Broj036

Godina XVI

Ponedjeljak, 14. maja/svibnja 2012. godine

Broj/Број

36

Година XVI

Понедјељак, 14. маја 2012. годинe

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

365 Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 3. sjednici, održanoj 7. marta 2012. godine, donijelo je

ODLUKU O USVAJANJU OKVIRNE POLITIKE UNAPREĐENJA

RANOG RASTA I RAZVOJA DJECE U BOSNI I HERCEGOVINI

Član 1. (Predmet Odluke)

Ovom Odlukom usvaja se Okvirna politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Bosni i Hercegovini.

Član 2. (Dodaci)

Sastavni dio ove Odluke je Okvirna politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Bosni i Hercegovini.

Član 3. (Stupanje na snagu)

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 40/12 7. marta 2012. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, s. r.

OKVIRNA POLITIKA UNAPREĐENJA RANOG RASTA I RAZVOJA DJECE U BOSNI I HERCEGOVINI SEPTEMBAR 2011.

"Strane ugovornice UN Konvencije o pravima djeteta svjesne su značaja međunarodne saradnje za poboljšanje uvjeta života djece u svim zemljama, posebno u zemljama u razvoju, podsjećajući se da su Ujedinjene nacije u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima proklamovale da djetinjstvu pripada posebna briga i pomoć."1

UVOD Dokument Okvirna politika unapređenja ranog rasta i

razvoja djece u BiH (u daljem tekstu: Okvirna politika) nastao je kao rezultat dugogodišnje saradnje i iskustava Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Srpske, Vlade Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine i UNICEF-a Bosne i Hercegovine.

Upravni odbor projekta Jačanja sistema socijalne zaštite i inkluzije djece u BiH (u daljem tekstu: SPIS program) je na svojoj šestoj sjednici održanoj 25.10.2010. godine u Banjoj Luci, usvojio zaključak da se pristupi izradi dokumenta Okvirna politika.

Rano djetinjstvo je najvažnija faza cjelokupnog životnog razvoja čovjeka. Rana iskustva u djetinjstvu utječu na zdravlje, razvoj i obrazovanje do kraja života. Postoje jednostavni i djelotvorni načini koji mogu osigurati optimalni razvoj djeteta. Investiranje u djecu je važan dio ekonomije, jer povećava vjerovatnoću da će djeca biti više uključena u redovno školovanje i postati odrasle osobe sa boljim zdravljem, višim prihodima i većim stepenom socijalne uključenosti.

Period ranog razvoja djece nudi posebnu priliku da se naprave pravovremene intervencije i time izbjegnu ili ublaže problemi u kasnijem razvoju. S obzirom da u ovom periodu

1 Konvencija o pravima djeteta - Preambula, usvojena na Glavnoj skupštini

Ujedinjenih naroda 20. novembra 1989. godine

Broj 36 - Strana 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 14. 5. 2012.

života posebnu ulogu imaju roditelji/staratelji, društvena zajednica je dužna osigurati podršku u toj osjetljivoj fazi. Vidljivo je da su promjene u protekle dvije decenije ostavile trag na ulogu porodice u Bosni i Hercegovini i da je neophodno osmisliti usluge koje podržavaju roditelje/staratelje u osjetljivoj fazi ranog djetinjstva i odrastanja djece.

Pod utjecajem globalizacijskih procesa javlja se potreba za osmišljenim programima koji podržavaju mogućnost izbora u balansiranju između posla i obaveza prema porodici. Poznato je da zdrava, sretna i zadovoljna djeca prije postaju odgovorni odrasli pojedinci koji imaju dovoljno kapaciteta i mogućnosti da doprinesu stvaranju koherentnog i prosperitetnog društva. Stoga ulaganje u programe za djecu i porodice ima dalekosežne pozitivne efekte na cjelokupno društvo.

Dobar početak omogućava da djeca razviju sve svoje potencijale, a dobiti koje cjelokupno društvo ima od ulaganja u djecu jesu, između ostalog, povećanje produktivnosti, veći obuhvat obrazovanjem, veća socijalna uključenost te smanjeni izdaci u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

Bosna i Hercegovina je sukcesijom preuzela UN Konvenciju o pravima djeteta 2. Ova Konvencija svakom djetetu garantuje neotuđivo pravo na život, rast i razvoj. Bosna i Hercegovina se kao ugovornica obavezala da će svakom djetetu garantirati najviši mogući standard zdravlja, obrazovanja i društvene zaštite. Odredbe UN Konvencije o pravima djeteta su ugrađene u relevantne zakone Federacije BiH, kantona u Federaciji BiH, Republike Srpske i Brčko Distrikta BiH.

U prilogu ovog dokumenta nalaze se Politika za unapređenje ranog rasta i razvoja djece Federacije Bosne i Hercegovine, usvojena na sjednici Vlade Federacije BiH 11.5.2011. godine i Politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Republici Srpskoj za period 2011 - 2016. godine, koja je usvojena na sjednici Vlade Republike Srpske 24.3.2011. godine.

"Države ugovornice će osigurati da se institucije, službe i ustanove odgovorne za brigu o djeci i njihovu zaštitu pridržavaju standarda uspostavljenih od odgovarajućih vlasti, naročito u pogledu sigurnosti, zdravlja, broju i prikladnosti osoblja i odgovarajućeg nadzora nad njima." 3

OCJENA POSTOJEĆEG STANJA Prihvatajući SPIS program, nadležne institucije na svim

nivoima vlasti u Bosni i Hercegovini izrazile su svoju spremnost i odlučnost da unaprijede postojeće sisteme i da kroz intersektoralno djelovanje rade na suzbijanju siromaštva i isključenosti.

Rano djetinjstvo je dragocjeno doba u kojem se grade temelji kasnijeg zdravlja, razvoja i socijalne integracije. Dijete ima pravo da to doba živi u sigurnom ambijentu porodice i društva kojem pripada. Djeca socijalnu interakciju ostvaruju iz porodičnog okruženja, tako da je njihov socijalni potencijal u velikoj mjeri uslovljen društvenim položajem i socijalnom uključenošću njihovih roditelja. Ključni faktori koji utječu na razvoj djeteta su: prihodi i struktura porodice, stil roditeljskog odgoja, pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, socijalne interakcije te ambijent u kojem se dijete razvija i raste.

Oblast socijalne zaštite djece i porodica sa djecom u Bosni i Hercegovini je organizirana u skladu sa ustavnim nadležnostima kroz institucije sistemā. Zakonima Federacije BiH i njenih kantona, Republike Srpske i Brčko Distrikta BiH utvrđeni su različiti oblici i prava iz socijalne, dječje i porodične zaštite, koji su zasnovani na principima ljudskih prava, a usmjereni su na određene kategorije djece u stanju socijalne potrebe.

2 Službeni list RBiH, 25/93 3 Konvencija o pravima djeteta- član 3, stav 3

Anex 4 Okvirnog sporazuma za mir u BiH4 predstavlja Ustav BiH koji navodi najviše standarde na polju ljudskih prava, među kojima i UN Konvenciju o pravima djeteta.

Iako Ustav Bosne i Hercegovine, kao i Ustav Republike Srpske, Ustav Federacije BiH i Statut Brčko Distrikta BiH posvećuju izuzetnu pažnju zaštiti ljudskih prava i sloboda, to nije dovoljna garancija da će prava biti i ostvarivana.

Iako Ustav Bosne i Hercegovine, kao i Ustav Republike Srpske, Ustav Federacije BiH i Statut Brčko Distrikta BiH posvećuju izuzetnu pažnju zaštiti ljudskih prava i sloboda, to nije dovoljna garancija da će prava biti i ostvarivana.

Ustav Svjetske zdravstvene organizacije naglašava značaj zdravog razvoja djeteta, kao i sposobnosti organiziranja harmoničnog života koje je od suštinske važnosti za pravilan razvoj djeteta. Komisija za socijalne odrednice zdravlja pri Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji, uspostavljena 2005. godine, identificirala je rani razvoj djece kao prioritet svake države 5.

Krovni dokument Svjetske zdravstvene organizacije, čiji je Bosna i Hercegovina član, predviđa zaštitu i unapređenje zdravlja majki koje se ne može posmatrati odvojeno od zdravlja djeteta, a za što je potrebno imati razvijene odgovarajuće servise. Zdravstveni, obrazovni i sistemi socijalne zaštite u Bosni i Hercegovini su decentralizirani i mogu odgovoriti potrebama za oblast ranog rasta i razvoja djece, s tim da se isti na različitim nivoima trebaju unapređivati.

Iako je u Bosni i Hercegovini ostvaren značajan napredak u obnavljanju infrastrukture, kao i u oblastima zdravstvene, odgojno-obrazovne, socijalne, porodične i dječije zaštite, ekonomski oporavak je spor. Sociokulturološke promjene su dovele do šire informiranosti i većih zahtijeva stanovništva, ali i do narušavanja strukture porodice i rastuće učestalosti različitih vrsta rizičnog ponašanja. One su također i osnovni uzrok nepovoljnih demografskih trendova.

U dokumentima Strateški pravci razvoja obrazovanja u Bosni i Hercegovini sa planom implementiranja, 2008 - 2015.6,

Strateški pravci razvoja predškolskog odgoja i obrazovanja u Bosni i Hercegovini7, kao i u Okvirnom zakonu o predškolskom odgoju i obrazovanju u Bosni i Hercegovini8

naznačeno je da je opći cilj predškolskog odgoja i obrazovanja, kao integralnog dijela cjelokupnog sistema odgoja i obrazovanja, osiguranje optimalnih i jednakih uvjeta da svako dijete, od rođenja do polaska u školu, razvija i ostvaruje pune potencijale i kompetencije, a kroz različite vidove kvalitetnog i profesionalno autonomnog institucionalnog i vaninstitucional-nog predškolskog odgoja i obrazovanja.

Planiranje i izrada programa posvećenih brizi o djeci u Republici Srpskoj vodi se sektorski, pa je potrebno osnažiti postojeću intersektorsku saradnju i koordinaciju i osmisliti nove vidove te saradnje i koordinacije.9

U Strategiji razvoja obrazovanja Republike Srpske za period 2010 – 2014.10 kao jedan od strateških pravaca navedena je i reforma predškolskog odgoja i obrazovanja i drugih oblika

4 Daytonski sporazum 25.11.1995. parafiran u Daytonu, Ohio USA, a potpisan

14.12.1995. u Parizu 5 World Health Organization, Early Childhood Development, Fact Sheet Nr. 332,

avgust 2009. 6 Službeni glasnik Bosne i Hercegovine br. 63/08 7 Prihvaćen na Trećem obrazovnom forumu, dostupno na

http://www.mcp.gov.ba/zakoni_akti/strategije/Archive.aspx?template_id=19&pag

eIndex=1 8 "Službeni glasnik BiH", br. 88/07 9 Politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Republici Srpskoj za period od

2011. do 2016. godine, Vlada Republike Srpske, mart 2011. 10 Izrađena u novembru 2009. godine

Ponedjeljak, 14. 5. 2012. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 36 - Strana 3

ranog učenja. Uključenost djece predškolskog uzrasta u sistemske procese učenja je od presudnog značaja za formiranje ličnosti opredjeljene stalnom učenju i za postizanje boljih rezultata u obrazovnom procesu. Presudnu ulogu u ovom procesu imaju roditelji/staratelji i institucije lokalne zajednice.

Cilj predškolskog odgoja i obrazovanja u Republici Srpskoj je podsticanje fizičkog, intelektualnog, socioemocio-nalnog razvoja, komunikacije, kreativnosti i stvaralaštva djece, učenje zasnovano na iskustvu i interesovanjima, stjecanje novih iskustava i proširivanje znanja o sebi, drugim ljudima i svijetu potrebnih za dalje obrazovanje i odgoj i uključivanje djece u društvenu zajednicu, poštujući i uvažavajući prava i mogućnosti djece. Republika Srpska je uskladila Zakon o predškolskom odgoju i obrazovanju u Republici Srpskoj11 sa Okvirnim zakonom o predškolskom odgoju i obrazovanju BiH.

U Republici Srpskoj posebna zaštita porodice, majke i djeteta je Ustavom Republike Srpske12 proglašena za jedno od osnovnih ljudskih prava i sloboda. U skladu sa navedenim, posebna zaštita porodice, majke i djeteta precizirana je kroz sljedeće zakone: 1. Zakon o radu – Prečišćen tekst ("Službeni glasnik

Republike Srpske", broj 55/07); 2. Porodični zakon ("Službeni glasnik Republike Srpske",

br. 54/02, 41/08); 3. Zakon o dječjoj zaštiti ("Službeni glasnik Republike

Srpske", br. 4/02 - Prečišćen tekst, 17/08, 1/09); 4. Zakon o socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik Republike

Srpske", br. 5/93, 15/96, 110/03, 33/08); 5. Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik Republike

Srpske", broj 106/09); 6. Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik

Republike Srpske", br. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 01/09, 106/09); Sljedeće institucije u Republici Srpskoj su od posebnog

značaja za brigu o djeci: Ombudsman za djecu Republike Srpske13, Vijeće za djecu Republike Srpske14, Vijeće za demografsku politiku Republike Srpske15 i Javni fond za dječju zaštitu Republike Srpske16.

U Federaciji Bosne i Hercegovine planiranje i izrada programa posvećenih brizi o djeci vodi se sektorski i evidentan je nedostatak intersektorske koordinacije u tom djelovanju, što za posljedicu ima još uvijek nedovoljno ispunjenje svih dječjih potreba. Kako bi se prešlo sa ovakvog pristupa na nove vidove međusektorske integracije i koordinacije i kako bi se poboljšao položaj djece, ključno je angažiranje svih raspoloživih resursa vladinog (na svim nivoima) i nevladinog sektora, porodice i pojedinca. Uključivanje svih segmenata društva podrazumijeva multidisciplinarni pristup u osmišljavanju akcija i mjera koje će biti usmjerene na poboljšanje položaja djeteta17.

U Federaciji BiH nadležnost u obrazovanju nalazi se na nivou kantona, a Federacija BiH koordinira njihove aktivnosti te inicira usklađivanje kantonalnih zakona sa zakonima donesenim na državnom nivou. Većina kantona u Federaciji BiH je uskladila zakone sa Okvirnim zakonom o predškolskom obrazovanju u BiH.

11 "Službeni glasnik Republike Srpske", br. 119/08 12 "Službeni glasnik Republike Srpske", br. 21/92, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96,

16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/03, 98/03 13 Službeni glasnik Republike Srpske 103/08 14 Službeni glasnik Republike Srpske 66/06 15 Službeni glasnik Republike Srpske 18/08 16 Osnovan odlukom Vlade RS 1996., Službeni glasnik Republike Srpske br.

27/96 17 Politika za unapređenje ranog rasta i razvoja djece u Federaciji Bosne i

Hercegovine, Vlada FBiH, maj 2011.

U Federaciji Bosne i Hercegovine zaštita djece i porodice regulirana je kroz sljedeće zakone: 1. Zakon o radu FBiH ("Službene novine Federacije BiH",

br 43/99, 32/00, 29/03) 2. Porodični zakon FBiH ("Službene novine Federacije

BiH", br. 35/05, 41/05) 3. Zakon o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnih žrtava

rata i porodica sa djecom Federacije BiH 18 i kantonalni zakoni o socijalnoj zaštiti, zaštiti civilnih žrtava rata i porodica sa djecom

4. Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službene novine Federacije BiH", br. 29/97,7/02, 46/10)

5. Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Službene novine Federacije BiH", br. 30/97, 7/02, 70/08)

6. Odluka o utvrđivanju osnovnog paketa zdravstvenih prava ("Službene novine Federacije BiH", br. 21/09) U Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine zaštita djece i

porodice regulirana je kroz sljedeće zakone: 1. Zakon o radu Brčko Distrikta BiH, Službeni glasnik

Brčko Distrikta BiH, br. 19/06, 19/07 i 25/08 2. Porodični zakon, "Službeni glasnik Brčko Distrikta BiH",

br. 23/07 3. Zakon o socijalnoj zaštiti, "Službeni glasnik Brčko

Distrikta BiH", br. 1/03, 4/04, 19/07 4. Zakon o dječijoj zaštiti, "Službeni glasnik Brčko Distrikta

BiH", br. 1/03, 4/04, 21/05 5. Zakon o zdravstvenoj zaštiti, "Službeni glasnik Brčko

Distrikta BiH", br. 23/07 6. Zakon o zdravstvenom osiguranju, Službeni glasnik Brčko

Distrikta BiH", br. 1/02, 7/02, 19/07, 2/08, 34/08 7. Zakon o predškolskom obrazovanju Brčko Distrikta BiH,

"Službeni glasnik BD BiH", br. 13/07, 39/08 "Države ugovornice će težiti da majkama osiguraju

odgovarajuću zdravstvenu zaštitu prije i poslije porođaja, da roditelji i djeca imaju pristup obrazovanju i da im se daje podrška pri korištenju osnovnog znanja o dječjem zdravlju i prehrani, prednostima dojenja, higijene i ekoloških sanitarija te da razvijaju preventivnu zdravstvenu zaštitu, savjetovanje za roditelje kao i obrazovanje u planiranju porodice i odgovarajuće službe."19

Prema podacima kojima raspolaže Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine za 2009. godinu, 18.869 djece ispod sedam godina je bilo ugroženo porodičnom situacijom, dok je u istoj godini bilo 11.544 djece u stanju različitih socijalno-zaštitnih potreba.20 U programske aktivnosti predškolskog odgoja i obrazovanja u BiH uključeno je devet procenata djece.21

Da bi dijete dostiglo razvojni potencijal u ranom djetinjstvu neophodno je da odrasta u stimulativnom, zaštitničkom i brižnom okruženju. Uloga roditelja/staratelja odnosno porodice u cjelini je od presudnog značaja za rani rast i razvoj djeteta. Da bi svoju ulogu mogli ispuniti roditeljima/starateljima su potrebne specifične informacije, podrška i vještine kako bi mogli pravilno usmjeravati razvoj svoje djece, ali i sopstveni razvoj.

Razvojem pedagogije i psihologije došlo se do saznanja da je predškolska dob presudna faza za učenje, tjelesni, intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj djeteta. Polako nestaju i posljednji ostaci shvatanja da je u ranom djetinjstvu

18 Službene novine FBiH br. 36/99, 54/04, 39/06, 14/09 19 UN Konvencija o pravima djeteta, član 24 d, e, f 20 Agencija za statistiku BiH, tematski bilten TB 07, Socijalna zaštita 2004-2009,

Sarajevo, decembar 2010. godine, str.23 21 Strateški pravci razvoja obrazovanja u BiH sa planom implementiranja, 2008-

2015, usvojeni na 51. sjednici Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, 03.06.2008.


potrebno zadovoljiti samo bazične potrebe djeteta. 22 Ulaganje u podsticajno i odgovorno roditeljstvo i u rani dječji rast i razvoj najbolja je investicija koju društvo može učiniti i to je jedan od načina da se prevaziđe problem siromaštva i socijalne isključenosti.

Kroz uspostavu integriranih centara ranog dječjeg rasta i razvoja na lokalnom nivou, uvode se integrirane usluge u oblasti društvene brige o djeci. Institucije u Bosni i Hercego-vini, u saradnji sa UNICEF-om i nevladinim organizacijama razvijaju centre za rani rast i razvoj djece.23

Dokument Okvirna politika treba podržati opredjeljenje svih institucija u Bosni i Hercegovini da se posvete poboljšanju okruženja u kojem odrasta svako dijete.

PRINCIPI Okvirna politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u

Bosni i Hercegovini, kao ispoljavanje socijalne odgovornosti i senzibiliteta društva i države prema djeci i porodicama sa djecom, zasniva se na sljedećim principima:

1. Princip najboljeg interesa djeteta

U svim aktivnostima koje se tiču djece, bez obzira da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tijela, najbolji interes djeteta mora imati prioritetni značaj.24

Efikasna primjena principa najboljeg interesa djeteta u najranijoj fazi razvoja djeteta ostvaruje se u porodici, zato porodica djeteta mora biti u centru pažnje intervencija proizašlih iz ovoga dokumenta. Ovo je osnovni princip i suština je bilo koje akcije društva usmjerene ka interesu djeteta.

2. Princip nediskriminacije

Bosna i Hercegovina je, u skladu sa Konvencijom o pravima djeteta, dužna da osigura provedbu odgovarajućih mjera zaštite djece od svih oblika diskriminacije po osnovu spola, nacionalnosti, religijske pripadnosti, kulture, jezika ili izraženog mišljenja ili uvjerenja djetetovih roditelja, zakonskih staratelja ili članova porodice.25 U skladu s tim, prema svakom djetetu će se postupati s punim angažiranjem i odgovornosti u provođenju programa intervencije.

3. Princip holističkog pristupa

Harmoničan i zdrav razvoj djeteta nije moguć bez uvažavanja djetetove individualnosti. Princip holističkog pristupa baziran je na intervencijama koje će uključiti sveobuhvatnu procjenu potreba, ograničenja i potencijala djeteta, te omogućiti zadovoljenje istih.

Intervencije proizašle iz ovog dokumenta, a namijenjene djeci, moraju biti tako kreirane da mogu odgovoriti na izazove koje sa sobom donose različite faze razvoja djeteta. Prepoznavanje različitih potreba djeteta u zavisnosti od razvojnih faza, podrazumijeva stvaranje optimalnih temelja zdravlja, obrazovanja i socijalne integracije djeteta.

4. Princip učešća korisnika

Uključivanje roditelja/staratelja i djece u planiranje, organiziranje, izvođenje i monitoring programa i usluga predstavlja preduvjet uspješnosti društvene intervencije namijenjene djeci, a posebno u oblastima zdravlja, obrazovanja, socijalne, porodične i dječje zaštite. Često je neophodna saradnja sa širom društvenom zajednicom, nevladinim

22 Strateški pravci razvoja predškolskog odgoja i obrazovanja u Bosni i

Hercegovini, Treći obrazovni forum, novembar 2003 23 U Bosni i Hercegovini je, do sada, otvoreno sedam pilot centara: Bileća, Foča,

Kiseljak, Kotor Varoš, Laktaši, Novi Grad Sarajevo i Tuzla. 24 Konvencija o pravima djeteta, I Dio, član 3.1. 25 Konvencija o pravima djeteta, I Dio, član 2.2.

organizacijama i medijima da bi se osigurala šira društvena podrška za neka sistemska poboljšanja u ovoj oblasti.

Navedeni princip je izuzetno važan jer omogućava uspostavljanje dvosmjerne komunikacije, pruža lakši način djeci i njihovim porodicama da aktivno učestvuju u donošenju odluka, postavljanju ciljeva, promovira povjerenje između djeteta, porodice te odgovornih lica i institucija, te se stvara veći osjećaj kontrole.

5. Princip intersektoralnosti i multidisciplinarnosti

Poboljšanje intersektoralnog i multidisciplinarnog pristupa problemu ranog razvoja i rasta djece je od ključne važnosti.

Mjere i aktivnosti koje se preduzimaju u oblastima ranog rasta i razvoja djece, od otkrivanja slučaja, preko procjene potreba, planiranja postupaka zaštite do podrške i tretmana djeteta, moraju se bazirati na intersektorskom pristupu, što uključuje interakciju stručnjaka iz oblasti koje su usmjerene na brigu o djetetu. Dokument Okvirna politika treba podstaći odgovorne na svim nivoima vlasti da unaprijede intersektorsku saradnju.

6. Princip blagovremenosti

Iskustva ranog djetinjstva imaju, općenito, duboki utjecaj na pojedinca kroz život. Kritični period u razvoju djece je vremenski period u kojem se pokazuje pojačana osjetljivost na utjecaje okoline te se određene funkcije razvijaju u skladu s proživljenim iskustvima i u skladu s faktorima koji utječu na rast i razvoj djece. Ukoliko dijete nije izloženo određenim stimulansima u tačno određeno vrijeme ili nema adekvatne elementarne uvjete razvoja, razvoj određenih funkcija kasnije u životu može postati gotovo nemoguć.

Blagovremena detekcija, dijagnostika i intervencija uopće, a posebno kad je u pitanju zaštita djeteta, predstavlja imperativ za djelovanje i organizaciju sistema brige o djeci. Od blagovremenosti intervencije neposredno zavisi i konačni rezultat brige o djetetu, tako da je ovaj princip izuzetno značajan.

7. Princip porodičnog kontinuiteta

Porodica je prirodno okruženje za pravilan rast i razvoj djeteta. Sve intervencije koje su usmjerene na brigu o djetetu, a u kojima je sadržana okolnost izdvajanja djeteta iz porodice, moraju sadržavati mehanizam za supstituiranje porodičnog okruženja djeteta, odnosno mjere koje će ublažiti posljedice izdvajanja djeteta iz porodice.

CILJEVI I PRAVCI DJELOVANJA Postizanje najviših standarda u oblasti ranog rasta i

razvoja djece u BiH, odnosno stvaranje uvjeta koji će svakom djetetu u Bosni i Hercegovini omogućiti da svoje potencijale razvija u punom kapacitetu, u uvjetima sretnog djetinjstva i zdravog porodičnog okruženja, ostvarit će se kroz sljedeće pravce djelovanja: 1. Promocija jačanja porodice i efikasnog roditelj-

stva/starateljstva 1.1. Raditi na jačanju roditeljskih/starateljskih kompeten-

cija u oblasti brige i poticanja ranog razvoja djeteta, s posebnim akcentom na socijalno isključene grupe;

1.2. Razvijanje modela integriranog pristupa ranom rastu i razvoju djece

2. Povećanje efikasnosti sistemā društvene brige o djeci, unapređenjem intersektorske saradnje 2.1 Stvarati sigurno okruženje u kojem se dijete rađa,

raste, razvija, hrani, igra, uči i živi; 2.2 Unapređenje sistemā prikupljanja, obrade, praćenja i

analiziranja podataka o indikatorima relevantnim za oblast ranog rasta i razvoja koji će se koristiti za


donošenje odluka, procjene učinka mjera sistemā, kako bi se omogućilo adekvatnije koncipiranje programa, zakona i drugih propisa, u skladu sa standardima Evropske unije;

2.3 Daljnje usklađivanje legislative i strateških dokume-nata sa odredbama međunarodnih dokumenata iz oblasti ljudskih prava, te podsticanje efikasne primjene istih;

2.4 Raditi na razvijanju integriranih modela društvene brige o djeci, u skladu sa potrebama i mogućnostima lokalnih zajednica;

2.5 Povećavati obuhvat djece predškolskim odgojem i obrazovanjem, uz individualni pristup i kontinuirano praćenje rasta i razvoja djece;

2.6 Kreiranje "protokolā o intersektorskoj saradnji" kojim bi se utvrdili načini postupanja pojedinih aktera društvene brige o djeci;

2.7 Unapređenje saradnje i partnerstava sa nevladinim organizacijama i privatnim sektorom.

3. Unapređenje strukturalnih i funkcionalnih kapaciteta institucija društvene brige o djeci 3.1. Unapređivanje dostupnosti i kvaliteta usluga u

oblastima zdravlja, odgoja, obrazovanja, socijalne i porodične zaštite;

3.2. Kontinuirano usavršavanje profesionalaca i edukacija roditelja/staratelja i javnosti o značaju ranog rasta i razvoja djece;

3.3. Uspostavljanje standardiziranih procedura, planova i programa rane detekcije i intervencije kroz unapređenje rada institucija društvene brige o djeci, uz favoriziranje holističkog pristupa korisniku.

ZAKLJUČAK Dokument Okvirna politika, kao i Politika za unapređenje

ranog rasta i razvoja djece Federacije BiH i Politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Republici Srpskoj za period 2011 - 2016. omogućit će izradu dugoročnih planskih dokumenata čija će okosnica biti zaštita i poštovanje prava najmlađih stanovnika u Bosni i Hercegovini.

Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine će svoje aktivnosti u oblasti ranog rasta i razvoja djece usmjeravati u skladu sa dokumentom Okvirna politika.

Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 3. sjednici održanoj 7. ožujka 2012. godine, donijelo je

ODLUKU O USVAJANJU OKVIRNE POLITIKE UNAPREĐENJA

RANOG RASTA I RAZVOJA DJECE U BOSNI I HERCEGOVINI

Članak 1. (Predmet Odluke)

Ovom Odlukom usvaja se Okvirna politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Bosni i Hercegovini.

Članak 2. (Dodaci)

Sastavni dio ove Odluke je Okvirna politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Bosni i Hercegovini.

Članak 3. (Stupanje na snagu)


VM broj 40/12 7. ožujka 2012. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, v. r.

OKVIRNA POLITIKA UNAPREĐENJA RANOG RASTA I RAZVOJA DJECE U BOSNI I HERCEGOVINI RUJAN 2011.

"Strane ugovornice UN Konvencije o pravima djeteta svjesne su značaja međunarodne suradnje za poboljšanje uvjeta života djece u svim zemljama, posebice u zemljama u razvoju, podsjećajući se da su Ujedinjene nacije u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima proklamirale da djetinjstvu pripada posebna briga i pomoć." 26

UVOD Dokument Okvirna politika unapređenja ranog rasta i

razvoja djece u BiH (u daljnjem tekstu: Okvirna politika) nastao je kao rezultat dugogodišnje suradnje i iskustava Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Srpske, Vlade Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine i UNICEF-a Bosne i Hercegovine.

Upravni odbor projekta Jačanja sustava socijalne zaštite i inkluzije djece u BiH (u daljnjem tekstu: SPIS program) je na svojoj šestoj sjednici održanoj 25.10.2010. godine u Banjoj Luci, usvojio zaključak da se pristupi izradi dokumenta Okvirna politika.

Rano djetinjstvo je najvažnija faza cjelokupnog životnog razvoja čovjeka. Rana iskustva u djetinjstvu utječu na zdravlje, razvoj i obrazovanje do kraja života. Postoje jednostavni i djelotvorni načini koji mogu osigurati optimalni razvoj djeteta. Investiranje u djecu je važan dio ekonomije, jer povećava vjerovatnoću da će djeca biti više uključena u redovito školovanje i postati odrasle osobe sa boljim zdravljem, višim prihodima i većim stupnjom socijalne uključenosti.

Razdoblje ranog razvoja djece nudi posebnu priliku da se naprave pravovremene intervencije i time izbjegnu ili ublaže problemi u kasnijem razvoju. S obzirom da u ovom razdoblju života posebnu ulogu imaju roditelji/skrbnici, društvena zajednica je dužna osigurati potporu u toj osjetljivoj fazi. Vidljivo je da su promjene u protekle dvije decenije ostavile trag na ulogu obitelji u Bosni i Hercegovini i da je neophodno osmisliti usluge koje podržavaju roditelje/skrbnike u osjetljivoj fazi ranog djetinjstva i odrastanja djece.

Pod utjecajem globalizacijskih procesa javlja se potreba za osmišljenim programima koji podržavaju mogućnost izbora u balansiranju između posla i obveza prema obitelji. Poznato je da zdrava, sretna i zadovoljna djeca prije postaju odgovorni odrasli pojedinci koji imaju dovoljno kapaciteta i mogućnosti doprinijeti stvaranju koherentnog i prosperitetnog društva. Stoga ulaganje u programe za djecu i obitelji ima dalekosežne pozitivne učinke na cjelokupno društvo.

Dobar početak omogućava da djeca razviju sve svoje potencijale, a dobiti koje cjelokupno društvo ima od ulaganja u djecu jesu, između ostalog, povećanje produktivnosti, veći obuhvat obrazovanjem, veća socijalna uključenost te smanjeni izdaci u zdravstvu i socijalnoj skrbi.

Bosna i Hercegovina je sukcesijom preuzela UN Konvenciju o pravima djeteta27. Ova Konvencija svakom djetetu jamči neotuđivo pravo na život, rast i razvoj. Bosna i

26 Konvencija o pravima djeteta- Preambula, usvojena na Glavnoj skupštini

Ujedinjenih naroda 20. studenog 1989. godine 27 Službeni list RBiH 25/93


Hercegovina se kao ugovornica obvezala da će svakom djetetu jamčiti najviši mogući standard zdravlja, obrazovanja i društvene zaštite. Odredbe UN Konvencije o pravima djeteta su ugrađene u relevantne zakone Federacije BiH, kantona u Federaciji BiH, Republike Srpske i Brčko Distrikta BiH.

U privitku ovog dokumenta nalaze se Politika za unapređenje ranog rasta i razvoja djece Federacije Bosne i Hercegovine, usvojena na sjednici Vlade Federacije BiH 11.5.2011. godine i Politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Republici Srpskoj za razdoblje 2011.- 2016. godine, koja je usvojena na sjednici Vlade Republike Srpske 24.3.2011. godine.

"Države ugovornice će osigurati da se institucije, službe i ustanove odgovorne za brigu o djeci i njihovu zaštitu pridržavaju standarda uspostavljenih od odgovarajućih vlasti, naročito u pogledu sigurnosti, zdravlja, broju i prikladnosti osoblja i odgovarajućeg nadzora nad njima."28

OCJENA POSTOJEĆEG STANJA Prihvatajući SPIS program, nadležne institucije na svim

razinama vlasti u Bosni i Hercegovini izrazile su svoju spremnost i odlučnost da unaprijede postojeće sustave i da kroz intersektoralno djelovanje rade na suzbijanju siromaštva i isključenosti.

Rano djetinjstvo je dragocjeno doba u kojem se grade temelji kasnijeg zdravlja, razvoja i socijalne integracije. Dijete ima pravo da to doba živi u sigurnom ambijentu obitelji i društva kojem pripada. Djeca socijalnu interakciju ostvaruju iz obiteljskog okruženja, tako da je njihov socijalni potencijal u velikoj mjeri uslovljen društvenim položajem i socijalnom uključenošću njihovih roditelja. Ključni faktori koji utječu na razvoj djeteta su: prihodi i struktura obitelji, stil roditeljskog odgoja, pristup zdravstvenoj skrbi, obrazovanju, socijalne interakcije te ambijent u kojem se dijete razvija i raste.

Područje socijalne zaštite djece i obitelj sa djecom u Bosni i Hercegovini je organizirano sukladno ustavnim nadležnostima kroz institucije sustava. Zakonima Federacije BiH i njenih kantona, Republike Srpske i Brčko Distrikta BiH utvrđeni su različiti oblici i prava iz socijalne, dječje i obiteljske zaštite, koji su utemeljeni na principima ljudskih prava, a usmjereni su na određene kategorije djece u stanju socijalne potrebe.

Anex 4 Okvirnog sporazuma za mir u BiH29 predstavlja Ustav BiH koji navodi najviše standarde na polju ljudskih prava, među kojima i UN Konvenciju o pravima djeteta.

Iako Ustav Bosne i Hercegovine, kao i Ustav Republike Srpske, Ustav Federacije BiH i Statut Brčko Distrikta BiH posvećuju izuzetnu pozornost brizi ljudskih prava i sloboda, to nije dovoljna garancija da će prava biti i ostvarivana.

Ustav Svjetske zdravstvene organizacije naglašava značaj zdravog razvoja djeteta, kao i sposobnosti organiziranja harmoničnog života koje je od suštinske važnosti za pravilan razvoj djeteta. Povjerenstvo za socijalne odrednice zdravlja pri Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji, uspostavljeno 2005. godine, identificiralo je rani razvoj djece kao prioritet svake države.30

Krovni dokument Svjetske zdravstvene organizacije, čiji je Bosna i Hercegovina član, predviđa zaštitu i unapređenje zdravlja majki koje se ne može posmatrati odvojeno od zdravlja djeteta, a za što je potrebno imati razvijene odgovarajuće servise. Zdravstveni, obrazovni i sustavi socijalne zaštite u Bosni i Hercegovini su decentralizirani i mogu odgovoriti

28 Konvencija o pravima djeteta- članak 3, stavak 3 29 Daytonski sporazum 25.11.1995. parafiran u Daytonu, Ohio USA, a potpisan

14.12.1995. u Parizu 30 World Health Organization, Early Childhood Development, Fact Sheet Nr. 332, kolovoz 2009.

potrebama za područje ranog rasta i razvoja djece, s tim da se isti na različitim razinama trebaju unapređivati.

Iako je u Bosni i Hercegovini ostvaren značajan napredak u obnavljanju infrastrukture, kao i u područjima zdravstvene, odgojno-obrazovne, socijalne, obiteljske i dječje zaštite, ekonomski oporavak je spor. Sociokulturološke promjene su dovele do šire informiranosti i većih zahtjeva stanovništva, ali i do narušavanja strukture obitelji i rastuće učestalosti različitih vrsta rizičnog ponašanja. One su također i osnovni uzrok nepovoljnih demografskih trendova.

U dokumentima Strateške smjernice razvoja obrazovanja u Bosni i Hercegovini sa planom implementiranja, 2008.-2015.31, Strateške smjernice razvoja predškolskog odgoja i obrazovanja u Bosni i Hercegovini 32, kao i u Okvirnom zakonu o predškolskom odgoju i obrazovanju u Bosni i Hercegovini33

naznačeno je da je opći cilj predškolskog odgoja i obrazovanja, kao integralnog dijela cjelokupnog sustava odgoja i obrazovanja, osiguranje optimalnih i jednakih uvjeta da svako dijete, od rođenja do polaska u školu, razvija i ostvaruje pune potencijale i institucijskog i izvaninstitucijskog predškolskog odgoja i obrazovanja, kompetencije, a kroz različite vidove kvalitetnog i profesionalno autonomnog institucijskog i izvaninstitucijskog predškolskog odgoja i obrazovanja.

Planiranje i izrada programa posvećenih brizi o djeci u Republici Srpskoj vodi se sektorski, pa je potrebno osnažiti postojeću intersektorsku suradnju i koordinaciju i osmisliti nove vidove te suradnje i koordinacije.34

U Strategiji razvoja obrazovanja Republike Srpske za razdoblje 2010. – 2014.35 kao jedna od strateških smjernica navedena je i reforma predškolskog odgoja i obrazovanja i drugih oblika ranog učenja. Uključenost djece predškolskog uzrasta u sustavne procese učenja je od presudnog značaja za formiranje ličnosti opredjeljene stalnom učenju i za postizanje boljih rezultata u obrazovnom procesu. Presudnu ulogu u ovom procesu imaju roditelji/skrbnici i institucije lokalne zajednice.

Cilj predškolskog odgoja i obrazovanja u Republici Srpskoj je poticanje tjelesnog, intelektualnog, socioemocio-nalnog razvoja, komunikacije, kreativnosti i stvaralaštva djece, učenje temeljeno na iskustvu i interesovanjima, stjecanje novih iskustava i proširivanje znanja o sebi, drugim ljudima i svijetu potrebnih za daljnje obrazovanje i odgoj i uključivanje djece u društvenu zajednicu, poštujući i uvažavajući prava i mogućnosti djece. Republika Srpska je uskladila Zakon o predškolskom odgoju i obrazovanju u Republici Srpskoj36 sa Okvirnim zakonom o predškolskom odgoju i obrazovanju BiH.

U Republici Srpskoj posebna zaštita obitelji, majke i djeteta je Ustavom Republike Srpske37 proglašena za jedno od osnovnih ljudskih prava i sloboda. Sukladno navedenom, posebna zaštita obitelji, majke i djeteta precizirana je kroz sljedeće zakone: 1. Zakon o radu – Prečišćen tekst (Službeni glasnik

Republike Srpske, broj 55/07); 2. Porodični zakon (Službeni glasnik Republike Srpske, br.

54/02, 41/08);

31 Službeni glasnik Bosne i Hercegovine br. 63/08 32 Prihvaćen na Trećem obrazovnom forumu, dostupno na


eIndex=1 33 Službeni glasnik Bosne i Hercegovine br. 88/07 34 Politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Republici Srpskoj za

razdoblje od 2011. do 2016. godine, Vlada Republike Srpske, ožujak 2011. 35 Izrađena u studenom 2009. godine 36 Službeni glasnik Republike Srpske, br. 119/08 37 Službeni glasnik Republike Srpske, br. 21/92, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96,

21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/03, 98/03


3. Zakon o dječjoj zaštiti (Službeni glasnik Republike Srpske, br. 4/02-Prečišćen tekst, 17/08, 1/09);

4. Zakon o socijalnoj brizi (Službeni glasnik Republike Srpske, br. 5/93, 15/96, 110/03, 33/08);

5. Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Službeni glasnik Republike Srpske, broj 106/09);

6. Zakon o zdravstvenom osiguranju (Službeni glasnik Republike Srpske, br. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 01/09, 106/09); Sljedeće institucije u Republici Srpskoj su od posebnog

značaja za brigu o djeci: Ombudsman za djecu Republike Srpske38, Vijeće za djecu Republike Srpske39, Vijeće za demografsku politiku Republike Srpske 40 i Javni fond za dječju zaštitu Republike Srpske41.

U Federaciji Bosne i Hercegovine planiranje i izrada programa posvećenih brizi o djeci vodi se sektorski i evidentan je nedostatak intersektorske koordinacije u tom djelovanju, što za posljedicu ima još uvijek nedovoljno ispunjenje svih dječjih potreba. Kako bi se prešlo sa ovakvog pristupa na nove vidove međusektorske integracije i koordinacije i kako bi se poboljšao položaj djece, ključno je angažiranje svih raspoloživih resursa vladinog (na svim razinama) i nevladinog sektora, obitelji i pojedinca. Uključivanje svih segmenata društva podrazumijeva multidisciplinarni pristup u osmišljavanju akcija i mjera koje će biti usmjerene na poboljšanje položaja djeteta42.

U Federaciji BiH nadležnost u obrazovanju nalazi se na razini kantona, a Federacija BiH koordinira njihove aktivnosti te inicira usklađivanje kantonalnih zakona sa zakonima donesenim na državnoj razini. Većina kantona u Federaciji BiH je uskladila zakone sa Okvirnim zakonom o predškolskom obrazovanju u BiH.

U Federaciji Bosne i Hercegovine zaštita djece i obitelji regulirana je kroz sljedeće zakone: 1. Zakon o radu FBiH ("Službene novine Federacije BiH",

br 43/99, 32/00, 29/03) 2. Obiteljski zakon FBiH ("Službene novine Federacije

BiH", br. 35/05, 41/05) 3. Zakon o osnovama socijalne zaštite, zaštite civilnih žrtava

rata i obitelj sa djecom Federacije BiH43 i kantonalni zakoni o socijalnoj zaštiti, zaštiti civilnih žrtava rata i obitelj sa djecom

4. Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službene novine Federacije BiH", br. 29/97,7/02, 46/10)

5. Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Službene novine Federacije BiH", br. 30/97, 7/02, 70/08)

6. Odluka o utvrđivanju osnovnog paketa zdravstvenih prava ("Službene novine Federacije BiH, br. 21/09) U Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine zaštita djece i

obitelji regulirana je kroz sljedeće zakone: 1. Zakon o radu Brčko Distrikta BiH, "Službeni glasnik

Brčko Distrikta BiH", br. 19/06, 19/07 i 25/08 2. Obiteljski zakon, "Službeni glasnik Brčko Distrikta BiH",

br. 23/07 3. Zakon o socijalnoj skrbi, "Službeni glasnik Brčko

Distrikta BiH", br. 1/03, 4/04, 19/07 4. Zakon o dječjoj skrbi, "Službeni glasnik Brčko Distrikta

BiH", br. 1/03, 4/04, 21/05

38 Službeni glasnik Republike Srpske 103/08 39 Službeni glasnik Republike Srpske 66/06 40 Službeni glasnik Republike Srpske 18/08 41 Osnovan odlukom Vlade RS 1996., Službeni glasnik Republike Srpske br.

27/96 42 Politika za unapređenje ranog rasta i razvoja djece u Federaciji Bosne i

Hercegovine, Vlada FBiH, svibanj 2011. 43 Službene novine FBiH br. 36/99, 54/04, 39/06, 14/09

5. Zakon o zdravstvenoj skrbi, "Službeni glasnik Brčko Distrikta BiH", br. 23/07

6. Zakon o zdravstvenom osiguranju, "Službeni glasnik Brčko Distrikta BiH", br. 1/02, 7/02, 19/07, 2/08, 34/08

7. Zakon o predškolskom obrazovanju Brčko Distrikta BiH, "Službeni glasnik BD BiH", br. 13/07, 39/08 "Države ugovornice će težiti da majkama osiguraju

odgovarajuću zdravstvenu zaštitu prije i poslije porođaja, da roditelji i djeca imaju pristup obrazovanju i da im se daje potpora pri korištenju osnovnog znanja o dječjem zdravlju i prehrani, prednostima dojenja, higijene i ekoloških sanitarija te da razvijaju preventivnu zdravstvenu zaštitu, savjetovanje za roditelje kao i obrazovanje u planiranju obitelji i odgovarajuće službe."44

Prema podacima kojima raspolaže Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine za 2009. godinu, 18.869 djece ispod sedam godina je bilo ugroženo obiteljskom situacijom, dok je u istoj godini bilo 11.544 djece u stanju različitih socijalno-zaštitnih potreba.45 U programske aktivnosti predškolskog odgoja i obrazovanja u BiH uključeno je devet procenata djece.46

Da bi dijete dostiglo razvojni potencijal u ranom djetinjstvu neophodno je da odrasta u stimulativnom, zaštitničkom i brižnom okruženju. Uloga roditelja/skrbnika odnosno obitelji u cijelosti je od presudnog značaja za rani rast i razvoj djeteta. Da bi svoju ulogu mogli ispuniti roditeljima/skrbnicima su potrebne specifične informacije, potpora i vještine kako bi mogli pravilno usmjeravati razvoj svoje djece, ali i sopstveni razvoj.

Razvojem pedagogije i psihologije došlo se do saznanja da je predškolska dob presudna faza za učenje, tjelesni, intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj djeteta. Polako nestaju i posljednji ostaci shvatanja da je u ranom djetinjstvu potrebno zadovoljiti samo bazične potrebe djeteta. 47 Ulaganje u poticajno i odgovorno roditeljstvo i u rani dječji rast i razvoj najbolja je investicija koju društvo može učiniti i to je jedan od načina da se prevaziđe problem siromaštva i socijalne isključenosti.

Kroz uspostavu integriranih centara ranog dječjeg rasta i razvoja na lokalnoj razini, uvode se integrirane usluge u području društvene brige o djeci. Institucije u Bosni i Hercegovini, u suradnji sa UNICEF-om i nevladinim organizacijama razvijaju centre za rani rast i razvoj djece.48

Dokument Okvirna politika treba podržati opredjeljenje svih institucija u Bosni i Hercegovini da se posvete poboljšanju okruženja u kojem odrasta svako dijete.

PRINCIPI Okvirna politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u

Bosni i Hercegovini, kao ispoljavanje socijalne odgovornosti i senzibiliteta društva i države prema djeci i obiteljma sa djecom, zasniva se na sljedećim principima:

1. Princip najboljeg interesa djeteta

U svim aktivnostima koje se tiču djece, bez obzira da li ih poduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja,

44 UN Konvencija o pravima djeteta, članak 24 d, e, f 45 Agencija za statistiku BiH, tematski bilten TB 07, Socijalna zaštita 2004-2009,

Sarajevo, prosinac 2010. godine, str.23 46 Strateške smjernice razvoja obrazovanja u BiH sa planom implementiranja,

2008.-2015., usvojeni na 51. sjednici Vijeća ministara Bosne i Hercegovine,

3.06.2008. 47 Strateške smjernice razvoja predškolskog odgoja i obrazovanja u Bosni i

Hercegovini, Treći obrazovni forum, studeni 2003. 48 U Bosni i Hercegovini je, do sada, otvoreno sedam pilot centara: Bileća, Foča,

Kiseljak, Kotor Varoš, Laktaši, Novi Grad Sarajevo i Tuzla.


sudovi, administrativna tijela ili zakonodavna tijela, najbolji interes djeteta mora imati prioritetni značaj. 49

Učinkovita primjena principa najboljeg interesa djeteta u najranijoj fazi razvoja djeteta ostvaruje se u obitelji, zato obitelj djeteta mora biti u centru pozornosti intervencija proizašlih iz ovoga dokumenta. Ovo je osnovni princip i suština je bilo koje akcije društva usmjerene ka interesu djeteta.

2. Princip nediskriminacije

Bosna i Hercegovina je, sukladno Konvenciji o pravima djeteta, dužna osigurati provedbu odgovarajućih mjera zaštite djece od svih oblika diskriminacije po osnovu spola, nacionalnosti, religijske pripadnosti, kulture, jezika ili izraženog mišljenja ili uvjerenja djetetovih roditelja, zakonskih skrbnika ili članova obitelji.50 Sukladno tomu, prema svakom djetetu će se postupati s punim angažiranjem i odgovornosti u provođenju programa intervencije.

3. Princip holističkog pristupa

Harmoničan i zdrav razvoj djeteta nije moguć bez uvažavanja djetetove individualnosti. Princip holističkog pristupa baziran je na intervencijama koje će uključiti sveobuhvatnu procjenu potreba, ograničenja i potencijala djeteta, te omogućiti zadovoljenje istih.

Intervencije proizašle iz ovog dokumenta, a namijenjene djeci, moraju biti tako kreirane da mogu odgovoriti na izazove koje sa sobom donose različite faze razvoja djeteta. Prepoznavanje različitih potreba djeteta u ovisnosti od razvojnih faza, podrazumjeva stvaranje optimalnih temelja zdravlja, obrazovanja i socijalne integracije djeteta.

4. Princip sudjelovanja korisnika

Uključivanje roditelja/skrbnika i djece u planiranje, organiziranje, izvođenje i monitoring programa i usluga predstavlja preduvjet uspješnosti društvene intervencije namijenjene djeci, a posebice u područjima zdravlja, obrazovanja, socijalne, obiteljske i dječje zaštite. Često je neophodna suradnja sa širom društvenom zajednicom, nevladinim organizacijama i medijima da bi se osigurala šira društvena potpora za neka sustavna poboljšanja u ovom području.

Navedeni princip je izuzetno važan jer omogućava uspostavu dvosmjerne komunikacije, pruža lakši način djeci i njihovim obiteljma da aktivno sudjelovanje u donošenju odluka, postavljanju ciljeva, promovira povjerenje između djeteta, obitelji te odgovornih osoba i institucija, te se stvara veći osjećaj kontrole.

5. Princip intersektoralnosti i multidisciplinarnosti

Poboljšanje intersektoralnog i multidisciplinarnog pristu-pa problemu ranog razvoja i rasta djece je od ključne važnosti.

Mjere i aktivnosti koje se poduzimaju u područjima ranog rasta i razvoja djece, od otkrivanja slučaja, preko procjene potreba, planiranja postupaka zaštite do potpore i tretmana djeteta, moraju se bazirati na intersektorskom pristupu, što uključuje interakciju stručnjaka iz područja koje su usmjerene na brigu o djetetu. Dokument Okvirna politika treba potaći odgovorne na svim razinama vlasti unaprijediti intersektorsku suradnju.

6. Princip blagovremenosti

Iskustva ranog djetinjstva imaju, općenito, duboki utjecaj na pojedinca kroz život. Kritično razdoblje u razvoju djece je vremensko razdoblje u kojem se pokazuje pojačana osjetljivost na utjecaje okolice te se određene funkcije razvijaju sukladno

49 Konvencija o pravima djeteta, I Dio, članak 3.1. 50 Konvencija o pravima djeteta, I Dio, članak 2.2.

proživljenim iskustvima i sukladno faktorima koji utječu na rast i razvoj djece. Ukoliko dijete nije izloženo određenim stimulansima u točno određeno vrijeme ili nema adekvatne elementarne uvjete razvoja, razvoj određenih funkcija kasnije u životu može postati gotovo nemoguć.

Blagovremena detekcija, dijagnostika i intervencija uopće, a posebice kad je u pitanju zaštita djeteta, predstavlja imperativ za djelovanje i organizaciju sustava brige o djeci. Od blagovremenosti intervencije neposredno ovisi i konačni rezultat brige o djetetu, tako da je ovaj princip izuzetno značajan.

7. Princip obiteljskog kontinuiteta

Obitelj je prirodno okruženje za pravilan rast i razvoj djeteta. Sve intervencije koje su usmjerene na brigu o djetetu, a u kojima je sadržana okolnost izdvajanja djeteta iz obitelji, moraju sadržavati mehanizam za supstituiranje obiteljskog okruženja djeteta, odnosno mjere koje će ublažiti posljedice izdvajanja djeteta iz obitelji.

CILJEVI I SMJERNICE DJELOVANJA Postizanje najviših standarda u području ranog rasta i

razvoja djece u BiH, odnosno stvaranje uvjeta koji će svakom djetetu u Bosni i Hercegovini omogućiti da svoje potencijale razvija u punom kapacitetu, u uvjetima sretnog djetinjstva i zdravog obiteljskog okruženja, ostvarit će se kroz sljedeće smjernice djelovanja: 1. Promicanje jačanja obitelji i učinkovitog roditelj-

stva/skrbništva 1.1. Raditi na jačanju roditeljskih/skrbničkih kompeten-

cija u području brige i poticanja ranog razvoja djeteta, s posebnim akcentom na socijalno isključene skupine;

1.2. Razvijanje modela integriranog pristupa ranom rastu i razvoju djece

2. Povećanje učinkovitosti sustava društvene brige o djeci, unapređenjem intersektorske suradnje 2.1 Stvarati sigurno okruženje u kojem se dijete rađa,

raste, razvija, hrani, igra, uči i živi; 2.2 Unapređenje sustava prikupljanja, obrade, praćenja i

analiziranja podataka o indikatorima relevantnim za područje ranog rasta i razvoja koji će se koristiti za donošenje odluka, procjene učinka mjera sustava, kako bi se omogućilo adekvatnije koncipiranje programa, zakona i drugih propisa, sukladno standardima Europske unije;

2.3 Daljnje usklađivanje legislative i strateških dokumenata sa odredbama međunarodnih dokumenata iz područja ljudskih prava, te poticanje učinkovitije primjene istih;

2.4 Raditi na razvijanju integriranih modela društvene brige o djeci, sukladno potrebama i mogućnostima lokalnih zajednica;

2.5 Povećavati obuhvat djece predškolskim odgojem i obrazovanjem, uz individualni pristup i kontinuirano praćenje rasta i razvoja djece;

2.6 Kreiranje "protokolā o intersektorskoj suradnji" kojim bi se utvrdili načini postupanja pojedinih aktera društvene brige o djeci;

2.7 Unapređenje suradnje i partnerstava sa nevladinim organizacijama i privatnim sektorom.

3. Unapređenje strukturalnih i funkcionalnih kapaciteta institucija društvene brige o djeci 3.1. Unapređivanje dostupnosti i kvalitete usluga u

područjima zdravlja, odgoja, obrazovanja, socijalne i obiteljske zaštite;


3.2. Kontinuirano usuvršavanje profesionalaca i edukacija roditelja/skrbnika i javnosti o značaju ranog rasta i razvoja djece;

3.3. Uspostava standardiziranih procedura, planova i programa rane detekcije i intervencije kroz unapređenje rada institucija društvene brige o djeci, uz favoriziranje holističkog pristupa korisniku.

ZAKLJUČAK Dokument Okvirna politika, kao i Politika za unapređenje

ranog rasta i razvoja djece Federacije BiH i Politika unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Republici Srpskoj za razdoblje 2011.-2016. omogućit će izradu dugoročnih planskih dokumenata čija će okosnica biti zaštita i poštovanje prava najmlađih stanovnika u Bosni i Hercegovini.

Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine će svoje aktivnosti u području ranog rasta i razvoja djece usmjeravati sukladno dokumentu Okvirna politika.

На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), на приједлог Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 3. сједници одржаној 7. марта 2012. године, донио је

ОДЛУКУ О УСВАЈАЊУ ОКВИРНЕ ПОЛИТИКЕ

УНАПРЕЂЕЊА РАНОГ РАСТА И РАЗВОЈА ДЈЕЦЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Члан 1. (Предмет Одлуке)

Овом Одлуком усваја се Оквирна политика унапре-ђења раног раста и развоја дјеце у Босни и Херцеговини.

Члан 2. (Додаци)

Саставни дио ове Одлуке је Оквирна политика унапређења раног раста и развоја дјеце у Босни и Херцеговини.

Члан 3. (Ступање на снагу)

Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 40/12 7. марта 2012. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р.

ОКВИРНА ПОЛИТИКА УНАПРЕЂЕЊА РАНОГ РАСТА И РАЗВОЈА ДЈЕЦЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ СЕПТЕМБАР 2011.

"Стране уговорнице УН Конвенције о правима дјете-та свјесне су значаја међународне сарадње за побољшање услова живота дјеце у свим земљама, посебно у земљама у развоју, подсјећајући се да су Уједињене нације у Универзалној декларацији о људским правима прокламовале да дјетињству припада посебна брига и помоћ." 51

УВОД Документ Оквирна политика унапређења раног раста

и развоја дјеце у БиХ (у даљем тексту: Оквирна политика) настао је као резултат дугогодишње сарадње и искустава Савјета министара Босне и Херцеговине, Владе Федерације

51 Конвенција о правима дјетета - Преамбула, усвојена на Главној

скупштини Уједињених народа 20. новембра 1989. године

Босне и Херцеговине, Владе Републике Српске, Владе Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине и УНИЦЕФ-а Босне и Херцеговине.

Управни одбор пројекта Јачања система социјалне заштите и инклузије дјеце у БиХ (у даљем тексту: SPIS програм) је на својој шестој сједници одржаној 25.10.2010. године у Бањој Луци, усвојио закључак да се приступи изради документа Оквирна политика.

Рано дјетињство је најважнија фаза цјелокупног животног развоја човјека. Рана искуства у дјетињству утичу на здравље, развој и образовање до краја живота. Постоје једноставни и дјелотворни начини који могу обезбиједити оптимални развој дјетета. Инвестирање у дјецу је важан дио економије, јер повећава вјероватноћу да ће дјеца бити више укључена у редовно школовање и постати одрасле особе са бољим здрављем, вишим приходима и већим степеном социјалне укључености.

Период раног развоја дјеце нуди посебну прилику да се направе правовремене интервенције и тиме избјегну или ублаже проблеми у каснијем развоју. С обзиром да у овом периоду живота посебну улогу имају родитељи/старатељи, друштвена заједница је дужна обезбиједити подршку у тој осјетљивој фази. Видљиво је да су промјене у протекле двије деценије оставиле траг на улогу породице у Босни и Херцеговини и да је неопходно осмислити услуге које подржавају родитеље/старатеље у осјетљивој фази раног дјетињства и одрастања дјеце.

Под утицајем глобализационих процеса јавља се потреба за осмишљеним програмима који подржавају могућност избора у балансирању између посла и обавеза према породици. Познато је да здрава, сретна и задовољна дјеца прије постају одговорни одрасли појединци који имају довољно капацитета и могућности да допринесу стварању кохерентног и просперитетног друштва. Стога улагање у програме за дјецу и породице има далекосежне позитивне ефекте на цјелокупно друштво.

Добар почетак омогућава да дјеца развију све своје потенцијале, а добити које цјелокупно друштво има од ула-гања у дјецу јесу, између осталог, повећање продуктив-ности, већу обухватност образовањем, већа социјална укљученост те смањени издаци у здравству и социјалној заштити.

Босна и Херцеговина је сукцесијом преузела УН Конвенцију о правима дјетета52. Ова Конвенција сваком дјетету гарантује неотуђиво право на живот, раст и развој. Босна и Херцеговина се као уговорница обавезала да ће сваком дјетету гарантовати највиши могући стандард здравља, образовања и друштвене заштите. Одредбе УН Конвенције о правима дјетета су уграђене у релевантне законе Федерације БиХ, кантона у Федерацији БиХ, Републике Српске и Брчко дистрикта БиХ.

У прилогу овог документа налазе се Политика за унапређење раног раста и развоја дјеце Федерације Босне и Херцеговине, усвојена на сједници Владе Федерације БиХ 11.5.2011. године и Политика унапређења раног раста и развоја дјеце у Републици Српској за период 2011 - 2016. године, која је усвојена на сједници Владе Републике Српске 24.3.2011. године.

"Државе уговорнице ће обезбиједити да се институ-ције, службе и установе одговорне за бригу о дјеци и њихову заштиту придржавају стандарда успостављених од одговарајућих власти, нарочито у погледу сигурности,

52 Службени лист РБиХ, 25/93


здравља, броју и прикладности особља и одговарајућег надзора над њима." 53

ОЦЈЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА Прихватајући SPIS програм, надлежне институције на

свим нивоима власти у Босни и Херцеговини изразиле су своју спремност и одлучност да унаприједе постојеће системе и да кроз интерсекторално дјеловање раде на сузбијању сиромаштва и искључености.

Рано дјетињство је драгоцјено доба у којем се граде темељи каснијег здравља, развоја и социјалне интеграције. Дијете има право да то доба живи у сигурном амбијенту породице и друштва којем припада. Дјеца социјалну интеракцију остварују из породичног окружења, тако да је њихов социјални потенцијал у великој мјери условљен друштвеним положајем и социјалном укљученошћу њихових родитеља. Кључни фактори који утичу на развој дјетета су: приходи и структура породице, стил родитељског васпитања, приступ здравственој заштити, образовању, социјалне интеракције те амбијент у којем се дијете развија и расте.

Област социјалне заштите дјеце и породица са дјецом у Босни и Херцеговини је организована у складу са уставним надлежностима кроз институције системā. Законима Федерације БиХ и њених кантона, Републике Српске и Брчко Дистрикта БиХ утврђени су различити облици и права из социјалне, дјечје и породичне заштите, који су засновани на принципима људских права, а усмјерени су на одређене категорије дјеце у стању социјалне потребе.

Анекс 4 Оквирног споразума за мир у БиХ54

представља Устав БиХ који наводи највише стандарде на пољу људских права, међу којима и УН Конвенцију о правима дјетета.

Иако Устав Босне и Херцеговине, као и Устав Републике Српске, Устав Федерације БиХ и Статут Брчко дистрикта БиХ посвећују изузетну пажњу заштити људских права и слобода, то није довољна гаранција да ће права бити и остваривана.

Устав Свјетске здравствене организације наглашава значај здравог развоја дјетета, као и способности организовања хармоничног живота које је од суштинске важности за правилан развој дјетета. Комисија за социјалне одреднице здравља при Свјетској здравственој организа-цији, успостављена 2005. године, идентификовала је рани развој дјеце као приоритет сваке државе.55

Кровни документ Свјетске здравствене организације, чији је Босна и Херцеговина члан, предвиђа заштиту и унапређење здравља мајки које се не може посматрати одвојено од здравља дјетета, а за што је потребно имати развијене одговарајуће сервисе. Здравствени, образовни и системи социјалне заштите у Босни и Херцеговини су децентрализовани и могу одговорити потребама за област раног раста и развоја дјеце, с тим да се исти на различитим нивоима требају унапређивати.

Иако је у Босни и Херцеговини остварен значајан напредак у обнављању инфраструктуре, као и у областима здравствене, васпитно-образовне, социјалне, породичне и дјечје заштите, економски опоравак је спор. Социокулту-ролошке промјене су довеле до шире информисаности и већих захтјева становништва, али и до нарушавања

53 Конвенција о правима дјетета- члан 3, став 3 54 Дејтонски споразум 25.11.1995. парафиран у Дејтону, Охио УСА, а

потписан 14.12.1995. у Паризу 55 World Health Organization, Early Childhood Development, Fact Sheet Nr 332, август 2009.

структуре породице и растуће учесталости различитих врста ризичног понашања. Оне су такође и основни узрок неповољних демографских трендова.

