Be a te Grim srud

BU DA LA SLO BOD NA

Sa šved skog pre veoDo ri jan Haj du

1.

B U D A L A S L O B O D N A 7

Ja sam Eli. To zna či moj Bog na he brej skom. To je i žen­sko i muš ko ime.

Ne mo gu da bu dem u sta nu. Pod se na gi nje ka opa­snim pro zo ri ma pre ma dvo riš tu. Pro zo ri me pri vla če. Mo­gu da se ba cim. Mo gu da sko čim. Pla šim se. Pri čam i ne mo gu da pre sta nem. Ja sam ona ko ja pri ča i o ko joj se pri ča. Ona sa gla so vi ma u gla vi. Ona u ko joj se pri ča, do bes kra ja. Mo ram da se od bra nim od ono ga što gla so vi go­vo re. Mo ram da od go vo rim na nji ho ve po zi ve. Mo ram da po na vljam po kre te ru ka ma u ćoš ku ku hi nje. Po na vljam i po na vljam ona ko ka ko oni ka žu da tre ba. Šta bi se de si lo ako ne bih? Mo gla bih da puk nem. Da se slo mim. Gla va da se ras ce pi. Ceo stan da iza đe iz zgra de po put fi o ke.

Imam tri de set de vet go di na. Po sled njih dva de set go­di na sam ma nje­vi še pro ve la po psi hi ja trij skim kli ni ka ma. Go to vo jed na ko du go sam se iz dr ža va la kao pi sac, dra­ma turg i re di telj. Spi sa telj stvo ni je za ni ma nje. To je ži vot. Ju če sam pi sa la. Pi šem i da nas, a pi sa ću i su tra. Lu tam u re či ma. Ose ćam i uži vam u re če ni ca ma i kon tek sti ma. Na la zim to u se bi i oda jem ga. Oda jem, ali za dr ža vam. Dar uz ko ji ra stem. Za ko ji se dr žim kad sam bo le sna. Za ko ji se dr žim kad sam zdra va. Tre nut no če kam. Do bi la

Be a te Grim srud8

sam no vog kog ni tiv nog te ra pe u ta. Cilj je da se ospo so bim za bo ra vak kod ku će, na kon pet go di na do la že nja na ode­lje nje i od la že nja s nje ga.

Sum nji ča va sam pre ma kog ni tiv nom te ra pe u tu. Bi la sam na to li ko te ra pi ja. Ali sa da ću pro ba ti neš to no vo, za­š to da ne. On je mo jih go di na, vi sok i vi tak i ima konj ski rep. Do la zi kod me ne ku ći ume sto da ja idem kod nje ga. Kod me ne ku ći se, iz me đu osta log, pro blem i na la zi. Opa­sni pro zo ri. Strah da ću se ba ci ti. Iz le te ti. Skli znu ti. Da će me iz vu ći pro ma ja. Da ne ću mo ći da se uhva tim za kli za vi na meš taj i za dr žim se. Ka že mi da na pi šem li stu pro ble­ma. Is pad ne du gač ka. Mo li me da na pi šem li stu ono ga u če mu sam do bra. I ona is pad ne du gač ka, što iz ne na di te­ra pe u ta. Ru pa u bo le sti.

„Gde je naj o pa sni je?“, pi ta. „U spa va ćoj so bi“, od go­vo rim. Pod je na kri vljen i vu če me ka mrač nim pro zo ri­ma. „Mo ram da se dr žim za kre vet.“ Uđe mo u spa va ću so­bu. Či tav pro zor pre kri va tam na za ve sa. Iza nje kao zaš ti ta sto ji jed na afrič ka skulp tu ra. Pro zor se ni ka da ne otva ra. Za ve sa se ni kad ne po vla či. „Pod je kriv“, po no vim. Te ra­pe ut iz va di lop ti cu iz dže pa. Spu sti je na pod. Ona se ma lo za vr ti, ali se po tom za u sta vi. Ne ot ko tr lja se ka pro zo ru. Obo je je gle da mo. Ja raz miš ljam ka ko sla ga nje da je neš to pot pu no po greš no tač no sto ji sad tu i ra ču na se kao isti na. Ne znam šta da mi slim, da li smo vi de li isto? On po dig ne lop ti cu i vra ti je u džep. Ne ka že niš ta.

