, a zatim ga preseca severno od naselja Eka i produava u pravcu Lukieva do eleznike pruge. Od Lukieva skree prema jugoistoku prugom prema Orlovatu, da bi na pola puta naglo skrenula kolskim putevima prema jugozapadu i opet na prugu do podnoja Prugieve humke ( visine oko 90m ). Od te humke granica vie skree prema zapadu, da bi izala neposredno uz korito Starog Begeja (slika 3.) i prati ga do etilskog rita. Odatle sistemom vetakih kanala, menjajui smer prema zapadu, izlazi na Dunav. Rekom granica ide oko 3km da bi se krug zatvorio na uu reke Tise u Dunav.

3 Saobraajni poloajPodruje Carske Bare je izuzetno dobro povezao, poev od vodenog, posebno dunavskog, zatim kopnenog, putnog i eleznikog do vazdunog saobraaja. Pored relativne blizine beogradskog aerodroma postoji i sportski aerodrom u Ekoj. Blizina reka je od najvee vanosti za postojanje i odrivi razvoj ovakvog specifinog prirodnog, zatienog i ureenog kompleksa, posebno sa stanovita njegove turistike funkcije. Dunav je magistrala svih meunarodnih turistikih kretanja iz zemalja Zapadne i Sradnje Evrope ka istoku, Crnom moru i Sredozemlju. Povezivanjem podunavskih zemalja stvara se realna prilika za ukljuivanje Slankamena na uu Tise, a zatim Titela i Carske bare na Tisi u program turistike ponude, koja mogu biti mirna svratita za odmor i rekreaciju na dunavskom koridoru. Ve sada postoje inicijative za razvoj nautikog turizma i na Tisi. Za to je veoma znaajna laka dostupnost, koja podrazumeva blizinu nekoliko znaajnih puteva u blizini, a koje su opet dovoljno daleko da ne ugroze zatieno podruje Rezervata prirode. Ovuda prolaze tri najprometnije saobraajnice u Banatu:

5

Seminarski rad


Beograd Zrenjanin Kikinda, najdua saobraajnica Novi Sad Zrenjanin Temivar Novi Sad Titel Perlez, koja izlazi na glavni put Beograd Zrenjanin

Pored navedenih postoji i itava mrea lokalnih puteva koji su isprepletani oko Zrenjanina. Od velikog znaaja je i postojanje i eleznike mree. Glavna pruga vodi du Banata: Panevo Orlovat Zrenjanin Novi Beej Kikinda Novi Sad Orlovat Zrenjanin Jaa Tomi Temivar Ove pruge su desetak kilometara udaljene od zatienog Rezervata. Vazduni saobraaj ima takoe znaajnog udela u turistikom kretanju i ponudi ovog podruja. Poznato je da Beograd predstavlja znaajnu medjunarodnu vazduhoplovnu luku, tako da se Carska Bara nalazi relativno blizu, za turistike posetioce Beograda. S druge strane izgraen je sportski aerodrom u Ekoj, sa koga se moe uzletati i nadgledati udesni predeli velikog hidrografskog vorita u okruenju Beograda, a posebno prirodnog dobra Stari Begej Carska Bara. Mogunost tetnog uticaja na ornitofaunu rezervata, imaju samo

Slika 4. Saobraajni poloaj Carske Bare motorni zmajevi koji lete nie i

stvaraju veliku buku, to plai Koloniju aplji i drugih slinih vrsta. Kretanje individualnih motornih vozila potrebno je dovesti na meru, koja odgovara stepenu zatite u Rezervatu. Potporni nasip, koji zahteva krug oko ekoloke oaze, dobro bi doao za obilazak u zaprenim vozilima ili peice, to bi dalo veu dra turistikoj poseti. Od izuzetnog znaaja za razvoj ovog podruja je relativna blizina Beograda, Novog Sada, Zrenjanina i Paneva (slika 4.). U ovim gradovima sa okolinom ivi preko 2.000.000 stanovnika, to predstavlja oko etvrtinu ukupnog stanovnitva zemlje koja ivi u krugu, poluprenika 60-70km. To je znaajan potencijal urbanog stanovnitva koji ima potrebu i motiv za odmorom u vidu izleta i rekreacije u prirodi. Naravno da svo to stanovnitvo nije usmereno na podruje Carske Bare, ali blizina ovih gradova svakako predstavlja izuzetnu mogunost koja se moe iskoristiti adekvatnom turistikom ponudom. Pored rezervata ouvane prirode koji po sebi ima ogranienu i selektivnu ponudu, u njegovom okruenju se nalazi i nekoliko veoma interesantnih sela, sa tipinom formom, sa etnikim i kulturnim osobenostima koji se potpuno uklapaju u ambijent i mogu da upotpune i obogate turistiku ponudu ovog kraja. 6