У документима Стратешки правци развоја образовања у Босни и Херцеговини са планом имплементације, 2008.-2015.56, Стратешки правци развоја предшколског васпитања и образовања у Босни и Херцеговини 57, као и у Оквирном закону о предшколском васпитању и образовању у Босни и Херцеговини 58 назначено је да је општи циљ предшколског васпитања и образовања, као интегралног дијела цјелокупног система васпитања и образовања, осигурање оптималних и једнаких услова да свако дијете, од рођења до поласка у школу, развија и остварује пуне потенцијале и компетенције, а кроз различите видове квалитетног и професионално аутономног институционалног и ванинсти-туционалног предшколског васпитања и образовања.

Планирање и израда програма посвећених бризи о дјеци у Републици Српској води се секторски, па је потребно оснажити постојећу интерсекторску сарадњу и координацију и осмислити нове видове те сарадње и координације.59

У Стратегији развоја образовања Републике Српске за период 2010 – 2014.60 као један од стратешких праваца наведена је и реформа предшколског васпитања и образовања и других облика раног учења. Укљученост дјеце предшколског узраста у системске процесе учења је од пресудног значаја за формирање личности опредјељене сталном учењу и за постизање бољих резултата у образовном процесу. Пресудну улогу у овом процесу имају родитељи/старатељи и институције локалне заједнице.

Циљ предшколског васпитања и образовања у Републици Српској је подстицање физичког, интелектуал-ног, социоемоционалног развоја, комуникације, креативно-сти и стваралаштва дјеце, учење засновано на искуству и интересовањима, стицање нових искустава и проширивање знања о себи, другим људима и свијету потребних за даље образовање и васпитање и укључивање дјеце у друштвену заједницу, поштујући и уважавајући права и могућности дјеце. Република Српска је ускладила Закон о предшкол-ском васпитању и образовању у Републици Српској61 са Оквирним законом о предшколском васпитању и образо-вању БиХ.

У Републици Српској посебна заштита породице, мајке и дјетета је Уставом Републике Српске62 проглашена за једно од основних људских права и слобода. У складу са наведеним, посебна заштита породице, мајке и дјетета прецизирана је кроз сљедеће законе: 1. Закон о раду – Пречишћен текст (Службени гласник

Републике Српске, број 55/07); 2. Породични закон (Службени гласник Републике

Српске, бр. 54/02, 41/08); 3. Закон о дјечјој заштити ("Службени гласник Републи-

ке Српске", бр. 4/02-Пречишћен текст, 17/08, 1/09);

56 Службени гласник Босне и Херцеговине бр. 63/08 57 Прихваћен на Трећем образовном форуму, доступно на


eIndex=1 58 Службени гласник бр. 88/07 59 Политика унапређења раног раста и развоја дјеце у Републици Српској за

период 2011. до 2016.годинe, Влада Републике Српске, март 2011. 60 Израђена у новембру 2009. године 61 Службени гласник Републике Српске бр. 119/08 62 Службени гласник Републике Српске br. 21/92, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96,

16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/03, 98/03


4. Закон о социјалној заштити ("Службени гласник Републике Српске", бр. 5/93, 15/96, 110/03, 33/08);

5. Закон о здравственој заштити ("Службени гласник Републике Српске", број 106/09);

6. Закон о здравственом осигурању ("Службени гласник Републике Српске", бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 01/09, 106/09); Сљедеће институције у Републици Српској су од

посебног значаја за бригу о дјеци: Омбудсман за дјецу Републике Српске63, Савјет за дјецу Републике Српске64,

Савјет за демографску политику Републике Српске65 и Јавни фонд за дјечју заштиту Републике Српске66.

У Федерацији Босне и Херцеговине планирање и израда програма посвећених бризи о дјеци води се секторски и евидентан је недостатак интерсекторске координације у том дјеловању, што за посљедицу има још увијек недовољно испуњење свих дјечјих потреба. Како би се прешло са оваквог приступа на нове видове међусекторске интеграције и координације и како би се побољшао положај дјеце, кључно је ангажовање свих расположивих ресурса владиног (на свим нивоима) и невладиног сектора, породице и појединца. Укључивање свих сегмената друштва подразумијева мултидисциплинар-ни приступ у осмишљавању акција и мјера које ће бити усмјерене на побољшање положаја дјетета67.

У Федерацији БиХ надлежност у образовању налази се на нивоу кантона, а Федерација БиХ координира њихове активности те иницира усклађивање кантоналних закона са законима донесеним на државном нивоу. Већина кантона у Федерацији БиХ је ускладила законе са Оквирним законом о предшколском образовању у БиХ.

У Федерацији Босне и Херцеговине заштита дјеце и породице регулисана је кроз сљедеће законе: 1. Закон о раду ФБиХ ("Службене новине Федерације

БиХ", бр. 43/99, 32/00, 29/03) 2. Породични закон ФБиХ ("Службене новине Федера-

ције БиХ", бр. 35/05, 41/05) 3. Закон о основама социјалне заштите, заштите цивил-

них жртава рата и породица са дјецом Федерације БиХ68 и кантонални закони о социјалној заштити, заштити цивилних жртава рата и породица са дјецом

4. Закон о здравственој заштити ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 29/97,7/02, 46/10)

5. Закон о здравственом осигурању ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 30/97, 7/02, 70/08)

6. Одлука о утврђивању основног пакета здравствених права ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 21/09) У Брчко Дистрикту Босне и Херцеговине заштита

дјеце и породице регулисана је кроз сљедеће законе: 1. Закон о раду Брчко дистрикта БиХ, "Службени глас-

ник Брчко Дистрикта БиХ", бр.19/06, 19/07 и 25/08 2. Породични закон, "Службени гласник Брчко

Дистрикта БиХ", бр. 23/07 3. Закон о социјалној заштити, "Службени гласник

Брчко Дистрикта БиХ", бр. 1/03, 4/04, 19/07 4. Закон о дјечјој заштити, "Службени гласник Брчко

Дистрикта БиХ", бр. 1/03, 4/04, 21/05

63 Службени гласник Републике Српске 103/08 64 Службени гласник Републике Српске 66/06 65 Службени гласник Републике Српске 18/08 66 Основан одлуком Владе РС 1996., Службени гласник Републике Српске

br. 27/96 67 Политика за унапређење раног развоја и развоја дјеце у Федерацији Босне

и Херцеговине, Влада Федерације, мај 2011. 68 Службене новине ФБиХ бр. 36/99, 54/04, 39/06, 14/09

5. Закон о здравственој заштити, "Службени гласник Брчко Дистрикта БиХ", бр. 23/07

6. Закон о здравственом осигурању, "Службени гласник Брчко Дистрикта БиХ", бр. 1/02, 7/02, 19/07, 2/08, 34/08

7. Закон о предшколском образовању Брчко Дистрикта БиХ, "Службени гласник БД БиХ", бр. 13/07, 39/08 "Државе уговорнице ће тежити да мајкама обезби-

једе одговарајућу здравствену заштиту прије и послије порођаја, да родитељи и дјеца имају приступ образовању и да им се даје подршка при коришћењу основног знања о дјечјем здрављу и прехрани, предностима дојења, хигијене и еколошких санитарија те да развијају превентивну здравствену заштиту, савјетовање за родитеље као и образовање у планирању породице и одговарајуће службе."69

Према подацима којима располаже Агенција за статистику Босне и Херцеговине за 2009. годину, 18.869 дјеце испод седам година је било угрожено породичном ситуацијом, док је у истој години било 11.544 дјеце у стању различитих социјално-заштитних потреба.70 У програмске активности предшколског васпитања и образовања у БиХ укључено је девет процената дјеце.71

Да би дијете достигло развојни потенцијал у раном дјетињству неопходно је да одраста у стимулативном, заштитничком и брижном окружењу. Улога родитеља/ста-ратеља односно породице у цјелини је од пресудног значаја за рани раст и развој дјетета. Да би своју улогу могли испунити родитељима/старатељима су потребне специфи-чне информације, подршка и вјештине како би могли правилно усмјеравати развој своје дјеце, али и сопствени развој.

Развојем педагогије и психологије дошло се до сазнања да је предшколска доб пресудна фаза за учење, физички, интелектуални, емоционални и социјални развој дјетета. Полако нестају и посљедњи остаци схватања да је у раном дјетињству потребно задовољити само базичне потребе дјетета.72 Улагање у подстицајно и одговорно родитељство и у рани дјечји раст и развој најбоља је инвестиција коју друштво може учинити и то је један од начина да се превазиђе проблем сиромаштва и социјалне искључености.

Кроз успостављање интегрисаних центара раног дјечјег раста и развоја на локалном нивоу, уводе се интегрисане услуге у области друштвене бриге о дјеци. Институције у Босни и Херцеговини, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и невладиним организацијама развијају центре за рани раст и развој дјеце.73

Документ Оквирна политика треба подржати опредјељење свих институција у Босни и Херцеговини да се посвете побољшању окружења у којем одраста свако дијете.

ПРИНЦИПИ Оквирна политика унапређења раног раста и развоја

дјеце у Босни и Херцеговини, као испољавање социјалне

69 УН Конвенција о правима дјетета члан 24 д, е, ф 70 Агенција за статистику БиХ, тематски билтен ТБ 07, Социјална заштита

2004-2009., Сарајево, децембар 2010. године, стр.23 71 Стратешки правци развоја образовања у БиХ са планом имплементације,

2008-2015, усвојени на 51. сједници Савјета министара Босне и

Херцеговине, 03.06.2008. 72 Стратешки правци предшколског васпитања и образовања у Босни и

Херцеговини Трећи образовни форум, новембар 2003 73 У Босни и Херцеговини је, до сада, отворено седам пилот центара: Билећа,

Фоча, Кисељак, Котор Варош, Лакташи, Нови Град Сарајево и Тузла.


одговорности и сензибилитета друштва и државе према дјеци и породицама са дјецом, заснива се на сљедећим принципима:

1. Принцип најбољег интереса дјетета

У свим активностима које се тичу дјеце, без обзира да ли их предузимају јавне или приватне институције социјалног старања, судови, административни органи или законодавна тијела, најбољи интерес дјетета мора имати приоритетни значај.74

Ефикасна примјена принципа најбољег интереса дјетета у најранијој фази развоја дјетета остварује се у породици, зато породица дјетета мора бити у центру пажње интервенција произашлих из овога документа. Ово је основни принцип и суштина је било које акције друштва усмјерене ка интересу дјетета.

2. Принцип недискриминације

Босна и Херцеговина је, у складу са Конвенцијом о правима дјетета, дужна да обезбиједи провођење одговара-јућих мјера заштите дјеце од свих облика дискриминације по основу пола, националности, религијске припадности, културе, језика или израженог мишљења или увјерења дјететових родитеља, законских старатеља или чланова породице.75 У складу с тим, према сваком дјетету ће се поступати с пуним ангажовањем и одговорности у провођењу програма интервенције.

3. Принцип холистичког приступа

Хармоничан и здрав развој дјетета није могућ без уважавања дјететове индивидуалности. Принцип холисти-чког приступа базиран је на интервенцијама које ће укључити свеобухватну процјену потреба, ограничења и потенцијала дјетета, те омогућити задовољење истих.

Интервенције произашле из овог документа, а намијењене дјеци, морају бити тако креиране да могу одговорити на изазове које са собом доносе различите фазе развоја дјетета. Препознавање различитих потреба дјетета у зависности од развојних фаза, подразумјева стварање оптималних темеља здравља, образовања и социјалне интеграције дјетета.

4. Принцип учешћа корисника

Укључивање родитеља/старатеља и дјеце у планирање, организовање, извођење и мониторинг програма и услуга представља предуслов успјешности друштвене интервенције намијењене дјеци, а посебно у областима здравља, образовања, социјалне, породичне и дјечје заштите. Често је неопходна сарадња са широм друштвеном заједницом, невладиним организацијама и медијима да би се обезбједила шира друштвена подршка за нека системска побољшања у овој области.

Наведени принцип је изузетно важан јер омогућава успостављање двосмјерне комуникације, пружа лакши начин дјеци и њиховим породицама да активно учествују у доношењу одлука, постављању циљева, промовисања повјерење између дјетета, породице те одговорних лица и институција, те се ствара већи осјећај контроле.

5. Принцип интерсекторалности и мултидисциплинарности

Побољшање интерсекторалног и мултидисциплинар-ног приступа проблему раног развоја и раста дјеце је од кључне важности.

74 Конвенција о правима дјетета, I дио, члан 3.1. 75 Конвенција о правима дјетета , I дио, члан 2.2.

Мјере и активности које се предузимају у областима раног раста и развоја дјеце, од откривања случаја, преко процјене потреба, планирања поступака заштите до подршке и третмана дјетета, морају се базирати на интерсекторском приступу, што укључује интеракцију стручњака из области које су усмјерене на бригу о дјетету. Документ Оквирна политика треба подстаћи одговорне на свим нивоима власти да унаприједе интерсекторску сарадњу.

6. Принцип благовремености

Искуства раног дјетињства имају, уопштено, дубоки утицај на појединца кроз живот. Критични период у развоју дјеце је временски период у којем се показује појачана осјетљивост на утицаје околине те се одређене функције развијају у складу с проживљеним искуствима и у складу с факторима који утичу на раст и развој дјеце. Уколико дијете није изложено одређеним стимулансима у тачно одређено вријеме или нема адекватне елементарне услове развоја, развој одређених функција касније у животу може постати готово немогућ.

Благовремена детекција, дијагностика и интервенција уопште, а посебно кад је у питању заштита дјетета, представља императив за дјеловање и организацију система бриге о дјеци. Од благовремености интервенције непосредно овиси и коначни резултат бриге о дјетету, тако да је овај принцип изузетно значајан.

7. Принцип породичног континуитета

Породица је природно окружење за правилан раст и развој дјетета. Све интервенције које су усмјерене на бригу о дјетету, а у којима је садржана околност издвајања дјетета из породице, морају садржавати механизам за супституисање породичног окружења дјетета, односно мјере које ће ублажити посљедице издвајања дјетета из породице.

ЦИЉЕВИ И ПРАВЦИ ДЈЕЛОВАЊА Постизање највиших стандарда у области раног раста

и развоја дјеце у БиХ, односно стварање услова који ће сваком дјетету у Босни и Херцеговини омогућити да своје потенцијале развија у пуном капацитету, у условима срећног дјетињства и здравог породичног окружења, оствариће се кроз сљедеће правце дјеловања: 1. Промоција јачања породице и ефикасног родитељ-

ства/старатељства 1.1. Радити на јачању родитељских/старатељских

компетенција у области бриге и подстицања раног развоја дјетета, с посебним акцентом на социјално искључене групе;

1.2. Развијање модела интегрисаног приступа раном расту и развоју дјеце.

2. Повећање ефикасности системā друштвене бриге о дјеци, унапређењем интерсекторске сарадње 2.1 Стварати сигурно окружење у којем се дијете

рађа, расте, развија, храни, игра, учи и живи; 2.2 Унапређење системā прикупљања, обраде,

праћења и анализирања података о индикаторима релевантним за област раног раста и развоја који ће се користити за доношење одлука, процјене учинка мјера системā, како би се омогућило адекватније конципирање програма, закона и других прописа, у складу са стандардима Европске уније;

2.3 Даље усклађивање легислативе и стратешких докумената са одредбама међународних докуме-ната из области људских права, те подстицање ефикасне примјене истих;


2.4 Радити на развијању интегрисаних модела друштвене бриге о дјеци, у складу са потребама и могућностима локалних заједница;

2.5 Повећавати обухват дјеце предшколским васпи-тањем и образовањем, уз индивидуални приступ и континуирано праћење раста и развоја дјеце;

2.6 Креирање "протоколā о интерсекторској сара-дњи" којим би се утврдили начини поступања појединих актера друштвене бриге о дјеци;

2.7 Унапређење сарадње и партнерстава са невлади-ним организацијама и приватним сектором.

3. Унапређење структуралних и функционалних капацитета институција друштвене бриге о дјеци 3.1. Унапређивање доступности и квалитета услуга у

областима здравља, васпитања, образовања, социјалне и породичне заштите;

3.2. Континуирано усавршавање професионалаца и едукација родитеља/старатеља и јавности о значају раног раста и развоја дјеце;

3.3. Успостављање стандардизованих процедура, планова и програма ране детекције и интервен-ције кроз унапређење рада институција друштве-не бриге о дјеци, уз фаворизовање холистичког приступа кориснику.

ЗАКЉУЧАК Документ Оквирна политика, као и Политика за

унапређење раног раста и развоја дјеце Федерације БиХ и Политика унапређења раног раста и развоја дјеце у Републици Српској за период 2011-2016. омогућиће израду дугорочних планских докумената чија ће окосница бити заштита и поштовање права најмлађих становника у Босни и Херцеговини.

Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине ће своје активности у области раног раста и развоја дјеце усмјеравати у складу са документом Оквирна политика.


Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i čl. 4. i 6. stav (6) Odluke o uspostavi operativne strukture za implementaciju programa prekogranične saradnje sa zemljama korisnicama Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) ("Službeni glasnik BiH", broj 82/11), na prijedlog Direkcije za evropske integracije Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 3. sjednici održanoj 7. marta 2012. godine, donijelo je

ODLUKU O IMENOVANJU RUKOVODIOCA OPERATIVNE

STRUKTURE ZA IMPLEMENTACIJU PROGRAMA PREKOGRANIČNE SARADNJE SA ZEMLJAMA

KORISNICAMA INSTRUMENTA PRETPRISTUPNE POMOĆI (IPA)

Član 1. (Predmet odluke)

Zara Halilović, pomoćnik direktora u Sektoru za koordinaciju pomoći EU Direkcije za evropske integracije Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, imenuje se za rukovodioca operativne strukture za implementaciju programa prekogranične saradnje sa zemljama korisnicama Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA).



VM broj 41/12 7. marta 2012. godine

Sarajevo



Temeljem članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i čl. 4. i 6. stavak (6) Odluke o uspostavi operativne strukture za implementaciju programa prekogranične suradnje sa zemljama korisnicama Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) ("Službeni glasnik BiH", broj 82/11), na prijedlog Direkcije za europske integracije Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 3. sjednici održanoj 7. ožujka 2012. godine, donijelo je

ODLUKU O IMENOVANJU RUKOVODITELJA OPERATIVNE STRUKTURE ZA IMPLEMENTACIJU PROGRAMA

PREKOGRANIČNE SURADNJE SA ZEMLJAMA KORISNICAMA INSTRUMENTA PRETPRISTUPNE

POMOĆI (IPA)

Članak 1. (Predmet odluke)

Zara Halilović, pomoćnica direktora u Sektoru za koordinaciju pomoći EU Direkcije za europske integracije Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, imenuje se za rukovoditelja operativne strukture za implementaciju programa prekogranične suradnje sa zemljama korisnicama Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA).



VM broj 41/12 7. ožujka 2012. godine

Sarajevo



На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне

и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и чл. 4. и 6. став (6) Одлуке о успостављању оперативне структуре за имплементацију програма прекограничне сарадње са земљама корисницама Инструмента претприступне помоћи (IРА) ("Службени гласник БиХ", број 82/11), на приједлог Дирекције за европске интеграције Савјета министара Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 3. сједници одржаној 7. марта 2012. године, донио је

ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ РУКОВОДИОЦА ОПЕРАТИВНЕ СТРУКТУРЕ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ПРОГРАМА

ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ СА ЗЕМЉАМА КОРИСНИЦАМА ИНСТРУМЕНТА ПРЕТПРИСТУПНЕ ПОМОЋИ (IРА)

Члан 1. (Предмет одлуке)

Зара Халиловић, помоћник директора у Сектору за координацију помоћи ЕУ Дирекције за европске


интеграције Савјета министара Босне и Херцеговине, именује се за руководиоца оперативне структуре за имплементацију програма прекограничне сарадње са земљама корисницама Инструмента претприступне помоћи (IРА).


Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 41/12 7. марта 2012. године

Сарајево


367 Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04 i 49/09) i člana 3. stav (2) Odluke o privremenom finansiranju institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za period januar - mart 2012. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 2/12) i Odluke o prenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve za period januar - mart 2012. godine VM broj 17/12 od 21.03.2012. godine, zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je

ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA

TEKUĆE BUDŽETSKE REZERVE


Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine, u iznosu od 2.000 KM Ljubu Tadiću iz Istočnog Starog Grada, u svrhu jednokratne pomoći za sufinansiranje operacije i liječenja u inostranstvu.

Član 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Ljuba Tadića.


Ova Оdluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01-50-3-2729-2/12 27. aprila 2012. godine

Sarajevo

Zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH

Dr. Nikola Špirić, s. r.

Temeljem članka 17. Zakona o financiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04 i 49/09) i članka 3. stavka (2) Odluke o privremenom financiranju institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za razdoblje siječanj - ožujak 2012. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 2/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve za razdoblje siječanj-ožujak 2012. godine VM broj 17/12 od 21.03.2012. godine, zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je


TEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVE


Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine, u iznosu od 2.000 KM Ljubi Tadiću iz Istočnog Starog Grada, u svrhu jednokratne pomoći za sufinanciranje operacije i liječenja u inozemstvu.

Članak 2. (Mjerodavnost za realizaciju)

Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Ljuba Tadića.



Broj 01-50-3-2729-2/12 27. travnja 2012. godine

Sarajevo

Zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara BiH

Dr. Nikola Špirić, v. r.

На основу члана 17. Закона о финансирању

институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04 и 49/09) и члана 3. став (2) Одлуке о привременом финансирању институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за период јануар - март 2012. године ("Службени гласник БиХ", број 2/12) и Одлуке о преносу овлашћења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно коришћење буџетске резерве за период јануар - март 2012. године СМ број 17/12 од 21.03.2012. године, замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је

ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВА

ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ


Одобравају се средства за интервентно коришћење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине, у износу од 2.000 КМ Љубу Тадићу из Источног Старог Града, у сврху једнократне помоћи за суфинансирање операције и лијечења у иностранству.

Члан 2. (Надлежност за реализацију)

За реализацију ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Љуба Тадића.


Ова Oдлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01-50-3-2729-2/12 27. априла 2012. године

Сарајево

Замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ

Др Никола Шпирић, с. р.







Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine, u iznosu od 1.000 KM nevladinoj organizaciji altruista "Svjetlo" iz Sarajeva, u svrhu jednokratne pomoći za učešće mladih s umanjenim sposobnostima na Međunarodnom Festivalu osoba sa i bez invaliditeta koje se održava u Klagenfurtu.


Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun nevladine organizacije "Svjetlo".


Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo




Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04 i 49/09) i članka 3. stavka (2) Odluke o privremenom financiranju institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za razdoblje siječanj - ožujak 2012. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 2/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve za razdoblje siječanj - ožujak 2012. godine VM broj 17/12 od 21.03.2012. godine, zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine, u iznosu od 1.000 KM nevladinoj organizaciji altruista "Svjetlo" iz Sarajeva, u svrhu jednokratne pomoći za učešće mladih s umanjenim sposobnostima na Međunarodnom Festivalu osoba sa i bez invaliditeta koje se održava u Klagenfurtu.


Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun nevladine organizacije "Svjetlo".




Sarajevo




институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04 и 49/09) и члана 3. став (2) Одлуке о привременом финансирању институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за период јануар - март 2012. године ("Службени гласник БиХ", број 2/12) и Одлуке о преносу овлашћења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно коришћење буџетске резерве за период јануар - март 2012. године СМ број 17/12 од 21.03.2012. године, замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је




Одобравају се средства за интервентно коришћење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине, у износу од 1.000 КМ невладиној организацији алтруиста "Свјетло" из Сарајева, у сврху једнократне помоћи за учешће младих с умањеним способностима на Међународном Фестивалу особа са и без инвалидитета које се одржава у Клагенфурту.


За реализацију ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на жиро рачун невладине организације "Свјетло".




Сарајево




Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04 i 49/09) i člana 3. stav (2) Odluke o privremenom finansiranju institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za period januar - mart 2012. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 2/12) i Odluke o prenosu ovlaštenja


predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve za period januar - mart 2012. godine VM broj 17/12 od 21.03.2012. godine, zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine, u iznosu od 2.000 KM Udruženju građana iz Prnjavora, u svrhu sufinansiranja izgradnje društvenog doma u Mjesnoj zajednici Kremna - Prnjavor.


Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun Udruženja građana.




Sarajevo




Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04 i 49/09) i članka 3. stavka (2) Odluke o privremenom financiranju institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za razdoblje siječanj - ožujak 2012. godine ("Službeni glasnik BiH" broj 2/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve za razdoblje siječanj - ožujak 2012. godine VM broj 17/12 od 21.03.2012. godine, zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine, u iznosu od 2.000 KM Udruženju građana iz Prnjavora, u svrhu sufinanciranja izgradnje društvenog doma u Mjesnoj zajednici Kremna - Prnjavor.


Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro račun Udruženja građana.




Sarajevo




институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04 и 49/09) и члана 3. став (2) Одлуке о привременом финансирању институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за период јануар - март 2012. године ("Службени гласник БиХ" број 2/12) и Одлуке о преносу овлашћења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно коришћење буџетске резерве за период јануар - март 2012. године СМ број 17/12 од 21.03.2012. године, замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је




Одобравају се средства за интервентно коришћење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине, у износу од 2.000 КМ Удружењу грађана из Прњавора, у сврху суфинансирања изградње друштвеног дома у Мјесној заједници Кремна - Прњавор.


За реализацију ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на жиро рачун Удружења грађана.




Сарајево









Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine, u iznosu od 2.000 KM Ratku Bjeljacu iz Drvara, u svrhu jednokratne pomoći za sufinansiranje liječenja članova uže porodice.


Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Ratka Bjeljaca.




Sarajevo




Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04 i 49/09) i članka 3. stavka (2) Odluke o privremenom financiranju institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za razdoblje siječanj - ožujak 2012. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 2/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve za razdoblje siječanj-ožujak 2012. godine VM broj 17/12 od 21.03.2012. godine, zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine, u iznosu od 2.000 KM Ratku Bjeljacu iz Drvara, u svrhu jednokratne pomoći za sufinanciranje liječenja članova uže porodice.


Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Ratka Bjeljaca.




Sarajevo



На основу члана 17. Закона о финансирању институ-

ција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр.

61/04 и 49/09) и члана 3. став (2) Одлуке о привременом финансирању институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за период јануар - март 2012. године ("Службени гласник БиХ", број 2/12) и Одлуке о преносу овлашћења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно коришћење буџетске резерве за период јануар - март 2012. године СМ број 17/12 од 21.03.2012. године, замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је




Одобравају се средства за интервентно коришћење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Хер-цеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине, у износу од 2.000 КМ Ратку Бјељацу из Дрвара, у сврху једнократне помоћи за суфинансирање лијечења чланова уже породице.


За реализацију ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Ратка Бјељаца.


Ова Oдлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево




Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), člana 28. stav 2. Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09 i 8/10) i tačke IV Odluke o osnivanju Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 31/00 i 10/02), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 5. sjednici održanoj 18. aprila 2012. godine, donijelo je

RJEŠENJE O IMENOVANJU DIREKTORA UREDA ZA

VETERINARSTVO BOSNE I HERCEGOVINE

1. LJUBOMIR KALABA, imenuje se za direktora Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine, na period od četiri godine.

2. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja. 3. Rješenje se objavljuje u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 37/12 18. aprila 2012. godine

Sarajevo



Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), članka 28. stavak 2. Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni


glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09 i 8/10) i točke IV Odluke o utemeljenju Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 31/00 i 10/02), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 5. sjednici održanoj 18. travnja 2012. godine, donijelo je

RJEŠENJE O IMENOVANJU DIREKTORA UREDA ZA


1. LJUBOMIR KALABA, imenuje se za direktora Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine, na razdoblje od četiri godine.


VM broj 37/12 18. travnja 2012. godine

Sarajevo



На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), члана 28. став 2. Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09 и 8/10) и тачке IV Одлуке о оснивању Канцеларије за ветеринарство Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 31/00 и 10/02), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 5. сједници одржаној 18. априла 2012. године, донио је

РЈЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ ДИРЕКТОРА КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ВЕТЕРИНАРСТВО БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

1. ЉУБОМИР КАЛАБА, именује се за директора Канцеларије за ветеринарство Босне и Херцеговине, на период од четири године.

2. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења. 3. Рјешење се објављује у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 37/12 18. априла 2012. године

Сарајево




RJEŠENJE O IMENOVANJU ZAMJENIKA DIREKTORA UREDA

ZA VETERINARSTVO BOSNE I HERCEGOVINE

1. PAVO RADIĆ, imenuje se za zamjenika direktora Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine, na period od četiri godine.

2. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja.

3. Rješenje se objavljuje u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), članka 28. stavak 2. Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09 i 8/10) i točke IV Odluke o utemeljenju Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 31/00 i 10/02), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 5. sjednici održanoj 18. travnja 2012. godine, donijelo je

RJEŠENJE O IMENOVANJU ZAMJENIKA DIREKTORA UREDA

ZA VETERINARSTVO BOSNE I HERCEGOVINE

1. PAVO RADIĆ, imenuje se za zamjenika direktora Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine, na razdoblje od četiri godine.



Sarajevo




РЈЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ ЗАМЈЕНИКА ДИРЕКТОРА

КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ВЕТЕРИНАРСТВО БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

1. ПАВО РАДИЋ, именује се за замјеника директора Канцеларије за ветеринарство Босне и Херцеговине, на период од четири године.



Сарајево





RJEŠENJE O IMENOVANJU SEKRETARA UREDA ZA


1. SANJIN TANKOVIĆ, imenuje se za sekretara Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine, na period od četiri godine.



Sarajevo



Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), članka 28. stavak 2. Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09 i 8/10) i točke IV Odluke o utemeljenju Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 31/00 i 10/02), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 5. sjednici održanoj 18. travnja 2012. godine, donijelo je

RJEŠENJE O IMENOVANJU SEKRETARA UREDA ZA


1. SANJIN TANKOVIĆ, imenuje se za sekretara Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine, na razdoblje od četiri godine.



Sarajevo




РЈЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ СЕКРЕТАРА КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ВЕТЕРИНАРСТВО БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

1. САЊИН ТАНКОВИЋ, именује се за секретара Канцеларије за ветеринарство Босне и Херцеговине, на период од четири године.



Сарајево


DRŽAVNA REGULATORNA KOMISIJA ZA ELEKTRIČNU ENERGIJU - DERK

374 Na osnovu člana 4.8. Zakona o prijenosu, regulatoru i

operatoru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11) i čl. 6. i 7. Pravilnika o tarifnom postupku ("Službeni glasnik BiH", broj 44/05), rješavajući po zahtjevu "Nezavisnog operatora sistema u Bosni i Hercegovini", broj 34/11 od 28. oktobra 2011. godine, na sjednici Državne regulatorne komisije za električnu energiju održanoj 26. aprila 2012. godine, donijeta je

ODLUKA 1. "Nezavisnom operatoru sistema u Bosni i Hercegovini"

određuje se potrebni godišnji prihod za 2012. godinu u iznosu od 6.210.696 KM i utvrđuje tarifa za rad u iznosu od 0,0514 feninga/kWh.

2. Tarifu iz tačke 1. ove odluke plaćaju kupci koji preuzimaju električnu energiju sa mreže prijenosa.

3. Tarifa određena ovom odlukom koristi se prilikom određivanja tarifa/cijena za krajnje kupce, prema strukturi tarifnih elemenata u okviru pojedinih kategorija potrošnje.

4. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a primjenjuje se od 1. decembra 2012. godine. Dispozitiv odluke objavljuje se u "Službenom glasniku

BiH" i službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.


TuzlaPredsjedavajući Komisije

Nikola Pejić, s. r.

Na temelju članka 4.8. Zakona o prijenosu, regulatoru i

operatoru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11) i čl. 6. i 7. Pravilnika o tarifnom postupku ("Službeni glasnik BiH", broj 44/05), rješavajući po zahtjevu "Nezavisnog operatora sistema u Bosni i Hercegovini", broj 34/11 od 28. listopada 2011. godine, na sjednici Državne regulatorne komisije za električnu energiju održanoj 26. travnja 2012. godine, donijeta je

ODLUKA 1. "Nezavisnom operatoru sistema u Bosni i Hercegovini"

određuje se potrebni godišnji prihod za 2012. godinu u iznosu od 6.210.696 KM i utvrđuje tarifa za rad u iznosu od 0,0514 feninga/kWh.

2. Tarifu iz točke 1. ove odluke plaćaju kupci koji preuzimaju električnu energiju sa mreže prijenosa.


4. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a primjenjuje se od 1. prosinca 2012. godine. Izreka odluke objavljuje se u "Službenom glasniku BiH" i

službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.


TuzlaPredsjedatelj Komisije

Nikola Pejić, v. r.

На основу члана 4.8. Закона о преносу, регулатору и

оператору система електричне енергије у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 7/02, 13/03, 76/09 и 1/11) и чл. 6. и 7. Правилника о тарифном поступку


("Службени гласник БиХ", број 44/05), рјешавајући по захтјеву "Независног оператора система у Босни и Херцеговини", број 34/11 од 28. октобра 2011. године, на сједници Државне регулаторне комисије за електричну енергију одржаној 26. априла 2012. године, донијета је

ОДЛУКА 1. "Независном оператору система у Босни и

Херцеговини" одређује се потребни годишњи приход за 2012. годину у износу од 6.210.696 КМ и утврђује тарифа за рад у износу од 0,0514 фенинга/kWh.

2. Тарифу из тачке 1. ове одлуке плаћају купци који преузимају електричну енергију са мреже преноса.

3. Тарифа одређена овом одлуком користи се приликом одређивања тарифа/цијена за крајње купце, према структури тарифних елемената у оквиру појединих категорија потрошње.

4. Ова одлука ступа на снагу даном доношења, a примјењује се од 1. децембра 2012. године. Диспозитив одлуке објављује се у "Службеном

гласнику БиХ" и службеним гласилима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине.


Тузла Предсједавајући Комисије

Никола Пејић, с. р.

375 Na osnovu člana 4.8. Zakona o prijenosu, regulatoru i

operatoru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11) i čl. 6. i 7. Pravilnika o tarifnom postupku ("Službeni glasnik BiH", broj 44/05) i Zaključka Državne regulatorne komisije za električnu energiju broj 04-28-272-6/11 od 8. novembra 2011. godine, na sjednici Državne regulatorne komisije za električnu energiju održanoj 26. aprila 2012. godine, donijeta je

ODLUKA 1. "Elektroprijenosu Bosne i Hercegovine" a.d. Banja Luka

(Elektroprijenos BiH) određuje se potrebni godišnji prihod za 2012. godinu u iznosu od 104.768.603 KM i utvrđuje tarifa za usluge prijenosa električne energije (mrežarina) za preuzetu električnu energiju sa mreže prijenosa, kako slijedi: - dio prijenosne mrežarine koji se odnosi na energiju

iznosi 0,564 feninga/kWh, - dio prijenosne mrežarine koji se odnosi na snagu

iznosi 1,473 KM/kW. 2. Nezavisni operator sistema u Bosni i Hercegovini i

Elektroprijenos BiH su dužni da po isteku svakog kalendarskog mjeseca, u saradnji sa vlasnicima licence za distribuciju električne energije i kvalificiranim kupcima koji su direktno priključeni na prijenosnu mrežu, sačine izvještaj o veličinama energije i vršnih opterećenja u svim tačkama preuzimanja. Na osnovu ovakvog obostrano potpisanog izvještaja fakturiraju se mrežarine za energiju i snagu.


4. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a primjenjuje se od 1. decembra 2012. godine.

Dispozitiv odluke objavljuje se u "Službenom glasniku BiH" i službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.


TuzlaPredsjedavajući Komisije

Nikola Pejić, s. r.

Na temelju članka 4.8. Zakona o prijenosu, regulatoru i

operatoru sustava električne energije u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11) i čl. 6. i 7. Pravilnika o tarifnom postupku ("Službeni glasnik BiH", broj 44/05) i Zaključka Državne regulatorne komisije za električnu energiju broj 04-28-272-6/11 od 8. studenoga 2011. godine, na sjednici Državne regulatorne komisije za električnu energiju održanoj 26. travnja 2012. godine, donijeta je

ODLUKA 1. "Elektroprijenosu Bosne i Hercegovine" a.d. Banja Luka

(Elektroprijenos BiH) određuje se potrebni godišnji prihod za 2012. godinu u iznosu od 104.768.603 KM i utvrđuje tarifa za usluge prijenosa električne energije (mrežarina) za preuzetu električnu energiju sa mreže prijenosa, kako slijedi: - dio prijenosne mrežarine koji se odnosi na energiju

iznosi 0,564 feninga/kWh, - dio prijenosne mrežarine koji se odnosi na snagu

iznosi 1,473 KM/kW. 2. Neovisni operator sustava u Bosni i Hercegovini i

Elektroprijenos BiH su dužni da po isteku svakog kalendarskog mjeseca, u suradnji sa vlasnicima licence za distribuciju električne energije i kvalificiranim kupcima koji su izravno priključeni na prijenosnu mrežu, sačine izvješće o veličinama energije i vršnih opterećenja u svim točkama preuzimanja. Na temelju ovakvog obostrano potpisanog izvješća fakturiraju se mrežarine za energiju i snagu.


4. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a primjenjuje se od 1. prosinca 2012. godine. Izreka odluke objavljuje se u "Službenom glasniku BiH" i

službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.


TuzlaPredsjedatelj Komisije

Nikola Pejić, v. r.

На основу члана 4.8. Закона о преносу, регулатору и

оператору система електричне енергије у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 7/02, 13/03, 76/09 и 1/11) и чл. 6. и 7. Правилника о тарифном поступку ("Службени гласник БиХ", број 44/05) и Закључка Државне регулаторне комисије за електричну енергију број 04-28-272-6/11 од 8. новембра 2011. године, на сједници Државне регулаторне комисије за електричну енергију одржаној 26. априла 2012. године, донијета је

ОДЛУКА 1. "Електропреносу Босне и Херцеговине" а.д. Бања

Лука (Електропренос БиХ) одређује се потребни годишњи приход за 2012. годину у износу од 104.768.603 КМ и утврђује тарифа за услуге преноса


електричне енергије (мрежарина) за преузету електричну енергију са мреже преноса, како слиједи: - дио преносне мрежарине који се односи на

енергију износи 0,564 фенинга/kWh, - дио преносне мрежарине који се односи на снагу

износи 1,473 КМ/kW. 2. Независни оператор система у Босни и Херцеговини и

Електропренос БиХ су дужни да по истеку сваког календарског мјесеца, у сарадњи са власницима лиценце за дистрибуцију електричне енергије и квалификованим купцима који су директно прикључени на преносну мрежу, сачине извјештај о величинама енергије и вршних оптерећења у свим тачкама преузимања. На основу оваквог обострано потписаног извјештаја фактуришу се мрежарине за енергију и снагу.

3. Тарифа одређена овом одлуком користи се приликом одређивања тарифа/цијена за крајње купце, према структури тарифних елемената у оквиру појединих категорија потрошње.

4. Ова одлука ступа на снагу даном доношења, а примјењује се од 1. децембра 2012. године. Диспозитив одлуке објављује се у "Службеном

гласнику БиХ" и службеним гласилима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине.

Broj 04-28-5-272-54/11 26. априла 2012. године

Тузла Предсједавајући Комисије

Никола Пејић, с. р.

(Sl-475/12-G)

DIREKCIJA ZA CIVILNO ZRAKOPLOVSTVO

BOSNE I HERCEGOVINE

376 Na osnovu člana 16. i 61. stav (1) i (2) Zakona o upravi

("Službeni glasnik BiH", broj 32/09 i 102/09), član 14. stav (1) i člana 85. stav (3) Zakona o zrakoplovstvu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 39/09), generalni direktor Direkcije za civilno zrakoplovstvo Bosne i Hercegovine donosi

PRAVILNIK O USLOVIMA I NAČINU STICANJA, IZDAVANJA I

OBNAVLJANJA DOZVOLA I OVLAŠTENJA PILOTA JEDRILICA, USLOVIMA I PRAVILIMA ZRAČNOG

JEDRENJA

DIO PRVI - OPĆE ODREDBE

Član 1. (Predmet)

(1) Ovim Pravilnikom propisuje se osposobljavanje, ispiti, dozvole i ovlaštenja pilota jedrilica.

(2) Odredbe ovoga Pravilnika primjenjuju se na letenje jedrilica, jedrilica s pomoćnim motorom i letenje motornih jedrilica (TMG) kada njima upravlja imalac dozvole pilota jedrilice.

(3) Izrada, registracija, plovidbenost, održavanje, osiguranje i pravila letenja jedrilica, jedrilica s pomoćnim motorom i motornih jedrilica (TMG) uređeni su posebnim propisima.

Član 2. (Pojmovi)

(1) Pojmovi koji se koriste u ovom Pravilniku imaju sljedeće značenje: a) akrobatski let (aerobatic flight): namjerno izveden

manevar zrakoplovom u letu koji uključuje naglu

promjenu položaja, neuobičajan položaj ili neuobičajnu promjenu brzine leta zrakoplova, osim u slučajevima neuobičajnih položaja pri normalnom letenju ili pri osposobljavanju za dozvolu, odnosno ovlaštenje koje nije ovlaštenje za akrobatsko letenje;

b) dozvola pilota jedrilice (sailplane pilot licence (SPL): dokument na osnovu kojeg se pilotu jedrilice dopušta ostvarivanje prava dodijeljenog dozvolom pilota jedrilice, odnosno obavljanje dužnosti vođe jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom, a u skladu s ovlaštenjima iz dozvole;

c) izdavanje (npr. pilotske dozvole ili ovlaštenja) (issue of e.g. pilot licence or rating):administrativni postupak koji se provodi za vrijeme važnosti dozvole ili ovlaštenja i dopušta imaocu ostvarivanje prava dodijeljenog dozvolom ili ovlaštenjem, za određeni period, a koje slijedi nakon ispunjenja propisanih uslova;

d) jedrilica (glider, sailplane):zrakoplov teži od zraka, koji uzgon u letu ostvaruje dinamičkom reakcijom zraka na nepokretnim površinama, a čiji slobodan let ne zavisi od motora;

e) jedrilica s pomoćnim motorom (powered sailplane): zrakoplov opremljen s jednim ili više pomoćnih motora, koji u letu, kada motori ne rade, ima karakteristike jedrilice;

f) kandidat (applicant): podnosilac zahtjeva za polaga-nje ispita (teorijskog i/ili praktičnog (letačkog)) za sticanje dozvole pilota ili za sticanje ovlaštenja;

g) kategorija zrakoplova (category of aircraft): raz-vrstavanje zrakoplova prema njegovim osnovnim karakteristikama, npr. avion, helikopter, zračni brod, jedrilica, balon;

h) Motorna jedrilica (touring motor glider (TMG)): posebna izvedba jedrilice s ugrađenim motorom i propelerom, koji se ne mogu uvući. Motorna jedrilica mora biti sposobna poletjeti i penjati se vlastitim pogonom, a u skladu s letačkim priručnikom;

i) nadležno tijelo (authority): tijelo koje obavlja poslove u skladu sa odredbama ovoga Pravilnika. U Bosni i Hercegovini nadležno tijelo je Direkcija za civilno zrakoplovstvo (u daljnjem tekstu: BHDCA);

j) nalet ili vrijeme letenja (flight time): ukupno vrijeme od trenutka kada se jedrilica pokrene u svrhu polijetanja do trenutka kada se potpuno zaustavi na kraju leta;

k) nalet s nastavnikom (dual instruction time) nalet jedrilicom tokom kojeg nastavnik letenja obavlja praktično (letačko) osposobljavanje;

l) obnavljanje važnosti (npr. pilotske dozvole ili ovlaštenja) (renewal (of e.g. pilot licence or rating)): administrativni postupak koji se provodi nakon isteka važnosti pilotske dozvole ili ovlaštenja, a u svrhu obnavljanja pilotske dozvole ili ovlaštenja, za određeni period koji slijedi nakon ispunjenja propisanih uslova;

m) organizirano letenje: letenje jedrilicama u svrhu: 1) sportskog takmičenja ili zrakoplovne priredbe, 2) letenja grupe od tri ili više pilota, 3) praktičnog (letačkog) osposobljavanja;

n) ovlaštenje (rating): upis u dozvolu koji određuje posebne uslove, prava ili ograničenja sadržana u dozvoli;

o) prelet (cross-country flight): let jedrilicom od početne do završne tačke rute korištenjem uzlaznih


zračnih strujanja i uobičajenih navigacijskih postupaka;

p) produženje važnosti (npr. pilotske dozvole ili ovlaštenja) (revalidation (of e.g. pilot licence or rating)): administrativni postupak koji se provodi za vrijeme važenja pilotske dozvole ili ovlaštenja, i dopušta imaocu dalje ostvarivanje prava dodijelje-nog dozvolom ili ovlaštenjem, za određeni period koje slijedi nakon ispunjenja propisanih uslova;

q) samostalan nalet (solo flight time): nalet tokom kojeg je pilot ili učenik pilot jedina osoba u jedrilici;

r) validacija (npr. pilotske dozvole ili ovlaštenja) (validation e.g. pilot licence or rating): administra-tivni postupak koji se provodi za vrijeme važenja strane dozvole ili ovlaštenja i dopušta imaocu nastavak ostvarivanja prava dodijeljenog dozvolom ili ovlaštenjem, za određeni period, a koje slijedi nakon ispunjenja propisanih uslova;

s) vođa zrakoplova (pilot in command): pilot kojem operator ili vlasnik dodijeli funkciju vođe zrako-plova odgovornog za sigurno izvođenje leta;

t) zrakoplov (aircraft): svaka naprava koja se održava u atmosferi reakcijom zraka, osim reakcije zraka u odnosu na Zemljinu površinu.

Član 3. (Skraćenice)

(1) Skraćenice koje se koriste u ovom Pravilniku imaju sljedeće značenje: a) AIP – Aeronautical Information Publication, Zbor-

nik zrakoplovnih informacija; b) GPS – Global Positioning System, sistem globalnog

pozicioniranja; c) ICAO – International Civil Aviation Organization,

Organizacija međunarodnog civilnog zrakoplovstva; d) NDB – Non-directional Radio Beacon, neusmjereni

radiofar; e) VHF – Very High Frequency, vrlo visoka

frekvencija (30 – 300 MHz); f) VOR-Very High Frequency Omnidirectional Radio

Range, VHF svesmjerni radiofar; g) DPJ – Sailplane Pilot Licence, dozvola pilota

jedrilice; h) TMG – Touring Motor Glider, motorna jedrilica; i) ZRNS – Ground Radio Navigation Device, zemalj-

sko radio navigaciono sredstvo; j) AGL – Above Ground Level, visina iznad terena.

DIO DRUGI – USLOVI I NAČIN STICANJA, IZDAVANJA, PRODUŽAVANJA I OBNAVLJANJA DOZVOLA I OVLAŠTENJA PILOTA JEDRILICA

Član 4. (Rukovodilac letenja)

(1) Rukovodilac letenja je osoba koja je ovlaštena od strane letačke organizacije da organizira i rukovodi letenjem na letilištu za koje je nadležna ta letačka organizacija.

(2) Svako organizirano letenje jedrilicama mora nadgledati rukovodilac letenja. Rukovodilac letenja mora biti punoljetan, mora imati važeću DPJ i letačko iskustvo od najmanje 30 sati letenja i 30 polijetanja i slijetanja kao pilot (vođa) jedrilice nakon izdavanja dozvole pilota jedrilice, a kada lete učenici piloti, rukovodilac letenja mora imati važeće ovlaštenje nastavnika jedriličarstva.

(3) Dužnosti rukovodioca letenja su sljedeće: a) prije početka letenja provjeriti meteorološku

situaciju i situaciju na mjestu polijetanja, odnosno kada je predvidivo i na mjestu slijetanja;

b) sarađivati s nadležnom kontrolom letenja; c) odlučiti o početku, prekidu i završetku letenja; d) brinuti za red i disciplinu na mjestu polijetanja,

odnosno kada je predvidivo i na mjestu slijetanja; e) zabraniti korištenje zrakoplova ili opreme za koju

utvrdi da nije ispravna; f) zabraniti letenje osobi za koju ocjeni da:

1) nije duševno i fizički sposobna letjeti, 2) je pod uticajem alkohola, droga ili drugih

psihoaktivnih sredstava, 3) krši pravila letenja ili na drugi način ugrožava

sigurnost letenja. (4) Dužnosti rukovodioca letenja iz stava (3) ovoga člana

odnose se i na nastavnike letenja kod praktičnog (letačkog) osposobljavanja s tim da je nastavnik letenja dodatno odgovoran za: a) provjeru da li su učenici piloti upisani u evidenciju

učenika; b) dodjelu zadataka učenicima pilotima u okviru

odobrenog programa osposobljavanja nadziranje njihovog letenja jedrilicama.

Član 5. (Osposobljavanje)

(1) Kandidat mora završiti teorijsko i praktično (letačko) osposobljavanje za sticanje dozvole pilota jedrilice ili odgovarajuće ovlaštenje prema odobrenom programu u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice. Ukoliko je kandidat završio teorijsko i/ili praktično (letačko) osposobljavanje u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice, izvan BiH, BHDCA će utvrditi da li program po kojem je obavljeno osposobljavanje zadovoljava zahtjeve propisane u Dodacima 1. do 12. ovog Pravilnika.

(2) Okvirni program teorijskog osposobljavanja za sticanje dozvole pilota jedrilice naveden je u Dodatku 1. ovog Pravilnika.

(3) Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za sticanje dozvole pilota jedrilice naveden je u Dodatku 7. ovog Pravilnika.

(4) Prije početka osposobljavanja, maloljetni kandidat mora odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice dostaviti pisanu saglasnost roditelja, odnosno staratelja.

Član 6. (Učenik pilot)

(1) Učenik pilot je osoba na osnovnoj obuci sve do dostizanja uslova za polaganje DPJ, čime prelazi u kandidata.

(2) Prije prvog samostalnog leta učenik pilot mora biti star najmanje 15 godina.

(3) Učenik pilot može samostalno letjeti samo uz nadzor nastavnika letenja (ako je učenik mlađi od 18 godina, isti mora imati pisanu saglasnost jednog roditelja/staratelja za pristupanje praktičnom dijelu obuke za sticanje DPJ).

(4) Učenik pilot može samostalno letjeti samo ako posjeduje važeću potvrdu o zdravstvenoj sposobnosti prema propisu kojim se propisuje zdravstvena sposobnost zrakoplovnog osoblja.

Član 7. (Potrebno iskustvo i priznavanje naleta za DPJ)

(1) Kandidat za sticanje dozvole pilota jedrilice mora imati najmanje 15 sati ukupnog naleta kao učenik pilot jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom, uključujući najmanje: a) 10 sati naleta s nastavnikom letenja od kojih najviše

7 sati može biti nalet motornom jedrilicom (TMG); b) 5 sati samostalnog naleta pod nadzorom nastavnika

letenja;


c) 60 polijetanja i slijetanja, od čega 20 samostalnih; d) 1 samostalan prelet jedrilicom duži od 50 km

(mjereno po trokutu, kao cilj-povratak ili ravno) ili 1 prelet jedrilicom s nastavnikom duži od 100 km (mjereno po trokutu, kao cilj-povratak ili ravno).

(2) Kandidatu za dozvolu pilota jedrilice, koji ima prethodno iskustvo u letenju kao pilot aviona (vođa zrakoplova), priznat će se dio naleta s nastavnikom kako slijedi: a) priznati nalet ne može biti veći od ukupnog naleta

koje pilot aviona ima na avionima; b) priznati nalet ne može biti veći od 7 sati naleta s

nastavnikom; c) priznati nalet ne odnosi se na potrebne uslove,

najmanje 3 sata naleta s nastavnikom na jedrilici ili jedrilici s pomoćnim motorom, samostalnog naleta jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom, broja polijetanja i slijetanja kao što je navedeno u stavu (1) pasus 2 i 3 ovog člana.

Član 8. (Ispit za sticanje dozvole pilota jedrilice)

(1) Prije pristupanja polaganju ispita za sticanje dozvole pilota jedrilice kandidat mora biti star najmanje 16 godina.

(2) Ispit za sticanje dozvole pilota jedrilice sastoji se od teorijskog i praktičnog (letačkog) dijela ispita.

(3) Na teorijskom dijelu ispita za dozvolu pilota jedrilice, kandidat mora pokazati nivo teorijskog znanja iz sljedećih predmeta: a) zrakoplovni propisi (air law), b) ljudske sposobnosti i ograničenja (human

performance), c) meteorologija (meteorology), d) komunikacija (communications), e) aerodinamika i mehanika leta (principle og flight), f) operativni postupci pri letenju jedrilicom

(operational procedures), g) planiranje leta jedrilicom i performanse (flight

performance, planning and loading), h) opće poznavanje jedrilice (aircraft general

knowledge), i) navigacija pri letenju jedrilicom (navigation).

(4) Kandidatu koji već ima uspješno položen teorijski dio ispita za dozvolu pilota neke druge kategorije zrakoplova priznat će se u cijelosti ispiti iz sljedećih predmeta: a) zrakoplovni propisi, b) ljudske sposobnosti i ograničenja, c) meteorologija, d) komunikacije.

Član 9. (Teorijski dio ispita)

(1) Kandidat mora pristupiti cjelokupnom teorijskom dijelu ispita za sticanje dozvole pilota jedrilice ili odgovarajućeg ovlaštenja kojeg organizuje i provodi BHDCA.

(2) Za pristupanje teorijskom dijelu ispita kandidat mora imati pisanu preporuku odobrene organizacije za osposobljavanje pilota jedrilice u kojoj je obavljao osposobljavanje, nakon što je uspješno završio sve potrebne elemente programa teorijskog osposobljavanja. Preporuka izdata od odobrene organizacije za osposobljavanje pilota jedrilice vrijedi 6 mjeseci. Ako u tom razdoblju kandidat ne pristupi polaganju teorijskog dijela ispita, kao dodatak mora predočiti dokaz o dodatnom osposobljavanju od odobrene organizacije za osposobljavanje pilota jedrilice.

(3) Kandidat je uspješno položio teorijski dio ispita ako je ostvario najmanje 75% od broja bodova predviđenih za

svaki pojedini predmet. Bodovi se daju samo za tačne odgovore.

(4) Kandidat koji nije položio ispit iz dva teorijska predmeta, može pristupiti popravnom ispitu u vremenu ne kraćem od 30 dana i ne dužem od 90 dana po održanom teorijskom ispitu. U svim ostalim slučajevima smatra se da kandidat nije položio teorijski dio ispita.

(5) Kandidat mora ponoviti cijeli teorijski dio ispita ako nije položio bilo koji predmet iz četvrtog pokušaja ili ako je istekao period od 18 mjeseci koji započinje završetkom kalendarskog mjeseca u kojem je kandidat prvi put pristupio ispitu. Prije ponovnog pristupanja teorijskom dijelu ispita kandidat mora, shodno preporuci BHDCA, obaviti dodatno osposobljavanje u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice.

(6) Uspjeh na teorijskom dijelu ispita vrijedi u periodu od 18 mjeseci od dana kada je kandidat uspješno završio cjelokupan teorijski dio ispita. Ako u tom periodu kandidat ne pristupi polaganju praktičnog (letačkog) dijela ispita mora teorijski dio ispita ponoviti u cijelosti.

Član 10. (Praktični (letački) dio ispita)

(1) Prije pristupanja praktičnom (letačkom) dijelu ispita za sticanje dozvole pilota jedrilice ili za sticanje ovlaštenja, kandidat mora uspješno položiti teorijski dio ispita.

(2) Za pristupanje praktičnom (letačkom) dijelu ispita kandidat mora imati potvrdu o završenom praktičnom školovanju izdatu od strane odobrene organizacije za osposobljavanje pilota jedrilice u kojoj je obavljao osposobljavanje, nakon što je uspješno završio sve potrebne elemente programa praktičnog (letačkog) osposobljavanja.

(3) Kandidat za sticanje dozvole ili ovlaštenja mora dokazati nivo osposobljenosti da kao pilot jedrilice uspješno obavi odgovarajuće postupke i vježbe u skladu s pravom koje mu pruža dozvola pilota jedrilice ili ovlaštenje.

(4) Na praktičnom (letačkom) dijelu ispita koristit će se jednak tip jedrilice s dvostrukim upravljačkim komandama kao ona na kojoj se osposobljavao.

(5) Praktični (letački) dio ispita podijeljen je u nekoliko sekcija koje predstavljaju različite faze leta jedrilicom. Sadržaj praktičnog (letačkog) dijela ispita naveden je u Dodatku 13. ovoga Pravilnika. Kandidat mora položiti sve dijelove jedne sekcije da bi se sekcija smatrala uspješno položenom. Ako kandidat ne položi samo jednu sekciju može ponoviti polaganje te sekcije. Ako ne položi više od jedne sekcije smatra se da nije uspješno položio praktični (letački) dio ispita.

(6) Ponovnom praktičnom dijelu ispita moguće je pristupiti minimalno 15 dana nakon prvog polaganja. Ukoliko pri ponavljanju praktičnog (letačkog) dijela ispita kandidat ne položi bilo koju sekciju, uključujući i one sekcije koje je uspješno položio u prethodnom pokušaju, smatrat će se da nije uspješno položio praktični (letački) dio ispita.

(7) Kandidat koji tokom prethodna dva pokušaja nije uspješno položio sve sekcije praktičnog (letačkog) dijela ispita, bit će upućen na dodatno praktično (letačko) osposobljavanje, prema pisanoj preporuci ispitivača.

(8) Ako je kandidat položio teoretski dio, a nije položio praktični dio, mora ponovo polagati sve predmete predviđene za teoretski dio ispita, kao i praktični dio ispita.


Član 11. (Zahtjev za izdavanje dozvole ili odgovarajućeg ovlaštenja, te produženje ili obnavljanje važnosti odgovarajućeg ovlaštenja)

(1) Zahtjev za izdavanje dozvole pilota jedrilice i/ili odgovarajućeg ovlaštenja, te produženje ili obnavljanje važnosti dozvole pilota jedrilice i/ili odgovarajućeg ovlaštenja podnosi se BHDCA na obrascu i na način kako je to propisala BHDCA. Uz zahtjev se prilažu dokazi o ispunjenju uslova za izdavanje dozvole pilota jedrilice i/ili odgovarajućeg ovlaštenja, odnosno za produženje ili obnavljanje važnosti dozvole pilota jedrilice i/ili odgovarajućeg ovlaštenja, kako je propisano ovim Pravilnikom i propisom kojim se propisuje zdravstvena sposobnost zrakoplovnog osoblja.

(2) Svako ograničenje ili proširenje prava koja se stiče dozvolom ili odgovarajućim ovlaštenjem mora biti upisano u dozvolu i ovjereno od strane BHDCA.

(3) BHDCA ne smije istovremeno izdati više od jedne važeće dozvole pilota jedrilice istoj osobi.

(4) Dozvola pilota jedrilice izdaje se na obrascu iz Dodatka 18. ovog Pravilnika.

Član 12. (Ostvarivanje prava)

(1) Pravo imaoca dozvole pilota jedrilice je obavljanje dužnosti pilota jedrilice (vođe jedrilice) ili jedrilice s pomoćnim motorom. Za obavljanje dužnosti vođe motorne jedrilice (TMG) pilot jedrilice mora zadovoljiti uslove iz člana 17. ovoga Pravilnika.

(2) Ostvarivanje prava dodijeljenih dozvolom pilota jedrilice može biti uslovljeno važnošću upisanih ograničenja i ovlaštenja, te važnošću potvrde o zdravstvenoj sposobnosti.

(3) Prava imaoca dozvole pilota jedrilice bit će ograničena na letenje bez naknade u nekomercijalnim operacijama sve dok ne budu ispunjeni sljedeći uslovi: a) punoljetnost; b) letačko iskustvo od najmanje 200 polijetanja i

slijetanja kao vođa jedrilice nakon izdavanja dozvole pilota jedrilice;

c) provjera letačke sposobnosti od strane ovlaštenog ispitivača.

(4) Bez obzira na uslove iz stava 3. ovoga člana, pravo imaoca dozvole pilota jedrilice s ovlaštenjem nastavnika letenja je da smije primati naknadu za: a) osposobljavanja kandidata za sticanje dozvole pilota

jedrilice ili odgovarajućeg ovlaštenja; b) provjeravanje letačke sposobnosti imaoaca dozvole

pilota jedrilice ili odgovarajućeg ovlaštenja. (5) Pravo imaoca dozvole pilota jedrilice ograničeno je na

letenje jedrilicom u VFR uslovima danju. (6) Pilot jedrilice smije voziti putnike ako je, nakon izdavanja

dozvole, ostvario najmanje 30 sati naleta i 30 letova kao vođa jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom, te ako je u zadnjih 90 dana obavio najmanje tri leta jedrilicom.

Član 13. (Obaveza nošenja i davanja na uvid dokumenata)

(1) Pilot jedrilice mora uvijek sa sobom imati važeću dozvolu i važeće uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti kada koristi pravo koje mu ta dozvola omogućava.

(2) Učenik pilot ili pilot jedrilice mora uvijek sa sobom imati identifikacijski dokument sa slikom radi lakše identifikacije.

(3) Učenik pilot ili pilot jedrilice mora, bez odlaganja, dati na uvid dokumente iz stava (1) i (2) ovoga člana i knjižicu letenja ovlaštenom predstavniku nadležnog tijela.

(4) Prilikom samostalnih preleta učenik pilot mora uvijek sa sobom imati pisano ovlaštenje nastavnika o osposoblje-nosti za obavljanje samostalnih preleta jedrilicom.

Član 14. (Knjižica letenja)

Detalje o svim letovima učenik pilot ili pilot jedrilice mora zabilježiti u knjižicu letenja u formi i na način kako je opisano u Dodatku 17. ovoga Pravilnika.

Član 15. (Oduzimanje, privremeno oduzimanje i ograničenje dozvola i

ovlaštenja) (1) BHDCA može oduzeti, privremeno oduzeti ili ograničiti

dozvolu pilota jedrilice i/ili odgovarajuće ovlaštenje, izdano u skladu s ovim Pravilnikom, ako ustanovi da pilot ne ispunjava uslove koji su propisani ovim Pravilnikom, propisom kojim se propisuje zdravstvena sposobnost zrakoplovnog osoblja ili drugim nacionalnim propisima.

(2) Kada BHDCA odluči oduzeti, privremeno oduzeti ili ograničiti dozvolu pilota jedrilice i/ili odgovarajuće ovlaštenje, pilot jedrilice je dužan vratiti dozvolu BHDCA.

Član 16. (Proširenje prava na drugi način polijetanja jedrilice)

(1) Prava dodijeljena dozvolom pilota jedrilice bit će ograničena obzirom na način polijetanja korišten pri praktičnom (letačkom) dijelu ispita. Ovo ograničenje bit će otklonjeno kada pilot jedrilice u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice završi dodatno osposobljavanje kako slijedi: a) za polijetanje vučom sa zemlje (stacionarnim vitlom

ili automobilom) najmanje 5 polijetanja s nastavnikom i najmanje 5 samostalnih polijetanja pod nadzorom nastavnika;

b) za polijetanje aviozapregom najmanje 5 polijetanja s nastavnikom i najmanje 5 samostalnih polijetanja pod nadzorom nastavnika;

c) za polijetanje pomoćnim motorom najmanje 5 polijetanja s nastavnikom i 5 samostalnih polijetanja pod nadzorom nastavnika. Polijetanje pomoćnim motorom s nastavnikom moguće je obaviti i motornom jedrilicom (TMG);

(2) Po uspješno završenom osposobljavanju za proširenje prava, odobrena organizacija za osposobljavanje pilota jedrilice izdat će potvrdu u svrhu upisivanja proširenja prava u dozvolu.