B U D A L A S L O B O D N A 9

Ja sam Eli. To je i žen sko i muš ko ime i zna či moj Bog na he brej skom. Ku ća je ti ha. Pre sta li smo da se de re mo. Pre sta li smo da tr či mo sva ko na svo ju stra nu i pra vi mo ne­red. Ma ma je odav no od u sta la od po ku ša ja da nas vas pi ta. Cve će u dnev noj so bi je raz ba ca no po po du. Ba ca li smo stva ri una o ko lo ne zna ju ći kad je do sta. Ja imam go di nu i po da na, moj brat Tor vald je go di nu i je dan dan sta ri ji od me ne. Ka i še vi ma sa deč jih ko li ca nas ve zu ju za kre ve tac. To kom no ći smo po ku ša li da vriš ti mo, ali smo pre sta li. Ni ko ne do la zi da nas spa se.

Ose ćam ka ko mi ka i še vi ste žu go lo te lo. Uvi jam se kao zmi ja, ali ne mo gu da se oslo bo dim. Te lo je mo kro od zno ja, a li ce od su za. Ski nu li smo pi dža me, ga će i pe le ne. Sad su na po du kraj kre ve ta. Ba ci li smo ja stuk, po kri vač i čar šav. Pre ba ci li smo du šek pre ko ivi ce kre ve ca. Le ži mo go li na da ska ma ve za ni ka i še vi ma kad ta ta uju tru do đe. „Po gle daj sa mo kol ’ko su ja ki“, ka že.

Be a te Grim srud10

Ra no idem u kre vet poš to sam po pi la go mi lu ta ble ta za spa va nje. Noć je. San je bio ov de, ali je iz ne na da ne stao. No ga mi se tre se. Ba ca kam se po kre ve tu. Le žim ra ši re nih ru ku, ve ru ju ći da sam ve za na. Mla ta ram i šu ti ram. Ka iš me ste že pre ko sto ma ka. Ne mo gu sa ma da ga ski nem. Mi slim da su mi i ru ke i no ge ve za ne. Mo raš da imaš ključ da bi mo gao da otvo riš. Bol ni ča ri ga ima ju. Po zi vam u po moć. Ne mo gu da do hva tim lam pu. Sve se de ša va u mra ku. Po no vo po vi čem.

Sa ma sam u sta nu. U gra du. U ze mlji. Na ze mlji. Na sve tu. Ga lak si ja se su da ri la sa obla kom ga sa ko ji je zbri sao sve lju de. Sav ljud ski ži vot se uga sio, sa mo sam ja osta la. Sa mo ja sam imu na na taj gas, za jed no sa osta li­ma ko ji le že ve za ni u svim du šev nim bol ni ca ma na sve tu. Bez klju ča i mo guć no sti da se oslo bo de. Hra na je osta la u fri ži de ru. Au to mo bi li su i da lje na par kin gu. Pa re su još uvek u ban ci. Ko nji su na po lji ma. Le ko vi su u bol ni­ca ma. Pi lu le su još u ku ti ji ca ma. Ško le sto je bez uče ni ka. Knji ge bez či ta la ca. Cve će je osta lo u cve ća ri. Sun ce je i da lje na ne bu. Ki ša je u obla ku. Usko ro će bu dil ni­ci za zvo ni ti na či ta voj se ver noj po lu lop ti. Ni ko ih ne će uga si ti.

B U D A L A S L O B O D N A 11

Ja bih mo gla sve da na sta vim. Ali ne mo gu da se oslo­bo dim. De be li ka i še vi. Ne mam ni ka kve šan se. Za vi sim od onih ko jih vi še ne ma. Ja sam ono što osta je kad svi dru gi ne sta nu. Go vor mi je i da lje u usti ma. Glas u gr lu. Ali ne­mam pri stu pa uši ma. Po no vo vik nem. Ne znam šta dru go da ra dim. Imam je zik u usti ma, ali je bes ko ri stan. Da li da po sled nju mo li tvu iz go vo rim na glas ili u se bi?

