BBBBRRRROOOOJJJJ 22224444 ���� 22223333 .... JJJJUUUULLLL 2222000000009999 ....

IINNFFOORRMMAATTOORR OO RRAADDUU II @@IIVVOOTTUU GGRRAADDSSKKEE OOPP[[TTIINNEE

U OVOM BROJUOP[TINSKI INFORMATOR �SAVSKI VENAC�

6-7 Skup{tina op{tine

NOVA OP[TINSKA IZBORNA KOMISIJA

8 Op{tinske teme

PREDSTAVQEN TIM ZA STRATE[KI PLAN

9 Poziv za gazdovawe Ku}om kraqa Petra

(SVE) TRI DOBRE PONUDE

10 Fitnes-kompleks u Hajd-parku

PRAZNIK ZA REKREATIVCE

12 De~ji ekolo{ki festival

MLADI ISTRA@IVA^I POBEDILI ZLO]E

16-17 Vladislavu Bajcu nagrada �Isidora Sekuli}�I ISIDORA BI BILA PONOSNA

18 Potpisan Protokol o obnovi i opremawu

�DOKTOROVA KULA� BI]E �RODITEQSKA KU]A�

19 Promocija drugog dela projekta �Bebi na dar�MULTIMEDIJALNI KUVAR ZA BEBE

20-21 Nagrade Vukovcima i \acima generacije

UZ POKLONE I VELIKA O^EKIVAWA

22-23 [kolska takmi~ewa

NAJBOQI NA SVIM POQIMA

24 Novi kwi`evni festival

�KROKODIL� OSTAVIO UTISAK

8

12

16-17

18

20-21

24

OP[TINSKI INFORMATOR SAVSKI VENACOsniva~ i izdava~: Gradska op{tina Savski venacIzlazi tromese~noPriprema i ure|uje Odsek za informisawe:Du{ko Antoni}, glavni i odgovorni urednik,Sne`ana Mikavica i Branka Mari} (novinari),\or|o Vukoje (foto-reporter)Savet za informisawe: Predrag [ejat, predsednik,Milan Avramovi}, Zoran \or|evi},Danilo Ra~i} i Mihajlo Ruvidi}Grafi~ko ure|ewe: Velimir Brankovi}[TAMPA: [tamparija �Politika A. D.�Adresa redakcije: Kneza Milo{a 69Tel: 20-61-889, 20-61-884, 20-61-887 � Tel/faks: 26-43-490E-mail: redakcijasv@savskivenac.org.yu

Sve informacije vezane za gasifikaciju,izvode iz mati~nih kwiga, komunalne teme,ostvarivawe svojih prava i druge odgovore na pitawa iz delokruga op{tine gra|ani mogu dobitiu Op{tinskom KOL-CENTRU, tel: 36-02-380ili preko E-MAIL-a: pitanja@savskivenac.org.yuAkcija �Gra|anin � inspektor�, KOL-CENTAR 36-02-850

Informacije o Gradskoj op{tini Savski venacmo`ete na}i i na Veb-sajtu: www.savskivenac.org.yuAko, putem SMS poruke, `elite da postavite pitawepredsedniku op{tine � u tekstu poruke otkucajteSV, razmak, tekst poruke, i po{aqite na broj 6633(va`i za 063, 064 i 065)

SAVSKI VENAC · 3JUL 2009.

Sednica Skup{tine op{tine Savski ve-nac, odr`ana 10. juna, kojom je predse-davao Branislav Beli}, ve}im delom

je bila posve}ena zavr{nom ra~unu buxe-ta op{tine za 2008. godinu, kao i izmenii dopuni Odluke o buxetu op{tine Sav-ski venac za 2009. godinu, odnosno prvomovogodi{wem rebalansu buxeta.

Na po~etku sednice odbornici SO suizglasali, a na predlog Komisije za admi-nistrativna, kadrovska i mandatna pita-wa, ostavku Du{ana Jefti}a, na mestoodbornika SO sa izborne liste �Savskivenac za evropsku Srbiju � Boris Tadi}�,zbog odlaska na novu du`nost, ~ime mu jeprestao mandat odbornika u SO.

Odbornici SO Savski venac su na ovojsednici usvojili Odluku o zavr{nom ra-~unu Gradske op{tine Savski venac za2008. godinu.

Marija Vu~eti}, na~elnik op{tinkosgOdeqewa za buxet i finansije, dala je ne-koliko uvodnih napomena u vezi zavr{nogra~una.

U obrazlo`ewu zavr{nog ra~una Op-{tine za 2008. godinu, ka`e se da ostva-reni prihodi i primawa iz buxeta za 2008.godinu iznose 571.055.252. dinara, a ost-varena su i sredstva namenskih transfe-ra koja su transferisana iz buxeta Re-publike u iznosu od 375.950 dinara i bu-xeta Grada u iznosu od 48.252.344 dina-ra. Ostali ostvareni prihodi iz drugihizvora iznose 206.921.779. dinara. Ukup-no ostvareni suficit KRT-a GO Savskivenac za 2008. godinu iznosi 349.806.145dinara i sastoji se od suficita buxetaop{tine Savski venac, u iznosu od271.998.662. dinara i suficita podra~u-na u ukupnom iznosu od 77.807.482 dinara.

Ostvaren suficit iznad planiranogiznosa u 2008. godini iznosi 83.716.044.dinara, tako da se navedeni iznos preno-si u 2009. godinu kao vi{ak, za koji nijedefinisana namena. Ukupna neutro{enabuxetska sredstva koja se prenose u na-rednu godinu iznose 85.346.559 dinara,dok u okviru neutro{enih sredstava di-rektnih i indirektnih korisnika nalazii iznos od prodaje nefinansijske imovi-ne u iznosu od 70.800 dinara koji se pre-nosi u narednu godinu za iste namene. Ne-utro{ena namenska sredstva buxeta u2008. godini iznose 186.652.104 dinara.

Nakon zavr{nog ra~una, odbornici suusvojili Izmenu i dopunu Odluke o buxe-

4 · SAVSKI VENAC JUL 2009.

Skup{tina op{tine je jednoglasnousvojila zakqu~ak kojim se podr`avainicijativa Fonda �Isidora Sekuli}� zapostavqawe spomen obele`ja kwi`evni-ci Isidori Sekuli} i predla`e da se spo-men obele`je postavi na teritoriji Grad-ske op{tine Savski venac i to po mogu}-stvu u blizini mesta gde je `ivela i ra-dila, odnosno na Top~iderskom brdu, uulici Vase Pelagi}a.

ZAVR[NI RA^UNI REBALANS BUXETA

ZAVR[NI RA^UNI REBALANS BUXETA

Buxetskitim: Marija Vu~eti}, Marija Bo`ovi} i Lazar Vu~i}

[ESTA SEDNICA SKUP[TINA OP[TINE

tu op{tine Savski venac, odnosno prviovogodi{wi rebalans buxeta. Nekolikouvodnih napomena o ovoj ta~ki dnevnog re-da dala je Marija Vu~eti}, na~elnik Ode-qewa za buxet i finansije.

U obrazlo`ewu izmene i dopune Odlu-ke o buxetu Op{tine za 2009. godinu, ka-`e se da je on uslovqen Zavr{nim ra~u-nom Op{tine za 2008. godinu, balansira-wem ostvarenog i prenetog vi{ka sred-stava, planiranog transfera sredstavaza namensku potro{wu De~jem kulturnomcentru �Majdan� od strane Sekretarijataza kulturu u iznosu od 120.000 dinara, kao

i upla}enim refundacijama za rashodeiz prethodne godine u iznosu od 740.701dinar, koje se odnose na u~e{}e u zajed-ni~kim tro{kovima zakupaca poslovnogprostora kojim raspola`e Op{tina.

Preneta neutro{ena sredstva buxetaiz 2008. godine iznose 271.998.663 dina-ra i odnose se na: preneti ostvareni vi-{ak sredstava iznad klasi~nog okvira(suficit), koji iznosi 85.275.759. dinara,preneta neutro{ena namenska i program-ska sredstva iz 2008. godine od 52.427.112dinara, od kojih je namenski balansirani prihod od samodoprinosa, preneta ne-

utro{ena sredstva prihoda od zakupa iz2008. godine u iznosu od 134.295.792 di-nara, od kojih je 18.072.902 dinara ostva-reni suficit.

Skup{tina op{tine je, nakon ovoga us-vojila Odluku o izmeni i dopuni odlukeo naknadama i drugim primawima odbor-nika Skup{tine Gradske op{tine Savskivenac i platama lica koja bira, imenujei postavqa Skup{tina GO Savski venac,a zatim izglasala i Re{ewe o izmeni re-{ewa od 17. oktobra 2008. godine o izbo-ru ~lanova Komisije za investicije.

S. Mikavica

SAVSKI VENAC · 5JUL 2009.

Na sednici Skup{tine op{tine odr`anoj 10. juna, predsednik op-{tine Tomislav \or|evi} uru~io je nagrade pojedincima koji

su se istakli i svojim radom doprineli uspostavqawu boqih od-nosa i saradwe sa gra|anima op{tine Savski venac. Op{tina Sav-ski venac nagrade istaknutim pojedincima uru~uje ve} nekolikogodina, a ove godine su nagra|eni, pored zahvalnica dobili po 15hiqada dinara.

Ovogodi{wi dobitnici op{tinske nagrade su: Radoslav Nasta-si}, iz Direkcije za puteve, pri Gradskom sekretarijatu za saobra-}aj, Safet Halilovi}, zaposlen u savskovena~kom ogranku JKP �Grad-ska ~isto}a�, dr Biqana Milivojevi} � Stojanovi}, lekar gineko-log iz Doma zdravqa �Savski venac�, Nata{a Milo{evi}, glavnamedicinska sestra Slu`be zdravstvene za{tite odraslih gra|anaDZ �Savski venac�, Marija Bo`ovi}, poslovni sekretar, Bojan Pe-trovi}, Velibor Stojkovi}, Slavi{a Stojanovi} i Nata{a Mi{i},svi zaposleni u Policijskog stanici �Savski venac�, Dragica ̂ erni,

vaspita~ica u vrti}u �Grofica Olga�, Ivana Bugarin, rukovodi-lac RJ �Princeza Olivera�, Aleksandra Zlatkovi}, vaspita~ica ude~jem vrti}u �Kraqica Jelena An`ujska�, Suzana Tatar, vaspita-~ica u vrti}u �An|elak� i Sla|ana Spasi}, medicinska sestra uvrti}u �Carica Milica�.

Na istoj sednici sce~ano su uru~ene nagrade (�Enciklopedijasobnog biqa�) najboqima u izboru za najzelenije povr{ine na Sav-skom vencu u 2008. godini, a to su (da podsetimo) bili: dvori{te uCrnogorskoj ulici broj 3, dvori{te (etno-selo) firme �Profe-sional promet� u Plzenskoj ulici broj 10, Krovna terasa zgrade uKara|or|evoj ulici broj 36, dvori{te ^etvrte gimnazije u TeodoraDrajzera broj 25, dvori{te De~jeg vrti}a �Kreativno pero� u Tolsto-jevoj broj 58 i zelena povr{ina u ulici Bo{ka Petrovi}a broj 7.

Nagrade najboqima za 2009. godinu sve~ano }e biti uru~ene najednoj od narednih sednica Skup{tine op{tine.

S. Mikavica

OP[TINA DODELILA NAGRADE ZA LEPU SARADWU

Odbornici Skup{tine op{tine Savskivenac su na sednici 29. juna usvojiliPredlog re{ewa o imenovawu Op-

{tinske izborne komisije Gradske op{ti-ne Savski venac u stalnom sastavu.

U obrazlo`ewu ovog re{ewa ka`e seda Op{tinska izborna komisija u sada{-wem sastavu broji osam ~lanova (pred-sednik i sedam ~lanova), a imenovana jere{ewem od 17. marta 2008 godine, preposledwih lokalnih izbora i ne odra`a-va sastav odbornika u Skup{tini, te jebilo neophodno weno usagla{avawe saZakonom o lokalnim izborima.

Usvojeni sastav Op{tinske izborne ko-misije broji ukupno 10 ~lanova (predsed-nik i devet ~lanova) koji imaju i svojezamenike.

Skup{tina je, nakon ovoga, potvrdilaodborni~ki mandat Biqani Mumovi},lekaru-specijalisti, ro|enoj 20. 3.1965,iz Beograda, Svetozara Markovi}a 54, saizborne liste �Savski venac za EvropskuSrbiju � Boris Tadi}�.

Na sednici je usvojena i druga Izmena idopuna Odluke o buxetu Gradske op{tineSavski venac za 2009. godinu, koja je uslov-qena Odlukom o izmenama i dopunama Od-

luke o obimu sredstava za vr{ewe poslo-va Grada i gradskih op{tina i utvr|iva-wu prihoda i primawa koji pripadaju Gra-du, odnosno Gradskim op{tinama u 2009.

Rashodi i izdaci op{tine Savski ve-nac za 2009. godinu, po ekonomskoj i funk-cionalnoj klasifikaciji i prema kori-snicima buxetskih sredstava, rebalan-

6 · SAVSKI VENAC JUL 2009.

OP[TINSKA IZBORNA KOMISIJA U STALNOM SASTAVU:Nenad Preli}, dipl. pravnik, predsednik (ZES), Vladimir Stevanovi}, advokat, za-

menik predsednika (ZES), Miodrag Latas, dipl. pravnik, ~lan (ZES), Nemawa Petrovi},dipl. ekonomista, zamenik ~lana (ZES), Nata{a Milovanovi}, slu`benik, ~lan (ZES),Vojin Lepojevi}, dipl. in`. elektr., zamenik ~lana (ZES), Julijana Panti}, dipl. in`.poqoprivrede, ~lan (ZES), Miodrag Lazi}, ma{inski in`ewer, zamenik ~lana (ZES),Nevenka Ili}, geometar, ~lan (SRS), Aleksandar Vukeli}, trgovac, zamenik ~lana (SRS),Milan Kowiku{i}, in`ewer elektrotehnike, ~lan (SRS), Zlatan Kne`evi}, medicin-ski tehni~ar, zamenik ~lana (SRS), Ilija @ivadinovi}, komercijalista, ~lan (DSS-NS),Zagorka Klisarevi}, lekar-stomatolog, zamenik ~lana (DSS-NS). Dragan Pjeva~, advo-kat, ~lan (DSS-NS), An|elka Milosavqevi}, student-apsolvent, zamenik ~lana (DSS-NS),Jasna Er~i}, profesor italijanskog jezika, ~lan (LDP), Nevenka Niki}, profesor u pen-ziji, zamenik ~lana (LDP), Radmila Jovanovi}, penzioner, ~lan (SPS-PUPS), Savo Marti-novi}, student, zamenik ~lana (SPS-PUPS), Milenka Miki}, dipl. pravnik, sekretar,Gordana Milanovi}, dipl.pravnik, zamenik sekretara.

IZABRANANOVA OP[TINSKAIZBORNA KOMISIJA

Biqana Mumovi}

SEDMA SEDNICA SKUP[TINA OP[TINE

sirani su u skladu sa smawenim obimomraspolo`ivih sredstava, pri ~emu su pri-hodi buxeta uve}ani za sredstva vi{kaprihoda iz 2008. godine, utvr|ena zavr{-nim ra~unom za 2008. godinu, planiranimnamenskim transferima iz buxeta Grada,ostvarenim refundacijama za u~e{}e uzajedni~kim tro{kovima zakupaca poslov-nog prostora, kao i rashodima i izdacimaiz sopstvenih sredstava buxetskih kori-snika.

Na samoj sednici je re~eno da }e se op-{tinsko rukovodstvo i pored izmewenihfinansijskih okolnosti, truditi da za-vr{i do kraja godine najve}i broj inve-sticija koje su obe}ane `iteqima Sav-skog venca.

Odbornici su na ovoj sednici SO raz-re{ili i izabrali ~lanove pojedinihskup{tinskih komisija. Tako je ~lanstvau Komisiji za administrativna, kadrov-ska i mandatna pitawa razre{en Uro{Tripkovi} (SNS), a izabran je Milan Av-ramovi} (SRS).

Sa mesta predsednika Komisije za bu-xet, finansije i privredna pitawa raz-re{en je Du{an Jefti} (ZES), a na ovomesto je izabran Filip Vojvodi} Medi}(ZES).

Sa mesta ~lana iste komisije razre{e-na je Dobrila Petrovi} (SRS), a na ovomesto je izabran \or|e Mi{kovi} (SRS).

S. Mikavica

SAVSKI VENAC · 7JUL 2009.

Na {estoj sednici SO, odr`anoj 10. ju-na, odbornica Aleksandra Uro{evi}(SNS) pokrenula odborni~ku inicijati-vu u ime gra|ana Kozja~ke ulice. Naime,gra|ani Kozja~ke ulice tra`e da se mon-ta`ni objekat � prodavnica u Kozja~kojulici broj 12 ne uklawa, obzirom da slu-`i za snabdevawe gra|ana ovog dela Op-{tine. Prema wenim re~ima, treba po-sebno naglasiti da se uglavnom radi ostarijoj populaciji, kojoj je ovo jediniobjekat za snabdevawe, obzirom na uda-qenost Maksi diskonta.

@ivorad Koneski, odbornik SRS jepokrenuo tri odborni~ke inicijative.Prva se odnosi na Male{ko brdo, odno-sno ure|ewe prostora od Male{ke uli-ce broj 30 do Plzenske broj 8, jer je ne-ure|en i zapu{ten, a prema wegovim re-~ima, trenutno nema nikakvu namenu.

Slede}a inicijativa se odnosi na uli-cu Fran{a De Perea sve do BIP-a, gde~esto dolazi do izlivawa otpadnih vo-da i fekalija. Koneski je predlo`io dakomunalna inspekcija izvr{i uvid i pre-duzme mere za sanaciju ovog problema.Tre}a inicijativa se odnosi na {aht kodRepubli~kog MUP-a, koji je ispucao i opa-san je po bezbednost, tako da je predlo-`io wegovu sanaciju.

Odbornica Olga Mileti} (SRS) je pod-setila da je Odeqewu za inspekcijskeposlove jo{ pre pet godina upu}en zahtevu vezi uklawawa rastiwa (kiselo drve-}e, zelena ograda...) u Drvarskoj broj 15,koje, kako je rekla, ve} dosti`e visinuod vi{e metara. U vezi ovog zahteva, pre-ma wenim re~ima, nije ni{ta preduzeto,a u januaru ove godine zahtev za re{a-vawe ovog problema je upu}en i javnompravobranila{tvu Op{tine, od koga od-govor tako|e nije stigao. U vezi sa Drvar-skom ulicom, Olga Mileti} je pokrenu-la inicijativu za adekvatniji tretman,jer je ulica puna ulegnu}a i rupa na as-faltu, a i retko se ~isti.

Odbornik Mihajlo Ruvidi} (DS) po-krenuo je nekoliko odborni~kih inici-jativa. Jedna od inicijativa je otvara-we mini-pijace na neiskori{}enom pro-storu iza po{te 11040 na Dediwu, kaovoqu i `equ gra|ana ove mesne zajed-nice. Prema Ruvidi}evim re~ima, otva-rawe ovakve pijace bi bilo neophodno,zato {to su najbli`i pija~ni prodajniprostori oko tri kilometra daleko (Se-wak i Bawica) i gra|ani ovog podru~jave} godinama poku{avaju da se izboresa ovim problemom.

Slede}a inicijativa se odnosi na po-mo} pripadnika policijske stanice Sav-ski venac gra|anima da za{tite Top~i-derski park kod Konaka kneza Milo{a,koji je, kako je rekao, �napadnut� putni~-kim vozilima koja nesmetano voze sta-zama parka. Ruvidi} je ukazao da je sli~-na situacija i sa vozilima u parku �Ma-we`� kod JDP-a, koji je ne tako davnoobnovqen i gde su vozila ponovo osvo-jila prostor staza u parku. Sli~ni pro-blemi javqaju se i na trotoaru u Ulicikraqa Milana, ~ija je obnova dosta ko-{tala buxet Grada i gde parkirana vo-zila o{te}uju trotoarne plo~e. Vrlo oz-biqan problem vezan je za parkirawe

na kolovozu ulice Vase Pelagi}a, u gor-wem delu, koji je i ina~e uzak, a nepre-kidno je zauzet vozilima kafi}a �Zo-diak�, {to dovodi do zagu{ewa saobra-}aja.