Član 17. (Sticanje prava na letenje motornom jedrilicom (TMG))

(1) Pravo dodijeljeno dozvolom pilota jedrilice može biti prošireno na letenje motornom jedrilicom (TMG) kada pilot jedrilice, u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice, završi dodatno osposobljavanje koje uključuje najmanje 6 sati naleta motornom jedrilicom (TMG) uključujući najmanje: a) 4 sata naleta s nastavnikom letenja; b) 1 samostalan prelet motornom jedrilicom (TMG)

duži od 150 km, tokom kojeg mora obaviti bar jedno slijetanje sa zaustavljanjem na aerodromu različitom od aerodroma polijetanja.

(2) Okvirni program teorijskog osposobljavanja za proširenje prava dodijeljenog dozvolom pilota jedrilice na letenje motornom jedrilicom (TMG) naveden je u Dodatku 2. ovoga Pravilnika.

(3) Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za proširenje prava dodijeljenog dozvolom pilota jedrilice na


letenje motornom jedrilicom (TMG) naveden je u Dodatku 8. ovoga Pravilnika.

Član 18. (Održavanje važnosti dozvole)

(1) Dozvola pilota jedrilice izdaje se na rok važnosti od 5 godina.

(2) Imalac dozvole smije koristiti pravo dodijeljeno dozvolom pilota jedrilice leteći samo jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom, (ali ne i motorne jedrilice (TMG)), ako je u zadnjih 24 mjeseca ostvario najmanje: a) 8 sati naleta kao vođa jedrlice uključujući i 15

polijetanja i slijetanja; b) 2 leta s nastavnikom letenja.

(3) Pilot jedrilice kojem je pravo prošireno na letenje motornom jedrilicom (TMG) smije koristiti pravo koje mu je dodijeljeno leteći motornim jedrilicama (TMG) samo ako je u zadnjih 24 mjeseca ostvario najmanje: a) 12 sati naleta kao vođa motorne jedrilice (TMG)

uključujući i 12 polijetanja i slijetanja; b) 1 let motornom jedrilicom (TMG) s nastavnikom

letenja u trajanju od 1 sata. (4) Ako pilot jedrilice istovremeno ima pravo letenja

avionom, uslove za korištenje proširenog prava na letenje motornom jedrilicom (TMG) može ostvariti leteći avionom.

(5) Ukoliko pilot jedrilice propusti ispuniti uslove navedene u stavu 2. ovoga člana, prije ponovnog ostvarivanja dodijeljenog prava mora položiti provjeru praktične (letačke) osposobljenosti s ovlaštenim ispitivačem u letenju jedrilicom, Ili realizira dodatno letenje jedrilicom ili određen broj polijetanja i slijetanja sa nastavnikom letenja ili samostalno pod nadzorom nastavnika letenja u cilju ispunjenja zahtjeva iz stava (2) ovog člana.

(6) Ukoliko pilot jedrilice propusti ispuniti uslove navedene u stavovima (3) i (4) ovoga člana, prije ponovnog ostvarivanja dodijeljenog prava mora položiti provjeru praktične (letačke) osposobljenosti s ovlaštenim ispitivačem u letenju motornom jedrilicom (TMG). Ili realizira dodatno letenje jedrilicom ili određen broj polijetanja i slijetanja sa nastavnikom letenja ili samostalno pod nadzorom nastavnika letenja u cilju ispunjenja zahtjeva iz stava (2) ovog člana.

Član 19. (Ovlaštenje za letenje bez vanjske vidljivosti)

(1) Pilot jedrilice smije izvoditi letove bez vanjske vidljivosti samo ako u dozvoli ima upisano odgovarajuće ovlaštenje.

(2) Pilot jedrilice smije pristupiti osposobljavanju za letenje bez vanjske vidljivosti jedrilicom nakon što je, po izdavanju dozvole pilota jedrilice, ostvario najmanje 60 sati naleta kao vođa jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom.

(3) Kandidat za polaganje ispita za ovlaštenje za letenje bez vanjske vidljivosti jedrilicom mora završiti odgovarajuće teorijsko i praktično (letačko) osposobljavanje u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilica, koje uključuje najmanje 10 sati naleta bez vanjske vidljivosti, a od kojih najviše 5 sati može biti izvedeno na odgovarajućem simulatoru leta, a ostatak u jedrilici "pod pokrivačem".

(4) Okvirni program teorijskog osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za letenje jedrilicom bez vanjske vidljivosti naveden je u Dodatku 5. ovoga Pravilnika.

(5) Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za letenje jedrilicom bez vanjske vidljivosti naveden je u Dodatku 11. ovoga Pravilnika.

(6) Prije produženja važnosti ovlaštenja za letenje bez vanjske vidljivosti pilot jedrilice mora ostvariti najmanje jedan od dva sljedeća uslova: a) najmanje 2 sata naleta i najmanje 5 letova bez

vanjske vidljivosti jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom tokom važnosti ovlaštenja,

b) položiti provjeru praktične (letačke) osposobljenosti unutar 12 mjeseca prije isteka važnosti ovlaštenja.

(7) Ukoliko je rok važnosti ovlaštenja istekao, pilot jedrilice mora unutar 12 mjeseci prije obnavljanja važnosti ovlaštenja položiti provjeru praktične (letačke) osposobljenosti s ovlaštenim ispitivačem za letenje bez vanjske vidljivosti.

(8) Pilot jedrilice koji prije isteka roka važnosti ovlaštenja ne uspije zadovoljiti u svim elementima provjere praktične (letačke) osposobljenosti, ne smije koristiti pravo tog ovlaštenja dok s uspjehom ne završi provjeru kod ovlaštenog ispitivača.

(9) Rok važenja ovlaštenja za letenje bez vanjske vidljivosti je 24 mjeseca.

Član 20. (Ovlaštenje za akrobatsko letenje)

(1) Pilot jedrilice smije izvoditi akrobatske letove samo ako u dozvoli ima upisano odgovarajuće ovlaštenje.

(2) Nastavnik letenja koji nema položen ispit za ovlaštenje za akrobatsko letenje, smije izvoditi akrobatske letove u skladu s vježbom 1 (Provjera dostignute tehnike pilotiranja) i vježbom 2 (Osnovni akrobatski manevri) programa praktičnog (letačkog) osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom, Dodatka 2. ovoga Pravilnika.

(3) Kandidat za polaganje ispita za ovlaštenje za akrobatsko letenje mora ostvariti: a) najmanje 120 polijetanja kao vođa jedrilice,

ostvarenih nakon izdavanja dozvole pilota jedrilice; b) odgovarajuće teorijsko i praktično (letačko) osposo-

bljavanje koje uključuje najmanje 5 sati naleta ili 20 letova odgovarajućom akrobatskom jedrilicom u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilica.

(4) Okvirni program teorijskog osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom naveden je u Dodatku 4. ovoga Pravilnika.

(5) Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom naveden je u Dodatku 10. ovoga Pravilnika.

(6) Prije produženja važnosti ovlaštenja za akrobatsko letenje pilot jedrilice mora ostvariti najmanje jedan od dva sljedeća uslova: a) najmanje 2 sata naleta i najmanje 10 akrobatskih

letova jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom tokom važnosti ovlaštenja;

b) položiti provjeru praktične (letačke) osposobljenosti unutar 12 mjeseci prije isteka važnosti ovlaštenja.

(7) Ukoliko je rok važnosti ovlaštenja istekao, pilot jedrilice mora unutar 12 mjeseci prije obnavljanja važnosti ovlaštenja položiti provjeru praktične (letačke) osposobljenosti s ovlaštenim ispitivačem za akrobatsko letenje.

(8) Pilot jedrilice koji prije isteka roka važnosti ovlaštenja ne uspije zadovoljiti u svim elementima provjere praktične (letačke) osposobljenosti, ne smije koristiti pravo tog ovlaštenja dok s uspjehom ne završi provjeru.

(9) Rok važenja ovlaštenja za akrobatsko letenje je 24 mjeseca.


Član 21. (Ovlaštenje za nastavnika jedriličarstva)

(1) Pilot jedrilice smije obavljati poslove nastavnika jedriličarstva samo ako ima odgovarajuće ovlaštenje nastavnika jedriličarstva.

(2) Pravo imaoca dozvole pilota jedrilice s ovlaštenjem nastavnika jedriličarstva je izvođenje osposobljavanja kandidata za sticanje dozvole pilota jedrilice ili odgovarajućeg ovlaštenja.

(3) Prije pristupanja polaganju ispita za sticanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva kandidat mora biti star najmanje 18 godina i posjedovati dozvolu pilota jedrilice najmanje dvije godine.

(4) Prije pristupanja polaganju ispita za sticanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva kandidat mora ostvariti ukupni nalet od najmanje 150 sati i najmanje 200 letova jedrilicama u svojstvu vođe jedrilice, ostvariti najmanje 600 km preleta i bar jedan prelet duži od 150 km, te završiti vježbu 1 (Provjera dostignute tehnike pilotiranja) i vježbu 2 (Osnovni akrobatski manevri) prema programu praktičnog (letačkog) osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom, navedenom u Dodatku 10. ovoga Pravilnika. Dodatno, ako kandidat želi biti nastavnik letenja motornim jedrilicama (TMG), pored navedenog mora ostvariti najmanje 30 sati naleta motornim jedrilicama (TMG).

(5) Tokom osposobljavanja za sticanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva, kandidat mora obaviti teorijsko osposobljavanje u trajanju od najmanje 30 sati predavanja (u svojstvu predavača), te dodatno letačko osposobljavanje od najmanje 6 sati naleta i 20 letova kao metodski nalet iz drugog (nastavničkog) sjedišta jedrilice. Tokom osposobljavanja za sticanje ovlaštenja nastavnika letenja na motornim jedrilicama (TMG), kandidat mora obaviti teorijsko osposobljavanje u trajanju od najmanje 30 sati predavanja (u svojstvu predavača), te dodatno letačko osposobljavanje od najmanje 5 sati letenja i 20 letova kao metodski nalet motorne jedrilice iz sjedišta predviđenog za nastavnika letenja.

(6) Tokom osposobljavanja za sticanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva ili TMG-a kandidat mora pokazati sljedeće sposobnosti: a) pripremiti resurse za osposobljavanje; b) stvoriti uslove za učenje; c) prezentirati znanje; d) integrirati principe upravljanja prijetnjama i

greškama; e) upravljati vremenom radi postizanja ciljeva

osposobljavanja; f) olakšati učenje; g) procijeniti učinak učenika; h) pratiti i procijeniti napredak učenika; i) ocijeniti proces osposobljavanja; j) izvještavati o postignutom.

(7) Kandidat za sticanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva, kao i nastavnika letenja na TMG mora, ispitivaču određenom od strane BHDCA u ovu svrhu, pokazati sposobnost osposobljavanja učenika pilota jedrilice do potrebnog nivoa za sticanje dozvole pilota jedrilice. Provjera sposobnosti uključuje: a) prikaz sposobnosti opisanih u stavu (6) ovoga člana

kroz prijeletnu i poslijeletnu razradu kao i tokom predavanja na zadanu temu i

b) prikaz usmene vježbe provođenja osposobljavanja na zemlji, pri prijeletnoj i poslijeletnoj razradi, te tokom leta.

(8) Rok važnosti ovlaštenja nastavnika letenja je 3 godine. (9) Prije produženja važnosti ovlaštenja nastavnik

jedriličarstva ili TMG-a mora ostvariti najmanje dva od sljedeća tri uslova: a) najmanje 10 sati naleta ili najmanje 20 letova kao

nastavnik jedriličarstva jedrilicama ili motornim jedrilicama (TMG) tokom važnosti ovlaštenja;

b) prisustvovati seminaru osvježavanja znanja za nastavnike jedriličarstva;

c) položiti provjeru praktične (letačke) osposobljenosti s ovlaštenim ispitivačem unutar 12 mjeseci prije isteka važnosti ovlaštenja.

(10) Ukoliko je rok važnosti ovlaštenja istekao, nastavnik jedriličarstva ili TMG mora unutar 12 mjeseci prije obnavljanja važnosti ovlaštenja: a) prisustvovati seminaru osvježavanja znanja za

nastavnike jedriličarstva ili TMG; b) položiti provjeru praktične (letačke) osposobljenosti

s ovlaštenim ispitivačem. (11) Pilot jedrilice koji prije isteka roka važnosti ovlaštenja

nastavnika jedriličarstva ne uspije zadovoljiti u svim elementima provjere praktične (letačke) osposobljenosti, ne smije koristiti pravo tog ovlaštenja dok s uspjehom ne završi provjeru.

(12) Pravo imaoca ovlaštenja nastavnika letenja ograničeno je na izvođenje praktičnog (letačkog) osposobljavanja za stiecanje dozvole pilota jedrilice pod nadzorom nastavnika mentora, sve dok se ne ispune uslovi za skidanje ograničenja.

(13) Kandidatu koji je uspješno položio teorijski i praktični dio ispita za nastavnika jedriličarstva ili TMG neće biti upisano u dozvolu pilota jedrilice (DPJ) ovlaštenje nastavnika jedriličarstva ili TMG dok uspješno ne završi praktično osposobljavanje (stažiranje) 2 učenika za pilota jedrilice. Praktično osposobljavanje učenika-pilota mora obavljati pod nadzorom nastavnika jedriličarstva (mentora) uz prethodno odobrenje BHDCA o imenovanju mentora. Ograničenje prava odnosi se i na odobravanje samostalnih letova učenicima-pilotima jedrilica. Ograničenje će se ukinuti kad se ispune navedeni uslovi, a na preporuku nastavnika letenja koji ga je nadgledao.

(14) Rok za stažiranje je 12 mjeseci od datuma položenog praktičnog dijela ispita za ovlaštenje nastavnika jedriličarstva ili TMG-a.

(15) Pravo imaoca ovlaštenja nastavnika letenja ograničeno je obzirom na način polijetanja i ovlaštenja upisanog u dozvolu pilota jedrilice.

Član 22. (Ispitivači za dozvolu pilota jedrilica)

(1) Ispitivač za dozvolu pilota jedrilice treba da ispuni sljedeće uslove u zavisnosti od uloge i svrhe provjere: a) za sticanje/produženje dozvole pilota jedrice (DPJ),

da ima najmanje 300 sati naleta sa dozvolom pilota jedrilice ili jedrilice sa motorom, uključujući 150 sati ili 300 polijetanja u ulozi nastavnika letenja;

b) za provjeru stručnosti za produženje dozvole pilota jedrilice sa pravom komercijalnih operacija, da ima njamanje 300 sati naleta kao pilot jedrilice ili jedrilice sa motorom uključujući 90 sati naleta u ulozi nastavnika letenja;

c) za sticanje praktične provjere za produženje dozvole pilota jedrilice sa pravom TMG, da ima najmanje 300 sati naleta kao pilot jedrilice ili jedrilice sa motorom, uključujući 50 sati naleta u ulozi nastavnika letenja na TMG.


Član 23. (Priznavanje inozemnih dozvola)

(1) Na osnovu važeće dozvole pilota jedrilice izdate u inozemstvu, BHDCA može, na zahtjev imaoca, izdati BiH dozvolu pilota jedrilice.

(2) Prije izdavanja BiH dozvole, imalac dozvole pilota jedrilice izdate u inozemstvu mora zadovoljiti sljedeće zahtjeve: a) Pokazati određen nivo teorijskog znanja iz sljedećih

predmeta: 1. zrakoplovni propisi, 2. ljudske sposobnosti i ograničenja;

b) položiti provjeru letačke osposobljenosti s ovlaštenim ispitivačem;

c) imati važeću potvrdu o zdravstvenoj sposobnosti; d) imati najmanje 80 sati ukupnog naleta jedrilicom ili

jedrilicom s pomoćnim motorom. (3) BHDCA može, na zahtjev imaoca strane dozvole pilota

jedrilice, validirati stranu dozvolu pilota jedrilice ili odgovarajuće ovlaštenje izdato u skladu s zahtjevima ICAO Annex 1 prema odredbama člana 83. Zakona o zrakoplovstvu BiH. Vremenski rok važnosti validacije ne smije biti biti duži od godinu dana do isteka važnosti osnovne dozvole ili odgovarajućeg ovlaštenja na osnovu kojeg je izdata validacija.

DIO TREĆI - ZRAČNA JEDRENJA

Član 24. (Podjela zračnih jedrenja)

Zračna jedrenja vrše se u cilju: (a) početne obuke; (b) obuke radi sticanja pojedinih zvanja u civilnom

zrakoplovnom jedriličarstvu; (c) obuke u aerozaprezi; (d) obuke u akrobacijama zračnim jedrilicama; (e) obuke u zračnom jedrenju bez vanjske vidljivosti; (f) izvršenja posebnih zadataka.

Član 25. (Zračna jedrenja sa posebnim zadatkom)

Zračna jedrenja sa posebnim zadatkom mogu biti: (a) ispitivanja zračnih jedrilica; (b) postizanja određenih sportskih uspjeha; (c) razne vrste zračnih jedrenja radi ispitivanja i

istraživanja novih terena i novih vidova jedrenja; (d) prelijetanje civilnim zračnim jedrilicama — u

zaprezi ili slobodno.

Član 26. (Uslovi za zračna jedrenja)

Zračna jedrenja iz prethodnih članova ovog Pravilnika mogu se vršiti samo pod određenim uslovima navedenim u ovom Pravilniku i propisima za sigurnost letenja u zračnom prostoru Bosne i Hercegovine. Mogućnost izvršenja zračnog jedrenja određene vrste ocjenjuje određeni rukovodilac zračnog jedrenja, s obzirom na sposobnost lica koje će vršiti zračno jedrenje i s obzirom na vremenske uslove saopštene od meteorološke stanice, ili, ako ove nema, s obzirom i na procjenu određenog i odgovornog rukovodioca zračnog jedrenja.

Član 27. (Vremenski uslovi)

Vremenski uslovi za zračna jedrenja iz člana 24. ovog Pravilnika su sljedeći:

a) za početnu obuku i školovanje, na zračnim jedrilicama svih vrsta i tipova: brzina vjetra do 5

m/sek., vidljivost najmanje 3 km i visina donje granice oblaka najniže 200 m AGL;

b) za obuku radi sticanja pojedinih zvanja u civilnom zrakoplovnom jedriličarstvu, na zračnim jedrilicama svih vrsta i tipova: brzina vjetra od 8 - 20 m/sek. (s obzirom na do tada stečene stručne sposobnosti lica koje vrši zračno jedrenje), vidljivost najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najniže 300 m AGL,

c) za obuku u aerozaprezi, na zračnim jedrilicama svih vrsta i tipova: brzina vjetra do 8 m/sek., vidljivost najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najniže 300 m AGL;

d) za obuku u akrobacijama sa zračnim jedrilicama sposobnim za ovu svrhu: brzina vjetra do 8 m/sek., vidljivost najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najniže 800 m AGL;

e) za obuku u letenju bez vanjske vidljivosti, na zračnim jedrilicama sposobnim i opremljenim za ovu svrhu: brzina vjetra 8 – 20 m/sek., vidljivost danju najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najniže 500 m AGL;

f) za zračna jedrenja sa posebnim zadatkom — vremenski uslovi ograničeni su samim zadatkom i u zavisnosti su od vrste zračne jedrilice.

Član 28. (Zabrana polijetanja)

(1) Zabranjena su polijetanja civilnih zračnih jedrilica i zračna jedrenja, bez obzira na svrhu u koju se vrše, po olujnom vjetru, oluji, mećavi, vijavici, magli ili kad na aerodromu pada kiša.

(2) Zabranjeno je svako slijetanje civilnim zračnim jedrilicama na teren pod maglom. Ako u takvim slučajevima zračna jedrilica ne može da dojedri do terena koji nije pod maglom, pilot-jedriličar je dužan da napusti zračnu jedrilicu i da se spusti na zemlju pomoću padobrana.

Član 29. (Uslovi za jedrenje civilnim zračnim jedrilicama)

Zračna jedrenja civilnim zračnim jedrilicama mogu vršiti samo lica:

a) koja nisu mlađa od 15 godina; b) koja ispunjavaju uslove fizičke i duševne sposo-

bnosti za letačko osoblje civilnog zrakoplovstva, određene posebnim propisima;

c) u svojstvu učenik pilot, odnosno lica koja imaju dozvolu pilota jedrilice;

d) koja su osposobljena i s uspjehom savladala prethodne pripremne vježbe za zračna jedrenja;

e) ispitivači za dozvolu pilota jedrilica; f) koja su upoznata sa osobinama materijala, sa tipom

zračne jedrilice kojom će izvršiti zračno jedrenje, kao i sa njenom izdržljivošću;

g) koja su upoznata sa važećim propisima o letenju, signalizaciji i korištenju aerodroma;

h) koja su opremljena potrebnom opremom za bezbjedno jedrenje.

Član 30. (Pripreme za zračna jedrenja)

(1) Nijedno zračno jedrenje ne smije se izvršiti dok se prethodno ne izvrši stručna navigaciona i tehnička priprema. Zadatak priprema je da se obezbijedi sigurno zračno jedrenje i da se do najveće mjere uklone uočljivi nedostaci koji bi mogli da ometaju pravilno i sigurno zračno jedrenje.

(2) Pripreme za zračna jedrenja obuhvataju:


a) pripremanje zračne jedrilice i opreme; b) pripremanje pilota-jedriličara; c) kontrolu izvršenih priprema.

Član 31. (Pripemanje zračne jedrilice, opreme i pilota)

(1) Pripremanje zračne jedrilice i opreme sastoji se u stručnom pregledu ispravnosti komandi, uređaja i svih dijelova zračne jedrilice, u pogledu ispravnosti i u upotpunjavanju opreme jedrilice, u pregledu isprava jedrilice i sl.

(2) Pripremanje pilota-jedriličara za zračno jedrenje sastoji se u provjeravanju poznavanja korištenja, odnosne vrste i tipa zračne jedrilice i uređaja i opreme na njoj, u provjeravanju poznavanja zadatka i lične pripreme pilota-jedriličara za taj zadatak, u provjeravanju znanja za korištenje padobrana i tehnike skakanja padobranom, u analizi meteoroloških uslova prema meteorološkim izvještajima i prognozama, u provjeravanju psihičkog i zdravstvenog stanja lica koja će izvršiti zračno jedrenje, u provjeravanju poznavanja važećih propisa o sigurnosti jedrenja i signalizaciji, kao i o korištenju aerodroma, i u provjeravanju letačkih isprava tog lica.

(3) Kontrola izvršenih priprema za zračno jedrenje sastoji se u provjeravanju svih naprijed navedenih priprema, koje vrši određeni rukovodilac zračnog jedrenja ili ovlašteno lice BHDCA.

Član 32. (Postupci pri zračnom jedrenju)

(1) Svako lice koje vrši zračno jedrenje civilnom zračnom jedrilicom dužno je da se u svemu pridržava tehničkih uslova za sigurno zračno jedrenje. Pri svakom zračnom jedrenju, a naročito na visinama iznad 300 m AGL, svako lice koje vrši jedrenje u ma kojem cilju, mora u svojoj opremi imati padobran i mora biti obučeno u rukovanju padobranom.

(2) Polijetanje zračnim jedrilicama mora biti izvršeno u pravcu protivnom pravcu vjetra. Polijetanje se vrši pomoću vitla ili aerozaprege, odnosno vučom sa zemlje pomoću čeličnog užeta ili šlepovanjem za motorni avion, odnosno na drugi uobičajeni način (gumeno uže, vuča automobilom i t.sl.).

(3) Motorni avioni koji se koriste za aerozapregu moraju biti za to opremljeni, a njihove posade moraju biti upoznate sa radom na remorkiranju — šlepovanju zračnih jedrilica i obučene za taj rad, i moraju imati ovlaštenje za vuču jedrilica upisano u odgovarajuću dozvolu ili knjižicu evidencije naleta pilota.

(4) Vuča zračne jedrilice vitlom odnosno remorkiranje motornim avionom vrši se na dati znak. Znak za polijetanje smije se dati tek pošto su pilot-remorker i motorni avion i pilot-jedriličar i zračna jedrilica spremni za polijetanje. Znak za polijetanje ne smije se dati ako se u prostoru za 45 stepeni lijevo i desno od pravca polijetanja zračne jedrilice nalaze drugi avioni, zračne jedrilice, ljudi ili kakva tehnička sredstva ili vozila — tako da bi to predstavljalo prepreku i opasnost za polijetanje. Polijetanje se takođe ne smije odobriti sve dok u zraku u pravcu polijetanja, a prema procjeni određenog rukovodioca jedrenja, postoji bilo kakva prepreka koja bi mogla prouzrokovati udes.

(5) Prilikom polijetanja zračne jedrilice na startu vitla, kao i na startu aerozaprege, moraju se nalaziti određena stručna lica u cilju ukazivanja tehničke pomoći, kao i za slučaj potrebe ukazivanja hitne pomoći i zaštite od požara.

(6) Zračna jedrenja na visinama iznad 4.000 m AGL zabranjena su ako pilot-jedriličar ili posada jedrilice nisu snabdjeveni uređajima za inhalaciju — udisanje kiseonika. Ove uređaje oni moraju upotrijebiti iznad navedene visine.

(7) Pri zračnom jedrenju "na padini", kada zračne jedrilice lete na istoj ili skoro istoj visini ili u susret, uklanjaju se jedna drugoj na taj način što zračna jedrilica koja jedri sa vanjske strane padine, skreće udesno. Prestizanje zračnih jedrilica prilikom zračnog jedrenja "na padini", kad su na istoj ili skoro istoj visini, vrši se uvijek obilaženjem u stranu padine. Pri zračnom jedrenju "na padini" zabranjeno je ulaženje u oblak ili jedrenje bez vanjske vidljivosti.

(8) Kad dvije ili više zračnih jedrilica jedre u istom "termičkom stubu" sa malom međusobnom visinskom razlikom, piloti-jedriličari obavezno kruže u onakvom zaokretu (lijevom ili desnom) u kakvom je zaokretu otpočeo kruženje prvi, prethodni, pilot-jedriličar. Najmanja dozvoljena visina kruženja "u termičkom stubu" je 150 m AGL.

(9) Zračnoj jedrilici koja nije opremljena za zračno jedrenje bez vanjske vidljivosti, zabranjeno je da pri zračnom jedrenju ulazi u oblak. Isto tako, zabranjeno je zračno jedrenje u oblaku ako se u njemu već nalazi jedna zračna jedrilica.

(10) Akrobacije zračnim jedrilicama smiju se vršiti na visinama iznad 400 m AGL, i to samo zračnim jedrilicama izrađenim i namijenjenim za takve svrhe. Lica koja vrše akrobacije zračnim jedrilicama moraju imati, pored odgovarajuće dozvole za rad letačkog osoblja civilnog zrakplovstva, i specijalno ovlaštenje za akrobatsko letenje. Ona mogu biti i učenici koji se obučavaju za akrobatsko letenje. Zabranjeno je vršiti akrobacije zračnim jedrilicama na visinama ispod 400 m AGL, a na ma kojoj visini iznad naseljenih mjesta, kao i iznad mjesta gdje sigurnost ljudi i imovine u zraku, i na zemlji nije dovoljno osigurana.

(11) Slijetanje zračnih jedrilica vrši se u pravcu protivnom pravcu vjetra, na određenoj zoni, a prema uputstvu za korištenje aerodroma i instrukcijama rukovodioca jedrenja. Svako slijetanje zračne jedrilice, mora biti izvršeno iz propisanog aerodromskog kruga letenja. Najmanja visina ulaska u ovaj krug je 150 m AGL.

Član 33. (Signali)

(1) Pri zračnim jedrenjima upotrebljavaju se određeni signali za označavanje pravca polijetanja i slijetanja, za odobrenje polijetanja, zabranu slijetanja i obavezno slijetanje, za opasnosti i traženje pomoći i slično.

(2) Signale, njihov izgled i način upotrebe propisuje BHDCA odgovarajućim Pravilnikom o letenju zrakoplova.

(3) Svako lice koje vrši zračno jedrenje, kao i lica koja rukovode zračnim jedrenjem, obavezna su da poznaju sve signale iz prethodnog člana, radi pravilne i sigurne upotrebe.

Član 34. (Dodaci)

(1) Dodaci 1. do 18. uz ovaj Pravilnik čine njegov sastavni dio.

(2) Dodatke iz stava (1) ovog člana čine: a) Dodatak 1. - Okvirni program teorijskog

osposobljavanja za sticanje dozvole pilota jedrilice; b) Dodatak 2. - Okvirni program teorijskog

osposobljavanja za proširenje prava dodijeljenog


dozvolom pilota jedrilice na letenje motornom jedrilicom (TMG);

c) Dodatak 3. - Okvirni program teorijskog osposobljavanja za sticanje dozvole pilota motorne jedrilice ((TMG) (kandidati koji polaze od početka);

d) Dodatak 4. - Okvirni program teorijskog osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom;

e) Dodatak 5. - Okvirni program teorijskog osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za letenje bez vanjske vidljivosti;

f) Dodatak 6. - Okvirni program teorijskog osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za nastavnika jedriličarstva ili TMG – a;

g) Dodatak 7. - Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za sticanje dozvole pilota jedrilice;

h) Dodatak 8. - Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za proširenje prava dodijeljenog dozvolom pilota jedrilice na letenje motornom jedrilicom (TMG);

i) Dodatak 9. - Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za sticanje dozvole pilota motorne jedrilice (TMG) (kandidati koji polaze od početka);

j) Dodatak 10. - Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom;

k) Dodatak 11. - Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za letenje bez vanjske vidljivosti;

m) Dodatak 12. - Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za nastavnika jedriličarstva ili nastavnika na (TMG -a);

n) Dodatak 13. - Sadržaji praktičnog (letačkog) dijela ispita i provjera letačke sposobnosti za sticanje dozvole pilota jedrilice;

o) Dodatak 14. - Izgled sadržaja provjere praktične osposobljenosti/provjere stručnosti za pilota jedrilice //CONTENT OF THE SKILL TEST/PROFICIENCY CHECK FOR SAILPLANE PILOT

p) Dodatak 15. - Prijava i izvještaj o provjeri praktične osposobljenosti za pilota jedrilice / APPLICATION AND REPORT FORM FOR THE SAILPLANE PILOT SKILL TEST;

r) Dodatak 16. - Prijava i izvještaj o provjeri stručnosti za pilota jedrilice / APPLICATION AND REPORT FORM FOR THE SAILPLANE PILOT PROFICIENCY CHECK;

s) Dodatak 17. - Obrazac knjižice letenja za pilote jedrilica;

t) Dodatak 18. - Dozvola pilota jedrilice – SAILPLANE PILOT LICENCE

DIO ČETVRTI - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 35. (Prestanak važenja)

(1) Stupanjem na snagu ovog Pravilnika prestaju da važe odredbe Pravilnika o stručnoj spremi, ispitima i dozvolama za rad članova posade zrakoplova ("Službeni list SFRJ", broj 31/80, 53/80, 43/81 i 10/85) u dijelu koji tretira sticanje i postupanje sa dozvolama i odgovarajućim ovlaštenjima pilota jedrilica.

(2) Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaju da važe odredbe Pravilnika o civilnom zrakoplovnom jedriličarstvu ("Službeni list SFRJ", broj 52/55) u dijelu V – zračna jedrenja.


Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Broj 1-3-02-2-479-1/12 10. aprila 2012. godine

Generalni direktor Đorđe Ratkovica, s. r.

DODATAK 1. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE DOZVOLE PILOTA JEDRILICE

(1) Zrakoplovni propisi: a) međunarodni zrakoplovni propisi (konvencije,

sporazumi i organizacije); b) plovidbenost, održavanje i pregledi jedrilica; c) oznake nacionalne pripadnosti i registracija

zrakoplova; d) letačke dozvole; e) pravila letenja zrakoplovima; f) postupci zrakoplovne navigacije – operativni

postupci zrakoplovima; g) postupci upravljanja zračnim saobraćajem – podjela

zračnog prostora; h) pružanje usluga u zračnom saobraćaju, upravljanje

zračnim saobraćajem; i) usluge zrakoplovnog informiranja; j) aerodromi, mjesta izvanaerodromskog polijetanja i

slijetanja; k) potraga i spašavanje; l) sigurnost; m) izvještaji o događajima povezanim sa sigurnošću

letenja, n) nacionalni zrakoplovni propisi.

(2) Ljudske sposobnosti i ograničenja: a) osnove ljudske sposobnosti; b) osnove održavanja zdravlja; c) osnove zrakoplovne psihologije;

(3) Meteorologija: a) atmosfera; b) vjetar; c) osnove termodinamike atmosfere; d) oblaci i magla; e) padavine; f) zračne mase i frontovi; g) ciklonalni i anticiklonalni sistemi; h) klimatologija; i) meteorološke opasnosti za letenje; j) Meteorološke informacije.

(4) Komunikacije: a) definicije; b) opšti operativni postupci; c) VFR komunikacija; d) odgovarajući termini informacija o vremenu (VFR); e) postupci u slučaju prekida komunikacije; f) komunikacija u slučaju nevolje i hitnosti; g) opći principi širenja VHF talasa i dodijeljene

frekvencije. (5) Aerodinamika i mehanika leta:

a) aerodinamika (strujanje zraka); b) mehanika leta; c) stabilnost; d) upravljivost; e) opterećenja u letu i ograničenja; f) prevučeni let i kovit;

(6) Operativni postupci pri letenju jedrilicom: a) opći zahtjevi, organizacija letenja jedrilicama;


b) načini polijetanja; c) tehnike jedrenja; d) krug za slijetanje; e) izvanaerodromsko slijetanje; f) posebni operativni postupci i rizici; g) postupci u slučaju nevolje i hitnosti.

(7) Planiranje leta jedrilicom i performanse: a) utvrđivanje mase i položaja težišta; b) polarni dijagram brzina jedrilice – brzina preskoka; c) planiranje leta i postavljanje discipline; d) ICAO plan leta; e) praćenje leta, izmjena plana u letu.

(8) Opće poznavanje jedrilice – konstrukcije i sistemi, oprema za slučaj hitnosti a) konstrukcijske izvedbe; b) sistemi, opterećenja, naprezanja; c) podvozje, točkovi, gume, kočnice; d) masa i težište; e) upravljačke komande; f) instrumenti; g) priručnici i dokumenti; h) plovidbenost, održavanje i pregledi jedrilice.

(9) Navigacija pri letenju jedrilicom: a) općenito o navigaciji; b) zemaljski magnetizam i kompasi; c) karte; d) vizuelna i računska navigacija; e) navigacijska priprema preleta; f) satelitska navigacija (GPS uređaj).

DODATAK 2. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA PROŠIRENJE PRAVA DODIJELJENOG DOZVOLOM PILOTA JEDRILICE NA LETENJE MOTORNOM JEDRILICOM (TMG)

(1) Aerodinamika i mehanika leta: a) operativna ograničenja (dodatno za motorne jedrilice

(TMG)); b) propeler; c) mehanika leta;

(2) Operativni postupci pri letenju motornom jedrilicom (TMG): a) posebni operativni postupci i rizici; b) postupci u slučaju nevolje i hitnosti.

(3) Planiranje leta motornom jedrilicom (TMG) i performanse: a) svrha razmatranja mase motorne jedrilice (TMG); b) raspored tereta; c) određivanje položaja težišta; d) korištenje trimera; e) performanse motorne jedrilice (TMG); f) planiranje leta; g) planiranje goriva; h) ICAO plan leta; i) praćenje leta i izmjene plana tokom leta.

(4) Opće poznavanje motorne jedrilice (TMG): a) konstrukcijske izvedbe; b) sistemi, opterećenja, naprezanja; c) podvozje, točkovi, gume, kočnice; d) sistem za napajanje gorivom; e) električni sistem; f) motori s unutrašnjim sagorijevanjem; g) propeleri; h) instrumenti i indikatori.

(5) Navigacija pri letenju motornom jedrilicom (TMG):

a) računska navigacija (posebnosti pri letenju avionom);

b) navigacija tokom leta (posebnosti pri letenju avionom);

c) osnove teorije rasprostiranja elektromagnetskih talasa;

d) radionavigacijska oprema (osnove); e) radar (osnove); f) satelitska navigacija (GPS uređaj).

DODATAK 3. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE DOZVOLE PILOTA MOTORNE JEDRILICE (TMG) (KANDIDATI KOJI POLAZE OD POČETKA)

Primijeniti sve pod Dodatak 1. i Dodatak 2. ovog Pravilnika.

DODATAK 4. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE OVLAŠTENJA ZA AKROBATSKO LETENJE JEDRILICOM

(1) Ljudske sposobnosti i ograničenja: a) prostorna dezorijentacija; b) mučnina; c) opterećenje tijela, pozitivna i negativna ubrzanja; d) djelomičan ili potpun privremeni gubitak vida.

(2) Tehničke karakteristike: a) propisi o akrobatskom letenju; b) zakonitosti i tehnika izvođenja akrobatskih

manevara; c) opća ograničenja konstrukcija, motora i propelera

(TMG); (3) Ograničenja:

a) anvelopa leta; b) dozvoljeni otkloni kormila i zračnih kočnica;

(4) Akrobatski manevri: a) parametri ulaska u akrobatske manevre; b) način planiranja kontinuirnog izvođenja akrobatskih

manevara; c) manevri valjanjem, manevri propinjanjem, složeni

manevri; d) ulazak i vađenje iz kovita;

(5) Postupci u slučaju nevolje i hitnosti: a) izlazak iz nepredviđenih položaja; b) uvježbavanje brzog napuštanja jedrilice i spašavanje

padobranom.

DODATAK 5. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE OVLAŠTENJA ZA LETENJE BEZ VANJSKE VIDLJIVOSTI

(1) Ljudske sposobnosti i ograničenja: a) osjetila i osjetilne iluzije; b) dezorijentacija; c) stres.

(2) Letački instrumenti: a) brzinomjer, visinomjer, variometar: princip rada,

sistemske greške, provjera ispravnosti; b) vještački horizont, pokazivač skretanja i klizanja,

magnetski kompas: princip rada, sistemske greške, provjera ispravnosti.

(3) Postupci u slučaju nevolje i hitnosti: a) izlazak iz nepredviđenih položaja; b) uvježbavanje brzog napuštanja jedrilice i spašavanje

padobranom.


DODATAK 6. OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE OVLAŠTENJA ZA NASTAVNIKA JEDRILIČARSTVA ILI TMG-a

Pogledati pod članom 21. stav (5) ovog Pravilnika.

DODATAK 7. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE DOZVOLE PILOTA JEDRILICE

(1) Pristupanje osposobljavanju Prije pristupanja osposobljavanju, kandidat za pilota

jedrilice treba biti obaviješten o potrebi posjedovanja odgovarajućeg svjedočanstva o zdravstvenoj sposobnosti prije prvog samostalnog leta. (2) Letačko osposobljavanje

Program osposobljavanja treba obuhvatati sljedeće: a) prijeletne provjere, uključujući utvrđivanje mase

jedrilice i položaja težišta, prijeletni pregled jedri-lice, meteorološku pripremu i provjeru raspolo-živosti zračog prostora;

b) postupke u krugu za slijetanje, mjere predostrožnosti i postupke za izbjegavanje sudara;

c) upravljanje jedrilicom osmatranjem spoljnih referen-tnih tačaka;

d) letenje pri velikim napadnim uglovima (kritičnom malom brzinom), prepoznavanje početka prevuče-nog leta i kovita, puni prevučeni let i kovit, te povrat iz prevučenog leta i vađenje iz kovita;

e) letenje kritičnim velikim brzinama, prepoznavanje ulaska u spiralno poniranje i povrat iz spiralnog poniranja;

f) lazličiti načini polijetanja pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru;

g) polijetanje pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru; h) slijetanje na kratke terene i izvanaerodromsko

slijetanje – izbor terena i mjere predostrožnosti pri izvan aerodromskom slijetanju;

i) prelet jedrilicom, vizuelna orijentacija, računska navigacija i korištenje ostalih navigacijskih pomagala;

j) tehnike jedrenja (u skladu s geografskim karakteristikama područja letenja),

k) postupci u slučaju nevolje i hitnosti; l) postupci pri komuniciranju s kontrolom letenja. Prije nego učeniku pilotu dozvoli prvi samostalan let,

nastavnik letenja mora biti uvjeren da je učenik pilot u potpunosti sposoban upravljati sistemima i opremom jedrilice. (3) Sadržaj programa osposobljavanja

Navedeni redoslijed treba prvo koristiti kao referentni popis vježbi i kao vodič nastavniku letenja. Stvarni poredak i sadržaj zavisiće od sljedećih, međusobno povezanih, faktora:

a) napretka i sposobnosti kandidata; b) meteoroloških uslova koji utiču na let; c) raspoloživog vremena leta; d) nastavnih tehnika; e) radnog okruženja; f) primjenjivosti vježbe za određeni tip jedrilice. Prema odluci nastavnika letenja neke od navedenih vježbi

mogu se izvoditi istovremeno tokom jednog leta, a neke druge vježbe mogu se izvoditi kroz nekoliko letova.

Vježbe 1. do 17. moraju se provesti prije prvog samostalnog leta pilota učenika.

Vježba 1: Upoznavanje s jedrilicom

- karakteristike jedrilice,

- kabina, instrumenti i oprema, - komande jedrilice – palica, pedale, zračne kočnice, krilca,

zakrilca, trimer, - otkačinjač užeta, stajni trap, - uvježbavanje korištenja lista provjera.

Vježba 2: Uvježbavanje postupaka u slučaju nevolje i hitnosti

- korištenje sigurnosne opreme (padobran), - postupci u slučajevima kvarova, - uvježbavanje napuštanja jedrilice u slučaju nevolje ili

hitnosti.

Vježba 3: Priprema leta

- dogovor prije leta, - obavezna dokumentacija u jedrilici, - potrebna oprema za namjeravani let, - rukovanje jedrilicom na zemlji (povlačenje, parkiranje,

osiguranje), - prijeletni pregled jedrilice izvana i iznutra, - provjera mase i položaja težišta jedrilice, - podešavanje naslona, sjedišta i/ili pedala, - postupak s putnicima (ako je primjenjivo), - provjera prije polijetanja.

Vježba 4: Informativni let

- upoznavanje s područjem letenja, - postupci i načini osmatranja.

Vježba 5: Djelovanje komandi

- postupci i načini osmatranja, - korištenje vizuelnih orijentira, - primarno djelovanje komandi u pravolinijskom letu i u

zaokretu, - referentni položaj i djelovanje komande kormila visine - zavisnost položaja i brzine - djelovanje zakrilca (ako postoje) i zračnih kočnica

Vježba 6: Koordinirani ulazak i izlazak iz zaokreta umjerenog nagiba (do 30°)

- postupci i načini osmatranja, - sekundarno djelovanje krilca (neželjeno skretanje s

pravca) i kormila pravca (neželjeni nagib), - koordinacija, - ulaženje u zaokret i izlaženje iz zaokreta, povratak u

pravolinijski let.

Vježba 7: Pravolinijski let

- postupci i načini osmatranja, - održavanje pravolinijskog leta, - letenje kritično velikim brzinama, - prikaz svojstvene dubinske stabilnosti, - upravljanje po visini korištenjem trimera, - održavanje nagiba, smjera i ravnoteže, - osmatranje brzinomjera i promjena brzine u odnosu na

horizont.

Vježba 8: Zaokret

- postupci i načini osmatranja, - ulaženje u zaokret (srednji nagib), - stabiliziranje zaokreta, - izlaženje iz zaokreta, - greške pri izvođenju zaokreta (bočno klizanje), - zaokret prema željenom smjeru, korištenje kompasa ili

orijentira na zemlji, - korištenje instrumenata (kuglica, končić) za precizno

izvođenje zaokreta.


Vježba 9: Letenje malim brzinama

Cilj vježbe je razvijanje sposobnosti učenika pilota u prepoznavanju nenamjernog leta kritično malim brzinama (veliki napadni ugao) i vještine upravljanja jedrilicom pri povratku na normalne brzine.

- provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - uvod u osobine leta malim brzinama, - kontrolirano usporavanje i letenje nа velikim

napadnim uglovima.

Vježba 10: Prevlačenje

- provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - znaci koji prethode prevučenom letu, prepoznavanje,

povratak, - znaci prevučenog leta, prepoznavanje, povratak, - približavanje prevučenom letu u konfiguraciji leta za

prilaz na slijetanje, - prepoznavanje i povratak iz dinamičkog prevlačenja.

Vježba 11: Prepoznavanje i izbjegavanje kovita

- provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - prevlačenje i povratak iz prevlačenja (prevlačenja s

nagibom krila do 45°), - ulazak u puni kovit (u skladu s letačkim priručnikom

jedrilice), - prepoznavanje punog kovita (u skladu s letačkim

priručnikom jedrilice), - vađenje iz punog kovita (u skladu s letačkim priručnikom

jedrilice), - Napomena: Prije izvođenja ove vježbe obaveza

nastavnika je da prouči letački priručnik, te uradi proračun rasporeda mase i položaja težišta jedrilice.

POLIJETANJE – RAZLIČITI NAČINI POLIJETANJA

Napomena: Pilot učenik se mora osposobiti za korištenje najmanje jednog od pet niže navedenih načina polijetanja:

Vježba 12: Polijetanje vučom sa zemlje

- signali i/ili komunikacija prije i tokom polijetanja, - korištenje opreme za polijetanje vučom sa zemlje, - prijeletne provjere, - polijetanje pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru, - optimalan profil leta i ograničenja pri polijetanju vučom

sa zemlje, - postupak otkačinjanja, - postupci pri greškama u polijetanju.

Vježba 13: Polijetanje aviozapregom

- signali i/ili komunikacija prije i tokom polijetanja, - korištenje opreme za polijetanje aviozapregom, - prijeletne provjere, - polijetanje pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru, - pravolinijski let, zaokret i klizanje tokom leta u

aviozaprezi, - nepravilni položaji u aviozaprezi i povratak u normalan

položaj, - snižavanje aviozaprege, - postupak otkačinjanja, - greške i njihovo izbjegavanje prilikom polijetanja

aviozapregom.

Vježba 14: Polijetanje jedrilicom s pomoćnim motorom

- postupci izvlačenja i uvlačenja pomoćnog motora, - pokretanje motora i mjere opreza, - prijeletne provjere, - postupci smanjivanja buke motora, - provjere tokom i nakon polijetanja, - polijetanje pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru,

- postupci pri otkazu rada motora, - prekid polijetanja, - polijetanje s kratkih terena i rastojanje od prepreka

(proračun mogućnosti), - tehnika polijetanja s kratkih terena s mekanom podlogom

Vježba 16: Krug za slijetanje, prilaz i slijetanje

- postupak prilaženja krugu za slijetanje, - izbjegavanje sudara, postupci i načini osmatranja, - provjere prije slijetanja, - postupci u krugu za slijetanje, pozicija niz vjetar, osnovni

krak, - uticaj vjetra na brzinu prilaza i prizemljenja, - korištenje zakrilca (ako je primjenjivo), - predočavanje ciljane tačke i mjesta slijetanja, - upravljanje tokom prilaza i korištenje zračnih kočnica, - tehnika letenja i način osmatranja pri ulasku u finalni

(završni) prilaz, - prilaženje i slijetanje pri čeonom, bočnom i leđnom vjetru, - postupci (tehnike) slijetanja na kratke terene.

Vježba 17: Prvi samostalan let

- priprema leta od strane nastavnika, - upozoravanje na karakteristike terena i ograničenja, - korištenje potrebne opreme, - posmatranje i razrada leta od strane nastavnika.

Vježba 18: Oštri zaokreti

- oštri zaokreti s nagibom od 45°, - izbjegavanje prevlačenja i kovita tokom zaokreta, - povratak iz neuobičajenih položaja, uključujući i spiralno

poniranje.

TEHNIKE JEDRENJA

Napomena: Pilot učenik se mora osposobiti za korištenje najmanje jedne od tri niže navedene tehnike jedrenja:

Vježba 19: Tehnike jedrenja u termici

- postupci i načini osmatranja, - osjećanje i prepoznavanje termike, - korištenje zvučnog variometra, - priključivanje kruženju u termici i pravo prvenstva, - letenje u blizini drugih jedrilica, - tehnike centriranja, - napuštanje termike.

Vježba 20: Tehnike jedrenja na padini

- postupci i načini osmatranja, - praktična primjena pravila letenja na padini, - optimizacija putanje leta, - brzina jedrilice pri letenju na padini.

Vježba 21: Tehnike jedrenja na talasima

- postupci i načini osmatranja, - tehnike priključivanja na talase, - promjena granične brzine s povećanjem visine leta, - korištenje kiseonika.

Vježba 22: Izvanaerodromsko slijetanje

- područje doleta, - postupci ponovnog pokretanja motora (samo za jedrilice s

pomoćnim motorom), - izbor terena za slijetanje, - procjena kruga za slijetanje i karakteristične tačke, - postupci izvođenja krug za slijetanje i prilaženje, - postupci nakon slijetanja.


PRELETI

Napomena: Sve niže navedene vježbe moraju se obraditi prije leta u slučajevima kada se pilot učenik upućuje na samostalan prelet:

Vježba 23: Planiranje preleta

- meteorološka prognoza i aktuelni podaci, - NOTAM, zračni prostor, - izbor i priprema navigacijske karte, - priprema rute preleta, - radiotelefonske komunikacijske frekvencije, - prijeletni administrativni postupak, - popunjavanje i predaja plana leta, - masa i karakteristike jedrilice, - alternativni aerodromi i tereni za slijetanje, - sigurnosne visine.

Vježba 24: Navigacija tokom leta

- održavanje i povratak na pravac leta, - korištenje radiotelefonske komunikacijske stanice i

frazeologija, - planiranje tokom leta, - postupci prolaska kontoliranih zračnih prostora, - postupci orijentiranja, - postupci u slučaju gubitka orijentacije, - korištenje ostale opreme, - postupak prilaženja krugu za slijetanje i slijetanja na

dolaznom aerodromu.

Vježba 25: Tehnike preleta

- postupci i načini osmatranja, - određivanje optimalne brzine preskoka, - smanjenje rizika tokom preleta.

DODATAK 8. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA PROŠIRENJE PRAVA DODIJELJENOG DOZVOLOM PILOTA JEDRILICE NA LETENJE MOTORNOM JEDRILICOM (TMG) Vježba 1: Upoznavanje s motornom jedrilicom (TMG)

- karakteristike motorne jedrilice (TMG), - kabina, instrumenti i oprema, - sistemi, - uvježbavanje korištenja lista provjera.


- postupci u slučaju požara na zemlji i u letu, - postupci u slučaju požara motora i električnog sistema, - postupci u slučajevima kvarova ili otkaza, - uvježbavanje napuštanja motorne jedrilice (TMG) u

slučaju nevolje i hitnosti.

Vježba 3: Priprema leta i postupci nakon leta

- obavezna dokumentacija u motornoj jedrilici (TMG), - potrebna oprema za namjeravani let, - vanjski pregled, - unutrašnji pregled, - podešavanje naslona, sjedišta i/ili pedala, - provjere prije pokretanja motora i zagrijavanja, - provjere rada motora, - zaustavljanje rada motora, - rukovanje na zemlji (povlačenje, parkiranje, osiguranje), - popunjavanje i ovjera dokumentacije.

Vježba 4: Vožnja

- provjere prije vožnje, - pokretanje, održavanje brzine, zaustavljanje,

- rukovanje motorom, - održavanje smjera vožnje i okretanje, - okretanje na skučenom prostoru, - postupak parkiranja i mjere opreza, - uticaj vjetra i upravljačke komande, - uticaj površine zemlje, - slobodno pomicanje kormila pravca, - signali parkera na aerodromu, - provjera instrumenata, - postupci komuniciranja sa kontrolom letenja.

Vježba 5: Uvježbavanje postupaka u slučaju nevolje i hitnosti pri vožnji

- kvar upravljačkog sistema i kočnica.

Vježba 6: Pravolinijsko letenje

- postizanje i održavanje pravolinijskog leta korištenjem snage motora,

- letenje kritično velikim brzinama, - prikaz svojstvene dubinske stabilnosti, - upravljanje po dubini korištenjem trimera, - održavanje nivoa, nagiba i smjera leta pri odabranoj brzini

(korištenjem snage motora), - održavanje nivoa, nagiba i smjera leta pri promjeni brzine

i konfiguracije motorne jedrilice (TMG), - korištenje instrumenata za precizno letenje.

Vježba 7: Penjanje

- započinjanje i održavanje normalne i najveće brzine penjanja,

- dostizanje odabrane visine, - penjanje na ruti (penjanje tokom krstarenja), - penjanje sa spuštenim zakrilcima, - povratak na normalno penjanje, - najveći ugao penjanja, - korištenje instrumenata za precizno letenje, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.

Vježba 8: Snižavanje

- započinjanje i održavanje snižavanja, - dostizanje odabrane visine, - ugao snižavanja, snižavanje na ruti (snižavanje tokom

krstarenja), - bočno klizanje, - korištenje instrumenata za precizno letenje, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.

Vježba 9: Zaokret

- započinjanje i održavanje zaokreta, - povratak u pravolinijski let, - greške pri izvođenju zaokreta (brzina i nagib), - zaokret pri penjanju, - zaokret pri snižavanju, - klizanje u zaokretu, - zaokret prema odabranom smjeru, korištenje kompasa, - korištenje instrumenata za precizno letenje,


Cilj vježbe je razvijanje sposobnosti učenika pilota u prepoznavanju nenamjernog leta kritično malim brzinama (veliki napadni ugao) i vještine upravljanja motornom jedrilicom (TMG) pri povratku na normalne brzine. - provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - uvod u osobitosti leta malim brzinama, - kontrolirano usporavanje i letenje ne velikim napadnim

uglovima, - korištenje pune snage motora za prelazak u normalnu

brzinu penjanja,


- uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.


- uvježbavanje i sposobnosti donošenja odluka, - provjera mogućnosti sigurnog izvođenja - znaci koji prethode prevučenom letu, - prepoznavanje prevučenog leta, - prevučeni let bez i uz korištenje snage motora, - povratak u normalan let nakon propadanja krila, - približavanje prevučenom letu u konfiguraciji leta za

prilaz na slijetanje bez i uz korištenje snage motora, povratak tokom početne faze u normalan let.

Vježba 12: Polijetanje i penjanje prema poziciji niz vjetar

- provjere prije polijetanja, - polijetanje pri čeonom vjetru, - čuvanje nosnog točka (ako je primjenjivo), - polijetanje s bočnim vjetrom, - postupci tokom i nakon polijetanja, - tehnika polijetanja s kratkih terena s mekanom podlogom

(proračun mogućnosti) - postupci smanjenja buke, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.


- postupci u krugu za slijetanje, pozicija niz vjetar, osnovni krak,

- prilaz i slijetanje uz korištenje snage motora, - čuvanje nosnog točka (ako je primjenjivo), - uticaj vjetra na brzinu prilaza i prizemljenja, - korištenje zračnih kočnica i zakrilаca, - prilaženje i slijetanje pri bočnom vjetru, - prilaz i slijetanje s ugašenim motorom, - tehnika slijetanja na kratke terene sa mekanom podlogom, - prilaženje i slijetanje bez upotrebe zakrilаca (ako je

primjenjivo), - tehnika slijetanja sa repnim točkom (motorne jedrilice

(TMG) s repnim točkom), - prekid slijetanja i produžavanje, - postupci smanjenja buke, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.


- prekid polijetanja, - otkaz motora nakon polijetanja, - prekid prilaženja na slijetanje, - prekid slijetanja s produžavanjem, - postupci pri požaru motora i elekroopreme.

U cilju sigurnosti potrebno je da piloti osposobljeni za letenje motornom jedrilicom (TMG) s nosnim točkom obave nekoliko letova s nastavnikom u svrhu prilagođavanja, prije prelaska na samostalno letenje motornom jedrilicom (TMG) s repnim točkom i obrnuto.


- oštri zaokret s nagibom od 45°, na istoj visini i u poniranju,

- izbjegavanje prevlačenja I kovita tokom zaokreta, - povratak iz neuobičajenih položaja, uključujući i spiralno

poniranje, - ubježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.

Vježba 16: Zaustavljanje i ponovno pokretanje motora u letu

- postupci hlađenja motora, - postupci gašenja motora u letu, - postupci letenja kao jedrilica,

- ponovno pokretanje motora.

Vježba 17: Slijetanje u hitnosti s ugašenim motorom

- postupci slijetanja u hitnosti, - odabir terena za slijetanje, uključujući rezervni teren u

slučaju promjene plana, - područje doleta, - snižavanje, - karakteristične tačke, - provjere motora, - korištenje radiotelefonske komunikacijske postaje, - osnovni krak, - završni prilaz, - slijetanje, - postupci nakon slijetanja.

Vježba 18: Slijetanje iz predostrožnosti

- izvođenje postupaka prilaženja na slijetanje izvan aerodroma do visine odluke,

- razlozi za slijetanje iz predostrožnosti, - uslovi letenja, - izbor terena za slijetanje (aerodromi, aerodromi izvan

upotrebe, polja) - krug za slijetanje i prilaz - postupci nakon slijetanja

Vježba 19: Navigacija tokom leta Priprema leta

- meteorološka prognoza i aktuelni podaci, - odabir i priprema navigacijske karte (odabir rute, struktura

zračnog prostora, sigurnosna visina), - proračun (magnetski smjer i vrijeme leta na ruti, potrošnja

goriva, masa i položaj težišta, performanse), - letne informacije (NOTAM, radiotelefonske komunikacij-

ske frekvencije, alternativni aerodromi), - dokumentacija motorne jedrilice (TMG), - prijeletni administrativni postupak, - popunjavanje i predaja plana leta.

Odlazak

- organizacija rada u kabini, - postupci prilikom odlaska (podešavanje visinomjera,

komunikacija s kontrolom letenja, postavljanje smjera letenja, zapisivanje vremena polijetanja).

Na ruti

- održavanje visine i smjera leta, - popravak očekivanog vremena dolaska i smjera leta - vođenje zabilješki, - korištenje radiotelefonske komunikacijske stanice i

frazeologija, - minimalni meteorološki uslovi za nastavak leta, - donošenje odluka tokom leta, - postupci prolaska kontroliranih zračnih prostora, - postupci pri promjeni rute, - postupci orijentiranja, - postupci u slučaju gubitka orijentacije.

Postupci na aerodromu dolaska

- komuniciranje s kontrolom letenja, - podešavanje visinomjera, - postupak prilaženja krugu za slijetanje, - postupci u krugu za slijetanje, - parkiranje, - osiguranje motorne jedrilice (TMG), - dopunjavanje goriva, - zatvaranje plana leta, - administrativni postupci nakon leta.


Vježba 20: Navigacija pri letenju na malim visinama i u uslovima slabe vidljivosti

- postupci prije snižavanja, - opasnosti (konfiguracija terena i prepreke), - čitanje navigacijskih karata, - uticaj vjetra i turbulencije, - razvijanje osjećaja visine iznad terena (izbjegavanje

opasnog približavanja terenu i/ili preprekama), - izbjegavanje zaštićenih područja zbog buke, - krug za slijetanje, - krug za slijetanje i slijetanje pri lošim meteorološkim

uslovima.

Vježba 21: Osnove radionavigacije Korištenje GPS ili VOR/NDB uređaja

- izbor kontrolnih tačaka, - indikacija prema/ od ZRNS, orijentacija, - poruke o greškama.

Korištenje VHF/DF uređaja

- raspoloživost, AIP, frekvencije, - radiotelefonski komunikacijski postupci, - određivanje QDM i navođenje,

Korištenje radara

- raspoloživost, AIP, - radiotelefonski komunikacijski postupci, - odgovornost pilota, - sekundarni nadzorni radar (transponder, odabir koda,

provjera i odgovor)

DODATAK 9. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE DOZVOLE PILOTA MOTORNE JEDRILICE (TMG) (KANDIDATI KOJI POLAZE OD POČETKA)

Primjeniti sve iz Dodatka 7. i Dodatka 8. ovoga Pravilnika.

DODATAK 10. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE OVLAŠTENJA ZA AKROBATSKO LETENJE JEDRILICOM

Vježbe programa letačkog osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom treba ponavljati tako sve dok kandidat ne postigne sigurnost u izvođenju akrobatskih manevara. Po završenom osposobljavanju pilot jedrilice treba biti sposoban obaviti samostalan let koji sadrži niz akrobatskih manevara. Izvođenje akrobacija s nastavnikom u jedrilicama s dva sjedišta i izvođenje samostalnih akrobacija mora se prilagoditi ograničenjima i dopuštenim manevrima za svaki tip jedrilice.

Vježbe trebaju sadržavati najmanje sljedeće stavke praktičnog (letačkog) osposobljavanja (ako je dopušteno):

Vježba 1: Provjera dostignute tehnike pilotiranja

- let minimalnom brzinom i prevlačenje, - oštar zaokret, - bočno klizanje, - kovit, - vađenje iz spiralnog poniranja, - vađenje iz nepravilnog položaja.

Vježba 2: Osnovni akrobatski manevri:

- petlja, - šandela, - ranversman, - "položena" (polegnuta) osmica ("lazy eight")

Vježba 3: Posebni akrobatski manevri:

- imelman, - returneman, - zvono, - valjak, - leđni let, - leđni zaokret, - leđna petlja.

DODATAK 11. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE OVLAŠTENJA ZA LETENJE BEZ VANJSKE VIDLJIVOSTI

Vježbe programa letačkog osposobljavanja za sticanje ovlaštenja za letenje bez vanjske vidljivosti treba ponavljati sve dok kandidat ne postigne sigurnost u izvođenju letačkih operacija pod pokrivačem.

Vježbe trebaju sadržavati najmanje sljedeće stavke praktičnog (letačkog) osposobljavanja:

Vježba 1: Let za upoznavanje

- pokazivanje načina letenja i pokazivanje instrumenata, - letenje bez pokrivača, - letenje s pokrivačem.

Vježba 2: Pravolinijski let i održavanje brzine (letovi pod pokrivačem)

- održavanje nagiba, - održavanje smjera, - održavanje i promjena brzine leta.

Vježba 3: Zaokreti i ustaljeno kruženje (letovi pod pokrivačem)

- blagi zaokreti, - izlaženje iz zaokreta u pravolinijski let, - promjena smjera kruženja u zaokretu.

Vježba 4: Izlaženje u zadanom smjeru (letovi pod pokrivačem)

- izlaženje iz zaokreta u zadani smjer po magnetnom kompasu standardnim skretanjem,

- izlaženje iz zaokreta graničnih brzina skretanja.

Vježba 5: Izlaženje iz nenormalnih situacija (letovi pod pokrivačem)

- izlaženje iz prevučenog leta, - izlaženje iz klizanja, - izlaženje iz povećanje brzine leta, - prepoznavanje i vađenje iz kovita i spirale.

DODATAK 12. OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STICANJE OVLAŠTENJA ZA NASTAVNIKA JEDRILIČARSTVA ILI NASTAVNIKA NA TMG-a

Pogledati pod članom 21. stav (5) ovoga Pravilnika.

DODATAK 13. SADRŽAJI PRAKTIČNOG (LETAČKOG) DIJELA ISPITA I PROVJERA LETAČKE SPOSOBNOSTI ZA STICANJE DOZVOLE PILOTA JEDRILICE

(1) Dužnost kandidata je priprema ispitnog leta i provjera ukrcaja potrebne opreme i dokumentacije.

(2) Kandidat treba ispitivaču jasno navesti sve dužnosti i provjere koje provodi. Provjere treba provoditi u skladu s letačkim priručnikom i/ili listom provjera jedrilice kojim se izvodi ispitni let.

(3) Tokom ispitnog leta kandidat treba pokazati:


a) sposobnost upravljanja jedrilicom u okviru propisanih ograničenja letenja;

b) smireno i tačno izvođenje letačkih manevara; c) zrakoplovne vještine i sposobnost donošenja odluka; d) primjenu zrakoplovnih znanja; e) sposobnost upravljanja jedrilicom tokom cijelog leta

na način da ne dovede u pitanje uspješan završetak svih postupaka i manevara.

