Efekat sindroma izgaranja na poslu

Efekat sindroma izgaranja na poslu

Sadraj

1.UVOD...............2

2.STRES .3

2.1.Tumaenje stresa...........................................................................................3

2.2Faze razvoja stresa........4

2.3.Izvori stresa5

2.4.Posledica stresa..9

3.STRES NA POSLU.............12

4.SAGOREVANJE 20

4.1.Pojam sindroma sagorevanja........22

4.2.Gledita o sagorevanju...26

4.3.Stres i sagorevanje..29

4.4.Znakovi sagorevanja..........32

4.5.Uzroci sagorevanja.34

4.6.Psiholoki instrumenti za merenje sindroma izgaranja na poslu.36

4.7.Spreavanja sindroma izgaranja na poslu..37

ZAKLJUAK.............41

LITERATURA.42

1. UVODNe tako davno kad se govorilo o stresu govorilo se o neemu ezoterinom to nije imalo jasan smisao i definiciju. Sada o njemu govorimo kao o sastavnom delu ivota pa i nas samih, neemu to je deo nas. ta se promenilo? Odgovor je precepcija i prihvatanje stvari. Poeli smo da prihvatamo stvari u obliku kakve jesu, poeli smo da gledamo drugim oima, prihvatili smo da je stres sastavni deo naeg ivota od roena do smrti. Ovaj rad treba da pokae njegovu prisustnost u svim sferama ivota i rada, kao deo drutva, kao pokretaa pojedinca ali i njegove nepremostive prepreke. Sa naunog stanovita on dobija sve vei znaaj, njegovo tumaenje dobija novi oblik, jasniji, konkretniji, zastraujui jer njegova kontrola zahteva promenu stavova i naina ivota. Kako promenuti ivot, kako identifikovati zamke i opasnosti, kako prepoznati da si upao u zamku je tema drugog poglavlja ovog rada. Prva stvara u reavanju nekog problema je njegova identifikacija. Tree poglavlje e nam pokazati koje su posledie stresa u drutvenim sferama, na poslu u direktnoj komunikaciji sa ljudima, na mestu gde on poprima drugaiji znaaj i oblik. Moeli neto da ima svoj pozitivan i negativan oblik ili su samo u pitanju tumaenja u slubi poslodavca i uvertira za neto novo, mnogo kompleksnije i opasnije. Kada stres na poslu postane stalan, kada postane neto vie, kad se promeni u neto opasnije to nazivamo izgaranje na poslu ili u dosta esto prihvaenom terminu burnout. Glavna tema rada je burnout predstavljen u poglavlju etri kao neto sa ime se sreemo esto u svakodnevnom radu a moda smo i sami rtve istog stanja. Ovo poglavlje bi trebalo da pomogne svima da ga pravilno identifikuju, postave gde mu je mesto, vide njegove posledice, izmere ga i pokuaju da se izbore sa njime na najbolji mogui nain. U poslednjem delu rada data su zakljuna razmatranja o fenomenu stresa na poslu i njegovom najizrazitijem obliku.2. STRES

Stres je re sa kojom se veoma esto sreemo u svakodnevnom ivotu.Na osnovu brojnih istraivanja i njihovih rezultata, dolo se do zakljuka da je veliki broj zaposlenih na svojim radnim mestima izloen stresnim situacijama,koje negativno utiu na radne sposobnosti i na zdravlje radnih ljudi. Ali stres nije privilegija samo zaposlenh ve pojava u svakodnevmon oveku bez obzira na pol ili godine. Danas ljudi, uglavnom re stres koriste kada ele da izraze svoje ili tue teke dogaaje u ivotu.Inae ova re se prvi put ula u engleskom jeziku a prevedena na srpski jezik znai pritisak,napetost,napor,optereenje.U medicini i biologiji osnovne postavke o stresu dao je dr Hans Selye,endokrinolog iz Montreala koji se smatra pionirom u oblasti medicine i koji je 1936 postavio osnove u tumeenju stresa i definisanju istog kao opte pojave.

2.1 Tumaenje stresa

U ne tako davnoj prolosti, definiciji stresa pridavalo se svojevrsno ezoterino znaenje koje je za prosenu osobu imalo nejasan smisao. Meutim, unatrag poslednja tri decenije stres je, doslovce, postao optepoznatim pojmom koji se vrlo esto spominje u svakodnevnom govoru. Stres se esto upotrebljava kao zajedniki deskriptor za oseanje neprijatnosti i nezadovoljstva. Uspjean poduzetnik stres vidi kao tenziju i frustraciju koje su posljedica pritisaka na poslu, kompjuterski programeri posljedicama stresa smatra svoje probleme u koncentraciji, medicinska sestra misli da je stres uzrok njnog trajnog umora, a uitelj u koli osea se izloen stresu kada radi s neposlunim uenicima. Iz ovih je primera vidljivo kako su gotovo svi ljudi danas u odreenoj mjeri svjesni uloge stresa u njihovom ivotu, ali je svatko doivljava na svoj nain.

Postoje pregrt definicija stresa poevi od Websterovog meunarodnog renika stres definie kao "fiziki, hemijski ili emotivni podraaj iz okoline koji u pojedinca izaziva nedostatnu adaptaciju, odnosno uzrokuje fizioloku tenziju koja moe doprineti razvoju bolesti." Dorlandov ilustrovani medicinski renik opisuje stres kao "zbir biolokih kompenzacijskih reakcija na svaki podraaj (unutranji ili spoljni) koji naruava stanje homeostaze organizma. Ukoliko su ove reakcije nedostatne za povratak organizma u primarno stanje, dolazi do poremeaja, odnosno stresne reakcije." Dok je Hans Selye(Sely, H., 1975:1-35) originalno definisao stres kao "sumu ukupnog troenja organizma tokom njegovog ivotnog veka". Kasnije je Selye stres vidio kao "nespecifinu posledicu (psihiku i fiziku) bilo kakvog zahtjeva na organizam, a koji nadilazi adaptacijske mogunosti samog organizma". S obzirom na prethodno navedene definicije, kao i na opte prihvaenu ulogu koju re "stres" ima u svakodnevnoj komunikaciji, moemo zakljuiti da se ovaj pojam koristi u najmanje tri znaenja, od kojih svako ima svoju ulogu u medicini stresa:1. Stres kao "stresor", odnosno kao podraaj koji uzrokuje psiholoku ili bioloku tenziju, tj. poremeaj homeostaze. Po svojoj prirodi stresori mogu biti spoljanji, kao to su ratne traume ili problemi na poslu, odnosno unutranji poput tekoe dnevnih briga ili neispunjena oekivanja;2. Stres kao "distres", odnosno kao subjektivni oseaj tekoe, napetosti ili anksioznosti koji je posljedica delovanja stresora. Jo su stari Grci ovaj pojam unutarnjeg nemira poitoveivali sa boleu;

3. Stres kao "bioloki odgovor". Neki naunici i doktori objektivizirali su definiciju stresa u smislu postojanja merljivih i predvidljivih fiziolokih efekata koje uzrokuje stres, odnosno distres. S njihovog gledita, stres se moe opisati opservacijom predvienih promena u brzini pulsa, sranom pritisku, koncentraciji raznih hormona, reaktivnosti imunolokog sistema, i ostalih fiziolokih parametara.

Prema ovim tumaenjima stres se svrstava samo u negativnom kontekstu ali on nije iskljuivo negativan fenomen, odnosno ne mora uvek imatinegativan uticaj. Odreeni stepen stresa u ivotu je normalan i neophodan. Niskinivoi stresa mogu proi neprimeeno, dok blago povieni nivoi mogu ak i pozitivnouticati na neku osobu i podstai je na kreativnost i bolji uinak. Takav nivo stresadeluje pozitivno na oveka i moe na poslu poveati produktivnost. Meutim, a ko jestres intenzivan, neprikladan ili se ponavlja, ako osoba nije u stanju da se nosi sanjim ili joj nedostaje podrka, onda stres postaje negativan i vodi fizikimoboljenjima, promenama u ponaanju ili dovodi do psiholokih poremeaja.(Jovanovi Boinov, M., ivkovi, M.,Cvetkovski, T., 2007:117). Tumaenje stresa nije privilegija pojedinca ve njegova razliita tumaenja nastaju iz razloga razliitih precepcija i razliitosti nas samih. Ta razliitost dovodi i do boljeg razumevanje same pojave koja je neosporno prisutna na globalnom nivou kao problem koji se poveava nekontrolisano. Bez obzira na razliitosti u njegovom tumaenju izvesno je njegova prisutnost u razliitim oblicima i ne dozovljava ablonski pristup reavanju istog.

2.2 Faze razvoja stresa

Kompletan prikaz delovanjen stresa na organizam moe se prikazati preko modela opteg adaptacijskog sindroma (General Adaptation Syndrome, GAS) iji je tvorac Hans Selye i koji se sastoji od tri osnovne faze:

1. Faza alarmne reakcije, je poetna faza koja kratko traje u kojoj se organizam pribiranjem zatitnih snaga priprema za suoavanje sa stresom.

2. Faza otpora, organizam stupa u borbu sa stresom i nastoji da se adaptira na njega. Ukoliko se pritisak smanjuje to znai da linost nadvladava stresnu situaciju. Ako stres potraje nastupa dugotrajna i muna adaptacija koja moe imati niz neeljenih posledica.3. Faza iscrpljenja ona nastaje ako se faza adaptacije ne pokae efikasnom. Pojava icrpljenja je znak da organizam poklekao, da je icprpeo odbrambene snage sto se u ekrstremnim sluajevima moe zavriti kolapsom.Prema Hans Selye shvatanje razvoja stresa duga i iscrpljua borba sa stresom moe da pree u tzv. bolesti stresa. Ona je posledica dugotrajnog odupiranja pritiscima. Manifestuje se kroz niz zdrastvenih tegoba koje se ispoljavaju kao kardiovaskularni, cerebrovaskularni, hormonalni ali i mentalni poremeaji. Njihov diajpazon se kree od lakih zdrastvenih tegoba koji se bez terapije daju prevazii boljom organizacijom ivota i rada do tekih psihosomatskih oboljenja sa neizvesnim ishodom. On je kao fiziolog imao prevenstveno fzioloku i medicinsku orjentaciju pa prenebegao psiholoke inioce stresa. Prva, fizioloka tumaenja stresa nisu u obzir uzimala psiholoku dimenziju stresne reakcije i injenicu da jedna te ista situacija za neku osobu je visoko stresna dok druga osoba uoptenee reagovati stresom(Dobrivoje, M., Risti, S., 2009:562). Ova razlika nastaje na osnovu intelektualnih sposobnosti da se stres obradi kao i sama razliitost ljudi kao optimisti i pesimista, idrljiv i neizdrljiv i slino. Faze su gruba postavka stvari jednog sloenog mehanizma koji mi nazivamo stres.

2.3Izvori stresa

Izvori stresa se najee svrstavaju na one koji proizilaze iz same linosti i njene sklonosti ka stresnom reagovanju i izvore koje sredina namee. Osnovnom sistematizacijom izvore stresa moemo svrstati na :

1. faktori okruenja

2. organizacijski faktori

3. line faktori1. Faktori okrunje- promene u poslovnom ciklusu stvaraju ekonomsku neizvesnost, dolazi do nesigurnosti i napetosti zbog sigurnosti radnih mesta. Politika neizvesnost dovodi do nesigurnosti u dalji razvoj zemlje ili protivi se osnovnim naelima naeg uverenja. Tehnoloke promene mogu izazvati stres pojavom novih tehnnologija koje za sobom povlae unapreenje radnih mesta, pojava novih radnih mesta, nemogunost praenja inovacija i standarda po opte prihvaenim normama. Terorizama kao pojava modernog doba i odgovor pojedinih frakcija na stavove pojedinaca, drava, nacija, izaziva novu vrstu stresa i brigu za sigurnost.

2. Organizacijski faktori- faktori unutar organizacije koji mogu izazvati stres ima mnog ali se mogu grupisati u tri onsnovne grupe i to: Zahtevi zadatka- faktori koji se odnose na posao same osobe. Oni obuhvataju dizaj radnih mesta(autonomiju, raznovrsnost zadatka, stepen automatizacije), radne uslove i fiziki plan radnog okurenja.

Zahtevi uloga-odnose se na pritiske kojima je osoba izloena u funkciji svoje organizacije. Konflikti uloga stvaraju oekivanja koja je teko uskladiti ili zadovoljiti. Preoptereenost uloga javlje se kada se od zaposleno oekuje da uini vie nego to za to ima vremena. Dvoznanost uloga nastaje kada oekivanja uloge nisu potpuno razjanjena i zaposleni nije siguran ta tano treba da radi.

Meuljudski zahtevi-su pritisci koje ostvaruju drugi zaposleni. Manjak drutvene podrke od kolega i loi meuljudski odnosi mogu urokovati znatan stres, naroito meu zaposlenima sa jakim drutvenim potrebama.