Jedna od Ruvidi}evih inicijativa jeneophodnost pomerawa stanice javnogprevoza, koja se sada nalazi uzbrdo nakrivini Bulevara Kneza Aleksandra Ka-ra|or|evi}a (u pravcu prema Bawici)kod broja 22 i 24, ta~no ispred pe{a~-kog prelaza, {to je opasno i nepregled-no, a i suprotno praksi koja je prihva}e-na u Gradu kao standard postavqawastajali{ta javnog prevoza. S. M.

Odborni~ke inicijative

ZA RE[AVAWE KOMUNALNIH PROBLEMA

Mihailo Ruvidi}

Aleksandra Uro{evi}

Milenka Miki}, Nenad Preli},Branislav Beli}, Aleksandar

Pavlovi} i Mirjana Caki}

Usali op{tine 9. jula su potpisani

ugovori o finansirawu devet projeka-ta i programa nevladinih organiza-

cija, udru`ewa, dru{tava i ustanova izsocijalno-humanitarnih oblasti, kao i izkulturne sfere i oblasti afirmisawaqudskih prava.

Nakon uvodnog i pozdravnog izlagawaMilo{a Kova~evi}a, ~lana Op{tinskogve}a koji koordinira saradwu sa ovimorganizacijama, pojedina~ne ugovore pot-pisali su wihovi predstavnici, kao ipredsednik op{tine Tomislav \or|evi},koji je tom prilikom izrazio svoje zado-voqstvo saradwom sa organizacijama, odkojih se neke kao dobitnici sredstava po-javquju evo ve} i na tre}em op{tinskomkonkursu, a rezultati te saradwe su ite-kako vidqivi u svim oblastima, pogotovokad je u pitawu ukqu~ivawe u dru{tvoosoba sa hendikepom ili borba protivraznih vidova diskriminacije. Do kraja go-dine bi}e raspisan jo{ jedan konkurs, asaradwa sa ovim i mnogim drugim organi-zacijama i ustanovama koje se bave dru-{tvenim delatnostima iz pomenutih obla-sti, veoma je plodna i kontinuirana.

Gradska op{tina Savski venac, naime,raspisala je dva javna konkursa za fi-nansirawe projekata NVO i javni pozivza sufinansirawe programa nevladinihorganizacija, udru`ewa, dru{tava i usta-nova tokom 2009. Iz buxeta op{tine odo-brena su sredstva za finansirawe {est

projekata, odnosno sufinansirawe triprograma slede}ih organizacija:

Projekti iz oblasti socijalno-huma-nitarnih aktivnosti:

1. Asocijacija za promovisawe inklu-zije Srbije za projekat �Ka kvalitetni-jem `ivotu � mobilni tim podr{ke po-rodicama odraslih osoba sa intelek-tualnim te{ko}ama u ukqu~ivawu u lo-kalnu zajednicu� � 500.000 dinara, zapodr{ku odraslim osobama sa intelek-tualnim pote{ko}ama, koje nisu ili su umawoj meri obuhva}ene nekim oblikom so-cijalne za{tite.

2. Udru`ewe gra|ana �Perspektive� ��Lako do prvog koraka� � 600.000 dinaraza izradu edukativno-informativne pu-blikacije i prate}eg DVD-a omotornomrazvoju beba od ro|ewa do godinu i po da-na, koji }e se uru~ivati roditeqima sva-ke prijavqene novoro|ene bebe na Sav-skom vencu.

3. Crveni krst Savski venac: �Mladi zamlade� � 589.000 dinara, pomo}u kojih }e135-oro dece osnovno-{kolskog uzrastaiz socijalno ugro`enih porodica sa Sav-skog venca biti obuhva}eno tematskim ra-dionicama posve}enim diskriminaciji,toleranciji, po{tovawu razlika i bole-stima zavisnosti, a wih 50-oro iz najug-ro`enijih porodica boravi}e osam danana oporavku u Bogova|i;

4. Autonomni `enski centar protivseksualnog nasiqa � �Osna`ene `ene

� podr{ka procesu izla`ewa iz situa-cija nasiqa� � 311.000 dinara � pru`a-we individualne, psiholo{ke, pravne,materijalne i podr{ke preko SOS tele-fona za `ene `rtve seksualnog i nasiqau porodici.

Projekti iz oblasti afirmisawaqudskih prava pripadnika nacional-nih mawina i etni~kih grupa:

1. Centar za afirmaciju i integraci-ju romske zajednice: �Edukacija � afir-macija � inkluzija Roma Savskog venca�� 550.000 dinara. Projektom je predvi|enosticawe neformalnog obrazovawa i obu-ka za samostalni rad pripadnika romskezajednice, `ena za krojewe i {ivewe, mu-{karaca za rad na ra~unaru, i podstica-we kreativnog mi{qewa kod dece. Pro-jekat se realizuje u partnerstvu sa AD zakulturu, obrazovawe, izdava{tvo i mar-keting �\uro Salaj�.

Projekti iz oblasti kulture:1. Udru`ewe gra|ana �OMEN teatar�:

�Transformacija� � 224.950 dinara.Projekat je multimedijalnog umetni~-

kog karaktera i promovi{e kulturne, hu-mane, demokratske, estetske i edukativ-ne vrednosti u na{oj lokalnoj sredini idru{tvu. Realizuje se u DKC �Majdan�.

Program organizovawa radionica zaosobe sa posebnim potrebama u ciqurazvijawa samopomo}i:

1. Centar za sme{taj i dnevni bora-vak dece i omladine ometene u razvoju�Mali [ekspir� � 300.000 dinara. Pro-gramom je planirana priprema i izvo|ewepozori{ne predstave koju izvode osobe sasmetwama u razvoju � korisnici dnevnogboravka u [ekspirovoj bb;

2. Dru{tvo za cerebralnu i de~ju pa-ralizu Savski venac � �Radionice zaosobe sa posledicama cerebralne i de~-je paralize� � 190.000 dinara. Predvi|e-no je organizovawe likovnih i dramskihradionica za 25 osoba sa cerebralnomparalizom sa Savskog venca.

Program organizovawa edukativnihseminara za samozastupawe osoba sa in-validitetom:

1. API � Asocijacija za promovisaweinkluzije Srbije � �Imam pravo na samo-zastupawe� � 349.000 dinara. Programomje obuhva}eno 80 osoba sa intelektual-nim te{ko}ama, a realizova}e se kroz una-pre|ewe samozastupni~kih ve{tina, senz-ibilizaciju i u~ewe za samozastupaweprava kroz direktne akcije u javnosti.

D. Antoni}

8 · SAVSKI VENAC JUL 2009.

PREDSTAVQEN TIM ZA STRATE[KI PLAN OP[TINEU op{tini je 9. jula odr`an prvi sastanak projektnog tima koji }e u narednih devet

meseci raditi projekat Strate{kog plana razvoja Savskog venca. U izradi Projekta, pored~lanova Komisije za izradu Strate{kog plana, u~estvova}e i drugi op{tinski funkcio-neri, zadu`eni za pojedine oblasti, kao i predstavnici Nau~no-istra`iva~kog centraEkonomskog fakulteta, na ~elu sa profesorom Ekonomskog fakulteta Dr Blagojem Pauno-vi}em, stru~wacima sa Geografskog fakulteta i predstavnicima PALGO-centra, na ~elusa izvr{nim direktorom Du{anom Damjanovi}em.

Milo{ Kova~evi}, predsednik Komisije za izradu Strate{kog plana Op{tine i koor-dinator projektnog tima, upoznao je prisutne sa osnovnim karakteristikama op{tine,istakav{i da je Savski venac prva Gradska op{tina koja pokrenula izradu Strate{kogplana i samostalno obezbedila novac za ovaj projekat, naglasiv{i da svi u~esnici poli-ti~kog `ivota, vlast i opozicija ali i sami gra|ani, treba da daju svoj doprinos izradiPlana, koji }e trasirati budu}nost Op{tine.

Dr Blagoje Paunovi}, pomenuo je sve osnovne pretpostavke projekta i aktere koji }eraditi na ovom dokumentu, a zatim i glavne ciqeve, kao i o~ekivane rezultate. Potomsu se predstavili svi ~lanovi projektnog tima koji }e raditi u ~etiri osnovne radnegrupe: za ekonomski razvoj, za komunalnu infrastrukturu i za{titu `ivotne sredine, zasocijalni razvoj i ukqu~ivawe gra|ana i za upravu i identitet Op{tine. S. M.

U razgovoru koji je prethodio potpi-sivawu ugovora, svi su listom istica-li svoje odu{evqewe radom i odnosomOp{tine prema wihovim organizacija-ma i gra|anima koji kroz wih ostvarujusvoju za{titu ili ukqu~ewe u dru{tvo.

Iako se ~inilo da }e se raditi samoo jo{ jednoj od pravnih formalnosti,nakon spontanog i emotivnog razgovora,sa ovog sve~anog ~ina svi su iza{li pu-nih srca, jo{ uvereniji da sprovode hu-manu i dru{tveno korisnu akciju.

FINANSIRAWE NVO

OP[TINSKE TEME

Usve~anoj op{tinskoj sali odr`ano je8. jula zvani~no predstavqawe pred-loga za organizaciju programa u �Kul-

turnom centru Savski venac � Ku}a kra-qa Petra�, pristiglih na osnovu javnogpoziva upu}enog sa ciqem da se u prosto-ru ku}e u kojoj je kraq Petar Prvi Kara-|or|evi} proveo posledwe godine svog`ivota, uspostave kvalitetni umetni~kii edukativni sadr`aji otvoreni za svegra|ane Savskog venca i Beograda, s timda se u delu prostora oformi i odr`avapostavka posve}ena ovom vladaru, budu-}i da nema dovoqno eksponata za samo-stalnu muzejsku postavku u celoj ku}i.

Op{tina je, uz pomo} Grada, prethodnosprovela obimne radove na kompletnoj re-konstrukciji unutra{wosti ove zgrade,

~ime ne samo da je za{ti}en sam objekatnego i svi budu}i sadr`aji u wemu.

Koliko zbog toga {to je ovo prva javnaprezentacija ovakve vrste ({to neko re~e�transparentno da transparentnije ne mo-`e biti�), {to se radi o atraktivnom, pajo{ kulturi namewenom prostoru, tolikoi zbog tri vrlo ozbiqna ponu|a~a, tek ovaprezentacija izazvala je veliko intere-sovawe kulturnih poslenika i predstav-nika medija koji su tog popodneva dobroispunili op{tinsku salu i u woj proveligotovo tri sata, slu{aju}i zanimqiveprograme sva tri ponu|a~a.

NAJMAWI ZAJEDNI^KI SADR@ALACShodno unapred postavqenim uslovima

sva tri ponu|a~a su predvidela ve} pome-nutu �Spomen sobu� u kojoj bi bila pred-stavqena muzejska postavka, kao i raznekulturne programe u preostalom delu ku-}e, uglavnom kamernijeg sadr`aja (izlo`-be, koncerti, prezentacije, performansi isli~no), kao i dodatno ure|ewe dvori{-nog prostora, sa odgovaraju}om letwompozornicom za de{avawa pod otvorenimnebom. Pritom niko nije predvideo ugo-stiteqske sadr`aje, osim onih ad hoc ko-ji bi bili u funkciji samih kulturnih de-{avawa.

Sva tri ponu|a~a, tako|e, predvidelasu da zaposle qude koji bi u objektu radi-li, kako na organizaciji kulturnih de{a-vawa, tako i na wegovom odr`avawu iobezbe|ewu.

REFERENCE I POSEBNOSTINajja~i deo ponude Konzorcijuma Qubi-

{e Kova~evi}a, koji iza sebe, izme|u osta-log ima organizaciju koncerata AndreaBo~elija u Beogradu i Moskvi, odnosi sena do detaqa ura|en plan hortikultur-nog ure|ewa dvori{ta i u wemu organizo-vawa �Petrovdanskih sutona�, kulturnogfestivala koji bi trajao od 11. jula do 16.avgusta.

Agencija �Grey Worldwide�, kao deo ve-likog svetskog sistema, koja se bavi adver-tajzingom i u Srbiji ima godi{wi obrt od12 miliona evra, od kojih oko pola pro-centa ionako �tro{i� na donatorstvo isponzorisawe raznih kulturnih programa,voqna je da veliki deo tih sredstava ubu-du}e usmeri u de{avawa u ovom objektu,kojim `eli da poka`e kako jedna ozbiq-na kompanija mo`e da se pona{a i poma-`e u kulturnoj sferi. Agenciju �Grey�, pre-ma tvrdwama direktora Marina [imuri-ne, direktni komercijalni efekat u ovomprojektu ne zanima, a pored toga {to }esve raspolo`ive prostore besplatno sta-viti na raspolagawe mladim i neafir-misanim umetnicima za wihove programe,voqna je u startu da ulo`i milion dina-ra za dokumentacionu opremu i jo{ 4-5 mi-

liona godi{we za programe, za koje }e, ta-ko|e, animirati i svoje brojne poslovnepartnere, kao {to su: Telenor, Nokija,Imlek i drugi, da sponzori{u kulturneprograme u ovom prostoru, u kom }e izme-|u ostalog izlo`iti i fototipsko izda-we �Miroslavqevog jeva|eqa� iza ~ijeizrade tako|e stoji.

O Muzeju savremene umetnosti i wego-vim potencijalima u kulturnom opleme-wavawu ovog prostora izli{no je pisati.O tome je, uostalom, nadahnutio gotovosat vremena govorila wegova direktorkaBranislava An|elkovi}, pa samo to do-

voqno kazuje koliko je ova va`na ustano-va kuklture zainteresovana za Ku}u, u ko-joj bi, izme|u ostalog, organizovala iz-lo`be maweg obima koje i ina~e pripre-ma za muzeje u unutra{wosti, kao i stal-nu postavku skulptura u dvori{tu Ku}e,slikarske, restauratorske i druge radio-nice za gra|ane, |ake i studente umetno-sti i mnogo toga jo{.

Posle veoma bogate i interesantne pre-zentacije sva tri ponu|a~a, odu{evqenprogramima koje je tom prilikom ~uo, zare~ se javio i predsednik op{tine Tomi-slav \or|evi}, koji je sve to pomno pra-tio, naglasiv{i da je u`ivao u ovom doga-|aju i da se ne}e me{ati u rad Komisijekoja treba da izabere najboqeg ponu|a~a,istakav{i: � Bilo mi je veliko zadovoq-stvo da vas slu{am i kada bih se ja pi-tao, voleo bih da sve vas vidim u ovomprostoru. Zato vas molim da onaj ko pobe-di ostane u kontaktu sa onima koji �izgu-be� i da sa wima sara|uje.

A da se pozitivna i konstruktivna at-mosfera, za koju velike zasluge imaju i~lanovi Op{tinskog ve}a Nemawa Peri-{i} Petovar i Branimir Gaji}, koji su usaradwi sa na~elnikom Op{tinske upra-ve Du{anom Din~i}em i smislili i vode~itav ovaj projekat, prenela i na tri kon-kurentske firme, govore i wihovi srda~-ni razgovori, razmeweni telefoni i mej-lovi, nakon oficijelnog dela, koji nago-ve{tavaju da je saradwa na ovom projektumogu}a, ma kakva da bude odluka stru~nekomisije. D. Antoni}

OP[TINSKE TEME

SAVSKI VENAC · 9JUL 2009.

MINISTAR POSETIO KU]UKu}u kraqa Petra u zavr{noj fazi re-

konstrukcije posetio je 30. juna i mini-star kulture i informisawa Neboj{a Bra-di} i u razgovoru sa predsednikom op-{tine Tomislavom \or|evi}em upoznaose sa detaqima vezanim za wen budu}i`ivot.

Prilikom svoje neoficijelne poseteministar Bradi} je prvo obi{ao DKC �Maj-dan� i bio odu{evqen wegovim prostor-nim potencijalima, a potom i Top~ider-sku letwu pozornicu, kao jedan neiskori-{}eni i zapu{teni biser, o kojem }e op-{tina i grad, ali i ministarstvo na ~i-jem je on ~elu, morati ozbiqno da razmi-sle, jer {teta je da jedan tako velelepniprostor nije u kulturnoj funkciji.

Poziv na gazdovawe Ku}om kraqa Petra

(SVE) TRI DOBRE PONUDE�Transparentno da transparentnije ne mo`e biti�

Branislava An|elkovi}

Uprisustvu brojnih rekreativaca, predstavnici op{tine Sav-ski venac su 3. jula u Hajd-parku otvorili moderan fitneskompleks, zapravo teretanu na otvorenom, za sada jedinu te

vrste u Gradu. Rekreativni kompleks ima 12 duplih, bezbednihsprava, poput najmodernijih gradskih (zatvorenih) teretana, abi}e dostupan svima koji u jedan od najlep{ih gradskih parko-va dolaze na rekreaciju. Sprave su projektovane i postavqenetako da }e odoleti i vremenskim nepogodama i, nadamo se, oni-ma koji bi namerno poku{ali da ih o{tete.

Projekat je zamislila i realizovala Nata{a Milovanovi},~lan Op{tinskog ve}a. Ideja je ro|ena u januaru, kada se vide-lo da }e op{tini, zahvaquju}i doma}inskom poslovawu i raspo-lagawu, od sredstava dobijenih od Grada za ure|ewe Hajd-par-ka krajem 2007. godine, preostati oko dva miliona dinara. To-

liko je, kako se videlo predra~unom, bilo dovoqno da Savskivenac na najboqi na~in potro{i u{te|eni novac i gra|anima-rekreativcima priredi pravi praznik, omogu}iv{i im najraz-novrsniju i ({to je veoma bitno) besplatnu rekreaciju.

Gotovo svi op{tinski funkcioneri koji su do{li na otvara-we kompleksa, sa odu{evqewem su se oprobali na spravama.Kako su uglavnom, u dobroj kondiciji, probna rekreacija pro-tekla je bez povreda. Istovremeno, sinulo je jo{ nekoliko ide-ja, na primer, da se uz takozvani �antivandal� kompleks izgra-di jednako bezbedno de~je igrali{te, kako bi se mladi rodite-qi bezbri`no rekreirali.

^ulo se, tako|e, da bi Savski venac trebalo da dobije jo{ je-dan kompleks, a gde }e to biti obavesti}emo ~itaoce u nekomod narednih brojeva. B. Mari}

INVESTICIJE

10 · SAVSKI VENAC JUL 2009.

Zahvaquju}i doma}inskom poslovawu, Op{tina u Hajd-parku postavila moderan fitnes kompleks

PRAZNIK ZA REKREATIVCE

Vi{e od 80 aktivista mesnih zajedni-ca, predsednika ku}nih saveta i skup-{tina stanara sa Savskog venca, 16.

jula su proveli tri nezaboravna ~asa, plo-ve}i brodom �Top~iderka� Savom i Duna-vom i razgovaraju}i sa predsednikom op-

{tine, Tomislavom \or|evi}em i ~lano-vima Op{tinskog ve}a.

Obra}aju}i se gra|anima \or|evi} jerekao da ih do`ivqava kao tim sa kojimse sjajno radi, otvoreno i, kad god je po-trebno, kriti~ki, jer takav rad i komuni-

kacija daju rezultate. Stoga je priprem-qen i uru~en anketni listi} koji sadr`ipitawa vezana za obnovu i daqe ure|ewewihovih zgrada, za saradwu sa zaposleni-ma u mesnim zajednicama i u op{tinskojupravi, kako bi se ve} od septembra na-stavilo ure|ivawe sredine u kojoj `ive.Gra|ani su se zahvalili, ne samo na ovojplovidbi, nego {to im je unazad nekolikogodina omogu}ena `iva, dnevna komuni-kacija sa \or|evi}em i svim wegovim sa-radnicima.