Be a te Grim srud12

Ta ta se ša li s na ma de com. Pu zi na sve če ti ri. Ta ko se vi­še ne ša li. Sa mo iz ne na da drek ne. Vi ka ti je tu ći gla som. Ru ka mu je br za po put mu ho lov ke. Mi vriš ti mo. Be ži mo i kri je mo se. Ma ma vik ne: „Ne igraj se psa.“ „Ni sam ja pas“, za kev će ta ta. „Ja sam lav.“

B U D A L A S L O B O D N A 13

„Že lja, že lja, že lja. Bor ba, bor ba, bor ba.“ To je glas tre­ne ra bok sa. Ali mo ra da je bio tu sve vre me. Mno go pre ne go što sam ja po če la da bok su jem. Ra dim čuč nje ve i zgi bo ve. Skle ko ve. „Bol u mi ši ći ma je po zi ti van bol. Di­ži se na pr ste, bok so va ti zna či svi ra ti sto pa li ma!“ Uda ram džak. Sna ga ne do la zi iz ru ku već iz ku ko va. Tre ba da spa­ring­part ne ra na le đi ma od ne sem pre ko so be i vra tim ga. Imam sr ce bor ca. „Di ši, di ši, di ši.“ Raz miš ljam o mom no vom kog ni tiv nom te ra pe u tu. Mi niš ta ne tre ba da vra­ća mo. Tre ba da udah ne mo sa daš njost i bu duć nost. Da ne pri ča mo pre vi še o proš lo sti. Tre ba da sklo ni mo te ret. Da ga ljuš ti mo ma lo­po ma lo i osta vi mo na pu tu. Da na đe mo obi la zni ce. Da na đe mo ru ti ne. Da na đe mo put na pred. Zno jim se. Škr gu ćem zu bi ma no ću. Šta me sad če ka?

Be a te Grim srud14

Sto jim na sto li ci u ku hi nji i re ci tu jem svo ju po e zi ju. Re či se ri mu ju. Go vo rim gla sno i ge sti ku li ram. Ma ma i ta ta i brat i se stra slu ša ju. Do bi jem ogro man apla uz, po klo nim se i sko čim sa sto li ce. Is tr čim u pred so blje, a apla uz još tra je. Utr čim i po no vo se po klo nim. Na li ci ma slu ša la ca vi dim ko li ko su po no sni. Pi tam ma mu da li mo gu da bu­dem to kad po ra stem, to da smiš ljam pe sme i imam pu­bli ku. „Pi sac“, ka že ma ma. „To mo žeš da bu deš sa stra ne.“ Ho ću da bu dem sa mo pi sac, i mo žda sto lar sa stra ne. „Ti si pi sac“, ka že ta ta. „Sa mo na sta vi.“

B U D A L A S L O B O D N A 15

Imam šest go di na. Pri čam i ne mo gu da pre sta nem. Pre­pri ča vam, ob jaš nja vam, pi tam, iz miš ljam, la žem i gric kam nok te. Imam du gu ko vr dža vu zlat nu ko su i ve li ke tam ne oči. Du ge tre pa vi ce i ru me ne obra ze. Ho ću da se oši šam na krat ko. Mo žda mo žeš da od lu ču ješ o sve mu kad na pu­niš se dam go di na. Ko ža mi je ble da, go to vo pro vid na. Pu­tu jem svu da, sve vre me pa dam i po vre đu jem se. Imam neo če ki va no mno go ogre bo ti na za jed nu prin ce zu. Na jed nom ko le nu sve tlo braon fla ster. Is pod nje ga du bo ka ra na. Ve žbam vo že nje bi ci kla bez dr ža nja gu ver na la.

Je dan je od po sled njih da na u predškol skom. No sim le pu ro ze ha lji nu ko ju mi je sta ri ja se stra Ma rit sa ši la. Uči­o ni ca je ne u gled na. Ce la ško la je sa mo pri vre me na. Sa sto ji se od ba ra ka ko je je tre ba lo da se ko ri ste go di nu da na, dok ne iz gra de no vu. Ko ri ste se već de set go di na. Sun ce si ja kroz pr lja ve pro zo re, a na ši cr te ži po kri va ju ru pe na ta pe­ta ma. To ni ka ko ni je od go va ra ju će uto čiš te za oso bu mog bo žan skog ime na, ali ja sve jed no se dim ov de.