3. Lini faktori- Prosena osoba radi oko 40-50 sati nedeljno. Ostatak su neradni sati koji indirektno mogu uticati i na sam posao ali su u velikoj meri zastupljeni kao izvor stresa. Problemi koji mogu nastati a koji kao takvi mog biti inicijalna kapisla za stres su: Porodini problemi veze unutar porodica, problem sa decom, prekidi veza su problemi koji nastaju unutar porodice i kao takvi su vrlo vani jer kao takvi traju i prenose se na organizacijske faktore. Nisu samo sukobi izazivai stresa ve to mogu biti oteane sitacije nekog od lana porodice koji kao takav moe biti sam izvor stresa. Ta uska povezanos dovodi do strepnje i svoje nemogunosti da se pomogne lanu porodice. (hiruke intervencije, rat, itd) Lini ekonomski problemi- nastaju kad pojedinica preoptereti svoje finansijske resurse koji nastaju kada su potrebe(opravdane ili neopravdane) vee od kapaciteta zaraivanja. Ovaj faktor i ako izgleda lako reiv sa pojaavanjem ekonomskih prihoda on samo ukazuje da neki ljudi bez obzira na visinu istih e uvek dolaziti u situaciju prekomernih trokova. Ovaj faktor je u direktnoj vezi sa individualnim crtama pojedinca ali isto tako i sa porodinim problemima koji nas definiu kao drutveno bie. Uroene crte individualnosti dokazano je da neki ljudi imaju uroenu tendenciju prenaglaavanja negativnih aspekata sveta uopteno to jest nivo stresa koji se ispoljava moe biti na osnovu individualnih osobina samog pojedinca. nain na koji osoba procenjuje dogaaj utie na njenu reakciju. Ta procena zavisi od linosti, njenih socijalnih uslova, razmiljanja, shvatanja, linih iskustava i vetine savladavanja preprekau datim situacijama.(Stephen, R., Judge, T., 2010:222-260) Svaki pojedinac doivi u veoj ili manjoj meri traumatske dogaaje koji su sami po sebi stresni i koji imaju razliit efekat na samu osobu. Ljudi poput Holms i Rahe dva psihijatra su 1967 godine ispitali oko 5000 pacijenata i napravili skalu stresa po bodovima sa 43 ivotna dogaaja Tabela 1. Bodovi bi se sabirali za prethodnu godinu i pretstavljali bi potencionalan rikik od oboljenja. Krterijum je da ako imate 300 ili vie poena vei je rizik za oboljenjem, 150-299 poena rizik je umeren a 149 i manje su imali samo mali rizik oboljevanja(Derald, G., Robert, B., 1998:642-681).

Tabela 1: Stresni dogaaji u ivotu

ivotni dogaajRelativni stepen stresa(bodovi)

1. Smrt branog druga100

2. Razvod73

3. Rastava65

4. Zatvorska kazna63

5. Smrt bliskog lana porodice63

6. Povreda ili bolest53

7. Brak50

8. Otputanje sa radnog mesta47

9. Brano pomirenje45

10. Penzionisanje45

11. Promena zdravlja lana porodice44

12. Trudnoa40

13. Seksualni problemi39

14. Novi lan porodice 39

15. Poslovne promene39

16. Promena u finansijskom stanju38

17. Smrt bliskog prijatelja37

18. Promena na drugoj liniju rada36

19. Promena u uestalosti argumenata35

20. Velika hipoteka32

21. Aktiviranje hipoteka ili kredita30

22. Promena odgovornosti na poslu29

23. Odlazak deteta iz kue 29

24. Nevolja sa tazbinom29

25. Izvanredno lino dostignue28

26. Suprug pokree ili zaustavlja rad26

27. Poetak ili kraj kole26

28. Promena ivotnih uslova25

29. Revizija linih navika24

30. Problemi sa efom23

31. Promena radnog vremena ili uslova20

32. Promena prebivalita20

33. Promena u koli20

34. Promena u rekreaciji19

35. Promena u crkvenim aktivnostima 19

36. Promena u drutvenim aktivnostima18

37. Manja hipoteka ili kredit17

38. Promena navika spavanja16

39. Promena u broju porodinih okupljanja15

40. Promena navika u ishrani15

41. Odmor13

42. Boi12

43. Manji zakonski prekraji11

Meutim neki ljudi su uspeni u strsnim sitacijama,dok su drugi nisu sposobni da se nose sa njom. Ono to ini razliku izmeu tih ljudi je i potencijalnog stresa i doivljenog stresa su est varijacija i to:

1. Percepcija- to jest poimanje stvari i njeno tumaenje ono to neko vidi kao strah da izgubi neto drugi vidi kao priliku da zaradi i time se jedan te isti mmomenat drugaije doivljava.(gubitak posla-mogunost otpremnine)

2. Radno iskustvo- je u negativnoj korelaciji sa radnim stresom prvenstveno iz razloga to ljud vremenom razvijaju mehanizme koji im omoguava da se bolje nose sa stresom a uzimajui da za to treba vremena onda stoji da iskusniji to jest stariji ljudi manje doivljavaju stresnu situaciju.

3. Drutvena podrka- to jest kolegijalni odnosi sa saradnicima i pretpostavljenima moe biti zatita od uticaja stresa. Logika postavka je u tome je to drutvena podrka deluje kao lek ublaavajui negativne uinke posla i stresnih situacija.

4. Lokus kontrole- osnova je u tome da postoji pozitivno miljenje o samom sebi i visoki standardi samoevaluacije, miljenje da smo mi ti koji kontroliemo nae ivote i irimo pozitivnu sliku o nama.

5. Samoefikasnost- verovanje pojedinca da posao moe zavriti to jest obaviti u traenim okvirima. Ona izaziva visok nivo samouverenja u sposobnosti da zavre zadate poslove zbog snane vere u sebe i svoje sposobnosti.

6. Neprijateljstvo- ljudi koji su hronino sumljivi i nemaju poverenje u druge, puni mrnje i ljutnje poveavaju rizik oboljenja srca. Njihova inpulsivnost i potreba da to iskau na negativan nain su i u velikoj dozi podloni stresu to jest poveavaju vererovatnou da e isti doiveti.

Na osnovu ovog poglavlja moemo da zakljuimo da izvori stresa nisu garanti da e se stres doiveti ve samo nagovetavaju njegovu mogunost pojavljivanja. Stres je pojava sastavna i deo ivota svakog pojedinca koja nemoe da se izbegne ali iji negativni efekti mogu da se ublae. Ako uzmemo sve u obzir od nas samih zavisi da li e mo doiveti stres ili ne to jest ukojoj meri e on uticati na nas. 2.4Posledica stresa

Stres se iskazuje na nekoliko naina u zavisnosti od same linosti(gubitak apetita, viskok pritisak, razdraljivost, itd) i podela je tri opte kategorije:

1. Fizoloki simptomi

2. Psiholoki simptomi

3. Bihevioralni simptomi

1. Fizioloki simptomi Veina ranih prouavanja stresa bila su usmerena na fizioloke simptome. Razlog je uglavnom bio zbog injenice da su tu temu istraivali specijalisti iz medicinskih ustanova. Ta su istraivanja dovela do zakljuka da stres moe uzrokovati promene metabolizma, poveavati otkucaje srca i disanja, povienje krvnog pritiska, dovesti do glavobolja i izazvati srane udare. Veze izmeu stresa i pojedinih fiziolokih simptoma nisu jasne. Istraivai su tradicionalno zakljuivli da potoji vrlo malo konzistentnih meuodnosa, ako ih uote i ima. Novije vreme neki podaci su sugerisali da stres moe imati tetne fizioloke uinke. Ovake injenice su potkrepljene studijama novijeg doba koja su se radila u svim sverama ivota i rada modernog oveka kao glavnog modela ispitivanja i praenja.2. Psiholoki simptoma- Stres moe uzrokovati nezadovoljstvo. Stres povezan bilo sa poslom ili odreenim ivotnim odlukama na koje mi moemo direktno ili indirektno uticati. Ali stres uzrokovan poslom je najjednostavniji i naoitiji psiholoki uinak stresa. Nesmemo zanemariti i druge pojave stresa u drugaijim psiholokim stanjima to jest napetosti, tegobe, razdraljivosti, dosadi, zavlaenju. Istraivaki podaci pokazuju da e kad se ljudi razmetaju na radna mesta koja im postavljaju viestruke i konfliktne zahteve ili kada njihov dunosti, autoritet, i obaveze nisu dobro razjanjene, porasti stres i nezadovoljstvo. Slino tome, to manje kontrole ljudi imaju nad tempon svoga rada, poveavae se stres i nezadovoljstvo. Iako je potrebna dalja i sloenija istraivanja i komparacija podataka tog istraivanja da bi se taj odnos razjasnio, rezultati dosadanjih istraivanja da poslovi koji zaposlenima pruaju nizak nivo raznolikosti, vanosti, autonomije,povratnnih informacija i identiteta stvaraju stres u kod izvrioca ismanjuju njegovo zadovoljstvo i ukljuensot u posao.3. Bihevioralni simptomi- Simptomi stresa vezani za ponaanje obuhvataju promene u proizvodnosti, apsentizam, i fluktuaciju, promene u prehrambenim navikama, pojaano puenje ili konzumirnje alkohola, ubrzani govor, nemirnost i poremeaj spavanja. Znaajna koliina istrivanja ispitivala je odnos izmeu odnosa stresa i preformanse. U veini literature se istraivao ovaj odnos u obliku obrnutog slova U koji je pokazan na Slici 1. Logika kojom se temelji ova postavka je da stres na niskom nivou stimulie telo i poveava njegovu sposobnost reagovanja. Rezultat takog stresa da pojedinci svoje zadatke obavljaju bolje, bre, ustrije. Ali previe stresa pred pojedinca postavlja nedostine zahteve, to dovodi do niih performansi. Ova slika takoe moe pokazati i objasniti odnost stresa u vremenu kao i promene u jaini samog stresa. Ovo objanjava da ak i umerene koliine stresa u duem vremenu mogu negativno uticati na performanse i uinak jer kontinuirano prisustvo stresa istroi ovekove resurse i energiju. Percepcija stresa se vremenom menja u zavisnosti iz kog ugla se posmatra i sa kojom namerom. Ako je posmatramo sa stanovita jednog menadera moemo rei da je stres dobar u doziranim koliinama jerpoveava produktivnost dok sa strane radnika on je u svakoj meri i dozi nepoeljen i ima negativnu konotaciju. Prikaz stresa preko modela obrnutog slova U je popularan ali empiriski salabo dokaziv to jest njegova primena je teka(Derald, G., Robert, B., 1998:222-260).

Slika 1: Odnos stresa i performansiAko gledamo na stres sa malo irih aspekata moemo napraviti model koji nam moe pomoi u boljem shvatanju uzrono posledinih veza ali kroz prizmu linosti kao sistem koji direktno utie na nain manifestacije same pojave. Na Slici 2 je pokazan sistemski model stresa gde je u potpunosti vizualno obuhvaeno poglavlje 2.Slika 2: Sistemski model stresa

3. STRES NA POSLUSvako ko je bio nekad zaposlen zna das u radna okruenja puna stresnih situacija koja se u mnogim aspektima razlikuju. Neki poslovi in eke organizacije stalno izlau pojedince viskokim rizicima stresa. Za razliku od njih, kod drugih je mnogo manja opasnost od stresa. Nekoliko vanih uzroka stresa na radnom mestu su:

1. profesionalni zahtevi: neki poslovi su podloniji od drugih

2. konflikt izmeu zahteva na posluizahteva van radnog vremena: stres kao posledica suprostavljenih zahteva

3. kontradiktornost (dvosmislenost) uloga: stres usled nesigurnosti4. preoptereenje i nedovoljna optereenost: previe rada i premalo rada5. odgovornost prema drugima: veliki teret

6. nedostatak drutvene podrke: cene izolacije

7. seksualno zlostavljanje: sve ei problem u radnom okruenju1. Profesionalni zahtevi: neki poslovi su podloniji stresu od drugih Akopo gledamo sledee poslovima: menader u proizvodnji , bibliotekar, lekar u hitnoj pomoi, domar, vatrogasac, profesor na koldu, pilot, itd moem primetiti razliitost podlonosti stresdu. Neki poslovi (kao to je lekaru u hitnoj pomoi, policajac, vatrogasac i pilot) izlau ljude koje ih obavljaju visokom stepenu stresa. Drugi, kao to je profesor na koleu, domar ili bibliotekar ne donose tako veliki rizik. Ova osnovna injenica- das u neki poslovistresniji od drugih potrvena je rezultatima ankete u koju je bilo ukljueno vie od 130 razliitih zanimanja. Oni su pokazali da nekoliko poslova (npr: lekar, komandir smene u miliciji, predradnik, kelnerica ili kelner) ukljuuju veoma visok nivo stresa. Za razliku od toga, drugi (npr: sobarica, zanatljija, zemljoradnik) ukljuuju mnogo nii nivo stresa. Dodatna istraivanja za teitem na nastresnijim industrijama pokazala su da se nastresnija zaposlenja nalaze u oblasti telekomunikacija (kompletna lista pokazana je u Tabeli 2).