(4) Sadržaj ispitnog leta (definiran Dodatkom 14.) a obu-hvata: a) Priprema i polijetanje (korištenje liste provjera,

pregled jedrilice prije polijetanja); 1) prijeletni (dnevni) pregled jedrilice, dokument-

acije, NOTAM i priprema, 2) provjera mase, težišta i proračun performansi, 3) poznavanje načina korištenja jedrilice, 4) provjera prije polijetanja.

b) Način polijetanja (primjenjuje se jedno od tri moguća načina polijetanja): 1) Polijetanje vučom sa zemlje (stacionarnim

vitlom ili automobilom), - signali prije i tokom polijetanja,

uključujući poruke rukovaoca vitla, - odgovarajući profil leta, - simulacija prekida vuče, - svjesnost položaja.

2) Polijetanje aviozapregom, - signali prije i tokom polijetanja,

uključujući komunikaciju s pilotom aviona,

- zatrčavanje, polijetanje i penjanje, - prekid zatrčavanja (simulacija ili usmeno

ispitivanje), - praćenje aviona u pravolinijskom letu i u

zaokretima, - popravljanje nepravilnog položaja pri

praćenju,

- otkačivanje, - praćenje leta i letačka vještina tokom faze

polijetanja. 3) Polijetanje pomoćnim motorom (samo u

jedrilici s pomoćnim motorom), - saradnja s kontrolom letenja (ako je

primjenjivo), - postupci polijetanja na aerodromu, - zatrčavanje, polijetanje i penjanje, - praćenje leta i vještina letenja tokom faze

polijetanja, - simulacija otkaza motora nakon

polijetanja, - gašenje motora i spremanje.

(5) Opće radnje: a) održavanje položaja i brzine u pravolinijskom letu; b) koordinacija tokom zaokreta s nagibom od 30°,

postupci i načini osmatranja i izbjegavanja sudara; c) vađenje iz zaokreta prema odabranom orijentiru i uz

upotrebu kompasa; d) letenje na velikim napadnim uglovima (malom

brzinom); e) prevučeni let i povratak iz prevučenog leta; f) kovit i vađenje iz kovita; g) koordinirani zaokret s nagibom od 45°, postupci i

načini osmatranja i izbjegavanja sudara; h) poznavanje okruženja letilišta.

(6) Krug za slijetanje, prilaz i slijetanje: a) postupak prilaženje krugu za slijetanje; b) postupci i načni osmatranja i izbjegavanja sudara; c) provjere prije slijetanja; d) let po krugu za slijetanje, prilaženje, slijetanje; e) tačnost slijetanja (simulacija izvanaerodromskog

slijetanja na kratak teren); f) slijetanje s bočnim vjetrom ako to uslovi omoguća-

vaju.








DODATAK 17. OBRAZAC KNJIŽICE LETENJA ZA PILOTE JEDRILICA

Knjižica letenja omogućava pilotu vođenje evidencije o naletu na konvencionalan način tako da osigurava trajni zapis. Pilot koji leti različite kategorije zrakoplova treba za svaku kategoriju imati zasebnu knjižicu letenja. (1) Zapisi u knjižicu letenja trebaju biti upisani tintom ili

neizbrisivom olovkom, čim je prije moguće nakon svakog leta.

(2) Knjižica letenja u koju se upisuju letovi jedrilicom treba sadržavati najmanje sljedeće podatke: a) lične podatke: prezime i ime, te adresu pilota imaoca

knjižice letenja; b) za svaki let: c) datum leta; d) mjesto i vrijeme polijetanja, te mjesto i vrijeme

slijetanja; e) tip (model, varijacija tipa) i registracija zrakoplova; f) način starta; g) ukupno vrijeme leta (nalet);

h) dužnost tokom leta (pilot "P", učenik pilot "UP", nastavnik "N", ispitivač "I");

i) svrha i zadatak leta; j) udaljenost preleta; k) napomene i ovjera.

(3) Upisivanje naleta: a) nalet u svojstvu pilota jedrilice može se upisati u

sljedećim slučajevima: - kada pilot jedrilice tokom leta obavlja dužnost

vođe jedrilice, - kada učenik pilot jedrilice leti samostalno, - kada nastavnik letenja tokom leta obavlja

dužnost nastavnika ili ispitivača. b) nalet u svojstvu nastavnika letenja jedrilicom može

se upisati u slučajevima kada pilot jedrilice tokom leta obavlja dužnost nastavnika letenja ili ispitivača.

(4) Prihvatljive su knjižice dimenzije standardnog formata od najmanjeg A6 do najviše A4 sa čvrsto uvezanim i numeriranim stranicama.



Na temelju članka 16. i 61. stavka (1) i (2) Zakona o

upravi ("Službeni glasnik BiH", broj 32/09 i 102/09), članka 14. stavka (1) i članka 85. stavka (3) Zakona o zrakoplovstvu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 39/09), generalni direktor Direkcije za civilno zrakoplovstvo Bosne i Hercegovine donosi

PRAVILNIK O UVJETIMA I NAČINU STJECANJA, IZDAVANJA I OBNAVLJANJA DOZVOLA I OVLAŠTENJA PILOTA JEDRILICA, UVJETIMA I PRAVILIMA ZRAČNOG

JEDRENJA

DIO PRVI – OPĆE ODREDBE

Članak 1. (Predmet)

(1) Ovim Pravilnikom propisuje se osposobljavanje, ispiti, dozvole i ovlaštenja pilota jedrilica.

(2) Odredbe ovoga Pravilnika primjenjuju se na letenje jedrilica, jedrilica s pomoćnim motorom i letenje motornih jedrilica (TMG) kada njima upravlja imatelj dozvole pilota jedrilice.

(3) Izrada, registracija, plovidbenost, održavanje, osiguranje i pravila letenja jedrilica, jedrilica s pomoćnim motorom i motornih jedrilica (TMG) uređeni su posebnim propisima.

Članak 2. (Pojmovi)

(1) Pojmovi koji se koriste u ovom Pravilniku imaju sljedeće značenje: a) akrobatski let (aerobatic flight): namjerno izveden

manevar zrakoplovom u letu koji uključuje naglu promjenu položaja, neuobičajen položaj ili neuobičajenu promjenu brzine leta zrakoplova, osim u slučajevima neuobičajenih položaja pri normalnom letenju ili pri osposobljavanju za dozvolu, odnosno ovlaštenje koje nije ovlaštenje za akrobatsko letenje;

b) dozvola pilota jedrilice (sailplane pilot licence (SPL): dokument na temelju kojeg se pilotu jedrilice dopušta ostvarivanje prava dodijeljenog dozvolom pilota jedrilice, odnosno obavljanje dužnosti zapovjednika jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom, a sukladno ovlaštenjima iz dozvole;

c) izdavanje (npr. pilotske dozvole ili ovlaštenja) (issue of e.g. pilot licence or rating): administrativni postupak koji se provodi za vrijeme valjanosti dozvole ili ovlaštenja i dopušta imatelju ostvarivanje prava dodijeljenog dozvolom ili ovlaštenjem, za određeni period, a koje slijedi nakon ispunjenja propisanih uvjeta;

d) jedrilica (glider, sailplane): zrakoplov teži od zraka, koji uzgon u letu ostvaruje dinamičkom reakcijom zraka na nepokretnim površinama, a čiji slobodan let ne ovisi od motora;

e) jedrilica s pomoćnim motorom (powered sailplane): zrakoplov opremljen s jednim ili više pomoćnih motora, koji u letu, kada motori ne rade, ima karakteristike jedrilice;

f) kandidat (applicant): podnositelj zahtjeva za polaganje ispita (teorijskog i/ili praktičnog (letačkog)) za stjecanje dozvole pilota ili za stjecanje ovlaštenja;

g) kategorija zrakoplova (category of aircraft): raz-vrstavanje zrakoplova prema njegovim osnovnim karakteristikama, npr. zrakoplov, helikopter, zračni brod, jedrilica, balon;

h) motorna jedrilica (touring motor glider (TMG)): posebna izvedba jedrilice s ugrađenim motorom i propelerom, koji se ne mogu uvući. Motorna jedrilica mora biti sposobna uzletjeti i penjati se vlastitim pogonom, a sukladno letačkom priručniku;

i) nadležno tijelo (authority): tijelo koje obavlja poslove sukladno odredbama ovoga Pravilnika. U Bosni i Hercegovini nadležno tijelo je Direkcija za civilno zrakoplovstvo (u daljnjem tekstu: BHDCA);

j) nalet ili vrijeme letenja (flight time): ukupno vrijeme od trenutka kada se jedrilica pokrene u svrhu uzlijetanja do trenutka kada se potpuno zaustavi na kraju leta;

k) nalet s nastavnikom (dual instruction time): nalet jedrilicom tijekom kojeg nastavnik letenja obavlja praktično (letačko) osposobljavanje;

l) obnavljanje valjanosti (npr. pilotske dozvole ili ovlaštenja) (renewal (of e.g. pilot licence or rating)): administrativni postupak koji se provodi nakon isteka valjanosti pilotske dozvole ili ovlaštenja, a u svrhu obnavljanja pilotske dozvole ili ovlaštenja, za određeni period koji slijedi nakon ispunjenja propisanih uvjeta;

m) organizirano letenje: letenje jedrilicama u svrhu: 1. sportskog natjecanja ili zrakoplovne priredbe, 2. letenja grupe od tri ili više pilota, 3. praktičnog (letačkog) osposobljavanja;

n) ovlaštenje (rating): upis u dozvolu koji određuje posebne uvjete, prava ili ograničenja sadržana u dozvoli;

o) prelet (cross-country flight): let jedrilicom od početne do završne tačke rute korištenjem uzlaznih zračnih strujanja i uobičajenih navigacijskih postupaka;

p) produženje valjanosti (npr. pilotske dozvole ili ovlaštenja) (revalidation (of e.g. pilot licence or rating)): administrativni postupak koji se provodi za vrijeme valjanosti pilotske dozvole ili ovlaštenja, i dopušta imatelju dalje ostvarivanje prava dodijeljenog dozvolom ili ovlaštenjem, za određeni period koje slijedi nakon ispunjenja propisanih uvjeta;

q) samostalan nalet (solo flight time): nalet tijekom kojeg je pilot ili učenik pilot jedina osoba u jedrilici;

r) validacija (npr. pilotske dozvole ili ovlaštenja) (validation e.g. pilot licence or rating): administrativni postupak koji se provodi za vrijeme valjanosti strane dozvole ili ovlaštenja i dopušta imatelju nastavak ostvarivanja prava dodijeljenog dozvolom ili ovlaštenjem, za određeni period, a koje slijedi nakon ispunjenja propisanih uvjeta;

s) zapovjednik zrakoplova (pilot in command): pilot kojem operator ili vlasnik dodijeli funkciju zapovjednika zrakoplova odgovornog za sigurno izvođenje leta;

t) zrakoplov (aircraft): svaka naprava koja se održava u atmosferi reakcijom zraka, osim reakcije zraka u odnosu na Zemljinu površinu.

Članak 3. (Kratice)

(1) Kratice koje se koriste u ovom Pravilniku imaju sljedeće značenje: a) AIP – Aeronautical Information Publication,

Zbornik zrakoplovnih informacija; b) GPS – Global Positioning System, sustav globalnog

pozicioniranja;


c) ICAO – International Civil Aviation Organization, Organizacija međunarodnog civilnog zrakoplovstva;

d) NDB – Non-directional Radio Beacon, neusmjereni radiofar;

e) VHF – Very High Frequency, vrlo visoka frekvencija (30 – 300 MHz);

f) VOR-Very High Frequency Omnidirectional Radio Range, VHF svesmjerni radiofar;

g) DPJ - Sailplane Pilot Licence, dozvola pilota jedrilice;

h) TMG – Touring Motor Glider, motorna jedrilica; i) ZRNS – Ground Radio Navigation Device, zemalj-

sko radio navigaciono sredstvo; j) AGL – Above Ground Level, visina iznad terena.

DIO DRUGI – UVJETI I NAČIN STJECANJA, IZDAVANJA, PRODULJAVANJA I OBNAVLJANJA DOZVOLA I OVLAŠTENJA PILOTA JEDRILICA

Članak 4. (Rukovoditelj letenja)

(1) Rukovoditelj letenja je osoba koja je ovlaštena od strane letačke organizacije da organizira i rukovodi letenjem na letilištu za koje je nadležna ta letačka organizacija.

(2) Svako organizirano letenje jedrilicama mora nadzirati rukovoditelj letenja. Rukovoditelj letenja mora biti punoljetan, mora imati važeću DPJ i letačko iskustvo od najmanje 30 sati letenja i 30 uzlijetanja i slijetanja kao pilot (zapovjednik) jedrilice nakon izdavanja dozvole pilota jedrilice, a kada lete učenici piloti, upravitelj letenja mora imati važeće ovlaštenje nastavnika jedriličarstva.

(3) Dužnosti rukovoditelja letenja su sljedeće: a) prije početka letenja provjeriti meteorološku

situaciju i situaciju na mjestu uzlijetanja, odnosno kada je predvidivo i na mjestu slijetanja;

b) surađivati s nadležnom kontrolom letenja; c) odlučiti o početku, prekidu i završetku letenja; d) skrbiti za red i disciplinu na mjestu uzlijetanja,

odnosno kada je predvidivo i na mjestu slijetanja; e) zabraniti korištenje zrakoplova ili opreme za koju

utvrdi da nije ispravna; f) zabraniti letenje osobi za koju ocjeni da:

1. nije duševno i tjelesno sposobna letjeti, 2. je pod utjecajem alkohola, droga ili drugih

psihoaktivnih sredstava, 3. krši pravila letenja ili na drugi način ugrožava

sigurnost letenja. (4) Dužnosti rukovoditelja letenja iz stavka 3. ovoga članka

odnose se i na nastavnike letenja kod praktičnog (letačkog) osposobljavanja s tim da je nastavnik letenja dodatno odgovoran za: a) provjeru da li su učenici piloti upisani u evidenciju

učenika; b) dodjelu zadataka učenicima pilotima u okviru

odobrenog programa osposobljavanja i nadziranje njihovog letenja jedrilicama.

Članak 5. (Osposobljavanje)

(1) Kandidat mora završiti teorijsko i praktično (letačko) osposobljavanje za stjecanje dozvole pilota jedrilice ili odgovarajuće ovlaštenje prema odobrenom programu u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice. Ukoliko je kandidat završio teorijsko i/ili praktično (letačko) osposobljavanje u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice, izvan BiH, BHDCA će utvrditi da li program po kojem je obavljeno

osposobljavanje udovoljava zahtjevima propisanima u Dodacima 1. do 12. ovoga Pravilnika.

(2) Okvirni program teorijskog osposobljavanja za stjcanje dozvole pilota jedrilice naveden je u Dodatku 1. ovoga Pravilnika.

(3) Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za stjecanje dozvole pilota jedrilice naveden je u Dodatku 7. ovoga Pravilnika.

(4) Prije početka osposobljavanja, maloljetni kandidat mora odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice dostaviti pisanu suglasnost roditelja, odnosno staratelja.

Članak 6. (Učenik pilot)

(1) Učenik pilot je osoba na osnovnoj obuci sve do dostizanja uvjeta za polaganje DPJ, čime prelazi u kandidata.

(2) Prije prvog samostalnog leta učenik pilot mora biti star najmanje 15 godina.

(3) Učenik pilot može samostalno letjeti samo uz nadzor nastavnika letenja (ako je učenik mlađi od 18 godina, isti mora imati pisanu suglasnost jednog roditelja/staratelja za pristupanje praktičnom dijelu obuke za stjecanje DPJ).

(4) Učenik pilot može samostalno letjeti samo ako posjeduje valjanu svjedodžbu o zdravstvenoj sposobnosti prema propisu kojim se propisuje zdravstvena sposobnost zrakoplovnog osoblja.

Članak 7. (Potrebno iskustvo i priznavanje naleta za DPJ)

(1) Kandidat za stjcanje dozvole pilota jedrilice mora imati najmanje 15 sati ukupnog naleta kao učenik pilot jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom, uključujući najmanje: a) 10 sati naleta s nastavnikom letenja od kojih najviše

7 sati može biti nalet motornom jedrilicom (TMG); b) 5 sati samostalnog naleta pod nadzorom nastavnika

letenja; c) 60 uzlijetanja i slijetanja, od čega 20 samostalnih; d) 1 samostalan prelet jedrilicom duži od 50 km

(mjereno po trokutu, kao cilj-povratak ili ravno) ili 1 prelet jedrilicom s nastavnikom duži od 100 km (mjereno po trokutu, kao cilj-povratak ili ravno).

(2) Kandidatu za dozvolu pilota jedrilice, koji ima prethodno iskustvo u letenju kao pilot aviona (zapovjednik zrakoplova), priznat će se dio naleta s nastavnikom kako slijedi: a) priznati nalet ne može biti veći od ukupnog naleta

koje pilot zrakoplova ima na zrakoplovima; b) priznati nalet ne može biti veći od 7 sati naleta s

nastavnikom; c) priznati nalet ne odnosi se na potrebne uvjete,

najmanje 3 sata naleta s nastavnikom na jedrilici ili jedrilici s pomoćnim motorom, samostalnog naleta jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom, broja uzlijetanja i slijetanja kao što je navedeno u stavku (1) pasus 2 i 3 ovog članka.

Članak 8. (Ispit za stjecanje dozvole pilota jedrilice)

(1) Prije pristupanja polaganju ispita za stjecanje dozvole pilota jedrilice kandidat mora biti star najmanje 16 godina.

(2) Ispit za stjecanje dozvole pilota jedrilice sastoji se od teorijskog i praktičnog (letačkog) dijela ispita.

(3) Na teorijskom dijelu ispita za dozvolu pilota jedrilice, kandidat mora pokazati razinu teorijskog znanja iz sljedećih predmeta: a) Zrakoplovni propisi (air law), b) Ljudske sposobnosti i ograničenja (human perfor-

mance),


c) Meteorologija (meteorology), d) Komunikacija (communications), e) Aerodinamika i mehanika leta (principle of flight), f) Operativni postupci pri letenju jedrilicom

(operational procedures), g) Planiranje leta jedrilicom i performanse (flight

performance, planning and loading), h) Opće poznavanje jedrilice (aircraft general

knowledge), i) Navigacija pri letenju jedrilicom (navigation).

(4) Kandidatu koji već ima uspješno položen teorijski dio ispita za dozvolu pilota neke druge kategorije zrakoplova priznat će se u cijelosti ispiti iz sljedećih predmeta: a) Zrakoplovni propisi, b) Ljudske sposobnosti i ograničenja, c) Meteorologija, d) Komunikacije.

Članak 9. (Teorijski dio ispita)

(1) Kandidat mora pristupiti cjelokupnom teorijskom dijelu ispita za stjecanje dozvole pilota jedrilice ili odgovarajućeg ovlaštenja kojeg organizira i provodi BHDCA.

(2) Za pristupanje teorijskom dijelu ispita kandidat mora imati pisanu preporuku odobrene organizacije za osposobljavanje pilota jedrilice u kojoj je obavljao osposobljavanje, nakon što je uspješno završio sve potrebne elemente programa teorijskog osposobljavanja. Preporuka izdana od odobrene organizacije za osposobljavanje pilota jedrilice vrijedi 6 mjeseci. Ako u tom razdoblju kandidat ne pristupi polaganju teorijskog dijela ispita, kao dodatak mora predočiti dokaz o dodatnom osposobljavanju od odobrene organizacije za osposobljavanje pilota jedrilice.

(3) Kandidat je uspješno položio teorijski dio ispita ako je ostvario najmanje 75% od broja bodova predviđenih za svaki pojedini predmet. Bodovi se daju samo za točne odgovore.

(4) Kandidat koji nije položio ispit iz dva teorijska predmeta, može pristupiti popravnom ispitu u vremenu ne kraćem od 30 dana i ne dužem od 90 dana po održanom teorijskom ispitu. U svim ostalim slučajevima smatra se da kandidat nije položio teorijski dio ispita.

(5) Kandidat mora ponoviti cijeli teorijski dio ispita ako nije položio bilo koji predmet iz četvrtog pokušaja ili ako je isteklo razdoblje od 18 mjeseci koje započinje završetkom kalendarskog mjeseca u kojem je kandidat prvi put pristupio ispitu. Prije ponovnog pristupanja teorijskom dijelu ispita kandidat mora, shodno preporuci BHDCA, obaviti dodatno osposobljavanje u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice.

(6) Uspjeh na teorijskom dijelu ispita vrijedi u razdoblju od 18 mjeseci od dana kada je kandidat uspješno završio cjelokupan teorijski dio ispita. Ako u tom razdoblju kandidat ne pristupi polaganju praktičnog (letačkog) dijela ispita mora teorijski dio ispita ponoviti u cijelosti.

Članak 10. (Praktični (letački) dio ispita)

(1) Prije pristupanja praktičnom (letačkom) dijelu ispita za stjecanje dozvole pilota jedrilice ili za stjecanje ovlaštenja, kandidat mora uspješno položiti teorijski dio ispita.

(2) Za pristupanje praktičnom (letačkom) dijelu ispita kandidat mora imati potvrdu o završenom praktičnom školovanju izdatu od strane odobrene organizacije za

osposobljavanje pilota jedrilice u kojoj je obavljao osposobljavanje, nakon što je uspješno završio sve potrebne elemente programa praktičnog (letačkog) osposobljavanja.

(3) Kandidat za stjecanje dozvole ili ovlaštenja mora dokazati razinu osposobljenosti da kao pilot jedrilice uspješno obavi odgovarajuće postupke i vježbe sukladno pravu koje mu pruža dozvola pilota jedrilice ili ovlaštenje.

(4) Na praktičnom (letačkom) dijelu ispita koristit će se jednak tip jedrilice s dvostrukim upravljačkim komandama kao ona na kojoj se osposobljavao.

(5) Praktični (letački) dio ispita podijeljen je u nekoliko sekcija koje predstavljaju različite faze leta jedrilicom. Sadržaj praktičnog (letačkog) dijela ispita naveden je u Dodatku 13. ovoga Pravilnika. Kandidat mora položiti sve dijelove jedne sekcije da bi se sekcija smatrala uspješno položenom. Ako kandidat ne položi samo jednu sekciju može ponoviti polaganje te sekcije. Ako ne položi više od jedne sekcije smatra se da nije uspješno položio praktični (letački) dio ispita.

(6) Ponovnom praktičnom dijelu ispita moguće je pristupiti minimalno 15 dana nakon prvog polaganja. Ukoliko pri ponavljanju praktičnog (letačkog) dijela ispita kandidat ne položi bilo koju sekciju, uključujući i one sekcije koje je uspješno položio u prethodnom pokušaju, smatrat će se da nije uspješno položio praktični (letački) dio ispita.

(7) Kandidat koji tijekom prethodna dva pokušaja nije uspješno položio sve sekcije praktičnog (letačkog) dijela ispita, bit će upućen na dodatno praktično (letačko) osposobljavanje, prema pisanoj preporuci ispitivača.

(8) Ako je kandidat položio teorijski dio, a nije položio praktični dio, mora ponovo polagati sve predmete predviđene za teorijski dio ispita, kao i praktični dio ispita.

Članak 11. (Zahtjev za izdavanje dozvole ili odgovarajućeg ovlaštenja, te

produljenje ili obnavljanje valjanosti odgovarajućeg ovlaštenja) (1) Zahtjev za izdavanje dozvole pilota jedrilice i/ili

odgovarajućeg ovlaštenja, te produljenje ili obnavljanje valjanosti dozvole pilota jedrilice i/ili odgovarajućeg ovlaštenja podnosi se BHDCA na obrascu i na način kako je to propisala BHDCA. Uz zahtjev se prilažu dokazi o udovoljavanju uvjetima za izdavanje dozvole pilota jedrilice i/ili odgovarajućeg ovlaštenja, odnosno za produljenje ili obnavljanje valjanosti dozvole pilota jedrilice i/ili odgovarajućeg ovlaštenja, kako je propisano ovim Pravilnikom i propisom kojim se propisuje zdravstvena sposobnost zrakoplovnog osoblja.

(2) Svako ograničenje ili proširenje prava koja se stječe dozvolom ili odgovarajućim ovlaštenjem mora biti upisano u dozvolu i ovjereno od strane BHDCA.

(3) BHDCA ne smije istovremeno izdati više od jedne valjane dozvole pilota jedrilice istoj osobi.

(4) Dozvola pilota jedrilice izdaje se na obrascu iz Dodatka 18. ovoga Pravilnika.

Članak 12. (Ostvarivanje prava)

(1) Pravo imatelja dozvole pilota jedrilice je obavljanje dužnosti pilota jedrilice (zapovjednik jedrlice) ili jedrilice s pomoćnim motorom. Za obavljanje dužnosti zapovjednika motorne jedrilice (TMG) pilot jedrilice mora udovoljiti uvjetima iz članka 17. ovoga Pravilnika.

(2) Ostvarivanje prava dodijeljenih dozvolom pilota jedrilice može biti uvjetovano valjanošću upisanih ograničenja i


ovlaštenja, te valjanošću svjedodžbe o zdravstvenoj sposobnosti.

(3) Prava imatelja dozvole pilota jedrilice bit će ograničena na letenje bez naknade u nekomercijalnim operacijama sve dok ne budu udovoljeni sljedeći uvjeti: a) punoljetnost; b) letačko iskustvo od najmanje 200 uzlijetanja i

slijetanja kao zapovjednik jedrilice nakon izdavanja dozvole pilota jedrilice;

c) provjera letačke sposobnosti od strane ovlaštenog ispitivača.

(4) Bez obzira na uvjete iz stavka 3. ovoga članka, pravo imatelja dozvole pilota jedrilice s ovlaštenjem nastavnika letenja je da smije primati naknadu za: a) osposobljavanja kandidata za stjecanje dozvole

pilota jedrilice ili odgovarajućeg ovlaštenja; b) provjeravanje letačke sposobnosti imatelja dozvole

pilota jedrilice ili odgovarajućeg ovlaštenja. (5) Pravo imatelja dozvole pilota jedrilice ograničeno je na

letenje jedrilicom u VFR uvjetima danju. (6) Pilot jedrilice smije voziti putnike ako je, nakon izdavanja

dozvole, ostvario najmanje 30 sati naleta i 30 letova kao zapovjednik jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom, te ako je u zadnjih 90 dana obavio najmanje tri leta jedrilicom.

Članak 13. (Obveza nošenja i davanja na uvid dokumenata)

(1) Pilot jedrilice mora uvijek sa sobom imati valjanu dozvolu i valjanu svjedodžbu o zdravstvenoj sposobnosti kada koristi pravo koje mu ta dozvola omogućava.

(2) Učenik pilot ili pilot jedrilice mora uvijek sa sobom imati identifikacijski dokument sa slikom radi lakše identifikacije.

(3) Učenik pilot ili pilot jedrilice mora, bez odlaganja, dati na uvid dokumente iz stavka 1. i 2. ovoga članka i knjižicu letenja ovlaštenom predstavniku nadležnog tijela.

(4) Prilikom samostalnih preleta učenik pilot mora uvijek sa sobom imati pisano ovlaštenje nastavnika o osposobljenosti za obavljanje samostalnih preleta jedrilicom.

Članak 14. (Knjižica letenja)

(1) Detalje o svim letovima učenik pilot ili pilot jedrilice mora zabilježiti u knjižicu letenja u formi i na način kako je opisano u Dodatku 17. ovoga Pravilnika.

Članak 15. (Oduzimanje, privremeno oduzimanje i ograničenje dozvola i

ovlaštenja) (1) BHDCA može oduzeti, privremeno oduzeti ili ograničiti

dozvolu pilota jedrilice i/ili odgovarajuće ovlaštenje, izdano sukladno ovom Pravilniku, ako ustanovi da pilot ne udovoljava uvjetima koji su propisani ovim Pravilnikom, propisom kojim se propisuje zdravstvena sposobnost zrakoplovnog osoblja ili drugim nacionalnim propisima.

(2) Kada BHDCA odluči oduzeti, privremeno oduzeti ili ograničiti dozvolu pilota jedrilice i/ili odgovarajuće ovlaštenje, pilot jedrilice je dužan vratiti dozvolu BHDCA.

Članak 16. (Proširenje prava na drugi način uzlijetanja jedrilice)

(1) Prava dodijeljena dozvolom pilota jedrilice bit će ograničena obzirom na način uzlijetanja korišten pri praktičnom (letačkom) dijelu ispita. Ovo ograničenje bit će otklonjeno kada pilot jedrilice u odobrenoj organizaciji

za osposobljavanje pilota jedrilice završi dodatno osposobljavanje kako slijedi: a) za uzlijetanje vučom sa zemlje (stacionarnim vitlom

ili automobilom) najmanje 5 uzlijetanja s nastavnikom i najmanje 5 samostalnih uzlijetanja pod nadzorom nastavnika;

b) za uzlijetanje aviozapregom najmanje 5 uzlijetanja s nastavnikom i najmanje 5 samostalnih uzlijetanja pod nadzorom nastavnika;

c) za uzlijetanje pomoćnim motorom najmanje 5 uzlijetanja s nastavnikom i 5 samostalnih uzlijetanja pod nadzorom nastavnika. Uzlijetanje pomoćnim motorom s nastavnikom moguće je obaviti i motornom jedrilicom (TMG).

(2) Po uspješno završenom osposobljavanju za proširenje prava, odobrena organizacija za osposobljavanje pilota jedrilice izdat će potvrdu u svrhu upisivanja proširenja prava u dozvolu.

Članak 17. (Stjecanje prava na letenje motornom jedrilicom (TMG))

(1) Pravo dodijeljeno dozvolom pilota jedrilice može biti prošireno na letenje motornom jedrilicom (TMG) kada pilot jedrilice, u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilice, završi dodatno osposobljavanje koje uključuje najmanje 6 sati naleta motornom jedrilicom (TMG) uključujući najmanje: a) 4 sata naleta s nastavnikom letenja; b) 1 samostalan prelet motornom jedrilicom (TMG)

duži od 150 km, tijekom kojeg mora obaviti bar jedno slijetanje sa zaustavljanjem na zračnoj luci različitoj od zračne luke uzlijetanja.

(2) Okvirni program teorijskog osposobljavanja za proširenje prava dodijeljenog dozvolom pilota jedrilice na letenje motornom jedrilicom (TMG) naveden je u Dodatku 2. ovoga Pravilnika.

(3) Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za proširenje prava dodijeljenog dozvolom pilota jedrilice na letenje motornom jedrilicom (TMG) naveden je u Dodatku 8. ovoga Pravilnika.

Članak 18. (Održavanje valjanosti dozvole)

(1) Dozvola pilota jedrilice izdaje se na rok valjanosti od 5 godina.

(2) Imatelj dozvole smije koristiti pravo dodijeljeno dozvolom pilota jedrilice leteći samo jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom, (ali ne i motorne jedrilice (TMG)), ako je u zadnjih 24 mjeseca ostvario najmanje: a) 8 sati naleta kao zapovjednik jedrlice uključujući i

15 uzlijetanja i slijetanja; b) 2 leta s nastavnikom letenja.

(3) Pilot jedrilice kojemu je pravo prošireno na letenje motornom jedrilicom (TMG) smije koristiti pravo koje mu je dodijeljeno leteći motornim jedrilicama (TMG) samo ako je u zadnjih 24 mjeseca ostvario najmanje: a) 12 sati naleta kao zapovjednik motorne jedrilice

(TMG) uključujući i 12 uzlijetanja i slijetanja; b) 1 let motornom jedrilicom (TMG) s nastavnikom

letenja u trajanju od 1 sata. (4) Ako pilot jedrilice istovremeno ima pravo letenja

avionom, uvjete za korištenje proširenog prava na letenje motornom jedrilicom (TMG) može ostvariti leteći avionom.

(5) Ukoliko pilot jedrilice propusti udovoljiti uvjetima navedenim u stavku 2. ovoga članka, prije ponovnog


ostvarivanja dodijeljenog prava mora položiti provjeru praktične (letačke) osposobljenosti s ovlaštenim ispitivačem u letenju jedrilicom, ili realizira dodatno letenje jedrilicom ili određen broj uzlijetanja i slijetanja sa nastavnikom letenja ili samostalno pod nadzorom nastavnika letenja u cilju udovoljenja zahtjevima iz stavka 2. ovoga članka.

(6) Ukoliko pilot jedrilice propusti udovoljiti uvjetima navedenim u stavcima 3. i 4. ovoga članka, prije ponovnog ostvarivanja dodijeljenog prava mora položiti provjeru praktične (letačke) osposobljenosti s ovlaštenim ispitivačem u letenju motornom jedrilicom (TMG). Ili realizira dodatno letenje jedrilicom ili određen broj uzlijetanja i slijetanja sa nastavnikom letenja ili samostalno pod nadzorom nastavnika letenja u cilju udovoljenja zahtjevima iz stavka 2. ovoga članka.

Članak 19. (Ovlaštenje za letenje bez spoljne vidljivosti)

(1) Pilot jedrilice smije izvoditi letove bez spoljne vidljivosti samo ako u dozvoli ima upisano odgovarajuće ovlaštenje.

(2) Pilot jedrilice smije pristupiti osposobljavanju za letenje bez spoljne vidljivosti jedrilicom nakon što je, po izdavanju dozvole pilota jedrilice, ostvario najmanje 60 sati naleta kao zapovjednik jedrilice ili jedrilice s pomoćnim motorom.

(3) Kandidat za polaganje ispita za ovlaštenje za letenje bez spoljne vidljivosti jedrilicom mora završiti odgovarajuće teorijsko i praktično (letačko) osposobljavanje u odobrenoj organizaciji za osposobljavanje pilota jedrilica, koje uključuje najmanje 10 sati naleta bez spoljne vidljivosti, a od kojih najviše 5 sati može biti izvedeno na odgovarajućem simulatoru leta, a ostatak u jedrilici "pod pokrivačem".

(4) Okvirni program teorijskog osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za letenje jedrilicom bez spoljne vidljivosti naveden je u Dodatku 5. ovoga Pravilnika.

(5) Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za letenje jedrilicom bez spoljne vidljivosti naveden je u Dodatku 11. ovoga Pravilnika.

(6) Prije produljenja valjanosti ovlaštenja za letenje bez spoljne vidljivosti pilot jedrilice mora udovoljiti najmanje jednom od dva sljedeća uvjeta: a) najmanje 2 sata naleta i najmanje 5 letova bez

spoljne vidljivosti jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom tijekom valjanosti ovlaštenja;

b) položiti provjeru praktične (letačke) osposobljenosti unutar 12 mjeseci prije isteka valjanosti ovlaštenja.

(7) Ukoliko je rok valjanosti ovlaštenja istekao, pilot jedrilice mora unutar 12 mjeseci prije obnavljanja valjanosti ovlaštenja položiti provjeru praktične (letačke) osposobljenosti s ovlaštenim ispitivačem za letenje bez spoljne vidljivosti.

(8) Pilot jedrilice koji prije isteka roka valjanosti ovlaštenja ne uspije zadovoljiti u svim elementima provjere praktične (letačke) osposobljenosti, ne smije koristiti pravo tog ovlaštenja dok s uspjehom ne završi provjeru kod ovlaštenog ispitivača.

(9) Rok važenja ovlaštenja za letenje bez spoljne vidljivosti je 24 mjeseca.

Članak 20. (Ovlaštenje za akrobatsko letenje)

(1) Pilot jedrilice smije izvoditi akrobatske letove samo ako u dozvoli ima upisano odgovarajuće ovlaštenje.

(2) Nastavnik letenja koji nema položen ispit za ovlaštenje za akrobatsko letenje, smije izvoditi akrobatske letove u

skladu s vježbom 1 (Provjera dosegnute tehnike pilotiranja) i vježbom 2 (Osnovni akrobatski manevri) programa praktičnog (letačkog) osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom, Dodatka 2. ovoga Pravilnika.

(3) Kandidat za polaganje ispita za ovlaštenje za akrobatsko letenje mora ostvariti: a) najmanje 120 uzlijetanja kao zapovjednik jedrilice,

ostvarenih nakon izdavanja dozvole pilota jedrilice; b) odgovarajuće teorijsko i praktično (letačko)

osposobljavanje koje uključuje najmanje 5 sati naleta ili 20 letova odgovarajućom akrobatskom jedrilicom u odobrenoj organizaciji za osposoblja-vanje pilota jedrilica.

(4) Okvirni program teorijskog osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom naveden je u Dodatku 4. ovoga Pravilnika.

(5) Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom naveden je u Dodatku 10. ovoga Pravilnika.

(6) Prije produljenja valjanosti ovlaštenja za akrobatsko letenje pilot jedrilice mora ostvariti najmanje jedan od dva sljedeća uvjeta: a) najmanje 2 sata naleta i najmanje 10 akrobatskih

letova jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom tijekom valjanosti ovlaštenja;

b) položiti provjeru praktične (letačke) osposobljenosti unutar 12 mjeseci prije isteka valjanosti ovlaštenja.

(7) Ukoliko je rok valjanosti ovlaštenja istekao, pilot jedrilice mora unutar 12 mjeseci prije obnavljanja valjanosti ovlaštenja položiti provjeru praktične (letačke) osposobljenosti s ovlaštenim ispitivačem za akrobatsko letenje.

(8) Pilot jedrilice koji prije isteka roka valjanosti ovlaštenja ne uspije zadovoljiti u svim elementima provjere praktične (letačke) osposobljenosti, ne smije koristiti pravo tog ovlaštenja dok s uspjehom ne završi provjeru.

(9) Rok važenja ovlaštenja za akrobatsko letenje je 24 mjeseca.

Članak 21. (Ovlaštenje za nastavnika jedriličarstva)

(1) Pilot jedrilice smije obavljati poslove nastavnika jedriličarstva samo ako ima odgovarajuće ovlaštenje nastavnika jedriličarstva.

(2) Pravo imatelja dozvole pilota jedrilice s ovlaštenjem nastavnika jedriličarstva je izvođenje osposobljavanja kandidata za stjecanje dozvole pilota jedrilice ili odgovarajućeg ovlaštenja.

(3) Prije pristupanja polaganju ispita za stjecanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva kandidat mora biti star najmanje 18 godina i posjedovati dozvolu pilota jedrilice najmanje dvije godine.

(4) Prije pristupanja polaganju ispita za stjecanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva kandidat mora ostvariti ukupni nalet od najmanje 150 sati i najmanje 200 letova jedrilicama u svojstvu zapovjednika jedrilice, ostvariti najmanje 600 km preleta i bar jedan prelet dulji od 150 km, te završiti vježbu 1 (Provjera dosegnute tehnike pilotiranja) i vježbu 2 (Osnovni akrobatski manevri) prema programu praktičnog (letačkog) osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom, navedenom u Dodatku 10. ovoga Pravilnika. Dodatno, ako kandidat želi biti nastavnik letenja motornim jedrilicama (TMG), pored navedenog mora ostvariti najmanje 30 sati naleta motornim jedrilicama (TMG).


(5) Tijekom osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva, kandidat mora obaviti teorijsko osposobljavanje u trajanju od najmanje 30 sati predavanja (u svojstvu predavača), te dodatno letačko osposobljavanje od najmanje 6 sati naleta i 20 letova kao metodski nalet iz drugog (nastavničkog) sjedišta jedrilice. Tijekom osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja nastavnika letenja na motornim jedrilicama (TMG), kandidat mora obaviti teorijsko osposobljavanje u trajanju od najmanje 30 sati predavanja (u svojstvu predavača), te dodatno letačko osposobljavanje od najmanje 5 sati letenja i 20 letova kao metodski nalet motorne jedrilice iz sjedišta predviđenog za nastavnika letenja.

(6) Tijekom osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva ili TMG-a kandidat mora pokazati sljedeće sposobnosti: a) pripremiti resurse za osposobljavanje; b) stvoriti uvjete za učenje; c) prezentirati znanje; d) integrirati načela upravljanja prijetnjama i

pogreškama; e) upravljati vremenom radi postizanja ciljeva

osposobljavanja; f) olakšati učenje; g) procijeniti učinak učenika; h) pratiti i procijeniti napredak učenika; i) ocijeniti proces osposobljavanja; j) izvještavati o postignutom.

(7) Kandidat za stjecanje ovlaštenja nastavnika jedriličarstva, kao i nastavnika letenja na TMG mora, ispitivaču određenom od strane BHDCA u ovu svrhu, pokazati sposobnost osposobljavanja učenika pilota jedrilice do potrebne razine za stjecanje dozvole pilota jedrilice. Provjera sposobnosti uključuje: a) prikaz sposobnosti opisanih u stavku 6. ovoga

članka kroz prijeletnu i poslijeletnu razradu kao i tijekom predavanja na zadanu temu i

b) prikaz usmene vježbe provođenja osposobljavanja na zemlji, pri prijeletnoj i poslijeletnoj razradi, te tijekom leta.

(8) Rok valjanosti ovlaštenja nastavnika letenja je 3 godine. (9) Prije produljenja valjanosti ovlaštenja nastavnik

jedriličarstva ili TMG-a mora ostvariti najmanje dva od sljedeća tri uvjeta: a) najmanje 10 sati naleta ili najmanje 20 letova kao

nastavnik jedriličarstva jedrilicama ili motornim jedrilicama (TMG) tijekom valjanosti ovlaštenja;

b) prisustvovati seminaru osvježavanja znanja za nastavnike jedriličarstva;

c) položiti provjeru praktične (letačke) osposobljenosti s ovlaštenim ispitivačem unutar 12 mjeseci prije isteka valjanosti ovlaštenja.

(10) Ukoliko je rok valjanosti ovlaštenja istekao, nastavnik jedriličarstva ili TMG mora unutar 12 mjeseci prije obnavljanja valjanosti ovlaštenja: a) prisustvovati seminaru osvježavanja znanja za

nastavnike jedriličarstva ili TMG; b) položiti provjeru praktične (letačke) osposobljenosti

s ovlaštenim ispitivačem. (11) Pilot jedrilice koji prije isteka roka valjanosti ovlaštenja

nastavnika jedriličarstva ne uspije zadovoljiti u svim elementima provjere praktične (letačke) osposobljenosti, ne smije koristiti pravo tog ovlaštenja dok s uspjehom ne završi provjeru.

(12) Pravo imatelja ovlaštenja nastavnika letenja ograničeno je na izvođenje praktičnog (letačkog) osposobljavanja za

stjecanje dozvole pilota jedrilice pod nadzorom nastavnika mentora, sve dok se ne udovolji uvjetima za skidanje ograničenja.

(13) Kandidatu koji je uspješno položio teorijski i praktični dio ispita za nastavnika jedriličarstva ili TMG neće biti upisano u dozvolu pilota jedrilice (DPJ) ovlaštenje nastavnika jedriličarstva ili TMG dok uspješno ne završi praktično osposobljavanje (stažiranje) 2 učenika za pilota jedrilice. Praktično osposobljavanje učenika-pilota mora obavljati pod nadzorom nastavnika jedriličarstva (mentora) uz prethodno odobrenje BHDCA o imenovanju mentora. Ograničenje prava odnosi se i na odobravanje samostalnih letova učenicima-pilotima jedrilica. Ograničenje će se ukinuti kad se udovolji navedenim uvjetima, a na preporuku nastavnika letenja koji ga je nadzirao.

(14) Rok za stažiranje je 12 mjeseci od datuma položenog praktičnog dijela ispita za ovlaštenje nastavnika jedriličarstva ili TMG-a.

(15) Pravo imatelja ovlaštenja nastavnika letenja ograničeno je obzirom na način uzlijetanja i ovlaštenja upisanog u dozvolu pilota jedrilice.

Članak 22. (Ispitivači za dozvolu pilota jedrilica)

(1) Ispitivač za dozvolu pilota jedrilice treba da udovolji slijedećim uvjetima u zavisnosti od uloge i svrhe provjere: a) za stjecanje/produljenje dozvole pilota jedrice (DPJ),

ima najmanje 300 sati naleta sa dozvolom pilota jedrilice ili jedrilice sa motorom, uključujući 150 sati ili 300 uzlijetanja u ulozi nastavnika letenja;

b) za provjeru stručnosti za produljenje dozvole pilota jedrilice sa pravom komercijalnih operacija, da ima njamanje 300 sati naleta kao pilot jedrilice ili jedrilice sa motorom uključujući 90 sati naleta u ulozi nastavnika letenja;

c) za stjecanje praktične provjere za produljenje dozvole pilota jedrilice sa pravom TMG, najmanje 300 sati naleta kao pilot jedrilice ili jedrilice sa motorom, uključujući 50 sati naleta u ulozi nastavnika letenja na TMG.

Članak 23. (Priznavanje inozemnih dozvola)

(1) Na temelju valjane dozvole pilota jedrilice izdane u inozemstvu, BHDCA može, na zahtjev imatelja, izdati BiH dozvolu pilota jedrilice.

(2) Prije izdavanja BiH dozvole, imatelj dozvole pilota jedrilice izdane u inozemstvu mora udovoljiti sljedećim zahtjevima: a) pokazati određenu razinu teorijskog znanja iz

sljedećih predmeta: 1. Zrakoplovni propisi, 2. Ljudske sposobnosti i ograničenja;

b) položiti provjeru letačke osposobljenosti s ovlaštenim ispitivačem;

c) imati valjanu svjedodžbu o zdravstvenoj sposobnosti;

d) imati najmanje 80 sati ukupnog naleta jedrilicom ili jedrilicom s pomoćnim motorom.

(3) BHDCA može, na zahtjev imatelja strane dozvole pilota jedrilice, validirati stranu dozvolu pilota jedrilice ili odgovarajuće ovlaštenje izdano sukladno zahtjevima ICAO Annex 1 prema odredbama članka 83. Zakona o zrakoplovstvu BiH. Vremenski rok valjanosti validacije ne smije biti biti dulji od godine dana do isteka valjanosti


osnovne dozvole ili odgovarajućeg ovlaštenja na osnovu kojeg je izdata validacija.

DIO TREĆI - ZRAČNA JEDRENJA

Članak 24. (Podjela zračnih jedrenja)

Zračna jedrenja vrše se u cilju: (a) početne obuke; (b) obuke radi stjecanja pojedinih zvanja u civilnom

zrakoplovnom jedriličarstvu; (c) obuke u aerozaprezi; (d) obuke u akrobacijama zračnim jedrilicama; (e) obuke u zračnom jedrenju bez spoljne vidljivosti; (f) izvršenja posebnih zadataka.

Članak 25. (Zračna jedrenja sa posebnim zadatkom)

Zračna jedrenja sa posebnim zadatkom mogu biti: (a) ispitivanja zračnih jedrilica; (b) postizanja određenih sportskih uspjeha; (c) razne vrste zračnih jedrenja radi ispitivanja i

istraživanja novih terena i novih vidova jedrenja; (d) prelijetanje civilnim zračnim jedrilicama — u

zaprezi ili slobodno.

Članak 26. (Uvjeti za zračna jedrenja)

Zračna jedrenja iz prethodnih članaka ovog Pravilnika mogu se vršiti samo pod određenim uvjetima navedenim u ovom Pravilniku i propisima za sigurnost letenja u zračnom prostoru Bosne i Hercegovine. Mogućnost izvršenja zračnog jedrenja određene vrste ocenjuje određeni rukovoditelj zračnog jedrenja, obzirom na sposobnost lica koje će vršiti zračno jedrenje i obzirom na vremenske uvjete saopćene od meteorološke postaje, ili, ako ove nema, obzirom i na procjenu određenog i odgovornog rukovoditelja zračnog jedrenja.

Članak 27. (Vremenski uvjeti)

Vremenski uvjeti za zračna jedrenja iz članka 24. ovog Pravilnika su sljedeći:

a) za početnu obuku i školovanje, na zračnim jedrilicama svih vrsta i tipova: brzina vjetra do 5 m/sek., vidljivost najmanje 3 km i visina donje granice oblaka najniže 200 m AGL;

b) za obuku radi stjecanja pojedinih zvanja u civilnom zrakoplovnom jedriličarstvu, na zračnim jedrilicama svih vrsta i tipova: brzina vjetra od 8 - 20 m/sek. (obzirom na do tada stečene stručne sposobnosti lica koje vrši zračno jedrenje), vidljivost najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najniže 300 m AGL,

c) za obuku u aerozaprezi, na zračnim jedrilicama svih vrsta i tipova: brzina vjetra do 8 m/sek., vidljivost najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najniže 300 m AGL;

d) za obuku u akrobacijama, sa zračnim jedrilicama sposobnim za ovu svrhu: brzina vjetra do 8 m/sek., vidljivost najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najniže 800 m AGL;

e) za obuku u letenju bez spoljne vidljivosti, na zračnim jedrilicama sposobnim i opremljenim za ovu svrhu: brzina vjetra 8 – 20 m/sek., vidljivost danju najmanje 5 km i visina donje granice oblaka najniže 500 m AGL;

f) za zračna jedrenja sa posebnim zadatkom-vremenski uvjeti ograničeni su samim zadatkom i u zavisnosti su od vrste zračne jedrilice.

Članak 28. (Zabrana uzlijetanja)

(1) Zabranjena su uzlijetanja civilnih zračnih jedrilica i zračna jedrenja, bez obzira na svrhu u koju se vrše, po olujnom vjetru, oluji, mećavi, vijavici, magli ili kada na aerodromu pada kiša.

(2) Zabranjeno je svako slijetanje civilnim zračnim jedrilicama na teren pod maglom. Ako u takvim slučajevima zračna jedrilica ne može da dojedri do terena koji nije pod maglom, pilot-jedriličar je dužan da napusti zračnu jedrilicu i da se spusti na zemlju pomoću padobrana.

Članak 29. (Uvjeti za jedrenje civilnim zračnim jedrilicama)

Zračna jedrenja civilnim zračnim jedrilicama mogu vršiti samo lica:

a) koja nisu mlađa od 15 godina; b) koja udovoljavaju uvjetima tjelesne i duševne

sposobnosti za letačko osoblje civilnog zrakoplovstva, određenim posebnim propisima;

c) u svojstvu učenik pilot, odnosno lica koja imaju dozvolu pilota jedrilice;

d) koja su osposobljena i s uspjehom savladala prethodne pripremne vježbe za zračna jedrenja;

e) Ispitivači za dozvolu pilota jedrilica; f) koja su upoznata sa osobinama materijala, sa tipom

zračne jedrilice kojom će izvršiti zračno jedrenje, kao i sa njenom izdržljivošću;

g) koja su upoznata sa važećim propisima o letenju, signalizaciji i korištenju aerodroma;

h) koja su opremljena potrebnom opremom za sigurno jedrenje.

Članak 30. (Pripreme za zračna jedrenja)

(1) Nijedno zračno jedrenje ne smije se izvršiti dok se prethodno ne izvrši stručna navigaciona i tehnička priprema. Zadatak priprema je da se osigura bezbjedno zračno jedrenje i da se do najveće mjere uklone uočljivi nedostaci koji bi mogli da ometaju pravilno i sigurno zračno jedrenje. Pripreme za zračna jedrenja obuhvataju: a) pripremanje zračne jedrilice i opreme; b) pripremanje pilota-jedriličara; c) kontrolu izvršenih priprema.

Članak 31. (Pripremanje zračne jedrilice, opreme i pilota)

(1) Pripremanje zračne jedrilice i oprema sastoji se u stručnom pregledu ispravnosti komandi, uređaja i svih dijelova zračne jedrilice, u pogledu ispravnosti i u upotpunjavanju opreme jedrilice, u pregledu isprava jedrilice i sl.

(2) Pripremanje pilota-jedriličara za zračno jedrenje sastoji se u provjeravanju poznavanja korištenja, odnosne vrste i tipa zračne jedrilice i uređaja i opreme na njoj, u provjeravanju poznavanja zadatka i lične pripreme pilota-jedriličara za taj zadatak, u provjeravanju znanja za korištenje padobrana i tehnike skakanja padobranom, u analizi meteoroloških uvjeta prema meteorološkim izvještajima i prognozama, u provjeravanju psihičkog i zdravstvenog stanja lica koja će izvršiti zračno jedrenje, u provjeravanju poznavanja važećih propisa o sigurnosti jedrenja i signalizaciji, kao i o korištenju aerodroma, i u provjeravanju letačkih isprava tog lica.

(3) Kontrola izvršenih priprema za zračno jedrenje sastoji se u provjeravanju svih naprijed navedenih priprema, koje


vrši određeni rukovoditelj zračnog jedrenja ili ovlašteno lice BHDCA.

Članak 32. (Postupci pri zračnom jedrenju)

(1) Svako lice koje vrši zračno jedrenje civilnom zračnom jedrilicom dužno je da se u svemu pridržava tehničkih uvjeta za sigurno zračno jedrenje. Pri svakom zračnom jedrenju, a naročito na visinama iznad 300 m AGL, svako lice koje vrši jedrenje u ma kom cilju, mora u svojoj opremi imati padobran i mora biti obučeno u rukovanju padobranom.

(2) Uzlijetanje zračnim jedrilicama mora biti izvršeno u pravcu protivnom pravcu vjetra. Uzlijetanje se vrši pomoću vitla ili aerozaprege, odnosno vučom sa zemlje pomoću čeličnog užeta ili šlepovanjem za motorni zrakoplov, odnosno na drugi uobičajeni način (gumeno uže, vuča automobilom i t. sl.).

(3) Motorni zrakoplov koji se koriste za aerozapregu moraju biti za to opremljeni, a njihove posade moraju biti upoznate sa radom na remorkiranju - šlepovanju zračnih jedrilica i obučene za taj rad, i moraju imati ovlaštenje za vuču jedrilica upisano u odgovarajuću dozvolu ili knjižicu evidencije naleta pilota.

(4) Vuča zračne jedrilice vitlom odnosno remorkiranje motornim avionom vrši se na dati znak. Znak za uzlijetanje smije se dati tek pošto su pilot-remorker i motorni avion i pilot-jedriličar i zračna jedrilica spremni za uzlijetanje. Znak za uzlijetanje ne smije se dati ako se u prostoru za 45 stepeni lijevo i desno od pravca uzlijetanja zračne jedrilice nalaze drugi zrakoplovi, zračne jedrilice, ljudi ili kakva tehnička sredstva ili vozila - tako da bi to predstavljalo prepreku i opasnost za uzlijetanje. Uzlijetanje se takođe ne smije odobriti sve dok u zraku u pravcu uzlijetanja, a prema procjeni određenog upravitelja jedrenja, postoji bilo kakva prepreka koja bi mogla prouzrokovati udes.

(5) Prilikom uzlijetanja zračne jedrilice na startu vitla, kao i na startu aerozaprege, moraju se nalaziti određena stručna lica u cilju ukazivanja tehničke pomoći, kao i za slučaj potrebe ukazivanja hitne pomoći i zaštite od požara.

(6) Zračna jedrenja na visinama iznad 4.000 m AGL zabranjena su ako pilot-jedriličar ili posada jedrilice nisu snabdjeveni uređajima za inhalaciju - udisanje kiseonika. Ove uređaje oni moraju upotrijebiti iznad navedene visine.

(7) Pri zračnom jedrenju "na padini", kad zračne jedrilice lete na istoj ili skoro istoj visini ili u susret, uklanjaju se jedna drugoj na taj način što zračna jedrilica koja jedri sa spoljne strane padine, skreće udesno. Prestizanje zračnih jedrilica prilikom zračnog jedrenja "na padini", kad su na istoj ili skoro istoj visini, vrši se uvijek obilaženjem u stranu padine. Pri zračnom jedrenju "na padini" zabranjeno je ulaženje u oblak ili jedrenje bez spoljne vidljivosti.

(8) Kad dvije ili više zračnih jedrilica jedre u istom "termičkom stubu" sa malom međusobnom visinskom razlikom, piloti-jedriličari obavezno kruže u onakvom zaokretu (lijevom ili desnom) u kakvom je zaokretu otpočeo kruženje prvi, prethodni, pilot-jedriličar. Najmanja dozvoljena visina kruženja "u termičkom stubu" je 150 m AGL.

(9) Zračnoj jedrilici koja nije opremljena za zračno jedrenje bez spoljne vidljivosti, zabranjeno je da pri zračnom jedrenju ulazi u oblak. Isto tako, zabranjeno je zračno jedrenje u oblaku ako se u njemu već nalazi jedna zračna jedrilica.

(10) Akrobacije zračnim jedrilicama smiju se vršiti na visinama iznad 400 m AGL, i to samo zračnim jedrilicama izrađenim i namijenjenim za takve svrhe. Lica koja vrše akrobacije zračnim jedrilicama moraju imati, pored odgovarajuće dozvole za rad letačkog osoblja civilnog zrakoplovstva, i specijalno ovlaštenje za akrobatsko letenje. Ona mogu biti i učenici koji se obučavaju za akrobatsko letenje. Zabranjeno je vršiti akrobacije zračnim jedrilicama na visinama ispod 400 m AGL, a na ma kojoj visini nad naseljenim mjestima, kao i nad mjestima gdje sigurnost ljudi i imovine u zraku, i na zemlji nije dovoljno osigurana.

(11) Slijetanje zračnih jedrilica vrši se u pravcu protivnom pravcu vjetra, na određenoj zoni, a prema naputku za korištenja zračnih luka i instrukcijama rukovoditelja jedrenja. Svako slijetanje zračne jedrilice, mora biti izvršeno iz propisanog aerodromskog kruga letenja. Najmanja visina ulaska u ovaj krug je 150 m AGL.

Članak 33. (Signali)

(1) Pri zračnim jedrenjima upotrebljavaju se određeni signali za označavanje pravca uzlijetanja i slijetanja, za odobrenje uzlijetanja, zabranu slijetanja i obavezno slijetanje, za opasnosti i traženje pomoći i slično.

(2) Signale, njihov izgled i način uporabe propisuje BHDCA odgovarajućim Pravilnikom o letenju zrakoplova.

(3) Svako lice koje vrši zračno jedrenje, kao i lica koja rukovode zračnim jedrenjem, obvezna su da poznaju sve signale iz prethodnog članka, radi pravilne i sigurne uporabe.

Članak 34. (Dodaci)

(1) Dodaci 1 do 18 uz ovaj Pravilnik čine njegov sastavni dio. (2) Dodatke iz stavka 1 ovog članka čine:

a) Dodatak 1- Okvirni program teorijskog osposoblja-vanja za stjecanje dozvole pilota jedrilice;

b) Dodatak 2 - Okvirni program teorijskog osposoblja-vanja za proširenje prava dodijeljenog dozvolom pilota jedrilice na letenje motornom jedrilicom (TMG);

c) Dodatak 3 - Okvirni program teorijskog osposoblja-vanja za stjecanje dozvole pilota motorne jedrilice ((TMG) (kandidati koji polaze od početka);

d) Dodatak 4 - Okvirni program teorijskog osposoblja-vanja za stjecanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom;

e) Dodatak 5 - Okvirni program teorijskog osposoblja-vanja za stjecanje ovlaštenja za letenje bez spoljne vidljivosti;

f) Dodatak 6 - Okvirni program teorijskog osposoblja-vanja za stjecanje ovlaštenja za nastavnika jedriličarstva ili TMG – a;

g) Dodatak 7 – Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za stjecanje dozvole pilota jedrilice;

h) Dodatak 8 – Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za proširenje prava dodijeljenog dozvolom pilota jedrilice na letenje motornom jedrilicom (TMG);

i) Dodatak 9 – Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za stjecanje dozvole pilota motorne jedrilice (TMG) (kandidati koji polaze od početka);

j) Dodatak 10 – Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom;


k) Dodatak 11 - Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za letenje bez spoljne vidljivosti;

m) Dodatak 12 - Okvirni program praktičnog (letačkog) osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za nastavnika jedriličarstva ili nastavnika na (TMG -a);

n) Dodatak 13 – Sadržaji praktičnog (letačkog) dijela ispita i provjera letačke sposobnosti za stjecanje dozvole pilota jedrilice;

o) Dodatak 14 – Izgled sadržaja provjere praktične osposobljenosti/provjere stručnosti za pilota jedrilice //CONTENT OF THE SKILL TEST/PROFICIENCY CHECK FOR SAILPLANE PILOT

p) Dodatak 15 – Prijava i izvješće o provjeri praktične osposobljenosti za pilota jedrilice / APPLICATION AND REPORT FORM FOR THE SAILPLANE PILOT SKILL TEST;

r) Dodatak 16 – Prijava i izvješće o provjeri stručnosti za pilota jedrilice / APPLICATION AND REPORT FORM FOR THE SAILPLANE PILOT PROFICIENCY CHECK;

s) Dodatak 17 – Obrazac knjižice letenja za pilote jedrilica;

t) Dodatak 18 – Dozvola pilota jedrilice – SAILPLANE PILOT LICENCE

DIO ČETVRTI – PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 35. (Prestanak važenja)

(1) Stupanjem na snagu ovog Pravilnika prestaju da važe odredbe Pravilnika o stručnoj spremi, ispitima i dozvolama za rad članova posade zrakoplova ("Službeni list SFRJ", broj 31/80, 53/80, 43/81 i 10/85) u dijelu koji tretira stjecanje i postupanje sa dozvolama i odgovarajućim ovlaštenjima pilota jedrilica.

(2) Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaju da važe odredbe Pravilnika o civilnom zrakoplovnom jedriličarstvu ("Službeni list SFRJ", broj 52/55) u dijelu V – zračna jedrenja.


Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".

Broj 1-3-02-2-479-1/12 10. travnja 2012. godine

Generalni direktor Đorđe Ratkovica, v. r.

DODATAK 1 OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE DOZVOLE PILOTA JEDRILICE

(1) Zrakoplovni propisi: a) Međunarodni zrakoplovni propisi (konvencije,

sporazumi i organizacije); b) Plovidbenost, održavanje i pregledi jedrilica; c) Oznake nacionalne pripadnosti i registracija

zrakoplova; d) Letačke dozvole; e) Pravila letenja zrakoplovima; f) Postupci zrakoplovne navigacije – operativni

postupci zrakoplovima; g) Postupci upravljanja zračnim prometom – podjela

zračnog prostora; h) Pružanje usluga u zračom prometu, upravljanje

zračnim prometom; i) Usluge zrakoplovnog informiranja;

j) Zračne luke, mjesta izvan uzlijetanja i slijetanja na zračnim lukama;

k) Potraga i spašavanje; l) Sigurnost; m) Izvješća o događajima povezanim sa sigurnošću

letenja, n) Nacionalni zrakoplovni propisi.

(2) Ljudske sposobnosti i ograničenja: a) Osnove ljudske sposobnosti; b) Osnove održavanja zdravlja, c) Osnove zrakoplovne psihologije.

(3) Meteorologija: a) Atmosfera; b) Vjetar; c) Osnove termodinamike atmosfere; d) Oblaci i magla; e) Oborine; f) Zračne mase i fronte; g) Ciklonalni i anticiklonalni sustavi; h) Klimatologija; i) Meteorološke opasnosti za letenje; j) Meteorološke informacije.

(4) Komunikacije: a) Definicije; b) Opšti operativni postupci; c) VFR komunikacija; d) Odgovarajući termini informacija o vremenu (VFR); e) Postupci u slučaju prekida komunikacije; f) Komunikacija u slučaju nevolje i hitnosti, g) Opća načela širenja VHF valova i dodijeljene

frekvencije. (5) Aerodinamika i mehanika leta:

a) Aerodinamika (strujanje zraka); b) Mehanika leta; c) Stabilnost; d) Upravljivost; e) Opterećenja u letu i ograničenja; f) Prevučeni let i kovit.