Znam da po sto je taj ni iz la zi iz ono ga što na zi va ju stvar noš ću. Usko ro ću is ku si ti da ih je vi še. Usko ro ću ste ći do ži vot nog pri ja te lja. Jed nog pri ja te lja i jed nog ne­pri ja te lja. Jed nog ko ji že li do bro, ali ko me se kne dle u gr lu

Be a te Grim srud16

mno že sve dok ne puk ne i po tom ne mo že da pre sta ne da pla če. Jed nog ko ji će me ka sni je u ži vo tu pod se ća ti na to da sam ne kad bi la ma la.

„Ko će da glu mi Espe na Aske la da?“, pi ta uči telj. Mo ja ru ka se naj br že po dig ne. Od i gra će mo pred sta vu za ro di te­lje pret kraj škol ske go di ne. Ve ći na ne že li da igra Espe na Aske la da. Pre vi še su sti dlji vi za glav nu ulo gu. Znam da je ulo ga mo ja. Već znam sve re pli ke na pa met.

Bi lo jed nom jed no ogrom no kra ljev stvo. S kra ljem i kra lji com i nji ho vom prin ce zom sprem nom za uda ju. Pro­blem je bio u to me što ni ko ni je mo gao da je ućut ka. Na sva ko pi ta nje je od go va ra la pi ta njem. Onaj ko ji je ućut ka do bi će i nju i po la kra ljev stva, re kao je kralj. U jed noj si­ro maš noj po ro di ci bi la su tri si na. Per i Pol će se, na rav no, da ti na put. Naj mla đi, Espen, že li da po đe s nji ma. Per i Pol mu se sme ju. Ti, ta kav pr ljav, što stal no se diš kraj va­tre i igraš se pe pe lom, ne maš ni ka kve šan se kod prin ce ze.

„Ko će da igra prin ce zu?“ Sko ro sve de voj či ce bi da bu du prin ce za. Ali ne i ja. Uči telj po ka zu je na me ne, s mo jom an đe o skom ko som i ode ćom prin ce ze. „Eli je prin ce za“, ka že. „Ne mo raš ni da se pre svla čiš.“

„Ali ja ho ću da se pre svu čem“, od go vo rim. Ho ću po­ce pa nu ode ću i ka ri ra nu ka pi cu. Ho ću tor bu s po de ra nim ka i šem i ho ću da ku pim sve što na đem na pu tu kroz šu­mu. Ho ću da bu dem ona ko ja će pro mu ćur noš ću i ma­ š tom oča ra ti prin ce zu. Ona od ko je će za ne me ti, osta ti bez re či i po sta ti mo ja.

B U D A L A S L O B O D N A 17

Na tre nu tak na pu stim te lo. Leb dim me đu de com. Gle dam se be s pla fo na. Kad ova ko na pu stim se be, pra vim gri ma se, a osta li me po dra ža va ju i sme ju se. „Zaš to ta ko čud no mr daš usta?“ Sme šim se usti ma, bez osme hi va nja. To me ne mo gu niš ta. I moj ta ta ra di to isto.

Na sto li ci vr tim svo je te lo ob u če no u prin ce zu. Ko je od lu čio da vi še li čim na prin ce zu ne go na ono što za i sta je sam? Svi oni kod ku će ko ji me obla če i pred sta vlja ju sve­tu. Sva koj po ro di ci je po tre ban ne ko ko ga će pred sta vlja ti. Na gi njem se nad klu pu. Po di žem po gled i vi dim da uči telj po ka zu je na me ne.

„Ti si sa vr še na, Eli. Ti, baš kao i prin ce za, uvek imaš su prot sta vlje nu vo lju.“ I imam. Ne že lim da se dim kraj ka te dre i če kam dok Espen Aske lad vi če: Na šao sam, na­šao sam. Uh, ba ci to, vi ču nje go va bra ća. To je đu bre. Mo­žda je ste, ali mo ram da ga sa ču vam, ka že Espen i sta vi ga u tor bu. Naš la sam, naš la sam, po mi slim. Jed nog da na ću sa ku pi ti to li ko da vi še niš ta ne će bo le ti. Jed nog da na ću sa ma o sve mu od lu či va ti i is ko ri sti ću sve što sam naš la.