Zbog ega su neki poslovi vie skopani sa stresom od drugih? Studija koju su sproveli o (Shaw) i Riskind (Riskind) daje delimian odgovor na to. Ovi istraivai su dali pregled podataka o nivoima stresa koje su sretali kod ljudi raznih profesija od direktora do fabrikog radnika. Oni su zatim povezali ove informacije sa raznim karakteristikama odreenog posla. Rezultati su pokazali da je nekoliko elemenata u okviru posla direktno vezano za nivo stresa koji taj posao moe da izazove, Tanije reeno, to je posao zahtevao vei meru:

1. Donoenja odluka

2. Stalne kontrole sredstava ili materijala

3. Stalne razmene informacija sa drugima

4. Neprijatnih fizikih uslova

5. Nestrukturisanih umesto stukturisanih ranih operacija

to je imao veu tendeciju da izazove stres. tavie, ovo je i najvaniji momenat, takvi odnosi su se pokazali kao opti po svojoj prirodi. to je bilo koji posao imao ove karakteristike u veoj-meri to je vie izazvao stres kod lica koja su ga obavljala, bez obzira na specifine zadatke koje taj posao ukljuuje.

Tabela 2.: Stresna zaposlenjaPOZINDUSTRIJATIPINI POSLOVI

1TelekomunikacijeTelefonista, administrator mree

2Finansijske uslugePosrednik na berzi, rukovodilac za dodelu zajma

3Neprofitne organizacijeUpravnik fondacije, crkveno lice

4iroka potroenjaProdavac odee, prodavac automobila

5Proizvodnja automobilaRadnik na proizvodnoj traci , radnik na presi

6Naftna i elektrina industrijaBua prirodnog gasa, ef ekipe elektriara u provinciji

7ZdravstvoReferet za reavanje zahteva, upravnik bolnice

8Poljoprivredna proizvodnjaInspektor za kontrolu prerade govedine, danik u proizvodnji konzervisane hrane

9Konsultanti za menadmentInstruktor za menadment, specijalista za izbor rukovodilaca

10Hemijska industrijaRukovaoci toksinim materijalom, inspektor za hemijsku zatitu

Ove karakteristike moemo najbolje da uoimo na poslu koji obavljaju medicinske sestre negovanju bolesnik. Uopte nije izneujueda medicinske sestre obino obolevaju od povienog krvnog pritiska (tipina fizioloka rekacija na stres) dok su na poslu a te poviene vrednosti traju i kada odu svojim kuama. Na isti nain i posao vozaa na dugim relacijama takoe odgovara profilu stresnog posla koje su odredili o i Riskind. Pojedinci izloeneni ovakvim naporima obino uzimaju stimulatna sredstva , pate od poremeaja u spavanju, to ih na kraju navodi da trae medicinsku pomo. Kod ljudi su bar dve godine radili razliite vrste poslova je utvreno da to su mentalni zahtevi postavljeni pred njih bili vei, to je njihov nervni sistem izazvao razne neeljene fizioloke efekte, kao sto je ubrzana rad srca, smanjeno reagovanje koe na promene temperature i promene kateholamina. Ukratko, jasno je da postoje razlike u nivoima stresa koji se susree kod raznih vrsta posla i efektima koje moemo da sagledamo na osnovu cene to je pojedinci koji taj posao obavljaju plaaju.

2. Konflikt izmeu zahteva na poslu i zahteva van radnog vremena: stres kao posledica suprostavljenih zahtevaAko ste ikada poznavali osobu koja je morala da odgovori na zahteve na poslu, a istovremeno da podie i porodicu, onda imate predstavu koliko ova situacija moe da bude teka. Ne samo da morate da se suoite sa uobiajenim pritiscima da se koncetriete na ono to radite dok ste na polsu, ve morate da obratite panju i na zahteve koje pred vas stavljaju lanovi vae porodice (npr. da provodite vreme sa njima). Kada se ljudi susretnu sa inkopatibilnou razliitih skupova obaveza na koje moraju da odgovore, za njih se kae da doivljavaju konflikt uloga. Kao to moe i da se oekuje, kada doivimo konflikt izmeunaeg radnog i privatnog ivota, jdno od to dvoje mora da popusti. Da bi demonstirali ovu ideju, O'Driksol (O'Driscoll), Ilgen (Ilgen) i Hildret (Hildreth) su anketirali 120 ljudi i merili do koje granice su njihovi radni i privatni ivoti dolazili u sukob. Otkrili su to je karakteristino, da to su ljudi vie vremena posveivali svom poslu to je vie bilo dogaaja u privatnom ivotu koji su negativno uticali na obavljanje tog posla (npr. nemogunost da se posao zavri, promene u roku izvrenja). Interesantno je da obrnute situacije nisu bile zabeleene . tavie , to su ljudi vie vremena posveivali aktivnostima van posla , to su manje dozvoljavali da im posao remeti privatan ivot, to sumanje bili primetni simptomi naprezanja. Ovi rezultati i nalazi iz drugih slinih studija sugeriu da stres izazvan konfliktom posao-porodica ima vee posledice na ivot vezan za posao nego na ivot van radng vremena.

Podrka lanova porodice moe da pomogne ljudima da izau na kraj sa intezivnim zahtevima koji se pred njih postavljaju na poslu.

Stresna priroda konflikta uloga je naroito vidljiva kod jedne grupacije od ijih lanova se oekuje da se brzo adaptiraju, od zahteva koje pred njih postravlja posao, do onih koje im postavlja porodica- to su zaposlene majke. Ovo takozvano ongliranje ulogama je esto veoma snaan izvor stresa meu zaposlenim majkama , to su u interesatnoj studiji otkrili Vilijams (Williams), Suls (Suls),Aliger (Alliger),Lerner (Learner) i oi (Choie). U svojim istraiivanjima koristili su novu tehniku, poznatu kao uzorci iskustva. U toku ove procedure pojedinci nose mali ureaj koji ima signalizira u razliita vremena tokom dana da na specijalni formular zabelee aktivnosti kojima se trenutno bave. Uesnice u ovom eksperimentu bile su zaposlene majke, koje su pristale da zabelee tekueaktivnosti na odreeni formular u trenutku kada prime signal, u vremenskom periodu od 8 ujutru do 10 uvee, osam dana za redom. Uesnice su navodile da li su bile angaovane u individualnim aktivnostima vezanim za posao, grupnim aktivnostima vezanim za posao , aktivnostima u domainstvu ili poslovimau porodici, drutvenim aktivnostima ili drugim vrstama aktivnosti (npr.kupovina). One su, takoe, navodile da li su u preoteklih trideset minuta , morale da reavaju dva ili vie zadataka istovremeno( ''ongliraju'') i morale su da opiu prirodu tih zadataka. Konano, uesnice su ocenjivale svoje trenutno raspoloenje i navodile stepen zdovoljstva ili uivanja u trenutnim aktivnostima.

Rezultati su pokazali da to su uesnice morale vie da ongliraju ulogama, to je stepen uivanja u radu bio manji. Isto tako, to je stepen promena uloga bio vei, to im je raspoloenje bilo negativnije. Iako se stres nije direktno merio, ovi rezultati pokazuju da je stalno balansiranje uloga zamoran posao koji iscrpljuje line rezerve pojedinaca, do take kada dolazi do znaajnog psiholokog naprezanja.

Da li ovi nalazi ukazuju na to da konflikt uloga, ili ongliranje ulogama, ne izbeno dovodi do stresa i negativnih posledica koje se za njega vezuju? Drugi dokazi nam govore da to nije uvek sluaj. Na primer, Njutn (Newton) i Kinan (Keenan) tvrde da su negativne posledice konflikta uloga manje naglaene u radnom okruenju koje odie prijateljstvom i drutvenom podrkom , negoli u radnoj sredini koja nema ovakve uslove. Ova otkira navode na zakljuak da iako je odreeni stepen konflikta uloga ne izbean u mnogim kontekstima, njegovo ukupno uee u nivoima stresa moe da se umanji drugim pozitivnim faktorima.

3. Kontradiktornost (dvosmislenost) uloga: stres usled ne sigurnosti

ak iako pojedinci uspeju da zbegnu stres izazvan konfliktom uloga, ne mora da znai da e uspeti da izbegnu susret sa eim izvorom stresa na psolu a to je : dvosmislenost (kontradiktornost) uloga. Do ove pojave dolazi kada su ljudi ne sigurni u pogledu razliitih aspekta svoga posla (npr. domenu sopstvenih odgovornost, onome to se od njih oekuje, preraspodele vremena za razne zadatke). Mnogi ljudi ne vole ovakvu ne sigurnost i ona je za njih prilino stresna, ali istovremeno i skoro ne izbena. Dvosmislenost uloga je ak veoma esta: 35 do 60 posto aknketiranih zaposlenih tvrdi da je imalo takva istustva u nekom stepenu.

Sreom, kada se naprave sistematski pokuaji da se raisti ta se tano oekuje na svakom radnom mestu, mogu se ublaiti neki simptomi stresa. aubrek (Schaubroeck), Ganster (Ganster), Saim (Sime) i Ditman (Ditman) su nedavno testirali ovu ideju u studiji koja uporeuje dve grupe ne akademskog radnog osoblja na jednom velikom univerzitetu; jednu grupu inile su zaposlene osobe koje su uestvovale u dvodevnom workshop-u gde su jasno indetifikovane oblasti odgvorsnosti svakog pojednica (eksperimentalna grupa), a drugu grupu zaposlene osobe koje nisu imale ovakvu obuku (kontrolna grupa). Istraivai su otkrili da se obuavanjem smanjio stepen ne zadovoljstva zaposlenih prema nadzornicima kod eksperimentalne grupe. Istovremeno, ove cifre su ostale ne promenjene (ili su se ak malo i poveale) kod zaposlenih u kontrolnoj grupi. Iako su druge vrednosti stresa (npr. fiziki simptomi) ostali ne promenjeni ovom obukom, studija prua uvid kako stres izazvan dvomislenou uloga ili bar jedan od njegovih efekata, ne zadovoljstvo moe da se umanji.

4. Preoptereenje i ne dovoljna optereenost: previe rada i premalo rada

Kada se pomene fraza ''stres vezan za posao'' veina ljudi zamilja scene u kojima se od zaposlenih trai da urade vie nego to je mogue o odreenom periodu. Takva slika je zaista sasvim legitimna , jer je takvo preoptereenje vaan izaziva stresa u mnogim radnim sredinama. U dananjem poslovnom okruenju gde je downsizing (smanjenje) uobiajna pojava, od manje radnika se trai da obave vei posao nego ikada do sada do sada. Meutim, mora se napraviti distinkcija izmeu kvantitativne preoptereenosti, verovanja zaposlenih da ne poseduju potrebne vetine ili sposobnosti da obave odreeni posao. Obe vrste preoptereenja su ne prijatne i istraivanja pokazuju da obe ogu da dovedu do visokog nivoa stresa.Ali preoptereenje je samo jedan deo ukupne slike. Mada zahtev da se previe radi moe da bude veoma stresan, to isto moe da budei zahtev za premalo rada. injenica je da ima mnogo istine u sledeoj izjavi:Najtei posao na svetu je ne raditi nikad ne moes da se odmori. Ne dovoljna optereenost dovodi do dosade i monotonije. Poto su ovo ne prijatne reakcije, ne dovoljna optereenost, takoe, moe da bude veoma stresna. Opet postoji distinkcija izmeu kvantativne ne dovoljne optereenosti i kvalitativne ne dovoljne optereenosti. Kvantitativna ne dovoljna optereenost je dosada koja nastupa kada zaposleni imaju toliko malo posla da uglavnom sede besposleni vei deo vremena. Nasuprot tome, kvalitativna ne dovoljna optereenost je nedostatak mentalne stimulacije koja se javlja kod mnogih rutinskih, monotonih poslova.