U razgovoru sa ~lanovima Ve}a pred-stavnici gra|ana Savskog venca upoznalisu se sa svim projektima koje je op{tinarealizovala u prethodnim mesecima, iz-nose}i i nove predloge i sugestije.

Ovom prilikom uru~ena su i Prizna-wa: Draganu Radivojevi}u, direktoru sek-

tora distribucije vode iz JKP �Beograd-ski vodovod i kanalizacija�, �Studiju B�i wegovom snimatequ Neboj{i Krsti}u, teSkup{tini stanara zgrade u ulici Kra-qevi}a Marka broj 12.

Branka Mari}

Unarednom periodu bi}e realizovanonekoliko komunalnih mini-projekata,a sve po `eqi i zahtevima `iteqa

Savskog Venca. U razgovoru sa Nata{omMilovanovi}, ~lanicom Op{tinskog ve}a,prevashodno zadu`enom za ovu vrstu in-vesticija, saznali smo da gra|ani trebasamo da budu strpqivi i da }e sve wiho-ve inicijative biti realizovane.

Tako }e, u najskorijoj budu}nosti, jo{ to-kom ovog leta, biti nastavqena akcijaure|ewa pe{a~kih i parkovskih staza uulici Qutice Bogdana broj 2, odnosno oko

solitera u ovom nasequ. Ova akcija, na za-htev svih skup{tina stanara ovih solite-ra, zapo~ela je jo{ pre oko godinu i po da-na, kada je znatan deo ovih izuzetno zapu-{tenih pe{a~kih prolaza ure|en, ali jejo{ mnogo toga ostalo da se uradi.

Prema re~ima Nata{e Milovanovi},druga faza radova na ure|ewu ovih sta-za i stepeni{ta koji ih povezuju, po~e}epolovinom avgusta.

Pored ure|ewa staza, postavi}e se i no-ve klupe, quqa{ke i drugi rekviziti zadecu, kao i stolovi sa utisnutim {ahov-

skim tablama, jer su to ̀ iteqi ovog nase-qa tra`ili.

Sli~no ure|ewe planira se i u soliter-skom nasequ u mesnoj zajednici �StevanFilipovi}�. S. Mikavica

INVESTICIJE

SAVSKI VENAC · 11JUL 2009.

Dogovarawe saradwe na brodu �Top~iderka�

TIM SA KOJIM SE DOBRO RADI

NASTAVAK KOMUNALNIHMINI-PROJEKATA

IGRALI[TE U OBLAKOVSKOJJo{ jedan od lokalnih mini-projekata

bi}e uskoro tako|e relizovan. To je neure-|eni prostor u Oblakovskoj ulici broj 6- 8,koji }e postati igrali{te.

Nata{a Milovanovi} nagla{ava da }eigrali{te biti opremqeno klupama i de-~ijim mobilijarom.

Ulica Stevana Filipovi}a

Oblakovska ulica

Uokviru svog programa za{tite `ivotne sredine, op{tina

Savski venac, u saradwi sa POD teatrom, u sredu 10. juna,u De~jem kulturnom centru �Majdan�, organizovala je drugi

po redu De~ji ekolo{ki festival, popularno i skra}eno na-zvan DEF.

Na ovoj zavr{noj manifestaciji, kojoj je prethodio ~etvoro-mese~ni rad sa decom uzrasta od ~etiri do {est godina, krozekolo{ke radionice na temu zaga|ewa i za{tite `ivotne sre-dine, koje su organizovane u deset vrti}a Pred{kolske ustano-ve Savski venac, pro{lo je oko 700 mali{ana, od kojih je na za-vr{noj manifestaciji DEF-a u~estvovalo wih 350. Kao gosti upublici su bili i mali{ani iz privatnog de~jeg vrti}a �Ma{a-na� koji }e se slede}e godine tako|e ukqu~iti u ovaj projekat.Svi oni (~ak i �posmatra~i�) su na zavr{noj festivalskoj smo-tri, kroz zajedni~ku predstavu, u kojoj su u~estvovali sa glum-cima POD tetra, pokazali {ta su prethodnih meseci nau~ili.

Obu~eni u majice sa znakom festivala, gde je svaki vrti}predstavqao jedno �pleme� mladih istra`iva~a, uz pomo} glu-maca koji su igrali pozitivne likove, zajedno su se borili pro-tiv �Zlo}a� koje su predvodili Baba \ubrila i ^i~a ^a|avi. Uzpuno vike, cike, navijawa, pevawa i znawa koje su prethodno pri-kupili, Mladi istra`iva~i su na kraju ubedqivo pobedili, aerupcija odu{evqewa koja je sve to propratila bila je najboqipokazateq � kako treba raditi sa decom. Jer, budu}nost ovezemqe osta}e u wihovim rukama, a svest o za{titi `ivotnesredine, koju iz tih najmla|ih godina ponesu, sigurno }e utica-ti da o woj razmi{qaju vi{e i boqe od generacija koje su imprethodile.

Treba re}i jo{ i to da su svi prostori velike sale u �Majda-nu� bili oki}eni de~jim likovnim radovima na temu za{tite

prirode, od kojih bi neki (posebno oni grupni) �ladno� moglida se pojave i na eminentnim grupnim izlo`bama akademskihumetnika. Lavovski deo posla oko organizacije drugog DEF-aiznelo je Odeqewe za dru{tvene delatnosti, informisawe imesnu samoupravu i wegova mlada stru~na saradnica za ekolo-giju Julijana Panti}. D. Antoni}

EKOLOGIJA

12 · SAVSKI VENAC JUL 2009.

De~ji ekolo{ki festival

MLADI ISTRA@IVA^I POBEDILI ZLO]E

KANCELARIJA ZA MLADE

SAVSKI VENAC · 13JUL 2009.

U sklopu projekta �Kancelarije za mlade � stubovi omladinske participacije iaktivnog gra|anstva� ~iji je ciq izrada Lokalnog akcionog plana (LAP) za mlade, akoji zajedni~ki realizuju op{tina Savski venac preko svoje Kancelarije za mladei Udru`ewe gra|ana grupa �Hajde da...� 5. juna u sve~anoj sali Op{tine odr`an jeprvi sastanak na kom se okupilo oko 20 predstavnika razli~itih institucija, nevla-dinih organizacija, {kola, |a~kih parlamenata, mladih koji su odredili teme nakojima }e se zasnivati LAP, da bi 17. juna u Evropskom centru za kulturu i debatu�Grad� bila odr`ana i prva konferencija kojom je zvani~no zapo~eo proces izradeLAP-a. Prisustvovalo je preko 40 mladih koji su se podelili u {est radnih grupa �Zdravqe i rekreacija, Obrazovawe, Zapo{qavawe, Informisawe i kultura, Bezbe-donosna socijalna politika � jednake mogu}nosti, Aktivno u~e{}e, aktivizam i vo-lonterizam. U~esnici konferencije su potom utvrdili probleme iz datih oblastii potencijalne mere wihovog re{avawa. Imenovani su i koordinatori radnih grupaza koje je 25. i 26. u prostorijama op{tine odr`an set treninga na temu razvoja stra-te{ke brige o mladima i LAP.

Na ovoj konferenciji u~esnicima se obratio Milo{ Kova~evi}, ~lan Op{tin-skog ve}a i predsednik Komisije za izradu Op{tinskog strate{kog plana, koji jenaglasio da je budu}i akcioni plan za mlade izuzetno zna~ajan i da }e dokumentkoji bude u januaru done{en postati sastavni deo budu}eg Strate{kog plana op{ti-ne Savski venac.

Uspeh ili neuspeh u adolescentskom i mladala~kom dobu uglavnom po~iwu iz de-tiwstva, tako da je ulagawe u dobrobit mladih od su{tinske va`nosti. Sre}ni izdravi qudi ne proizilaze ni iz ~ega. Oni po~iwu svoj put kao sre}na i zdrava decai mladi qudi. Kreirajmo zajedno okru`ewe, koje }e mladima u na{oj op{tini pru-`ati vi{e mogu}nosti.

Svi detaqi o procesu izrade lokalnog akcionog plana se mogu prona}i i na sajtuKancelarije za mlade www.mladisavskivenac.org.rs. Ovom prilikom pozivamo svezainteresovane za razvoj mladih qudi u op{tini Savski venac da uzmu aktivnou~e{}e u izradi ovog zna~ajnog dokumenta za mlade. @elimo da pozovemo sve za-interesovane strane da prisustvuju aktivnostima u toku procesa kako bi budu}idokument bio delo konsenzusa svih nas.

LAP KAO DEO OP[TINSKOGSTRATE[KOG PLANA

STREET ART FESTIVALU dvori{tu Osnovne {kole �Stefan

Nemawa� odr`ana je 8. juna manifesta-cija grafiti jam gde su polaznici Streetart radionice demonstrirali svoja zna-wa ste~ena na radionicama koje su po-ha|ali 3 meseca. Za tu priliku Kance-larija za mlade je nabavila sav neop-hodan materijal, a polaznici radioni-ce su ukrasili zid {kole i uz polazni-ke muzi~ke radionice �1000 boja zvuka�na kreativan na~in obele`ili krajsvog tromese~nog usavr{avawa.

PREZENTACIJA FORUM TEATRAU amfiteatru DKC Majdan odr`ana

je 9. juna zavr{na manifestacija pilotprograma �Forum teatar-{kola bez na-siqa� gde su u~enici iz [kole za bro-darstvo, brodogradwu i hidrogradwui u~enici Vojne gimnazije prezentova-li ovaj jedinstven metod rada a sa ci-qem smawewa i prevencije vr{wa~kognasiqa.

Prezentaciji su prisustvovali pred-stavnici GO Savski venac, medija, {ko-la i mladih.

�KROKODIL�-ova �Kulturna jutra�U sklopu kwi`evnog festivala �Kroko-

dil� odr`ana su 4. i 5 juna �Kulturna ju-tra� u Ugostiteqsko turisti~koj {kolii gimnaziji �Sveti Sava�, a u~enici ovih{kola imali su retku priliku da provedusat i po vremena u dru{tvu popularnihsrpskih, hrvatskih i bosanskih pisaca �Marka Vidojkovi}a, Vladimira Arsenije-vi}a, Borisa De`ulovi}a, Predraga Luci-}a i drugih.

Moderan i nekonvencionalan nastup po-menutih pisaca izazvao je odu{evqeweme|u sredwo{kolcima i ne samo privukaonovu publiku na ve~erwa festivalska de-{avawa, nego ih i zainteresovao da pro-~itaju wihova dela, {to je u su{tini iciq svake kwi`evne promocije.

Tre}e ve~eri festivala publici sepredstavila i pobednica konkursa za naj-boqu kratku pri~u koju je objavila Kance-larija za mlade � An|ela Vu~i}evi}. Ovau~enica Filolo{ke gimnazije se tom pri-likom predstavila publici pro~itav{i

svoju nagra|enu pri~u �@ig�, a izdava~kaku}a B92 darivala ju je kolekcijom svo-jih vrednih izdawa, od kojih su neka bilai sa posvetama u~esnika �Krokodila�.

EKO-RAZGLEDNICEPovodom svetskog dana za{tite `i-

votne sredine 5. juna na terenimaDKC Majdan odr`ana je mani-festacija kojom je obele-`en ovaj dan, a u sarad-wi sa Domom za decu bezroditeqskog starawa�Drinka Pavlovi}�, u~e-nicima [kole za dizajni DKC �Majdan�. U~enici,koji su dizajnirali razgled-nice su na wih ispisivali po-ruke i potom ih upu}ivali na preko 200adresa institucija i organizacija {i-rom Srbije sa ciqem podizawa svestio zna~aju za{tite `i-votne sredine.

Pripremila Emilija Jovanovi}

U �Gradu�

Napad KROKODILA:Vidojkovi}, De`ulovi} i Luci}

An|elaVu~i}evi}

DRU[TVO

14 · SAVSKI VENAC JUL 2009.

DIRQIV SUSRET U SOKOBAWSKOJTri lap-topa na poklon,

uz studentsku �Bajku� i ma|ioni~ara.

Povodom Me|unarodnog dana deteta, predstavnici op{tineSavski venac, predvo|eni predsednikom Tomislavom \or|e-vi}em, posetili su 3. juna Zavod za cerebralnu paralizu u So-kobawskoj ulici, u kom se trenutno le~i 36-oro dece, uzrastaod sedam do 18 godina.

Tom prilikom uru~ili su deci i poklone, me|u kojima su ihnajvi{e obradovala tri lap-top ra~unara koja }e mo}i svako-dnevno da koriste dok su tu na le~ewu.

Uz predstavnike op{tine, u poseti deci na ovoj klinici bi-li su i studentkiwe glume sa Akademije umetnosti, koje su imna licu mesta izvele svoju predstavu �Mle~na bajka�, kao i ma-|ioni~ar Dragan Markovi}-Koneli, koji ih je uveseqavao svo-jim trikovima. Susret je bio dirqiv, deca podjednako odu{ev-qena i gestom i gostima, a izvo|a~i publikom kakvu nikadnisu imali, jer je toliko lepo reagovala na wihov program,da je odmah �palo� obe}awe za skora{wu reprizu. D. A.

Predstavnici op{tine Savski venac posetili su 10. juladecu u Centru za za{titu odoj~adi, dece i omladine �DrinkaPavlovi}� na Sewaku i tom prilikom im uru~ili 150 kilo-grama slatki{a, 200 letwih majica i 40 litara sokova. Po-klone su obezbedili MZ �Zeleni venac�, te porodica Mini} ifirma �Rauh�, ~ije se predstavni{tvo nalazi na teritorijite mesne zajednice.

Kako prilikom ovakvih sustera Op{tina, ve} uobi~ajeno,obezbe|uje susrete sa poznatim li~nostima ili zabavno-mu-zi~ke programe, ovog puta decu su zabavili ma|ioni~ar Dra-gan Markovi}-Koneli i studenti glume sa Akademije umetno-sti (biv{a BK akademija) koja se tako|e nalazi na Savskomvencu. B. M.

Redovna mese~na pomo}, koju Op{tina Savski venac ve} go-tovo tri godine po~etkom svakog meseca uru~uje svojim soci-jalno ugro`enim sugra|anima, u me|uvremenu im je uru~ena 32.i 33. put, 5. juna i 6. jula, u prostorijama Narodne kuhiwe uLominoj ulici. Uz uobi~ajeni paket prehrambenih i higijen-skih proizvoda koje im obezbe|uje wihova op{tina, 126 pri-malaca ove pomo}i prvi put je dobilo i pakete sa konzervi-ranom hranom i keksom, koje je za ovu priliku obezbedilanevladina organizacija �Banka hrane�.

Pakete socijalno ugro`enima su ovoga puta delile: Biqa-na Ba~anin, na~elnica Odeqewa za dru{tvene delatnosti,informisawe i mesnu samoupravu i Zorica [tulovi}, {efi-ca Odseka za mesnu samoupravu, koje ovu socijalno-humanu ak-ciju prakti~no i sprovode. Za ve} tradicionalnu porciju tor-ti i kola~a koje svojim siroma{nijim sugra|anima redovnopripremaju, u junu su bile zadu`ene aktivistkiwe iz mesnezajednice �Slobodan Penezi} Krcun�.

U julu su primaoci ove pomo}i imali priliku da za svojeporodice odaberu i gardarobu, koju su za wih prikupili gra-|ani mesne zajednice �Zeleni venac�

Uz predstavnike Odeqewa koje ovu socijalno-humanu akcijuprakti~no sprovodi, pakete su svojim sugra|anima tom prili-kom delili ~lanovi Op{tinskog ve}a Mijodrag Jawi} i Bra-nimir Gaji}. Za slatki deo �paketa�, koji svojim siroma{nijimsugra|anima redovno samostalno pripremaju, ovoga puta bilesu zadu`ene aktivistkiwe iz MZ �Vojvoda Mi{i}�. D. A.

Dvori{te privatne Osnovne {kole i de~jeg vrti}a �Krea-tivno pero� iz Tolstojeve ulice, nakon izbora za najlep{e me-|u {kolskim dvori{tima na Savskom vencu, osvojilo je i tre-}e mesto u gradskom izboru koji je organizovalo JKP �Zeleni-lo Beograd�. Pomenuto dvori{te je u prethodnom izboru (2008.godine) na Savskom vencu progla{eno za najlep{e u katego-riji pred{kolskih ustanova i tom prilikom u gradu osvojilo�srebrnu� medaqu.

Iako nas fotografije dvori{ta koja su u gradskom izborubila ispred na{eg predloga nisu uverile da su i lep{a, nakraju treba ipak biti zadovoqan, jer ne samo da je �Kreativnopero� za dve godine osvojilo dve prve op{tinske i dve grad-ske nagrade, nego je i nastavilo dobru tradiciju, po kojoj seme|u najboqima u gradu uvek na|e i neko sa Savskog venca. Ami i daqe ostajemo uvereni da je �Kreativno pero� u ovom iz-boru moglo i moralo i boqe da pro|e. No, mladi su i vremeradi za wih. D. A.

PPOOKKLLOONNII ZZAA DDEECCUU UU ��DDRRIINNKKII��

Poseta deci u bolnici

NAJLEP[I � A �TEK� TRE]I

Pomo} socijalno ugro`enima na Savskom vencu

PAKETI, GARDEROBA I KOLA^I

SAVSKI VENAC · 15JUL 2009.

BBoommaanniittee CCeerriiss IInn`̀eennjjeerriinngg BBoommaanniittee MMoonntteenneeggrrooBBuulleevvaarr kknneezzaa AA.. KKaarraa||oorr||eevvii}}aa 1155 @@rrttaavvaa ffaa{{iizzmmaa 111111000000 BBeeooggrraadd,, SSrrbbiijjaa BBuuddvvaa,, CCrrnnaa GGoorraaTTeell:: 001111//22666688-554400 TTeell//FFaaxx:: ++338822 8866 446655 776600FFaaxx:: 001111//22226688-778888 MMoobb:: ++338822((00))6699 3333 0022 6644MMoobb.. 001111//006655-220022-3333-4444ee-mmaaiill:: bboommaanniittee@eeuunneett..yyuu

bboommaanniittee@sseezzaammpprroo..yyuu wwwwww.. bboommaanniittee..ccoo..yyuuwwwwww.. bboommaanniittee..ccoomm

Usve~anoj sali Skup{tine grada 23.

juna je Vladislavu Bajcu uru~ena Kwi-`evna nagrada �Isidora Sekuli}� za

roman �Hamam Balkanija�, u izdawu �Arhi-pelaga�. Nagrada, koju od 1967. godine do-dequju fond �Isidora Sekuli}� i op{ti-na Savski venac, sastoji se od Poveqe,Diplome i nov~anog dela koji ove godineiznosi tri hiqade evra.

Prisutne na ovoj sve~anosti prvo je po-zdravio Tomislav \or|evi}, predsednikOp{tine Savski venac, izraziv{i svojeveliko zadovoqstvo {to ova op{tina ion kao wen predsednik, imaju takvu ~astda svake godine dodequju nagradu sa ime-nom najznamenitije srpske kwi`evnice.

Publici se potom obratila Prof. DrDubravka Popovi} Srdanovi}, koja je ob-razlo`ewe `irija, na ~ijem je ~elu, pot-krepila izvanrednom analizom nagra|e-nog dela.