(6) Operativni postupci pri letenju jedrilicom: a) Opći zahtjevi, organizacija letenja jedrilicama; b) Načini uzlijetanja; c) Tehnike jedrenja; d) Krug za slijetanje; e) Izvanaerodromsko slijetanje; f) Posebni operativni postupci i rizici; g) Postupci u slučaju nevolje i hitnosti.

(7) Planiranje leta jedrilicom i performanse: a) Utvrđivanje mase i položaja težišta; b) Polarni dijagram brzina jedrilice – brzina preskoka; c) Planiranje leta i postavljanje discipline; d) ICAO plan leta, e) praćenje leta, izmjena plana u letu.

(8) Opće poznavanje jedrilice – konstrukcije i sustavi, oprema za slučaj hitnosti a) Konstrukcijske izvedbe; b) Sustavi, opterećenja, naprezanja; c) Podvozje, kotači, gume, kočnice; d) Masa i težište; e) Upravljačke komande; f) Instrumenti; g) priručnici i dokumenti; h) plovidbenost, održavanje i pregledi jedrilice.

(9) Navigacija pri letenju jedrilicom: a) Općenito o navigaciji; b) Zemaljski magnetizam i kompasi; c) Karte;


d) Vizualna i računska navigacija; e) Navigacijska priprema preleta; f) Satelitska navigacija (GPS uređaj).

DODATAK 2 OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA PROŠIRENJE PRAVA DODIJELJENOG DOZVOLOM PILOTA JEDRILICE NA LETENJE MOTORNOM JEDRILICOM (TMG)

(1) Aerodinamika i mehanika leta: a) Operativna ograničenja (dodatno za motorne jedrili-

ce (TMG)); b) Propeler; c) Mehanika leta.

(2) Operativni postupci pri letenju motornom jedrilicom (TMG): a) Posebni operativni postupci i rizici; b) Postupci u slučaju nevolje i hitnosti.

(3) Planiranje leta motornom jedrilicom (TMG) i performanse: a) Svrha razmatranja mase motorne jedrilice (TMG); b) Raspored tereta; c) Određivanje položaja težišta; d) Korištenje trimera; e) Performanse motorne jedrilice (TMG); f) Planiranje leta; g) Planiranje goriva; h) ICAO plan leta; i) praćenje leta i izmjene plana tijekom leta.

(4) Opšte poznavanje motorne jedrilice (TMG): a) konstrukcijske izvedbe; b) Sustavi, opterećenja, naprezanja; c) Podvozje, kotači, gume, kočnice; d) Sustav za napajanje gorivom; e) Električni sustav; f) Motori s unutarnjim sagorijevanjem; g) Propeleri; h) Instrumenti i indikatori.

(5) Navigacija pri letenju motornom jedrilicom (TMG): a) Računska navigacija (posebnosti pri letenju zrako-

plovom); b) Navigacija tijekom leta (posebnosti pri letenju

zrakoplovom); c) Osnove teorije rasprostiranja elektromagnetskih

valova; d) Radionavigacijska oprema (osnove); e) Radar (osnove); f) Satelitska navigacija (GPS uređaj).

DODATAK 3 OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE DOZVOLE PILOTA MOTORNE JEDRILICE (TMG) (KANDIDATI KOJI POLAZE OD POČETKA)

Primijeniti sve pod Dodatak 1 i Dodatak 2 ovog Pravilnika.

DODATAK 4 OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE OVLAŠTENJA ZA AKROBATSKO LETENJE JEDRILICOM

(1) Ljudske sposobnosti i ograničenja: a) Prostorna dezorijentacija; b) Mučnina; c) Opterećenje tijela, pozitivna i negativna ubrzanja; d) Djelomičan ili potpun privremeni gubitak vida.

(2) Tehničke karakteristike:

a) Propisi o akrobatskom letenju; b) Zakonitosti i tehnika izvođenja akrobatskih

manevara; c) Opća ograničenja konstrukcija, motora i propelera

(TMG). (3) Ograničenja:

a) Anvelopa leta; b) Dozvoljeni otkloni kormila i zračnih kočnica.

(4) Akrobatski manevri: a) Parametri ulaska u akrobatske manevre; b) Način planiranja kontinuiranog izvođenja akrobat-

skih manevara; c) Manevri valjanjem, manevri propinjanjem, složeni

manevri; d) Ulazak i vađenje iz kovita.

(5) Postupci u slučaju nevolje i hitnosti: a) Izlazak iz nepredviđenih položaja; b) Uvježbavanje brzog napuštanja jedrilice i spašavanje

padobranom.

DODATAK 5 OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE OVLAŠTENJA ZA LETENJE BEZ SPOLJNE VIDLJIVOSTI

(1) Ljudske sposobnosti i ograničenja: a) Osjetila i osjetilne iluzije; b) Dezorijentacija; c) Stres.

(2) Letački instrumenti: a) Brzinomjer, visinomjer, variometar: princip rada,

sustavske pogreške, provjera ispravnosti; b) Vještački horizont, pokazivač skretanja i klizanja,

magnetski kompas: načelo rada, sustavske pogreške, provjera ispravnosti.

(3) Postupci u slučaju nevolje i hitnosti: a) Izlazak iz nepredviđenih položaja; b) Uvježbavanje brzog napuštanja jedrilice i spašavanje

padobranom.

DODATAK 6 OKVIRNI PROGRAM TEORIJSKOG OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE OVLAŠTENJA ZA NASTAVNIKA JEDRILIČARSTVA ILI TMG-a

Pogledati pod člankom 21. stavak 5 ovog Pravilnika.

DODATAK 7 OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE DOZVOLE PILOTA JEDRILICE

(1) Pristupanje osposobljavanju Prije pristupanja osposobljavanju, kandidat za pilota

jedrilice treba biti obaviješten o potrebi posjedovanja odgovarajuće svjedodžbe o zdravstvenoj sposobnosti prije prvog samostalnog leta. (2) Letačko osposobljavanje

Program osposobljavanja treba obuhvatati sljedeće: a) prijeletne provjere, uključujući utvrđivanje mase jedrilice

i položaja težišta, prijeletni pregled jedrilice, meteorološku pripremu i provjeru raspoloživosti zračnog prostora;

b) postupke u krugu za slijetanje, mjere predostrožnosti i postupke za izbjegavanje sudara;

c) upravljanje jedrilicom osmatranjem spoljnih referentnih točaka;

d) letenje pri velikim napadnim uglovima (kritičnom malom brzinom), prepoznavanje početka prevučenog leta i


kovita, puni prevučeni let i kovit, te povrat iz prevučenog leta i vađenje iz kovita;

e) letenje kritičnim velikim brzinama, prepoznavanje ulaska u spiralno poniranje i povrat iz spiralnog poniranja;

f) različiti načini uzlijetanja pri čelnom, bočnom i leđnom vjetru;

g) slijetanje pri čelnom, bočnom i leđnom vjetru; h) slijetanje na kratke terene i izvanaerodromsko slijetanje –

izbor terena i mjere predostrožnosti pri izvanaerodromskom slijetanju;

i) prelet jedrilicom, vizualna orijentacija, računska navigacija i korištenje ostalih navigacijskih pomagala;

j) tehnike jedrenja (u skladu s geografskim karakteristikama područja letenja);

k) postupci u slučaju nevolje i hitnosti; l) postupci pri komuniciranju s kontrolom letenja.

Prije nego učeniku pilotu dozvoli prvi samostalan let, nastavnik letenja mora biti uvjeren da je učenik pilot u potpunosti sposoban upravljati sustavima i opremom jedrilice. (3) Sadržaj programa osposobljavanja

Navedeni redoslijed treba prvo koristiti kao referentni popis vježbi i kao vodič nastavniku letenja. Stvarni poredak i sadržaj ovisit će o sljedećim, međusobno povezanim, čimbenicima: a) napretku i sposobnosti kandidata; b) meteorološkim uvjetima koji utječu na let; c) raspoloživom vremenu leta; d) nastavnim tehnikama; e) radnom okruženju; f) primjenjivosti vježbe za određeni tip jedrilice.

Prema odluci nastavnika letenja neke od navedenih vježbi mogu se izvoditi istovremeno tijekom jednog leta, a neke druge vježbe mogu se izvoditi kroz nekoliko letova.

Vježbe 1. do 17. moraju se provesti prije prvog samostalnog leta pilota učenika.

Vježba 1: Upoznavanje s jedrilicom

- karakteristike jedrilice, - kabina, instrumenti i oprema, - komande jedrilice – palica, pedale, zračne kočnice, krilca,

zakrilca, trimer, - otkačivač užeta, podvozje, - uvježbavanje korištenja lista provjera.


- korištenje sigurnosne opreme (padobran), - postupci u slučajevima kvarova, - uvježbavanje napuštanja jedrilice u slučaju nevolje ili

hitnosti.

Vježba 3: Priprema leta

- dogovor prije leta, - obvezna dokumentacija u jedrilici, - potrebna oprema za namjeravani let, - rukovanje jedrilicom na zemlji (povlačenje, parkiranje,

osiguranje), - prijeletni pregled jedrilice izvana i iznutra, - provjera mase i položaja težišta jedrilice, - podešavanje naslona, sjedišta i/ili pedala, - postupak s putnicima (ako je primjenjivo), - provjera prije uzlijetanja.

Vježba 4: Informativni let

- upoznavanje s područjem letenja, - postupci i načini motrenja.

Vježba 5: Djelovanje komandi

- postupci i načini motrenja, - korištenje vizualnih orijentira, - primarno djelovanje komandi u pravolinijskom letu i u

zaokretu, - referentni položaj i djelovanje komande kormila visine - zavisnost položaja i brzine - djelovanje zakrilca (ako postoje) i zračnih kočnica

Vježba 6: Koordinirani ulazak i izlazak iz zakreta umjerenog nagiba (do 30°)

- postupci i načini motrenja, - sekundarno djelovanje krilca (neželjeno skretanje s

pravca) i kormila pravca (neželjeni nagib), - koordinacija, - ulaženje u zaokret i izlaženje iz zaokreta, povratak u

pravolinijski let.

Vježba 7: Pravolinijski let

- postupci i načini osmatranja, - održavanje pravolinijskog leta, - letenje kritično velikim brzinama, - prikaz svojstvene dubinske stabilnosti, - upravljanje po visini korištenjem trimera, - održavanje nagiba, smjera i ravnoteže, - motrenja brzinomjera i promjena brzine u odnosu na

horizont.

Vježba 8: Zaokret

- postupci i načini motrenja, - ulaženje u zaokret (srednji nagib), - stabiliziranje zaokreta, - izlaženje iz zaokreta, - pogreške pri izvođenju zaokreta (bočno klizanje), - zaokret prema željenom smjeru, korištenje kompasa ili

orijentira na zemlji, - korištenje instrumenata (kuglica, nit) za precizno

izvođenje zaokreta.


Cilj vježbe je razvijanje sposobnosti učenika pilota u prepoznavanju nenamjernog leta kritično malim brzinama (veliki napadni kut) i vještine upravljanja jedrilicom pri povratku na normalne brzine.

- provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - uvod u osobine leta malim brzinama, - kontrolirano usporavanje i letenje nа velikim

napadnim kutovima.


- provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - znaci koji prethode prevučenom letu, prepoznavanje,

povratak, - znaci prevučenog leta, prepoznavanje, povratak, - približavanje prevučenom letu u konfiguraciji leta za

prilaz na slijetanje, - prepoznavanje i povratak iz dinamičkog prevlačenja

Vježba 11: Prepoznavanje i izbjegavanje kovita

- provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - prevlačenje i povratak iz prevlačenja (prevlačenja s

nagibom krila do 45°), - ulazak u puni kovit (u skladu s letačkim priručnikom

jedrilice), - prepoznavanje punog kovita (u skladu s letačkim

priručnikom jedrilice), - vađenje iz punog kovita (u skladu s letačkim priručnikom

jedrilice),


- Napomena: Prije izvođenja ove vježbe obveza nastavnika je proučiti letački priručnik, te uraditi izračun rasporeda mase i položaja težišta jedrilice.

UZLIJETANJE – RAZLIČITI NAČINI UZLIJETANJA

Napomena: Pilot učenik se mora osposobiti za korištenje najmanje jednog od pet niže navedenih načina uzlijetanja:

Vježba 12: Uzlijetanje vučom sa zemlje

- signali i/ili komunikacija prije i tijekom uzlijetanja, - korištenje opreme za uzlijetanje vučom sa zemlje, - prijeletne provjere, - uzlijetanje pri čelnom, bočnom i leđnom vjetru, - optimalan profil leta i ograničenja pri uzlijetanju vučom

sa zemlje, - postupak otkačivanja, - postupci pri pogreškama u uzlijetanju.

Vježba 13: Uzlijetanje aviozapregom

- signali i/ili komunikacija prije i tijekom uzlijetanja, - korištenje opreme za uzlijetanje aviozapregom, - prijeletne provjere, - uzlijetanje pri čelnom, bočnom i leđnom vjetru, - pravolinijski let, zaokret i klizanje tijekom leta u

aviozaprezi, - nepravilni položaji u aviozaprezi i povratak u normalan

položaj, - snižavanje aviozaprege, - postupak otkačivanja, - pogreške i njihovo izbjegavanje prilikom uzlijetanja

aviozapregom.

Vježba 14: Uzlijetanje jedrilicom s pomoćnim motorom

- postupci izvlačenja i uvlačenja pomoćnog motora, - pokretanje motora i mjere opreza, - prijeletne provjere, - postupci smanjivanja buke motora, - provjere tijekom i nakon uzlijetanja, - uzlijetanje pri čelnom, bočnom i leđnom vjetru, - postupci pri otkazu rada motora, - prekid uzlijetanja, - uzlijetanje s kratkih terena i rastojanje od prepreka

(proračun mogućnosti), - tehnika uzlijetanja s kratkih terena s mekanom podlogom.


- postupak prilaženja krugu za slijetanje, - izbjegavanje sudara, postupci i načini motrenja, - provjere prije slijetanja, - postupci u krugu za slijetanje, pozicija niz vjetar, osnovni

krak, - utjecaj vjetra na brzinu prilaza i prizemljenja, - korištenje zakrilca (ako je primjenjivo), - predočavanje ciljane točke i mjesta slijetanja, - upravljanje tijekom prilaza i korištenje zračnih kočnica, - tehnika letenja i način osmatranja pri ulasku u finalni

(završni) prilaz, - prilaženje i slijetanje pri čelnom, bočnom i leđnom vjetru, - postupci (tehnike) slijetanja na kratke terene.

Vježba 17: Prvi samostalan let

- priprema leta od strane nastavnika, - upozoravanje na karakteristike terena i ograničenja, - korištenje potrebne opreme, - posmatranje i razrada leta od strane nastavnika.


- oštri zaokreti s nagibom od 45°, - izbjegavanje prevlačenja i kovita tijekom zaokreta,

- povratak iz neuobičajenih položaja, uključujući i spiralno poniranje.

TEHNIKE JEDRENJA

Napomena: Pilot učenik se mora osposobiti za korištenje najmanje jedne od tri niže navedene tehnike jedrenja:

Vježba 19: Tehnike jedrenja u termici

- postupci i načini motrenja, - osjećanje i prepoznavanje termike, - korištenje zvučnog variometra, - priključivanje kruženju u termici i pravo prvenstva, - letenje u blizini drugih jedrilica, - tehnike centriranja, - napuštanje termike.

Vježba 20: Tehnike jedrenja na padini

- postupci i načini osmatranja, - praktična primjena pravila letenja na padini, - optimizacija putanje leta, - brzina jedrilice pri letenju na padini.

Vježba 21: Tehnike jedrenja na valovima

- postupci i načini motrenja, - tehnike priključivanja na valove, - promjena granične brzine s povećanjem visine leta, - korištenje kisika.

Vježba 22: Izvanaerodromsko slijetanje

- područje doleta, - postupci ponovnog pokretanja motora (samo za jedrilice s

pomoćnim motorom), - odabir terena za slijetanje, - procjena kruga za slijetanje i karakteristične točke, - postupci izvođenja krug za slijetanje i prilaženje, - postupci nakon slijetanja.

PRELETI

Napomena: Sve niže navedene vježbe moraju se obraditi prije leta u slučajevima kada se pilot učenik upućuje na samostalan prelet:

Vježba 23: Planiranje preleta

- meteorološka prognoza i aktualni podaci, - NOTAM, zračni prostor, - izbor i priprema navigacijske karte, - priprema rute preleta, - radiotelefonske komunikacijske frekvencije, - prijeletni administrativni postupak, - popunjavanje i predaja plana leta, - masa i karakteristike jedrilice, - alternativne zračne luke i tereni za slijetanje, - sigurnosne visine.

Vježba 24: Navigacija tijekom leta

- održavanje i povratak na pravac leta, - korištenje radiotelefonske komunikacijske postaje i

frazeologija, - planiranje tijekom leta, - postupci prolaska kontoliranih zračnih prostora, - postupci orijentiranja, - postupci u slučaju gubitka orijentacije, - korištenje ostale opreme, - postupak prilaženja krugu za slijetanje i slijetanja na

dolaznoj zračnoj luci.

Vježba 25: Tehnike preleta

- postupci i načini motrenja, - određivanje optimalne brzine preskoka, - smanjenje rizika tijekom preleta.


DODATAK 8 OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA PROŠIRENJE PRAVA DODIJELJENOG DOZVOLOM PILOTA JEDRILICE NA LETENJE MOTORNOM JEDRILICOM (TMG) Vježba 1: Upoznavanje s motornom jedrilicom (TMG)

- karakteristike motorne jedrilice (TMG), - kabina, instrumenti i oprema, - sustavi, - uvježbavanje korištenja lista provjera.


- postupci u slučaju požara na zemlji i u letu, - postupci u slučaju požara motora i električnog sustava, - postupci u slučajevima kvarova ili otkaza, - uvježbavanje napuštanja motorne jedrilice (TMG) u

slučaju nevolje i hitnosti.

Vježba 3: Priprema leta i postupci nakon leta

- obvezna dokumentacija u motornoj jedrilici (TMG), - potrebna oprema za namjeravani let, - spoljni pregled, - unutarnji pregled, - podešavanje naslona, sjedišta i/ili pedala, - provjere prije pokretanja motora i zagrijavanja, - provjere rada motora, - zaustavljanje rada motora, - rukovanje na zemlji (povlačenje, parkiranje, osiguranje), - popunjavanje i ovjera dokumentacije.

Vježba 4: Voženje

- provjere prije voženja, - pokretanje, održavanje brzine, zaustavljanje, - rukovanje motorom, - održavanje smjera voženja i zaokretanje, - zaokretanje na skučenom prostoru, - postupak parkiranja i mjere opreza, - utjecaj vjetra i upravljačke komande, - utjecaj površine zemlje, - slobodno pomicanje kormila pravca, - signali parkera na aerodromu, - provjera instrumenata, - postupci komuniciranja sa kontrolom letenja.

Vježba 5: Uvježbavanje postupaka u slučaju nevolje i hitnosti pri voženju

- kvar upravljačkog sustava i kočnica.

Vježba 6: Pravolinijsko letenje

- postizanje i održavanje pravolinijskog leta korištenjem snage motora,

- letenje kritično velikim brzinama, - prikaz svojstvene dubinske stabilnosti, - upravljanje po dubini korištenjem trimera, - održavanje razine, nagiba i smjera leta pri odabranoj

brzini (korištenjem snage motora), - održavanje razine, nagiba i smjera leta pri promjeni brzine

i konfiguracije motorne jedrilice (TMG), - korištenje instrumenata za precizno letenje.

Vježba 7: Penjanje

- započinjanje i održavanje normalne i najveće brzine penjanja,

- dostizanje odabrane visine, - penjanje na ruti (penjanje tijekom krstarenja), - penjanje sa spuštenim zakrilcima, - povratak na normalno penjanje,

- najveći kut penjanja, - korištenje instrumenata za precizno letenje, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.

Vježba 8: Snižavanje

- započinjanje i održavanje snižavanja, - dostizanje odabrane visine, - kut snižavanja, snižavanje na ruti (snižavanje tijekom

krstarenja), - bočno klizanje, - korištenje instrumenata za precizno letenje, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.

Vježba 9: Zaokret

- započinjanje i održavanje zaokreta, - povratak u pravolinijski let, - pogreške pri izvođenju zaokreta (brzina i nagib), - zaokret pri penjanju, - zaokret pri snižavanju, - klizanje u zaokretu, - zaokret prema odabranom smjeru, korištenje kompasa, - korištenje instrumenata za precizno letenje,


Cilj vježbe je razvijanje sposobnosti učenika pilota u prepoznavanju nenamjernog leta kritično malim brzinama (veliki napadni kut) i vještine upravljanja motornom jedrilicom (TMG) pri povratku na normalne brzine. - provjera mogućnosti sigurnog izvođenja, - uvod u osobitosti leta malim brzinama, - kontrolirano usporavanje i letenje ne velikim napadnim

kutovima, - korištenje pune snage motora za prelazak u normalnu

brzinu penjanja, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.


- uvježbavanje i sposobnosti donošenja odluka, - provjera mogućnosti sigurnog izvođenja - znaci koji prethode prevučenom letu, - prepoznavanje prevučenog leta, - prevučeni let bez i uz korištenje snage motora, - povratak u normalan let nakon propadanja krila, - približavanje prevučenom letu u konfiguraciji leta za

prilaz na slijetanje bez i uz korištenja snage motora, povratak tijekom početne faze u normalan let.

Vježba 12: Uzlijetanje i penjanje prema poziciji niz vjetar

- provjere prije uzlijetanja, - uzlijetanje pri čelnom vjetru, - čuvanje nosnog točka (ako je primjenjivo), - uzlijetanje s bočnim vjetrom, - postupci tijekom i nakon uzlijetanja, - tehnika uzlijetanja s kratkih terena s mekanom podlogom

(proračun mogućnosti) - postupci smanjenja buke, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.


- postupci u krugu za slijetanje, pozicija niz vjetar, osnovni krak,

- prilaz i slijetanje uz korištenje snage motora, - čuvanje nosnog kotača (ako je primjenjivo), - uticaj vjetra na brzinu prilaza i prizemljenja, - korištenje zračnih kočnica i zakrilаca, - prilaženje i slijetanje pri bočnom vjetru, - prilaz i slijetanje s ugašenim motorom, - tehnika slijetanja na kratke terene sa mekanom podlogom,


- prilaženje i slijetanje bez uporabe zakrilаca (ako je primjenjivo),

- tehnika slijetanja sa repnim kotačem (motorne jedrilice (TMG) s repnim kotačem),

- prekid slijetanja i produžavanje, - postupci smanjenja buke, - uvježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.


- prekid uzlijetanja, - otkaz motora nakon uzlijetanja, - prekid prilaženja na slijetanje, - prekid slijetanja s produžavanjem, - postupci pri požaru motora i elekroopreme.

U cilju sigurnosti potrebno je da piloti osposobljeni za letenje motornom jedrilicom (TMG) s nosnim kotačem obave nekoliko letova s nastavnikom u svrhu prilagođavanja, prije prelaska na samostalno letenje motornom jedrilicom (TMG) s repnim kotačem i obrnuto.


- oštri zaokret s nagibom od 45°, na istoj visini i u poniranju,

- izbjegavanje prevlačenja i kovita tijekom zaokreta, - povratak iz neuobičajnih položaja, uključujući I spiralno

poniranje, - ubježbavanje vještina i sposobnosti donošenja odluka.

Vježba 16: Zaustavljanje i ponovno pokretanje motora u letu

- postupci hlađenja motora, - postupci gašenja motora u letu, - postupci letenja kao jedrilica, - ponovno pokretanje motora.

Vježba 17: Slijetanje u hitnosti s ugašenim motorom

- postupci slijetanja u hitnosti, - odabir terena za slijetanje, uključujući rezervni teren u

slučaju promjene plana, - područje doleta, - snižavanje, - karakteristične točke, - provjere motora, - korištenje radiotelefonske komunikacijske postaje, - osnovni krak, - završni prilaz, - slijetanje, - postupci nakon slijetanja.

Vježba 18: Slijetanje iz predostrožnosti

- izvođenje postupaka prilaženja na slijetanje izvan zračnih luka do visine odluke,

- razlozi za slijetanje iz predostrožnosti, - uvjeti letenja, - izbor terena za slijetanje (zračne luke, zračne luke izvan

uporabe, polja) - krug za slijetanje i prilaz - postupci nakon slijetanja

Vježba 19: Navigacija tijekom leta Priprema leta

- meteorološka prognoza i aktualni podaci, - odabir i priprema navigacijske karte (odabir rute, struktura

zračnog prostora, sigurnosna visina), - izračun (magnetski smjer i vrijeme leta na ruti, potrošnja

goriva, masa i položaj težišta, performanse),

- letne informacije (NOTAM, radiotelefonske komunikacijske frekvencije, alternativne zračne luke),

- dokumentacija motorne jedrilice (TMG), - prijeletni administrativni postupak, - popunjavanje i predaja plana leta.

Odlazak

- organizacija rada u kabini, - postupci prilikom odlaska (podešavanje visinomjera,

komunikacija s kontrolom letenja, postavljanje smjera letenja, zapisivanje vremena uzlijetanja).

Na ruti

- održavanje visine i smjera leta, - popravak očekivanog vremena dolaska i smjera leta - vođenje zabilješki, - korištenje radiotelefonske komunikacijske postaje i

frazeologija, - minimalni meteorološki uvjeti za nastavak leta, - donošenje odluka tijekom leta, - postupci prolaska kontroliranih zračnih prostora, - postupci pri promjeni rute, - postupci orijentiranja, - postupci u slučaju gubitka orijentacije.

Postupci na aerodromu dolaska

- komuniciranje s kontrolom letenja, - podešavanje visinomjera, - postupak prilaženja krugu za slijetanje, - postupci u krugu za slijetanje, - parkiranje, - osiguranje motorne jedrilice (TMG), - dopunjavanje goriva, - zatvaranje plana leta, - administrativni postupci nakon leta.

Vježba 20: Navigacija pri letenju na malim visinama i u uvjetima slabe vidljivosti

- postupci prije snižavanja, - opasnosti (konfiguracija terena i prepreke), - čitanje navigacijskih karata, - utjecaj vjetra i turbulencije, - razvijanje osjećaja visine iznad terena (izbjegavanje

opasnog približavanja terenu i/ili preprekama), - izbjegavanje zaštićenih područja zbog buke, - krug za slijetanje, - krug za slijetanje i slijetanje pri lošim meteorološkim

uvjetima.

Vježba 21: Osnove radionavigacije Korištenje GPS ili VOR/NDB uređaja

- izbor kontrolnih točaka, - indikacija prema/ od ZRNS, orijentacija, - Poruke o pogreškama.

Korištenje VHF/DF uređaja

- raspoloživost, AIP, frekvencije, - radiotelefonski komunikacijski postupci, - određivanje QDM i navođenje,

Korištenje radara

- raspoloživost, AIP, - radio telefonski komunikacijski postupci, - odgovornost pilota, - sekundarni nadzorni radar (transponder, odabir koda,

provjera i odgovor)


DODATAK 9 OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE DOZVOLE PILOTA MOTORNE JEDRILICE (TMG) (KANDIDATI KOJI POLAZE OD POČETKA)

Primijeniti sve iz Dodatka 7 i Dodatka 8 ovog Pravilnika.

DODATAK 10 OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE OVLAŠTENJA ZA AKROBATSKO LETENJE JEDRILICOM

Vježbe programa letačkog osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za akrobatsko letenje jedrilicom treba ponavljati tako sve dok kandidat ne postigne sigurnost u izvođenju akrobatskih manevara. Po završenom osposobljavanju pilot jedrilice treba biti sposoban obaviti samostalan let koji sadrži niz akrobatskih manevara. Izvođenje akrobacija s nastavnikom u jedrilicama s dva sjedišta i izvođenje samostalnih akrobacija mora se prilagoditi ograničenjima i dopuštenim manevrima za svaki tip jedrilice.

Vježbe trebaju sadržavati najmanje sljedeće stavke praktičnog (letačkog) osposobljavanja (ako je dopušteno):

Vježba 1: Provjera dosegnute tehnike pilotiranja

- let minimalnom brzinom i prevlačenje, - oštar zaokret, - bočno klizanje, - kovit, - vađenje iz spiralnog poniranja, - vađenje iz nepravilnog položaja.

Vježba 2: Osnovni akrobatski manevri:

- petlja, - šandela, - ranversman, - "položena" (polegnuta) osmica ("lazy eight")

Vježba 3: Posebni akrobatski manevri:

- imelman, - returneman, - zvono, - valjak, - leđni let, - leđni zaokret, - leđna petlja.

DODATAK 11 OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE OVLAŠTENJA ZA LETENJE BEZ SPOLJNE VIDLJIVOSTI

Vježbe programa letačkog osposobljavanja za stjecanje ovlaštenja za letenje bez spoljne vidljivosti treba ponavljati sve dok kandidat ne postigne sigurnost u izvođenju letačkih operacija pod pokrivačem.

Vježbe trebaju sadržavati najmanje sljedeće stavke praktičnog (letačkog) osposobljavanja:

Vježba 1: Let za upoznavanje

- pokazivanje načina letenja i pokazivanje instrumenata, - letenje bez pokrivača, - letenje s pokrivačem.

Vježba 2: Pravolinijski let i održavanje brzine (letovi pod pokrivačem)

- održavanje nagiba, - održavanje smijera, - održavanje i promjena brzine leta.

Vježba 3: Zaokreti i ustaljeno kruženje (letovi pod pokrivačem)

- blagi zaokreti, - izlaženje iz zaokreta u pravolinijski let, - promjena smijera kruženja u zaokretu.

Vježba 4: Izlaženje u zadanom smjeru (letovi pod pokrivačem)

- izlaženje iz zaokreta u zadani smijer po magnetnom kompasu standardnim skretanjem,

- izlaženje iz zaokreta graničnih brzina skretanja.

Vježba 5: Izlaženje iz nenormalnih situacija (letovi pod pokrivačem)

- izlaženje iz prevučenog leta, - izlaženje iz klizanja, - izlaženje iz povećanje brzine leta, - prepoznavanje i vađenje iz kovita i spirale.

DODATAK 12 OKVIRNI PROGRAM PRAKTIČNOG (LETAČKOG) OSPOSOBLJAVANJA ZA STJECANJE OVLAŠTENJA ZA NASTAVNIKA JEDRILIČARSTVA ILI NASTAVNIKA NA TMG-a

Pogledati pod člankom 21. stav 5 ovog Pravilnika.

DODATAK 13. SADRŽAJI PRAKTIČNOG (LETAČKOG) DIJELA ISPITA I PROVJERA LETAČKE SPOSOBNOSTI ZA STJECANJE DOZVOLE PILOTA JEDRILICE

(1) Dužnost kandidata je priprema ispitnog leta i provjera ukrcaja potrebne opreme i dokumentacije.

(2) Kandidat treba ispitivaču jasno navesti sve dužnosti i provjere koje provodi. Provjere treba provoditi u skladu s letačkim priručnikom i/ili listom provjera jedrilice kojim se izvodi ispitni let.

(3) Tijekom ispitnog leta kandidat treba pokazati: a) sposobnost upravljanja jedrilicom u okviru

propisanih ograničenja letenja; b) smireno i točno izvođenje letačkih manevara; c) zrakoplovne vještine i sposobnost donošenja odluka; d) primjenu zrakoplovnih znanja; e) sposobnost upravljanja jedrilicom tijekom cijelog

leta na način da ne dovede u pitanje uspješan završetak svih postupaka i manevara.

(4) Sadržaj ispitnog leta (definiran Dodatkom 14) a obuhvata: a) Priprema i uzlijetanje (korištenje liste provjera,

pregled jedrilice prije uzlijetanja) 1) prijeletni (dnevni) pregled jedrilice, dokument-

acije, NOTAM i priprema, 2) provjera mase, težišta i izračun performansi, 3) poznavanje načina korištenja jedrilice, 4) provjera prije uzlijetanja.

b) Način uzlijetanja (primjenjuje se jedno od tri moguća načina uzlijetanja): 1) Uzlijetanje vučom sa zemlje (stacionarnim

vitlom ili automobilom) - signali prije i tijekom uzlijetanja,

uključujući poruke rukovatelju vitla, - odgovarajući profil leta, - simulacija prekida vuče, - svjesnost položaja.

2) Uzlijetanje aviozapregom - signali prije i tijekom uzlijetanja,

uključujući komunikaciju s pilotom zrakoplova,

- zatrčavanje, uzlijetanje i penjanje,


- prekid zatrčavanja (simulacija ili usmeno ispitivanje),

- praćenje zrakoplova u pravolinijskom letu i u zaokretima,

- popravljanje nepravilnog položaja pri praćenju,

- otkačivanje, - praćenje leta i letačka vještina tijekom

faze uzlijetanja. 3) Uzlijetanje pomoćnim motorom (samo u

jedrilici s pomoćnim motorom) - suradnja s kontrolom letenja (ako je

primjenjivo), - postupci uzlijetanja na aerodromu, - zatrčavanje, uzlijetanje i penjanje, - praćenje leta i vještina letenja tijekom

faze uzlijetanja, - simulacija otkaza motora nakon

uzlijetanja, - gašenje motora i spremanje.

(5) Opće radnje: a) održavanje položaja i brzine u pravolinijskom letu; b) koordinacija tijekom zaokreta s nagibom od 30°,

postupci i načini motrenja i izbjegavanja sudara; c) vađenje iz zaokreta prema odabranom orijentiru i uz

uporabu kompasa; d) letenje na velikim napadnim kutovima (malom

brzinom); e) prevučeni let i povratak iz prevučenog leta; f) kovit i vađenje iz kovita; g) koordinirani zaokret s nagibom od 45°, postupci i

načini motrenja i izbjegavanja sudara; h) poznavanje okruženja letilišta.

(6) Krug za slijetanje, prilaz i slijetanje: a) postupak prilaženje krugu za slijetanje; b) postupci i načni osmatranja i izbjegavanja sudara; c) provjere prije slijetanja; d) let po krugu za slijetanje, prilaženje, slijetanje; e) točnost slijetanja (simulacija izvanaerodromskog

slijetanja na kratak teren); f) slijetanje s bočnim vjetrom ako to uvjeti

omogućavaju.








DODATAK 17 OBRAZAC KNJIŽICE LETENJA ZA PILOTE JEDRILICA

Knjižica letenja omogućava pilotu vođenje evidencije o naletu na konvencionalan način tako da osigurava trajni zapis. Pilot koji leti različite kategorije zrakoplova treba za svaku kategoriju imati zasebnu knjižicu letenja. (1) Zapisi u knjižicu letenja trebaju biti upisani tintom ili

neizbrisivom olovkom, čim je prije moguće nakon svakog leta.

(2) Knjižica letenja u koju se upisuju letovi jedrilicom treba sadržavati najmanje sljedeće podatke: a) lične podatke: prezime i ime, te adresu pilota

imatelja knjižice letenja; b) za svaki let: c) datum leta; d) mjesto i vrijeme uzlijetanja, te mjesto i vrijeme

slijetanja; e) tip (model, varijacija tipa) i registracija zrakoplova; f) način starta; g) ukupno vrijeme leta (nalet),

h) dužnost tijekom leta (pilot "P", učenik pilot "UP", nastavnik "N", ispitivač "I");

i) svrha i zadatak leta; j) udaljenost preleta; k) napomene i ovjera.

(3) Upisivanje naleta: a) nalet u svojstvu pilota jedrilice može se upisati u

sljedećim slučajevima: - kada pilot jedrilice tijekom leta obnaša dužnost

zapovjednika jedrilicе, - kada učenik pilot jedrilice leti samostalno, - kada nastavnik letenja tijekom leta obnaša

dužnost nastavnika ili ispitivača. b) nalet u svojstvu nastavnika letenja jedrilicom može

se upisati u slučajevima kada pilot jedrilice tijekom leta obavlja dužnost nastavnika letenja ili ispitivača.

(4) Prihvatljive su knjižice dimenzije standardnog formata od najmanjeg A6 do najviše A4 sa čvrsto uvezanim i numeriranim stranicama.



На основу чланa 16. и 61. став (1) и (2) Закона о

управи ("Службени гласник БиХ", број 32/09 и 102/09), чланa 14. став (1), члана 15. став (1) и члана 85. став (3) Закона о ваздухопловству Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 39/09), генерални директор Дирекције за цивилно ваздухопловство Босне и Херцеговине доноси

ПРАВИЛНИК О УСЛОВИМА И НАЧИНУ СТИЦАЊА, ИЗДАВАЊА, ПРОДУЖАВАЊА И ОБНАВЉАЊА ДОЗВОЛА И

ОВЛАШЋЕЊА ПИЛОТА ЈЕДРИЛИЦА, УСЛОВИМА И ПРАВИЛИМА ВАЗДУШНОГ ЈЕДРЕЊА

ДИО ПРВИ – ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет)

(1) Овим Правилником прописује се оспособљавање, испити, дозволе и овлашћења пилота једрилица.

(2) Одредбе овога Правилника примјењују се на летење једрилица, једрилица с помоћним мотором и летење моторних једрилица (TMG) када њима управља ималац дозволе пилота једрилице.

(3) Израда, регистрација, пловидбеност, одржавање, осигурање и правила летења једрилица, једрилица с помоћним мотором и моторних једрилица (TMG) уређени су посебним прописима.

Члан 2. (Појмови)

(1) Појмови који се користе у овом Правилнику имају сљедеће значење: а) aкробатски лет (aerobatic flight): намјерно

изведен маневар ваздухопловом у лету који укључује наглу промјену положаја, неуобичaјeн положај или неуобичајену промјену брзине лета ваздухоплова, осим у случајевима неуобичајених положаја при нормалном летењу или при оспособљавању за дозволу, односно овлашћење које није овлашћење за акробатско летење;

б) дозвола пилота једрилице (sailplane pilot licence (SPL): документ на основу којег се пилоту једри-лице допушта остваривање права додијељеног дозволом пилота једрилице, односно обављање дужности вође једрилице или једрилице с помоћним мотором, а у складу с овлашћењима из дозволе;

ц) издавање (нпр. пилотске дозволе или овлашћења) (issue of e.g. pilot licence or rating): администра-тивни поступак који се проводи за вријеме важности дозволе или овлашћења и допушта имаоцу остваривање права додијељеног дозво-лом или овлашћењем, за одређени период, а које слиједи након испуњења прописаних услова;

д) једрилица (glider, sailplane): ваздухоплов тежи од ваздуха, који узгон у лету остварује динамичком реакцијом ваздуха на непокретним површинама, а чији слободан лет не зависи од мотора;

е) једрилица с помоћним мотором (powered sailplane): ваздухоплов опремљен с једним или више помоћних мотора, који у лету, када мотори не раде, има карактеристике једрилице;

ф) кандидат (applicant): подносилац захтјева за полагање испита (теоријског и/или практичног

(летачког)) за стицање дозволе пилота или за стицање овлашћења;

г) категорија ваздухоплова (category of aircraft): разврставање ваздухоплова према његовим основним карактеристикама, нпр. авион, хеликоптер, ваздушни брод, једрилица, балон;

х) моторна једрилица (touring motor glider (TMG)): посебна изведба једрилице с уграђеним мотором и пропелером, који се не могу увући. Моторна једрилица мора бити способна полетјети и пењати се властитим погоном, а у складу с летачким приручником;

и) надлежно тијело (authority): тијело које обавља послове у складу са одредбама овога Правилника. У Босни и Херцеговини надлежно тијело је Дирекција за цивилно ваздухопловство (у даљњем тексту: BHDCA);

ј) налет или вријеме летења (flight time): укупно вријеме од тренутка када се једрилица покрене у сврху полијетања до тренутка када се потпуно заустави на крају лета;

к) налет с наставником (dual instruction time): налет једрилицом током којег наставник летења обавља практично (летачко) оспособљавање;

л) обнављање важења (нпр. пилотске дозволе или овлашћења) (renewal (of e.g. pilot licence or rating)): административни поступак који се проводи након истека важења пилотске дозволе или овлашћења, а у сврху обнављања пилотске дозволе или овлашћења, за одређени период који слиједи након испуњења прописаних услова;

м) организовано летење: летење једрилицама у сврху: 1) спортског такмичења или ваздухопловне

приредбе, 2) летења групе од три или више пилота, 3) практичног (летачког) оспособљавања.

н) овлашћење (rating): упис у дозволу који одређује посебне услове, права или ограничења садржана у дозволи;

о) прелет (cross-country flight): лет једрилицом од почетне до завршне тачке руте коришћењем узлазних ваздушних струјања и уобичајених навигационих поступака;

п) продужење важења (нпр. пилотске дозволе или овлашћења) (revalidation (of e.g. pilot licence or rating)): административни поступак који се проводи за вријеме важења пилотске дозволе или овлашћења, и допушта имаоцу даље остваривање права додијељеног дозволом или овлашћењем, за одређени период које слиједи након испуњења прописаних услова;

р) самосталан налет (solo flight time): налет током којег је пилот или ученик пилот једина особа у једрилици;

с) валидација (нпр. пилотске дозволе или овлашћења) (validation e.g. pilot licence or rating): административни поступак који се проводи за вријеме важења стране дозволе или овлашћења и допушта имаоцу наставак остваривања права додијељеног дозволом или овлашћењем, за одређени период, а које слиједи након испуњења прописаних услова;

т) вођа ваздухоплова (pilot in command): пилот којем оператор или власник додијели функцију


вође ваздухоплова одговорног за безбједно извођење лета;

у) ваздухоплов (aircraft): свака направа која се одржава у атмосфери реакцијом ваздуха, осим реакције ваздуха у односу на земљину површину.

Члан 3. (Скраћенице)

(1) Скраћенице које се користе у овом Правилнику имају сљедеће значење: а) AIP – Aeronautical Information Publication, Збирка

ваздухопловних информација; б) GPS – Global Positioning System, систем

глобалног позиционирања; ц) ICAO – International Civil Aviation Organiza-

tion, Међународна организација за цивилно ваздухопловство;

д) NDB – Non-directional Radio Beacon, неусмјерени радиофар;

е) VHF – Very High Frequency, врло висока фреквенција (30 – 300 MHz);

ф) VOR-Very High Frequency omnidirectional radio range, VHF свесмјерни радиофар;

г) ДПЈ – Sailplane Pilot Licence, дозвола пилота једрилице;

х) TMG – Touring Motor Glider, моторна једрилица; и) ЗРНС – Ground Radio Navigation Device,

земаљско радио-навигационо средство; ј) AGL – Above Ground Level, висина изнад терена.

ДИО ДРУГИ – УСЛОВИ И НАЧИН СТИЦАЊА, ИЗДАВАЊА, ПРОДУЖАВАЊА И ОБНАВЉАЊА ДОЗВОЛА И ОВЛАШЋЕЊА ПИЛОТА ЈЕДРИЛИЦА

Члан 4. (Руководилац летења)

(1) Руководилац летења је особа која је овлашћена од стране летачке организације да организује и руководи летењем на летјелишту за које је надлежна та летачка организација.

(2) Свако организовано летење једрилицама мора надгледати руководилац летења. Руководилац летења мора бити пунољетан, мора имати важећу ДПЈ и летачко искуство од најмање 30 сати летења и 30 полијетања и слијетања као пилот (вођа) једрилице након издавања дозволе пилота једрилице, а када лете ученици пилоти, руководилац летења мора имати важеће овлашћење наставника једриличарства.

(3) Дужности руководиоца летења су сљедеће: a) прије почетка летења провјерити метеоролошку

ситуацију и ситуацију на мјесту полијетања, односно када је предвидиво и на мјесту слијетања;

б) сарађивати с надлежном контролом летења; ц) одлучити о почетку, прекиду и завршетку

летења; д) бринути за ред и дисциплину на мјесту полије-

тања, односно када је предвидиво и на мјесту слијетања;

е) забранити коришћење ваздухоплова или опреме за коју утврди да није исправна;

ф) забранити летење особи за коју оцијени да: 1) није душевно и физички способна летјети, 2) да је под утицајем алкохола, дрога или

других психоактивних средстава, 3) крши правила летења или на други начин

угро-жава безбједност летења.

(4) Дужности руководиоца летења из става (3) овога члана односе се и на наставнике летења код практичног (летачког) оспособљавања, с тим да је наставник летења додатно одговоран за: a) провјеру да ли су ученици пилоти уписани у

евиденцију ученика, б) додјелу задатака ученицима пилотима у оквиру

одобреног програма оспособљавања и надзирање њиховог летења једрилицама.

Члан 5. (Оспособљавање)

(1) Кандидат мора завршити теоријско и практично (летачко) оспособљавање за стицање дозволе пилота једрилице или одговарајуће овлашћење према одобреном програму у одобреној организацији за оспособљавање пилота једрилице. Уколико је кандидат завршио теоријско и/или практично (летачко) оспособљавање у одобреној организацији за оспособљавање пилота једрилице изван БиХ, BHDCA ће утврдити да ли програм по којем је обављено оспособљавање удовољава захтјевима прописанима у Додацима 1. до 12. овог Правилника.

(2) Оквирни програм теоријског оспособљавања за стицање дозволе пилота једрилице наведен је у Додатку 1. овог Правилника.

(3) Оквирни програм практичног (летачког) оспособља-вања за стицање дозволе пилота једрилице наведен је у Додатку 7. овог Правилника.

(4) Прије почетка оспособљавања, малољетни кандидат мора одобреној организацији за оспособљавање пилота једрилице доставити писану сагласност родитеља, односно старатеља.

Члан 6. (Ученик пилот)

(1) Ученик пилот је особа на основној обуци све до достизања услова за полагање ДПЈ, чиме прелази у кандидата.

(2) Прије првог самосталног лета ученик пилот мора бити стар најмање 15 година.

(3) Ученик пилот може самостално летјети само уз надзор наставника летења (ако је ученик млађи од 18 година, исти мора имати писану сагласност једног родитеља/старатеља за приступање практичном дијелу обуке за стицање ДПЈ).

(4) Ученик пилот може самостално летјети само ако посједује важећу потврду о здравственој способности према пропису којим се прописује здравствена способност ваздухопловног особља.

Члан 7. (Потребно искуство и признавање налета за ДПЈ)

(1) Кандидат за стицање дозволе пилота једрилице мора имати најмање 15 сати укупног налета као ученик пилот једрилице или једрилице с помоћним мотором, укључујући најмање: а) 10 сати налета с наставником летења од којих

највише 7 сати може бити налет моторном једрилицом (TMG);

б) 5 сати самосталног налета под надзором наставника летења;

ц) 60 полијетања и слијетања, од чега 20 самосталних;

д) 1 самосталан прелет једрилицом дужи од 50 км (мјерено по трокуту, као циљ-повратак или равно) или 1 прелет једрилицом с наставником


дужи од 100 км (мјерено по трокуту, као циљ-повратак или равно).

(2) Кандидату за дозволу пилота једрилице, који има претходно искуство у летењу као пилот авиона (вођа ваздухоплова), признаће се дио налета с наставником како слиједи: а) признати налет не може бити већи од укупног

налета које пилот авиона има на авионима; б) признати налет не може бити већи од 7 сати

налета с наставником; ц) признати налет не односи се на потребне услове,

најмање 3 сата налета с наставником на једрилици или једрилици с помоћним мотором, самосталног налета једрилицом или једрилицом с помоћним мотором, броја полијетања и слијетања као што је наведено у ставу (1) пасус 2 и 3 овог члана.

Члан 8. (Испит за стицање дозволе пилота једрилице)

(1) Прије приступања полагању испита за стицање дозволе пилота једрилице кандидат мора бити стар најмање 16 година.

(2) Испит за стицање дозволе пилота једрилице састоји се од теоријског и практичног (летачког) дијела испита.

(3) На теоријском дијелу испита за дозволу пилота једрилице, кандидат мора показати ниво теоријског знања из сљедећих предмета: а) ваздухопловни прописи (air law); б) људске способности и ограничења (human

performance); ц) метеорологија (meteorology); д) комуникација (communications); е) аеродинамика и механика лета (principle of

flight); ф) оперативни поступци при летењу једрилицом

(operational procedures); г) планирање лета једрилицом и перформансе

(flight performance, planning and loading); х) опште познавање једрилице (аircraft general

knowledge); и) навигација при летењу једрилицом (navigation).

(4) Кандидату који већ има успјешно положен теоријски дио испита за дозволу пилота неке друге категорије ваздухоплова признаће се у цјелини испити из сљедећих предмета: а) ваздухопловни прописи; б) људске способности и ограничења; ц) метеорологија; д) комуникације.

Члан 9. (Теоријски дио испита)

(1) Кандидат мора приступити цјелокупном теоријском дијелу испита за стицање дозволе пилота једрилице или одговарајућег овлашћења којег организује и проводи BHDCA.

(2) За приступање теоријском дијелу испита кандидат мора имати писану препоруку одобрене организације за оспособљавање пилота једрилице у којој је обављао оспособљавање, након што је успјешно завршио све потребне елементе програма теоријског оспособља-вања. Препорука издата од одобрене организације за оспособљавање пилота једрилице вриједи 6 мјесеци. Ако у том раздобљу кандидат не приступи полагању теоријског дијела испита, као додатак мора предочити

доказ о додатном оспособљавању од одобрене организације за оспособљавање пилота једрилице.

(3) Кандидат је успјешно положио теоријски дио испита ако је остварио најмање 75% од броја бодова предвиђених за сваки поједини предмет. Бодови се дају само за тачне одговоре.

(4) Кандидат који није положио испит из два теоријска предмета, може приступити поправном испиту у времену не краћем од 30 дана и не дужем од 90 дана по одржаном теориjском испиту. У свим осталим случајевима сматра се да кандидат није положио теоријски дио испита.

(5) Кандидат мора поновити цијели теоријски дио испита ако није положио било који предмет из четвртог покушаја или ако је истекло раздобље од 18 мјесеци које започиње завршетком календарског мјесеца у којем је кандидат први пут приступио испиту. Прије поновног приступања теоријском дијелу испита, кандидат мора, сходно препоруци BHDCA, обавити додатно оспособљавање у одобреној организацији за оспособљавање пилота једрилице.

(6) Успјех на теоријском дијелу испита вриједи у раздобљу од 18 мјесеци од дана када је кандидат успјешно завршио цјелокупан теоријски дио испита. Ако у том раздобљу кандидат не приступи полагању практичног (летачког) дијела испита, мора теоријски дио испита поновити у цјелости.

Члан 10. (Практични (летачки) дио испита)

(1) Прије приступања практичном (летачком) дијелу испита за стицање дозволе пилота једрилице или за стицање овлашћења, кандидат мора успјешно положити теоријски дио испита.

(2) За приступање практичном (летачком) дијелу испита кандидат мора имати потврду о завршеном практичном школовању издату од стране одобрене организације за оспособљавање пилота једрилице у којој је обављао оспособљавање, након што је успјешно завршио све потребне елементе програма практичног (летачког) оспособљавања.

(3) Кандидат за стицање дозволе или овлашћења мора доказати ниво оспособљености да као пилот једрилице успјешно обави одговарајуће поступке и вјежбе у складу с правом коју му пружа дозвола пилота једрилице или овлашћење.

(4) На практичном (летачком) дијелу испита користиће се једнак тип једрилице с двоструким управљачким командама као она на којој се оспособљавао.

(5) Практични (летачки) дио испита подијељен је у неколико секција које представљају различите фазе лета једрилицом. Садржај практичног (летачког) дијела испита наведен је у Додатку 13. овога Правилника. Кандидат мора положити све дијелове једне секције да би се секција сматрала успјешно положеном. Ако кандидат не положи само једну секцију може поновити полагање те секције. Ако не положи више од једне секције сматра се да није успјешно положио практични (летачки) дио испита.

(6) Поновном практичном дијелу испита могуће је приступити минимално 15 дана након првог полагања. Уколико при понављању практичног (летачког) дијела испита кандидат не положи било коју секцију, укључујући и оне секције које је успјешно положио у претходном покушају, сматраће се да није успјешно положио практични (летачки) дио испита.


(7) Кандидат који током претходна два покушаја није успјешно положио све секције практичног (летачког) дијела испита, биће упућен на додатно практично (летачко) оспособљавање, према писаној препоруци испитивача.

(8) Ако је кандидат положио теоријски дио, а није положио практични дио, мора поново полагати све предмете предвиђене за теоријски дио испита, као и практични дио испита.

Члан 11. (Захтјев за издавање дозволе или одговарајућег овлашћења,

те продужење или обнављање важења одговарајућег овлашћења)

(1) Захтјев за издавање дозволе пилота једрилице и/или одговарајућег овлашћења, те продужење или обнављање важења дозволе пилота једрилице и/или одговарајућег овлашћења подноси се BHDCA на обрасцу и на начин како је то прописала BHDCA. Уз захтјев се прилажу докази о испуњењу услова за издавање дозволе пилота једрилице и/или одговарајућег овлашћења, односно за продужење или обнављање важења дозволе пилота једрилице и/или одговарајућег овлашћења, како је прописано овим Правилником и прописом којим се прописује здравствена способност ваздухопловног особља.

(2) Свако ограничење или проширење права која се стиче дозволом или одговарајућим овлашћењем мора бити уписано у дозволу и овјерено од стране BHDCA.

(3) BHDCA не смије истовремено издати више од једне важеће дозволе пилота једрилице истој особи.

(4) Дозвола пилота једрилице издаје се на обрасцу из Додатка 18. овог Правилника.

Члан 12. (Остваривање права)

(1) Право имаоца дозволе пилота једрилице је обављање дужности пилота једрилице (вође једрилице) или једрилице с помоћним мотором. За обављање дужности вође моторне једрилице (TMG) пилот једрилице мора задовољити услове из члана 17. овог Правилника.

(2) Остваривање права додијељених дозволом пилота једрилице може бити условљено важењем уписаних ограничења и овлашћења, те важењем потврде о здравственој способности.

(3) Права имаоца дозволе пилота једрилице биће ограничена на летење без накнаде у некомерцијалним операцијама све док не буду испуњени сљедећи услови: а) пунољетност; б) летачко искуство од најмање 200 полијетања и

слијетања као вођа једрилице након издавања дозволе пилота једрилице;

ц) провјера летачке способности од стране овлашћеног испитивача.

(4) Без обзира на услове из става (3) овога члана, право имаоца дозволе пилота једрилице с овлашћењем наставника летења је да смије примати накнаду за: а) оспособљавања кандидата за стицање дозволе

пилота једрилице или одговарајућег овлашћења; б) провјеравање летачке способности имаоца

дозволе пилота једрилице или одговарајућег овлашћења.

(5) Право имаоца дозволе пилота једрилице ограничено је на летење једрилицом у VFR условима дању.

(6) Пилот једрилице смије возити путнике ако је, након издавања дозволе, остварио најмање 30 сати налета и 30 летова као вођа једрилице или једрилице с помоћним мотором, те ако је у задњих 90 дана обавио најмање три лета једрилицом.

Члан 13. (Обавеза ношења и давања на увид докумената)

(1) Пилот једрилице мора увијек са собом имати важећу дозволу и важеће увјерење о здравственој способности када користи право које му та дозвола омогућава.

(2) Ученик пилот или пилот једрилице мора увијек са собом имати идентификациони документ са сликом ради лакше идентификације.

(3) Ученик пилот или пилот једрилице мора, без одлагања, дати на увид документе из става (1) и (2) овог члана и књижицу летења овлашћеном представнику надлежног тијела.

(4) Приликом самосталних прелета ученик пилот мора увијек са собом имати писано овлашћење наставника о оспособљености за обављање самосталних прелета једрилицом.

Члан 14. (Књижица летења)

Детаље о свим летовима ученик пилот или пилот једрилице мора забиљежити у књижицу летења у форми и на начин како је описано у Додатку 17. овог Правилника.

Члан 15. (Одузимање, привремено одузимање и ограничење дозвола

и овлашћења) (1) BHDCA може одузети, привремено одузети или

ограничити дозволу пилота једрилице и/или одговарајуће овлашћење, издато у складу с овим Правилником, ако установи да пилот не испуњава услове који су прописани овим Правилником, прописом којим се прописује здравствена способност ваздухопловног особља или другим националним прописима.

(2) Када BHDCA одлучи одузети, привремено одузети или ограничити дозволу пилота једрилице и/или одговарајуће овлашћење, пилот једрилице је дужан вратити дозволу BHDCA.

Члан 16. (Проширење права на други начин полијетања једрилице)

(1) Права додијељена дозволом пилота једрилице биће ограничена с обзиром на начин полијетања коришћен при практичном (летачком) дијелу испита. Ово ограничење биће отклоњено када пилот једрилице у одобреној организацији за оспособљавање пилота једрилице заврши додатно оспособљавање како слиједи: a) за полијетање вучом са земље (стационарним

витлом или аутомобилом) најмање 5 полијетања с наставником и најмање 5 самосталних полијетања под надзором наставника;

б) за полијетање авио-запрегом најмање 5 полије-тања с наставником и најмање 5 самосталних полијетања под надзором наставника;

ц) за полијетање помоћним мотором најмање 5 полијетања с наставником и 5 самосталних полијетања под надзором наставника. Полијетање помоћним мотором с наставником могуће је обавити и моторном једрилицом (TMG);


(2) По успјешно завршеном оспособљавању за проширење права, одобрена организација за оспособљавање пилота једрилице издаће потврду у сврху уписивања проширења права у дозволу.

Члан 17. (Стицање права на летење моторном једрилицом (TMG))

(1) Право додијељено дозволом пилота једрилице може бити проширено на летење моторном једрилицом (TMG) када пилот једрилице, у одобреној организацији за оспособљавање пилота једрилице, заврши додатно оспособљавање које укључује најмање 6 сати налета моторном једрилицом (TMG) укључујући најмање: a) 4 сата налета с наставником летења; б) 1 самосталан прелет моторном једрилицом

(TMG) дужи од 150 км, током којег мора обавити бар једно слијетање са заустављањем на аеродрому различитом од аеродрома полијетања.

(2) Оквирни програм теоријског оспособљавања за проширење права додијељеног дозволом пилота једрилице на летење моторном једрилицом (TMG) наведен је у Додатку 2. овог Правилника.

(3) Оквирни програм практичног (летачког) оспособљавања за проширење права додијељеног дозволом пилота једрилице на летење моторном једрилицом (TMG) наведен је у Додатку 8. овог Правилника.

Члан 18. (Одржавање важења дозволе)

(1) Дозвола пилота једрилице издаје се на рок важења од 5 година.

(2) Ималац дозволе смије користити право додијељено дозволом пилота једрилице летећи само једрилицом или једрилицом с помоћним мотором, (али не и моторне једрилице (TMG)), ако је у задњих 24 мјесеца остварио најмање: a) 8 сати налета као вођа једрлице укључујући и 15

полијетања и слијетања; б) 2 лета с наставником летења.

(3) Пилот једрилице којемје право проширено на летење моторном једрилицом (TMG) смије користити право које му је додијељено летећи моторним једрилицама (TMG) само ако је у задњих 24 мјесеца остварио најмање: a) 12 сати налета као вођа моторне једрилице

(TMG) укључујући и 12 полијетања и слијетања; б) 1 лет моторном једрилицом (TMG) с

наставником летења у трајању од 1 сата. (4) Ако пилот једрилице истовремено има право летења

авионом, услове за коришћење проширеног права на летење моторном једрилицом (TMG) може остварити летећи авионом.

(5) Уколико пилот једрилице пропусти испунити услове наведене у ставу (2) овога члана, прије поновног остваривања додијељеног права мора положити провјеру практичне (летачке) оспособљености с овлашћеним испитивачем у летењу једрилицом. Или реализује додатно летење једрилицом, или одређен број полијетања и слијетања са наставником летења или самостално под надзором наставника летења у циљу испуњења захтјева из става (2) овог члана.

(6) Уколико пилот једрилице пропусти испунити услове наведене у ставовима (3) и (4) овога члана, прије поновног остваривања додијељеног права мора поло-жити провјеру практичне (летачке) оспособљености с

овлашћеним испитивачем у летењу моторном једрилицом (TMG). Или реализује додатно летење једрилицом, или одређен број полијетања и слијетања са наставником летења или самостално под надзором наставника летења у циљу испуњења захтјева из става (2) овог члана.

Члан 19. (Овлашћење за летење без вањске видљивости)

(1) Пилот једрилице смије изводити летове без вањске видљивости само ако у дозволи има уписано одговарајуће овлашћење.

(2) Пилот једрилице смије приступити оспособљавању за летење без вањске видљивости једрилицом након што је, по издавању дозволе пилота једрилице, остварио најмање 60 сати налета као вођа једрилице или једрилице с помоћним мотором.

(3) Кандидат за полагање испита за овлашћење за летење без вањске видљивости једрилицом мора завршити одговарајуће теоријско и практично (летачко) оспособљавање у одобреној организацији за оспособљавање пилота једрилица, које укључује најмање 10 сати налета без вањске видљивости, а од којих највише 5 сати може бити изведено на одговарајућем симулатору лета, а остатак у једрилици "под покривачем".

(4) Оквирни програм теоријског оспособљавања за стицање овлашћења за летење једрилицом без вањске видљивости наведен је у Додатку 5. овог Правилника.

(5) Оквирни програм практичног (летачког) оспособља-вања за стицање овлашћења за летење једрилицом без вањске видљивости наведен је у Додатку 11. овог Правилника.

(6) Прије продужења важења овлашћења за летење без вањске видљивости пилот једрилице мора остварити најмање један од два сљедећа услова: a) најмање 2 сата налета и најмање 5 летова без

вањске видљивости једрилицом или једрилицом с помоћним мотором током важења овлашћења;

б) положити провјеру практичне (летачке) оспособљености унутар 12 мјесеци прије истека важења овлашћења.

(7) Уколико је рок важења овлашћења истекао, пилот једрилице мора унутар 12 мјесеци прије обнављања важења овлашћења положити провјеру практичне (летачке) оспособљености с овлашћеним испитивачем за летење без вањске видљивости.

(8) Пилот једрилице који прије истека рока важења овлашћења не успије задовољити у свим елементима провјере практичне (летачке) оспособљености, не смије користити право тог овлашћења док с успјехом не заврши провјеру код овлашћеног испитивача.

(9) Рок важења овлашћења за летење без вањске видљивости је 24 мјесеца.

Члан 20. (Овлашћење за акробатско летење)

(1) Пилот једрилице смије изводити акробатске летове само ако у дозволи има уписано одговарајуће овлашћење.

(2) Наставник летења који нема положен испит за овлашћење за акробатско летење, смије изводити акробатске летове у складу с вјежбом 1 (Провјера достигнуте технике пилотирања) и вјежбом 2 (Основни акробатски маневри) програма практичног (летачког) оспособљавања за стицање овлашћења за


акробатско летење једрилицом, Додатка 2. овог Правилника.

(3) Кандидат за полагање испита за овлашћење за акробатско летење мора остварити: a) најмање 120 полијетања као вођа једрилице,

остварених након издавања дозволе пилота једрилице;

б) одговарајуће теоријско и практично (летачко) оспособљавање које укључује најмање 5 сати налета или 20 летова одговарајућом акробатском једрилицом у одобреној организацији за оспособљавање пилота једрилица.

(4) Оквирни програм теоријског оспособљавања за стицање овлашћења за акробатско летење једрилицом наведен је у Додатку 4. овог Правилника.

(5) Оквирни програм практичног (летачког) оспособљавања за стицање овлашћења за акробатско летење једрилицом наведен је у Додатку 10. овог Правилника.

(6) Прије продужења важења овлашћења за акробатско летење пилот једрилице мора остварити најмање један од два сљедећа услова: a) најмање 2 сата налета и најмање 10 акробатских

летова једрилицом или једрилицом с помоћним мотором током важења овлашћења;

б) положити провјеру практичне (летачке) оспособљености унутар 12 мјесеци прије истека важења овлашћења.