Lako je zamisliti koliko je stresno susresti se sa kvantitaivnim preoptereenjem-previe posla, a malo vremena da se on uradi. Zamislite sada koliko je gore nai se u uslovima kada pored toga iamte i veoma ogranienu kontrlou nad tim kako obavljate svoj posao. Nedavna studija koju su sproveli Foks (Fox), Dvajer (Dwyer) i Ganster pokazuje koliko je visoko stresna ova kombinacija (visok stepen kvantitativne preoptereenosti i nista kontrola). Ovi istraivai su ispitivali grupu medicinskih sestara sa punim radnim vremenom u jednoj privatnoj bolnici putem serije upitnika u koje su one unosile svoje reakcije na posao, ukljuujui i stepen preoptereenja (na osnovu izvetaja glavne sestre u koji su bile ukljuene razne varijable kao to je broj vienih pacijenata i broj smrti kojima su prisustvovale) , i opaanja u vezi sa stepenom kontrole koje su imale (npr. kontrola nad vrstama posla koje su obavljale, redosled posla, vreme izvoenja zadataka i planiranje). Oni su, takoe, izmerili razne fizioloke indekse povezane sa stresom, kao to je krvni pritisak i proizvodnja kortizola (telesna hemikalija povezana sa reduciranjem imunolokog sistema). Prema razliitim dobijenim vrednostima, otkriveno je das u medicinske sestre pokazivale vee znakove stresa kada su bile preoptereene, ali samo onda kada su oseale da imaju i ne dovoljno kontrole. One koje su oseale da imaju veu kontrolu nad poslom koji obavljaju, nisu bile tako negativno pogoene preoptereenjem. Ovi nalazi sugeriu da, iako je preoptereenje jedna od vanih determinanti stresa, ona ne deluje usamljeno tanije reeno , njeni efekti moraju da se sagledaju zajedno sa stepenom kontrole koju ljudi smatraju da imaju.

5. Odgovornost prema drugima: veliki teret

U svakoj organizaciji dolazi do podele odgovornosti. Neki ljudi se bave proizvodnom stranom poslovanja (npr. nabavka materijala, odravanje opreme), drugi se usredsredjuju uglavnom na oblast finansija (npr. budeti, porezi, raunovodstvo), a trei opet mahom nadzornici ili rukovodioci-bave se prvenstveno ljudima. Da li se razlikuju nivoi stresa povezani sa ovim kontrastnim ulogama? Istraivanja nam ukazuju na to da se oni zaista razlikuju. Uglavnom oni pojedinci koji su zadueni za druge ljude, oni koji moraju druge da motiviu, nagrade ili kazne, oni koji moraju da komuniciraju sa drugima, doivljavajuvee nivoe stresa nego pojedinci koji se bave drugim organizacijskim funkcijama. Takvi ljudi ee prijavljuju oseanje tenzije i anksioznosti i ak njihove kolege u finansijama ili proizvodnji.

Postoje dva osnovna razloga za ove razlike.Kao prvo, menaderi su ti koji moraju konano da se suoe sa rezultatima organizacione politike i odluivanja u smislu cene koji ljudi plaaju. Na primer, oni moraju da saopte negativne porvatne informacije i da prisustvuju bolu kojii one esto izazivaju. Kao drugo, njihov zadatak je da se bave mnogim frikcijama koje su normalan, sastavni deo ljudskih odnosa na poslu. Tu spada sluanje baskrajnih albi, posredovanje u razmiricama, promovisanje saradnje i primenjvanje liderstva. Ovo su sve zadaci koji mnogo trae i mogu da doprinesu ukupnom teretu koji izaziva stres kod menadera.

6. Nedostatak drutvene podrke: cene izolacije

Stara izreka kae: '' Nesrea trai drutvo''. Primenjeno na stres, ovo bi moglo da znai da ako moramo da se suoimo sa stresnim situacijama, onda je bolje da to i uinimo sa drugima (i uz njihovu podrku), nego sami. Da li ova strategija delotvorna? Uopte uzev, ini da je odgovor potvrdan.Kada pojedinci veruju da uivaju prijateljstvo i podrku drugih na poslu, njihova sposobnost da se odbrane od nepovoljnih uticaja kao da jaa. Da bi prikazali ovaj efekat, Ulet-Kobasa (Oullette-Kobasa) i Puketi (Pucetti) prouavali su menadere u jednoj velikoj komunalnoj slubi, koji su pokazivali znake visokog nivoa stresa. Otkrili su da je kod onih menadera koji su mislili da imaju podrku svojih predpostavljenih, ree dolazilo do pojave fizikih simpotma vezanih za stres nego kod onih koji nisu uivali takvu podrku. Na koj nain drutvena podrka pomae u borbi protiv stresa? Nekoliko mehanizama mogu tu da odigraju ulogu. Prvo, injenica da ima prijatelje kojima moe da se obrati u nevolji moe da pomogne pojedincu da stresnu situaciju vidi kao manju pretnju i kao neto to je ipak pod kontrolom, nego onda kada takvih prijatelja nema. Drugo, prijatelji esto mogu da predloe korisne strategije u borbi protiv izvora stresa. Tree, obezbeujui prijatnu razbibrigu, prijatelji mogu da smanje negativna oseanja koja se esto pratilac stresnih dogaaja. Iz ovih razloga je drutvena podrka vaan branik od efekata stresa.

7. Seksualno zlostavljanje: sve ei problem u radnom okruenju

Nema sumnje da je seksualno zlostavljanje (koje definiemo kao ne eljeni kontakt ili komunikaciju seksualne prirode, najee usmerenu prema enama) jedan od najuobiajenih izvora stresa na mnogim radnim mestima dananjice. Stresne posledice seksualnog slostavljanja potiu uglavnom iz dva izvora:

1. Direktan napad na lino dostojanstvo rtve

2. Napasnik direktno utie na radne sposobnosti rtve

Veoma je teko koncentrisati se na posao ako istovremeno morate da angaujete svoje snage na odbijanje neijih ne eljenih nasrtaja. Stoga nije iznenaujue to je seksualno zlostavljanje kod nekih ljudi dovelo do poajve simptoma ozbiljinih oboljenja, ukljuujui i neke oblike fizikih oboljenja, kao i do dobrovoljnog davanja otkaza.

Naalost ovaj odreeni izvor stresa vezanog za posao je mnogo uestaliji nego to bi smeo da bude. ak 30 odsto ena je dalo pozitivan odgovor kada su bile uplitane u toku jedne ankete New York Timesa i CBS a da li su ikada bile predmet seksualnih nasrtaja, predloga ili seksualnih razgovora svojih predpostavljenih. A ovo nije samo tvrdnja jedne strane: 50 odsto anketiranih mukaraca je potvrdno odgovorilo na pitanje da li ikada na poslu rekli ili uinili neto to bi moglo biti protumaeno kao seksualno zlostavljanje.

Da li je ovakvo zlostavljanje danas ee nego to je bilo u prolosti? Statistike pokazuju da jeste. Broj registorvanih albi koje su podneli zaposleni skoio je sa 4272 u 1981godini na skoro 6000 u 1990 godine, a od tada se udvostruio. Da li je ovo posledica stvarnog poveanja broja incidenata ili samo znak eeg prijavljivanja ovakvih nasrtaja, teko je utvrditi. U svakom sluaju, medijsko interesovanje za ovaj problem je strahoviro poraslo, naroito posle sasluanja u Senatu SAD 1991 godine u vezi sa Klarensom Tomasom (Clarence Thomas), ondanjim kandidatom za Vrhovni sud. Kao to se moda seate, sudija Tomas je odgovarao na optube svoje bive podreene slubenice Anite Hil (Anita Hill), koja ga je teretila za seksualno zlostavljanje. Iako optube profesorke Hil nikada nisu u potpunosti dokazane, one su probudile svest javnosti u tom pogledu do novih razmera. U svakom sluaju, sasvim je jasno da iza svakog prijavljenog sluaja seksualnog zlostavljanja, stoji mnogo vie ne prijavljenih. tavie, svega 10 odsto onih ena koje su izjavile da su imale ovakvo iskustvo potvruje i da su prijavile te incidente. Zbog toga moe da nam se ini da problem seksualnog zlostavljanja nije tako rasporstranjen kao to u stvari jeste.(Stephen, R., Judge, T., 2010:222-260)Ono to definitivno moe da se zakljui da stres na poslu ne moe da se izbegne i kao takav je pristutan u veoj ili manjoj meri kod svakog zaposlenog. Njegov intezitet je u direktnoj sprezi sa samim poslom koji radi. Ali ako se povue paralela izazivai stresa su drugi ljudi da li u direktnoj ili indirektnoj vezi a to je posledica jer je ovek drutveno bie i njegov posao zavisi od ostalih lanova druta. to vei kontakt sa ljudima to vei stres. Da li to znai da prevencija stresa jeste smanjenje tih kontakta? Reenje je u pravilnoj identifikaciji od svih lanova i integrisanim naporima u njegovom otklanjanju.4. SAGOREVANJESindrom sagorevanja (Burnout) na radu javlja se kod osoba koje su kontinuirano bile posveene svom poslu, i kada njihovo rtvovanje nije bilo dovoljno da bi se postigli eljeni ciljevi. Te osobe su kroz dui vremenski period bile izloene stresorima na radnom mestu. Sredinom sedamdesetih prolog veka pojavili su se prvi nauni radovi fenomena burnout (Freudenberger,1974; Maslach,1976). Tih godina i ranih osamdesetih pominje se termin burnout u naslovima radova i knjiga. Poslednjih godina u zapadnim zemljama, istraivanja su pokazala da je dolo do opadanja mentalnog blagostanja. Dolo je do rasprostranjenosti psihikih problema ne samo meu zaposlenima nego i drugim grupama kao to su studenti i nezaposleni. To potvruje presek podataka iz nacionalnog istraivanja (Hallsten, 2004), kojeje raeno u vedskoj. U grupi u kojoj je raeno istraivanje zapaen je porast umora, problema pri snu i porast anksioznosti. Te tendencije najvie utiu na proces sagorevanja.

Nagomilavanje umora usled poveanja ivotnih i profesionalnih zahteva obino dovodi do eksplozije nezadovoljstva i besa, to se ponekad manifestuje destruktivnim ponaanjem. Ljudski faktor u mnogim nesreama se moe povezati sa ovom vrstom umora. Osoba ima oseaj da se nikad nee odmoriti, da uvek ima previe poslova koje nikada nee dovoljno dobro obaviti, dok se obaveze samo nagomilavaju i preplavljuju je. Profesionalno sagorevanje povezuje se i sa doivljajem umora, odnosom prema radu, redu i doivljajem profesionalnog identiteta. Pojam sindroma sagorevanja esto se izjednaava sa pojmovima stres i depresija. Sagorevanje je posledica velikog stresa, ali ipak nije isto to i stres. Ljudi koji su pod velikim stresom oseaju da ga preplavljuju obaveze i odgovornosti, ali e se oseati bolje kada uspostave kontrolu nad okolinom i ispune obaveze. Sagoreo ovek to ne osea, on nije motivisan da se bori ve mu postane svejedno. Pozitivne promene u okruenju ne donose olakanje, jer je izgubio oekivanja i nadanja.

Istraivanja koja su sprovodili Frojdenberger, Hal, Pajn i Maslah, uben i saradnici, smatraju da je ovaj fenomen vezan za specifinu vrstu katastrofa koje ovek sam sebi stvara, a nije sposoban da se sa time suoi. Da bi se na vreme prepoznali znakovi sagorevanja potrebno je prvenstveno razviti klimu poverenja i kooperacije. Ako organizacije uspostave klimu poverenja moe se na vreme registrovati pojavljivanje prvih znakova sagorevanja kroz preteranu plaljivost, ismejavanje kolega i klijenata, odbrambenost, tako da ostali ne vide sagorevanje, apsentizam (odsustvo s posla), neobjanjive nesanice, naputanje klijenata, kapriciozno otkazivanje sastanaka. Potrebno je postii odreeni stepen poverenja u onog koji bude traio, a kasnije i imao ovakve informacije, jer u suprotnom ljudi e se plaiti da e biti otputeni ili poslati na prinudne odmore, pa e ih oni kriti.

U domaoj literaturi se moe nai jo znakova koji ukazuju na sagorevanje na poslu: neurednost u radnom prostoru i izgledu, tekoe i u pismenom i usmenom izraavanju, zapostavljanje administrativnih odgovornosti, burno reagovanje i na minorni stres, vee troenje vremena na kolege nego na klijente, smanjena efikasnost na poslu, nesposobnost donoenja odluka, pogreno prosuivanje, cepidlaenje oko svojih i tuih greaka, zabrinutost, distanca, povlaenje u komunikaciji, prestanak komunikacije izmeu slubi unutar jednog sistema. Na Slici 3 je prikazan sistemski modelo Burnout-a to jest sagorevana na poslu.