Seminarski rad


Naselja su rasporeena du puta Beograd Zrenjanin kao i plovnog puta Dunav Tisa Begej, pa se u njih moe stii i turistikim brodom. Sva naselja gravitiraju Zrenjaninu. Mulja je ve postala deo samog grada, dok su ostala udaljena: Eka 9km, Lukino selo 11km, Stajievo 13km, Belo Blato 20km, Perlez 26km i Knianin 29km. Sem Eke, naselja su ratarskog ili ratarsko-stoarskog tipa, dok je Eka industrijsko-agrarnog tipa. Sva naselja imaju osnovnu kolu, dom kulture, potu, zdravstvenu ambulantu, trgovine, lokalnu pijacu, jednu ili vie kafana ili restorana, zatim zemljoradniku zadrugu, ribnjake, mlin ili druge pogone za preradu hrane, tako da imaju potrebne uslove za organizovani razvoj seoskog turizma.

4 Ekoloka zatita i turizamZatieno prirodno dobro Stari Begej Carska Bara je specijalni rezervat prirode, prve kategorije prirodno dobro od izuzetnog znaaja, koje ispunjava uslove i predlae se da bude uvrteno na Spisak movara od meunarodnog znaaja po Ramsarskoj konvenciji. Prema podacima Zavoda za zatitu Republike Srbije (1993) ukupna povrina ovog prirodnog dobra iznosi 1676.0026 ha. Postoje tri stepena zatite. Prvom stepenu zatite pripadaju lokaliteti: Carska Bara sa Vojtinom mlakom, Perleska Bara, Tiganjica, i deo podruja Botoskog Rita sa fragmentima livada i stepa, ukupno 703.7044 ha. Drugom stepenu pripadaju: tok Starog Begeja sa severnim meandrom i pojasom irine 10m uz levu obalu u nivou Tiganjice i Perleske bare, zatim podruje Zagnjenice, Visoke grede i Saraice, ukupno 371.832 ha. U trei stepen zatite spadaju: deo novog nasipa irine 120 m, Farkadzinski rit (livade, slatine, traci, kanali, stari nasip) i deo starog nasipa izmeu Farkadzinskog i Botoskog rita sa pojasom irine 50m (Dudara) i deo Botokog rita (put, traci, severni deo rita, stari nasip), ukupno 600.4650 ha. U monotonoj ravnici Panonske nizije, u Vojvodini, prirodni i antropogeni potencijali podruja Carske bare su viestruko atraktivni za vie oblika turistikog kretanja. Carska Bara dolazi u red nekoliko najatraktivnijih mesta na turistikoj mapi Vojvodine, kao to su: Fruka Gora, Vrake planine, Pali ili Obetska Bara. Pokazatelji o turistikoj poseti dokazuju da se radi o izuzetnom turistikom mestu gde blizu 15.000 turista dolazi godinje na turistikom brodu, oko 10.000 gostiju dolazi da budu jedan dan u prirodi kao i 20.000 ribolovaca na pecanje; to sve govori da su se ovde odavno spontano i organizovano razvile pojedine forme turizma. To su pre svega ribolovno, lovni, izletniki i vikend turizam. Zatitom prirodnih vrednosti ovih lokaliteta poveava se znaaj ekolokog turizma (slika 5.).

Slika 5. Carska Bara, ekoloki turizam 7

Seminarski rad


U lokalnoj raspodeli turistikih motiva, podruje Carske Bare je kompatibilno sa drugim turistikim sadrajima koje prua grad i optina Zrenjanin. Jedna od manifestacija su Dani piva ( poslednja nedelja u avgustu ), Fijakerijada (sredinom avgusta), Festival cvea , ( uglavnom u maju ) koji se tradicionalno odravaju u Zrenjaninu. Poznati su isto tako Dani maarske kuhinje , Bu , i meunarodna izloba runih radova, manifestacije koje se odravaju u Mulji. Mogua je i kombinacija sa leilinim turizmom u banji Rusanda, sa obilaskom posebnih kulturnih batina Kovaice, Uzdina i Idvora kao i samog grada Zrenjanina, njegovog gradskog jezera, muzeja, pozorita i galerije. Na taj nain Carska Bara pretenduje da postane elitni segment u turistikoj ponudi Vojvodine. Nema podataka da se na ovom podruju odigrala neka vana bitka, opsada ili odbrana, to je bila sudbina sa naseljima i mestima u okruenju , pa je i na taj nain ova sredina ostala sasvim zatiena i ouvana. Kao takva imala je status carskog zabrana .