U ime Fonda �Isidora Sekuli}� govo-rio je kwi`evnik Ratko Adamovi}, ista-kav{i da i u ovom i ovakvom haoti~nomsvetu, stvari ponekad dobiju primerenitok, pa je tako ova ugledna nagrada kojanosi ~asno ime, do{la u prave ruke, na-gla{avaju}i da bi i samoj Isidori godi-lo {to je wena nagrada dodeqena Vladi-slavu Bajcu:

� S punim srcem i mirom }u danas oti-}i ku}i, jer je nagrada do{la u prave ruke,za jednu sjajnu i promi{qenu kwigu, ista-kao je na kraju svoje besede Ratko Adamo-vi}, koji je, zajedno sa predsednicom `i-rija i uru~io nagradu Vladislavu Bajcu.

Vi{e puta pozdravqan dugim i gromkimaplauzima, ne skrivaju}i emocije, prisut-nima se potom obratio Vladislav Bajac,koji je pro~itao i odlomak iz svoje sadve} slavom oven~ane kwige.

Dostojanstveno svedeni program sve~a-ne ceremonije, kome je ton pre svega daougled nagra|enog autora wegovog dela i~itala~ke publike kod koje Bajac jo{ odsvoje �Kwige o bambusu� u`iva kultni sta-tus, potpuno u takvom duhu vodila je glu-mica Milena Jak{i}, pro~itav{i �usput�

nekoliko citata iz dela Isidore Seku-li}, ali i pozdravnu poruku Vide Ogwe-novi}, predsednice Skup{tine Fonda�Isidora Sekuli}�, koju je publika u salipozdravila aplauzom.

Na ovom mestu uputno je pomenuti da jeovu sve~anost, kao i sve {to joj je pret-hodilo, organizovalo op{tinsko Odeqe-we za dru{tvene delatnosti, informi-sawe i mesnu samoupravu, u kojem je naj-anga`ovanija i najzaslu`nija za visok ni-vo cele manifestacije i ovoga puta bilaJelica Ili} Bukilica, koja izme|u broj-

nih zadu`ewa u dru{tevnim delatnosti-ma preko cele godine koordinira sve ak-tivnosti vezane za Fond �Isidora Seku-li}� i istoimenu kwi`evnu nagradu.

D. Antoni}

VLADISLAVU BAJCU URU^ENA KWI@EVNA NAGRADA �ISIDORA SEKULI]�

16 · SAVSKI VENAC JUL 2009.

PORUKA VIDE OGWENOVI]Potpuno se sla`em sa odlukom `irija.

To je izvanredna kwiga. @ao mi je {to nemogu da budem na dodeli. Na ovaj na~inod srca ~estitam dobitniku.

Pozdrav, Vida Ogwenovi}

Pi{~evo odmeravawe sa re~ima priizboru re~enica, suptilnih zna~ewa,

skrivenog smisla i potrage za stilskomlepotom ne zavr{ava se u kwigama. Re~e-nice prate pisca u svim prilikama. Onese, kao uhode, kriju iza autora i u opasnimsituacijama kada ga mogu spasiti ali i uprostodu{nim kada mu podgrevaju ta{ti-nu. No, kao {to ga mogu izbaviti od nesre-}e tako ga mogu iz bezazlenog gurnuti ubezizlazno.

Kako god da se okrene, iza pisca nestoji niko i ni{ta osim � re~i. Kwi`ev-nost nas u~i da re~i mogu biti mo}ne, aliistorija i politika da mogu biti i ni-{tavne. Sve zajedno ujediwuje ih poku{ajda saznaju ko nad kim gospodari: autornad re~ju ili re~ nad autorom.

U sve~anim prilikama, kada se napisa-na i ve} objavqena re~ slavi, piscu jedozvoqeno da zahvali i drugima osim ~a-robnoj postojanosti sopstvenog jezika ipisma. Moja zahvalnost pripada povu~e-

noj i jakoj, krhkoj i odlu~noj dami ovogagrada, Isidori Sekuli}; osobi sa takoistan~anom merom mesta sa kojeg govori� izme|u Beograda, Srbije, Balkana isveta.

Ja svoj geografski patriotizam delimna lokalni i globalni: zahvaqujem dve-ma op{tinama u kojima sam, od petnaestakbeogradskih adresa, pro`iveo najve}i

deo ̀ ivota � Savskom vencu na kojem samro|en i na koji sam se vratio u gimnaziju,i Starom gradu na ~ijem sam obodu sadastanovnik. Savski venac me stalno pri-ziva nazad me|u svoje vile, viletine ivilewake, a Stari grad me gura u takoz-vani novi svet. Zahvaqujem i zagrqajudveju reka � Savi koja je dala ime op{ti-ni, i Dunavu koji je od Dor}ola napravioraskrsnicu sveta. Zbog u{}a ovih dveju

reka Beograd je trpeo burnu istoriju, alii sa~uvao najlep{i pogled na svetu.

^ovek je odraz svoga grada, i ja sam usvojim kwigama lutao od beogradskih uli-ca do lavirinta sveta. Sudbina kwi`ev-nosti i jeste da se kre}e od svoga ka tu-|em, od Sebe do Drugog i da se ku}i vratibogatija saznawima o Tu|em i Drugom, alii o Svom i Sebi. Jer svi smo jedni drugi-ma � ogledala.

Zahvaqujem Fondaciji �Isidora Seku-li}� i wenom `iriju koji znaju za{to menagra|uju, svojoj porodici koja zna najvi-{e tajni skrivenih iza pisawa, kolegni-cama i kolegama piscima koji znaju najvi-{e o tajnama unutar pisawa, izdava~u iprevodiocima koji znaju kako se tekstprenosi drugima i ~itaocima koji o pisa-wu ne moraju ni{ta da znaju, ali zato ume-ju da u ~itawu napisanog najvi{e u`iva-ju. Kwige, uostalom, zbog toga i postoje.

Vladislav Bajac,Beograd, 23. juni 2009.

RE^ ZAHVALNOSTI

SAOP[TEWE @IRIJA@iri u sastavu: prof. dr Dubravka Po-

povi} Srdanovi} (predsednik), mr Mili-ca Jeftimijevi} Lili}, mr Milena Stoja-novi}, Ratomir Rale Damjanovi} i PetarArbutina, na zavr{noj sednici, odr`anoj12. juna 2009. godine odlu~io je da Kwi-`evnu nagradu Isidora Sekuli}, za najbo-qu kwigu objavqenu 2008. godine koju do-dequje Fond Isidora Sekuli}, dobijeVladislav Bajac za roman Hamam Balka-nija.

@iri se ve}inom, sa tri glasa, oprede-lio za roman Hamam Balkanija; dva glasadobio je roman Vladimira Kecmanovi}a�Top je bio vreo�. U naju`em izboru, po-red dva navedena romana bila je i kwigaeseja Predraga Krsti}a �Filozofska `i-votiwa�. U konkurenciji za nagradu za naj-boqu kwigu 2008. godine (prozu, poezijuili esej) u~estvovalo je 39 kwiga.

OBRAZLO@EWENastala ve{tim smisaonim i simboli~-

kim, kao i analo{kim i metafori~kimspajawem dva paralelna narativna tokarazli~itih `anrovskih identiteta (o ~e-mu svedo~i ne samo podnaslov �Roman idruge pri~e�, ve} i u ovim ̀ anrovskim od-rednicama nadahnuto sjediwene suprot-nosti dokumentarnog i fikcionalnog, ep-skog i lirskog, esejisti~kog i dramatskog,lokalnog i univerzalnog, ludi~kog i oz-biqnog), pisanih u oba srpska pisma, la-tini~nom i }irili~nom koja se naizmeni~-no smewuju u poglavqima ~ije naslovepredstavqaju slova abecede odnosno az-buke, proza Vladimira Bajca �Hamam Bal-kanija� bavi se na izuzetno zanimqiv i

originalan na~in zna~ajnim, a u savreme-noj kwi`evnosti i teoriji sveprisutnimpitawem slo`enosti (dvojnosti, vi{e-strukosti) li~nog, nacionalnog i verskogidentiteta, pronicqivo sagledavaju}iwegove istorijske, socijalne, ideolo{kei politi~ke, ali i civilizacijske, kultu-rolo{ke, lingvisti~ke i druge aspektekroz istoriju i savremenost, pritom se suspehom izdi`u}i iznad wegovog ~estogtuma~ewa iz perspektive crno-bele ve-stern poetike i tako nadilaze}i sku~e-nu/ideologizovanu vizuru �na{e� ili �wi-hove� istorije kao i {ematizovanu pode-lu na patriote i izdajnike.

Hamam Balkanija prati zbivawa u dvaistorijska razdobqa, XVI veku i na{em,savremenom dobu,u dva glavna prostora,osmanskoj carevini u u`em smislu i Rume-liji (evropskom delu osmanskog carstva),i junake koji u tim vremenima i prosto-rima bivstvuju izme|u/u dva identiteta.

U latinicom ispisanim poglavqimaistorijskog (ili biografskog) romana Ba-jac plasti~no i ubedqivo na osnovu isto-riografske potke o`ivqava i rekonstru-i{e uzbudqive `ivote i likove dvojicevelikana osmanskog carstva koji su iz-vorno bili hri{}ani pravoslavci, pra-te}i ih kroz dramati~ne doga|aje isto-rije XVI veka. To su Srbin Bajica Sokolo-vi}, monah iz Mile{eva, koji po prevo|e-wu u islam mudrim delawem i nepresta-nim dru{tvenim usponom postaje turskidr`avnik Mehmed pa{a Sokolovi}, i kaodugogodi{wi veliki vezir ~ak trojiceturskih sultana, sinonim za stabilnost imo} Osmanske imperije, ali o~uvavaju}iu sebi i hri{}ansko bi}e, pokroviteqzna~ajnih srpskih kulturnih pregnu}a (napr. {tampawe prve beogadske kwige),a u~asu duboke nemo}i srpske nacije obnovi-teq srpske crkve i Pe}ke patrijar{ije1557, i wegov dugogodi{wi prijateq i du-hovni srodnik Grk Josif, docnije MimarSinan, vode}i graditeq Osmanskog car-stva iza koga je ostalo vi{e od tri sto-tine ostvarenih gra|evinskih projekata.Narativ o `ivotu Mehmed pa{e i Mima-ra Sinana predstavqa umetni~ki suges-tivnu pri~u o odr`ivosti dvojstva iden-titeta, odnosno o mogu}nosti plodnog po-mirewa dvostrukih nacionalnih, kultur-nih i verskih identiteta {to autor ubed-qivo predstavqa kroz tematizaciju suko-ba zapada i istoka, hri{}anstva i isla-ma, rodoqubqa i izdaje, pravovernostii konvertitstva, rata i diplomatije, ru-{ewa i zidawa, sumwe i odanosti, ogrom-ne mo}i i ropskog polo`aja, saose}awa ipodani{tva, emocije i procene, qubavii mr`we, biv{eg i novog sopstva.

Niz pseudoautobiografskih i pseudo-biografskih esejiziranih duhovitih i na-dahnutih pri~a oblikuje narativ na }iri-lici okrenut savremenom dobu, koncen-trisan oko pisca/literarnog dvojnika srp-skog pisca Vladislava Bajca koji sa Orha-nom Pamukom, literarnim dvojnikom tur-skog pisca, raspravqa o problemima na-stanka, razvoja i tuma~ewa paralelnogromanesknog teksta ({to u ovoj metafik-tivnoj ravni povla~i strastvene iskaze

o ulozi kwi`evnosti i kwi`evne kriti-ke u dru{tvu, o odnosu pisca i wegovih~italaca), ali i prate}im pitawima kom-plikovane dvostrukosti i/ili vi{estru-kosti kulturolo{kih, religijskih, nacio-nalnih, politi~kih, prostornih, jezi~kihidentiteta u na{e vreme, ~ime autor iz-me|u dvojice istorijskih velikana i wi-hovih savremenih pandana vispreno uspo-stavqa mnogozna~an i asocijativan para-lelizam. U raspravama o problemimadvojnosti vi{estrukosti identiteta, na-ro~ito na primerima odnosa `ivota ikwi`evnosti, i drugi junaci ove proze,prete`no literarni stvaraoci sa razli-~itih meridijana (A. Genis, A. Ginzberg,Lenard Koen, Kenvard Elmsli, Xems La-flin, A Mangel, A. Maluf, V. Devide, ̂ e-domir Veqa~i}, H. L. Borhes, X. Xojs idrugi), nude individualne, krajwe origi-nalne stavove, {to ovom toku kwige koji~itaocu uspe{no predo~ava duhovnu slo-`enost, {to ne zna~i i ve}u savr{enostsavremenog sveta, daje istovremeno i gor-ku suptilnost i kosmopolitsku sveobuh-vatnost i blistavost.

Celi tekst kao lajt motiv pro`ima ide-ja da se identitet, mada uslovqen isto-rijom i vremenom, u potpunosti ostvarujesamo wihovim prevazila`ewem, u stva-rawu. Kao te`wa za trajno{}u prisustvanesvakida{wi zadu`binarski zanos Meh-med pa{e koji po~iva na zamisli o grad-wi brojnih hamama i graditeqska posve-}enost Mimar Koxe Sinana ovom objektu,u viziji autora izjedna~eni sa `udwomza umetni~kom kreacijom na{ih savreme-

nika, imaju posebno mesto. Hamam, gra|e-vina koja zauzdava vodu, i wenu simbo-liku prolaznosti preoblikuje u postoja-nost, opu{tawe i u`ivawe, pojavquje sestoga u romanu ne samo kao mesto tele-snog i duhovnog o~i{}ewa, ve} i most me-|u epohama, a kupawe u wemu kao mo`dajedinstven metafizi~ki trenutak u ko-jem sve suprotnosti mogu biti izmirene, isvi raskoli unutar identiteta i izme|uidentiteta, prevazi|eni.

Stilska osobenost ovog romana je jezi~-ka svedenost. Ona jasno manifestuje spo-sobnost Vladislava Bajca da inspirisa-no oblikuje i o`ivi svoje istorijski uda-qene likove i prostore, kao i da ve{ti-nu kori{}ewa svakodnevnog, kolokvijal-nog jezika, uspostavi kao pandan slo`e-nom sistemu ideja i kulturnih fenomenaneprestano podlo`nih preispitivawu.

Predsednik @irijaProf. dr Dubravka Popovi} Srdanovi}

VLADISLAVU BAJCU URU^ENA KWI@EVNA NAGRADA �ISIDORA SEKULI]�

SAVSKI VENAC · 17JUL 2009.

ZDRAVSTVO

18 · SAVSKI VENAC JUL 2009.

Pred velikim brojem predstavnika me-dija, zdravstvenih i humanitarnihradnika, u sali op{tine Savski ve-

nac odr`ana je 2. jula konferencija za{tampu na temu: Izgradwa roditeqskeku}e za sme{taj dece obolele od raka iwihovih roditeqa, u objektu �Doktorovakula�.

Tom prilikom medijima se, kao doma-}in i idejni pokreta~ ove akcije, obra-tio Tomislav \or|evi}, predsednik op-{tine Savski Venac, koji je izme|u osta-log govorio i o projektu rekonstrukcijeovog objekta koji }e nakon zavr{etka ima-ti 868 kvadratnih metara korisnog pro-

stora. U wemu }e biti sobe i ostale neop-hodne prostorije za sme{taj obolele decei wihovih roditeqa, koji tu borave doksu im deca na le~ewu ili u vreme kadaposle le~ewa iz unutra{wosti dolaze naterapiju. Govore}i o detaqima ve} goto-vog projekta rekonstrukcije ove zgrade\or|evi} je istakao da }e se cena kretatioko 1.000 evra po kvadratnom metru, presvega zbog wene velike kulturno-isto-rijske vrednosti, kojoj se mora posvetitidu`na pa`wa, ali da ve} postoje nagove-{taji da }e se u ovu humanu akciju ukqu-~iti i neke strane zemqe, kao na primerIzrael, ~iji su predstavnici ambasade

prisustvovali ovom skupu. Novinarima seobratila i Svetlana Vukajlovi}, direk-torka Republi~kog zavoda za zdravstve-no osigurawe, koja je, istakla nemerqi-vi zna~aj jednog ovakvog objekta kojim seSrbija i u toj oblasti pribli`ava razvi-jenijim zemqama. Zahvaquju}i se na ini-cijativi Op{tine Savski venac, ona je sawenim predsednikom \or|evi}em potpi-sala Protokol o obnovi i opremawu ove�roditeqske ku}e�.

Naglasiv{i da }e Grad, bar dok je on nawegovom ~elu, uvek podr`avati ovakvehumane ideje i akcije, prisutnim predstav-nicima medija se potom obratio i Grado-na~elnik Beograda Dragan \ilas, obe}av-{i da }e Grad u svom buxetu za narednugodinu predvideti sredstva i za ovaj ob-jekat, o ~ijem zna~aju su govorili i: Doc.

dr Milan \uki}, direktor Univerzitet-ske de~ije klinike u Tir{ovoj, kojoj }e ovaku}a biti formalno preneta na upravqa-we, kao i Novka Tomi}, predsednica Na-cionalnog udru`ewa roditeqa dece obo-lele od raka.

Treba naglasiti i da su se, poredpredsednika op{tine, koji je bio ini-cijator celog posla, oko prezentacijeovog projekta posebno anga`ovali: na-~elnik Op{tinske uprave Du{an Din-~i} i ~lanovi Op{tinskog ve}a Brani-mir Gaji} i Nemawa Peri{i} Petovar,koji }e i brinuti o wegovoj realiza-ciji. Du{ko Antoni}

NE[TO O DOKTOROVOJ KULIUvertira za pri~u o Doktorovoj kuli, koja bi mogla da bude i pri-

~a o istoriji medicine i prvim {kolovanim lekarima u Srbiji,je dolazak iz Italije doktora Vita Romite, po~etkom devetnaestogveka, koji je prvo bio li~ni lekar beogradskog vezira, a potom ikneza Milo{a Obrenovi}a, kod koga je bio anga`ovan i kao vaspi-ta~ wegove }erke Jelene.

Doktor Romita 1820. godine �u pomo}� poziva svog zeta SilvesteraBartolomea Kuniberta, koji je neposredno pre toga diplomiraomedicinu u Torinu. Kada je 1827. godine Vito Romita oti{ao izBeograda wegov zet Dr Kunibert, koji je u me|uvremenu preuzeoprimat kao li~ni lekar Kneza Milo{a, ostaje tu da `ivi sa svojomporodicom.

Za istoriju, kao i za ovu pri~u, va`na je 1824. godina kada Dr Ku-nibert, uz pomo} svog tasta, na brdu iznad dana{we Mostarske pet-qe, na imawu koje mu je poklonio knez Milo{, zida ku}u o kojoj jeovde re~, na velikom imawu, sa vo}wacima i vinogradima. KnezMilo{, koji mu je nudio da izabere lokaciju za oku}nicu, ~udom setada nije mogao na~uditi za{to je doktor izabrao ba{ to mesto,upitav{i ga �...{ta mu bi da ku}u podigne u toj pustiwi�, na {tamu je Dr Kunibert bez razmi{qawa odgovorio da }e tu jednog danabiti centar Beograda. Ni sam nije sawao da }e to i bukvalno bitimedicinski centar ne samo Beograda nego i Balkana. Po doktoru ko-ji je u woj `iveo ovu ku}u su Beogra|ani ubrzo nazvali Kula Dokto-ra Kuniberta, a kasnije skra}eno Doktorova kula.

Doktor Kunibert umro je relativno mlad 1850. godine, a za srp-sku istoriju zna~ajan je po jo{ najmawe dva osnova. On je, naime, 1834.godine od Kwaza tra`io da odvoji pare i odbori da se u Srbiji

izvr{i analiza mineralnih voda, {to je godinu dana kasnije iura|eno (pa se i �Kwaz Milo{� ne zove slu~ajno ba{ tako).

@ive}i decenijama u Beogradu, u stalnom kontaktu sa kwazom iostalim srpskim glava{ima doktor je pedantno bele`io {ta se okowega de{avalo, da bi pred kraj `ivota, u Francuskoj objavio Isto-riju kne`evine Srbije, koja }e na srpski biti prevedena i izdatatek po~etkom 20. veka.