Ali sa da će bi ti ona ko ka ko uči telj ka že. Ja sam prin ce za i se dim pra vo na sto li ci po red ka te dre u jed noj od mo jih naj lep ših ha lji na. Imam di ja de mu u ko si i če kam pro sce. Ro di te lji pu ni oče ki va nja se de u uči o ni ci. Nji ho va te la su ve li ka na na šim ma lim sto li ca ma. Gle da ju osme hu ju ći se. Poč nem da pra vim gri ma se. Za tva ram i otva ram oči. Vi še pu ta se osmeh nem. Če kam. Tre ba mi ulo ga u ko joj ću sve

Be a te Grim srud18

vre me pri ča ti i ak tiv no uče stvo va ti u rad nji od po čet ka do kra ja.

Espen Aske lad sto ji na sa mom kra ju uči o ni ce. Ša pu­će svoj tekst. Pu ni tor bu na đe nim stva ri ma ko je je uči telj sta vio na pod. Svi se pre tva ra mo. Taj ko ji igra Espe na je ina če opa san mo mak. Ali ne i kad je uči o ni ca pu na ro di te­lja. Sa mo me ni je sve ozbilj no. De čak za de ča kom le že na sto mak na ka te dru, po vla či ma ji cu i do bi ja tri bla ga udar­ca po ka zi va čem po le đi ma. Osta la de ca sa mo osra mo će no ra de što im se ka že. Nji ma to ni je ta ko va žno. To je pri ča.

Per i Pol mi pri la ze. Ne zna ju ka ko se pro si i mo ja reč je po sled nja. I on da Espen. Ve žba li smo mno go pu ta. Iz­vla či jed nu po jed nu čud nu stvar iz tor be i ja ga pi tam šta je šta. On od go va ra i od go va ra. Ali za raz li ku od pro ba, ja na sta vim da ga is pi tu jem i kad mu vi še ne osta ne stva ri u tor bi. De čak ko ji igra Espe na za ne mi, baš kao što bi ja, prin ce za, tre ba lo da uči nim. Dok na sta vljam da pri čam. Pa, da nas ima mo pu bli ku.

Ne mo gu da pre sta nem. Je dan pot pu no no vi kraj pri če is ti če mi iz usta. Ni sam ne ma. Ce la pred sta va je uniš te na i ro di te lji ko ji je zna ju na pa met ne zna ju kad da apla u di ra ju. Pri ča se odav no za vr ši la. Ven ča će mo se i ži ve će mo sreć no do kra ja ži vo ta. Uči telj za po či nje apla uz ka ko bi me nad gla sao.

On da se to de si, za me ni mo me sta. Ja se pre me stim. Prin ce za je bi la sa mo ča u ra iz ko je sam is pu zi la. Uvla čim se pod ka ri ra nu ka pu. Ne u de ča ka ko ji ga igra. Ali na nje­go vo me sto. Ja sam Espen Aske lad.

B U D A L A S L O B O D N A 19

Glas u me ni ka že: „Ti si Espen. Ni si sa mo Eli. Ti si pra vi Espen Aske lad. I ni si sa ma u svom te lu.“ Tad za ću­tim. Za ne me la sam od gla sa u sop stve noj gla vi. Onog ko ji od lu ču je. Ko ji pre u zi ma. Ko ji se uvla či u me ne. Pod ko žu i u mi sli. U gla vi mi je. Po či nje da pri ča sa mnom i tu će i osta ti.

Ka že da sam ja on. I on ima šest go di na, do miš ljat de­čak, ali mno go tu žan. Apla uz utih ne. Svi mi ma li glum ci se po klo ni mo i is tr či mo u hod nik. Če ka mo no vi apla uz da bi smo se vra ti li.

Ja ne tr čim sa ma. Po sta la sam dvo je. Sve vi dim spo lja. Ka ko mi di ja de ma pa da i ka ko tr či mo u uči o ni cu. Ja sam Espen i mo ja je po sled nja. Naš la sam, naš la sam.