Slika 3:Sistemski modelBurnout-a

4.1. Pojam sindroma sagorevanja

Uoeno je da prisustvo stresnih ivotnih dogaaja, koji su prethodili pojavi sindroma sagorevanja, utiu na njegovu pojavu ili ga pojaavaju. Stresni ivotni dogaaji naruavaju psihike funkcije oveka dovodei ga u stanje pojaane osetljivosti i umanjene snage (Ekstedt, Fagerberg, 2005). Pojam sagorelost je nastao u klinikoj praksi (Freudenberger, 1974). Tada su se istraivai vie bavili interpersonalnim odnosima, a retko su se posveivali intrapersonalnim relacijama. Sindrom sagorevanja na radu nastaje kada osobe posveene svom poslu shvate da njihovo rtvovanje nije bilo dovoljno da bi se postigli eljeni ciljevi. Izloenost dugotrajnom stresu i frustracije uzrokovane naporima svakodnevnog ivota, uz neefikasne strategije zaposlenih u radu sa klijentima dovode do pojave sindroma sagorevanja na radu. Emocionalna iscrpljenost je vezana za prevelike i preteke radne obaveze koje zaposleni postavljaju pred sebe, uz oseanje da su emocionalno pojedeni i iscrpljeni poslom i nepovoljnom radnom sredinom.

Izmenjen odnos prema kolegama karakterie bezlian odnos i otuenje, to je posledica negativnog, ravnodunog odgovora na razliite profesionalne stresore. Smanjena radna efikasnost, smanjenje linog angaovanja i tendencija ka samoomalovaavanju imaju za posledicu gubitak oseaja sposobnosti, postignua i produktivnosti u radu (Maslach, Schaufeli, Leiter, 2001). Ono to za jednu osobu poinje kao vano, znaajno i to je izazov radnog mesta, vremenom za njega postaje neprijatno, neispunjavajue i beznaajno. Tada se energija pretvara u iscrpljenost, posveenost u cinizam, efikasnost u neefikasnost, odnosno sve tri prvobitne dimenzije radnog angaovanja pretvaraju se u svoju suprotnost i dobijaju karakteristike sindroma sagorevanja na radu.

Sagorevanje se najkrae opisuje kao psihofizika i ulna iscrpljenost. Moe se initi da se to dogaa onima koji u stresnim situacijama rade previe, zato se sagorevanje esto izjednaava sa hroninim stresom. Sagorevanje je stanje onoga koji se dugo i neprestano bori, koji se bori vie nego drugi, za neke ideje, za neki nain rada i ivljenja ili odnose. Poinje da sagoreva onaj koji spozna da nije u recipronim odnosima u radu ili nekoj specifinoj ivotnoj situaciji, onaj koji je uvek vie zahteva od sebe nego od drugih. Ako to potraje dugo, takvo stanje moe da preraste u sagorelost.

Stanje dobrog zdravlja sa puno energetskih rezervi nazvano je ilost, kako se ta energija troi, bilo fizika, kognitivna ili ulna nastupa stanje umora. Nakupljen umor posledica je pomanjkanja odmora, odnosno oporavka posle napora. Kandidat za sagorelost e prevideti upozoravajue znakove svog organizma o prevelikom umoru poveavajui aktivnost, tako begom u radoholizam telo ponire. Dalje iscrpljivanje vodi u sagorevanje. Sagorevanje je hronian proces i kree od iscrpljenosti preko stanja umora do adrenalne izgorelosti, odnosno sagorelosti.

Kristina Maslah najpoznatiji istraiva sindroma sagorevanja u svetu, podrazumeva pod ovim pojmom emocionalnu iscrpljenost, depersonalizaciju i smanjeno lino postignue, koji se pojavljuju kod pojedinaca, koji rade s ljudima. Emocionalna iscrpljenost odnosi se na oseaj rastegnutosti i iscrpljenosti zbog kontakata sa drugim ljudima. Kad se emocionalne rezerve iscrpe, ovek vie nije sposoban da se daje drugima. Depersonalizacija se odnosi na bezoseajan i ravnoduan odnos prema drugima. Ovaj negativan stav moe prerasti u grubo, neosetljivo ili ak neprilagoeno ponaanje ili povlaenje od drugih.

Smanjeno lino postignue odnosi se na opadanje oseaja kompentencije i uspenih rezultata u radu s ljudima. Zadovoljstvo poslom i sindrom sagorevanja na radu nalaze se u inverznom odnosu, kako se zadovoljstvo poslom smanjuje, tako se poveava sindrom sagorevanja na radu i obrnuto. Pojava sindroma sagorevanja na radu objanjava se na osnovu individualnih faktora i na osnovu faktora situacija. Faktori situacije ukazuju da sindrom sagorevanja na radu nastaje usled (Dedi, G., 2005:851-854):

karakteristika radnog mesta (kvantitavni zahtevi preoptereenost duinom radnog vremena i obimom posla; kvalitativni uzroci konflikti i gubitak podrke kolega);

profesionalnih karakteristika vezanih za posao (radna norma, pritisak obaveza na poslu i konflikti na radnom mestu) i karakteristika vezanih za klijente (kontakti sa klijentima, uestalost kontakata);

rada koji podrazumeva suoavanje sa smru;

odnosa posao emocije (zahtevi da se potisnu ili izraze emocije, saoseanje);

organizacijskih karakteristika (vrsta radnog mesta).

Razliiti su rezultati dosadanjih istraivanja, kada je re o osobama koje su podlone sindromu sagorevanja. Ima istraivanja koja pokazuju da su sagorevanju vie sklone osobe sa visokim obrazovanjem i osobe sa natprosenim rezultatima u svom radu, ali ima i drugaijih saznanja, a to je da su sagorevanju podloniji oni sa niim obrazovanjem. Razlike postoje i po pitanju pola. U individualne faktore koji pokazuju koje osobe su vie sklone sagorevanjue prema Dedi ubrajaju se:

demografske karakteristike: godine starosti (ei je kod mlaih), pol (nisu uoene razlike); brano stanje (ei je kod neoenjenih/neudatih), nivo obrazovanja (ei kod nieg nivoa obrazovanja); osobine linosti (manje hrabre, smanjenog samopotovanja, osobe koje izbegavaju da se suoavaju sa problemima u ivotu);

odnos prema radnom mestu (prevelika oekivanja od radnog mesta), prethodno radno iskustvo, stil rada

Kliniku sliku sindroma sagorevanja na radu karakteristiu:

psihika ili emocionalna iscrpljenost, zamor i depresija;

vei naglasak na psihikim simptomima ili na poremeaju ponaanja nego na fizikim simptomima;

povezanost ispoljenih simptoma sa radnim mestom;

pojava kod tzv. normalnih osoba, bez postojanja ranijih psihikih smetnji;

smanjenje radne efikasnosti i uspeha na radnom mestu zbog negativnog stava prema radu

Sindrom sagorevanja je pojam koji opisuje stanje profesionalca u humanistikim strukama koji su zbog izrazito napornog rada i stresnih situacija esto frustrirani ili oseaju apatiju i bes. Sindrom sagorevanja se najee javlja u socijalnom radu i drugim poljima na kojima radnici imaju vee odgovornosti ili rade u stresnijim uslovima, to ih dovodi u poseban poloaj. U novije vreme fenomen sagorevanja se tumai i kao individualni i kao sistemski proces propadanja profesionalnih i linih sposobnosti. Razlog lei u neravnopravnoj i nerealnoj sistemskoj raspodeli odgovornosti na pojedine individue, to se povratno destruktivno odraava na kvalitet poslovanja. Oni koji su u problemu neprestano sumnjaju u svoje profesionalne sposobnosti, njih karakterie jo i razdraljivost, strah od odlaska na posao, hronini umor, depresija, cinizam, gaenje nad sobom, razoaranja, neobjanjiva ljutnja, poveanje paranoidnosti, doivljaj izolacije i realna izolacija, konstantni doivljaj praznine i besmisla, konfuziju, gubitak kreativnosti i elje za inovacijama, tekoe u odreivanju liste prioriteta, negativni stav prema poslu, imaju negativnu sliku o sebi, takoeih karakterie gubitak brige i saoseajnosti prema ljudima(Dedi, G., 2005:851-854).

esto je sindrom sagorevanja uslovljen slikom o sebi, koja obuhvata predstave, saznanja, misli, doivljavanja i vrednovanja sebe. Jo u ranom detinjstvu slika o sebi se oblikuje kroz vaspitanje uslovljeno ljubaznou. Ta situacija je objanjena primerom, kada roditelji prihvataju svoje dete samo onda kada ispunjavaju oekivanja. Kada ona nisu ispunjena kanjavano je uskraivanjem ljubaznosti. Takav odgoj dovodi do zanemarivanja sopstvenih potreba zarad zadovoljenja potreba drugih, koja donose spoljanja priznanja. To znai ovek se ceni toliko koliko je za to dobio spoljanjih priznanja. Sagorele osobe najee imaju osrednju sliku o sebi koja je uglavnom uslovljena slika o sebi. Sagorevanje se moe objasniti i kada se neko neuspeno trudi da bi doao do dostignua, koje je sastavni deo samovrednovanja, kako bi sauvao stabilnu sliku o sebi.

Istraivanja otkrivaju da je kod sagorelog oveka slika o sebi uslovljena realizacijom nestabilna (Hallsten, Josephson, Targen, 2005), podvrgnuta je neprestanom vrednovanju samoga sebe. U takvoj situaciji trenutna sopstvena dostignua uvek se uporeuju sa dostignuima drugih u referentnom okruenju. Potreba za odravanjem stabilne slike o sebi je za Halstena, koji je istraivanje radio u vedskoj, glavni razlog za sagorelost. Razdvaja dve vrste isrpljenosti: Wornout - to predstavlja radnu iscrpljenost, koja je posledica spoljanjih zahteva i optereenja, i

Burnout - odnosno sagorelost, koja nastaje kao posledice napora da bi se odrala visoka slika o sebi uslovljena realizacijom.Halsten je u svom radu osobe sa visokim rezultatima na burnout skali i visokom slikom o sebi uslovljenom realizacijom predstavio kao osobe kod kojih preovladava burnout, dok su osobe sa visokim burnout rezultatima i niskom slikom o sebi uslovljenom realizacijom oznaene kao osobe kod kojih preovlauje wornout. Halsten je u svom radu pojasnio da su pojave wornout i burnout bile su oznaene kao negativne korelacije u nacionalnom reprezentativnom uzorku u vedskoj (Hallsten, 2004). Moglo bi se rei s obzirom na ono to je Halsten izneo u svom radu da je slika o sebi uslovljena realizacijom, oblik samopouzdanja. U modelu koji opisuje Halsten u svom radu sagorelost je zamiljena kao faza u procesu sagorevanja. Taj proces moe imati mesto u bilo kom kontekstu, u poslu, porodici, istraivakom poslu, odnosno kada je kontekst vaan za lino samopotovanje ili samovrednovanje. Inicijalna faza procesa zove se anksiozno angaovanje. Ta faza moe biti pretvorena u frustracije i eventualno u sagorelost, kao krajnju fazu u procesu sagorevanja, u sluaju izlaganja neizvodljivom ponavljanju ili hroninim stresorima. Sindrom sagorevanja se deava u sluaju kada je definisana uloga ugroena ili opstruisana u neodgovarajuim sredinama sa dugotrajnim stresom ili ponavljanjem stresa. Raniji zakljuak fraze Ja sam moji uspesi, podrazumevao je da je samopotovanje zavisilo od izvoenja uloga koje su bile od vitalnog znaaja za njihovu samorealizaciju. Halsten je u svom radu to nazvao samovrednovanje ili samopotovanje, odnosno slika o sebi uslovljena realizacijom. Stresori(izvori stresa) unutar takve uloge i domena se procenjuju kao izazov ili pretnja za samovrednovanje, samopotovanje i linu sliku, koji nose obrazac samopotovanja.

Sagorevanje je proces prekomernog samostalnog delovanja, na ta ga pokreu dugotrajne psiholoke aktivnosti rada ili ivljenja, koji su pojedincu objektivno ili subjektivno sline ulnim okolnostima iz detinjstva, kada su se neuspeno trudili da bi pridobili bezuslovnu ljubav roditelja pred njihovim nekonzistentnim i preteranim zahtevima. Zato ovek osea jednak oseaj teskobe, krivice, koje su pokrenute spoljanjim pritiscima i pojedinac poinje da se preterano angauje, savesno, radoholino da bi smanjio te neprijatne oseaje. Ako dugo takve okolnosti traju dolazi se do sagorelosti. Takve okolnosti ljudi nesvesno ostvaruju sami, jer ne postavljaju uvek odgovarajue granice.4.2.Gledita o sagorevanju

Sindrom sagorevanja javlja se kod osoba koje obavljaju poslove vezane za rad i komunikaciju sa ljudima. Ovom sindromu su posebno podlone osobe koje tee perfekcionizmu, imaju nerealno visoka oekivanja i procene vezane za sebe i lini rad. Konflikti vezani za profesionalnu ulogu stvaraju emocionalni zamor, a ambivalentan odnos prema poslu. Smanjena podrka saradnika i niska poslovna sposobnost stvaraju oseaj snienog samovrednovanja i niskog linog postignua (Dedi, 2005).