Inicijativa Op{tine Savski venac i wenog predsednika, da seuz revitalizaciju ova zgrada pretvori u ku}u za sme{taj roditeqai dece koja se le~e u Tir{ovoj i u De~joj onkolo{koj klinici, po-red istorijskog i kulturolo{kog ima i nadasve humanitarni karak-ter, a to {to je podr`avaju Grad i resorna ministarstva i usta-nove, obe}ava da }e ona biti i realizovana. D. A.

�DOKTOROVA KULA� BI]E �RODITEQSKA KU]A�

Vesti iz Crvenog krsta

�ISIDORA� NAJTOLERANTNIJAU pratwi volontera Crvenog krsta i svo-

jih nastavnika, 30-ak u~enika osnovnih{kola sa Savskog venca posetilo je 29. ma-ja sala{ i ergelu �Jakovo�. Kratkotrajnaki{a nije im pokvarila nezaboravno pre-podne koje je, uz zabavu, bilo ispuwenotakmi~ewem i proverom � koliko su nammladi, u me|usobnoj, i komunikaciji saokolinom, tolerantni. U ovom slu~aju po-kazalo se da su najtolerantnija deca iz�Isidore Sekuli}�, ispred �Stefana Ne-mawe� i �Vojvode Radomira Putnika�.

Dvomese~ni program Crvenog krsta,koji promovi{e toleranciju, nenasilnore{avawe konflikata, rodnu ravnoprav-nost, li~ni i kulturni identitet, savla-davawe diskriminacije i stigmatizaci-je, obuhvatio je 300 u~enika ovih {kola,a realizovan je uz podr{ku [panskog Cr-venog krsta. B. M.

I DAQE SMO SVI U IGRIPovodom 14. juna, Svetskog dana dobro-

voqnih davalac krvi, ekipa lokalnog Cr-venog krsta pridru`ila se tog dana beo-gradskim kolegama na Trgu Republike, ani-miraju}i prolaznike da se odazovu jednojod najhumanijih akcija, ove godine pod na-zivom �Svi smo u igri�.

Savski venac koji je sa odzivom od 4%davalaca, u odnosu na broj stanovnika, me-|u najboqima u metropoli, prihvatio jeredovno de`urstvo tokom letwi mesecikada je krv najpotrebnija. B. M.

ZDRAVSTVO

SAVSKI VENAC · 19JUL 2009.

Usve~anoj sali op{tine odr`ana je 12.juna promocija projekta �Bebi na dar2� � Multimedijalnog kuvara za bebe.

Uz to su promovisane i nove prostorijemati~ne slu`be op{tine Savski venac naprvom spratu, koje su tako preure|ene daroditeqima koji dolaze da prijave svo-je bebe pru`aju nezaboravan do`ivqaj. Napromociji je podeqeno i {est novih koli-ca mladim parovima sa kolektivnog ven-~awa, u akciji koja u op{tini Savski ve-nac kontinuirano te~e ve} tre}u godinu.

Promociju je organizovao i vodio Mi-lo{ Kova~evi}, ~lan Op{tinskog ve}a,koji od samog po~etka projekta �Bebi nadar� aktivno u~estvuje na wegovoj reali-zaciji i popularizaciji. Prisutnim mla-dim roditeqima i wihovim bebama obra-tio se i Tomislav \or|evi}, predsednikop{tine Savski venac, koji se zalo`io za

{to ve}i broj beba i apelovao na vi{eorgane vlasti u Srbiji da poma`u mladeroditeqe, istakav{i i ovoga puta da }eSavski venac pomagati koliko god mo`e,slu`e}i za primer i drugim op{tinamai lokalnim samoupravama.

Savski venac je, ina~e, najve}a mati~naop{tina na Balkanu na kojoj se ra|a od 13do 15 hiqada beba godi{we. Zato su i pro-jekti koji promovi{u i podr`avaju rodi-teqstvo prioritet. Od 2007. godine, op-{tina Savski venac, Dom zdravqa �Sav-ski venac�, Udru`ewe gra|ana �Perspek-tive� i Agencija �Vodi~ za roditeqe�, za-jedni~ki rade na realizaciji projekta�Bebi na dar�. On je do sada obuhvatao kre-irawe video i {tampanog priru~nika podnazivom �Vodi~ za roditeqe beba�. Na 140stranica i 90 minuta edukativnog video-materijala (na DVD-ju) sa`eto je sve ono{to roditeqi �po~etnici� treba da zna-ju o nezi i zdravqu beba, kao i o preven-tivnim programima i medicinskim uslu-gama koje su im na raspolagawu.

Najnoviji projekat �Bebi na dar 2� je fo-kusiran na promociju zdrave ishrane odoj-~adi kreirawem multimedijalnog �Kuva-ra za bebe�. Na preko 120 stranica su datiodgovori na naj~e{}a pitawa o ishraniodoj~adi, sumirane su osnovne informa-cije o vrstama namirnica, o tempu i na~i-nu uvo|ewa nemle~ne dohrane. Tu je i pre-ko 150 jednostavnih recepata, kao i pose-ban segment o psiholo{kim aspektima is-hrane. Specijalitet ovog kuvara je i DVDizdawe koje sadr`i 20 epizoda (200 minu-ta) igrano-obrazovnih lekcija o kuvawu zabebe. Glavni junak video-kuvara je tataSr|an, koji poku{ava da ovlada znawimao zdravoj nemle~noj dohrani i ve{tinamapripremawa obroka za bebe. Kroz komi~-ne i paradigmati~ne situacije, tata Sr-|an razre{ava nedoumice i tipi~ne pre-drasude. U pronala`ewu odgovara poma-`u mu patrona`na sestra Sne`a i kuvawuvi~na kom{inica Goca.

Budu}i roditeqi koji poha|aju [koluza roditeqstvo u Domu zdravqa �Savskivenac�, kao i roditeqi koji dolaze u op-{tinu Savski venac da prijave novoro|en-~e, dobijaju na poklon ovu publikaciju iDVD. S. Mikavica

LICENCE ZA SESTRE I TEHNI^AREU skladu sa novim Zakonom o komora-

ma zdravstvenih radnika u DZ �Savskivenac� 6. jula su sve~ano uru~ene prvelicence medicinskim sestrama i zdrav-stvenim tehni~arima ove ustanove. Li-cence je u prisustvu Dr Mirjane Velimi-rovi}, direktorke Doma zdravqa, sve-~ano uru~io Dragi{a [a{i}, direktorKomore medicinskih sestara i zdrav-stvenih tehni~ara Srbije.

Licenca je javna isprava kojom se do-kazuje stru~na osposobqenost zdrav-stvenog radnika za samostalno obavqa-we zdravstvene delatnosti i izdaje sena period od sedam godina, a u ciqu po-vremene provere znawa i stalnog usa-vr{avawa zdravstvenih radnika.

Promocija projekta �BEBI NA DAR 2�

MULTIMEDIJALNI KUVAR ZA BEBE

Nastavqaju}i lepu tradiciju nagra|i-vawa najboqih u~enika zavr{nihrazreda osnovnih {kola sa svoje te-

ritorije, Op{tina Savski venac organi-zovala je 11. juna u De~jem kulturnom cent-ru �Majdan� na Sewaku, Sve~anost u ~astosvaja~a Diplome �Vuk Karaxi}� i U~eni-ka generacije. Tom prilikom devet U~eni-ka generacije iz {est osnovnih i tri spe-cijalne osnovne {kole sa Savskog venca,dobilo je po lap-top ra~unar, dok je 50 no-silaca Diplome �Vuk Karaxi}� dobilovau~ere u vrednosti od po 10.000 dinara,za kupovinu kwiga, {kolskog i drugog pri-bora po sopstvenom izboru u �Mamutu�.

Ovoj Sve~anosti pored predstavnikasvih {kola prisustvovao je i skoro komp-letan op{tinski vrh, ispred kojeg se pri-sutnima, koji su ispunili tribine �Majda-na�, obratio ~lan Op{tinskog ve}a Mi-lo{ Kova~evi}, koji je tom prilikom, poz-dravqaju}i najboqe u~enike generacijero|ene 1994. godine, kao i wihove rodi-teqe, i po`elev{i im iste takve uspeheu daqem {kolovawu, naglasio da je bitinajboqi na Savskom vencu velika odgo-vornost, jer to zna~i biti najboqi i u Beo-

gradu i Srbiji, pa se zato od wih o~ekujemnogo, izme|u ostalog i da jednog danapreuzmu da vode ovu zemqu i da brinu owenoj lep{oj budu}nosti.

Osim Milo{a Kova~evi}a u uru~ivawupoklona nosiocima Diplome �Vuk Kara-xi}� i U~enicima generacije u~estvovalisu i: Aleksandar Pavlovi}, zamenik pred-sednika i Nenad Preli} Skup{tine op-{tine, Mijodrag Jawi}, ~lan Op{tinskogve}a, Biqana Ba~anin, na~elnik Odeqe-wa za dru{tvene delatnosti, informisa-we i mesnu samo-upravu, Dragan Ili}, za-menik direktora DKC �Majdan� i Emili-ja Jovanovi} iz Kancelarije za mlade,uglavnom biraju}i da poklone uru~e u~e-nicima svojih biv{ih {kola.

NAJBOQI ZA NAJBOQESve~anost uru~ivawa nagrada najboqim

maturantima savskovena~kih osnovnih{kola iz godine u godinu postaje sve at-raktivniji autohtoni umetni~ki ~in, pri-lago|en ovom zna~ajnom povodu.

Tako su i ovoga puta u umetni~kom pro-gramu u~estvovali najtalentovaniji poje-dinci i najuspe{nije pozori{ne i rok-gru-

20 · SAVSKI VENAC JUL 2009.

[KOLSTVO

Nagrade Vukovcima i \acima generacije na Savskom vencu

NAJBOQIMA UZ POKLONEUSPOMENE I VELIKA O^E

Ponosni roditeqi, nastavnici i prijateqi

pe iz osnovnih {kola sa Savskovena~kogurban festa � SVURF-a, a u svakoj od wihbio je i neki od u~enika kojima je ova le-pa sve~anost i posve}ena. Tako je u ple-snoj trupi �Red star�, koja ve} dve godineza redom pobe|uje u pozori{nom deluSVURF-a, igrala i Aleksandra Jeftovi},kojoj je iste ve~eri uru~ena Diploma �VukKaraxi}�, koju su te ve~eri dobili i ~la-novi muzi~kog dua Jana (Nikoli}) i Lazar(Risti}) iz �Isidore Sekuli}�. Me|u ~la-nicama sjajne grupe �Free Entrance� iz O[�Radojka Laki}� ovu Diplomu osvojile su:gitaristkiwa Katarina Nedeqkovi} ifenomenalna peva~ica Andrijana Jakov-qevi}, koja je dobila i specijalnu nagra-du organizatora SVURF-a i ove lepe sve-~anosti, zato {to je za godinu dana zavr-{ila sedmi i osmi razred (usput osvojiv-{i dvadeset nagrada na dr`avnim i svet-skim muzi~kim takmi~ewima), pa joj je sa-mo zbog toga {to {kolu nije zavr{ila sasvojom generacijom (nego pre we) izmaklai titula \aka generacije. No o Andrijani,kao i o ve}ini ove divne dece, bilo o oni-ma koji su �samo� primali nagrade ili oni-ma koji su u wihovu ~ast nastupali, jo{mnogo }emo toga lepog slu{ati u godinamakoje dolaze. A to se odnosi i na ostalekoji su ove ve~eri nastupali, jer ve}inawih je mla|ih godi{ta i gleda}emo ih nasli~nim priredbama i narednih godina.

To posebno va`i za ̀ ensku vokalnu grupu�Kola~i}i� iz O[ �Vojvoda Radomir Put-nik� ~ije su sve ~lanice bile {esti ilisedmi razred, izuzev sad ve} ~uvenog Bo-`idara Mihajlovi}a koji ih je pratio naklavijaturama, oprostiv{i se tako od svo-je {kole u kojoj je, kao i na celokupnomSVURF-u, u me|uvremenu postao jedan odnajpopularnijih �likova�, qubimac, ma-skota i, da li je pretenciozno re}i �le-genda� za nekog ko tek ima 15 godina.

Najzad, treba ista}i i da je program na-dahnuto, kao i uvek u sli~nim prilikama,vodila Ma{a \or|evi} iz O[ �IsidoraSekuli}�, pro{le godine najboqa mladaglumica na SVURF-u, ovom prilikom je do-bila i nagradu kao U~enica generacije usvojoj {koli.

Bila je to zaista lepa sve~anost, skupsvega najboqeg i najtalentovanijeg {to uovoj generaciji osnovaca Savski venacima, sa najve}om mogu}om koli~inom pozi-tivne energije (ali i emocija), kao primeri putokaz kako dobru i talentovanu decutreba stimulisati i nagraditi.

D. Antoni}

[KOLSTVO

SAVSKI VENAC · 21JUL 2009.

O[ �VOJVODA MI[I]�1. MILICA DESAN^I], VIII-12. MARINA BABI], VIII-1 3. MARTA GRGUROVI], VIII-2 4. NIKOLA MATI], VIII-25. NADA JOVANOVI], VIII-26. EMA STANOJEVI], VIII-27. FILIP BOJAXIEVSKI, VIII-38. DU[AN LUKI],VIII-39. VUK STEVANI], VIII-3 U^ENICA GENERACIJE:ANA PE[KO, VIII-3

O[ �VOJVODA RADOMIR PUTNIK�1. ALEKSANDRA JEVTOVI], VIII-22. ALEKSANDAR NIKOLI], VIII-23. ALEKSANDAR RISIMI], VIII-24. STEFAN VUJO[EVI], VIII-25. \OR\E SAVI], VIII-36. IVAN RADOSAVQEVI], VIII-37. MILICA \UR\EVI], VIII-3U^ENICA GENERACIJE:ANDREA MOSKOVQEVI], VIII-3

O[ �STEFAN NEMAWA�1. DANILO SAVI], VIII-12. MATEA MIQEVI], VIII-13.JELENA SMIQANI], VIII-14 MONIKA ALEKSI], VIII-15. VEQKO ILI], VIII-26. MAGDALENA RADULOVI], VIII-27. LUKA VERMEZOVI], VIII-28. NIKOLA LAZAREVI], VIII-29. IVANA AVRAMOVI], VIII-310. STEFAN AVRAMOVI], VIII-311. JOVAN MI]KOVI], VIII-312. KRISTINA MILANOVI], VIII-3U^ENICA GENERACIJE:MILA SMIQKOVI] VIII-1

O[ �PETAR PETROVI] WEGO[�1. URO[ STANI], VIII-12. SOWA QUMOVI], VIII-2

3. SMIQAN \URI], VIII-24. MAIDA FETAHOVI], VIII-2U^ENICA GENERACIJE:DANKA VUJINOVI], VIII-1

O[ �ISIDORA SEKULI]�1. STEFANA \OKOVI], VIII-12. JANA NIKOLI], VIII-13. MILICA ]IPRANI], VIII-14. LAZAR RISTI], VIII-15. ANASTASJA MANDI], VIII-2U^ENICA GENERACIJE:MA[A \OR\EVI], VIII-1

O[ �DR DRAGAN HERCOG�U^ENIK GENERACIJE:MILO[ TANACKOVI], ku}na nastava

O[ �RADOJKA LAKI]�1. URO[ RAKI], VIII-22. ALEKSA PAPI], VIII-23. KATARINA NEDEQKOVI], VIII-24. ALEKSANDRA STEPANOVI], VIII-25. BLAGOJE STOJKOVI], VIII-16. DRAGANA @IVANOVI], VIII-27. PETAR \OR\EVI], VIII-28. ANDREA NIKOLI], VIII-29. MARIJA GRBI], VIII-210. MILICA DIMITRIJEVI], VIII-211. ANDRIJANA JAKOVQEVI], VIII-2U^ENIK GENERACIJE:PREDRAG SAVI], VIII-2

SPECIJALNA O[ �ANTON SKALA�U^ENIK GENERACIJE:ACA VUKSANOVI], VIII-1

[KOLA ZA O[TE]ENE SLUHOM �NAGLUVE �STEFAN DE^ANSKI�

1. TAMARA RADENKOVI]2. KRISTINA FORGOU^ENIK GENERACIJE:ALEKSANDAR JEVTI]

SPISAK DOBITNIKA VUKOVE NAGRADE

Ma{a \or|evi}

E, LEPEKIVAWA

Milo{ Kova~evi} uru~uje lap-top Ani Pe{ko

O[ �VOJVODA RADOMIR PUTNIK�Du{an Babi}, u~enik sedmog razreda

ove {kole tre}eplasirani je matemati-~ar Srbije. Wegovih pet {kolskih drugo-va ostvarili su isti plasman u Gradu, ma-da u drugim oblastima: Stefan Vujo{e-vi}, VIII-3 iz biologije; Nina Stjepovi} iJelena Vu~ini} (VI-3) u stonom tenisu;Awa Andreji} V-2 u plivawu i NemawaMedi} VI-1 u tr~awu na 300 m.

O[ �STEFAN NEMAWA�Maturant Aleksa Ili} dr`avni je vi-

ce{ampion u poznavawu francuskog jezi-ka. Na gradskom takmi~ewu, me|utim, ovajmladi} je bio tre}i, a wegova kolegini-ca, Mila Smiqkovi} druga. Filip [o-bi} iz IV-3 prvoplasirani je matemati-~ar, Marko Jovanovi} (VIII-3) tre}epla-sirani poznavalac istorije, dok su Fedor[e{i} (VI-3) i Stasja Ili} (V-3) osvoji-li prvo, odnosno drugo mesto na �Zlatnojsireni�.

U~enici ove {kole: Aleksa Rako~e-vi}, Teodora Perovi}, Slobodan Gata-ri} i Jovana Petrovi}, svi iz IV-1, bilisu najboqi u poznavawu humanitarnih di-sciplina �[ta zna{ o Crvenom krstu idavala{tvu krvi�.

O[ �PETAR PETROVI] WEGO[�U~enici iz �Wego{a� imali su dosta

uspeha na takmi~ewima i na gradskom ina republi~kom nivou.

Na takmi~ewima iz matematike Mari-na Vu~kovi} iz VI-1 osvojila je tre}e me-sto, a Aleksa Brki} iz VI-2 Pohvalu, dabi na republi~kom takmi~ewu promenili�uloge� pa je Aleksa bio tre}i a Marinapohvaqena. U istoj oblasti, na republi~-kom matemati~kom takmi~ewu �Misli{a�Aleksa Brki} iz VI-2 i Maja Panti} izVI-1 osvojili su prva mesta, Marina Vu~-kovi} iz VI-1 i Dana Puiponski iz VI-2druga, a Bojan Milivojevi} i Sofija Sa-marxi}, oboje iz III-1 tre}a mesta.

Na gradskom takmi~ewu iz znawa srp-skog jezika Bojana Vuki}evi} iz V-2 osvo-jila je drugo mesto.

Na gradskom takmi~ewu u znawu itali-janskog jezika Maida Fetahovi} iz VIII-2osvojila je prvo, a wene drugarice iz ode-qewa Jelena Stanojevi} i Sowa Qumo-vi} drugo, odnosno tre}e mesto, koje suosvojili i Uro{ Stani} i Miqana Ni-koli} iz VIII-1. Uro{ Stani} zablistaoje potom na republi~kom takmi~ewu izitalijanskog, gde je osvojio prvo mesto.

Anastasija Buxak iz VII-1 osvojila jedrugo mesto na gradskom takmi~ewu izistorije.

Najzad, na{e �stare� poznanice saSVURF-a, iz grupe �Rock Girls�, NatalijaKika iz IV-1 i Mina Marinkovi} iz III-2osvojile su dva druga mesta u svojim godi-{tima na gradskom muzi~kom takmi~ewu�Zlatna sirena�.