(7) Уколико је рок важења овлашћења истекао, пилот једрилице мора унутар 12 мјесеци прије обнављања важења овлашћења положити провјеру практичне (летачке) оспособљености с овлашћеним испитивачем за акробатско летење.

(8) Пилот једрилице који прије истека рока важења овлашћења не успије задовољити у свим елементима провјере практичне (летачке) оспособљености, не смије користити право тог овлашћења док с успјехом не заврши провјеру.

(9) Рок важења овлашћења за акробатско летење је 24 мјесеца.

Члан 21. (Овлашћење за наставника једрлиличарства)

(1) Пилот једрилице смије обављати послове наставника једриличарства само ако има одговарајуће овлашћење наставника једриличарства.

(2) Право имаоца дозволе пилота једрилице с овлашћењем наставника једриличарства је извођење оспособљавања кандидата за стицање дозволе пилота једрилице или одговарајућег овлашћења.

(3) Прије приступања полагању испита за стицање овлашћења наставника једриличарства, кандидат мора бити стар најмање 18 година и посједовати дозволу пилота једрилице најмање двије године.

(4) Прије приступања полагању испита за стицање овлашћења наставника једриличарства кандидат мора остварити укупни налет од најмање 150 сати и најмање 200 летова једрилицама у својству вође једрилице, остварити најмање 600 км прелета и бар један прелет дужи од 150 км, те завршити вјежбу 1 (Провјера достигнуте технике пилотирања) и вјежбу 2 (Основни акробатски маневри) према програму практичног (летачког) оспособљавања за стицање овлашћења за акробатско летење једрилицом, наведеном у Додатку 10. овог Правилника. Додатно, ако кандидат жели бити наставник летења моторним

једрилицама (TMG), поред наведеног мора остварити најмање 30 сати налета моторним једрилицама (TMG).

(5) Током оспособљавања за стицање овлашћења наставника једриличарства, кандидат мора обавити теоријско оспособљавање у трајању од најмање 30 сати предавања (у својству предавача), те додатно летачко оспособљавање од најмање 6 сати налета и 20 летова као методски налет из другог (наставничког) сједишта једрилице. Током оспособљавања за стицање овлашћења наставника летења на моторним једрилицама (TMG), кандидат мора обавити теоријско оспособљавање у трајању од најмање 30 сати предавања (у својству предавача), те додатно летачко оспособљавање од најмање 5 сати летења и 20 летова као методски налет моторне једрилице из сједишта предвиђеног за наставника летења.

(6) Током оспособљавања за стицање овлашћења наставника једриличарства или TMG-a кандидат мора показати сљедеће способности: a) припремити ресурсе за оспособљавање; б) створити услове за учење; ц) презентовати знање; д) интегрисати принципе управљања пријетњама и

грешкама; е) управљати временом ради постизања циљева

оспособљавања; ф) олакшати учење; г) процијенити учинак ученика; х) пратити и процијенити напредак ученика; и) оцијенити процес оспособљавања; ј) извјештавати о постигнутом.

(7) Кандидат за стицање овлашћења наставника једриличарства, као и наставника летења на TMG мора, испитивачу одређеном од стране BHDCA у ову сврху, показати способност оспособљавања ученика пилота једрилице до потребног нивоа за стицање дозволе пилота једрилице. Провјера способности укључује: a) приказ способности описаних у ставу (6) овог

члана кроз пријелетну и послијелетну разраду, као и током предавања на задату тему и

б) приказ усмене вјежбе провођења оспособљавања на земљи, при пријелетној и послијелетној разради, те током лета.

(8) Рок важења овлашћења наставника летења је 3 године.

(9) Прије продужења важења овлашћења наставник једриличарства или TMG-a мора остварити најмање два од сљедећа три услова: a) најмање 10 сати налета или најмање 20 летова

као наставник једриличарства једрилицама или моторним једрилицама (TMG) током важења овлашћења;

б) присуствовати семинару освјежавања знања за наставнике једриличарства;

ц) положити провјеру практичне (летачке) оспосо-бљености с овлашћеним испитивачем унутар 12 мјесеци прије истека важења овлашћења.

(10) Уколико је рок важења овлашћења истекао, наставник једриличарства или TMG-а мора унутар 12 мјесеци прије обнављања важења овлашћења: a) присуствовати семинару освјежавања знања за

наставнике једриличарства или TMG-а; б) положити провјеру практичне (летачке)

оспособљености с овлашћеним испитивачем;


(11) Пилот једрилице који прије истека рока важења овлашћења наставника једриличарства не успије задовољити у свим елементима провјере практичне (летачке) оспособљености, не смије користити право тог овлашћења док с успјехом не заврши провјеру.

(12) Право имаоца овлашћења наставника летења ограничена је на извођење практичног (летачког) оспособљавања за стицање дозволе пилота једрилице под надзором наставника ментора, све док се не испуну услови за скидање ограничења.

(13) Кандидату који је успјешно положио теоријски и практични дио испита за наставника једриличарства или TMG-а неће бити уписано у дозволу пилота једрилице (ДПЈ) овлашћење наставника једриличарства или TMG док успјешно не заврши практично оспособљавање (стажирање) 2 ученика за пилота једрилице. Практично оспособљавање ученика-пилота мора обављати под надзором наставника једриличарства (ментора) уз претходно одобрење BHDCA о именовању ментора. Ограничење права односи се и на одобравање самосталних летова ученицима-пилотима једрилица. Ограничење ће се укинути кад се испуне наведени услови, а на препоруку наставника летења који га је надгледао.

(14) Рок за стажирање је 12 мјесеци од датума положеног практичног дијела испита за овлашћење наставника једриличарства или TMG -а.

(15) Право имаоца овлашћења наставника летења ограничено је с обзиром на начин полијетања и овлашћења уписана у дозволу пилота једрилице.

Члан 22. (Испитивачи за дозволу пилота једрилица)

(1) Испитивач за дозволу пилота једрилице треба да испуни сљедеће услове у зависности од улоге и сврхе провјере: a) за стицање/продужење дозволе пилота једрице

(ДПЈ), има најмање 300 сати налета са дозволом пилота једрилице или једрилице са мотором, укључујући 150 сати или 300 полијетања у улози наставника летења;

б) за провјеру стручности за продужење дозволе пилота једрилице са повластицом комерцијалних операција, да има њамање 300 сати налета као пилот једрилице или једрилице са мотором укључујући 90 сати налета у улози наставника летења;

ц) за стицање практичне провјере за продужење дозволе пилота једрилице са повластицом TMG, најмање 300 сати налета као пилот једрилице или једрилице са мотором, укључујући 50 сати налета у улози наставника летења на TMG.

Члан 23. (Признавање иностраних дозвола)

(1) На основу важеће дозволе пилота једрилице издате у иностранству, BHDCA може, на захтјев имаоца, издати БиХ дозволу пилота једрилице.

(2) Прије издавања БиХ дозволе, ималац дозволе пилота једрилице издате у иностранству мора задовољити сљедеће захтјеве: a) Показати одређен ниво теоријског знања из

сљедећих предмета: 1. ваздухопловни прописи, 2. људске способности и ограничења,

б) положити провјеру летачке оспособљености с овлашћеним испитивачем;

ц) имати важећу потврду о здравственој способности;

д) има најмање 80 сати укупног налета једрилицом или једрилицом с помоћним мотором.

(3) BHDCA може, на захтјев имаоца стране дозволе пилота једрилице, валидирати страну дозволу пилота једрилице или одговарајуће овлашћење издато у складу с захтјевима ICAO Annex 1 према одредбама члана 83. Закона о ваздухопловству БиХ. Временски рок важења валидације не смије бити дужи од годину дана до истека важења основне дозволе или одговарајућег овлашћења на основу којег је издата валидација.

ДИО ТРЕЋИ- ВАЗДУШНА ЈЕДРЕЊА

Члан 24. (Подјела ваздушних једрења)

Ваздушна једрења врше се с циљем: а) почетне обуке; б) обуке ради стицања појединих звања у цивилном

ваздухопловном једриличарству обуке у аеро-запрези;

ц) обуке у акробацијама ваздушним једрилицама; д) обуке у ваздушним једрењу без вањске

видљивости; e) извршења посебних задатака.

Члан 25. (Ваздушна једрења са посебним задатком)

Ваздушна једрења са посебним задатком могу бити: а) испитивања ваздушних једрилица; б) постизања одређених спортских успјеха; ц) разне врсте ваздушних једрења ради испитивања

и истраживања нових терена и нових видова једрења;

д) прелијетање цивилним ваздушним једрилицама — у запрези или слободно.

Члан 26. (Услови за ваздушна једрења)

Ваздушна једрења из претходних чланова овог Правилника могу се вршити само под одређеним условима наведеним у овом Правилнику и прописима за безбједност летења у ваздушном простору Босне и Херцеговине. Могућност извршења ваздушног једрења одређене врсте оцењује одређени руководилац ваздушног једрења, с обзиром на способност лица које ће вршити ваздушно једрење и с обзиром на временске услове саопштене од метеоролошке станице, или, ако ове нема, с обзиром и на процјену одређеног и одговорног руководиоца ваздушног једрења.

Члан 27. (Временски услови)

Временски услови за ваздушна једрења из члана 24. овог Правилника су сљедећи:

a) за почетну обуку и школовање, на ваздушним једрилицама свих врста и типова: брзина вјетра до 5 м/сек., видљивост најмање 3 км и висина доње границе облака најниже 200 м AGL;

б) за обуку ради стицања појединих звања у цивилном ваздухопловном једриличарству, на ваздушним једрилицама свих врста и типова: брзина вјетра од 8 - 20 м/сек. (с обзиром на до тада стечене стручне способности лица које врши ваздушно једрење), видљивост најмање 5 км и висина доње границе облака најниже 300 м AGL;


ц) за обуку у аеро-запрези, на ваздушним једрилицама свих врста и типова: брзина вјетра дo 8 м/сек., видљивост најмање 5 км и висина доње границе облака најниже 300 м AGL;

д) за обуку у акробацијама, са ваздушним једрилицама способним за ову сврху: брзина вјетра до 8 м/сек., видљивост најмање 5 км и висина доње границе облака најниже 800 м AGL;

е) за обуку у летењу без вањске видљивости, на ваздушним једрилицама способним и опремљеним за ову сврху: брзина вјетра 8 – 20 м/сек., видљивост дању најмање 5 км и висина доње границе облака најниже 500 м AGL;

ф) за ваздушна једрења са посебним задатком — временски услови ограничени су самим задатком и у зависности су од врсте ваздушне једрилице.

Члан 28. (Забрана полијетања)

(1) Забрањена су полијетања цивилних ваздушних једрилица и ваздушна једрења, без обзира на сврху у коју се врше, по олујном вјетру, олуји, мећави, вијавици, магли или када на аеродрому пада киша.

(2) Забрањено је свако слијетање цивилним ваздушним једрилицама на терен под маглом. Ако у таквим случајевима ваздушна једрилица не може да доједри до терена који није под маглом, пилот-једриличар је дужан да напусти ваздушну једрилицу и да се спусти на земљу помоћу падобрана.

Члан 29. (Услови за једрење цивилним ваздушним једрилицама)

Ваздушна једрења цивилним ваздушним једрилицама могу вршити само лица:

а) која нису млађа од 15 година; б) која испуњавају услове физичке и душевне

способности за летачко особље цивилног ваздухопловства, одређене посебним прописима;

ц) у својству ученик пилот, односно лица која имају дозволу пилота једрилице;

д) која су оспособљена и с успјехом савладала претходне припремне вјежбе за ваздушна једрења;

е) испитивачи за дозволу пилота једрилица; ф) која су упозната са особинама материјала, са

типом ваздушне једрилице којом ће извршити ваздушно једрење, као и са њеном издржљивошћу;

г) која су упозната са важећим прописима о летењу, сигнализацији и коришћењу аеродрома;

х) која су опремљена потребном опремом за безбједно једрење.

Члан 30. (Припреме за ваздушна једрења)

(1) Ниједно ваздушно једрење не смије се извршити док се претходно не изврши стручна навигациона и техничка припрема. Задатак припрема је да се осигура безбједно ваздушно једрење и да се до највеће мјере уклоне уочљиви недостаци који би могли да ометају правилно и безбједно ваздушно једрење.

(2) Припреме за ваздушна једрења обухватају: а) припремање ваздушне једрилице и опреме; б) припремање пилота-једриличара; ц) контролу извршених припрема.

Члан 31. (Припремање ваздушне једрилице, опреме и пилота)

(1) Припремање ваздушне једрилице и опрема састоји се у стручном прегледу исправности команди, уређаја и свих дијелова ваздушне једрилице, у погледу исправности и у употпуњавању опреме једрилице, у прегледу исправа једрилице и сл.

(2) Припремање пилота-једриличара за ваздушно једрење састоји се у провјеравању познавања коришћења, односне врсте и типа ваздушне једрилице и уређаја и опреме на њој, у провјеравању познавања задатка и личне припреме пилота-једриличара за тај задатак, у провјеравању знања за коришћење падобрана и технике скакања падобраном, у анализи метеороло-шких услова према метеоролошким извјештајима и прогнозама, у провјеравању психичког и здравственог стања лица која ће извршити ваздушно једрење, у провјеравању познавања важећих прописа о безбједности једрења и сигнализацији, као и о коришћењу аеродрома, и у провјеравању летачких исправа тог лица.

(3) Контрола извршених припрема за ваздушно једрење састоји се у провјеравању свих напријед наведених припрема, које врши одређени руководилац ваздушног једрења или овлашћено лице BHDCA.

Члан 32. (Поступци при ваздушном једрењу)

(1) Свако лице које врши ваздушно једрење цивилном ваздушном једрилицом дужно је да се у свему придржава техничких услова за безбједно ваздушно једрење. При сваком ваздушном једрењу, а нарочито на висинама изнад 300 м AGL, свако лице које врши једрење у ма ком циљу, мора у својој опреми имати падобран и мора бити обучено у руковању падобраном.

(2) Полијетање ваздушним једрилицама мора бити извршено у правцу супротном од вјетра. Полијетање се врши помоћу витла или аеро-запреге, односно вучом са земље помоћу челичног ужета или шлеповањем за моторни авион, односно на други уобичајени начин (гумено уже, вуча аутомобилом и слично).

(3) Моторни авиони који се користе за аеро-запрегу морају бити за то опремљени, а њихове посаде морају бити упознате са радом на реморкирању — шлеповању ваздушних једрилица и обучене за тај рад, и морају имати овлашћење за вучу једрилица уписано у одговарајућу дозволу или књижицу евиденције налета пилота.

(4) Вуча ваздушне једрилице витлом односно реморкирање моторним авионом врши се на дати знак. Знак за полијетање смије се дати тек пошто су пилот-реморкер и моторни авион и пилот-једриличар и ваздушна једрилица спремни за полијетање. Знак за полијетање не смије се дати ако се у простору за 45 степени лијево и десно од правца полијетања ваздушне једрилице налазе други авиони, ваздушне једрилице, људи или каква техничка средства или возила—тако да би то представљало препреку и опасност за полијетање. Полијетање се такође не смије одобрити све док у ваздуху у правцу полијетања, а према процјени одређеног руководиоца једрења, постоји било каква препрека која би могла проузроковати удес.

(5) Приликом полијетања ваздушне једрилице на старту витла, као и на старту аеро-запреге, морају се


налазити одређена стручна лица с циљем указивања техничке помоћи, као и за случај потребе указивања хитне помоћи и заштите од пожара.

(6) Ваздушна једрења на висинама изнад 4.000 м AGL забрањена су ако пилот-једриличар или посада једрилице нису снабдјевени уређајима за инхалацију — удисање кисеоника. Ове уређаје они морају употријебити изнад наведене висине.

(7) При ваздушном једрењу "на падини", кад ваздушне једрилице лете на истој или скоро истој висини или у сусрет, уклањају се једна другој на тај начин што ваздушна једрилица која једри са спољне стране падине скреће удесно. Престизање ваздушних једрилица приликом ваздушног једрења "на падини", кад су на истој или скоро истој висини, врши се увијек обилажењем у страну падине. При ваздушном једрењу "на падини" забрањено је улажење у облак или једрење без спољне видљивости.

(8) Кад двије или више ваздушних једрилица једре у истом "термичком стубу" са малом међусобном висинском разликом, пилоти-једриличари обавезно круже у онаквом заокрету (лијевом или десном) у каквом је заокрету отпочео кружење први, претходни, пилот-једриличар. Најмања дозвољена висина кружења "у термичком стубу" је 150 м AGL.

(9) Ваздушној једрилици, која није опремљена за ваздушно једрење без вањске видљивости, забрањено је да при ваздушном једрењу улази у облак. Исто тако, забрањено је ваздушно једрење у облаку ако се у њему већ налази једна ваздушна једрилица.

(10) Акробације ваздушним једрилицама смију се вршити на висинама изнад 400 м AGL, и то само ваздушним једрилицама израђеним и намијењеним за такве сврхе. Лица која врше акробације ваздушним једрилицама морају имати, поред одговарајуће дозволе за рад летачког особља цивилног ваздухопловства, и специјално овлашћење за акробатско летење. Она могу бити и ученици који се обучавају за акробатско летење. Забрањено је вршити акробације ваздушним једрилицама на висинама испод 400 м AGL, a на ма којој висини изнад насељених мјеста, као и изнад мјеста гдје безбједност људи и имовине у ваздуху и на земљи није довољно осигурана.

(11) Слијетање ваздушних једрилица врши се у правцу супротном од правца вјетра, на одређеној зони, а према упутству за коришћење аеродрома и инструкцијама руководиоца једрења. Свако слијетање ваздушне једрилице мора бити извршено из прописаног аеродромског круга летења. Најмања висина уласка у овај круг је 150 м AGL.

Члан 33. (Сигнали)

(1) При ваздушним једрењима употребљавају се одређени сигнали за означавање правца полијетања и слијетања, за одобрење полијетања, забрану слијетања и обавезно слијетање, за опасности и тражење помоћи и слично.

(2) Сигнале, њихов изглед и начин употребе прописује BHDCA одговарајућим Правилником о летењу ваздухоплова.

(3) Свако лице које врши ваздушно једрење, као и лица која руководе ваздушним једрењем, обавезна су да познају све сигнале из претходног члана, ради правилне и безбједне употребе.

Члан 34. (Додаци)

(1) Додаци 1. до 18. уз овај Правилник чине његов саставни дио.

(2) Додатке из става (1) овог члана чине: a) Додатак 1. - Оквирни програм теоријског

оспособљавања за стицање дозволе пилота једрилице;

б) Додатак 2. - Оквирни програм теоријског оспособљавања за проширење права додијељеног дозволом пилота једрилице на летење моторном једрилицом (ТМG);

ц) Додатак 3. - Оквирни програм теоријског оспособљавања за стицање дозволе пилота моторне једрилице ((ТМG) (кандидати који полазе од почетка);

д) Додатак 4. - Оквирни програм теоријског оспособљавања за стицање овлашћења за акробатско летење једрилицом;

е) Додатак 5. - Оквирни програм теоријског оспособљавања за стицање овлашћења за летење без вањске видљивости;

ф) Додатак 6. - Оквирни програм теоријског оспособљавања за стицање овлашћења за наставника једриличарства или ТМG – а;

г) Додатак 7. - Оквирни програм практичног (летачког) оспособљавања за стицање дозволе пилота једрилице;

х) Додатак 8. - Оквирни програм практичног (летачког) оспособљавања за проширење права додијељеног дозволом пилота једрилице на летење моторном једрилицом (ТМG);

и) Додатак 9. - Оквирни програм практичног (летачког) оспособљавања за стицање дозволе пилота моторне једрилице (ТМG) (кандидати који полазе од почетка);

ј) Додатак 10. - Оквирни програм практичног (летачког) оспособљавања за стицање овлашћења за акробатско летење једрилицом;

к) Додатак 11. - Оквирни програм практичног (летачког) оспособљавања за стицање овлашћења за летење без спољне видљивости;

м) Додатак 12. - Оквирни програм практичног (летачког) оспособљавања за стицање овлашћења за наставника једриличарства или наставника на (ТМG -а);

н) Додатак 13. - Садржаји практичног (летачког) дијела испита и провјера летачке способности за стицање дозволе пилота једрилице;

о) Додатак 14. - Изглед садржаја провјере практичне оспособљености/провјере стручности за пилота једрилице //CONTENT OF THE SKILL TEST/PROFICIENCY CHECK FOR SAILPLANE PILOT;

п) Додатак 15. - Пријава и извјештај о провјери практичне оспособљености за пилота једрилице/APPLICATION AND REPORT FORM FOR THE SAILPLANE PILOT SKILL TEST;

р) Додатак 16. - Пријава и извјештај о провјери стручности за пилота једрилице/APPLICATION AND REPORT FORM FOR THE SAILPLANE PILOT PROFICIENCY CHECK;

с) Додатак 17. - Образац књижице летења за пилоте једрилица;

т) Додатак 18. - Дозвола пилота једрилице – SAILP-LANE PILOT LICENCE.


ДИО - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 35. (Престанак важења)

(1) Ступањем на снагу овог Правилника престају да важе одредбе Правилника о стручној спреми, испитима и дозволама за рад чланова посаде ваздухоплова ("Службени лист СФРЈ", број 31/80, 53/80, 43/81 и 10/85) у дијелу који третира стицање и поступање са дозволама и одговарајућим овлашћењима пилота једрилица.

(2) Ступањем на снагу овог Правилника престају да важе одредбе Правилника о цивилном ваздухопловном једриличарству ("Службени лист СФРЈ2, број 52/55) у Дијелу V – ваздушна једрења.


Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Број 1-3-02-2-479-1/12 10. априла 2012. године

Генерални директор Ђорђе Ратковица, с. р.

ДОДАТАК 1. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ТЕОРИЈСКОГ ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ДОЗВОЛЕ ПИЛОТА ЈЕДРИЛИЦЕ

(1) Ваздухопловни прописи: a) међународни ваздухопловни прописи

(конвенције, споразуми и организације); б) пловидбеност, одржавање и прегледи једрилица; ц) ознаке националне припадности и регистрација

ваздухоплова; д) летачке дозволе, е) правила летења ваздухопловима; ф) поступци ваздухопловне навигације –

оперативни поступци ваздухопловима; г) поступци управљања ваздушним саобраћајем –

подјела ваздушног простора; х) пружање услуга у ваздушном саобраћају,

управљање ваздушним саобраћајем; и) услуге ваздухопловног информисања; ј) аеродроми, мјеста изван аеродромског

полијетања и слијетања; к) потрага и спасавање; л) безбједност; м) извјештаји о догађајима повезаним са

безбједношћу летења, н) национални ваздухопловни прописи.

(2) Људске способности и ограничења: a) основе људске способности; б) основе одржавања здравља; ц) основе ваздухопловне психологије.

(3) Метеорологија: a) атмосфера; б) вјетар; ц) основе термодинамике атмосфере; д) облаци и магла; е) падавине; ф) ваздушне масе и фронтови; г) циклонални и антициклонални системи; х) климатологија; и) метеоролошке опасности за летење; ј) метеоролошке информације.

(4) Комуникације: a) дефиниције; б) општи оперативни поступци;

ц) VFR комуникација; д) одговарајући термини информација о времену

(VFR); е) поступци у случају прекида комуникације; ф) комуникација у случају невоље и хитности; г) општи принципи ширења VHF таласа и

додијељене фреквенције. (5) Аеродинамика и механика лета:

a) аеродинамика (струјање ваздуха); б) механика лета, ц) стабилност; д) управљивост; е) оптерећења у лету и ограничења; ф) превучени лет и ковит.

(6) Оперативни поступци при летењу једрилицом: a) општи захтјеви, организација летења једрили-

цама; б) начини полијетања; ц) технике једрења; д) круг за слијетање; е) изванаеродромско слијетање; ф) посебни оперативни поступци и ризици; г) поступци у случају невоље и хитности.

(7) Планирање лета једрилицом и перформансе: a) утврђивање масе и положаја тежишта; б) поларни дијаграм брзина једрилице – брзина

прескока; ц) планирање лета и постављање дисциплине; д) ICAO план лета; е) праћење лета, измјена плана у лету.

(8) Опште познавање једрилице – конструкције и системи, опрема за случај хитности a) конструкцијске изведбе; б) системи, оптерећења, напрезања; ц) подвозје, точкови, гуме, кочнице; д) маса и тежиште; е) управљачке команде; ф) инструменти; г) приручници и документи; х) пловидбеност, одржавање и прегледи једрилице.

(9) Навигација при летењу једрилицом: a) опште о навигацији; б) земаљски магнетизам и компаси; ц) карте; д) визуелна и рачунска навигација; е) навигациона припрема прелета; ф) сателитска навигација (GPS уређај).

ДОДАТАК 2. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ТЕОРИЈСКОГ ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА ПРОШИРЕЊЕ ПРАВА ДОДИЈЕЉЕНОГ ДОЗВОЛОМ ПИЛОТА ЈЕДРИЛИЦЕ НА ЛЕТЕЊЕ МОТОРНОМ ЈЕДРИЛИЦОМ (TMG)

(1) Аеродинамика и механика лета: a) оперативна ограничења (додатно за моторне

једрилице (TMG)); б) пропелер; ц) механика лета.

(2) Оперативни поступци при летењу моторном једрилицом (TMG): a) посебни оперативни поступци и ризици; б) поступци у случају невоље и хитности.

(3) Планирање лета моторном једрилицом (TMG) и перформансе: a) сврха разматрања масе моторне једрилице

(TMG);


б) распоред терета; ц) одређивање положаја тежишта; д) коришћење тримера; е) перформансе моторне једрилице (TMG); ф) планирање лета; г) планирање горива; х) ICAO план лета; и) праћење лета и измјене плана током лета.

(4) Опште познавање моторне једрилице (TMG): a) конструкцијске изведбе; б) системи, оптерећења, напрезања; ц) подвозје, точкови, гуме, кочнице; д) систем за напајање горивом; е) електрични систем; ф) мотори с унутрашњим сагоријевањем; г) пропелери; х) инструменти и индикатори.

(5) Навигација при летењу моторном једрилицом (TMG): a) рачунска навигација (посебности при летењу

авионом); б) навигација током лета (посебности при летењу

авионом); ц) основе теорије распростирања електромагнетних

таласа; д) радионавигациона опрема (основе); е) радар (основе); ф) сателитска навигација (GPS уређај).

ДОДАТАК 3. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ТЕОРИЈСКОГ ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ДОЗВОЛЕ ПИЛОТА МОТОРНЕ ЈЕДРИЛИЦЕ (TMG) (КАНДИДАТИ КОЈИ ПОЛАЗЕ ОД ПОЧЕТКА)

Примијенити све под Додатак 1. и Додатак 2. овога Правилника.

ДОДАТАК 4. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ТЕОРИЈСКОГ ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ОВЛАШЋЕЊА ЗА АКРОБАТСКО ЛЕТЕЊЕ ЈЕДРИЛИЦОМ

(1) Људске способности и ограничења: a) просторна дезоријентација; б) мучнина; ц) оптерећење тијела, позитивна и негативна

убрзања; д) дјелимичан или потпун привремени губитак

вида. (2) Техничке карактеристике:

a) прописи о акробатском летењу; б) законитости и техника извођења акробатских

маневара; ц) општа ограничења конструкција, мотора и

пропелера (TMG). (3) Ограничења:

a) анвелопа лета; б) дозвољени отклони кормила и ваздушних

кочница. (4) Акробатски маневри:

a) параметри уласка у акробатске маневре; б) начин планирања континуирног извођења

акробатских маневара; ц) маневри ваљањем, маневри пропињањем,

сложени маневри; д) улазак и вађење из ковита.

(5) Поступци у случају невоље и хитности: a) излазак из непредвиђених положаја;

б) увјежбавање брзог напуштања једрилице и спасавање падобраном.

ДОДАТАК 5. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ТЕОРИЈСКОГ ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ОВЛАШЋЕЊА ЗА ЛЕТЕЊЕ БЕЗ ВАЊСКЕ ВИДЉИВОСТИ

(1) Људске способности и ограничења: a) чула и чулне илузије; б) дезоријентација; ц) стрес.

(2) Летачки инструменти: a) брзиномјер, висиномјер, вариометар: принцип

рада, системске грешке, провјера исправности; б) вјештачки хоризонт, показивач скретања и

клизања, магнетски компас: принцип рада, системске грешке, провјера исправности.

(3) Поступци у случају невоље и хитности: a) излазак из непредвиђених положаја; б) увјежбавање брзог напуштања једрилице и

спасавање падобраном.

ДОДАТАК 6. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ТЕОРИЈСКОГ ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ОВЛАШЋЕЊА ЗА НАСТАВНИКА ЈЕДРИЛИЧАРСТВА ИЛИ TMG-a

(1) Погледати под чланом 21. став (5) овога Правилника.

ДОДАТАК 7. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ПРАКТИЧНОГ (ЛЕТАЧКОГ) ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ДОЗВОЛЕ ПИЛОТА ЈЕДРИЛИЦЕ

(1) Приступање оспособљавању Прије приступања оспособљавању, кандидат за

пилота једрилице треба бити обавијештен о потреби посједовања одговарајуће потврде о здравственој способности прије првог самосталног лета. (2) Летачко оспособљавање

Програм оспособљавања треба обухватати сљедеће: a) пријелетне провјере, укључујући утврђивање

масе једрилице и положаја тежишта, пријелетни преглед једрилице, метеоролошку припрему и провјеру расположивости ваздушног простора;

б) поступке у кругу за слијетање, мјере предострожности и поступке за избјегавање судара;

ц) управљање једрилицом осматрањем вањских референтних тачака;

д) летење при великим нападним угловима (критичном малом брзином), препознавање почетка превученог лета и ковита, пуни превучени лет и ковит, те поврат из превученог лета и вађење из ковита;

е) летење критичним великим брзинама, препознавање уласка у спирално понирање и поврат из спиралног понирања;

ф) различити начини полијетања при чеоном, бочном и леђном вјетру;

г) слијетање при чеоном, бочном и леђном вјетру; х) слијетање на кратке терене и изванаеродромско

слијетање – избор терена и мјере предострожности при изванаеродромском слијетању;

и) прелет једрилицом, визуелна оријентација, рачунска навигација и коришћење осталих навигационих помагала;


ј) технике једрења (у складу с географским карактеристикама подручја летења);

к) поступци у случају невоље и хитности; л) поступци при комуницирању с контролом

летења. Прије него ученику пилоту дозволи први самосталан

лет, наставник летења мора бити увјерен да је ученик пилот у потпуности способан управљати системима и опремом једрилице. (3) Садржај програма оспособљавања

Наведени редослијед треба прво користити као референтни попис вјежби и као водич наставнику летења. Стварни поредак и садржај зависиће од сљедећих, међусобно повезаних фактора:

a) напретка и способности кандидата; б) метеоролошких услова који утичу на лет; ц) расположивог времена лета; д) наставних техника; е) радног окружења; ф) примјењивости вјежбе за одређени тип

једрилице. Према одлуци наставника летења неке од наведених

вјежби могу се изводити истовремено током једног лета, а неке друге вјежбе могу се изводити кроз неколико летова.

Вјежбе 1. до 17. морају се провести прије првог самосталног лета пилота ученика.

Вјежба 1: Упознавање са једрилицом - карактеристике једрилице, - кабина, инструменти и опрема, - команде једрилице – палица, педале, ваздушне

кочнице, крилца, закрилца, тример, - откачињач ужета, подвозје, - увјежбавање коришћења листа провјера.

Вјежба 2: Увјежбавање поступака у случају невоље и хитности

- коришћење безбједносне опреме (падобран), - поступци у случајевима кварова, - увјежбавање напуштања једрилице у случају невоље

или хитности.

Вјежба 3: Припрема лета

- договор прије лета, - обавезна документација у једрилици, - потребна опрема за намјеравани лет, - руковање једрилицом на земљи (повлачење,

паркирање, осигурање), - пријелетни преглед једрилице извана и изнутра, - провјера масе и положаја тежишта једрилице, - подешавање наслона, сједишта и/или педала, - поступак с путницима (ако је примјењиво), - провјера прије полијетања.

Вјежба 4: Информативни лет

- упознавање с подручјем летења, - поступци и начини осматрања.

Вјежба 5: Дјеловање команди

- поступци и начини осматрања, - кориштење визуелних оријентира, - примарно дјеловање команди у праволинијском лету и

у заокрету, - референтни положај и дјеловање команде кормила

висине - зависност положаја и брзине - дјеловање закрилца (ако постоје) и ваздушних

кочница.

Вјежба 6: Координирани улазак и излазак из заокрета умјереног нагиба (до 30°)

- поступци и начини осматрања, - секундарно дјеловање крилца (нежељено скретање с

правца) и кормила правца (нежељени нагиб), - координација, - улажење у заокрет и излажење из заокрета, повратак у

праволинијски лет.

Вјежба 7: Праволинијски лет

- поступци и начини осматрања, - одржавање праволинијског лета, - летење критично великим брзинама, - приказ својствене дубинске стабилности, - управљање по висини коришћењем тримера, - одржавање нагиба, смјера и равнотеже, - осматрање брзиномјера и промјена брзине у односу на

хоризонт.

Вјежба 8: Заокрет

- поступци и начини осматрања, - улажење у заокрет (средњи нагиб), - стабилизирање заокрета, - излажење из заокрета, - грешке при извођењу заокрета (бочно клизање), - заокрет према жељеном смјеру, коришћење компаса

или оријентира на земљи, - коришћење инструмената (куглица, кончић) за

прецизно извођење заокрета.

Вјежба 9: Летење малим брзинама

Циљ вјежбе је развијање способности ученика пилота у препознавању ненамјерног лета критично малим брзинама (велики нападни угао) и вјештине управљања једрилицом при повратку на нормалне брзине. - провјера могућности безбједног извођења, - увод у особине лета малим брзинама, - контролисано успоравање и летење на великим

нападним угловима.

Вјежба 10: Превлачење

- провјера могућности безбједног извођења, - знаци који претходе превученом лету, препознавање,

повратак, - знаци превученог лета, препознавање, повратак, - приближавање превученом лету у конфигурацији лета

за прилаз на слијетање, - препознавање и повратак из динамичког превлачења.

Вјежба 11: Препознавање и избјегавање ковита

- провјера могућности безбједног извођења, - превлачење и повратак из превлачења (превлачења с

нагибом крила до 45°), - улазак у пуни ковит (у складу с летачким

приручником једрилице), - препознавање пуног ковита (у складу с летачким

приручником једрилице), - вађење из пуног ковита (у складу с летачким

приручником једрилице), - Напомена: Прије извођења ове вјежбе, обавеза

наставника је да проучи летачки приручник, те уради прорачун распореда масе и положаја тежишта једрилице.


ПОЛИЈЕТАЊЕ – РАЗЛИЧИТИ НАЧИНИ ПОЛИЈЕТАЊА

Напомена: Пилот ученик се мора оспособити за коришћење најмање једног од пет наведених начина полијетања:

Вјежба 12: Полијетање вучом са земље

- сигнали и/или комуникација прије и током полијетања,

- коришћење опреме за полијетање вучом са земље, - пријелетне провјере, - полијетање при чеоном, бочном и леђном вјетру, - оптималан профил лета и ограничења при полијетању

вучом са земље, - поступак откачињања, - поступци при грешкама у полијетању.

Вјежба 13: Полијетање авио-запрегом

- сигнали и/или комуникација прије и током полије-тања,

- коришћење опреме за полијетање авио-запрегом, - пријелетне провјере, - полијетање при чеоном, бочном и леђном вјетру, - праволинијски лет, заокрет и клизање тијеком лета у

авио-запрези, - неправилни положаји у авио-запрези и повратак у

нормалан положај, - снижавање авио-запреге, - поступак откачињања, - грешке и њихово избјегавање приликом полијетања

авио-запрегом.

Вјежба 14: Полијетање једрилицом с помоћним мотором

- поступци извлачења и увлачења помоћног мотора, - покретање мотора и мјере опреза, - пријелетне провјере, - поступци смањивања буке мотора, - провјере током и након полијетања, - полијетање при чеоном, бочном и леђном вјетру, - поступци при отказу рада мотора, - прекид полијетања, - полијетање с кратких терена и растојање од препрека

(прорачун могућности), - техника полијетања с кратких терена с меканом

подлогом.

Вјежба 16: Круг за слијетање, прилаз и слијетање

- поступак прилажења кругу за слијетање, - избјегавање судара, поступци и начини осматрања, - провјере прије слијетања, - поступци у кругу за слијетање, позиција низ вјетар,

основни крак, - утицај вјетра на брзину прилаза и приземљења, - коришћење закрилца (ако је примјењиво), - предочавање циљане тачке и мјеста слијетања, - управљање током прилаза и коришћење ваздушних

кочница, - техника летења и начин осматрања при уласку у

финални (завршни) прилаз, - прилажење и слијетање при чеоном, бочном и леђном

вјетру, - поступци (технике) слијетања на кратке терене.

Вјежба 17: Први самосталан лет

- припрема лета од стране наставника, - упозоравање на карактеристике терена и ограничења, - коришћење потребне опреме,

- посматрање и разрада лета од стране наставника.

Вјежба 18: Оштри заокрети

- оштри заокрети с нагибом од 45°, - избјегавање превлачења и ковита током заокрета, - повратак из неуобичајених положаја, укључујући и

спирално понирање.

ТЕХНИКЕ ЈЕДРЕЊА

Напомена: Пилот ученик мора се оспособити за коришћење најмање једне од три наведене технике једрења:

Вјежба 19: Технике једрења у термици

- поступци и начини осматрања, - осјећање и препознавање термике, - коришћење звучног вариометра, - прикључивање кружењу у термици и право првенства, - летење у близини других једрилица, - технике центрирања, - напуштање термике.

Вјежба 20: Технике једрења на падини

- поступци и начини осматрања, - практична примјена правила летења на падини, - оптимизација путање лета, - брзина једрилице при летењу на падини.

Вјежба 21: Технике једрења на таласима

- поступци и начини осматрања, - технике прикључивања на таласе, - промјена граничне брзине с повећањем висине лета, - коришћење кисеоника.

Вјежба 22: Изванаеродромско слијетање

- подручје долета, - поступци поновног покретања мотора (само за

једрилице с помоћним мотором), - избор терена за слијетање, - процјена круга за слијетање и карактеристичне тачке, - поступци извођења круг за слијетање и прилажење, - поступци након слијетања.

ПРЕЛЕТИ

Напомена: Све ниже наведене вјежбе морају се обрадити прије лета у случајевима када се пилот ученик упућује на самосталан прелет:

Вјежба 23: Планирање прелета

- метеоролошка прогноза и актуелни подаци, - NOTAM, ваздушни простор, - избор и припрема навигационе карте, - припрема руте прелета, - радиотелефонске комуникационе фреквенције, - пријелетни административни поступак, - попуњавање и предаја плана лета, - маса и карактеристике једрилице, - алтернативни аеродроми и терени за слијетање, - безбједносне висине.

Вјежба 24: Навигација током лета

- одржавање и повратак на правац лета, - коришћење радиотелефонске комуникационе станице

и фразеологија, - планирање током лета, - поступци проласка контролисаних ваздушних просто-

ра, - поступци оријентисања, - поступци у случају губитка оријентације, - коришћење остале опреме,


- поступак прилажења кругу за слијетање и слијетања на долазном аеродрому.

Вјежба 25: Технике прелета

- поступци и начини осматрања, - одређивање оптималне брзине прескока, - смањење ризика током прелета.

ДОДАТАК 8. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ПРАКТИЧНОГ (ЛЕТАЧКОГ) ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА ПРОШИРЕЊЕ ПРАВА ДОДИЈЕЉЕНОГ ДОЗВОЛОМ ПИЛОТА ЈЕДРИЛИЦЕ НА ЛЕТЕЊЕ МОТОРНОМ ЈЕДРИЛИЦОМ (TMG) Вјежба 1: Упознавање с моторном једрилицом (TMG)

- карактеристике моторне једрилице (TMG), - кабина, инструменти и опрема, - системи, - увјежбавање коришћења листа провјера.


- поступци у случају пожара на земљи и у лету, - поступци у случају пожара мотора и електричног

система, - поступци у случајевима кварова или отказа, - увјежбавање напуштања моторне једрилице (TMG) у

случају невоље и хитности.

Вјежба 3: Припрема лета и поступци након лета

- обавезна документација у моторној једрилици (TMG), - потребна опрема за намјеравани лет, - вањски преглед, - унутрашњи преглед, - подешавање наслона, сједишта и/или педала, - провјере прије покретања мотора и загријавања, - провјере рада мотора, - заустављање рада мотора, - руковање на земљи (повлачење, паркирање,

осигурање), - попуњавање и овјера документације.

Вјежба 4: Вожња

- провјере прије вожње, - покретање, одржавање брзине, заустављање, - руковање мотором, - одржавање смјера вожње и окретање, - окретање на скученом простору, - поступак паркирања и мјере опреза, - утицај вјетра и управљачке команде, - утицај површине земље, - слободно помицање кормила правца, - сигнали паркера на аеродрому, - провјера инструмената, - поступци комуницирања са контролом летења.

Вјежба 5: Увјежбавање поступака у случају невоље и хитности при вожњи

- квар управљачког система и кочница.

Вјежба 6: Праволинијско летење

- постизање и одржавање праволинијског лета коришћењем снаге мотора,

- летење критично великим брзинама, - приказ својствене дубинске стабилности, - управљање по дубини коришћењем тримера, - одржавање нивоа, нагиба и смјера лета при одабраној

брзини (коришћењем снаге мотора), - одржавање нивоа, нагиба и смјера лета при промјени

брзине и конфигурације моторне једрилице (TMG),

- коришћење инструмената за прецизно летење.

Вјежба 7: Пењање

- започињање и одржавање нормалне и највеће брзине пењања,

- достизање одабране висине, - пењање на рути (пењање током крстарења), - пењање са спуштеним закрилцима, - повратак на нормално пењање, - највећи угао пењања, - коришћење инструмената за прецизно летење, - увјежбавање вјештина и способности доношења

одлука.

Вјежба 8: Снижавање

- започињање и одржавање снижавања, - достизање одабране висине, - угао снижавања, снижавање на рути (снижавање

током крстарења), - бочно клизање, - коришћење инструмената за прецизно летење, - увјежбавање вјештина и способности доношења

одлука.

Вјежба 9: Заокрет

- започињање и одржавање заокрета, - повратак у праволинијски лет, - грешке при извођењу заокрета (брзина и нагиб), - заокрет при пењању, - заокрет при снижавању, - клизање у заокрету, - заокрет према одабраном смјеру, коришћење компаса, - коришћење инструмената за прецизно летење.

Вјежба 10: Летење малим брзинама

Циљ вјежбе је развијање способности ученика пилота у препознавању ненамјерног лета критично малим брзинама (велики нападни угао) и вјештине управљања моторном једрилицом (TMG) при повратку на нормалне брзине. - провјера могућности безбједног извођења, - увод у особитости лета малим брзинама, - контролисано успоравање и летење не великим

нападним угловима, - коришћење пуне снаге мотора за прелазак у нормалну

брзину пењања, - увјежбавање вјештина и способности доношења

одлука.

Вјежба 11: Превлачење

- увјежбавање и способности доношења одлука, - провјера могућности безбједног извођења, - знаци који претходе превученом лету, - препознавање превученог лета, - превучени лет без и уз коришћење снаге мотора, - повратак у нормалан лет након пропадања крила, - приближавање превученом лету у конфигурацији лета

за прилаз на слијетање без и уз коришћења снаге мотора, повратак током почетне фазе у нормалан лет.

Вјежба 12: Полијетање и пењање према позицији низ вјетар

- провјере прије полијетања, - полијетање при чеоном вјетру, - чување носног точка (ако је примјењиво), - полијетање с бочним вјетром, - поступци током и након полијетања,


- техника полијетања с кратких терена с меканом подлогом (прорачун могућности),

- поступци смањења буке, - увјежбавање вјештина и способности доношења

одлука.

Вјежба 13: Круг за слијетање, прилаз и слијетање

- поступци у кругу за слијетање, позиција низ вјетар, основни крак,

- прилаз и слијетање уз коришћење снаге мотора, - чување носног точка (ако је примјењиво), - утицај вјетра на брзину прилаза и приземљења, - коришћење ваздушних кочница и закрилаца, - прилажење и слијетање при бочном вјетру, - прилаз и слијетање с угашеним мотором, - техника слијетања на кратке терене са меканом

подлогом, - прилажење и слијетање без употребе закрилаца (ако је

примјењиво), - техника слијетања са репним точком (моторне

једрилице (TMG) с репним точком), - прекид слијетања и продужавање, - поступци смањења буке, - увјежбавање вјештина и способности доношења

одлука.


- прекид полијетања, - отказ мотора након полијетања, - прекид прилажења на слијетање, - прекид слијетања с продужавањем, - поступци при пожару мотора и електроопреме.

С циљем безбједности потребно је да пилоти оспособљени за летење моторном једрилицом (TMG) с носним точком обаве неколико летова с наставником у сврху прилагођавања прије преласка на самостално летење моторном једрилицом (TMG) с репним точком и обрнуто.

Вјежба 15: Оштри заокрети

- оштри заокрет с нагибом од 45°, на истој висини и у понирању,

- избјегавање превлачења и ковита током заокрета, - повратак из неуобичајених положаја, укључујући и

спирално понирање, - убјежбавање вјештина и способности доношења

одлука.

Вјежба 16: Заустављање и поновно покретање мотора у лету

- поступци хлађења мотора, - поступци гашења мотора у лету, - поступци летења као једрилица, - поновно покретање мотора.

Вјежба 17: Слијетање у хитности с угашеним мотором

- поступци слијетања у хитности, - одабир терена за слијетање, укључујући резервни

терен у случају промјене плана, - подручје долета, - снижавање, - карактеристичне тачке, - провјере мотора, - коришћење радиотелефонске комуникационе станице, - основни крак, - завршни прилаз, - слијетање, - поступци након слијетања.

Вјежба 18: Слијетање из предострожности

- извођење поступака прилажења на слијетање изван аеродрома до висине одлуке,

- разлози за слијетање из предострожности, - услови летења, - избор терена за слијетање (аеродроми, аеродроми

изван употребе, поља), - круг за слијетање и прилаз, - поступци након слијетања.

Вјежба 19: Навигација током лета Припрема лета

- метеоролошка прогноза и актуелни подаци, - одабир и припрема навигационе карте (одабир руте,

структура ваздушног простора, безбједносна висина), - прорачун (магнетски смјер и вријеме лета на рути,

потрошња горива, маса и положај тежишта, пер-формансе),

- летне информације (NOTAM, радиотелефонске кому-никационе фреквенције, алтернативни аеродроми),

- документација моторне једрилице (TMG), - пријелетни административни поступак, - попуњавање и предаја плана лета.

Одлазак

- организација рада у кабини, - поступци приликом одласка (подешавање

висиномјера, комуникација с контролом летења, постављање смјера летења, записивање времена полијетања).

На рути

- одржавање висине и смјера лета, - поправак очекиваног времена доласка и смјера лета, - вођење забиљешки, - коришћење радиотелефонске комуникационе станице

и фразеологија, - минимални метеоролошки услови за наставак лета, - доношење одлука током лета, - поступци проласка контролисаних ваздушних

простора, - поступци при промјени руте, - поступци оријентисања, - поступци у случају губитка оријентације.

Поступци на аеродрому доласка

- комуницирање с контролом летења, - подешавање висиномјера, - поступак прилажења кругу за слијетање, - поступци у кругу за слијетање, - паркирање, - осигурање моторне једрилице (TMG), - допуњавање горива, - затварање плана лета, - административни поступци након лета.

Вјежба 20: Навигација при летењу на малим висинама и у условима слабе видљивости

- поступци прије снижавања, - опасности (конфигурација терена и препреке), - читање навигационих карата, - утицај вјетра и турбуленције, - развијање осјећаја висине изнад терена (избјегавање

опасног приближавања терену и/или препрекама), - избјегавање заштићених подручја због буке, - круг за слијетање, - круг за слијетање и слијетање при лошим

метеоролошким условима.


Вјежба 21: Основе радионавигације Коришћење GPS или VOR/NDB уређаја

- избор контролних тачака, - индикација према/од ЗРНС, оријентација, - поруке о грешкама.

Коришћење VHF/DF уређаја

- расположивост, AIP, фреквенције, - радиотелефонски комуникациони поступци, - одређивање QDM и навођење.

Коришћење радара

- расположивост, AIP, - радиотелефонски комуникациони поступци, - одговорност пилота, - секундарни надзорни радар (транспондер, одабир

кода, провјера и одговор).

ДОДАТАК 9. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ПРАКТИЧНОГ (ЛЕТАЧКОГ) ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ДОЗВОЛЕ ПИЛОТА МОТОРНЕ ЈЕДРИЛИЦЕ (TMG) (КАНДИДАТИ КОЈИ ПОЛАЗЕ ОД ПОЧЕТКА)

Примијенити све из Додатка 7. и Додатка 8. овога Правилника.

ДОДАТАК 10. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ПРАКТИЧНОГ (ЛЕТАЧКОГ) ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ОВЛАШЋЕЊА ЗА АКРОБАТСКО ЛЕТЕЊЕ ЈЕДРИЛИЦОМ

Вјежбе програма летачког оспособљавања за стицање овлашћења за акробатско летење једрилицом треба понављати тако све док кандидат не постигне сигурност у извођењу акробатских маневара. По завршеном оспособљавању, пилот једрилице треба бити способан да обави самосталан лет који садржи низ акробатских маневара. Извођење акробација с наставником у једрилицама с два сједишта и извођење самосталних акробација мора се прилагодити ограничењима и допуштеним маневрима за сваки тип једрилице.

Вјежбе треба да садрже најмање сљедеће ставке практичног (летачког) оспособљавања (ако је допуштено):

Вјежба 1: Провјера достигнуте технике пилотирања

- лет минималном брзином и превлачење, - оштар заокрет, - бочно клизање, - ковит, - вађење из спиралног понирања, - вађење из неправилног положаја.

Вјежба 2: Основни акробатски маневри

- петља, - шандела, - ранверсман, - "положена" (полегнута) осмица ("lazy eight").

Вјежба 3: Посебни акробатски маневри

- имелман, - ретурнеман, - звоно, - ваљак, - леђни лет, - леђни заокрет, - леђна петља.

ДОДАТАК 11. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ПРАКТИЧНОГ (ЛЕТАЧКОГ) ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ОВЛАШЋЕЊА ЗА ЛЕТЕЊЕ БЕЗ ВАЊСКЕ ВИДЉИВОСТИ

Вјежбе програма летачког оспособљавања за стицање овлашћења за летење без вањске видљивости треба понављати све док кандидат не постигне сигурност у извођењу летачких операција под покривачем.

Вјежбе треба да садрже најмање сљедеће ставке практичног (летачког) оспособљавања:

Вјежба 1: Лет за упознавање

- показивање начина летења и показивање инструмената,

- летење без покривача, - летење с покривачем.

Вјежба 2: Праволинијски лет и одржавање брзине (летови под покривачем)

- одржавање нагиба, - одржавање смјера, - одржавање и промјена брзине лета.

Вјежба 3: Заокрети и устаљено кружење (летови под покривачем)

- благи заокрети, - излажење из заокрета у праволинијски лет, - промјена смјера кружења у заокрету.

Вјежба 4: Излажење у задатом смјеру (летови под покривачем)

- излажење из заокрета у задати смјер по магнетном компасу стандардним скретањем,

- излажење из заокрета граничних брзина скретања.

Вјежба 5: Излажење из ненормалних ситуација (летови под покривачем)

- излажење из превученог лета, - излажење из клизања, - излажење из повећање брзине лета, - препознавање и вађење из ковита и спирале.

ДОДАТАК 12. ОКВИРНИ ПРОГРАМ ПРАКТИЧНОГ (ЛЕТАЧКОГ) ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА СТИЦАЊЕ ОВЛАШЋЕЊА ЗА НАСТАВНИКА ЈЕДРИЛИЧАРСТВА ИЛИ НАСТАВНИКА НА TMG-а

Погледати под чланом 21. став (5) овога Правилника.

ДОДАТАК 13. САДРЖАЈИ ПРАКТИЧНОГ (ЛЕТАЧКОГ) ДИЈЕЛА ИСПИТА И ПРОВЈЕРА ЛЕТАЧКЕ СПОСОБНОСТИ ЗА СТИЦАЊЕ ДОЗВОЛЕ ПИЛОТА ЈЕДРИЛИЦЕ

(1) Дужност кандидата је припрема испитног лета и провјера укрцаја потребне опреме и документације;

(2) Кандидат треба испитивачу јасно навести све дужности и провјере које проводи. Провјере треба проводити у складу с летачким приручником и/или листом провјера једрилице којим се изводи испитни лет;

(3) Током испитног лета кандидат треба показати: a) способност управљања једрилицом у оквиру

прописаних ограничења летења, б) смирено и тачно извођење летачких маневара, ц) ваздухопловне вјештине и способност доношења

одлука, д) примјену ваздухопловних знања,


е) способност управљања једрилицом током цијелог лета на начин да не доведе у питање успјешан завршетак свих поступака и маневара;

(4) Садржај испитног лета (дефинисан Додатком 14.) обухвата: a) Припрема и полијетање (коришћење листе

провјера, преглед једрилице прије узлије-тања) 1) пријелетни (дневни) преглед једрилице,

документације, NOTAM и припрема; 2) провјера масе, тежишта и прорачун

перформанси; 3) познавање начина коришћења једрилице; 4) провјера прије полијетања.

б) Начин полијетања (примјењује се једно од три могућа начина полијетања): 1) Полијетање вучом са земље (стационарним

витлом или аутомобилом) - сигнали прије и током полијетања,

укључујући поруке руковаоца витла, - одговарајући профил лета, - симулација прекида вуче, - свјесност положаја.

2) Полијетање авио-запрегом - сигнали прије и током полијетања,

укључујући комуникацију с пилотом авиона,

- затрчавање, полијетање и пењање, - прекид затрчавања (симулација или

усмено испитивање), - праћење авиона у праволинијском лету

и у заокретима, - поправљање неправилног положаја

при праћењу, - откачивање, - праћење лета и летачка вјештина

током фазе полијетања.

3) Полијетање помоћним мотором (само у једрилици с помоћним мотором) - сарадња с контролом летења (ако је

примјењиво), - поступци полијетања на аеродрому, - затрчавање, полијетање и пењање, - праћење лета и вјештина летења током

фазе полијетања, - симулација отказа мотора након

полијетања, - гашење мотора и спремање.

(5) Опште радње a) одржавање положаја и брзине у праволинијском

лету; б) координација током заокрета с нагибом од 30°,

поступци и начини осматрања и избјегавања судара;

ц) вађење из заокрета према одабраном оријентиру и уз употребу компаса;

д) летење на великим нападним угловима (малом брзином);

е) превучени лет и повратак из превученог лета; ф) ковит и вађење из ковита; г) координисани заокрет с нагибом од 45°,

поступци и начини осматрања и избјегавања судара;

х) познавање окружења летјелишта. (6) Круг за слијетање, прилаз и слијетање

a) поступак прилажење кругу за слијетање; б) поступци и начни осматрања и избјегавања

судара; ц) провјере прије слијетања; д) лет по кругу за слијетање, прилажење, слијетање; е) тачност слијетања (симулација

изванаеродромског слијетања на кратак терен); ф) слијетање с бочним вјетром ако то услови

омогућавају.








ДОДАТАК 17. ОБРАЗАЦ КЊИЖИЦЕ ЛЕТЕЊА ЗА ПИЛОТЕ ЈЕДРИЛИЦА

Књижица летења омогућава пилоту вођење евиденције о налету на конвенционалан начин тако да обезбјеђује трајни запис. Пилот који лети различите категорије ваздухоплова треба за сваку категорију имати засебну књижицу летења. (1) Записи у књижицу летења требају бити уписани

тинтом или неизбрисивом оловком, чим је прије могуће након сваког лета.

(2) Књижица летења у коју се уписују летови једрилицом треба садржавати најмање сљедеће податке: a) личне податке: презиме и име, те адресу пилота

имаоца књижице летења; б) за сваки лет; ц) датум лета; д) мјесто и вријеме полијетања, те мјесто и вријеме

слијетања; е) тип (модел, варијација типа) и регистрација

ваздухоплова; ф) начин старта;

г) укупно вријеме лета (налет); х) дужност током лета (пилот "П", ученик пилот

"УП", наставник "Н", испитивач "И"); и) сврха и задатак лета; ј) удаљеност прелета; к) напомене и овјера.

(3) Уписивање налета: а) налет у својству пилота једрилице може се уписати у

сљедећим случајевима: - када пилот једрилице током лета обавља дужност

вође једрилице, - када ученик пилот једрилице лети самостално, - када наставник летења током лета обавља

дужност наставника или испитивача. б) налет у својству наставника летења једрилицом може

се уписати у случајевима када пилот једрилице током лета обавља дужност наставника летења или испитивача.

(4) Прихватљиве су књижице димензије стандардног формата од најмањег А6 до највише А4 са чврсто увезаним и нумерисаним страницама.



AGENCIJA ZA LIJEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA BOSNE I HERCEGOVINE

377 Na osnovu člana 77. Zakona o lijekovima i medicinskim

sredstvima ("Službeni glasnik BiH", br. 58/08), Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine objavljuje

SPISAK LIJEKOVA KOJIMA JE IZDATA DOZVOLA ZA

STAVLJANJE U PROMET NA TRŽIŠTE BOSNE I HERCEGOVINE


1. U slučaju da prije isteka perioda važnosti nastupe

ograničenja za upotrebu nekog od navedenih lijekova, Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine će objaviti izmjenu ovog spiska.

Broj 10-07.2-2990/12 24. aprila 2012. godine

Banja Luka Direktor

Nataša Grubiša, s. r.

Na temelju članka 77. Zakona o lijekovima i medicinskim

sredstvima ("Službeni glasnik BiH", br. 58/08), Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine objavljuje


POPIS LIJEKOVA KOJIMA JE IZDANA DOZVOLA ZA STAVLJANJE U PROMET NA TRŽIŠTE BOSNE I

HERCEGOVINE


1. U slučaju da prije isteka perioda važnosti nastupe ograničenja za uporabu nekog od navedenih lijekova, Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine će objaviti izmjenu ovog popisa.

Broj 10-07.2-2990/12 24. travnja 2012. godine

Banja LukaRavnatelj

Nataša Grubiša, v. r.


На основу члана 77. Закона о лијековима и медицинским средствима ("Службени гласник БиХ", бр. 58/08), Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине објављује

СПИСАК ЛИЈЕКОВА КОЈИМА ЈЕ ИЗДАТА ДОЗВОЛА ЗА

СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ НА ТРЖИШТЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ


1. У случају да прије истека периода важности наступе ограничења за употребу неког од наведених лијекова, Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине ће објавити измјену овог списка.

Број 10-07.2-2990/12 24. априла 2012. године

Бања ЛукаДиректор

Наташа Грубиша, с. р.


REGULATORNA AGENCIJA ZA KOMUNIKACIJE BiH

378 Na osnovu člana 7. stav 2, člana 37. stav 1. tačka a), člana

38. i člana 39. stav 1. Zakona o komunikacijama ("Službeni glasnik BiH", br. 31/03, 75/06, 33/10), Vijeće Regulatorne agencije za komunikacje, na 55. sjednici održanoj u Sarajevu, dana 17.04.2012. godine, donosi

PRAVILO 60/2012 O OBAVLJANJU DJELATNOSTI DAVAOCA PRISTUPA

INTERNETU


Član 1. (Predmet pravila)

(1) Pravilom o obavljanju djelatnosti davaoca pristupa Internetu (u daljem tekstu: Pravilo) propisuju se uvjeti za sticanje prava i osnovne odredbe o obavljanju djelatnosti davaoca pristupa Internetu kada se ta usluga pruža kao javno dostupna komercijalna usluga koja se daje na elektronskim komunikacionim mrežama u Bosni i Hercegovini.

(2) Za pravno lice koje pruža uslugu iz stava (1) ovog člana koristi se u ovom Pravilu skraćeni naziv "ISP".

Član 2. (Pravo na obavljanje djelatnosti)

(1) Pravo na podnošenje prijave za obavljanje djelatnosti davaoca pristupa Internetu ima pravno lice koje je kod nadležnog Suda registrovano za obavljanje neke od slijedećih djelatnosti iz Standardne klasifikacije djelatnosti: a) 61.10 Djelatnosti žičane telekomunikacije, za

pružanje Interneta putem žičanih mreža, b) 61.20 Djelatnosti bežične telekomunikacije, za

pružanje Interneta putem bežičnih mreža, c) 61.30 Djelatnosti satelitske telekomunikacije, za

pružanje Interneta putem satelitskih mreža. (2) Pravo na započinjanje obavljanja djelatnosti stiče se

registracijom kod Regulatorne agencije za komunikacije. (3) O izvršenoj registraciji Agencija donosi rješenje na

osnovu kojeg se izdaje dozvola. Dozvolom se utvrđuje da je registrovani ISP stekao pravo da pruža pristup Internetu na elektronskim komunikacionim mrežama u Bosni i Hercegovini. Obrazac dozvole propisuje generalni direktor Agencije.

DIO DRUGI - PRAVA DAVAOCA INTERNET USLUGA

Član 3. (Minimalna lista prava)

(1) Svaki davalac javno dostupnog komercijalnog Interneta koji se kao posebna usluga pruža na elektronskim komunikacionim mrežama u Bosni i Hercegovini, i koji se u skladu sa članom 2. stav (2) ovog Pravila registrovao kod Agencije kao ISP, ima slijedeća prava: a) da instalira svoju opremu neophodnu za pružanje

pristupa Internetu; b) da se priključi na elektronske komunikacione mreže

i putem tih mreža pruža pristup Internetu, te unajmljuje komercijalno dostupne linije radi ostvarenja pristupa elektronskim komunikacionim mrežama;

c) da pristupi izdvojenoj lokalnoj petlji u skladu sa odgovarajućim pravilom;

d) da instalira vlastitu bežičnu telekomunikacionu mrežu namijenjenu isključivo za pružanje Internet

pristupa i u tu svrhu koristi dodijeljeni radio frekventni spektar u skladu sa previđenom namjenom frekvencija, prema pravilima za dodjelu i korištenje radio frekvencija;

e) da kupuje kapacitete Internet saobraćaja i isti preprodaje na tržištu kroz svoju komercijalnu uslugu.

(2) Prava iz stava (1) ovog člana uključuju i pravo na pružanje drugih javnih telekomunikacionih usluga za koje je propisana posebna dozvola Agencije, pod uslovom da je ISP za pružanje takvih usluga pribavio propisanu dozvolu i da korisnici takvim uslugama pristupaju putem Interneta.

(3) Prava iz stava (1) ovog člana isključuju pravo na nuđenje i pružanje javne telefonske usluge kao i konverziju domaćih i međunarodnih VoIP poziva koji se ostvaruju putem govornih Internet usluga i njihovo usmjeravanje u javnu telefonsku mrežu u Bosni i Hercegovini, izuzev ako je za to pribavljena posebna dozvola za pružanje fiksnih javnih telefonskih usluga.

DIO TREĆI - POSTUPAK ZA STICANJE PRAVA NA OBAVLJANJE DJELATNOSTI

Član 4. (Podnošenje prijave)

(1) Pravno lice iz člana 2. stav (1) ovog Pravila prije početka obavljanja djelatnosti davaoca Internet usluga podnosi Regulatornoj agenciji za komunikacije prijavu o namjeri obavljanja djelatnosti. Prijava se podnosi na obrascu koji propiše generalni direktor Agencije.