Termin sindroma sagorevanja (burnout) prvi je upotrebio Herbert Frojdenberger 1974. godine, da bi njime oznaio kompleks simptoma iscrpljenosti, razoaranja, i povlaenja kod pripadnika humanistikih profesija, ija je uloga pruanje strune pomoi ljudima u razliitim stanjima egzistencijalne potrebe. Frojdenberger pod sagorevanjem na poslu podrazumeva Postepeni gubitak idealizma, energije, smisla i ciljeva koje esto doivljavaju ljudi koji se profesionalno bave pomauim profesijama, a to predstavlja neposrednu posledicu uslova u kojima rade, to se moe sagledati kao odgovor pojedinaca na visok nivo hroninog stresa u strunim aktivnostima koji se praktino manifestuje u fizikoj, emocionalnoj i mentalnoj iscrpljenosti.

Sindrom sagorevanja se u kvalitativnom smislu razlikuje od umora, poto umor ne ukljuuje promene stavova prema poslu i ponaanje prema ljudima sa kojima se radi, to su sutinske odrednice sagorevanja.Najsistematinija istraivanja sindroma sagorevanja obavila je Kristina Maslah 80-ih godina prolog veka, predpostavljajui pri tom njegova tri nivoa, i to: emocionalnu iscrpljenost;

smanjeno lino postignue i

simptom depersonalizacije.Ostali mnogobrojni autori takoe sa slinih pozicija pristupaju ovoj pojavi, i uglavnom se slau oko glavnih uzroka, praktinih vidova iskazivanja i prateih posledica. Kao osnovni faktori koji uzrokuju sagorevanje na poslu navode se prenatrpanost poslom, neispunjenje profesionalnih iekivanja, izostanak strunih rezultata, svest o ogranienim mogunostima i ugroeno samopotovanje, malo vremena za odmor, dugo radno vreme, slaba komunikacija na poslu sa kolegama, nemogunost napredovanja i sl. U specifinim uslovima stalnih reformi itavog institucionalnog sistema u kome su zaposleni suoeni neorganizovanou i olakim teorijsko-metodolokim, organizacionim i mnogim drugim improvizacijama, sve determinante sagorevanja jo vie dolaze do izraaja. Takvo konstantno viegodinje izlaganje profesionalnom nezadovoljstvu, koje se u odsustvu adekvatnog prevazilaenja i eventualnog reenja taloi, neminovno ishoduje svakodnevnim stresom koga prati sinteza emocionalnih i fizikih simptoma.

Kao najei emocionalni simptomi navode se depresija, emocionalna praznina, oseaj gubitka ivotnog smisla, anksioznost, gubitak motivacije za odlazak na posao, gubitak egzistencijalnog entuzijazma, apatija, izolacija, dosada, oseaj tuge i bespomonosti, doivljaj bezvrednosti, gubitak samopouzdanja i samopotovanja, oseaj gubitka snage i strah od gubitka posla.

Fiziki simptomi se iskazuju u obliku hroninog umora i iscrpljenosti, zatim nesanice, probavnih smetnji, naglim promenama telesne teine, razliitim psihosomatskim reakcijama, povienim eerom u krvi, cerebrovaskularnim bolestima, smanjenjem imuniteta, potrebom za uzimanjem sedativa, cigareta i alkohola. S tim u vezi, novija medicinska istraivanja stres na radnom mestu dovode u korelaciju sa tzv. metabolikim sindromom koji se reflektuje u pojavi gojaznosti, visokog krvnog pritiska i povienog holesterola. Sindrom sagorevanja, dakle, za posledicu ima kako drastine mentalne promene raspoloenja i ponaanja koja nisu svojstvena dotada iskazanoj karakterologiji konkretnog profesionalca pogoenog ovim problemom, tako i patoloke promene fizikih parametara i metabolizma. Drugim reima iskazano, individua svojim fiziko-mentalnim totalitetom reaguje gubitkom profesionalnog idealizma, ivotne energije i vlastite egzistencijalne smislenosti, to biva praeno i razliitim fiziolokim reakcijama u formi telesnih bolesti. Analogijom simbola pojedini autori meusobno proete faze u razvoju sindroma sagorevanja predstavljaju kao nadovezujua stanja u rasponu od medenog meseca (poetnog ushienja i zadovoljstva poslom), koji biva pokvaren realnou (praktino oteavajuim stresnim okolnostima), koje neminovno prati razoaranje i alarm (mentalnih i fizikih poremeaja).Veina istraivaa koji istiu znaaj interpersonalnih odnosa, smatraju da je sagorelost posledica neodgovarajuih psiholokih okolnosti na radnom mestu i da zadese ljude koji su bez psihopatolokih karakteristika, ali raspolau sa manje uspenim strategijama suoavanjasa stresom. Istraivanja takoe pokazuju da je za sagorelost znaajnije subjektivno doivljavanje psiholokog okruenja rada, nego realna optereenja, i da je znaajniji utisak preoptereenosti nego realan broj radnih sati (Schaufeli, Buunk, 2003).

Druga grupa istraivaa trai uzroke sagorelosti u intrapersonalnim odnosima. Pojanjavaju zato se osobe u istom radnom okruenju, sa istim nadreenima, jednakim obrazovanjem i iskustvom razliito odazivaju na ista optereenja i stresore, navodei kao uzroke i line karakteristike. Meu linim karakteristikama sa sagorelou najsnanije su povezani neuroticizem i introvertnost. Frojdenberger (Frojdenberger, 1974) je pomenuo da oseaj narcistine svemogunosti takoe dovodi do iscrpljivanja pojedinaca. Nita manje snano nisu povezani sagorelost i lini ego. Sagorelost je negativno povezana sa slikom o sebi, samoocenom i samovrednovanjem. Psihodinamsko usmereni istraivai su potvrdili povezanost izmeu sagorevanja i narcistine potrebe za odravanjem svemogue spoljane slike. Upozoravaju da i mazohistine crte linosti dovode do sagorevanja.

Istraivanja uzroka sagorevanja rairila su se na nova podruja i sa sagorelou povezuje nove pojmove, to ukazuje na kompleksnost toga sindroma. Halsten i saradnici su pojasnili razliku izmeu sindroma sagorevanja odnosno burnouta i wornouta odnosno radne iscrpljenosti. Visoki rezultat na burnout lestvici sa niskom slikom o sebi koja je uslovljena realizacijom, smatraju se indikatorima burnouta, a manje wornouta. Wornout je korien kao kiobran za nevolje, to stanje ne utie na kreiranje ili potvrdu samopotovanja ili izvoenje odreene uloge. Dok je burnout odgovaran za samovrednovanje, wornout je vie za uoptene situacije, brige, strahovanja ili oseanja za mogue loe stanje u vezi sa poslom i aktivnostima. Neki imaju niska oekivanja i angaovanja, drugi imaju bolje balansirane odnose i koriste zahtevne obrasce sueljavanja, ali i dalje moe biti iscrpljen, cinian i depresivan u nekim okolnostima. Klju razlike izmeu burnouta i wornouta individualaca je oseanje za negativne rezultate i uzroke koji do njih dovode, ali i njihove line karakteristike. U procesu sagorevanja samopotovanje je bitan inilac, jer je samopotovanje ivotna satisfakcija i funkcionie kao potencijalni resurs u sueljavanju sa stresnim dogaajima.

Kada spoljne okolnosti teraju u preteran rad, kao na primer u sluaju straha od otputanja, ljudi poveavaju i broj radnih sati, to moe dovesti i do radne iscrpljenosti. U takvoj situaciji zaposleni oseaju da su premoreni, frustrirani, poveava se broj radnih povreda i bolesti uzrokovane stresom, npr. povean krvni pritisak, gastroenteroloke smetnje, smanjen imunitet, pad koncentracije. O sagorevanju se govori kada unutranje sile, da bi se sauvala stabilna slika o sebi koja je zavisna od produktivnog samovrednovanja ega, vodi u radoholizam i iscrpljivanje. Radna iscrpljenost se spreava i otklanja prilagoavanjem radnim uslovima, recimo pridobijanjem novih vetina. To svakako pomae lakem savladavanju optereenja to utie i na to da se umanje i stresne situacije. Spreavanje sagorelosti zahteva pre svega pishoterapeutsku pomo, koja je usredsreena na oblikovanje bolje pozitivne slike o sebi. Zato bi bilo preporuljivo da oni koji kod sebe prepoznaju znakove sagorevanja zatrae psihoterapeutsku pomo da bi na taj nain zaustavili proces samoiscrpljivanja i sagorevanja.

aufeli i saradnici, su intenzivno istraivali razliku izmeu radoholizma i zauzetosti u radu te njihovu povezanost sa sagorelou. Neuropsiholoka istraivanja su dovele do zakljuka da je posledica sagorevanja funkcionalna karakteristika u neuroendokrinom sistemu, koji je smetnja u radu ose HHA (hipotalamus hipofizne adrenalne ose).

Postoji razlika izmeu radoholizma i zauzetosti u radu. Radoholizam je iskljuivo rad koji nastaje usled snane nekontrolisane spoljane sile. Za razliku od zauzetih radnika ne opaa se tipina kompulzivnost. Zauzetost radom je pozitivna potpuna usmerenost u rad, za nju je karakteristina energinost, predanost i veliko interesovanje za rad (Schaufeli, Salanova, 2002; Peniny, 2010). Radoholizam je odraz ponaanja spoljanjih sila, koji se na kognitivnoj i ulnoj ravni navodi kao slika o sebi uslovljena realizacijom.

Mada se esto zamenjuje sagorelost i depresija, studije pokazuju da su to razliite smetnje. Tako Frojdenberger i Rihelson (Freudenberger, Richelson,1980) odreuju sagorelost kao stanje iscrpljenosti, koje nastaje usled predanosti ideji, nainu ivljenja ili odnosu koje ne doprinese oekivane nagrade. Depresivni i anksiozni znaci su simptomi sindroma sagorelosti. Razlika u odnosu na depresioni poremeaj postoji na osnovu domena, gde se sindrom sagorevanja odnosi na domen radnog mesta, a ne i na druge oblasti ivota pojedinca, jer su, bar na poetku procesa, simptomi uslovljeni iskljuivo situacijom na radnom mestu (Dedi, 2005). Sindrom sagorevanja na radu iskljuivo je povezan sa sadrajem posla to je suprotno depresiji koja moe biti povezana sa svim oblastima ovekovog ivota. Inae, zapaeno je da su osobe sklone depresiji osetljivije na pojavu sindroma sagorevanja na radu (Maslach, Schaufeli, Leiter, 2001; Kahn, Langlieb, 2003).4.3. Stres i sagorevanje

Sagorevanje je posledica velikog stresa, ali ipak nije isto to i stres. Ljudi koji su pod velikim stresom oseaju da ga preplavljuju obaveze i odgovornosti, ali e se oseati bolje kada uspostave kontrolu nad okolinom i ispune obaveze. Sagoreo ovek to ne osea, on nije motivisan da se bori ve mu postane svejedno. Pozitivne promene u okruenju ne donose olakanje, jer je izgubio oekivanja i nadanja. Sagorelost se esto izjednaava sa hroninim stresom ili s neispunjenim oekivanjima. U diferencijalnoj dijagnozi sindrom sagorevanja na radu treba najpre razlikovati od stresa. Razlika postoji u odnosu na dimenziju vremena, gde je stres privremeno stanje, a sindrom sagorevanja na radu je proces koji traje due i ima sliku hroninog poremeaja. Stres je svakako je jedan od najznaajnijih inilaca koji vode u sindrom sagorevanja odnosno burnout-a. Sagorevanje na poslu jedna je od najnepovoljnijih posledica dugotrajne izloenosti stresu i najnepovoljnija posledica bavljenja ljudima. Najee se javlja u pomauim zanimanjima, prvenstveno zbog specifinosti rada sa ljudima sa potekoama. Sindromu sagorevanja na poslu ee su izloeni oni koji idealizuju svoje zanimanje, oni koji tee perfekcionizmu i imaju izrazito visoka oekivanja, ali i oni koji su podloni autoritetu i sami nisu u stanju postaviti svoje granice u odnosu na posao. Tome doprinose i preveliki zahtevi, loa organizacija rada, profesionalna izolacija i slabi odnosi unutar organizacije. Sagorevanje na poslu odnosi se na injenicu da neki ljudi nakon odreenog vremena postanu depresivni, nemotivisani za svoj posao, obeshrabreni i slino. Pokazuju razliite vrste telesnih simptoma stresa, smanjenje odbrambenih sposobnosti organizma, a dotadanje razumevanje za osobe u nevolji moe zameniti cinizam ili ravnodunost.