Be a te Grim srud20

Espen se po ja vlju je sva ke ve če ri kad pe rem zu be. Kad vo da po te če iz sla vi ne, on je po no vo tu sa svo jim ne žnim gla som. Mo že mo da se sme je mo jed no dru gom. Na usti­ma mi se po ja vi osmeh, a ni ko ne zna ot kud.

Le pa sam i br za u pre te ra no le poj spa va ći ci. Espen je mu sav i za ba van. „Sle de ći put igraj sve ulo ge sa ma“, ka že. Is plju nem pa stu. „Ho ću da bu dem kao svi dru gi“, od go­vo rim. „Ni si kao dru gi. Pa, imaš me ne.“

„Ne znam da li te že lim“, ka žem. „Da li že lim da bu dem je di na ko ja te ima.“ Moj brat Tor vald si gur no ne ma prin ce zu u gla vi kao što ja imam Espe na Aske la­da.

Za vr nem sla vi nu, a ta ta vik ne: „Je si go to va? Ho će mo da či ta mo?“

Mo gu li sa da da osta vim Espe na? U ku pa ti lu. U vo di. Ne mam iz bo ra. Po no vo otvo rim če smu i za ču jem ga ka ko pla če.

„Zaš to si ta ko tu žan?“„Ti si tu žna. Po sle pri če, lam pa će se uga si ti i ti ćeš se

po no vo upiš ki ti. Pro bu di ćeš se u mra ku i škr gu ta ti zu bi­ma. Ose ti ćeš strah i ne spo koj. No ge će ti se tre sti i ne ve se­lo ćeš se sme ja ti u snu.“

B U D A L A S L O B O D N A 21

„Zaš to?“ Ne od go va ra. Ho ću da bu dem kao Tor vald. Espen ri da. Uzmem peš kir i po ku šam da ob ri šem su ze. Ne mo gu sad da ga osta vim.

„Do đi“, ka že ta ta, „ina če ne ma pri če. Brat ti je već u kre ve tu.“

Be a te Grim srud22

Kad od vr nem sla vi nu da ope rem su do ve, Espen se vra ća. I da lje ima šest go di na, ali ja sam od ra sla. Svo jim plač lji vim de čač kim gla som ka že: „Do bro doš la u stvar nost.“

Zar ni je do bro doš la u lu di lo? Po sta lo je jed no isto. Sva ko dne vi ca. Stih u gla vi: Stvar nost sru še na. Bez stvar­no sti ro đen.

Espen ka že: „Vi dim te i uvek ću te vi de ti.“ Shva tam da to tre ba ja nje mu da ka žem. „Na la ziš se u me ni i uvek ćeš se na la zi ti.“ Nje go ve su ze su sre ću se sa mo jim to plim ru ka ma u vo di.

Ka že: „Zaš to mi se ne ja vljaš?“ Ali ja vljam se. Ka žem „da, da, da“, gla sno sa ma se bi. To zna či da znam da si tu. Znam da že liš mo ju pa žnju i do bi jaš je. „Mo raš da me slu šaš, mo raš da pri čaš sa mnom“, ka že Espen. „Ina če...“ „Ina če, šta?“ „Ina če ćeš se ras pu ći. Da le ko od to ga da uvek ra diš ono što ti ka žem“, na sta vlja.

„Baš ra dim šta mi ka žeš. Uglav nom.“ Ali sa da po ku­ša vam da iz beg nem da ne ko stal no upra vlja mno me. Po­ku ša vam da na u čim da is klju čim i uklju čim gla so ve. Po­ku ša vam da na u čim da se ne po ko ra vam, da ne slu šam sve vre me. Pre ba cu jem gla so ve na pred, ka če lu. Tu će da če ka ju dok ja ra dim neš to dru go.

B U D A L A S L O B O D N A 23

To kom go di na Espen od la zi i vra ća se. Naj češ će se po­ja vlju je u vo di. Či sto fi zič ki na ko ži ili pre ko zvu ka če sme, tu ša, po to ka, br za ka, mo ra. De ša va se da mi se svi de on i nje go ve su ze. De ša va se da ga za mr zim jer me uz ne mi ra­va. Jer mi kra de vre me i is klju ču je me iz ži vo ta s dru gim lju di ma.