(2) Prijava o namjeri obavljanja djelatnosti smatra se podnesenom kada sadrži: a) uredno popunjen obrazac prijave, ovjeren pečatom

firme i potpisom osobe ovlaštene za zastupanje, što se utvrđuje uvidom u rješenje o registraciji firme;

b) ovjerenu kopiju rješenja o registraciji firme sa svim listovima i datumom ovjere ne starijim od mjesec dana;

c) uvjerenje o registraciji kod nadležne porezne uprave; d) uvjerenje o određivanju Jedinstvenog

identifikacionog broja firme; e) potvrdu (primjerak uplatnice) o uplaćenoj

administrativnoj taksi na zahtjev i naknadi za troškove registracije u iznosu 100 KM.

(3) Agencija na svojoj web stranici www.rak.ba objavljuje uputstvo za plaćanje administrativne takse na zahtjev i naknade za troškove postupka izdavanja dozvole. Podnosilac prijave dužan je da se sam stara o uplati propisanih administrativnih taksi i naknada.

(4) Prijava podnesena suprotno odredbama stava (2) ovog člana je neuredna te se po istoj neće postupati.

Član 5. (Postupak do donošenja rješenja o registraciji)

(1) Kada Agencija zaprimi urednu prijavu iz člana 4. stav (1), smatra se da su se stekli uslovi za izdavanje Dozvole za davaoca pristupa Internetu.

(2) O ispunjenju uslova za izdavanje dozvole Agencija donosi poseban zaključak. Zaključak sadrži uslove dozvole koja će se izdati po zahtjevu, što uključuje i uslove za plaćanje naknada za dozvolu.

(3) Zaključkom iz stava (2) ovog člana pozvaće se podnosilac zahtjeva da podnese Agenciji "Izjavu o prihvatanju uslova dozvole", ovjerenu pečatom firme i potpisom osobe ovlaštene za zastupanje. Izjava o prihvatanju uslova dozvole podnosi se na obrascu koji propisuje Agencija. Obrazac će biti raspoloživ na web stranici Agencije, a


dostavljaće se i na zahtjev zainteresovanog lica. Rok za dostavljanje izjave Agenciji je 15 dana od dana dostavljanja zaključka podnosiocu.

(4) Ukoliko podnosilac u roku iz stava (3) ovog člana ne dostavi Agenciji "Izjavu o prihvatanju uslova dozvole", smatra se da je odustao od prijave, što će se utvrditi posebnim zaključkom. U tom slučaju, uplaćena administrativna taksa i naknada za troškove registracije ne vraćaju se podnosiocu, a mogu se na zahtjev podnosioca priznati za eventualno novopodnesenu prijavu kada od dana donošenja zaključka iz ovog stava nije proteklo više od 60 dana. O priznavanju uplaćenih taksi i naknada odlučuje se posebnim zaključkom.

(5) Kada podnosilac dostavi uredno potpisanu i ovjerenu "Izjavu o prihvatanju uslova dozvole" Agencija donosi rješenje o registraciji. U rješenju će se utvrditi da je podnosiocu zahtjeva izdata dozvola za pružanje pristupa Internetu u okviru obavljanja djelatnosti iz člana 2. stav (1) ovog Pravila.

Član 6. (Obavještavanje o izdatoj dozvoli)

(1) Agencija na svojoj web stranici (www.rak.ba) objavljuje listu registrovanih ISP-ova. Podaci sa web stranice Agencije su javni podaci na koje se mogu pozivati sve zainteresovane strane. Podaci o novom ISP-u objavljuju se najkasnije 15 dana od dana izdavanja dozvole.

(2) Zainteresovano lice može dokazivati da su podaci navedeni na web stranici Agencije netačni.

DIO ČETVRTI - INTERNET USLUGA

Član 7. (Internet usluga)

(1) Pod Internet uslugom u smislu ovog Pravila smatra se javno dostupno, komercijalno davanje pristupa Internetu, bez prava dalje preprodaje, koje ISP nudi na tržištu pravnim ili fizičkim osobama, uključujući i Internet klubove.

(2) Davanje pristupa Internetu drugom ISP-u na principima veleprodaje, radi dalje preprodaje Internet usluge u maloprodaji, vrši se u skladu sa pravilima o obavljanju djelatnosti javnog mrežnog operatora i nije predmet ovog Pravila.

Član 8. (Ponuda usluge)

(1) Internet usluga mora omogućiti krajnjem korisniku neometan pristup svim javno raspoloživim sadržajima i uslugama koji se nude na Internetu. Izuzetak čine sadržaji ili usluge čije bi korištenje zasnovalo izričitu protivpravnost ili krivično djelo.

(2) ISP je dužan da na osnovu posebnih propisa ili odluke nadležne institucije u Bosni i Hercegovini kojom se određeni sadržaji oglašavaju nezakonitim, primjenom odgovarajućih tehničkih mjera onemogućiti pristup Internet adresama za koje je takvim posebnim propisima ili odlukama nadležnih institucija u Bosni i Hercegovini utvrđeno da su štetni i nezakoniti, a posebno ukoliko se tim sadržajima širi dječija pornografija i slični štetni sadržaji, omogućava nezakonito on-line kockanje, šire kompjuterski virusi ili opasni programi, nezakonito pribavljaju lični podaci, ugrožava opća sigurnost, javni red i mir, omogućava protivpravna upotreba kompjuterskih programa i aplikacija, kao i druge opasnosti po sigurno korištenje Interneta.

(3) Prije započinjanja pružanja Internet usluge ISP je dužan sačiniti uslove poslovanja i cijene što unajmanje sadrži:

a) naziv usluge, ili naziv paketa usluga, koji se mora u dovoljnoj mjeri razlikovati od naziva usluge ili paketa usluga drugog ISP-a;

b) podatke o karakteristikama usluge, što uključuje brzinu prijenosa, količinu saobraćaja i druge tehničke detalje usluge;

c) deklaraciju o garanciji minimalnog kvaliteta usluge u odnosu na predviđene karakteristike usluge date u skladu sa tačkom b) ovog stava;

d) cijene usluge; e) uslove za zaključenje ugovora o korištenju i

uspostavu usluge, uključujući rok za uspostavu usluge;

f) posebne uslove usluge, ukoliko su predviđeni, kao što može biti minimalni period korištenja usluge i sl.;

g) primjerak pretplatničkog ugovora, ili posebnog ugovora za uslugu.

(4) Uslovi poslovanja i cijene dostavljaju se na uvid Agenciji najmanje 30 dana prije namjeravanog početka pružanja usluge. Agencija može osporiti uslove poslovanja ako su isti u suprotnosti sa Zakonom o komunikacijama ili pravilima donesenim na osnovu njega.

(5) Uslovi poslovanja i cijene objavljuju se najmanje 30 dana prije njihovog stupanja na snagu u najmanje jednom štampanom dnevnom glasilu koje izlazi na području na kojem se pruža usluga. Uz prethodno, ISP objavljuje uslove poslovanja i cijene na svojoj zvaničnoj Internet stranici.

(6) ISP je dužan postojećim pretplatnicima svojih Internet usluga dostaviti i pismenu obavijest o nastupajućim izmjenama uslova poslovanja i cijena, što će učiniti uz račun za plaćanje usluge koji prethodi namjeravanoj izmjeni.

(7) Ukoliko su uslovi poslovanja preobimni za cjelovitu objavu u štampanom glasilu, može se objaviti izvod iz uslova poslovanja i cjenovnik usluga sa dovoljno naznaka na osnovu kojih se može zaključiti o kakvoj se usluzi radi i pod kojim se uslovima pruža.

(8) Na izmjene uslova poslovanja i cijena primjenjuje se ista procedura kao i za njihovo prvo dostavljanje Agenciji i objavljivanje.

Član 9. (Pravo korištenja email adrese)

(1) Kao obaveznu uslugu, kako bi se omogućilo korisniku da odabere najpovoljnijeg davaoca Internet usluge, svaki ISP dužan je da u okviru svoje Internet usluge nudi korisnicima mogućnost korištenja email adresa koje neće ovisiti od bilo kojeg drugog paketa usluga za koje je sačinjen ugovor između ISP-a i korisnika, i koja će se nuditi po razumnoj cijeni koja ne prelazi uobičajenu cijenu jedne personalizirane email adrese u međunarodnoj ponudi.

(2) Korisnik koji je zaključio ugovor sa ISP-om o korištenju Internet usluge prije stupanja na snagu ovog Pravila, ima pravo da u slučaju raskida tog ugovora nastavi korištenje email adresa koje je do tada koristio prema uslovima iz stava (1) ovog člana. O tom korištenju zaključuje se poseban ugovor.

Član 10. (Kvalitet usluge)

(1) ISP je dužan obezbijediti pružanje Internet usluge u pogledu deklarisane brzine prenosa, količine saobraćaja i drugih tehničkih aspekata uključenih u paket usluge.


(2) Agencija može donijeti posebne provedbene propise kojima će se propisati vrsta i način mjerenja kvaliteta Internet usluge, kao i naložiti druge potrebne mjere kojima će se omogućiti mjerenje kvaliteta Internet usluge. Za donošenje takvih propisa ovlašten je generalni direktor Agencije u skladu sa članom 18. ovog Pravila.

(3) Agencija može dodijeliti ovlaštenje za kontrolu kvaliteta Internet usluge stručnoj organizaciji iz Bosne i Hercegovine atestiranoj za mjerenja u telekomunikacijama. Takvo ovlaštenje daje se u transparentnoj proceduri na osnovu provedbenih propisa iz stava (2) ovog člana.

Član 11. (Korisnički odnosi)

(1) ISP samostalno rješava prigovore pretplatnika na pruženu uslugu. U slučaju da ISP smatra da pretplatnik u cjelini ili djelimično nije u pravu u pogledu svog prigovora, dužan je u roku od 15 dana, od dana prijema prigovora, donijeti pismenu odluku o odbijanju prigovora sa detaljnim obrazloženjem.

(2) U slučaju da se prigovor iz stava (1) ovog člana odnosi na nepravilnu primjenu odobrenog paketa usluga, pretplatnik nezadovoljan takvom odlukom može se obratiti Agenciji. Vrstu prigovora za koje je nadležna Agencija i metod po kojem će se rješavati propisuje se pravilom Agencije.

Član 12. (Naknada za dozvolu)

(1) Naknada za korištenje dozvole za pružanje pristupa Internetu plaća se prema računu Agencije koji se dostavlja korisniku po donošenju rješenja iz člana 5. stav (5) ovog Pravila.

(2) Naplata naknada uređuje se posebnim pravilom. (3) Obaveza plaćanja naknade teče od dana registracije ISP-a

do dana dostavljanja izjave Agenciji o prestanku obavljanja djelatnosti, odnosno dana koji je ISP naznačio kao dan namjeravanog prestanka obavljanja djelatnosti ako je izjava iz ovog stava dostavljena unaprijed.

(4) Podnosilac izjave o prestanku obavljanja djelatnosti može pismeno povući podnesenu izjavu sve do naznačenog dana kada je namjeravao prestati obavljati djelatnost.

(5) Dozvola se može ukinuti i u slučaju neplaćanja naknade u propisanom roku.

(6) Naplata neizmirene naknade kod prestanka važenja dozvole iz bilo kojeg razloga utvrđuje se posebnim rješenjem kojim se odlučuje samo o naplati naknade i koje se donosi u skraćenom upravnom postupku.

Član 13. (Rješenje o prestanku važenja dozvole)

(1) O prestanku važenja ISP dozvole donosi se rješenje. Danom prestanka važenja dozvole prestaje važiti pravo korištenja radio frekvencija korištenih isključivo za mreže namijenjene pružanju Internet usluga, bez obzira da li se radi o licenciranom ili nelicenciranom opsegu, kao i pravo korištenja dozvola za telefonske brojeve za dial-up pristup Internetu, bez obzira da li su za naprijed navedene dozvole plaćene naknade.

(2) Prestankom važenja dozvole prestaje i pravo na obavljanje djelatnosti. ISP je dužan danom davanja izjave o prestanku obavljanja djelatnosti, ili posebno naznačenim danom, obustaviti pružanje usluge.

(3) Rješenjem iz stava (1) ovog člana utvrđuje se i brisanje ISP-a iz liste registrovanih ISP-ova.

Član 14. (Posebne situacije)

(1) ISP je dužan prije dostavljanja izjave Agenciji o prestanku obavljanja djelatnosti riješiti sve odnose sa pretplatnicima u pogledu zaključenih ugovora o pružanju usluge. Ovu obavezu ISP ima i u slučaju drugih statusnih promjena koje mogu dovesti do promjene subjekta koji pretplatnicima daje uslugu.

(2) ISP je dužan pretplatnicima unaprijed najaviti situaciju iz stava (1) ovog člana, najmanje 60 dana prije namjeravanog datuma nastanka situacije, što će učiniti u najmanje jednom štampanom dnevnom glasilu koje izlazi na području na kojem se pruža usluga, na svojoj web stranici i pojedinačno email porukom svakom pretplatniku. Dokaz o izvršenom obavještavanju dostavlja se Agenciji uz izjavu o prestanku obavljanja djelatnosti.

(3) ISP odgovara za sve štete koje zbog onemogućavanja korištenja usluge pretrpi pretplatnik, pod uslovom da ne postupi prema odredbama međusobnog ugovora i ovog Pravila.

(4) U slučaju da drugo pravno lice preuzima pružanje usluge pretplatnicima ISP-a koji prestaje obavljati djelatnost ili kod kojeg će nastupiti značajne statusne promjene iz stava (1) ovog člana, pretplatnički ugovori koji su zaključeni na određeni rok ostaju na snazi i prema novom ISP-u prema uslovima tih ugovora.

(5) U slučaju da su pretplatnički ugovori zaključeni uz obavezivanje pretplatnika na korištenje usluge u određenom roku, pretplatnik može otkazati ugovor pod uslovom da ispuni svoje obaveze ugovorene za slučaj raskida.

(6) Rok na koji se obavezuje pretplatnik posebnom ponudom ili paketom usluge ne može ni u jednom slučaju biti duži od 24 mjeseci. Za vrijeme trajanja tog roka uslovi pružanja usluge prema pretplatniku koji je zaključio takav ugovor su nepromjenjivi, osim u situaciji kada se smatra da su novi uslovi ugovora apsolutno povoljniji po pretplatnika.

(7) Ugovori zaključeni na rok duži od onog predviđenog stavom (5) ovog člana su nedopušteni i smatraju se činom ometanja slobode izbora davatelja usluge na tržištu Internet usluga.

(8) Istekom ugovorenog roka, osim kada pretplatnik da izjavu o prestanku korištenja usluge, ugovor prelazi u ugovor sa neodređenim rokom važenja prema općim uslovima pružanja Internet usluge, što će biti posebno uređeno samim ugovorom. Nedopuštenim se smatraju odredbe ugovora ili opći uslovi poslovanja kojima se ćutanje pretplatnika o ponudi produženja ugovora tumači kao da je data prećutna saglasnost za produženje trajanja ugovora za novi fiksni rok.

Član 15. (Spajanje i podjela operatora)

(1) U slučaju da dođe do spajanja ISP-a sa drugim pravnim licem, tada se sporazumom o spajanju ili pripajanju, ili drugim posebnim aktom, uređuju pitanja preuzimanja i nastavka obavljanja ISP djelatnosti. ISP je dužan prije izvršenja spajanja ili pripajanja pismeno obavijestiti Agenciju o namjeri izvršenja statusne promjene.

(2) Po izvršnoj statusnoj promjeni iz stava (1) ovog člana, pravno lice koje je preuzelo pružanje Internet usluge dužno je o tome pismeno obavijestiti Agenciju u roku od 15 dana od dana izvršene promjene.

(3) Kada je uslijed statusne promjene iz stava (1) ovog člana došlo do prestanka postojanja ISP-a kao pravnog lica, uz obavijest iz stava (2) ovog člana pravno lice koje je


preuzelo djelatnost podnosi zahtjev za prenos dozvole. Dozvola će se prenijeti ako se ispune uslovi iz člana 2. stav (1) uz dostavljanje Izjave iz člana 5. stav (3) ovog Pravila. Zahtjev se podnosi na obrascu koji će biti raspoloživ na web stranici Agencije, a dostavljaće se i na zahtjev zainteresovanog lica.

(4) O izvršenom prenosu dozvole donosi se posebno rješenje. Do donošenja rješenja iz ovog stava, pravno lice koje je preuzelo djelatnost ISP-a može nastaviti pružati ugovorene usluge prema uslovima dozvole ISP-a koji se spojio ili pripojio. Za pružanje usluge u navedenom periodu naplaćuje se naknada kao da je pravnom licu koje je preuzelo djelatnost ISP-a dodijeljena dozvola.

(5) Ukoliko se utvrdi da pravno lice koje je preuzelo djelatnost ISP-a ne ispunjava uslove za registraciju, ali da se radi o otklonjivim nedostacima, naložiće se posebnim zaključkom rok za otklanjanje nedostataka koji neće biti duži od 3 mjeseca.

(6) Odredbe ovog člana analogno se primjenjuju i u slučaju podjele firme ISP-a, kao i kod osnivanja nove firme radi izdvajanja djelatnosti.

(7) Na postupak iz ovog člana naplaćuje se administrativna taksa na zahtjev i administrativna taksa na rješenje.

Član 16. (Prekršaji)

Prekršaji, vrste kazni i iznosi novčanih kazni za kršenja ovog Pravila propisani su Pregledom povreda i odgovarajućih kazni koje izriče Regulatorna agencija za komunikacije ("Službeni glasnik BiH", broj 35/2009).

Član 17. (Prelazne odredbe)

Agencija će po službenoj dužnosti registrovati sve ISP kojima je izdata dozvola do stupanja na snagu ovog Pravila. Postupak registracije izvršiće se bez obaveze plaćanja posebne naknade. Agencija može tražiti dostavu informacija i dokumentacije u svrhu tog postupka.

Član 18. (Provedbeni propisi)

Kada je to potrebno radi provedbe ovog Pravila, Agencija je ovlaštena da u skladu sa članom 61. stav (2) i članom 99. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", broj 32/02, 102/09) donese odgovarajuća uputstva, instrukcije i naredbe. Za donošenje takvih propisa ovlašten je generalni direktor Agencije.

Član 19. (Stupanje na snagu i objava)

Ovo Pravilo stupa na snagu osmog (8) dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01-02-1150-1/12 24. aprila 2012. godine

Sarajevo Predsjedavajući Vijeća

Neven Tomić, s. r.

Temeljem članka 7. stavak 2, članka 37. stavak 1. točka

a), članka 38. i članka 39. stavak 1. Zakona o komunikacijama ("Službeni glasnik BiH", br. 31/03, 75/06, 33/10), Vijeće Regulatorne agencije za komunikacije, na 55. sjednici održanoj u Sarajevu, dana 17.04.2012. godine, donosi

PRAVILO 60/2012 O OBNAŠANJU DJELATNOSTI DAVATELJA

PRISTUPA INTERNETU


Članak 1. (Predmet pravila)

(1) Pravilom o obnašanju djelatnosti davatelja pristupa Internetu (u daljem tekstu: Pravilo) propisuju se uvjeti za stjecanje prava i temeljne odredbe o obnašanju djelatnosti davatelja pristupa Internetu kada se ta usluga pruža kao javno dostupna komercijalna usluga koja se daje na elektroničkim komunikacijskim mrežama u Bosni i Hercegovini.

(2) Za pravnu osobu koja pruža uslugu iz stavka (1) ovog članka koristi se u ovom Pravilu skraćeni naziv "ISP".

Članak 2. (Pravo na obnašanje djelatnosti)

(1) Pravo na podnošenje prijave za obnašanje djelatnosti davatelja pristupa Internetu ima pravna osoba koja je kod nadležnog Suda registrirana za obnašanje neke od sljedećih djelatnosti iz Standardne klasifikacije djelatnosti: a) 61.10 Djelatnosti žičane telekomunikacije, za

pružanje Interneta putem žičanih mreža, b) 61.20 Djelatnosti bežične telekomunikacije, za

pružanje Interneta putem bežičnih mreža, c) 61.30 Djelatnosti satelitske telekomunikacije, za

pružanje Interneta putem satelitskih mreža. (2) Pravo na započinjanje obnašanja djelatnosti stječe se

registracijom kod Regulatorne agencije za komunikacije. (3) O izvršenoj registraciji Agencija donosi rješenje na osnovi

kojeg se izdaje dozvola. Dozvolom se utvrđuje da je registrirani ISP stekao pravo pružati pristup Internetu na elektroničkim komunikacijskim mrežama u Bosni i Hercegovini. Obrazac dozvole propisuje generalni direktor Agencije.

DIO DRUGI - PRAVA DAVATELJA INTERNET USLUGA

Članak 3. (Minimalna lista prava)

(1) Svaki davatelj javno dostupnog komercijalnog Interneta koji se kao posebna usluga pruža na elektroničkim komunikacijskim mrežama u Bosni i Hercegovini, i koji se sukladno članku 2. stavak (2) ovog Pravila registrirao kod Agencije kao ISP, ima sljedeća prava: a) instalirati svoju opremu nužnu za pružanje pristupa

Internetu; b) priključiti se na elektroničke komunikacijske mreže i

putem tih mreža pružati pristup Internetu, te unajmljivati komercijalno dostupne linije radi ostvarenja pristupa elektroničkim komunikacijskim mrežama;

c) pristupiti izdvojenoj lokalnoj petlji sukladno odgovarajućem pravilu;

d) instalirati vlastitu bežičnu telekomunikacijsku mrežu namijenjenu isključivo za pružanje Internet pristupa i u tu svrhu koristiti dodijeljeni radio frekvencijski spektar sukladno previđenoj namjeni frekvencija, prema pravilima za dodjelu i korištenje radio frekvencija;

e) kupovati kapacitete Internet prometa i isti preprodavati na tržištu kroz svoju komercijalnu uslugu.


(2) Prava iz stavka (1) ovog članka uključuju i pravo na pružanje drugih javnih telekomunikacijskih usluga za koje je propisana posebna dozvola Agencije, pod uvjetom da je ISP za pružanje takvih usluga pribavio propisanu dozvolu i da korisnici takvim uslugama pristupaju putem Interneta.

(3) Prava iz stavka (1) ovog članka isključuju pravo na nuđenje i davanje javne telefonske usluge kao i konverziju domaćih i međunarodnih VoIP poziva koji se ostvaruju putem govornih Internet usluga i njihovo usmjeravanje u javnu telefonsku mrežu u Bosni i Hercegovini, izuzev ako je za to pribavljena posebna dozvola za pružanje fiksnih javnih telefonskih usluga.

DIO TREĆI - POSTUPAK ZA STJECANJE PRAVA NA OBNAŠANJE DJELATNOSTI

Članak 4. (Podnošenje prijave)

(1) Pravno lice iz članka 2. stavak (1) ovog Pravila prije početka obnašanja djelatnosti davatelja Internet usluga podnosi Regulatornoj agenciji za komunikacije prijavu o namjeri obnašanja djelatnosti. Prijava se podnosi na obrascu koji propiše generalni direktor Agencije.

(2) Prijava o namjeri obnašanja djelatnosti smatra se podnijetom kada sadrži: a) uredno popunjen obrazac prijave, ovjeren pečatom

tvrtke i potpisom osobe ovlaštene za zastupanje, što se utvrđuje uvidom u rješenje o registraciji firme;

b) ovjerenu kopiju rješenja o registraciji firme sa svim listovima i datumom ovjere ne starijim od mjesec dana;

c) uvjerenje o registraciji kod nadležne porezne uprave; d) uvjerenje o određivanju Jedinstvenog identifikacio-

nog broja firme; e) potvrdu (primjerak uplatnice) o uplaćenoj admini-

strativnoj taksi na zahtjev i naknadi za troškove registracije u iznosu 100 KM.

(3) Agencija na svojoj web stranici www.rak.ba objavljuje naputak za plaćanje administrativne takse na zahtjev i naknade za troškove postupka izdavanja dozvole. Podnositelj prijave dužan je sam se starati o uplati propisanih administrativnih taksi i naknada.

(4) Prijava podnesena suprotno odredbama stavka (2) ovog članka je neuredna te se po istoj neće postupati.

Članak 5. (Postupak do donošenja rješenja o registraciji)

(1) Kada Agencija zaprimi urednu prijavu iz članka 4. stavak (1), smatra se da su se stekli uvjeti za izdavanje Dozvole za davatelja pristupa Internetu.

(2) O ispunjenju uvjeta za izdavanje dozvole Agencija donosi poseban zaključak. Zaključak sadrži uvjete dozvole koja će se izdati po zahtjevu, što uključuje i uvjete za plaćanje naknada za dozvolu.

(3) Zaključkom iz stavka (2) ovog članka pozvat će se podnositelj zahtjeva da podnese Agenciji "Izjavu o prihvatanju uvjeta dozvole", ovjerenu pečatom tvrtke i potpisom osobe ovlaštene za zastupanje. Izjava o prihvatanju uvjeta dozvole podnosi se na obrascu koji propisuje Agencija. Obrazac će biti raspoloživ na web stranici Agencije, a dostavljat će se i na zahtjev zainteresirane osobe. Rok za dostavljanje izjave Agenciji je 15 dana od dana dostavljanja zaključka podnositelju.

(4) Ukoliko podnositelj u roku iz stavka (3) ovog članka ne dostavi Agenciji "Izjavu o prihvatanju uvjeta dozvole", smatra se da je odustao od prijave, što će se utvrditi posebnim zaključkom. U tom slučaju, uplaćena administrativna taksa i naknada za troškove registracije ne

vraćaju se podnositelju, a mogu se na zahtjev podnositelja priznati za eventualno novopodnesenu prijavu kada od dana donošenja zaključka iz ovog stavka nije proteklo više od 60 dana. O priznavanju uplaćenih taksi i naknada odlučuje se posebnim zaključkom.

(5) Kada podnositelj dostavi uredno potpisanu i ovjerenu "Izjavu o prihvatanju uvjeta dozvole" Agencija donosi rješenje o registraciji. U rješenju će se utvrditi da je podnositelju zahtjeva izdata dozvola za pružanje pristupa Internetu u okviru obnašanja djelatnosti iz članka 2. stavak (1) ovog Pravila.

Članak 6. (Obavještavanje o izdatoj dozvoli)

(1) Agencija na svojoj web stranici (www.rak.ba) objavljuje listu registriranih ISP-ova. Podaci sa web stranice Agencije su javni podaci na koje se mogu pozivati sve zainteresirane strane. Podaci o novom ISP-u objavljuju se najkasnije 15 dana od dana izdavanja dozvole.

(2) Zainteresirana osoba može dokazivati da su podaci navedeni na web stranici Agencije netočni.

DIO ČETVRTI - INTERNET USLUGA

Članak 7. (Internet usluga)

(1) Pod Internet uslugom u smislu ovog Pravila smatra se javno dostupno, komercijalno davanje pristupa Internetu, bez prava dalje preprodaje, koje ISP nudi na tržištu pravnim ili fizičkim osobama, uključujući i Internet klubove.

(2) Davanje pristupa Internetu drugom ISP-u na principima veleprodaje, radi dalje preprodaje Internet usluge u maloprodaji, vrši se sukladno pravilima o obnašanju djelatnosti javnog mrežnog operatera i nije predmet ovog Pravila.

Članak 8. (Ponuda usluge)

(1) Internet usluga mora omogućiti krajnjem korisniku neometan pristup svim javno raspoloživim sadržajima i uslugama koji se nude na Internetu. Izuzetak čine sadržaji ili usluge čije bi korištenje zasnovalo izričitu protupravnost ili kazneno djelo.

(2) ISP je dužan na temelju posebnih propisa ili odluke nadležne institucije u Bosni i Hercegovini kojom se određeni sadržaji oglašavaju nezakonitim, primjenom pogodnih tehničkih mjera onemogućiti pristup Internet adresama za koje je takvim posebnim propisima ili odlukama nadležnih institucija u Bosni i Hercegovini utvrđeno da su štetni i protuzakoniti, a posebice ukoliko se tim sadržajima širi dječija pornografija i slični štetni sadržaji, omogućava protuzakonito on-line kockanje, šire računalni virusi ili opasni programi, nezakonito pribavljaju osobni podaci, ugrožava opća sigurnost, javni red i mir, omogućava protupravna uporaba računalnih programa i aplikacija, kao i druge opasnosti po sigurno korištenje Interneta.

(3) Prije započinjanja pružanja Internet usluge ISP je dužan sačiniti uvjete poslovanja i cijene što unajmanje sadrži: a) naziv usluge, ili naziv paketa usluga, koji se mora u

dovoljnoj mjeri razlikovati od naziva usluge ili paketa usluga drugog ISP-a;

b) podatke o karakteristikama usluge, što uključuje brzinu prijenosa, količinu prometa i druge tehničke pojedinosti usluge;

c) deklaraciju o garanciji minimalne kakvoće usluge u odnosu na predviđene karakteristike usluge date sukladno točki b) ovog stavka;


d) cijene usluge; e) uvjete za zaključenje ugovora o korištenju i

uspostavu usluge, uključujući rok za uspostavu usluge;

f) posebne uvjete usluge, ukoliko su predviđeni, kao što može biti minimalni period korištenja usluge i sl.;

g) primjerak pretplatničkog ugovora, ili posebitog ugovora za uslugu.

(4) Uvjeti poslovanja i cijene dostavljaju se na uvid Agenciji najmanje 30 dana prije namjeravanog početka pružanja usluge. Agencija može osporiti uvjete poslovanja ukoliko su isti suprotstavljeni Zakonu o komunikacijama ili pravilima donesenim na osnovi njega.

(5) Uvjeti poslovanja i cijene objavljuju se najmanje 30 dana prije njihovog stupanja na snagu u najmanje jednom tiskanom dnevnom glasilu koje izlazi na području na kojem se pruža usluga. Uz prethodno, ISP objavljuje uvjete poslovanja i cijene na svojoj zvaničnoj Internet stranici.

(6) ISP je dužan postojećim pretplatnicima svojih Internet usluga dostaviti i pismenu obavijest o nastupajućim izmjenama uvjeta poslovanja i cijena, što će učiniti uz račun za plaćanje usluge koji prethodi namjeravanoj izmjeni.

(7) Ukoliko su uvjeti poslovanja preobimni za cjelovitu objavu u tiskanom glasilu, može se objaviti izvod iz uvjeta poslovanja i cjenovnik usluga sa dovoljno naznaka na osnovi kojih se može zaključiti o kakvoj se usluzi radi i pod kojim se uvjetima pruža.

(8) Na izmjene uvjeta poslovanja i cijena primjenjuje se ista procedura kao i za njihovo prvo dostavljanje Agenciji i objavljivanje.

Članak 9. (Pravo korištenja email adrese)

(1) Kao obveznu uslugu, kako bi se omogućilo korisniku da odabere najpovoljnijeg davatelja Internet usluge, svaki ISP dužan je u okviru svoje Internet usluge nuditi korisnicima mogućnost korištenja email adresa koje neće ovisiti od bilo kojeg drugog paketa usluga za koje je sačinjen ugovor između ISP-a i korisnika, i koja će se nuditi po razumnoj cijeni koja ne prelazi uobičajenu cijenu jedne personalizirane email adrese u međunarodnoj ponudi.

(2) Korisnik koji je zaključio ugovor sa ISP-om o korištenju Internet usluge prije stupanja na snagu ovog Pravila, ima pravo u slučaju raskida tog ugovora nastaviti korištenje email adresa koje je do tada koristio prema uvjetima iz stavka (1) ovog članka. O tom korištenju zaključuje se poseban ugovor.

Članak 10. (Kakvoća usluge)

(1) ISP je dužan osigurati pružanje Internet usluge u pogledu deklarirane brzine prijenosa, količine prometa i drugih tehničkih aspekata uključenih u paket usluge.

(2) Agencija može donijeti posebne provedbene propise kojima će se propisati vrsta i način mjerenja kakvoće Internet usluge, kao i naložiti druge potrebne mjere kojima će se omogućiti mjerenje kakvoće Internet usluge. Za donošenje takvih propisa ovlašten je generalni direktor Agencije sukladno članku 18. ovog Pravila.

(3) Agencija može dodijeliti ovlaštenje za kontrolu kakvoće Internet usluge stručnoj organizaciji iz Bosne i Hercego-vine atestiranoj za mjerenja u telekomunikacijama. Takvo

ovlaštenje daje se u transparentnoj proceduri na osnovi provedbenih propisa iz stavka (2) ovog članka.

Članak 11. (Korisnički odnosi)

(1) ISP samostalno rješava prigovore pretplatnika na pruženu uslugu. U slučaju da ISP smatra da pretplatnik u cjelini ili djelimično nije u pravu u pogledu svog prigovora, dužan je u roku od 15 dana, od dana prijama prigovora, donijeti pisanu odluku o odbijanju prigovora sa detaljnim obrazloženjem.

(2) U slučaju da se prigovor iz stavka (1) ovog članka odnosi na nepravilnu primjenu odobrenog paketa usluga, pretplatnik nezadovoljan takvom odlukom može se obratiti Agenciji. Vrstu prigovora za koje je nadležna Agencija i metod po kojem će se rješavati propisuje se pravilom Agencije.

Članak 12. (Naknada za dozvolu)

(1) Naknada za korištenje dozvole za pružanje pristupa Internetu plaća se prema računu Agencije koji se dostavlja korisniku po donošenju rješenja iz članka 5. stavak (5) ovog Pravila.

(2) Naplata naknada uređuje se posebnim pravilom. (3) Obveza plaćanja naknade teče od dana registracije ISP-a

do dana dostavljanja izjave Agenciji o prestanku obnašanja djelatnosti, odnosno dana koji je ISP naznačio kao dan namjeravanog prestanka obnašanja djelatnosti ako je izjava iz ovog stavka dostavljena unaprijed.

(4) Podnositelj izjave o prestanku obnašanja djelatnosti može pisano povući podnesenu izjavu sve do naznačenog dana kada je namjeravao prestati obnašati djelatnost.

(5) Dozvola se može ukinuti i u slučaju neplaćanja naknade u propisanom roku.

(6) Naplata neizmirene naknade kod prestanka važenja dozvole iz bilo kojeg razloga utvrđuje se posebnim rješenjem kojim se odlučuje samo o naplati naknade i koje se donosi u skraćenom upravnom postupku.

Članak 13. (Rješenje o prestanku važenja dozvole)

(1) O prestanku važenja ISP dozvole donosi se rješenje. Danom prestanka važenja dozvole prestaje važiti pravo korištenja radio frekvencija korištenih isključivo za mreže namijenjene pružanju Internet usluga, bez obzira da li se radi o licenciranom ili nelicenciranom opsegu, kao i pravo korištenja dozvola za telefonske brojeve za dial-up pristup Internetu, bez obzira da li su za naprijed navedene dozvole plaćene naknade.

(2) Prestankom važenja dozvole prestaje i pravo na obnašanje djelatnosti. ISP je dužan danom davanja izjave o prestanku obnašanja djelatnosti, ili posebno naznačenim danom, obustaviti pružanje usluge.

(3) Rješenjem iz stavka (1) ovog članka utvrđuje se i brisanje ISP-a iz liste registrovanih ISP-ova.

Članak 14. (Posebne situacije)

(1) ISP je dužan prije dostavljanja izjave Agenciji o prestanku obnašanja djelatnosti riješiti sve odnose sa pretplatnicima u pogledu zaključenih ugovora o pružanju usluge. Ovu obvezu ISP ima i u slučaju drugih statusnih promjena koje mogu dovesti do promjene subjekta koji pretplatnicima daje uslugu.

(2) ISP je dužan pretplatnicima unaprijed najaviti situaciju iz stavka (1) ovog članka, najmanje 60 dana prije namjeravanog datuma nastanka situacije, što će učiniti u najmanje jednom tiskanom dnevnom glasilu koje izlazi na


području na kojem se pruža usluga, na svojoj web stranici i pojedinačno email porukom svakom pretplatniku. Dokaz o izvršenom obavještavanju dostavlja se Agenciji uz izjavu o prestanku obnašanja djelatnosti.

(3) ISP odgovara za sve štete koje zbog onemogućavanja korištenja usluge pretrpi pretplatnik, pod uvjetom da ne postupi sukladno odredbama međusobnog ugovora i ovog Pravila.

(4) U slučaju da drugo pravno lice preuzima pružanje usluge pretplatnicima ISP-a koji prestaje obnašati djelatnost ili kod kojeg će nastupiti značajne statusne promjene iz stavka (1) ovog članka, pretplatnički ugovori koji su zaključeni na određeni rok ostaju na snazi i prema novom ISP-u prema uvjetima tih ugovora.

(5) U slučaju da su pretplatnički ugovori zaključeni uz obvezivanje pretplatnika na korištenje usluge u određenom roku, pretplatnik može otkazati ugovor pod uvjetom da ispuni svoje obveze ugovorene za slučaj raskida.

(6) Rok na koji se obvezuje pretplatnik posebnom ponudom ili paketom usluge ne može ni u jednom slučaju biti duži od 24 mjeseci. Za vrijeme trajanja tog roka uvjeti pružanja usluge prema pretplatniku koji je zaključio takav ugovor su nepromjenjivi, osim u situaciji kada se smatra da su novi uvjeti ugovora apsolutno povoljniji po pretplatnika.

(7) Ugovori zaključeni na rok duži od onog predviđenog stavom (5) ovog članka su nedopušteni i smatraju se činom ometanja slobode izbora davatelja usluge na tržištu Internet usluga.

(8) Istekom ugovorenog roka, osim kada pretplatnik da izjavu o prestanku korištenja usluge, ugovor prelazi u ugovor sa neodređenim rokom važenja prema općim uvjetima pružanja Internet usluge, što će biti posebno uređeno samim ugovorom. Nedopuštenim se smatraju odredbe ugovora ili opći uvjeti poslovanja kojima se šutnja pretplatnika o ponudi produženja ugovora tumači kao da je data prešutna suglasnost za produženje trajanja ugovora za novi fiksni rok.

Članak 15. (Spajanje i podjela operatora)

(1) U slučaju da dođe do spajanja ISP-a sa drugom pravnom osobom, tada se sporazumom o spajanju ili pripajanju, ili drugim posebnim aktom, uređuju pitanja preuzimanja i nastavka obnašanja ISP djelatnosti. ISP je dužan prije izvršenja spajanja ili pripajanja pisano obavijestiti Agenciju o namjeri izvršenja statusne promjene.

(2) Po izvršnoj statusnoj promjeni iz stavka (1) ovog članka, pravna osoba koja je preuzela pružanje Internet usluge dužna je o tome pisano obavijestiti Agenciju u roku od 15 dana od dana izvršene promjene.

(3) Kada je usljed statusne promjene iz stavka (1) ovog članka došlo do prestanka postojanja ISP-a kao pravne osobe, uz obavijest iz stavka (2) ovog članka pravna osoba koja je preuzela djelatnost podnosi zahtjev za prijenos dozvole. Dozvola će se prenijeti ako se ispune uvjeti iz članka 2. stavak (1) uz dostavljanje Izjave iz članka 5. stavak (3) ovog Pravila. Zahtjev se podnosi na obrascu koji će biti raspoloživ na web stranici Agencije, a dostavljaće se i na zahtjev zainteresirnog lica.

(4) O izvršenom prenosu dozvole donosi se posebno rješenje. Do donošenja rješenja iz ovog stavka, pravno lice koje je preuzelo djelatnost ISP-a može nastaviti pružati ugovorene usluge prema uvjetima dozvole ISP-a koji se spojio ili pripojio. Za pružanje usluge u narečenom periodu naplaćuje se naknada kao da je pravnom licu koje je preuzelo djelatnost ISP-a dodijeljena dozvola.

(5) Ukoliko se utvrdi da pravno lice koje je preuzelo djelatnost ISP-a ne ispunjava uvjete za registraciju, ali da se radi o otklonjivim nedostacima, naložit će se posebnim zaključkom rok za otklanjanje nedostataka koji neće biti duži od 3 mjeseca.

(6) Odredbe ovog članka analogno se primjenjuju i u slučaju podjele firme ISP-a, kao i kod osnivanja nove firme radi izdvajanja djelatnosti.

(7) Na postupak iz ovog članka naplaćuje se administrativna taksa na zahtjev i administrativna taksa na rješenje.

Članak 16. (Prekršaji)

Prekršaji, vrste kazni i iznosi novčanih kazni za kršenja ovog Pravila propisani su Pregledom povreda i odgovarajućih kazni koje izriče Regulatorna agencija za komunikacije ("Službeni glasnik BiH", broj 35/2009).

Članak 17. (Prelazne odredbe)

Agencija će po službenoj dužnosti registrirati sve ISP kojima je izdata dozvola do stupanja na snagu ovog Pravila. Postupak registracije izvršit će se bez obveze plaćanja posebne naknade. Agencija može tražiti dostavu informacija i dokumentacije u svrhu tog postupka.

Članak 18. (Provedbeni propisi)

Kada je to potrebno radi provedbe ovog Pravila, Agencija je ovlaštena sukladno članku 61. stavak (2) i članku 99. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", broj 32/02, 102/09) donijeti odgovarajuće naputke, instrukcije i naredbe. Za donošenje takvih propisa ovlašten je generalni direktor Agencije.

Članak 19. (Stupanje na snagu i objava)


Broj 01-02-1150-1/12 24. travnja 2012. godine

Predsjedatelj Vijeća Neven Tomić, v. r.

На основу члана 7. став 2, члана 37. став 1. тачка а), члана 38. и члана 39. став 1. Закона о комуникацијама ("Службени гласник БиХ", бр. 31/03, 75/06, 33/10), Савјет Регулаторне агенције за комуникације, на 55. сједници одржаној у Сарајеву, дана 17.04.2012. године, доноси

ПРАВИЛО 60/2012 О ОБАВЉАЊУ ДЈЕЛАТНОСТИ ДАВАОЦА

ПРИСТУПА ИНТЕРНЕТУ

ДИО ПРВИ - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет правила)

(1) Правилом о обављању дјелатности даваоца приступа Интернету (у даљем тексту: Правило) прописују се услови за стицање права и основне одредбе о обављању дјелатности даваоца приступа Интернету када се та услуга пружа као јавно доступна комерцијална услуга која се даје на електронским комуникационим мрежама у Босни и Херцеговини.

(2) За правно лице које пружа услугу из става (1) овог члана користи се у овом Правилу скраћени назив "ISP".

Члан 2. (Право на обављање дјелатности)

(1) Право на подношење пријаве за обављање дјелатности даваоца приступа Интернету има правно лице које је


код надлежног Суда регистровано за обављање неке од сљедећих дјелатности из Стандардне класификације дјелатности: a) 61.10 Дјелатности жичане телекомуникације, за

пружање Интернета путем жичаних мрежа, b) 61.20 Дјелатности бежичне телекомуникације, за

пружање Интернета путем бежичних мрежа, c) 61.30 Дјелатности сателитске телекомуникације,

за пружање Интернета путем сателитских мрежа. (2) Право на започињање обављања дјелатности стиче се

регистрацијом код Регулаторне агенције за комуникације.

(3) О извршеној регистрацији Агенција доноси рјешење на основу којег се издаје дозвола. Дозволом се утврђује да је регистровани ISP стекао право да пружа приступ Интернету на електронским комуникационим мрежама у Босни и Херцеговини. Образац дозволе прописује генерални директор Агенције.

ДИО ДРУГИ - ПРАВА ДАВАОЦА ИНТЕРНЕТ УСЛУГА

Члан 3. (Минимална листа права)

(1) Сваки давалац јавно доступног комерцијалног Интернета који се као посебна услуга пружа на електронским комуникационим мрежама у Босни и Херцеговини, и који се у складу са чланом 2. став (2) овог Правила регистровао код Агенције као ISP, има сљедећа права: a) да инсталира своју опрему неопходну за

пружање приступа Интернету; b) да се прикључи на електронске комуникационе

мреже и путем тих мрежа пружа приступ Интернету, те унајмљује комерцијално доступне линије ради остварења приступа електронским комуникационим мрежама;

c) да приступи издвојеној локалној петљи у складу са одговарајућим правилом;

d) да инсталира властиту бежичну телекомуникаци-ону мрежу намијењену искључиво за пружање Интернет приступа и у ту сврху користи додије-љени радио фреквентни спектар у складу са пре-виђеном намјеном фреквенција, према правили-ма за додјелу и кориштење радио фреквенција;

e) да купује капацитете Интернет саобраћаја и исти препродаје на тржишту кроз своју комерцијалну услугу.

(2) Права из става (1) овог члана укључују и право на пружање других јавних телекомуникационих услуга за које је прописана посебна дозвола Агенције, под условом да је ISP за пружање таквих услуга прибавио прописану дозволу и да корисници таквим услугама приступају путем Интернета.

(3) Права из става (1) овог члана искључују право на нуђење и пружање јавне телефонске услуге као и конверзију домаћих и међународних VoIP позива који се остварују путем говорних Интернет услуга и њихово усмјеравање у јавну телефонску мрежу у Босни и Херцеговини, изузев ако је за то прибављена посебна дозвола за пружање фиксних јавних телефонских услуга.

ДИО ТРЕЋИ - ПОСТУПАК ЗА СТИЦАЊЕ ПРАВА НА ОБАВЉАЊЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

Члан 4. (Подношење пријаве)

(1) Правно лице из члана 2. став (1) овог Правила прије почетка обављања дјелатности даваоца Интернет услуга подноси Регулаторној агенцији за комуникације пријаву о намјери обављања дјелатности. Пријава се подноси на обрасцу који пропише генерални директор Агенције.

(2) Пријава о намјери обављања дјелатности сматра се поднесеном када садржи: a) уредно попуњен образац пријаве, овјерен

печатом фирме и потписом особе овлаштене за заступање, што се утврђује увидом у рјешење о регистрацији фирме;

b) овјерену копију рјешења о регистрацији фирме са свим листовима и датумом овјере не старијим од мјесец дана;

c) увјерење о регистрацији код надлежне пореске управе;

d) увјерење о одређивању Јединственог идентифи-кационог броја фирме;

e) потврду (примјерак уплатнице) о уплаћеној административној такси на захтјев и накнади за трошкове регистрације у износу 100 КМ.

(3) Агенција на својој web страници www.rak.ba објављује упутство за плаћање административне таксе на захтјев и накнаде за трошкове поступка издавања дозволе. Подносилац пријаве дужан је да се сам стара о уплати прописаних административних такси и накнада.

(4) Пријава поднесена супротно одредбама става (2) овог члана је неуредна те се по истој неће поступати.

Члан 5. (Поступак до доношења рјешења о регистрацији)

(1) Када Агенција заприми уредну пријаву из члана 4. став (1), сматра се да су се стекли услови за издавање Дозволе за даваоца приступа Интернету.

(2) О испуњењу услова за издавање дозволе Агенција доноси посебан закључак. Закључак садржи услове дозволе која ће се издати по захтјеву, што укључује и услове за плаћање накнада за дозволу.

(3) Закључком из става (2) овог члана позваће се подносилац захтјева да поднесе Агенцији "Изјаву о прихватању услова дозволе", овјерену печатом фирме и потписом лица овлаштеног за заступање. Изјава о прихватању услова дозволе подноси се на обрасцу који прописује Агенција. Образац ће бити расположив на web страници Агенције, а достављаће се и на захтјев заинтересованог лица. Рок за достављање изјаве Агенцији је 15 дана од дана достављања закључка подносиоцу.

(4) Уколико подносилац у року из става (3) овог члана не достави Агенцији "Изјаву о прихватању услова дозволе", сматра се да је одустао од пријаве, што ће се утврдити посебним закључком. У том случају, уплаћена административна такса и накнада за трошкове регистрације не враћају се подносиоцу, а могу се на захтјев подносиоца признати за евентуално новоподнесену пријаву када од дана доношења закључка из овог става није протекло више од 60 дана. О признавању уплаћених такси и накнада одлучује се посебним закључком.


(5) Када подносилац достави уредно потписану и овјерену "Изјаву о прихватању услова дозволе" Агенција доноси рјешење о регистрацији. У рјешењу ће се утврдити да је подносиоцу захтјева издата дозвола за пружање приступа Интернету у оквиру обављања дјелатности из члана 2. став (1) овог Правила.

Члан 6. (Обавјештавање о издатој дозволи)

(1) Агенција на својој web страници (www.rak.ba) објављује листу регистрованих ISP-ова. Подаци са web странице Агенције су јавни подаци на које се могу позивати све заинтересоване стране. Подаци о новом ISP-у објављују се најкасније 15 дана од дана издавања дозволе.

(2) Заинтересовано лице може доказивати да су подаци наведени на web страници Агенције нетачни.

ДИО ЧЕТВРТИ - ИНТЕРНЕТ УСЛУГА

Члан 7. (Интернет услуга)

(1) Под Интернет услугом у смислу овог Правила сматра се јавно доступно, комерцијално давање приступа Интернету, без права даље препродаје, које ISP нуди на тржишту правним или физичким лицима, укључујући и Интернет клубове.

(2) Давање приступа Интернету другом ISP-у на принципима велепродаје, ради даље препродаје Интернет услуге у малопродаји, врши се у складу са правилима о обављању дјелатности јавног мрежног оператора и није предмет овог Правила.

Члан 8. (Понуда услуге)

(1) Интернет услуга мора омогућити крајњем кориснику неометан приступ свим јавно расположивим садржајима и услугама који се нуде на Интернету. Изузетак чине садржаји или услуге чије би кориштење засновало изричиту противправност или кривично дјело.

(2) ISP је дужан да на основу посебних прописа или одлуке надлежне институције у Босни и Херцеговини којом се одређени садржаји оглашавају незаконитим, примјеном одговарајућих техничких мјера онемогућити приступ Интернет адресама за које је таквим посебним прописима или одлукама надлежних институција у Босни и Херцеговини утврђено да су штетни и незаконити, а посебно уколико се тим садржајима шири дјечија порнографија и слични штетни садржаји, омогућава незаконито on-line коцкање, шире компјутерски вируси или опасни програми, незаконито прибављају лични подаци, угрожава општа сигурност, јавни ред и мир, омогућава противправна употреба компјутерских програма и апликација, као и друге опасности по сигурно кориштење Интернета.

(3) Прије започињања пружања Интернет услуге ISP је дужан сачинити услове пословања и цијене што унајмање садржи: a) назив услуге, или назив пакета услуга, који се

мора у довољној мјери разликовати од назива услуге или пакета услуга другог ISP-а;

b) податке о карактеристикама услуге, што укључује брзину пријеноса, количину саобраћаја и друге техничке детаље услуге;

c) декларацију о гаранцији минималног квалитета услуге у односу на предвиђене карактеристике услуге дате у складу са тачком б) овог става;

d) цијене услуге; e) услове за закључење уговора о кориштењу и

успоставу услуге, укључујући рок за успоставу услуге;

f) посебне услове услуге, уколико су предвиђени, као што може бити минимални период кориштења услуге и сл.;

g) примјерак претплатничког уговора, или посебног уговора за услугу.

(4) Услови пословања и цијене достављају се на увид Агенцији најмање 30 дана прије намјераваног почетка пружања услуге. Агенција може оспорити услове пословања ако су исти у супротности са Законом о комуникацијама или правилима донесеним на основу њега.

(5) Услови пословања и цијене објављују се најмање 30 дана прије њиховог ступања на снагу у најмање једном штампаном дневном гласилу које излази на подручју на којем се пружа услуга. Уз претходно, ISP објављује услове пословања и цијене на својој званичној Интернет страници.

(6) ISP је дужан постојећим претплатницима својих Интернет услуга доставити и писмену обавијест о наступајућим измјенама услова пословања и цијена, што ће учинити уз рачун за плаћање услуге који претходи намјераваној измјени.

(7) Уколико су услови пословања преобимни за цјеловиту објаву у штампаном гласилу, може се објавити извод из услова пословања и цјеновник услуга са довољно назнака на основу којих се може закључити о каквој се услузи ради и под којим се условима пружа.

(8) На измјене услова пословања и цијена примјењује се иста процедура као и за њихово прво достављање Агенцији и објављивање.

Члан 9. (Право коришћења email адресе)

(1) Као обавезну услугу, како би се омогућило кориснику да одабере најповољнијег даваоца Интернет услуге, сваки ISP дужан је да у оквиру своје Интернет услуге нуди корисницима могућност коришћења email адреса које неће зависити од било којег другог пакета услуга за које је сачињен уговор између ISP-а и корисника, и која ће се нудити по разумној цијени која не прелази уобичајену цијену једне персонализиране email адресе у међународној понуди.

(2) Корисник који је закључио уговор са ISP-ом о кориштењу Интернет услуге прије ступања на снагу овог Правила, има право да у случају раскида тог уговора настави коришћење емаил адреса које је до тада користио према условима из става (1) овог члана. О том кориштењу закључује се посебан уговор.

Члан 10. (Квалитет услуге)

(1) ISP је дужан обезбиједити пружање Интернет услуге у погледу декларисане брзине преноса, количине саобраћаја и других техничких аспеката укључених у пакет услуге.

(2) Агенција може донијети посебне проведбене прописе којима ће се прописати врста и начин мјерења квалитета Интернет услуге, као и наложити друге потребне мјере којима ће се омогућити мјерење квалитета Интернет услуге. За доношење таквих


прописа овлаштен је генерални директор Агенције у складу са чланом 18. овог Правила.

(3) Агенција може додијелити овлаштење за контролу квалитета Интернет услуге стручној организацији из Босне и Херцеговине атестираној за мјерења у телекомуникацијама. Такво овлаштење даје се у транспарентној процедури на основу проведбених прописа из става (2) овог члана.

Члан 11. (Кориснички односи)

(1) ISP самостално рјешава приговоре претплатника на пружену услугу. У случају да ISP сматра да претплатник у цјелини или дјелимично није у праву у погледу свог приговора, дужан је у року од 15 дана, од дана пријема приговора, донијети писмену одлуку о одбијању приговора са детаљним образложењем.

(2) У случају да се приговор из става (1) овог члана односи на неправилну примјену одобреног пакета услуга, претплатник незадовољан таквом одлуком може се обратити Агенцији. Врсту приговора за које је надлежна Агенција и метод по којем ће се рјешавати прописује се правилом Агенције.

Члан 12. (Накнада за дозволу)

(1) Накнада за кориштење дозволе за пружање приступа Интернету плаћа се према рачуну Агенције који се доставља кориснику по доношењу рјешења из члана 5. став (5) овог Правила.

(2) Наплата накнада уређује се посебним правилом. (3) Обавеза плаћања накнаде тече од дана регистрације

ISP-а до дана достављања изјаве Агенцији о престанку обављања дјелатности, односно дана који је ISP назначио као дан намјераваног престанка обављања дјелатности ако је изјава из овог става достављена унапријед.

(4) Подносилац изјаве о престанку обављања дјелатности може писмено повући поднесену изјаву све до назначеног дана када је намјеравао престати обављати дјелатност.

(5) Дозвола се може укинути и у случају неплаћања накнаде у прописаном року.

(6) Наплата неизмирене накнаде код престанка важења дозволе из било којег разлога утврђује се посебним рјешењем којим се одлучује само о наплати накнаде и које се доноси у скраћеном управном поступку.

Члан 13. (Рјешење о престанку важења дозволе)

(1) О престанку важења ISP дозволе доноси се рјешење. Даном престанка важења дозволе престаје важити право кориштења радио фреквенција кориштених искључиво за мреже намијењене пружању Интернет услуга, без обзира да ли се ради о лиценцираном или нелиценцираном опсегу, као и право кориштења дозвола за телефонске бројеве за dial-up приступ Интернету, без обзира да ли су за напријед наведене дозволе плаћене накнаде.

(2) Престанком важења дозволе престаје и право на обављање дјелатности. ISP је дужан даном давања изјаве о престанку обављања дјелатности, или посебно назначеним даном, обуставити пружање услуге.

(3) Рјешењем из става (1) овог члана утврђује се и брисање ISP-а из листе регистрованих ISP-ова.

Члан 14. (Посебне ситуације)

(1) ISP је дужан прије достављања изјаве Агенцији о престанку обављања дјелатности ријешити све односе са претплатницима у погледу закључених уговора о пружању услуге. Ову обавезу ISP има и у случају других статусних промјена које могу довести до промјене субјекта који претплатницима даје услугу.

(2) ISP је дужан претплатницима унапријед најавити ситуацију из става (1) овог члана, најмање 60 дана прије намјераваног датума настанка ситуације, што ће учинити у најмање једном штампаном дневном гласилу које излази на подручју на којем се пружа услуга, на својој web страници и појединачно email поруком сваком претплатнику. Доказ о извршеном обавјештавању доставља се Агенцији уз изјаву о престанку обављања дјелатности.

(3) ISP одговара за све штете које због онемогућавања кориштења услуге претрпи претплатник, под условом да не поступи према одредбама међусобног уговора и овог Правила.

(4) У случају да друго правно лице преузима пружање услуге претплатницима ISP-а који престаје обављати дјелатност или код којег ће наступити значајне статусне промјене из става (1) овог члана, претплатнички уговори који су закључени на одређени рок остају на снази и према новом ISP-у према условима тих уговора.

(5) У случају да су претплатнички уговори закључени уз обавезивање претплатника на кориштење услуге у одређеном року, претплатник може отказати уговор под условом да испуни своје обавезе уговорене за случај раскида.

(6) Рок на који се обавезује претплатник посебном понудом или пакетом услуге не може ни у једном случају бити дужи од 24 мјесеци. За вријеме трајања тог рока услови пружања услуге према претплатнику који је закључио такав уговор су непромјењиви, осим у ситуацији када се сматра да су нови услови уговора апсолутно повољнији по претплатника.

(7) Уговори закључени на рок дужи од оног предвиђеног ставом (5) овог члана су недопуштени и сматрају се чином ометања слободе избора даватеља услуге на тржишту Интернет услуга.

(8) Истеком уговореног рока, осим када претплатник да изјаву о престанку кориштења услуге, уговор прелази у уговор са неодређеним роком важења према општим условима пружања Интернет услуге, што ће бити посебно уређено самим уговором. Недопуштеним се сматрају одредбе уговора или општи услови пословања којима се ћутање претплатника о понуди продужења уговора тумачи као да је дата прећутна сагласност за продужење трајања уговора за нови фиксни рок.

Члан 15. (Спајање и подјела оператора)

(1) У случају да дође до спајања ISP-а са другим правним лицем, тада се споразумом о спајању или припајању, или другим посебним актом, уређују питања преузимања и наставка обављања ISP дјелатности. ISP је дужан прије извршења спајања или припајања писмено обавијестити Агенцију о намјери извршења статусне промјене.

(2) По извршној статусној промјени из става (1) овог члана, правно лице које је преузело пружање Интернет услуге дужно је о томе писмено


обавијестити Агенцију у року од 15 дана од дана извршене промјене.

(3) Када је усљед статусне промјене из става (1) овог члана дошло до престанка постојања ISP-а као правног лица, уз обавијест из става (2) овог члана правно лице које је преузело дјелатност подноси захтјев за пренос дозволе. Дозвола ће се пренијети ако се испуне услови из члана 2. став (1) уз достављање Изјаве из члана 5. став (3) овог Правила. Захтјев се подноси на обрасцу који ће бити расположив на web страници Агенције, а достављаће се и на захтјев заинтересованог лица.

(4) О извршеном преносу дозволе доноси се посебно рјешење. До доношења рјешења из овог става, правно лице које је преузело дјелатност ISP-а може наставити пружати уговорене услуге према условима дозволе ISP-а који се спојио или припојио. За пружање услуге у наведеном периоду наплаћује се накнада као да је правном лицу које је преузело дјелатност ISP-а додијељена дозвола.

(5) Уколико се утврди да правно лице које је преузело дјелатност ISP-а не испуњава услове за регистрацију, али да се ради о отклоњивим недостацима, наложиће се посебним закључком рок за отклањање недостатака који неће бити дужи од 3 мјесеца.

(6) Одредбе овог члана аналогно се примјењују и у случају подјеле фирме ISP-а, као и код оснивања нове фирме ради издвајања дјелатности.

(7) На поступак из овог члана наплаћује се административна такса на захтјев и административна такса на рјешење.

Члан 16. (Прекршаји)

Прекршаји, врсте казни и износи новчаних казни за кршења овог Правила прописани су Прегледом повреда и одговарајућих казни које изриче Регулаторна агенција за комуникације ("Службени гласник БиХ", број 35/2009).

Члан 17. (Прелазне одредбе)

Агенција ће по службеној дужности регистровати све ISP којима је издата дозвола до ступања на снагу овог Правила. Поступак регистрације извршиће се без обавезе плаћања посебне накнаде. Агенција може тражити доставу информација и документације у сврху тог поступка.

Члан 18. (Проведбени прописи)

Када је то потребно ради проведбе овог Правила, Агенција је овлаштена да у складу са чланом 61. став (2) и чланом 99. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", број 32/02, 102/09) донесе одговарајућа упутства, инструкције и наредбе. За доношење таквих прописа овлаштен је генерални директор Агенције.

Члан 19. (Ступање на снагу и објава)

Ово Правило ступа на снагу осмог (8) дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01-02-1150-1/12 24. априла 2012. године

Сарајево Предсједавајући Савјета Невен Томић, с. р.

379 Na osnovu člana 39. stav 1. i člana 38, a u vezi sa članom

45. Zakona o komunikacijama BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 31/03, 75/06, 32/10), u cilju ostvarivanja aktivnosti na

zaštiti potrošača javnih telekomunikacionih usluga, Vijeće Regulatorne agencije za komunikacije, na 55. sjednici održanoj u Sarajevu, 17. 04. 2012. godine, donosi

PRAVILO 61/2012 O VRSTAMA I NAČINU RJEŠAVANJA PRITUŽBI NA

JAVNE TELEKOMUNIKACIONE USLUGE KOJE RJEŠAVA REGULATORNA AGENCIJA ZA

KOMUNIKACIJE

Član 1. (Obim)

Pravilom o vrstama i načinu rješavanja pritužbi na javne telekomunikacione usluge koje rješava Regulatorna agencija za komunikacije (u daljem tekstu: Pravilo), propisuju se vrste i način rješavanja pritužbi korisnika javnih telekomunikacionih usluga u cilju ostvarenja mjera na zaštiti potrošača u nadležnosti Regulatorne agencije za komunikacije (u daljem tekstu: Agencija). Odredbe ovog pravila ne odnose se na pritužbe iz oblasti emitovanja i elektronskih medija.

Član 2. (Definicije)

(1) Javna telekomunikaciona usluga (u daljem tekstu: usluga) označava uslugu koju pruža ovlašteni operator telekomunikacija ukoliko je pravo na pružanje takve usluge u Bosni i Hercegovini u skladu sa važećim propisima i pod uslovom: a) da je usluga javno dostupna na tržištu, b) da su deklarisani opšti i posebni uslovi pružanja

usluge, kao i primjenjive cijene, c) da je ugovor o korištenju usluge pismeno zaključen,

ili da se shodno opštim uslovima poslovanja smatra da je ugovor zaključen,

d) da se usluga pruža legalno i da njeno pružanje ne zasniva kršenje važećih propisa u Bosni i Hercegovini.

(2) Telekomunikaciona usluga koja se nudi na tržištu suprotno važećim propisima u Bosni i Hercegovini ne smatra se javnom telekomunikacionom uslugom u smislu ovog Pravila.

(3) Korisnik usluge označava pravno ili fizičko lice koje je zaključilo, ili se smatra da je zaključilo ugovor o korištenju usluge.

Član 3. (Ovlašteni podnosilac)

(1) U slučaju pritužbi na javne telekomunikacione usluge koje rješava Agencija po članu 45. Zakona o komunikacijama ovlašteni podnosilac je korisnik takve usluge.