U medicinskoj literaturi sagorevanje na poslu (Job Burnout Syndrome) je oznaeno kao kliniki oblik profesionalnog stresa. Najee se javlja kod ljudi koji su u toku rada izloeni velikim emocionalnim prilivima i davanjima (lekari, prosvetni radnici, usluna delatnost). Kliniki se manifestuje emocionalnom tupou, depersonalizacijom linosti i nemogunosti profesionalnog stresa fiziki i psihosocijalni faktori radne sredine se posmatraju kao faktori stresa koji mogu da dovedu do poremeaja fizikog i mentalnog zdravlja radnika. U vezi sa tim razlikuju se: fiziki profesionalni stres i psihiki profesionalni stres. Za nastanak profesionalnog stresa bitni su: uslovi i zahtevi posla odnosno radno optereenje sa jedne strane i individualne karakteristike samog radnika, tj. njegovo doivljavanje samog posla.

Kao posledica disbalansa pritiska izrazitog razvoja nauke i tehnologije, i nemogunosti radnika da se usavre i prilagode toj tehnologiji kako bi obavili posao korektno i u zadatom vremenskom periodu, pojavljuje se tehno stres. Kliniki se manifestuje pre svega simptomatologijom poremeaja neurovegetativnog sistema.Stres moe da ima razorno dejstvo na pojedinca. Ovi efekti mogu da budu psiholoke ili medicinske prirode ili se mogu odraziti na ponaanje, a esto su izraeni u stanjima kao to su: insomnija, depresija i oboljenja karidovaskularnog sistema. Zavisno od stepena u kom se ovi znaci javljaju, oni predstavljaju devijaciju normalnog funkcionisanja ljudi, reakciju koja je poznata kao napor. Problemi se mogu ispoljiti kao lake funkcionalne tegobe i poremeaji koji se boljom organizacijom, podrkom drugih i vlastitim nastojanjima mogu savladati, ali i kao tea oboljenja sa neizvesnim ishodom, kao to su dijabetes, astma, hipertenzija, tuberkuloza, depresija.

Ideju da zahtevi spoljanje sredine mogu da izazovu bolesti adaptacije i stresa, a ne samo prolazne efekte, kao i da ljudi imaju uroene potencijale da se suprotstave pritiscima, prvi je izneo Valter Kanon. Kanov opis reakcije bei ili se bori, koja podrazumeva luenje hormona i optu mobilizaciju energetskih potencijala za pripremu organizma da se suoi sa pritiscima i opasnostima i danas se uzima kao okvir moguih odgovora ljudi kada su pod stresom. Posledice stresa se izraavaju kroz razliite emocionalne, intelektualne i fizike simpotme. Kada je profesionalni stres u pitanju simptomi se odraavaju i na radno ponaanje, to vodi irim organizacionim posledicama.

Rasprostranjeno miljenje da je stres negativno stanje nije sasvim tano. Stres u emocionalnom smislu moe da bude prijatan doivljaj samoispunjenja, uzbuenja i radosti ukoliko je povezan sa prevazilaenjem tekoa i ostvarivanjem ciljeva. Ukoliko nije previe intenzivan, dug i iscrpljuju, stres dovodi do bolje organizacije i uveavanja resursa, to je podsticaj emocionalnom i intelektualnom razvoju i usavravanju. Savladavanje stresa razvija se samopouzdanje i kompentencija. Stres potie iz mnogih izvora i vri vaan uticaj na ljude koji ga doivljavaju. Koliko dalekoseni i snani uticaji mogu da budu pokazuju brojna istraivanja koja ukazuju na to da stres moe da utie na psiholoko stanje, na to kako obavljamo razliitie zadatke ak i na ispravnost odluivanja.

Stres na radu nastaje bez obzira na stepen razvijenosti i ekonomskog stanja u drutvu i organizaciji, mada su njegove posledice tee ako je privreda nerazvijena, a preduzea su u nedovoljnoj ekonomskoj situaciji. Period tranzicije, kriza osnovnih vrednosti u drutvu, relativno loa ekonomska situacija velikog broja ljudi, nezaposlenost, nesigurnost, oslabljena povezanost porodice su faktori koji u velikoj meri predstavljaju podlogu za nastanak raznih stresnih situacija.

Stres na radu je poznata biopsiholoka varijabla koja posreduje izmeu radne sredine, zadovoljstva i zdravlja radnika, a nastaje iz pritisaka koje stvaraju zahtevi posla i odgovora ljudi na te pritiske. Iako mnogi ljudi nakon problema i kriza na poslu za svoj posao kau da je stresan, samo su neke profesije i poslovi ozbiljno ugroeni to i pokazuje tabela; stresnost poslova. Nije ni malo neoekivano to se u istraivanjima dolo do saznanja da su najstresnije one profesije koje se bave radom s ljudima. Primere ekstremno stresni poslova moemo videti u Tabeli 3.

Tabela 3: Ekstremno stresni poslovi1. Ekstremno stresni poslovi

2. Veoma stresni poslovi

3. Stresni poslovi

4. Piloti

5. Policajci

6. Zatvorsko osoblje

7. Novinari

8. Glumci

9. Rudari

10. Aviodispeeri

11. Vatrogasci

12. Hitna pomo

13. TV voditelji

14. Muziari

15. Filmski producenti

16. Socijalni radnici

17. Uitelji

18. Intenzivna nega

19. Stomatologija

20. Menadment, biznis

21. Marketing

22. PR

23. Izdavaka delatnost

24. Javni transport

25. Hotelijerstvo

26. Sekretari

27. Psiholozi

Iz tabele se vidi da se novinari ubrajaju u ekstremno stresne poslove. Meutim i tu treba praviti razliku izmeu onih koji su podloni veem i manjem stresu. Naime, nisu jednako optereeni oni novinari koji recimo izvetavaju sa ratnih podruja i oni koji prate deavanja u oblasti kulture. Jedna od osnovnih karakteristika savremenog ivota je dinaminost svih vidova aktivnosti. Dinaminost esto prati poveanje rizika, opta nesigurnost vezana za odreene situacije. Neprijatan izaziva stresa je i sama nesigurnost posla koja je pojaana razliitim drutveno ekonomskim i tehnolokim promenama. S druge strane, vlada nezaposlenost, rutinizacija, niska odgovornost, slaba motivisanost za rad, kao i neadekvatni uslovi ivotne i radne sredine. Tehnoloki progres oslobodio je oveka tekog fizikog rada, ali je postavio visoke zahteve mentalnim aktivnostima i pouzdanom delovanju u novim okolnostima. Izmeu ostalog ovo se odnosi i na rad sa kompjuterizovanom opremom, zahtevima da se radi sa rizinim i opasnim eksplozivnim ili radioaktivnim materijalima, rodueno radno vreme, visoke norme. Rad u oteanim uslovima je pogodan za razvoj stresnih stanja i reakcija.4.4. Znakovi sagorevanjaAko posmatramo sagorevanje(burnout) postoje tri stepena sagorelosti u zavisnosti od vremenskog intezitea i to su:

1. Iscrpljenost

2. Umor

3. Adrenalna sagorelost

1. U prvom stepenu sagorelosti koji je nazvan Iscrpljenost manje je znakova, zato se oveku privia da je to privremeno stanje, to ga moe navesti da ignorie zdravlje i odmor. Karakteriu ga produktivna usmerenost, oseaj odgovornosti, anksioznost, oseaj da je svima potreban i da svi zavise od njega. Vie je znakova iscrpljenosti:Fiziki znakovi: hronian umor koji ne prestaje po odmoru, bolovi i ujutro i uvee, napadi lupanja srca ili panini napadi, gastroenteroloke tekoe i smetnje pri snu (nesanica).

Psihiki znakovi: povean rad, frustriranost, razoaranje u ljude, oseaj da su kontakti s ljudima naporni, razdraljivost, anksioznost, tuga, negiranje fizikog i psihikog umora, postavljanje tuih potreba iznad sopstvenih. Najkarakteristiniji spoljanji znak je radoholizam.

2. U drugom stepenu sagorelosti koji je nazvan Umor su karakteristini snani oseaji zarobljenosti i nemoi da bi bilo ta promenili, simptomi preterane iscrpljenosti, oseaj krivice i slabljene slike o sebi uslovljene realizacijom. Raste broj znakova i njihova intenzivnost. Veina znakova se pojavljuje iz prvog stepena.Fiziki znakovi: trenutno ili trajno poveanje krvnog pritiska, bolovi, glavobolja, slabljenje imuniteta, alergije, kratkotrajno iznenadno slabljenje psihofizike energije, jake smetnje pri snu bilo da je re o nesanici ili preteranom spavanju.Psihiki znakovi: oseaj zarobljenosti te potreba za povlaenjem iz radnog i ivotnog okruenja, slabljenje slike o sebi uslovljene realizacijom, lako stupanje u bes, cinizam, grubost i okrutnost, nemogunost konotrolisanja ulnih potreba, oseaj krivice, smetnje u koncentraciji i pamenju, otuivanje od blinjih i saradnika, oteano prepoznavanje lai i manipulacije, zanemarivanje sopstvenih potreba, suicidne misli (bez priprema za ubistvo).

Za spoljanje znakove u ovom stepenu karakteristini su promena radnog i ivotnog okruenja, izbegavanje socijalnih kontakata.

3. U treem stepenu sagorelosti, koji je nazvan Adrenalna sagorelost, posledice traju u proseku dve do etiri godine, ponekad su trajne. Osim intenzivnije fizike i psihike simptomatike iz nieg stepena postoji jo karakteristika.Fiziki znakovi: krajnje slabljenje fizike energije, onemogueno ili krajnje oteano odravanje budnosti, bolovi u miiima, intenzivni znakovi osetljivosti i iscrpljenosti, infarkt, modani udar, akutne gastroenteroloke smetnje.Psihiki znakovi: depresija, nemo odluivanja ili planiranja, gubitak oseaja o vremenu, napadi besa, gubljenje kontrole, smisla i oseaja vanosti, pad koncentracije, gubljenje misaonog toka, ranjivost, oseaj nezatienosti, snaan bes i cinizam, mogu pokuaj samoubistva.Spoljanji znakovi: podrazumevaju naputanje svih aktivnosti i prekidanje socijalnih kontakata. Sindrom adrenalne sagorelosti je zadnji stepen procesa sagorevanja, kako u telu dolazi do funkcionalne blokade hipotalamus hipofizne adrenalne ose - HHA nastupa smanjeno izluivanje kortizola. Zato se govori o sindromu sagorelosti HHA ose, odnosno adrenalnoj sagorelosti.Na Slici 4 su vizualno pokazane sve tri faze stepena sagorelosti koje nesmemo da meamo sa fazama ispoljavanja jer su dve razliite faze koje pokazuju dva razliita vremenska intervala i ponaanje oveka u tim fazama.

Slika 4:Faze sagorevanjaKod mladih osoba sa sindromom sagorevanja na radu uoeni su problemi sa spavanjem, esto buenje u toku noi i nemogunost da se zaspi tokom dana .

Ispoljavanje sindroma sagorevanja na radu manifestuje se u etiri faze (Dedi, G., 2005:851-854):

radni entuzijazam: osoba je maksimalno posveena poslu, udovoljava ljudima sa kojima radi, ne doputa sebi dnevni ili godinji odmor. Ovakvo angaovanje ne dovodi do adekvatnog zadovoljstva, te osoba postaje razoarana i nezadovoljna

stagnacija koju karakteriu tekoe u odnosima, kako sa saradnicima, tako i sa porodicom, prijateljima. Osoba je emocionalno ranjiva i nepoverljiva. Najee izlaz vidi u sledeoj fazi;

emocionalno povlaenje i izolacija kao obrazac jo vie doprinosi doivljavanju posla kao besmislenog i bezvrednog.