Be a te Grim srud24

Se di mo u ko li ma, ta ta, Tor vald i ja. Imam tri de set pet kru na u dže pu. Još uvek sam do volj no mla da da šte dim otkad pam tim. Ku pi ću ko žni fud bal. Ta ta iz ne na da sta je kod pro dav ni ce ko ja ni je sport ska. Ula zi i vra ća se. Tre­ba da ku pi kan tu bo je, ali mu ne do sta je pet kru na. „Eli, mo žeš li da mi po zaj miš pe ta ka?“, pi ta ve se lo. „Re ci ’ne’“, ka že Tor vald. „Ni kad ti ne će vra ti ti.“ Po gle dam u ta ti no mo le ći vo li ce. A fud bal? Uzme mi pet kru na iz ru ke a da i ne znam ka ko se to de si lo.

Tor vald je još odav no za ko ra čio u stra nu što se ti če dru že nja s ma mom i ta tom. Okre nuo se dru gim od ra sli­ma. Ja sam još uvek tu jer ne znam gde bih ina če bi la. Ide­mo do sport ske rad nje i ta ta se cen ka i ube đu je pro dav ca dok ne do bi je mo bla go po ha ba nu po lov nu ko žnu lop tu za tri de set kru na.

Ta ta ne ume i ja ne umem, ali ipak ume mo.

Zvon ce za zvo ni i ode lje nje 1B br zo usta je iz klu pa. Po di­žem fud bal u mre ži za ka če noj za ra nac. To je mo ja lop ta. Sad će mo da igra mo. Ti mo vi su isti kao na proš lom od­mo ru. Te ren je ogro man. Go lo vi ve li ki. Ve ći na sa mo opa li lop tu kad im do đe. Iz ne nad no i ne pla ni ra no. Ne ki dri­

B U D A L A S L O B O D N A 25

bla ju i dri bla ju sve dok ne na le te na pre vi še pro tiv nič kih no gu i za pe tlja ju se.

Obo ža vam da igram. Osta nem sa ma pred pro tiv nič­kim gol ma nom. Pot pu no slo bod na. Tre ba sa mo da dam gol. Dri blam i še vam, ali pot pu no pro ma šim. Ja, ko ja sam ta ko si gur na. Ne ki se sme ju. Bez go la iz ta kve sto po stot ne šan se. Le đa mo jih dru go va iz ode lje nja su raz o ča ra na.

Neš to ka sni je se po no vo na đem u šan si. Ali po no vo pro ma šim. „Igra ćeš be ka“, ka že je dan od de ča ka. „Igram u na pa du“, od vra tim. Ho ću da da jem go lo ve, ali to ne ka žem. Je dan ko ji stal no pre ki da upre pr stom u me ne: „Mo raš da se me njaš. Ni si do bra. Mo ra mo da po be di mo.“

Baš je sam do bra. Mi slim da sam naj bo lja. Pri đem lop­ti i po dig nem je ru ka ma. „Šta ra diš to?“, upi ta jed na de­voj či ca. „Slo bo dan uda rac“, vik ne dru ga. „Vra ti je“, ka že je dan de čak. Ja za gr lim lop tu i od go vo rim: „To je mo ja lop ta.“

„Kva riš igru“, ka že je dan glas, pa još je dan, i sva de ca kre nu za mnom po put du gog re pa ka ško li, dok čvr sto ste žem lop tu na gru di ma. Šta će te, po mi slim. Ubr zam i osta li osta nu iza me ne, do vi ku ju ći. „Glu pa čo!“ Šta će te. Ne mo gu da osta nem.

Pro đem ško lu, pre đem uli cu i uđem na gro blje. Sed­nem kraj jed nog gro ba. Na nje mu pi še Vik tor i ni ko ga du go ni je sre đi vao. „Vik to re, Vik to re“, ka žem. Su ze mi na vru. Glu pa sam. Kad se igra, lop ta je sva či ja. Znam to. Ali ne mo gu niš ta pro tiv to ga.