O[ �RADOJKA LAKI]�Najve}e uspehe na {kolskim takmi~e-

wima iz redovnog nastavnog programa ovegodine ostvario je Predrag Savi} iz VIII-2,koji je redom osvajao prva mesta u znawunema~kog jezika, na op{tinskom, gradskomi republi~kom niovu.

Katarina Nedeqkovi} iz istog ode-qewa je pored uspeha sa grupom �Free En-ters�, koje je podelila sa Andrijanom Ja-kovqevi}, Emilijom Spai}, TamaromRadivojevi} i Isidorom Jovanovi}, (ne-davno im se prikqu~io i mladi violini-sta Nikola Tati}) osvojila i drugo mesto

[KOLSKA TAKMI^EWA

22 · SAVSKI VENAC JUL 2009.

Na ovogodi{wim gradskim i dr`avnim takmi~ewima, u~eni-ci osnovnih i sredwih {kola sa Savskog venca osvojili su pre-gr{t nagrada u raznim oblastima. Ovde, uz ~asne izuzetke, na-merno ne}emo davati rezultate sa op{tinskih takmi~ewa, ko-jih je toliko da bi s wima popunili dobar deo ovog broja �Sav-skog venca�, a za one koji su se probili do gradskog i dr`avnognivoa podrazumeva se i da su bili me|u najboqima na op{tini.

Maida Fetahovi}

NAJBOQI U PRIRODNIM I DRUNA UMETNI^KIM I SPORTSKIM

Andrijana Jakovqevi}

Predrag Savi}

na konkursu za umetni~ku fotografiju. Asvi su oni imali i pojedina~ne uspehe umuzi~koj oblasti u okviru muzi~kih {ko-la koje paralelno poha|aju.

Posebna pri~a u tom smislu je Andri-jana Jakovqevi} koja je, ne ra~unaju}ibrojne op{tinske i gradske nagrade, zlat-ne i ostale sirene za pevawe, osvojila

kao pijanistkiwa ~ak 20 nagrada na mu-zi~kim takmi~ewima dr`avnog i inter-nacionalnog nivoa, pobediv{i izme|uostalog i u Milanu, kada je od 100 mogu-}ih osvojila svih 100 poena.

O[ �ISIDORA SEKULI]�U~enici �Isidore Sekuli}� ove {kol-

ske godine najvi{e uspeha imali su natakmi~ewima iz umetni~kih oblasti ko-je (do du{e) nisu u sistemu {kolskih tak-mi~ewa, nego se vi{e odnose na muzi~kei druge umetni~ke {kole koje paralelnopoha|aju. Tako su svoje nagrade na SVURF--u posebnim uspesima na muzi~kim tak-mi~ewima �overili� Jana Nikoli} i La-zar Risti}, Ma{a \or|evi} na takmi~e-wima u recitatorstvu, kao i Stefana \o-kovi} koja je osvojila Specijalnu nagra-du na Republi~koj smotri u krasnopisu.

O[ �VOJVODA MI[I]�Od svih savskovena~kih osnovnih {ko-

la �Vojvoda Mi{i}� je imao najvi{e uspe-ha u sportskim takmi~ewima, vinuv{i sedaleko iznad op{tinskog nivoa, {to, po-red evidentnih uspeha u streqa{tvu, po-sebno va`i za reprezentaciju ove {kole

u malom fudbalu, koja ve} godinama ne-prikosnoveno vlada gradom i republikom.

USPESI SREDWO[KOLACAIako smo im blagovremeno tra`ili in-

formacije vezane za uspehe wihovih u~e-nika na raznim takmi~ewima tokom pro-tekle {kolske godine neke sredwe {ko-le nam nisu do zakqu~ewa ovog broja �Sav-skog venca� dostavile tra`eni �materi-jal�, pa tako ovim tekstom nisu obuhva}e-ni brojni doma}i i internacionalni uspe-si u~enika Filolo{ke gimnazije, kao niGimnazije �Sveti Sava�, koja se i naSVURF-u posebno proslavila uspesimasvojih grupa �Avalanche� i �Machine Gun�,koje su tamo bile me|u najboqima. Sli~-no va`i i za uspehe u~enika [kole za di-zajn u likovnom delu ovog festivala, kaoi za uspehe u~enika Vojne gimnazije i Me-dicinske {kole na sportskim i drugimpoqima.

Iako je uspeha zasigurno bilo mnogo vi-{e mi }emo ovde pomenuti samo ono {tosigurno znamo. Tako je, na primer, GoranRaki}, u~enik prvog razreda na Odsekugrafi~kog dizajna u [koli za dizajn, osvo-jio prvo mesto u poznavawu istorije na ni-vou Srbije.

Stefan Borovi}, u~enik II-6 ^etvrtegimnazije, drugoplasirani je dr`avni po-znavalac kwi`evnosti, a istu pozicijuzauzeo je na gradskom takmi~ewu u poz-navawu biologije. Nemawa Stamatovi}(IV-1) najboqi je recitator u Beogradu, aIvana Cvetkovi} (IV-5) najboqi poznava-lac nema~kog jezika. Maturantkiwa Qu-bica Luki}, tre}eplasirana je gradskaatleti~arka, a gradskim uspesima u~eni-ka ove gimnazije treba dodati i drugo me-sto predstave �Mnogo buke oko sva~ega�sa kojom su pre toga pobedili na SVURF-

-u, osvojiv{i pritom i pregr{t pojedina~-nih nagrada.

Na Savskovena~kom Urban-festu pro-slavila se i rok-grupa iz ove {kole �Zlizumbuli�, koja je taj uspeh potom �overila�i pobedom na Palilulskoj olimpijadikulture, na kojoj je i frontmen ove grupeRa{ko Miqkovi} osvojio prvu nagradu zafilmsko stvarala{tvo.

Pored uspeha na SVURF-u wihove rok-grupe VIA �Dno� i pozori{ne predstave�Crna udovica�, za koju su dobili i poje-dina~ne nagrade na POK-u, u~enici Ugo-stiteqsko-turisti~ke {kole imali su idruge pojedina~ne uspehe, pa je tako Ste-fan Maksi} iz I-1 osvojio prvo mesto nagradskom takmi~ewu u recitatorstvu, doksu Milica Lukovi} iz I-4, Danica Nov-kovi} iz I-1 i Kristina Stefanovi} izI-3 osvojile drugo i dva tre}a mesta na re-publi~koj smotri }irili~ne pismenostii kaligrafije.

Od mladih iz Sportske gimnazije sti-gli su sjajni sportski rezultati. O~eki-vano, jer re~ je o budu}im sportistima.Momci iz ove {kole najboqi su gradskiko{arka{i, odbojka{i, rukometa{i, atle-ti~ari i pliva~i, sa osvojenih pet prvihmesta. Osim u atletici, isti plasman po-novili su na me|uokru`nim takmi~ewima.[to se ti~e dr`avnih plasmana, tu su po-kazali da najboqe plivaju, osvojiv{i dvaprva mesta, da su najboqi rukometa{i iko{arka{ki vice{ampioni.

Dr`avna takmi~ewa u odbojci vremen-ski su se poklopila sa me|unarodnim, pasu momci Sportske gimnazije ipak spako-vali paso{e, da bi se sa reprezentacijomvratili kao vice{ampioni Starog konti-nenta.

Devojke ove {kole sjajne su ko{arka{i-ce. Sa gradskog, me|uokru`nog i dr`av-nog takmi~ewa vratile su se kao {ampi-onke, a sa svetskog kao ~etvrtplasirane.Wihove koleginice koje se bave streqa-{tvom, bile su i najboqe i tre}eplasira-ne na dr`avnim takmi~ewima.

B. Mari} i D. Antoni}

[KOLSKA TAKMI^EWA

SAVSKI VENAC · 23JUL 2009.

U[TVENIM NAUKAMA,M POQIMA

Mina Marinkovi}

Mila Smiqkovi}

Ra{ko Miqkovi}

Kwi`evno Regionalno Okupqawe Ko-je Otklawa Dosadu I Letargiju, kakosu uz pomo} akronima ovaj festival,

odr`an od 4. do 6. juna nazvali wegovi or-ganizatori (izdava~ke ku}e �SamizdatB92� iz Beograda i VBZ iz Zagreba), op-ravdao je o~ekivawa svih onih koji su ne-{to ovakvo uop{te o~ekivali. ̂ ak i vi{eod toga. Bio je to jedan sasvim dovoqnolud i otka~en festival za ukus dobrih po-znavalaca �lika i dela� wegovih najav-qenih u~esnika, a ~ak mnogo vi{e od togaza �putnike namernike� koji su o~ekivalijedan klasi~no smaraju}i kwi`evni fe-stival. O dosadi i letargiji tu, narav-no, nije moglo biti ni govora, jer jedno-stavno, toliko duhovitih qudi na jednommestu, moglo je eventualno da zapreti dase sve pretvori u kalambur ({to se natrenutke, na odu{evqewe publike i de-{avalo).

Od prvog popodnevnog susreta pisaca sasredwo{kolcima u Ugostiteqsko-turi-sti~koj {koli, koji ve} polako prerastau urbanu legendu, do zvani~nog otvarawafestivala isto to ve~e, od strane KruneLokotara (sa kojim je program u alterna-ciji vodio Ivan Bevc, a ne zna se ko je odwih bio �lu|i�) koji je ime festivala obja-snio tako {to KRO zna~i da tu ima Hrva-ta, KOD da je sve {ifrovano i DIL, daje po sredi neki posao, pa do svojevrsnog{ou-programa (koji bi �ladno� mogao obi-laziti pozori{ta kao svojevrsna duo-dra-ma s pevawem i �pucawem�), a koji je u svomstilu zavr{io biv{i �Feralov� dvojac �Boris De`ulovi} i Predrag Luci}, sve jebilo, da se u~esnici i organizatori neuvrede, jedna vrhunska zabava. Uz podra-zumevaju}e visok umetni~ki dojam prezen-tiranih dela i wihovih autora.

Te{ko je na malom prostoru i pobroja-ti, a kamoli se makar malo osvrnuti nasvakog od 20-ak autora i najrazli~itije�bisere� koje smo od wih tu mogli ~uti, pase, po{to je ve} izvesno da je KROKODILopravdao svoje postojawe i da MORA TRA-JATI, name}e potreba izdavawa nekog fe-stivalskog Biltena (Fanzina) koji bi svu

tu, najbla`e re~eno zanimqivu, usmenukwi`evnost sa~uvao.

Prvo festivalsko ve~e, ina~e, zapo~e-le su: voditeqka sa TV B 92 Gorica Ne{o-vi} i wena slovena~ka prijateqica Jeli-ca Greganovi}, koje su izdale zajedni~kuzbirku pri~a, koju je te{ko prepri~ati,ba{ kao i wihov spontani nastup. Potomsu govorili Robert Peri{i} i PredragCrnkovi}, koji je svoju (da sve bude zanim-qivije) kwigu �Beograd za pokojnike�{tampao u Hrvatskoj, nakon pobede na ta-mo veoma cewenom literarnom konkursu.

Po{to pesnik Branislav Babi} � pozna-tiji kao Kebra, frontmen benda �Obojeniprogram�, nije bio preterano raspolo`enza pri~u, a kako ni wegovi prethodnicite ve~eri nisu ~itali odlomke iz svojihdela, to su i organizatori morali da �in-terveni{u�, jer je KROKODIL najavqenkao festival na kom (izme|u ostalog)autori ~itaju svoja dela, pa su se tako na-redna dva dana isti dr`ali �propozici-ja�. �Ludilo� su druge ve~eri zapo~eli

momci iz �Betona�, kwi`evnog podlistkalista �Danas� (Sa{a Ili}, Tomislav Mar-kovi}, Milo{ @ivanovi} i Sa{a ]iri})koji su, obu~eni kao Titovi pioniri, izvelinezaboravno duhoviti, kriti~ki i efekt-ni performans. Zvezde te ve~eri, poredLamije Begagi}, Nenada Stipani}a i Sa-{e Dimoskog, bili su Dule Nedeqkovi} iEmir Imamovi}-Pirke, svaki za sebe i sva-ki u svom okru`ewu ve} legende sa vernimkultnim sledbeni{tvom, kao i u ovom dru-{tvu svakako najafirmisaniji VladimirArsenijevi} i Marko Vidojkovi}.

Najzad, tre}e ve~eri, svoja dela pred-stavili su: Veselin Gatalo, Nada Ga{i},Ma{a Kolanovi} i (za pri~u ne ba{ pre-terano raspolo`ena) Vedrana Rudan, dabi ve~e do ekstaze i ranih jutarwih ~aso-va zavr{ili ve} pomenuti De`ulovi} iLuci}.

[ta re}i, umesto nekakvog zakqu~ka,osim da nas je KROKODIL podsetio naneka nezaboravna de{avawa iz pro{lo-sti, kao {to je to nekad bilo Beogradskoleto, kao {to je bio BRAMS i razni dru-gi neoficijelni festivali talentovanog,poletnog i duhovitog (i ne samo) mladogsveta ili pak na de{avawa koja su, nose-}i sjajnu energiju i kreaciju koja je izrodi-la i slogan �Beograd je svet�, nam dava-la za pravo da verujemo da }emo `ivetiu nekom lep{em svetu.

KROKODIL je postigao �barem� tolikoda smo u tom lep{em svetu `iveli ova tridana juna. Ovde namerno nismo kukalizbog toga {to je ki{a pretila da pokvarisve i {to na ve} pripremqenoj letwoj po-zornici ispred Muzeja 25. maj nije mogaobiti izveden ni minut programa, ve} je sveu posledwi ~as preme{tano u salu ovogmuzeja. Nije te{ko zamisliti koliko bisve lep{e, ugodnije i efektnije bilo podvedrim nebom, ali i ta te{ko}a, s kojomsu se (iz)borili organizatori, me|u koji-ma i Mijodrag Jawi}, ~lan savskovena~-kog Op{tinskog ve}a, dovoqno govori ko-liko je ovaj KROKODIL vitalan i da }eu skladu sa svojom prirodom jo{ dugo `i-veti. D. Antoni}

24 · SAVSKI VENAC JUL 2009.

MUZIKA U STILUTema za sebe mogla bi da budu muzi~ka

de{avawa na KROKODIL-u. Prvo ve~e pred-stavila nam se grupa �Ah, Ahilej � svojimfenomenalnim poetsko-kabaretsko-avan-gardnim programom, koji nikoga nije osta-vio ravnodu{nim, drugo ve~e bio je to Go-ran Orge Nikoli} (uz bubwara Nikolu Vu-koti}a) koji je u svom nastupu izme|u osta-log svirao i na `icama od bicikla, dokje za finalno ve~e, ostavqen ve} ~uveniHORKESTAR. Bez pretenzija da na malomprostoru poku{amo opisati i objasnitiwihove nastupe, koje je i ina~e jako te-{ko `anrovski svrtati, treba re}i da suoni mo`da i najvi{e izgubili time {tonisu nastupili na letwoj pozornici. No,svako ko ih je i sada ~uo po`ele}e ponov-ni susret, pa se treba nadati da }emo ihvideti i na narednom KROKODILU u ~ijisu se duh apsolutno uklopili.

KULTURA

Nesvakida{wi kwi`evni festival

�KROKODIL� OSTAVIO UTISAKKi{a nije uspela da pokvari sve � Energija i kreativnost za neka lep{a vremena � Sjajan muzi~ki program.

Iako je prethodni SVURF zavr{en jo{u decembru i mada smo vremenskisve bli`i narednom, koji }e po~eti

u novembru, stalne vesti o nastupima iuspesima Svurfovaca na raznim kultur-nim pozornicama teraju nas da ih uvek iz-nova pomiwemo. Jer, ~itav program sve~a-nosti povodom dodele nagrada najboqimmaturantima osnovnih {kola nosili suSvurfovci, a i na godi{wem koncertu ko-ji je u �Tetaru 78� organizovala ^etvrtagimnazija, opet su najefektnije i udarneta~ke ~inili gimnazijalci koji su nastu-pali na SVURF-u, s tim da, ne samo kad jeova {kola u pitawu, to ve} postaje refe-renca i pitawe presti`a, da se {kole po-nose i (s punim pravom) hvale svojim na-stupima na ovom festivalu, pa ~ak toisti~u u prvi plan kada u svoje okriqe`ele da privuku nove |ake.

Ono ~emu smo se u prvim idejama o orga-nizaciji ovog festivala samo nadali, de-{ava se na najlep{i mogu}i na~in, u tojmeri da vi{e ~ak nismo ni u stawu da to-kom godine pratimo sve nastupe SVURF--ove dece. Tek pojedina~no saznamo in-formacije da su mnogi od wegovih prota-gonista bili na Palilulskoj olimpijadikulture (koja obuhvata sredwo{kolce izcelog grada), da su gotovo svi sa Savskogvenca koji su se tamo pojavili listom os-vajali i nagrade, a da su pojedina~ne gru-pe i predstave nezavisno od toga nastu-pale na raznim kulturnim smotrama, patako i {est pozori{nih predstava iz os-novnih {kola na festivalu u �Reksu� ili

u~enici ^etvrte gimnazije koji su sa svo-jom predstavom �Mnogo buke oko sva~ega�osvojili drugo mesto u gradu.

U tom smislu i DKC �Majdan� je 10. junaorganizovao godi{wi koncert koji je tre-balo da okupi najboqe grupe i pojedinceiz svih {kola sa Savskog venca (iz svihkulturnih oblasti i smotri), gde su opetoni sa SVURF-a bili najatraktivniji. Ta-ko se desilo i da su devoj~ice iz grupe�Free Entrance� iz {kole �Radojka Laki}�,kao prave zvezde, nakon sjajnog nastupa,ne{to mla|im osnovcima iz drugih {ko-la, koji su ih tu prvi put videli i ~uli,

davale mo`da i svoje prve autograme u`ivotu. A mi smo tek tad saznali i da sukoji dan pre toga bile u Novom Sadu i na-stupale na Bejbi-Egzitu.

Jednostavno, neki lep{i kulturni duhpu{ten je iz boce i vi{e ga niko u wu nemo`e vratiti, a mladi talenti sa SVURF--a svojom kretivno{}u polako u svim {ko-lama preuzimaju primat od najbogatijih,najja~ih, najbezobraznijih...

Pla{e}i se da ne preteramo u preten-cioznosti, ne mo`emo se oteti utisku daje upravo to jedan od puteva kojima trebai}i sa mladima, da bi im {kolovawe iodrastawe bilo bogatije i zanimqivijei da bi smo u {kolama imali boqu i kul-turniju atmosferu.

A dok vi ovo ~itate vreme za razmi{-qawe o novom SVURF-u ve} je tu. S po~et-kom nove {kolske godine do}i }e i do kri-

stalizacije ideja i pri-prema za nove nastupe.Iskoristite to vreme nanajlep{i mogu}i na~in ikretivno se odmarajte.

Poziv, naravno, va`i iza sve one koji bi `ele-li da pomognu da noviSVURF bude jo{ kvali-tetniji, a sve u ciqu damladima sa Savskog ven-ca dodatno ulep{amo putwihovog kulturnog odra-stawa.

Op{tina Savski venaci svi oni koji joj u reali-zaciji SVURF-a poma`u,potrudi}e se da ovaj tre-}i bude bogatiji i jo{ bo-qe organizovan od dvaprethodna.

D. Antoni}

SAVSKI VENAC · 25JUL 2009.

Na sportskom terenu De~jeg kulturnogcentra �Majdan� 30. juna predstavqenje umetni~ki multimedijalni perfor-

mans Omen teatra kojim je, izme|u ostalog,obele`eno wegovih deset godina rada.

Performans pod nazivom �Transforma-cija� imao je za ciq da nekonvencionalni,neumetni~ki prostor sportske sale DKC�Majdan� transformi{e u umetni~ki pro-stor, pretvaraju}i ga u neku vrstu albumaOmen teatra, sa~iwenog od foto, video,zvu~nih, muzi~kih, pisanih i `ivih po-stavki. Osnovna ideja je da umetnost ima

mo} da transformi{e pojedinca, mase,prostor, dru{tvo, sistem, itd, kroz stal-no kretawe qudi i ideja, ~ime se ukazujena wene humane, plemenite, duhovne vred-nosti.