U ovom stadijumu poinju prvi znaci telesnog iscrpljivanja, to predstavlja dodatni stres i dovodi do poslednje faze;

apatija i gubitak ivotnih interesa javlja se kao odbrana od hroninog nezadovoljstva na poslu. Prvobitno oduevljenje i samouverenost prelaze u cinizam i ravnodunost, javlja se gubitak vere u sebe i svoje sposobnosti. Osoba koja dospe u etvrtu fazu ili se odluuje na promenu ili ostaje na poslu, ali potpuno bez motivacije

4.5. Uzroci sagorevanja

Ranije je ve pomenuto da se esto uje da je uzrok za sagorelost hronini stres, odnosno neuspeno odazivanje na stres, koji nastupa pre svega u radnom okruenju, zato se sagorelost najee naziva kao profesionalna sagorelost. Dosadanja istraivanja pokazuju da ne sagorevaju samo oni koji teko prevazilaze stres, jer ako bi sagorevali iskljuivo oni koji slabo vladaju stresnim situacijama meu njima ne bi bilo toliko ljudi, uspenijih od drugih, koji su bili pred sagorevanjem, jer pojedinac mora da bi postigao uspeh da savlada veliku koliinu zahteva i optereene situacije. Tri grupe uzroka utiu na nastanak sagorevanja (Peniny, 2010): 1. drutveno okruenje(spoljanji uticaji)

2. psiholoko (radno i ivotno) okruenje(spoljanji uticaji)

3. line karakteristike(unutranji uticaji)

1. Drutveno okruenje karakterie poslednjih nekoliko desetina godina prelazak iz industrijskog u postindustrijsko doba. Veruje se da je tranzicija donela i krizu vrednosnog sistema. Pozitivno psiholoko okruenje zahteva recipronost izmeu ulaganja u odnose s ljudima i stepena zadovoljenja potreba u tim odnosima. U svaki odnos se ulae odreeni deo energije, a najve u odnose s ljudima i za rad. U zamenu se oekuje da budu ulaganja vraena, a da ti odnosi zadovolje donekle osnovne potrebe (Peniny, 2010). Ako se govori iskljuivo radnom okruenju i potrebama koje treba zadovoljiti, neophodna je odgovarajua plata za uloen rad, pozitivna potvrda za dobro uraen posao, to je potreba za prihvatanjem, relativno stabilni uslovi rada, kontrola nad radnim okruenjem, jasno dobijanje zadataka, potreba za razumevanjem.2. Psiholoke okolnosti na radnom mestu pojavljuje se: radno optereenje, kontrola nad radom, nagraivanje za uraen posao, radna grupa, komunikacijski kanali, pravinost i vrednovanje, pre svega odnosi u preduzeu. Psiholoke okruenje ivljenja, koje predstavlja dugotrajno optereenje su na primer egocentrian ili manipulativan partner, zahtevni rodtelji, briga za osobe sa posebnim potrebama.3. Line karakteristike takoe utiu na sagorevanje, pa je skoro pravilo da je sagorevanje izraeno kod najsposobnijih i najuinkovitijih, onih koji su bili uspeniji od proseka. Skoro je pravilo da izgorevaju oni koje okolina vidi kao sposobne i uinkovite (Peniny, 2010). Oni koji na prvo mesto postavljaju oekivanja drugih i neprestano tee trka sa samim sobom. Takoe oni koji sagorevaju i sagore, dobro odgovaraju opisu onima sa snanom unutranjom motivacijom, to je ustvari prisilna motivacija. Takve osobe su u odnosu na druge istrajnije i vie zauzete. Ta motivacija se oblikuje pre svega pod uplivom vaspitanja.

Pretpostavlja se da je nestabilna slika o sebi, koja zavisi od samovrednovanja koje je uslovljeno realizacijom, najverovatnije i sutinski uzrok nastanka sagorelosti. Zahtevni roditelji detetu odreuju pravilo da je dobro samo kada zadovolji potrebe drugoga, ne svoje sopstvene. Dakle, roditelji svoju ljubav uslovljavaju. Ako dete to pravilo ugradi u svoje unutranje motivacije, to dovodi do rascepa identiteta, na istinit self - real self, true self, koji je prezahtevan i lani - false self, koji za sebe ne zahteva nita, ali se hrani pohvalama drugih ije je potrebe potrebno zadovoljiti. Na taj nain se oblikuje nestablna slika o sebi, zavisna od samovrednovanja koje je uslovljeno ostvarenjima, zbog ega unutranje prisile vode u radoholilzam. ovek tako sliku o sebi pozitivno vrednuje samo onda, kada dobije dovoljno spoljanjih priznanja za svoje rezultate. Ako toga nema, poinje se preterano truditi, i tada nastupa faza radoholizma, da bi pridobio dovoljno pohvala i da bi odrao pozitivnu sliku samovrednovanja. Gledajui razloge koji su doveli do sagorelosti zbog preteranog rada, razvrstavaju se etiri prisilne unutranje motivacije (Peniny, 2010):

Narcisoidna motivacija: moji rezultati moraju biti perfektni

Duboko zavisna motivacija: moram zadovoljiti ljude oko sebe

Shizoidna motivacija: ako elim opstati, moram raditi

Ankastini (opsesivno kompulzivna) motivacija: moram se potruditi bolje od drugih

Sve te vrste motivacija su povezane s tim kakav ovek eli biti u oima drugih da bi se oseao dobro. Nasuprot unutranjim prisilama, je zrela autonomna motivacija, koja se moe opisati situacijom rad me pre svega zanima i veseli. Istraivanje posledica odgoja sa uslovljenom ljubavlju je pokazalo da uslovljeno nagraivanje dovodi do eljenog znanja, ipak takoe dovodi od spoljanje motivacije, koji se temelji na spoljanjim motivima, a to dovodi do negativnih posledica, kao to su kratkotrajno zadovoljstvo posle uspeha, stid posle neuspeha, ljuljanje samopouzdanja, slaba prilagodljivost, nisko samovrednovanje posle neuspeha, utisak roditeljskog neodobravanja i zameranje roditeljsko. Taj opis se u velikoj meri podudara sa karakteristikama osoba koje sagorevaju.

Vaspitanje koje na prvo mesto vrednosnog sistema postavlja potrebe drugoga i natprosene rezultate (perfekcionizam), dovodi do toga da oveka pre svega zadovoljava oekivanja i potrebe drugih (prisilni altruizam), a njegove potrebe ostaju nezadovoljene. ta vie zanemaruje ih i potiskuje. ovek ulae, investira ne da bi za to samo dobijali tua oekivanja i pohvale. Tako ti ljudi postaju najvie odgovorni i zauzeti radnici, preduzimljivi, te paljivi i pouzdani partneri, roditelji ili deca u posebnim odnosima. Njihove osnovne potrebe ostaju nezadovoljene, energetske rezerve su iscrpljene, pa takvi ljudi sagorevaju. Istraivanje je potvrdilo snanu povezanost sagorevanja i zadovoljenja osnovnih potreba.

U sagorelost vodi upliv sve tri skupine uzroka, odnosno drutveno ekonomsko okruenje, ivotno i radno okruenje, line karakteristike, koje su meusobno snano prepleteni. Drutveno ekonomsko okruenje ustvari su drutveno produktivni odnosi, koji oblikuju drutvene mehanizme, nain odgoja, vrednosni sistem, itd. U periodu postmodernom se navode tri kljuna uzronika: promene i oblik statusa zaposlenih, individualnost koja utie na oblikovanje slike o sebi s promenom vrednosti, te nemo, da bi uticali na ire drutveno okruenje. Line strukture ljudi oko nas zajedno sa drutveno produktivnim odnosima, oblikuju psiholoko okruenje, u kojima se ivi i radi, te utiu na to kakve e biti reakcije na okruenje. Ljudi takoe sami oblikuju psiholoka okruenja ivljenja i rada i drutveno produktivne odnose, te se odzivaju njih u skladu za svojim linim karakteristikama.

Reciproni model sagorelosti ukljuuje sve uzroke i njihovo uplivanje. Recipronost podrazumeva razmenu sa okruenjem, kao ulaganje energije u odnose i punjenje izvora kroz zadovoljenje potreba (Peniny,2010). Nerecipronost dovodi do sagorelosti, kada se u ivotne i radne odnose dugotrajno ulae mnogo, da bi zadovoljili osnovne potrebe.4.6 Psiholoki instrumenti za merenje sindroma izgaranja na posluSindrom sagorevanja na radu je veoma vana oblastnaunog istraivanja zbog njegovog znaajnog finansijskogi socijalnog efekta koji proizilazi iz (ne)zadovoljstva zaposlenihradnim mestom i njegovih posledica na fiziko i psihikozdravlje zaposlenih.Postoje razliiti instrumenti koji su otkriveni sa ciljemda mere ovaj fenomen. Od ovih instrumenata najee sekoristi Maslach Burnout Inventory (MBI) koji meri profesionalnekarakteristike ispitanika i uzroke pojave sindromasagorevanja na radu sa ciljem da se prvenstveno omoguikvalitetni radni ivot zaposlenih u raznim kompanijama iradnim organizacijama, a takoe i da se utie na prevencijunjegove pojave i strategije leenja. Sindrom sagorevanja naradu se i definie u odnosu na ovaj merni instrument. U Sjedinjenim Amerikim Dravama MBI je irokorasprostranjen, kao i dravama Evropske Unije (EU) i usvim dravama Latinske Amerike. Sa usmeravanjem fokusana internacionalni menadment, takoe je izvrena i njegovavalidacija u razliitim dravama i kulturama sveta kako bise naao zajedniki instrument za procenu multikulturolokih radnih snaga.

MBI se ispituju tri osnovna aspekta koji definiu burnout sindrom u formi 22 izjave u tri subskale i to:

1. Emocionalna iscrpljenost: Devet izjava koje procenjuju oseanja o preteranom emocionalnom ulaganju i iscrpljivanju na poslu2. Depersonalizacija: Pet izjava koje procenjujubezlinost odgovora primaocausluga, tretmana ili instrukcija3. Lini uspesi: Osam izjava koje procenjuju oseanja vezana za kompetenciju i uspehna posluMeutim postoje i ostale metode meranje a jedni od njih su:

1. Minnesota Satisfaction Questionnaire (MSQ) kratka forma sa odgovorima od 1-5

5 = Ekstremno zadovoljan

4 = Veoma zadovoljan

3 = Zadovoljan

2 = Delimino zadovoljan

1 = Nezadovoljan2. The GeneraleHealthQuestionnaireOpti zdravstveni upitnik sa sa opsegom od12 do60 pitanja. Verzija od 28 pitanja(GHQ-28) se najee koristi. Broj bodova od 0 do3 se odnosi na etiri moga odgovora(apsolutno ne," "ne ee nego obino," ee nego obino," imnogo ee nego obino")3. The Burnout Risc SurveyAnketa za rizik od izgaranja Ova anketa je formirana da bi pokazala verovatnou neslaganja izmeu odreene osobe i njenog/njegovog radnog okruenja. Odgovor da" na: tri ili vie pitanja ukazuje na rizik od burn outsindroma dok na etiri ili vie pitanja ukazuje na veliki rizik.

4.7. Spreavanje sindorma izgaranja na poslu

Suoavanje sa sindromom sagorevanja potencira tzv. rezilijence koje predstavljaju trajne snage ili aspekte linosti koje pomau osobi da se uzdigne iznad ivotnih nedaa, i izgradi efektivnu borbu sa problemima. To vodi aktualizaciji ljudskih kapaciteta (individualnih, grupnih i zajednice) u cilju svrsishodnog sueljavanja sa stresnim okolnostima na emocionalno i fiziki zdrav nain (Petrikovi,2010). U literaturi dominira sedam rezilijenci: uvid, nezavisnost, odnosi, inicijativa, kreativnost, humor i moral, ije se razvijanje i praktino primenjivanje preporuuje kao najadekvatnije preventivno sredstvo za nadvladavanje profesionalnog troenja i samounitenja. Sagledane kao celina, pomenute rezilijence potvruju saznajni stav da od mnotva faktora zavisi da li e doi do sagorevanja ili ne, pri emu je posebno znaajna struktura linosti. Stepen frustracione tolerancije se ispoljava u rasponu od nemonih i slabih na frustracije nisko tolerantnih, do karakterno stabilnih i snanih linosti sa zavidnim stepenom frustracione tolerancije.

S obzirom na to da se ne moe uticati, bar ne neposredno na drutveno ekonomsku okolinu, lake e se uticati na psiholoko okruenje ivljenja. Umesto usamljenih aktivnosti, preporuuje se saradnja, raznobojni meuljudski odnosi ; Stimulativna sredina, raznovrsnost poslova; Samoostvarivanje, kreativne aktivnosti; Oseaj za humor; Nauiti kako rei ne; Nauiti komunicirati jednoznano; Voditi rauna o sopstvenim potrebama; Sagledavanje linih motivacija; Svesno biranje poziva; Promena uloga; Struno usavravanje; Podela odgovornosti; Prilagoeno optereenje obavezama; Spisak redosleda obaveza

Koraci za spreavanje sagorelosti:

Podela aktivnosti na one koje iscrpljuju i tite, i one koje vraaju energiju. Svoje aktivnosti podelite na dva spiska: One koje iscrpljuju i one koje vraaju energiju. Potom uravnoteiti spiskove, odnosno smanjiti one aktivnosti koje optereuju, a poveati one koje rastereuju. Nije dovoljno samo odluiti se na to, ve je potrebno i istrajati na tome.

Praktikovanje dovoljno velike koliine sna. oveku sa veim naporom potrebno je vie sna. Rekreacija moe doprineti odmoru, ali ipak ne moe nadomestiti san.

Postavljanje granica i realnih ciljeva. Nauiti rei ne. Niko nam rei kako rei ne i zato nam je to tako teko ili skoro nemogue. Prvi korak ka tome je postavljanje realnih ciljeva.

Prepoznavanje i nagraivanje sopstvenih rezultata, jer ako ne budemo znali sami pohvaliti svoj rad, biemo zavisni da to uini neko drugi.

Razliite strategije prevencije sindroma sagorevanja na radu ukazuju na dva smera intervencije: na leenje kada se ve ispoljio ili

na njegovu prevenciju.

Obe strategije imaju zajedniki cilj da se pomogne osobama koje ispoljavaju sindrom s