5 Bogatstvo Carske BareProstor Carske Bare karakterie gusto izatkan ilim reka, kanala, jezera i bara, dok se boje smenjuju od plavih jezera, preko zelenih i smeih uma, sve do bledo-ute i bele boje slatina. Na ovom prostoru nekada sa protezalo bezbroj veih i manjih movara. Danas ovaj prostor karakteriu meandri Starog Begeja koji se suavaju i skrauju bare sve vie nagnute u odnosu na dno renog korita. Biljni svet Carske Bare koji pleni svojom lepotom, predstaljen je brojnim autohtonim vrstama, od kojih su neke retke, pored onih koje se redovno sreu na barskim kompleksima. Po svojoj vrednosti izdvajaju se od vodenih biljaka vodeni griz, vodena paprat, beli lokvanj i druge: u livadskoj vegetaciji prisutni su vranjemil, hajduka trava, slez, pelen, livadska alfija i druge; a u movarnoj vegetaciji: zajednice traka, vodoljub, barska perunika, jezenica, paija trava, iirot i druge. umske povrine

Slika 6. aplja kaikara zauzimaju znaajne delove

Rezervata. Brojna stabla u okolini kolonije aplji i kormorana imaju osuene vrhove, inei ih tako pogodnim za osmatranice i uzletita za lov ribe u jezeru ili bari, ovim stanovnicima bare. Za bogatstvom sveta flore ne zaostaje ni fauna, gde se uz dosta sree mogu pronai: divlja svinja, srna, lisica, zec, bizamski pacov, slepi mi, tvor, je, tekunica, krtica, lasica, hrak, barska kornjaa, sivi guter, belouka, zelena zaba i areni dadevnjak. U vodama Starog Begeja i Carske Bare ivi ak 24 vrste riba iz 16 familija i to: aran, tuka, som bandar, sverglan, smud, tostolobik, amur, keiga itd... Svetsku slavu ovom mestu donelo je prisustvo ptiijeg sveta sa oko 240 vrsta, zbog ega je ovo dobro proglaeno za ramsarsko podruje, tj. upisano u UNESCO-vu listu movarnih podruja od meunarodnog znaaja.

8

Seminarski rad


Neke od retkih ptica koje se ovde mogu videti su: orao belorepan, eja movarica, livadska eja, kobac, miar, aplja kaikara (slika 6.)i mnoge druge. Slika 6. aplja kaikara Celokupno podruje je naroito interesantno ljubiteljima prirode koji fotoaparatima i dvogledima prate ivot ptica. Ovo je jedino mesto u zemlji gde se organizuju manje grupe, do pet osoba sa vodiem, koje imaju mogunost da koriste foto-eke, specijalne drvene kupole sa kuicom za osmatranje na vrhu. Turistika ponuda se sastoji od izuzetno kvalitetnog smetaja u hotelu, obilaska rezervata specijalnim brodom kapaciteta do 50 putnika, vonje kanuom, renta-bajk ponude, etnje stazama zdravlja i razgledanje ove velianstvene destinacije iz vazduha pomou aviona i motornih zmajeva.U pitanju su programi: foto-safari i zdrav ivot. Karakteristika ovog rezervata je netaknutost prirode, koja je poput uvene Amazonije. Naime, svako drvo koje padne tako i ostaje. Nikakve intervencije se ne rade na samom podruju rezervata. Eko sistem sam sebe regenerie. uvari su tu jedino da se postaraju kako se ljudski faktor ne bi umeao. Po ovakvom pristupu ovaj kompleks je jedinstven u prirodi. Na samom poetku obilaska rezervata nalazi se jedno uzletite izgraeno u autentinom stilu, gde su bungalovi od drveta i trske. Tu se nalazi i jedan odbojkaki teren. U ovoj oazi flore i faune najranije prisustvo oveka see ak 6 000 godina u prolost, o emu govore dokazi pronaeni u humkama u okolini Mulje i Titela. Ranu istoriju kraja obeleio je hunski voa Atila-Bi boji, za ije ime su vezane brojne legende o nastanku imena Carske Bare. Na izgled miran i tih kraj, svedoi o burnoj istoriji naroda koji su se ovde smenjivali ali i ostajali: od Bugara, Rumuna i Turaka do Maara i Srba. Slika 7. (prirodnom 6 Carska Bara bez dobrog uvaraEja movarica Rezervatu preti izumiranje) U hitno ne koliko se