Ulazak u jedan ovakav novi prostor, imaza ciq da na simboli~an na~in uka`e kul-turnoj i {iroj javnosti na mo}i umetnostii wenih pozitivnih aspekata, ali i naprobleme i prepreke sa kojima se savre-meni teatar i savremena umetnost danassre}u, te{ko sti~u}i poziciju, odgovara-ju}e mesto i prostor u na{em dru{tvu.

Autori i u~esnici �Transformacije� su:Jano{ Bu{, Milena Morav~evi}, StevanBodro`a, Slobodan Be{ti}, Qiqana Mi-lo{evi}, Dejan Panteli}, Zoe Valkovi} iIgor Vasiqev. Muzi~ko izvo|ewe: MawaRisti} ( violina), Sr|an Markovi} (kla-vir), Milena Morav~evi} (vokal), trio�The Millioners�: Ivica Stjepanovi} (gita-ra), Marija Jagodi} (vokal) i Ratko Qubi-~i} (bubwevi).

Autori projekta su: Gordana Lebovi},Marija Maja Vukovi} i Jano{ Bu{.

M. M. V.

POZORI[NI PERFORMANS U �MAJDANU�

KULTURA

Koncerti, predstave, priredbe...

SVURF-OVCI PRIPREMITE SE

Free Enters

Jedan od najuglednijih i najstarijih beo-gradskih �malih� klubova, devedestogo-di{wak sa Top~iderske zvezde � �Gra-

fi~ar� napustio je Srpsku ligu � Grupa�Beograd� na kraju fudbalskog prvenstva2005/2006. godine. Iako je i dve slede}esezone najavqivao povratak u najelitni-ju beogradsku ligu, to mu je uspelo tek ovegodine, mada dobar deo prvenstva ba{ inije izgledalo da }e biti tako. �Grafosi�su, naime, celo prvenstvo odigrali pri-li~no promenqivo, budu}i sve vreme ugorwoj polovini tabele, ali ne i na samomvrhu, a zadr`avaju}i {anse za prikqu~ak.No, �qubi~asti sa Top~iderske zvezde�(~iji su dresovi danas malo �posvetleli�)zaigrali su najboqe upravo kad je najvi-

{e trebalo i u furioznom fini{u stiglido drugog mesta koje im je garantovaloplasman u toliko `eqeni vi{i rang, udru{tvo u kojem ih ~ekaju stari poznanicii rivali: �Hajduk� sa Liona, �Sin|eli}�,�Vo`dovac�, �Beograd� sa Karaburme,�Dor}ol� i drugi ugledni klubovi, me|ukoje svakako spadaju i kom{ije sa Savskog

venca, �@elezni~ar� i BASK, sa kojima }esvaki prvenstveni susret ponovo biti ma-li lokalni derbi. Upravo od pomenutihklubova, kao i iz Beogradskog fudbal-skog saveza, stigle su brojne ~estitke zapovratak u ligu u kojoj je �Grafosima�uvek i bilo mesto i u kojoj se, kako u ovomklubu ka`u, ose}aju kao �svoj na svome�.

Ambicije �Grafosa� u vi{em rangu u no-voj sezoni su da budu me|u prvih 5-6 ekipa,

da bi mogli da igraju lepr{av fudbal bezoptere}ewa, jer ih plasman u jo{ vi{irang, koji podrazumeva mnogo ve}e tro{-kove, za sada ne zanima.

Osim ~lanova tima koji su izneli pr-venstvo, a ~ija imena mo`ete pro~itatiu potpisu ispod fotografije, najzaslu`-niji za veliki povratak �Grafi~ara� jepredsednik kluba Slobodan Spasojevi},koji je, pre svega, obezbedio dobre uslo-ve za funkcionisawe kluba, a pored wegavelike zasluge za to imaju i ~lanovi Up-

ravnog odbora Mirko Kne`evi} i Neboj-{a Joksovi}, kao i firme-sponzori, poma-ga~i kluba: Donat Plus, MNC Group, MN[tamparija, ITM grupa i drugi, me|u ko-jima posebno mesto ima ugostiteqska ku-}a �Prokupac�, zakupac poznatog klupskogrestorana koji je ujedno i najve}i dona-tor kluba ~ije ime nosi i ovaj elitni re-storan.

D. Antoni}

26 · SAVSKI VENAC JUL 2009.

DRU[TVENI SAVSKOVENA^KI KLUBU �Grafi~aru�, dok im neki budu}i za-

kon eventualno to ne �naredi�, ne razmi{-qaju o privatizaciji i `ele da ostanu ud-ru`ewe gra|ana, zadr`avaju}i demokrat-ski sistem organizovawa i imix radni~-kog kluba, koji su osnovali grafi~ki rad-nici jo{ po~etkom dvadesetog veka.

� Zemqi{te na kome se nalazi na{ sta-dion je dr`avno, a mi smo wegovi kori-snici, ka`e za na{ list predsednik Slo-bodan Spasojevi}, sa klupskim restoranomkoji izdajemo i time ostvarujemo glavneprihode za rad kluba. U dobrim smo odno-sima sa Op{tinom Savski venac i wenimpredsednikom, Tomislavom \or|evi}em,sa kojim smo razgovarali i o postavqawubalon-sale za tenis, ~ime bi smo privuklii diplomatski kor ~iji brojni predstav-nici `ive u kraju oko na{eg stadiona. Ti-me bi porodicu na{eg sportskog dru{tva,u kojoj su jo{ vesla~i i {ahisti, pro{i-rili i za teniski klub.

TRE]A SRE]A ZA �GRAFOSE�SPORT

Gorwi red � stoje s leva: Du{an \or|evi}, pomo}ni trener, Borivoje \or|evi}, sekretar kluba, Branko Gojko-vi}, kapiten, Marko Hristov, Ninoslav Kola{inac, Neboj{a Alvaxijevi}, Bojan Joji}, Milo{ Petrovi},zamenik kapitena i Miladin Kova~evi}, ekonom. Sredwi red: Stevan Radulovi}, Nenad Mila{inovi}, Milo{Javorina, Predrag Bogi~evi}, Milo{ @ivadinovi}, Nenad Sto{i}, Branislav Glu{~evi}, Neboj{a Nikoli}i doktor Vladislav Nikoli}.Sede: Milan Stani{i}, Milan Cvetanoski, Aleksandar Vujovi}, Nikola Anti},Miroslav Helc, {ef stru~niog {taba, Milan ^ankovi}, Miroslav Trnini} i Vinko Ivanovi}, trener golmana.

Sport klub �Jugoslavija� osnovan je 1913.godine deobom tada ~uvenog �Srpskogma~a� na dva kluba, od kojih je ovaj dru-

gi uzeo naziv �Velika Srbija�. Igrali{teje klub, u to vreme, imao na Trkali{tu,prostoru na kome se danas nalazi Hotel�Metropol� i kompleks tehni~kih fakul-teta. Svoje utakmice je tu igrao do 1925.godine, promeniv{i u me|uvremenu, u jekujugoslovenskog zanosa nakon Prvog svet-skog rata, ime u SK �Jugoslavija�.

U isto vreme bez svojih igrali{ta osta-li su pored �Jugoslavije� i BSK, �Srpskima~� i drugi klubovi, {to je bio udarac odkog se mnogi nikad nisu oporavili. �Jugo-slavija� je, zahvaquju}i svome ugledu, jer

Tim �Jugoslavije�, 1935. godine, na svom stadionu:Milo{evi}, Valok, Nikoli}, Luki}, Marinkovi}, Spasi}, Giler, Dimitrijevi}, \oki}, Ze~evi} i Milanovi}

DA LI STE VE] ZNALI � Zanimqivosti iz istorije savskovena~kog sporta

OD �VELIKE SRBIJE� DO �JUGOSLAVIJE� I NAZAD

Kraj fudbalske sezone na Savskom vencu

NEKOME RAJ,NEKOME ^ISTILI[TE,

NEKOME PAKAOIako to cela prethodna sezona nije na-

gove{tavala, kraj fudbalskog prvenstva2008/2009. za sedam savskovena~kih fud-balskih klubova, raspore|enih od elitneSuper lige do Tre}e beogradske, bio je pri-li~no (ne)o~ekivan, a za neke klubove i{okantan.

Oni najboqi i najpopularniji, kao {toje svima ve} poznato, imali su dijame-tralno suprotne uloge i u~inke: Partizansa duplom krunom jednu od najuspe{nijih,a Crvena zvezda sa tre}im mestom, kata-strofalnim igrama i jo{ vi{e krizom uklubu jednu od najgorih u istoriji.

No, ~itaocima �Savskog venca� svakakosu zanimqiviji oni �mali�, kako se to go-vorilo �ni`erazredni� klubovi.

U elitnom beogradskom takmi~ewu,Srpskoj ligi � grupa �Beograd� igrali su@elezni~ar i BASK, i jedni i drugi celoprvenstvo vi{e strepe}i za opstanak uovom dru{tvu, nego se nadaju}i nekom bo-qem plasmanu. Na kraju �Simplonci� suosvojili solidno sedmo mesto sa 37 bodo-va, dok su �Sokolovi� sa samo dva boda ma-we bili 12.

Jo{ zanimqivije bilo je u Beogradskojzoni u kojoj je �Slavija� vodila gotovo celoprvenstvo, da bi popustila tek u posled-wih nekoliko kola i na kraju osvojila tre-}e mesto, koje joj daje nadu ali ne i garan-ciju da }e se plasirati u Srpsku ligu, jerzbog reorganizacija, letwih bara`-utak-mica i sli~nih �pretumbavawa� do zakqu-~ewa ovog broja (a ~ini se da }e tako bitido pred sam po~etak novog prvenstva) jo{uvek ne zna da li }e slede}e prvenstvoigrati u Zoni ili u rangu iznad we. Alije, za razliku od we, svoje mesto u vi{emrangu, upravo u posledwim kolima, kad je�Slavija� posustala, dobrim fini{em dru-go mesto u Zoni osvojio �Grafi~ar� i takose plasirao u Srpsku ligu � Grupa �Beograd�.

Pravi pakao, krajem sezone, ponovo jepro{ao �Brodarac� koji je nakon osvoje-nog prvog mesta u Tre}oj beogradskoj ligimorao da igra bara` sa zemunskim �Zma-jem� i nakon dve utakmice (0:0 i 0:1) nijeuspeo da se plasira u Drugu beogradsku li-gu. Tako ovaj ugledni i stari klub ve} tre-}u sezonu nema �sre}e�, jer u prethodnedve je usled reorganizacije dva puta biotik ispod crte, jednom za opstanak, drugiput za put u vi{i rang, a sada mu ni prvomesto u ligi nije omogu}ilo plasman urang u kom je proveo ve}i deo svoje isto-rije. D. A.

SPORT

SAVSKI VENAC · 27JUL 2009.

Donosiocu ovog oglasa Frizerski salon CAPELLI odobrava popust od 10 postoje u me|uvremenu ve} dva puta osvojila ti-tulu prvaka dr`ave (1924. i 1925. godine),od beogradske op{tine dobila plac naTop~iderskom brdu, na kome je 1927. zavr-{ila izgradwu prvog pravog stadiona uSrbiji, sa delimi~no pokrivenim tribi-nama za 30.000 gledalaca i osvetqewemza no}ne utakmice.

Te{ko je na malom prostoru pomenutisva legendarna imena koja su vodila �Ju-goslaviju� i igrala u woj. Me|u wenim pr-vim fudbalerima bili su i: Jovan Ru`i}� Topovsko \ule, prvi fudbaler iz Srbi-je koji je igrao za reprezentaciju Jugosla-vije na Olimpijadi u Anversu, osniva~kluba, golman i jedan od pionira fudba-la u Srbiji � Danilo Stojanovi} � ^ikaDa~a, Radenko Mitrovi}, kasnije ~uvenitrener, Alojz Mahek, veliko poja~awe iz^e{ke, a tu su i kasniji reprezentativciDragan Jovanovi}, Rodoqub Malen~i} iDu{an Petkovi}, pa Milutin Ivkovi},Branislav Sekuli} i Aleksandar Seku-li}, koji su igrali za reprezentaciju naprvom Svetskom prvenstvu u Urugvaju, os-

vojiv{i tre}e mesto, potom Stevan Lubu-ri} i Milovan ]iri}, koji je kasnije godi-nama bio fudbalski trener i jedan od naj-uspe{nijih selektora na{e fudbalske re-prezentacije i mnogi drugi.

U nizu imena koja su vodila �Jugoslavi-ju� treba pomenuti i dugodi{weg predsed-nika kluba, in`ewera Mutimira Koxi}a,potom legendarnog Andru Frani}evi}a �^ika Andru, arhitektu Janka [afarikakoji je bio i prvi predsednik Jugosloven-skog nogometnog saveza i mnoge druge.

S po~etkom Drugog svetskog rata, odla-skom brojnih ~lanova, klub nastavqa dadeluje pod imenom SK �1913� da bi mu,iako je iznedrio brojne prvoborce i narod-ne heroje, upravo zbog delovawa za vremerata bila zabrawena obnova rada.

Stadion na Top~iderskom brdu ve}1944. godine je ponu|en �Radni~kom� kojije taj �poklon� odbio, da bi ne{to kasnijebio dat tek osnovanoj �Crvenoj zvezdi� ko-ja je stadion uzela ali, na `alost, nije inastavila tradiciju svoga slavnog pret-hodnika. D. Antoni}

28 · SAVSKI VENAC JUL 2009.

^ELNICI OP[TINETomislav \or|evi},predsednik Op{tine i Op{tinskog ve}a 36-15-382, 36-15-388Vlada Mili}, zamenik predsednika 36-15-381Branislav Beli}, predsednik SO 36-15-382Aleksandar Pavlovi}, zam. predsednika SO 36-15-381Du{an Din~i}, na~elnik Op{tinske uprave 20-61-800Duwa Stanojevi}, zam. na~elnika OU 20-61-843^lanovi Op{tinskog ve}a: Nata{a Milovanovi},Nemawa Peri{i}-Petovar, Mijodrag Jawi},Vladimir Radosavqevi} 20-61-800, 20-61-904, 26-43-179Qubica Popovi}, Branimir Gaji} 20-61-905, 20-61-906Milo{ Kova~evi} 36-15-382Nenad Preli} i Milenka Miki},sekretar i zamenik sekretara SO 36-15-381ODEQEWE ZA OP[TU UPRAVUNa~elnik odeqewa 20-61-713, 36-14-073[ef Odseka za li~na stawa gra|ana 20-61-722MATI^NA SLU@BA I ODSEK ZA LI^NA STAWA GRA\ANAUpis novoro|ene dece u mati~nu kwigu ro|enihUpis dece ro|ene u GAK, Vi{egradska 20-61-869, 20-61-729Upis dece ro|ene u GAK �Narodni front� 20-61-723, 20-61-724Zakazivawe ven~awa i upis u mati~nukwigu ven~anih, konstatacije brakova,razvoda i smrtovnica 20-61-730, 20-61-724Upis u mati~nu kwigu umrlih 20-61-731Ispravke u mati~nim kwigama 20-61-726, 20-61-727Pisarnica (ulazni hol) 20-61-853, 20-61-862OP[TINSKO JAVNO PRAVOBRANILA[TVOJavni pravobranilac 26-42-081Zamenici 20-61-891, 20-61-892, 20-61-893, 20-61-894ODEQEWE ZA IMOVINSKO-PRAVNE I STAMBENE POSLOVENa~elnik Odeqewa 20-61-829Otkup stanova i stambena oblast 20-61-830, 20-61-831Poslovi vezani za eksproprijaciju 20-61-834Nepokretnosti u dru{tvenoj svojini i ukwi`ba 20-61-833ODEQEWE ZA GRA\EVINSKE I KOMUNALNE POSLOVENa~elnik Odeqewa 20-61-792Zamenik na~elnika i referent 20-61-796Gra|evinski poslovi 20-61-799Komunalni poslovi 20-61-810, 20-61-811ODEQEWE ZA FINANSIJENa~elnik odeqewa 20-61-816[ef Odseka za finansije 20-61-743ODEQEWE ZA INVESTICIJE I JAVNE NABAVKENa~elnik odeqewa 20-61-741Stru~ni saradnik 20-61-740ODEQEWE ZA DRU[TVENE DEL. I MESNU SAMOUPRAVUNa~elnik odeqewa 20-61-863[ef Odseka za informisawe 26-43-490Poslovi iz oblasti dru{tvenih delatnosti 20-61-838Poslovi bora~ko-invalidske za{tite 20-61-824, 20-61-825Poverenik za poslove sa izbeglicama 20-61-839MESNE ZAJEDNICE OP[TINE SAVSKI VENACMZ �Zeleni venac�, Pop Lukina 17 26-32-356MZ �Gavrilo Princip�, Gavrila Principa 44a 36-14-683MZ �Slobodan Penezi}-Krcun�, Dr A. Kosti}a 15 26-43-172MZ �Zapadni Vra~ar�, Svetozara Markovi}a 79 26-82-526MZ �Stevan Filipovi}�, S. Filipovi}a 28a 26-52-082MZ �Vojvoda Mi{i}�, Dinarska 14 26-48-948MZ �Top~idersko brdo-Sewak�, Vase Pelagi}a 54 36-93-085MZ �4. juli�, Milenka Vesni}a 3 26-60-843MZ �Dediwe�, Bul kneza Alek. Kara|or|evi}a 26-68-252ODEQEWE ZA INSPEKCIJSKE POSLOVE I IZVR[EWENa~elnik odeqewa 20-61-780, 20-61-781Zamenik na~elnika 20-61-778Gra|evinska inspekcija 20-61-784, 20-61-785Gra|evinska inspekcija ({ef) 20-61-778, 20-61-779Komunalna inspekcija 20-61-786, 20-61-789, 20-61-790Republi~ka sanitarna inspekcija 20-61-750, 20-61-751SLU@BA ZA STRU^NE I ADMINISTRATIVNE POSLOVEPrijem pisanih predstavki i predloga gra|ana Organizovawe prijema stranaka kod funkcionera SO i OVKneza Milo{a 99 36-15-382, 36-15-388, 36-15-390Kneza Milo{a 69 26-45-488, 26-43-179, 20-61-180

Op{tinski KOL CENTAR 36-02-380E-mail (za dostav. pitawa) pitanja@savskivenac.org.yuSLU@BA ZA IT I TEHNI^KU PODR[KU[ef Slu`be 20-61-880[ef Odseka 20-61-714J. P. POSLOVNI PROSTOR SAVSKI VENACKneza Milo{a 99 361-53-80, 361-53-95MINISTARSTVO FINANSIJA � PORESKA UPRAVAFilijala Savski venac, Zeleni venac 16 2686-167Filijala za pravna lica 3287-315MINISTARSTVO ZA ODBRANUReferat za odbranu Savski venac 2659-080, 20-61-760Vojni odsek � odeqak Savski venac 2061-755, 20-61-754MINISTARSTVO UNUTRA[WIH POSLOVAOUP Savski venac, Savska 35 36-18-744De`urna slu`ba 26-42-949Na~elnik Odeqewa 26-43-562DE^JI KULTURNI CENTAR �MAJDAN�, Kozja~ka 3 36-92-645OO CRVENOG KRSTA, Durmitorska 12, 26-46-652CENTAR ZA SOC. RAD SAVSKI VENAC, Lomina 17 36-14-766SPORTSKI SAVEZ SAVSKI VENAC, V. Pelagi}a 54,26-61-445OO INVALIDA RADA, Nemawina 6 36-18-357OP[TINSKI SAVEZ PENZIONERA, K. Milo{a 69b 26-43-831J. STAMBENO PREDUZE]E S. VENAC, Brankova 15 32-86-426ORG. PRIJATEQI DECE S. VENAC, M. Pocerca 28 26-84-684ZDRAVSTVODZ SAVSKI VENAC, Pasterova 1 � Centrala 36-19-088Direktor 20-68-803Ku}na nega 26-39-013Patrona`na slu`ba 36-16-339[kolski dispanzer, Vojvode Milenka 35 36-16-084Ambulanta � Vojvode Milenka 6 36-16-329Ambulanta � Gorwa~ka 20 26-47-770Ambulanta � Koste Glavini}a 3 26-51-723Ambulanta � Lomina 39 36-16-332Ambulanta � Lopudska 1 26-60-080KULTURAJug. dram. pozori{te, Kraqa Milana 50 30-61-900Stud. kult. centar, Kraqa Milana 48 36-02-044Centar za kult. dekont., Bir~aninova 21 36-10-270\uro Salaj, Nemawina 28 36-11-644Muzej afri~ke um. Andre Nikoli}a 14 26-51-654Muzej 25 maj, Boti}eva 6 26-61-677Muzej `eleznice, Nemawina 6 36-10-334Manakova ku}a, Gavrila Principa 5 30-36-014Biblioteka �Isidora Sekuli}� 26-52-262

Vase Pelagi}a 33 26-51-082Gavrila Principa 40 36-14-591Resavska 78 26-59-744Qutice Bogdana 2 26-60-553Bawi~ki venac 28 26-66-147

OSNOVNE [KOLEIsidora Sekuli}, Gavrila Principa 42 36-14-735Vojvoda Putnik, Bo{ka Petrovi}a 6 26-67-224Vojvoda Mi{i}, Dr Milutina Ivkovi}a 4 26-47-742Stefan Nemawa, Vasilija Ga}e{e 2a 36-90-480Petar Petrovi} Wego{, Resavska 61 36-12-545Radijka Laki}, Dr Aleksandra Kosti}a 1 36-19-713SPECIJALNE OSNOVNE [KOLEAnton Skala (spec.), Petra ^ajkovskog 2a 26-50-589Stefan De~anski (nagluvi), S. Markovi}a 85 26-84-167Dragan Hercog (spec), Vojvode Milenka 33 30-65-188Stanislav Bini~ki (muzi~ka), Sewa~ka 31 36-92-672SREDWE [KOLEFilolo{ka gimnazija, Kameni~ka 2 185-841, 26-21-955^etvrta gimnazija, Teodora Drajzera 25 36-71-804Gimnazija Sveti Sava, Resavska 58 26-42-328Sportska gimnazija, Petra ^ajkovskog 2a 26-50-754 Medicinska {kola Beograd, Deligradska 31 26-84-544[kola za dizajn, Krupawska 3 30-66-409, 665-130Ugostiteqsko-turisti~ka, Jug Bogdanova28 26-33-250Brodarska {kola, Milo{a Pocerca 2 36-20-743Tehni~ka za dizajn ko`e, Brankova 17 26-32-183Vojna gimnazija, P. ^ajkovskog 2 23-58-734

GRADSKA OP[TINA SAVSKI VENAC VA@NI TELEFONI

SAVSKI VENAC · 29JUL 2009.

GRADSKA OP[TINA SAVSKI VENACVA@NI TELEFONI

PRED[KOLSKE USTANOVE SAVSKI VENACVrti}-jasle Sveta Petka, Top~.venac 1 26-61-623Vrti}-jasle Carica Milica, M. Tepi}a 16 36-72-170Vrti}-jasle Kraq Petar I, V. Kova~evi}a 1 26-52-615Vrti}-jasle Kraqica Marija, M. Pocerca 6 26-86-837Vrti}-jasle Jelena An`ujska, Vi{egradska 27 26-82-961Vrti}-jasle Grofica Olga, U`i~ka 18 26-68-460Vrti} Duga, Qutice Bogdana 2 26-60-474Vrti} P~elica, Sewa~ka 46 26-50-436Vrti} Princeza Olivera, G. Principa 65 36-17-549Vrti} An|elak, Bir~aninova 18a 26-85-173Vrti} Ven~i}, Qutice Bogdana 46 26-63-131Zajedni~ke slu`be, Top~iderski venac 1 26-63-930Privatni de~ji vrti} i {kola�Kreativno pero�, Tolstojeva 58 36-72-716Priv. de~ji vrti} �Ma{ana�, A. Stambolijskog 25 26-67-332Sekretarijat za komunalne i stambene posloveGolsvordijeva 35 30-83-886Uprava za energetikuGolsvordijeva 35 30-83-813Sekretarijat za imovinsko pravne poslovei gra|evinsku inspekciju27. marta 43-45 32-28-740Sekretarijat za urbanizam i gra|evinske poslove27. marta 43-45 32-29-000Sekretarijat za saobra}aj27. marta 43-45 33-09-599Sekretarijat za za{titu `ivotne sredine27. marta 43-45 32-26-106Sekretarijat za inspekcijske poslove27. marta 43-45 32-27-000Slu`ba za komunikacije i koordinacijuodnosa sa gra|animaGolsvordijeva 35 32-46-796GRADSKA KOMUNALNA PREDUZE]AGradsko saobra}ajno preduze}e �Beograd�Knegiwe Qubice 29 629-019JKP �Parking servis�Kraqice Marije 77 30-35-400

JKP �Beograd put�,Dragoslava Srejovi}a 8a 27-65-382JKP �Beogradske elektrane�Savski nasip 11 20-93-011JKP �Beogradski vodovod i kanalizacija�Deligradska 28 36-06-606JKP �Gradska ~isto}a�Mije Kova~evi}a 4 27-68-770Pogon za Savski venac 28-83-701JKP �Pogrebne usluge�Ruzveltova 50 20-83-476JKP �Gradske pijace�@ivka Karabiberovi}a 3 38-06-450Pijaca Zeleni venac 26-23-847Pijaca Sewak 26-53-656JKP �Zelenilo Beograd�Mali Kalemegdan 8 26-30-506RJ Top~ider 26-84-690JKP �Infostan�Danijelova 33 39-76-223JKP �Gradsko stambeno�Danijelova 33 462-630RJ Savski venac, Brankova 15 32-86-406Direkcija za gra|evinsko zemqi{tei izgradwu BeogradaWego{eva 84 24-49-494OSTALA KOMUNALNA PREDUZE]AEPS-JP �Elektrodistribucija Beograd�Prote Mateje 10-16 34-05-555�Telekom Srbija� � Info centar 9813SP �Lasta � Prigradski saobra|aj�@elezni~ka bb 21-80-691@TP Beograd � �Beovoz�Nemawina 6 33-70-031Preduze}e �Dimni~ar�Dunavska 62 26-32-454RJ za Savski venac 3614-473JP �Srbijagas�Autoput 11 604-130

SEKRETARIJAT ZA FINANSIJEUPRAVA JAVNIH PRIHODA GRADA

ODEQEWE SAVSKI VENAC

RAD SA GRA\ANIMA� POREZ NA IMOVINU ZA FIZI^KA LICA

20-61-763, 20-61-903

RAD SA PRAVNIM LICIMA� POREZ NA IMOVINU

20-61-901� NAKNADA ZA GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

20-61-902� KOMUNALNE TAKSE

20-61-841

RESAVSKA 80

NETO DNEVNICE od1.600 do 2.400 dinara

ADMINISTRATIVNI RADNICI,RADNICI OBEZBE\EWA,

SOBARICE, HIGIJENI^ARKE,FIZI^KI RADNICI...

U TOKU JE OBNOVA ^LANSTVAI PRIJEM NOVIH ZADRUGARA

POTREBNI RADNICI

^lanarina za 2009. godinu: 200 din.

TEL: 2681-655, 2681-678, 2641-244

PO[TOVANI GRA\ANI POKRENULI SMO ZA VAS AKCIJU

SVAKI GRA\ANIN � KOMUNALNI INSPEKTOR

Pru`amo vam priliku da aktivno u~estvujete u sre|ivawuna{e op{tine. POZOVITE NA[ KOL CENTAR i prenesite

problem koji ste uo~ili na na{oj op{tini.U najkra}em roku bi}ete obave{teni {ta je inspekcija

preduzela po tom predmetu. Va{a pomo} }e u~initida Savski venac postane jo{ kvalitetnije mesto za `ivot.

Tel. kol centra 011 360 2850SSMMSS 6633 za sve mre`e ssvv__ ((ooppiiss pprroobblleemmaa))

MMMMSS 065 360 23 80elek.po{ta: iinnssppeekkcciijjaa4488@@ssaavvsskkiivveennaacc..oorrgg..yyuu

UZ TRADICIONALNU UGOSTITEQSKUPONUDU ORGANIZUJEMO I: � SVADBENE SVE^ANOSTI� SPORTSKE I DRUGE PROSLAVE� DONATORSKE VE^ERI� MODNE REVIJE� GENERACIJSKE I DRUGE SUSRETE

SPECIJALIZOVANI SMO ZAPOSLOVNO UGOSTITEQSTVO

DONATORI SMO I ORGANIZATORI MNOGIHSPORTSKIH DE[AVAWA I MEMORIJALA

Molimo Vas da najavite svoj dolazak,jer kapaciteti su nam ~esto popuweni!

Nalazimo se u Krugu Beogradskog sajma,Bul. Vojvode Mi{i}a 14, Tel. 26 55 350

CENTAR �[EST TOPOLA� SA SVOJIM SADR@AJIMANACIONALNI RESTORAN I KONOBA �NOSTALGIJA�

Usklopu tradicionalne gradske manifestacije �Dani evrop-ske ba{tine� Op{tina Savski venac i weno Odeqewe zadru{tvene delatnosti, informisawe i mesnu samoupravu

ukqu~i}e se i ove godine nizom akcija i manifestacija.U trenutku zakqu~ewa ovog broja �Savskog venca� jo{ uvek ni-

smo u mogu}nosti da najavimo ta~ne termine pojedinih de{ava-wa, jer ni centralna gradska manifestacija u ovom trenutku jo{nije precizirana. Ipak, shodno iskustvima iz ranijih godina itrenutno zapo~etim pripremama i planovima, izvesno je da }eovogodi{wi Dani evropske ba{tine, ~ija je zvani~na tema �Ba-{tina � podsticaj interkulturnog dijaloga�, biti bogatiji negoprethodni. Za sada je u planu:

� [tampawe bro{ure �Po~eci srpskog sporta na Savskomvencu�

� Ve~e u Manakovoj ku}i sa izlo`bom i pri~om o onima kojisu u woj `iveli

� Ve~e u Teatru 78, sa promocijom bro{ure o sportu na Sav-skom vencu i drugim programom

� Plovidba brodom �Top~iderka� sa stranim piscima, uz kwi-`evno ve~e i muzi~ki program

Za sada je evidentno da }e se Op{tini u realizaciji ovihprograma, pored pomenutih, prikqu~iti i: Udru`ewe za za{ti-tu ambijentalne celine �Savamala�, SKC, �\uro Salaj�, a mo`dai KUD �Branko Cvetkovi}� i drugi. Program }e biti zaokru`endo po~etka septembra, kada }e biti i od{tampan i raspolo`ivna op{tinskom veb-sajtu.

Dani evropske ba{tine orijentaciono bi trebalo da se de{a-vaju izme|u 10. i 25. septembra.

NAJAVQUJEMO LETWA KULTURNA DE[AVAWA

SAVSKI VENAC · 31JUL 2009.

DANI EVROPSKE BA[TINE

KULTURNA BA[TINASAVSKOG VENCA

Kulturni Front objavquje konkurs za izlagaweu galeriji Kulturnog centra Grad tokom 2010 godine

IZLO@BE U GRADUNovootvoreni kulturni centar Grad poseduje dva galerijska

prostora. Jedan se nalazi na dowem nivou (povr{ina: 30 m2), dokse drugi nalazi na spratu (povr{ina: 150 m2). Galerija je program-ski orijentisana ka primewenoj umetnosti i dizajnu.

S ponosom Vas obave{tavamo da je oformqen Savet galerijeEvropskog centra za kulturu i debatu Grad koga ~ine:

� Davor Bruketa, jedan od osniva~a kreativne agencije Bruke-ta&@ini} OM / Hrvatska

� Neboj{a Cvetkovi}, grafi~ki dizajner / Srbija� Martin Kollar, fotograf, Agence VU / Slova~ka� Rickard Lindquist, modni dizajner / [vedska� Igor Or{oli}, dizajner, art direktor B92 / Srbija� Imelda Ramovi}, grafi~ki dizajner, Bruketa & @ini} OM /

Bosna i Hercegovina� Qudmila Stratimirovi}, umetni~ki direktor Grada i Kul-

turnog Fronta / SrbijaPredlozi se primaju na

info@culturalfront.netdo 15. septembra 2009.

�Beograd svetlosti� i Kulturni Front objavquju otvorenkonkurs za prijavu radova, instalacija, intervencija za

u~e{}e na festivalu �Beograd svetlosti� u septembru 2009

BEOGRAD SVETLOSTID

eo festivala pod imenom �Sjaj iz mraka� predstavi}e umet-ni~ke intervencije sa svetlom u gradskom prostoru; na fa-sadama, zaboravqenim dvori{tima, zanimqivim krovovi-

ma, neo~ekivanim enterijerima�.U~estvuju Marjeta Zupan~i~ (Slovenija), Ocubo (Portugal),

Tatzu Ozu (Japan), Alesandro Lupi (Italija), Nino Strocheker(Austrija/[vedska), Marko Kova~i~ (Slovenija), Natan (Slove-nija), Dark room ([vajcarska), Pernila Janson ([vedska) i Stepha-nie Bush (Nema~ka). Pored gostiju iz inostranstva ̀ eqa nam je dase u okviru ovog projekta predstave kreativne intervencije do-ma}ih umetnika, VJ-eva, dizajnera, arhitekata.

Beograd svetlosti }e biti fokusiran na oblast Savskogamfiteatra ali u obzir dolaze i intervencije u drugim delo-vima grada. Otvoreni smo za sve predloge vezane za svetlo,javni prostor, eksterijere, enterijere, parkove, vodu, mosto-ve, ulice, fasade, galerije, svetiqke� Predlozi treba dasu razra|ene ideje spremne za realizaciju.

Posle dva odlagawa zbog ki{e, radnici (a prete`no pripadnicelep{eg pola) Pro Kredit banke, predvo|eni Ivanom Igwatov, direk-torkom wihove savskovena~ke filijale iz ulice Vojvode Milenka, ko-na~no su u subotu 17. jula mogli da sprovedu svoju davno planiranu ak-ciju ~i{}ewa Hajd-parka, koju je u ime Op{tine �nadgledao� inspektorMilija Ku~evi}, a logisti~ki podr`ala savskovena~ka �filijala� Grad-ske ~isto}e, koja je u xakove prikupqeno sme}e odvezla na deponiju.

Efekte ove akcije mogli su da �snime� svi koji su narednih danaposetili ovu zelenu oazu, a nama koji smo to pratili ne zna se da li jeatraktivniji bio dolazak lepih bankarki kada su se, obu~ene u �klup-ske boje�, sa svih strana okupqale na polaznom mestu, na platou ispredvelike ulazne kapije ili je najefektnije bilo kada se wih stotinak�razmilelo� po parku, skupqaju}i (uglavnom) papiri}e i drugiotpad.

U lepim crvenim �dresovima� Pro Kredit banke, izgledale su kaope~urke posle ki{e, kada zablistaju u {umskom hladu, {to jasno poka-zuje i snimak na{eg foto-reportera.

KO PE^URKE POSLE KI[E SAVSKE VATRE PODGREJALERIBQU ^ORBU

Top~idersko kulturno leto koje svake godine (ve} devet puta) osve-`avalo letwu tromost centra prestonice ove godine je otvoreno 3.juna u u Biblioteci �Isidora Sekuli}� u ulici Vase Pelagi}a.

O ~udesnom stvarawu pesnikiwe Sne`ane Klasovi} \or|evi} tomprilikom je govorila Zorica Zec, a izlo`bu slika Vladislava Mili-}evi}a pod nazivom �Odjeci� otvorio je Dobra{in Jeli}.

Da celukupni doga|aj bude pravi praznik za o~i i u{i potrudio seguda~ki kvartet �Danubius� u kome sviraju: profesor @ivojin Veli-mirovi}, Nevena Martini}, Slobodan Pavlovi} i profesor Ladi-slav Mezei. Na`alost, kako je otvoreno Top~idersko kulturno leto dozakqu~ewa ovog broja na{eg lista nije se nastavilo novim sli~nimde{avawima, kakva su proteklih godina oboga}ivala leta na Savskomvencu. Razlog tome treba tra`iti i u ~iwenici {to je dosada{waupravnica biblioteke Slavica Kosti}, koja je godinama lepo vodilaovu ku}u i zadu`ila savskovena~ku kulturu, raspore|ena na novu du`-nost (na kojoj joj `elimo sve najboqe), a novi upravnik dolazi na po-sao od 1. avgusta. Zbog toga ovoga puta nismo u mogu}nosti da najavimoeventualna avgustovska kulturna de{avawa ove ku}e kulture, kojih}e sigurno biti.

LLEETTOO NNAAJJAAVVQQEENNOOBBEEZZ NNAASSTTAAVVKKAA

U subotu, 4. jula, na Savskom keju kod restorana �[est topola�, odr`a-na je tradicionalna manifestacija pod nazivom�Opet se pale Savskevatre�. Sportsko-ribolova~ko dru{tvo �Sewak� u saradwi sa Feri-jalnim savezom Srbije i SUBNOR-om Savskog venca, organizovalo jetakmi~ewe u pecawu i spremawu ribqe ~orbe.

Pobednik u pecawu u kategoriji pionira bio je Strahiwa Stamen-kovi}, u~enik O[ �P. P. Wego{�, a glavno takmi~ewe bilo je u kuvawuribqe ~orbe. U trinaest kotli}a, ~orbu su spremale ekipe sa Savskogvenca, iz Pan~eva, Alibunara, Banatskog Karlovca, Novog Sada iApatina.

[est ~lanova `irija (me|u wima i glumac Nikola Simi}, predsed-nik op{tine Tomislav \or|evi} i predsednik op{tinske skup{tineBranislav Beli}) izabrali su tri najboqe ekipe. Prvo mesto su osvo-jili: Milovan ]irkovi}, Radovan Ili} i Milo{ Jovanovi}, drugo jepripalo �Matorim momcima sa starog Sajmi{ta�, a tre}e je osvojilaekipa Ferijalnog saveza Pan~eva.

Veliki broj gra|ana je pratio ovu manifestaciju uz besplatnokonzumirawe ribe i ribqe ~orbe, uz pivo i vo}ne sokove.

Posledwe nedeqe juna, u organizaciji De~jeg kulturnog centra�Majdan�, a po prvi put u na{oj zemqi, odr`ana je radionica pod na-zivom �Fotografski procesi 21. veka�. Polaznici su bili u~enici[kole za dizajn sa Dediwa i studenti Fakulteta primewenih umetno-sti, koji su tokom sedam dana mogli da nau~e fotografske tehnike kojesu koristili prvi fotografi, kao {to su cijanotipija, salt print i am-brotipija (odoma}eni izraz za sve ove stare tehnike je dagerotipija).

Organizator se potrudio da polaznicima za ovu priliku obezbedi iodgovaraju}u opremu, tako da su mladi umetnici mogli da koriste i ve-likoformatnu kameru iz epohe. Gost predava~ bio je umetni~ki foto-graf Fulvio Notarstefano iz Italije, a predava~-doma}in i organi-zator bio je Ugqe{a Dap~evi}, diplomirani snimateq, ina~e direk-tor �Majdana�. Iz ove zanimqive radionice uskoro o~ekujemo i zanim-qivu izlo`bu, a ko }e biti modeli, koji }e imati jedinstvenu prilikuda dobiju �fotke� u dagerotipiji za sada neka ostane tajna.

UPOZNAVAWE DAGEROTIPIJE