Slika 4. Carskapreduzme idugorona zatita prirodnog rezervata Stari Begej Carska bara, u blizini Bara, flora fauna Zrenjanina, ovom jedinstvenom stanitu retkih ptica (slika 7.) movarica preti izumiranje. Strunjaci tvrde da bi ono za dvadesetak godina moglo potpuno da nestane, kao i svi vodeni eko-sistemi koji su suoeni sa isuivanjem i zarastanjem poplavljenog terena. Carska bara je postala ugroena jo kada je Begej pretvoren u kanal. Vode u nju nije doticalo dovoljno, a trska, grmlje, vrbe i ameriki jasen poeli su da zauzimaju vodena stanita retkih ptica movarica.Tome je u velikoj meri doprineo ljudski nemar. U Carsku baru sleu ptice 9

Seminarski rad


movarice na putovanju izmeu srednje Evrope i june Afrike. Zastanu ovde da se odmore. Po tome je ova bara poznata u svetu i upisana u Registar vodenih stanita od prvorazrednog znaaja u australijskom gradu Brizbejnu, a zatiena je i Ramsarskom konvencijom od 1996. Do sada je o njoj brinulo Ribarsko gazdinstvo Eka, koliko je moglo i umelo, u zavisnosti od samog rukovodstva. U Zrenjaninu se mnogi jo seaju dugogodinjeg direktora ribnjaka iz vremene samoupravljanja koji je bio opsednut idejom da Carsku baru pretvori u jo jedno jezero za uzgoj arana i ostale ribe.Sreom, to nije uinio, ali je u meuvremenu, zbog ljudske nebrige, mnogo toga uniteno. Nije se dovoljno vodilo rauna o koliini vode za opstanak biljnog i ivotinjskog sveta leti i zimi. Prirodni rezervat su unitavale i lovokradice i drvokradice. Pojedinci su ovde napasali svinje i preko noi su nestajale ogromne vrbe pod zatitom drave. U novosadskom Zavodu za zatitu prirode tvrde da je do sada nestalo oko 40 vrsta ptica kojima je uniteno prirodno stanite, za ta je najvie kriv ovek. Najgore je to se povlae retke vrste movarica, a nastanjuju se obine umske ptice. Umesto da se ova ekoloka oaza od nacionalnog znaaja uva i razvije u turistiku atrakciju, nadleni su dozvolili da se ona pretvori u lovite. Tik uz rezervat nedavno su pronaena puane aure i tragovi elektrinih vabilica. Strunjaci su demantovali da je na podruju Stari Begej Carska bara bilo lova i krivolova, zanemarujui injenicu da su ptice mogle da prelete granicu preko koje je lov zabranjen, a lovci su iskusni i dobro opremljeni. Strunjaci imaju reenje za revitalizaciju Carske bare i nadleni republiki organi su prihvatili njihov projekat. Dodue, brojni ministri su decenijama obilazili ovaj predivan predeo, obeavali pomo drave, ali se na tome uglavnom i zavravalo. Naravno, nakon vonje brodiem po rezervatu i rukom u oblinjem hotelu Sibila (slika 8.).

Slika 8. Hotel Sibila

10

Seminarski rad


7 ZakljuakPrirodne karakteristike podruja Carske Bare, reljefa, voda, flore, faune, zatim naselja i stanovnitva izuzetni su i prevazilaze lokalni znaaj. Blizina velikih gradova Beograda, Novog Sada i Zrenjanina, laka dostupnost vodom, kopnom i vazduhom, kao i ekoloki rezervat prirode predstavlja posebnu povoljnost za spontani i organizovani razvoj vie oblika eko-turizma (slika 9.).

Carska Bara

Slika 9. Carska Bara, prikaz na karti Srbije 11

Seminarski rad


Literatura:1. Internet: - www.zvrk.co.yu - www.visitvojvodina.com - www.serbia-tourism.org - www.ribocentar.org.yu - www.egretta.org.yu - www.host.sezampro.yu - www.kurir-info.co.yu - www.danas.co.yu - www.eko.vojvodina.sr.gov.yu - www.zr-leap.org - www.zetna.org.yu - www.zrenjanin.org.yu - www.yuyellowpages.net - www.torontal.com - www.glas-javnosti.com

2. Magazin: Jeste bara, ali Carska,Beograd, Politika, strane 4-8, 11. jun 2000. godine

12

Documents

Carska Bara