(2) Ovlašteni podnosilac pritužbe je i lice koje je zatražilo korištenje usluge, a u tome je odbijeno ili nije dobilo odgovor na takav zahtjev u roku koji je predviđen opštim uslovima poslovanja operatora telekomunikacija.

(3) Lica koja koriste nelegalne telekomunikacione usluge ne mogu podnositi pritužbe po odredbama ovog Pravila, ali mogu podnijeti prijavu protiv nelegalnog operatora.

Član 4. (Dokazivanje statusa)

(1) Podnosilac pritužbe dužan je predočiti Agenciji kopiju zaključenog ugovora koji se odnosi na uslugu povodom koje je podnesena pritužba, čime dokazuje status ovlaštenog podnosica.

(2) U slučaju da se za konkretnu uslugu ne zaključuje poseban ugovor, korisnik je dužan da se pozove na opšte uslove poslovanja operatora, uz opis konkretne usluge koja mu je pružena ili trebala biti pružena. Ukoliko se


usluga pruža pod posebnim nazivom, podnosilac pritužbe dužan je navesti i naziv te usluge.

(3) Ukoliko se pritužba odnosi na: odbijanje pristupa usluzi; propust da se odgovori na zahtjev za pristup usluzi ili je protekao rok za realizaciju usluge predviđen opštim uslovima poslovanja operatora telekomunikacija; u takvim slučajevima podnosilac prilaže bilo koji akt kojim se dokazuju takve činjenice, ili daje pismenu izjavu o tim okolnostima.

Član 5. (Uslov za pokretanje postupka)

(1) Postupak rješavanja pritužbi na javne telekomunikacione usluge po odredbama ovog Pravila pokrenuće se pod uslovom: a) da je pritužba podnesena od strane ovlaštenog

podnosioca, b) da se radi o pritužbi za koju je propisano da se

rješava prema odredbama ovog Pravila, c) da je pritužba podnesena na odgovarajućem obrascu

koji će Agencija učiniti raspoloživim na svojoj web stranici, ili u drugoj formi na zahtjev zainteresovanog lica,

d) da se podnosilac sa pritužbom prethodno obratio operatoru i da pritužba nije riješena u roku propisanom općim uvjetima poslovanja operatora telekomunikacija.

(2) Bez obzira na odredbe stava (1) ovog člana, postupak se neće pokrenuti ukoliko je: a) pritužba preuranjena, ili je b) pokrenut spor pred sudom o istovjetnim pitanjima

čije se rješavanje traži u pritužbi, a nije pravosnažno okončan do dana podnošenja pritužbe, ili je

c) pritužba podnesena istekom 120 dana, od dana: 1) podnošenja pritužbe operatoru, ili 2) podnošenja zahtjeva za uslugu, a zahtjev nije

riješen, ili 3) prijema obavijesti u kojoj se navodi

neprimjereno dug rok za realizaciju usluge, ili 4) prijema obavijesti kojom se odbija zahtjev za

uspostavu usluge, ili 5) nastanka drugog relevantnog događaja, pod

uslovom da podnosilac dokaže primjenjivost tog dana na predmetno pitanje.

(3) O ispunjenosti formalnih uslova za pokretanje postupka odlučuje se u skladu sa odredbama Zakona o upravnom postupku.

Član 6. (Vrste pritužbi)

(1) Postupak rješavanja pritužbi na javne telekomunikacione usluge po odredbama ovog Pravila može se pokrenuti: a) ukoliko operator ne pruža svim korisnicima pristup

svojim javno oglašenim telekomunikacionim uslugama na transparentnom, objektivnom i nediskriminatorskom osnovu i u skladu sa svojim tehničkim mogućnostima,

b) ukoliko operator putem svoje usluge ne omogućava da svaki korisnik njegove usluga putem te usluge ima neogranicen pristup bilo kojem drugom takvom korisniku u Bosni i Hercegovini,

c) ukoliko operator ne štiti interese svih korisnika telekomunikacionih usluga, u smislu dostupnosti tih usluga, njihovog kvaliteta i cijena,

d) ukoliko nivo kvaliteta u pružanju telekomunika-cionih usluga i telekomunikacione opreme nije u

skladu sa važećim standardima, kao i karakteri-stikama usluge koju reklamira operator,

e) ukoliko cijene telekomunikacionih usluga nisu transparentne i nediskriminatorne,

f) ukoliko operator ne sačini pisani ugovor prije početka pružanja usluge, a takav ugovor sa korisnikom je obavezan,

g) ukoliko je operator promijenio uslove koji za posljedicu imaju promjenu sadržaja ugovora i iste nije objavio u odgovarajućem obliku najmanje mjesec dana prije stupanja na snagu iz kog razloga korisniku nije bilo omogućeno da raskine ugovor povodom nastupajuće promjene,

h) ukoliko operator ne vodi imenik pretplatnika javne telefonske usluge i na zahtjev daje podatke iz takvog imenika,

i) ukoliko operator na zahtjev pretplatnika nije isključio njegov broj iz imenika pretplatnika javne telefonske usluge.

j) ukoliko operator ne pruža telekomunikacionu uslugu, odnosno ukoliko je pruža suprotno ugovorenim uslovima,

k) iz drugih razloga koji nisu propisani ovim članom, pod uslovom da se u prethodnom postupku dokaže primjenjivost takvih razloga na konkretnu uslugu kao i nadležnost Agencije za rješavanje takvih pitanja.

(2) Postupak rješavanja pritužbi na javne telekomunikacione usluge po odredbama ovog Pravila ne može se pokrenuti radi: utvrđivanja međusobnih finansijskih potraživanja među stranama i detalja tih potraživanja; utvrđivanja ispravnosti obračuna usluge što ne isključuje pravo Agencije na provjeru ispravne primjene važećeg tarifnog modela; utvrđivanja drugih obligaciono-pravnih odnosa među stranama i detalja koji se ne tiču propisa o telekomunikacijama i uslova dozvola; odlučivanje o pravnim stvarima koje nisu uređene propisima o telekomunikacijama ili su očigledno predmet primjene drugih važećih propisa; utvrđivanja stvari koje su u isključivoj nadležnosti suda ili druge institucije.

Član 7. (Rok za rješavanje pritužbi)

Agencija nastoji riješiti pritužbe u razumnom roku, ali najkasnije u roku od četiri mjeseca od dana kada je pritužba dostavljena Agenciji.

Član 8. (Metod rješavanja)

Na postupak rješavanja pritužbi po odredbama ovog Pravila primjenjuju se opšta pravila Zakona o upravnom postupku.

Član 9. (Odluka po pritužbi)

(1) Odluka po pritužbi donosi se u formi rješenja iz člana 193. Zakona o upravnom postupku.

(2) Protiv odluke po pritužbi dozvoljena je žalba u skladu sa članom 47. Zakona o komunikacijama.

(3) Odlukom o pritužbi Agencija može: a) dati mišljenje o osnovanosti pritužbe koje

podnosilac može koristiti kao dokaz u postupku pred drugim nadležnim organom ili sudom,

b) naložiti operatoru da riješi pritužbu u određenom roku i o tome obavijesti Agenciju,

c) naložiti operatoru određeno postupanje koje je isti dužan ispoštovati,


d) poništiti određenu odluku operatora ukoliko je ista u očiglednoj suprotnosti sa propisima iz nadležnosti Agencije kojima se uređuje pružanje telekomunikacionih usluga,

e) odbiti pritužbu podnosioca. (4) Agencija može proslijediti pritužbu drugom organu na

rješavanje, ili zatražiti mišljenje drugog organa.

Član 10. (Oslobađanje od administrativne takse)

(1) Na postupak koji se pokreće prema odredbama ovog Pravila ne naplaćuje se administrativna taksa na zahjev, kao ni administrativna taksa na rješenje.

(2) Na žalbu protiv rješenja ili zaključka donesenog u postupku koji se vodio prema odredbama ovog Pravila naplaćuje se propisana administrativna taksa.

Član 11. (Prelazne odredbe)

(1) U slučaju da su dozvolama ili drugim propisima Agencije koji su stupili na snagu prije donošenja ovog Pravila predviđene druge vrste ili načini rješavanja pritužbi korisnika, na rješavanje takvih pritužbi primjenjivaće se odredbe ovog Pravila.

(2) Postupci koji su započeti a nisu dovršeni na dan stupanja na snagu ovog Pravila riješiće se prema propisima i odredbama dozvola koje su važile na dan pokretanja takvog postupka, izuzev ukoliko je za podnosioca povoljnije da se postupak provede po odredbama ovog Pravila.

Član 12. (Stupanje na snagu i objava)


Broj 01-02-1158-1/12 25. aprila 2012. godine

Sarajevo Predsjedavajući Vijeća

Neven Tomić, s. r.

Na osnovi članka 39. stavak 1. i članka 38, a u svezi sa

člankom 45. Zakona o komunikacijama BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 31/03, 75/06, 32/10), u cilju ostvarivanja aktivnosti na zaštiti potrošača javnih telekomunikacijskih usluga, Vijeće Regulatorne agencije za komunikacije, na 55. sjednici održanoj u Sarajevu, 17.04.2012. godine, donosi

PRAVILO 61/2012 O VRSTAMA I NAČINU RJEŠAVANJA PRITUŽBI NA

JAVNE TELEKOMUNIKACIJSKE USLUGE KOJE RJEŠAVA REGULATORNA AGENCIJA ZA

KOMUNIKACIJE

Članak 1. (Obim)

Pravilom o vrstama i načinu rješavanja pritužbi na javne telekomunikacijske usluge koje rješava Regulatorna agencija za komunikacije (u daljem tekstu: Pravilo), propisuju se vrste i način rješavanja pritužbi korisnika javnih telekomunikacijskih usluga u cilju ostvarenja mjera na zaštiti potrošača u nadležnosti Regulatorne agencije za komunikacije (u daljem tekstu: Agencija). Odredbe ovog pravila ne odnose se na pritužbe iz oblasti emitiranja i elektronskih medija.

Članak 2. (Definicije)

(1) Javna telekomunikacijska usluga (u daljem tekstu: usluga) označava uslugu koju pruža ovlašteni operator telekomunikacija ukoliko je pravo na pružanje takve

usluge u Bosni i Hercegovini sukladno važećim propisima i pod uvjetom: a) da je usluga javno dostupna na tržištu, b) da su deklarirani opći i posebni uvjeti pružanja

usluge, kao i primjenjive cijene, c) da je ugovor o korištenju usluge pismeno zaključen,

ili da se shodno općim uvjetima poslovanja smatra da je ugovor zaključen,

d) da se usluga pruža legalno i da njeno pružanje ne zasniva kršenje važećih propisa u Bosni i Hercegovini.

(2) Telekomunikacijska usluga koja se nudi na tržištu suprotno važećim propisima u Bosni i Hercegovini ne smatra se javnom telekomunikacijskom uslugom u smislu ovog Pravila.

(3) Korisnik usluge označava pravnu ili fizičku osobu koja je zaključila, ili se smatra da je zaključila ugovor o korištenju usluge.

Članak 3. (Ovlašteni podnositelj)

(1) U slučaju pritužbi na javne telekomunikacijske usluge koje rješava Agencija po članku 45. Zakona o komunikacijama ovlašteni podnositelj je korisnik takve usluge.

(2) Ovlašteni podnositelj pritužbe je i osoba koja je zatražila korištenje usluge, a u tome je odbijena ili nije dobila odgovor na takav zahtjev u roku koji je predviđen općim uvjetima poslovanja operatora telekomunikacija.

(3) Osobe koje koriste nelegalne telekomunikacijske usluge ne mogu podnositi pritužbe po odredbama ovog Pravila, ali mogu podnijeti prijavu protiv nelegalnog operatora.

Članak 4. (Dokazivanje statusa)

(1) Podnositelj pritužbe dužan je predočiti Agenciji preslik zaključenog ugovora koji se odnosi na uslugu povodom koje je podnesena pritužba, čime dokazuje status ovlaštenog podnositelja.

(2) U slučaju da se za konkretnu uslugu ne zaključuje poseban ugovor, korisnik je dužan pozvati se na opće uvjete poslovanja operatora, uz opis konkretne usluge koja mu je pružena ili trebala biti pružena. Ukoliko se usluga pruža pod posebnim nazivom, podnositelj pritužbe dužan je navesti i naziv te usluge.

(3) Ukoliko se pritužba odnosi na: odbijanje pristupa usluzi; propust da se odgovori na zahtjev za pristup usluzi ili je protekao rok za realiziranje usluge predviđen općim uvjetima poslovanja operatora telekomunikacija; u takvim slučajevima podnosilac prilaže bilo koji akt kojim se dokazuju takve činjenice, ili daje pismenu izjavu o tim okolnostima.

Članak 5. (Uvjet za pokretanje postupka)

(1) Postupak rješavanja pritužbi na javne telekomunikacijske usluge po odredbama ovog Pravila pokrenut će se pod uvjetom: a) da je pritužba podnesena od strane ovlaštenog

podnositelja, b) da se radi o pritužbi za koju je propisano rješavanje

prema odredbama ovog Pravila, c) da je pritužba podnesena na odgovarajućem obrascu

koji će Agencija učiniti raspoloživim na svojoj web stranici, ili u drugoj formi na zahtjev zainteresirane osobe,

d) da se podnositelj sa pritužbom prethodno obratio operatoru i da pritužba nije riješena u roku


propisanom općim uvjetima poslovanja operatora telekomunikacija.

(2) Bez obzira na odredbe stavka (1) ovog članka, postupak se neće pokrenuti ukoliko je: a) pritužba preuranjena, ili je b) pokrenut spor pred sudom o istovjetnim pitanjima

čije se rješavanje traži u pritužbi, a nije pravomoćno okončan do dana podnošenja pritužbe, ili je

c) pritužba podnesena istekom 120 dana, od dana: 1) podnošenja pritužbe operatoru, ili 2) podnošenja zahtjeva za uslugu, a zahtjev nije

riješen, ili 3) prijema obavijesti u kojoj se navodi

neprimjereno dug rok za realizaciju usluge, ili 4) prijema obavijesti kojom se odbija zahtjev za

uspostavu usluge, ili 5) nastanka drugog relevantnog događaja, pod

uvjetom da podnositelj dokaže primjenjivost tog dana na predmetno pitanje.

(3) O ispunjenosti formalnih uvjeta za pokretanje postupka odlučuje se sukladno odredbama Zakona o upravnom postupku.

Članak 6. (Vrste pritužbi)

(1) Postupak rješavanja pritužbi na javne telekomunikacijske usluge po odredbama ovog Pravila može se pokrenuti: a) ukoliko operator ne pruža svim korisnicima pristup

svojim javno oglašenim telekomunikacijskim uslugama na transparentnom, objektivnom i nediskriminirajućoj osnovi i sukladno svojim tehničkim mogućnostima,

b) ukoliko operator putem svoje usluge ne omogućava da svaki korisnik njegove usluga putem te usluge ima neograničen pristup bilo kojem drugom takvom korisniku u Bosni i Hercegovini,

c) ukoliko operator ne štiti interese svih korisnika telekomunikacijskih usluga, u smislu dostupnosti tih usluga, njihovog kvaliteta i cijena,

d) ukoliko razina kvalitete u pružanju telekomunikacijskih usluga i telekomunikacijske opreme nije sukladna važećim standardima, kao i karakteristikama usluge koju reklamira operator,

e) ukoliko cijene telekomunikacijskih usluga nisu transparentne i nediskriminirajuće,

f) ukoliko operator ne načini pisani ugovor prije početka pružanja usluge, a takav ugovor sa korisnikom je obvezan,

g) ukoliko je operator izmijenio uvjete koji za posljedicu imaju promjenu sadržaja ugovora i iste nije objavio u odgovarajućem obliku najmanje mjesec dana prije stupanja na snagu iz kog razloga korisniku nije bilo omogućeno da raskine ugovor povodom nastupajuće promjene,

h) ukoliko operator ne vodi imenik pretplatnika javne telefonske usluge i na zahtjev daje podatke iz takvog imenika,

i) ukoliko operator na zahtjev pretplatnika nije isključio njegov broj iz imenika pretplatnika javne telefonske usluge.

j) ukoliko operator ne pruža telekomunikacijsku uslugu, odnosno ukoliko je pruža suprotno ugovorenim uvjetima,

k) iz drugih razloga koji nisu propisani ovim člankom, pod uvjetom da se u prethodnom postupku dokaže primjenjivost takvih razloga na konkretnu uslugu

kao i nadležnost Agencije za rješavanje takvih pitanja.

(2) Postupak rješavanja pritužbi na javne telekomunikacijske usluge po odredbama ovog Pravila ne može se pokrenuti radi: utvrđivanja međusobnih financijskih potraživanja među stranama i detalja tih potraživanja; utvrđivanja ispravnosti obračuna usluge što ne isključuje pravo Agencije na provjeru ispravne primjene važećeg tarifnog modela; utvrđivanja drugih obligacijsko-pravnih odnosa među stranama i detalja koji se ne tiču propisa o telekomunikacijama i uvjeta dozvola; odlučivanje o pravnim stvarima koje nisu uređene propisima o telekomunikacijama ili su očigledno predmet primjene drugih važećih propisa; utvrđivanja stvari koje su u isključivoj nadležnosti suda ili druge institucije.

Članak 7. (Rok za rješavanje pritužbi)

Agencija nastoji riješiti pritužbe u razumnom roku, ali najkasnije u roku od četiri mjeseca od dana kada je pritužba dostavljena Agenciji.

Članak 8. (Metoda rješavanja)

Na postupak rješavanja pritužbi po odredbama ovog Pravila primjenjuju se opća pravila Zakona o upravnom postupku.

Članak 9. (Odluka po pritužbi)

(1) Odluka po pritužbi donosi se u formi rješenja iz članka 193. Zakona o upravnom postupku.

(2) Protiv odluke po pritužbi dozvoljena je žalba sukladno članku 47. Zakona o komunikacijama.

(3) Odlukom o pritužbi Agencija može: a) dati mišljenje o osnovanosti pritužbe koje

podnositelj može koristiti kao dokaz u postupku pred drugim nadležnim organom ili sudom,

b) naložiti operatoru da riješi pritužbu u određenom roku i o tome obavijesti Agenciju,

c) naložiti operatoru određeno postupanje koje je isti dužan uvažiti,

d) poništiti određenu odluku operatora ukoliko je ista u očiglednoj suprotnosti sa propisima iz nadležnosti Agencije kojima se uređuje pružanje telekomunikacijskih usluga,

e) odbiti pritužbu podnosioca. (4) Agencija može proslijediti pritužbu drugom organu na

rješavanje, ili zatražiti mišljenje drugog organa.

Članak 10. (Oslobađenje od administrativne pristojbe)

(1) Na postupak koji se pokreće prema odredbama ovog Pravila ne naplaćuje se administrativna pristojba na zahtjev, kao ni administrativna pristojba na rješenje.

(2) Na žalbu protiv rješenja ili zaključka donesenog u postupku koji se vodio prema odredbama ovog Pravila naplaćuje se propisana administrativna pristojba.

Članak 11. (Prijelazne odredbe)

(1) U slučaju da su dozvolama ili drugim propisima Agencije koji su stupili na snagu prije donošenja ovog Pravila predviđene druge vrste ili načini rješavanja pritužbi korisnika, na rješavanje takvih pritužbi primjenjivat će se odredbe ovog Pravila.

(2) Postupci koji su započeti a nisu dovršeni na dan stupanja na snagu ovog Pravila riješit će se prema propisima i odredbama dozvola koje su važile na dan pokretanja


takvog postupka, izuzev ukoliko je za podnositelja povoljnije da se postupak provede po odredbama ovog Pravila.

Članak 12. (Stupanje na snagu i objava)


Broj 01-02-1158-1/12 25. travnja 2012. godine

Sarajevo Predsjedatelj Vijeća Neven Tomić, v. r.

На основу члана 39. став 1. и члана 38., а у вези са чланом 45. Закона о комуникацијама БиХ ("Службени гласник БиХ", број 31/03, 75/06, 32/10), у циљу остваривања активности на заштити потрошача јавних телекомуникацијских услуга, Савјет Регулаторне агенције за комуникације, на 55. сједници одржаној у Сарајеву, 17.04.2012. године, доноси

ПРАВИЛО 61/2012 О ВРСТАМА И НАЧИНУ РЈЕШАВАЊА ПРИТУЖБИ НА ЈАВНЕ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈСКЕ УСЛУГЕ КОЈЕ РЈЕШАВА РЕГУЛАТОРНА АГЕНЦИЈА ЗА

КОМУНИКАЦИЈЕ

Члан 1. (Обим)

Правилом о врстама и начину рјешавања притужби на јавне телекомуникацијске услуге које рјешава Регулаторна агенција за комуникације (у даљем тексту: Правило), прописују се врсте и начин рјешавања притужби корисника јавних телекомуникацијских услуга у циљу остварења мјера на заштити потрошача у надлежности Регулаторне агенције за комуникације (у даљем тексту: Агенција). Одредбе овог правила не односе се на притужбе из области емитовања и електронских медија.

Члан 2. (Дефиниције)

(1) Јавна телекомуникацијска услуга (у даљем тексту: услуга) означава услугу коју пружа овлаштени оператор телекомуникација уколико је право на пружање такве услуге у Босни и Херцеговини у складу са важећим прописима и под условом: a) да је услуга јавно доступна на тржишту, b) да су декларисани општи и посебни услови

пружања услуге, као и примјењиве цијене, c) да је уговор о кориштењу услуге писмено

закључен, или да се сходно општим условима пословања сматра да је уговор закључен,

d) да се услуга пружа легално и да њено пружање не заснива кршење важећих прописа у Босни и Херцеговини.

(2) Телекомуникацијска услуга која се нуди на тржишту супротно важећим прописима у Босни и Херцеговини не сматра се јавном телекомуникацијском услугом у смислу овог Правила.

(3) Корисник услуге означава правно или физичко лице које је закључило, или се сматра да је закључило уговор о кориштењу услуге.

Члан 3. (Овлаштени подносилац)

(1) У случају притужби на јавне телекомуникацијске услуге које рјешава Агенција по члану 45. Закона о комуникацијама овлаштени подносилац је корисник такве услуге.

(2) Овлаштени подносилац притужбе је и лице које је затражило кориштење услуге, а у томе је одбијено или није добило одговор на такав захтјеву року који је предвиђен општим условима пословања оператора телекомуникација.

(3) Лица која користе нелегалне телекомуникацијске услуге не могу подносити притужбе по одредбама овог Правила, али могу поднијети пријаву против нелегалног оператора.

Члан 4. (Доказивање статуса)

(1) Подносилац притужбе дужан је предочити Агенцији копију закљученог уговора који се односи на услугу поводом које је поднесена притужба, чиме доказује статус овлаштеног подносица.

(2) У случају да се за конкретну услугу не закључује посебан уговор, корисник је дужан да се позове на опште услове пословања оператора, уз опис конкретне услуге која му је пружена или требала бити пружена. Уколико се услуга пружа под посебним називом, подносилац притужбе дужан је навести и назив те услуге.

(3) Уколико се притужба односи на: одбијање приступа услузи; пропуст да се одговори на захтјев за приступ услузи или је протекао рок за реализацију услуге предвиђен општим условима пословања оператора телекомуникација; у таквим случајевима подносилац прилаже било који акт којим се доказују такве чињенице, или даје писмену изјаву о тим околностима.

Члан 5. (Услов за покретање поступка)

(1) Поступак рјешавања притужби на јавне телекомуникацијске услуге по одредбама овог Правила покренуће се под условом: a) да је притужба поднесена од стране овлаштеног

подносиоца, b) да се ради о притужби за коју је прописано да се

рјешава према одредбама овог Правила, c) да је притужба поднесена на одговарајућем

обрасцу који ће Агенција учинити расположивим на својој веб страници, или у другој форми на захтјев заинтересованог лица,

d) да се подносилац са притужбом претходно обратио оператору, и да притужба није ријешена у року прописаном општим условима пословања оператора телекомуникација.

(2) Без обзира на одредбе става (1) овог члана, поступак се неће покренути уколико је: a) притужба преурањена, или је b) покренут спор пред судом о истим питањима

чије се рјешавање тражи у притужби, а није окончан до дана подношења притужбе, или је

c) притужба поднесена истеком 120 дана, од дана: 1) подношења притужбе оператору, или 2) подношења захтјева за услугу, а захтјев није

ријешен, или 3) пријема обавијести у којој се наводи

непримјерено дуг рок за реализацију услуге, или

4) пријема обавијести којом се одбија захтјев за успоставу услуге, или

5) настанка другог релевантног догађаја, под условом да подносилац докаже


примјењивост тог дана на предметно питање.

(3) О испуњености формалних услова за покретање поступка одлучује се у складу са одредбама Закона о управном поступку.

Члан 6. (Врсте притужби)

(1) Поступак рјешавања притужби на јавне телекомуникацијске услуге по одредбама овог Правила може се покренути: a) уколико оператор не пружа свим корисницима

приступ својим јавно оглашеним телекомуникацијских услугама на транспарентном, објективном и недискриминаторском основу и у складу са својим техничким могућностима,

b) уколико оператор путем своје услуге не омогућава да сваки корисник његове услуга путем те услуге има неограничен приступ било којем другом таквом кориснику у Босни и Херцеговини,

c) уколико оператор не штити интересе свих корисника телекомуникацијских услуга, у смислу доступности тих услуга, њиховог квалитета и цијена,

d) уколико ниво квалитета у пружању телекомуникацијских услуга и телекомуникацијске опреме није у складу са важећим стандардима, као и карактеристикама услуге коју рекламира оператор,

e) уколико цијене телекомуникацијских услуга нису транспарентне и недискриминаторне,

f) уколико оператор не сачини писани уговор прије почетка пружања услуге, а такав уговор са корисником је обавезан,

g) уколико је оператор измијенио услове који за посљедицу имају промјену садржаја уговора и исте није објавио у одговарајућем облику најмање мјесец дана прије ступања на снагу из ког разлога кориснику није било омогућено да раскине уговор поводом наступајуће промјене,

h) уколико оператор не води именик претплатника јавне телефонске услуге и на захтјев даје податке из таквог именика,

i) уколико оператор на захтјев претплатника није искључио његов број из именика претплатника јавне телефонске услуге,

j) уколико оператор не пружа телекомуникацијску услугу, односно уколико је пружа супротно уговореним условима,

k) из других разлога који нису прописани овим чланом, под условом да се у претходном поступку докаже примјењивост таквих разлога на конкретну услугу као и надлежност Агенције за рјешавање таквих питања.

(2) Поступак рјешавања притужби на јавне телекомуникацијске услуге по одредбама овог Правила не може се покренути ради: утврђивања међусобних финансијских потраживања међу странама и детаља тих потраживања; утврђивања исправности обрачуна услуге што не искључује право Агенције на провјеру исправне примјене важећег тарифног модела; утврђивања других облигационо-правних односа међу странама и детаља који се не тичу прописа о телекомуникацијама и услова дозвола; одлучивање о правним стварима које нису уређене

прописима о телекомуникацијама или су очигледно предмет примјене других важећих прописа; утврђивања ствари које су у искључивој надлежности суда или друге институције.

Члан 7. (Рок за рјешавање притужби)

Агенција настоји ријешити притужбе у разумном року, али најкасније у року од четири мјесеца од дана када је притужба достављена Агенцији.

Члан 8. (Метод рјешавања)

На поступак рјешавања притужби по одредбама овог Правила примјењују се општа правила Закона о управном поступку.

Члан 9. (Одлука по притужби)

(1) Одлука по притужби доноси се у форми рјешења из члана 193. Закона о управном поступку.

(2) Против одлуке по притужби дозвољена је жалба у складу са чланом 47. Закона о комуникацијама.

(3) Одлуком о притужби Агенција може: a) дати мишљење о основаности притужбе које

подносилац може користити као доказ у поступку пред другим надлежним органом или судом,

b) наложити оператору да ријеши притужбу у одређеном року и о томе обавијести Агенцију,

c) наложити оператору одређено поступање које је исти дужан испоштовати,

d) поништити одређену одлуку оператора уколико је иста у очигледној супротности са прописима из надлежности Агенције којима се уређује пружање телекомуникацијских услуга,

e) одбити притужбу подносиоца. (4) Агенција може прослиједити притужбу другом органу

на рјешавање, или затражити мишљење другог органа.

Члан 10. (Ослобађање од административне таксе)

(1) На поступак који се покреће према одредбама овог Правила не наплаћује се административна такса на захјев, као ни административна такса на рјешење.

(2) На жалбу против рјешења или закључка донесеног у поступку који се водио према одредбама овог Правила наплаћује се прописана административна такса.

Члан 11. (Прелазне одредбе)

(1) У случају да су дозволама или другим прописима Агенције који су ступили на снагу прије доношења овог Правила предвиђене друге врсте или начини рјешавања притужби корисника, на рјешавање таквих притужби примјењиваће се одредбе овог Правила.

(2) Поступци који су започети а нису довршени на дан ступања на снагу овог Правила ријешиће се према прописима и одредбама дозвола које су важиле на дан покретања таквог поступка, изузев уколико је за подносиоца повољније да се поступак проведе по одредбама овог Правила.

Члан 12. (Ступање на снагу и објава)

Ово Правило ступа на снагу осмог (8) дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01-02-1158-1/12 25. априла 2012. године

СарајевоПредсједавајући Савјета Невен Томић, с. р.


KONKURENCIJSKO VIJEĆE BOSNE I HERCEGOVINE

380 Na osnovu člana 25. stav (1), člana 42. stav (2), u vezi

člana 40. st. (1) i (2) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), a postupajući po prijedlogu za donošenje rješenja o privremenoj mjeri navedenom u Zahtjevu za pokretanje postupka Udruženja predstavnika međunarodnih proizvođača lijekova u Bosni i Hercegovini, Hasana Brkića 2, 71000 Sarajevo, zaprimljenog pod brojem 04-26-3-027-II/11 dana 1.12.2011. godine, protiv Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, Alipašina 41, 71000 Sarajevo, radi utvrđivanja zabranjenog konkurencijskog djelovanja, Konkurencijsko vijeće, na 34. (tridesetčetvrtoj) sjednici održanoj 26.4.2012. godine, donijelo je

RJEŠENJE (1) Odbija se prijedlog za donošenje rješenja o privremenoj

mjeri, podnesen od strane Udruženja predstavnika međunarodnih proizvođača lijekova u Bosni i Hercegovini Hasana Brkića 2, 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina, radi nepostojanja osnovanih razloga.

(2) Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Obrazloženje

Konkurencijsko vijeće je zaprimilo Zahtjev za pokretanje postupka (u daljem tekstu: Zahtjev), dana 1.12.2011. godine pod brojem 04-26-3-027-II/11, Udruženja predstavnika stranih proizvođača lijekova u Bosni i Hercegovini, Hasana Brkića 2, 71000 Sarajevo (u daljem tekstu: Udruženje ili Podnosilac zahtjeva), zastupano po advokatu Almiru A. Selimović, Maršala Tita 29/II, 71000 Sarajevo, radi utvrđivanja zabranjenog konkurencijskog djelovanja Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, Alipašina 41, 71000 Sarajevo, u odredbama tačke V i VIII Odluke o listi esencijalnih lijekova neophodnih za osiguranje zdravstvene zaštite u okviru standarda obaveznog zdravstvenog osiguranja ("Službene novine Federacije BiH", broj 75/11) (u daljem tekstu: Odluka).

Takođe, Podnosilac zahtjeva predlaže da Konkurencijsko vijeće do okončanja postupka donese rješenje o privremenoj mjeri obustave primjene Odluke, u smislu člana 40. stav (2) Zakona, kojim će suspendovati primjenu Odluke, do okončanja istog, u cilju zaštite i promocije tržišne konkurencije u Bosni i Hercegovini i sprječavanja nastanka štetnih posljedica kako za pojedine privredne subjekte tako i za društvenu zajednicu uopšte.

Konkurencijsko vijeće je na osnovu Zahtjeva donijelo Zaključak o pokretanju postupka protiv Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, dana 14.2.2012. godine broj 04-26-3-027-7-II/11 radi utvrđivanja postojanja zabranjenog sporazuma iz člana 4. stav (1) tačka b) Zakona o konkurenciji (u daljem tekstu: Zakon).

U skladu sa članom 33. Zakona, Konkurencijsko vijeće je Zahtjev i Zaključak dostavilo na odgovor Vladi Federacije Bosne i Hercegovine, dana 14.2.2012. godine aktom broj 04-26-3- 027-1l-II/11.

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine je dostavila odgovor (na Zahtjev i Zaključak) Konkurencijskom vijeću, dana 27.3.2012. godine podneskom broj 04-26-3-027-15-II/11.

Na osnovu dostavljene dokumentacije Podnosioca zahtjeva i Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, Konkurencijsko vijeće nije moglo utvrditi preliminarnu povredu Zakona, koja bi mogla kratkoročno štetno uticati na pojedine privredne subjekte, te ne postoje osnovani razlozi za

donošenje rješenja o privremenoj mjeri, i odlučilo je kao u dispozitivu ovog Rješenja.

Pouka o pravnom lijeku

Protiv ovog Rješenja nije dozvoljena žalba. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred

Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema, odnosno objavljivanja ovog Rješenja.

Broj 04-26-3-027-20-II/11 26. aprila 2012. godine

SarajevoPredsjednik

Ibrica Lakišić, s. r.

Na temelju članka 25. stavak (1), članka 42. stavak (2), u

svezi članka 40. st. (1) i (2) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), a postupajući po prijedlogu za donošenje rješenja o privremenoj mjeri navedenom u Zahtjevu za pokretanje postupka Udruge predstavnika međunarodnih proizvođača lijekova u Bosni i Hercegovini, Hasana Brkića 2, 71000 Sarajevo, zaprimljenog pod brojem 04-26-3-027-II/11 dana 1.12.2011. godine, protiv Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, Alipašina 41, 71000 Sarajevo, radi utvrđivanja zabranjenog konkurencijskog djelovanja, Konkurencijsko vijeće, na 34. (tridesetčetvrtoj) sjednici održanoj 26.4.2012. godine, donijelo je

RJEŠENJE (1) Odbija se prijedlog za donošenje rješenja o privremenoj

mjeri, podnesen od strane Udruge predstavnika međunarodnih proizvođača lijekova u Bosni i Hercegovini Hasana Brkića 2, 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina, radi nepostojanja utemeljenih razloga.

(2) Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.

Obrazloženje

Konkurencijsko vijeće je zaprimilo Zahtjev za pokretanje postupka (u daljnjem tekstu: Zahtjev), dana 1.12.2011. godine pod brojem 04-26-3-027-II/11, Udruge predstavnika stranih proizvođača lijekova u Bosni i Hercegovini, Hasana Brkića 2, 71000 Sarajevo (u daljnjem tekstu: Udruženje ili Podnositelj zahtjeva), zastupano po odvjetniku Almiru A. Selimović, Maršala Tita 29/II, 71000 Sarajevo, radi utvrđivanja zabranjenog konkurencijskog djelovanja Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, Alipašina 41, 71000 Sarajevo, u odredbama točke V i VIII Odluke o listi esencijalnih lijekova neophodnih za osiguranje zdravstvene zaštite u okviru standarda obveznog zdravstvenog osiguranja ("Službene novine Federacije BiH", broj 75/11) (u daljnjem tekstu: Odluka).

Također, Podnositelj zahtjeva predlaže da Konkurencijsko vijeće do okončanja postupka donese rješenje o privremenoj mjeri obustave primjene Odluke, u smislu članka 40. stavak (2) Zakona, kojim će suspendovati primjenu Odluke, do okončanja istog, u cilju zaštite i promocije tržišne konkurencije u Bosni i Hercegovini i sprječavanja nastanka štetnih posljedica kako za pojedine gospodarske subjekte tako i za društvenu zajednicu uopće.

Konkurencijsko vijeće je na temelju Zahtjeva donijelo Zaključak o pokretanju postupka protiv Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, dana 14.2.2012. godine broj 04-26-3-027-7-II/11 radi utvrđivanja postojanja zabranjenog sporazuma iz članka 4. stavak (1) točka b) Zakona o konkurenciji (u daljnjem tekstu: Zakon).

Sukladno članku 33. Zakona, Konkurencijsko vijeće je Zahtjev i Zaključak dostavilo na odgovor Vladi Federacije


Bosne i Hercegovine, dana 14.2.2012. godine aktom broj 04-26-3-027-1l-II/11.

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine je dostavila odgovor (na Zahtjev i Zaključak) Konkurencijskom vijeću, dana 27.3.2012. godine podneskom broj 04-26-3-027-15-II/11.

Na temelju dostavljene dokumentacije Podnositelja zahtjeva i Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, Konkurencijsko vijeće nije moglo utvrditi preliminarnu povredu Zakona, koja bi mogla kratkoročno štetno utjecati na pojedine gospodarske subjekte, te ne postoje utemeljeni razlozi za donošenje rješenja o privremenoj mjeri, i odlučilo je kao u izreci ovoga Rješenja.

Pouka o pravnom lijeku

Protiv ovog Rješenja nije dozvoljen priziv. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred

Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka, odnosno objave ovoga Rješenja.

Broj 04-26-3-027-20-II/11 26. travnja 2012. godine

Sarajevo Predsjednik

Ibrica Lakišić, v. r.

На основу члана 25. став (1), члана 42. став (2), у вези

члана 40. ст. (1) и (2) Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09), а поступајући по приједлогу за доношење рјешења о привременој мјери наведеном у Захтјеву за покретање поступка Удружења представника међународних произвођача лијекова у Босни и Херцеговини, Хасана Бркића 2, 71000 Сарајево, запримљеног под бројем 04-26-3-027-II/11 дана 1.12.2011. године, против Владе Федерације Босне и Херцеговине, Алипашина 41, 71000 Сарајево, ради утврђивања забрањеног конкуренцијског дјеловања, Конкуренцијски савјет, на 34. (тридесетчетвртој) сједници одржаној 26.4.2012. године, донио је

РЈЕШЕЊЕ (1) Одбија се приједлог за доношење рјешења о

привременој мјери, поднесен од стране Удружења представника међународних произвођача лијекова у Босни и Херцеговини Хасана Бркића 2, 71000 Сарајево, Босна и Херцеговина, ради непостојања основаних разлога.

(2) Ово Рјешење је коначно и биће објављено у "Службеном гласнику БиХ", службеним гласницима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине.

Образложење

КонкуренциЈски савјет је запримио Захтјев за покретање поступка (у даљем тексту: Захтјев), дана 1.12.2011. године под бројем 04-26-3-027-II/11, Удружења представника страних произвођача лијекова у Босни и Херцеговини, Хасана Бркића 2, 71000 Сарајево (у даљем тексту: Удружење или Подносилац захтјева), заступано по адвокату Алмиру А. Селимовић, Маршала Тита 29/II, 71000 Сарајево, ради утврђивања забрањеног конкуренцијског дјеловања Владе Федерације Босне и Херцеговине, Алипашина 41, 71000 Сарајево, у одредбама тачке V и VIII Одлуке о листи есенцијалних лијекова неопходних за осигурање здравствене заштите у оквиру стандарда обавезног здравственог осигурања ("Службене новине Федерације БиХ", број 75/11) (у даљем тексту: Одлука).

Такође, Подносилац захтјева предлаже да Конкуренцијски савјет до окончања поступка донесе рјешење о привременој мјери обуставе примјене Одлуке, у смислу члана 40. став (2) Закона, којим ће суспендовати

примјену Одлуке, до окончања истог, у циљу заштите и промоције тржишне конкуренције у Босни и Херцеговини и спречавања настанка штетних посљедица како за поједине привредне субјекте тако и за друштвену заједницу уопште.

Конкуренцијски савјет је на основу Захтјева донио Закључак о покретању поступка против Владе Федерације Босне и Херцеговине, дана 14.2.2012. године број 04-26-3-027-7-II/11 ради утврђивања постојања забрањеног споразума из члана 4. став (1) тачка б) Закона о конкуренцији (у даљем тексту: Закон).

У складу са чланом 33. Закона, Конкуренцијски савјет је Захтјев и Закључак доставио на одговор Влади Федерације Босне и Херцеговине, дана 14.2.2012. године актом број 04-26- 3-027-11-II/11.

Влада Федерације Босне и Херцеговине је доставила одговор (на Захтјев и Закључак) Конкуренцијском савјету, дана 27.3.2012. године поднеском број 04-26-3-027-15-11/11.

На основу достављене документације Подносиоца захтјева и Владе Федерације Босне и Херцеговине, Конкуренцијски савјет није могао утврдити прелиминарну повреду Закона, која би могла краткорочно штетно утицати на поједине привредне субјекте, те не постоје основани разлози за доношење рјешења о привременој мјери, и одлучио је као у диспозитиву овог Рјешења.

Поука о правном лијеку

Против овог Рјешења није дозвољена жалба. Незадовољна страна може покренути управни спор

пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана пријема, односно објављивања овог Рјешења.

Број 04-26-3-027-20-II/11 26. априла 2012. године

СарајевоПредсједник

Ибрица Лакишић, с. р.

381 Na osnovu člana 25. stav (1) tačka e), člana 42. stav (2) i

člana 48. stav (1), a u vezi s članom 4. stav (1) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) i čl. 105. i 108. Zakona o upravnom postupku ("Službеni glаsnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07 i 93/09), u pоstupku pоkrеnutоm po Zahtjevu za pokretanje postupka privrednog subjekta "Centrotrans-Eurolines" d.d. Sarajevo, Kurta Schorka 14, 71000 Sarajevo, protiv Ministarstva obrazovanja i nauke Vlade Kantona Sarajevo, Reisa Džemaludina Čauševića 1, 71000 Sarajevo, Općine Ilijaš, 126. Ilijaške brigade 6, 71380 Ilijaš, i Općine Vogošća, Jošanička 80, 71320 Vogošća, radi utvrđivanja zabranjenog sporazuma, Konkurencijsko vijeće, na 33. (tridesettrećoj) sjednici održanoj dana 18.4.2012. godine, donijelo je

RJEŠENJE 1. Utvrđuje se da je Ministarstvo za obrazovanje, nauku i

mlade Vlade Kantona Sarajevo, Reisa Džemaludina Čauševića 1, 71000 Sarajevo, odredbama čl. 2., 3. i 4. Sporazuma o prevozu učenika s Općinom Vogošća (broj: 11-14-474-4 od dana 12.01.2011. godine) i Sporazuma o prevozu učenika s Općinom Ilijaš (broj: 11-14-474-9 od dana 12.01.2011. godine), kao i navedenim odredbama Sporazuma o prevozu učenika s Općinom Ilidža (broj: 11-14-474-6 od dana 12.01.2011. godine), Sporazuma o prevozu učenika s Općinom Novo Sarajevo (broj: 11-14-474-5 od dana 12.01.2011. godine), Sporazuma o prevozu učenika s Općinom Stari Grad (broj: 11-14-474-3 od dana 12.01.2011. godine), Sporazuma o prevozu učenika s


Općinom Novi Grad (broj: 11-14-474-2 od dana 12.1.2011. godine, Sporazuma o prevozu učenika s Općinom Trnovo (broj: 11-14-474-1 od dana 12.1.2011. godine) i Sporazum o prevozu učenika s Općinom Hadžići (broj: 11-14-474-8 od dana 12.1.2011. godine), sprječava, ograničava i narušava slobodnu konkurenciju na tržištu pružanja usluga subvencioniranog prevoza učenika/uče-nica osnovnih i srednjih škola u Kantonu Sarajevo, i iste predstavljaju zabranjeni sporazum, iz člana 4. stav (1) tačka b) Zakona o konkurenciji.

2. Navedene odredbe Sporazuma o prevozu učenika iz tačke 1. dispozitiva ovoga Rješenja su ništavni (ex lege), u smislu člana 4. stav (2) Zakona o konkurenciji.

3. Nalaže se Ministarstvu za obrazovanje, nauku i mlade Vlade Kantona Sarajevo, da odmah, a najkasnije u roku od 30 (trideset) dana od prijema ovoga Rješenja, uskladi odredbe članova postojećeg Sporazuma o prevozu učenika s Općinom Vogošća i odredbe članova postojećeg Sporazuma o prevozu učenika s Općinom Ilijaš, kao i odredbe članoova predmetnih Sporazuma zaključenih s ostalim općinama u Kantonu Sarajevo, sa Zakonom o konkurenciji, na način da svim privrednim subjektima/prevoznicima registrovanim za prevoz putnika u Kantonu Sarajevo osigura slobodnu konkurenciju na tržištu subvencioniranog prevoza učenika/učenica osnovnih i srednjih škola, te u ostavljenom vremenskom roku dostavi Konkurencijskom vijeću dokaze o izvršenoj obavezi.

4. Izriče se novčana kazna Ministarstvu za obrazovanje, nauku i mlade Vlade Kantona Sarajevo u visini od 26.000,00 (dvadesetšesthiljada) KM, u smislu člana 48. stav (1) tačka a) Zakona o konkurenciji zbog sklapanja zabranjenog sporazuma iz člana 4. stav (1) tačka b) Zakona o konkurenciji, koju je dužna platiti u roku od 8 (osam) dana od prijema ovoga Rješenja.

5. Odbija se Zahtjev za pokretanje postupka privrednog subjekta "Centrotrans-Eurolines" protiv Ministarstva za obrazovanje, nauku i mlade Vlade Kantona Sarajevo, u dijelu koji se odnosi na utvrđivanje zabranjenog sporazuma iz člana 4. stav (1) tačke c) i d) Zakona o konkurenciji, kao neosnovan.

6. Obavezuje se Ministarstvo za obrazovanje, nauku i mlade Vlade Kantona Sarajevo da privrednom subjektu "Centrotrans-Eurolines" isplati iznos od 1.000,00 (hiljadu) KM na ime troškova postupka u roku od 8 (osam) dana od prijema ovoga Rješenja.

7. Оvo Rješenje je konačno i bit će оbјаvljеno u "Službеnоm glаsniku BiH", službеnim glаsilimа еntitеtа i Brčkо Distriktа Bоsnе i Hеrcеgоvinе.

Obrаzlоžеnjе

Konkurencijsko vijeće je zaprimilo, dana 17.11.2011. godine pod brojem: 06-26-3-026-II/11 Zahtjev za pokretanje postupka (u daljem tekstu: Zahtjev), u skladu s članom 27. Zakona o konkurenciji (u daljem tekstu: Zakon), privrednog subjekta "Centrotrans – Eurolines" d.d. Sarajevo, Kurta Schorka 14, 71000 Sarajevo (u daljem tekstu: "Centrotrans-Eurolines" ili Podnosilac zahtjeva), protiv Ministarstva obrazovanja i nauke Vlade Kantona Sarajevo, Reisa Džemaludina Čauševića 1, 71000 Sarajevo (u daljem tekstu: Ministarstvo), Općine Ilijaš, 126. Ilijaške brigade 6, 71380 Ilijaš, i Općine Vogošća, Jošanička 80, 71320 Vogošća, radi utvrđivanja zabranjenog sporazuma, u smislu člana 4. stav (1) Zakona.

Uvidom u podneseni Zahtjev, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da isti nije kompletan, u smislu člana 28. Zakona, te je

zatražilo dopunu istog, u smislu člana 31. stav (1) Zakona, aktom broj: 06-26-3-026-1-II/11 dana 22.11.2011. godine.

Podnosilac zahtjeva je podnio zahtjev za produženje roka za dostavljanje tražene dokumentacije, podneskom broj: 06-26-3-026-2-II/11 dana 1.12.2011. godine, u smislu člana 31. stav (2) Zakona. Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da je zahtjev opravdan i odobrilo dodatnih 15 dana za dostavljanje dokumentacije, aktom broj: 06-26-3-026-3-II/11 dana 1.12.2011. godine.

Podnosilac zahtjeva je dostavio traženu dokumentaciju, podneskom broj: 06-26-3-026-4-II/11 dana 13.12.2011. godine i podneskom broj: 06-26-3-026-5-II/11 dana 13.12.2011. godine, u kojima je navedeno da se Zahtjev odnosi na utvrđivanje postojanja zabranjenog sporazuma, iz člana 4. stav (1) tačke b), c) i d) Zakona.

Nakon kompletiranja Zahtjeva, Konkurencijsko vijeće je Podnosiocu zahtjeva izdalo Potvrdu o prijemu kompletnog i urednog Zahtjeva, u smislu člana 28. stav (3) Zakona, aktom broj: 06-26-3-026-6-II/11 dana 20.12.2011. godine.

1. Stranke u postupku

Stranke u postupku su privredni subjekt "Centrotrans-Eurolines" d.d. Sarajevo, Kurta Schorka 14, 71000 Sarajevo, Ministarstvo obrazovanja i nauke Vlade Kantona Sarajevo, Reisa Džemaludina Čauševića 1, 71000 Sarajevo, Općina Ilijaš, 126. Ilijaške brigade 6, 71380 Ilijaš, i Općina Vogošća, Jošanička 80, 71320 Vogošća.

Zakonom o organizaciji i djelokrugu organa uprave i upravnih organizacija Kantona Sarajevo ("Službene novine Kantona Sarajevo", broj 2/12) naziv Ministarstva obrazovanja i nauke je promijenjen u naziv Ministarstvo za obrazovanje, nauku i mlade.

Privredni subjekt "Centrotrans-Eurolines" je registrovan na Općinskom sudu Sarajevo pod matičnim brojem: 65-01-0339 dana 10.1.1991. godine s pretežnim djelatnostima u pružanju usluga u međunarodnom, međugradskom, gradskom i prigradskom prevozu putnika.

Ministarstvo je tijelo uprave (čije su nadležnosti utvrđene ustavom, zakonima i drugim propisima koji se odnose na nadležnosti kantona) na koje se u skladu s članom 2. stav (1) tačka b) Zakona primjenjuju odredbe istoga, jer isto svojim djelovanjem može direktno ili indirektno utjecati na slobodnu konkurenciju na tržištu Bosne i Hercegovine.

2. Pravni okvir predmetnog postupka

Konkurencijsko vijeće je u toku postupka primijenilo odredbe Zakona, Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10) i odredbe Zakona o upravnom postupku ("Službеni glаsnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07 i 93/09), u smislu člana 26. Zakona.

Također, Konkurencijsko vijeće je uzelo u obzir i odredbe člana 69. Zakona o osnovnom odgoju i obrazovanju ("Službene novine Kantona Sarajevo", br. 10/04, 21/06, 26/08 i 31/11), i odredbe člana 107. Zakona o srednjem obrazovanju ("Službene novine Kantona Sarajevo", broj 23/10), Zakona o cestovnom prevozu u Federaciji BiH ("Službеne novine Federacije BiH", br. 28/06 i 2/10) i Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik BiH", br. 49/04, 19/05, 52/05, 8/05, 8/06, 24/06, 70/06 i 60/10).

3. Postupak po Zahtjevu za pokretanje postupka

Podnosilac zahtjeva u bitnom je naveo slijedeće činjenice kao razlog za podnošenje Zahtjeva: - da je registrovan na Općinskom sudu u Sarajevu pod

matičnim brojem: 65-01-0339 dana 10.1.1991. godine, između ostalog, za djelatnosti gradskog i prigradskog prevoza putnika;


- da ima registrovane redove vožnje i pruža usluge linijskog javnog prevoza putnika na području Općine Vogošća i Općine Ilijaš u Kantonu Sarajevo;

- da su odredbe Zakona o osnovnom odgoju i obrazovanju i Zakona o srednjem obrazovanju obavezale Ministarstvo i Vladu Kantona Sarajevo da osigura novčana sredstva za sufinansiranje troškova prevoza učenika/učenica osnovnih i srednjih škola;

- da su dana 19.1.2011. godine zaključeni Sporazumi o prevozu učenika (u daljem tekstu: Sporazum) za 2011. godinu između Ministarstva i Općine Ilijaš i Općine Vogošća, kojima se Ministarstvo obavezalo da će u saradnji s privrednim subjektom Kantonalno javno komunalno preduzeće "GRAS" d.o.o. Sarajevo (u daljem tekstu: KJKP "GRAS") organizirati na teritoriji Općine Ilijaš i Općine Vogošća besplatan prevoz za učenike/učenice osnovnih i srednjih škola koji stanuju na udaljenosti većoj od dva kilometra od škole koju pohađaju;

- da su navedeni Sporazumi zaključeni bez prethodno objavljenog javnog poziva za izbor najpovoljnijeg prevoznika te nije omogućeno Podnosiocu zahtjeva niti drugim prevoznicima da ravnopravno učestvuju u postupku izbora prevoznika za prevoz učenika osnovnih i srednjih škola, i na taj način su spriječili, ograničili i narušili tržišnu konkurenciju na relevantnom tržištu;

- da navedeni Sporazumi predstavljaju nastavak nezakonitog favoriziranja privrednog subjekta KJKP "GRAS" od nadležnih institucija Vlade Kantona Sarajevo na štetu drugih privrednih subjekta, koji su registrovani za obavljanje iste djelatnosti što ima za posljedicu negativne rezultate njihovog poslovanja;

- da privredni subjekt KJKP "GRAS" kontinuirano krši Zakon o cestovnom prevozu u Federaciji BiH jer nezakonito obavlja i javni linijski prevoz putnika na 12 spornih linija u Kantonu Sarajevo, među kojima su i linije u Općini Vogošća i Općini Ilijaš, što potvrđuju i dostavljene presude Kantonalnog suda u Sarajevu, rješenja Federalnog ministarstva prometa i komunikacija i Kantonalne uprave za inspekcijske poslove. Na osnovu navedenoga Podnosilac zahtjeva smatra da su

Ministarstvo, Općina Ilijaš i Općina Vogošća zaključili zabranjene sporazume iz člana 4. stav (1) tačke b), c) i d) Zakona, te traži od Konkurencijskog vijeća donošenje odluke kojom će predmetne Sporazume proglasiti ništavim i sankcionisati takvo djelovanje.

Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da bez provođenja postupka nije moguće utvrditi postojanje povreda Zakona navedenih u Zahtjevu, te je u smislu člana 32. stav (2) Zakona, donijelo Zaključak o pokretanju postupka, broj: 06-26-3-026-8-II/11 (u daljem tekstu: Zaključak), na 25. sjednici održanoj dana 22.12.2011. godine.

U skladu s članom 33. stav (1) Zakona, Konkurencijsko vijeće je dostavilo Zahtjev i Zaključak na očitovanje Općini Vogošća-aktom broj: 06-26-3-026-12-II/11 dana 23.12.2011. godine, Općini Ilijaš-aktom broj: 06-26-3-026-13-II/11 dana 23.12.2011. godine, Pravobranitelju Kantona Sarajevo-aktom broj: 06-26-3-026-17-II/11 dana 22.12.2012. godine, Ministar-stvu-aktom broj: 06-26-3-026-15-II/11 dana 22.12.2011. godine, i privrednom subjektu KJKP "GRAS"-aktom broj: 06-26-3-026-16-II/11 dana 22.12.2011. godine (koji nije dostavio očitovanje).

Općina Ilijaš je dostavila očitovanje, kao i traženu dokumentaciju, u skladu s članom 33. stav (3) Zakona, podneskom zaprimljenim pod brojem: 06-26-3-026-23-II/11

dana 10.1.2012. godine, kojim u potpunosti osporava osnovanost Zahtjeva, navodeći slijedeće: - da je zaključila Sporazum za 2011. godinu (i 2010.

godinu) s Ministarstvom kao garanciju za obezbjeđenje sredstava za nadoknadu troškova prevoza učenika/uče-nica;

- da je bila prinuđena kršiti čl. 2. i 3. Sporazuma zbog nepokrivenosti područja mrežom javnog gradskog i prigradskog prevoza, te je provela otvoreni postupak nadmetanja za dodjelu ugovora o nabavci usluga prevoza učenika/učenica osnovnog i srednjeg obrazovanja s područja Općine Ilijaš, u skladu s Zakonom o javnim nabavkama, a da je nakon provedenog postupka predmetni ugovor dodijeljen najpovoljnijem ponuđaču privrednom subjektu "Centrotrans-Eurolines" za 2011. godinu. Općina Vogošća je dostavila očitovanje, kao i traženu

dokumentaciju, u skladu s članom 33. stav (3) Zakona, podneskom zaprimljenim pod brojem: 06-26-3-026-24-II/11 i brojem: 06-26-3-026-25-II/11 dana 10.1.2012. godine, kojima u potpunosti osporava osnovanost Zahtjeva, navodeći slijedeće: - da je odredbama čl. 2. i 3. Sporazuma (broj: 11-14-474-4

od dana 12.1.2011. godine) regulisano da Ministarstvo u saradnji s privrednim subjektom KJKP "GRAS" organizuje subvencionirani prevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola iz Općine Vogošća ali Općina Vogošća nije dala ovlaštenje Ministarstvu da izabere privredni subjekt KJKP "GRAS" za ovlaštenog prevoznika niti je Ministarstvo takvu saglasnost tražilo niti je mogla znati na osnovu koje procedure je Ministarstvo izabralo privredni subjekt KJKP "GRAS" za prevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola;

- da je radi navedenog bila prinuđena kršiti odredbe čl. 2. i 3. Sporazuma te je nakon provedene procedure javne nabavke, u skladu s Zakonom o javnim nabavkama, zaključila ugovor (za 2011. godinu) o prevozu učenika/učenica osnovnih i srednjih škola sa izabranim ponuđačem privrednim subjektom "Centrotrans-Eurolines". Ministarstvo, podneskom zaprimljenim dana 19.1.2012.

godine pod brojem: 06-26-3-026-28-II/11, nije dostavilo očitovanje na Zaključak i Zahtjev, u smislu člana 33. stav (3) Zakona, ali je dostavilo tražene podatke i dokumentaciju, navodeći: - da je u 2011. godini zaključilo tipske sporazume:

Sporazum o prevozu učenika s Općinom Vogošća-broj: 02-38-117/11 dana 19.1.2011. godine, Sporazum o prevozu učenika s Općinom Ilijaš-broj: 07-14-118/11 dana 19.1.2011. godine, Sporazum o prevozu učenika s Općinom Ilidža-broj: 06-30/11 dana 17.1.2011. godine, Sporazum o prevozu učenika s Općinom Novo Sarajevo-broj: 02-38-198/11 dana 31.1.2011. godine, Sporazum o prevozu učenika s Općinom Stari Grad-broj: 01-05-4-137/11 dana 24.1.2011. godine, Sporazum o prevozu učenika s Općinom Novi Grad-broj: 02-14-1608/11 dana 1.2.2011. godine, Sporazum o prevozu učenika s Općinom Trnovo-broj: 02-05-116 dana 26.1.2011. godine i Sporazum o prevozu učenika s Općinom Hadžići-broj: 02-38-9-1083/11 dana 18.1.2011. godine;

- da je također, u 2010. godini zaključilo tipske Sporazume o zajedničkoj saradnji (koji također regulišu prevoz učenika/učenica) sa svim općinama u Kantonu Sarajevo (osim Općine Centar);

- da je odredbama Sporazuma utvrđeno da je prevoz učenika/učenica osnovnih i prvih i drugih razreda srednjih škola besplatan i da isti finansira Ministarstvo, a da za


učenike /učenice trećih i četvrtih razreda srednjih škola Ministarstvo subvencionira dio troškova prevoza;

- da je na osnovu Sporazuma zaključenog s Općinom Vogošća u 2010. godini prevezeno 3.807, a u 2011. godini 4.002 učenika/učenica osnovnih škola, a da za učenike/učenice srednjih škola ne raspolažu podacima, a da je na osnovu Sporazuma zaključenog s Općinom Ilijaš u 2010. godine prevezeno 6.680 učenika/učenica osnovnih škola i 5.505 učenika/učenica srednjih škola, a u 2011. godini 6.540 učenika/učenica osnovnih škola i 6.732 učenika /učenica srednjih škola. Konkurencijsko vijeće je dostavilo očitovanje Općine

Ilijaš, aktom broj: 06-26-3-026-26-II/11 dana 11.1.2012. godine, očitovanje Općine Vogošća, aktom broj: 06-26-3-026-27-II/11 dana 12.1.2012. godine i dokumentaciju Ministarstva, aktom broj: 06-26-3-026-31-II/11 dana 24.1.2012. godine, na odgovor privrednom subjektu "Centrotrans-Eurolines".

Privredni subjekt "Centrotrans-Eurolines" je obavijestio Konkurencijsko vijeće, podneskom broj: 06-26-3-026-29-II/11 dana 19.1.2012. godine i podneskom brojem: 06-26-3-026-30-II/11 dana 24.1.2012. godine, da povlači Zahtjev koji se odnosi na Općinu Ilijaš i Općinu Vogošća, dok ostaje pri Zahtjevu koji se odnosi na Ministarstvo.

Konkurencijsko vijeće na osnovu navedenog je donijelo Zaključak o obustavljanju postupka protiv Općine Ilijaš i Općine Vogošća, u smislu člana 122. stav (2) i člana 123. stav (1) Zakona o upravnom postupku, na 27. sjednici održanoj dana 8.2.2012. godine broj: 06-26-3-026-37-II/11.

U skladu s članom 44. stav (1) Zakona, Konkurencijsko vijeće je dostavilo Zaključak o obustavljanju postupka Ministarstvu-aktom broj: 06-26-3-026-39-II/11 dana 8.2.2012. godine, privrednom subjektu "Centrotrans-Eurolines"-aktom broj: 06-26-3-026-45-II/11 dana 16.2.2012. godine, Općini Vogošća-aktom broj: 06-26-3-026-41-II/11 dana 8.2.2012. godine, Općini Ilijaš-aktom broj: 06-26-3-026-40-II/11 dana 8.2.2012. godine, kao i na objavu u službene glasnike /novine ("Službeni glasnik BiH", broj 13/12 od dana 20.2.2012. godine).

4. Analiza relevantnog tržišta

U skladu s članom 3. Zakona i čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta relevantno tržište se određuje kao tržište određenih usluga koji su predmet obavljanja djelatnosti privrednih subjekta na određenom geografskom području.

Relevantno tržište usluga obuhvata sve usluge koje potrošači i/ili korisnici smatraju međusobno zamjenjivim, pod prihvatljivim uslovima, imajući u vidu posebno njihove bitne karakteristike, kvalitet, uobičajenu namjenu, način upotrebe, uslove prodaje i cijene.

Relevantno geografsko tržište obuhvata cjelokupnu ili značajan dio teritorije Bosne i Hercegovine na kojoj privredni subjekti djeluju u prodaji i/ili kupovini relevantne usluge pod jednakim ili dovoljno ujednačenim uslovima i koji to tržište bitno razlikuju od uslova konkurencije na susjednim geografskim tržištima.

Relevantno tržište usluga predmetnog postupka je pružanje usluga na tržištu subvencioniranog prevoza učenika/učenica osnovnih i srednjih škola na teritoriji Kantona Sarajevo.

Relevantno geografsko tržište predmetnog postupka je Kanton Sarajevo, budući da predmetni Sporazumi regulišu subvencionirani prevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola u općinama Kantona Sarajevo.

Slijedom navedenog, relevantno tržište predmetnog postupka je pružanje usluga na tržištu subvencioniranog

prevoza učenika/učenica osnovnih i srednjih škola u općinama Kantona Sarajevo.

5. Usmena rasprava

Budući da se radi o postupku stranaka sa suprotnim interesima Konkurencijsko vijeće, u skladu sa članom 39. Zakona, je zakazalo usmenu raspravu, dana 13.3.2012. godine.

Na usmenoj raspravi održanoj u prostoru Konkurencijskog vijeća privredni subjekt "Centrotrans-Eurolines" je zastupala g-đa Azra Šehbajraktarević, a Ministarstvo g-din Goran Hašimbegović. Predstavnica privrednog subjekta "Centrotrans-Eurolines" se izjasnila da ostaju kod dosadašnjih iskaza, dok je predstavnik Ministarstva u bitnom naveo (Zapisnik broj: 06-26-3-026-51-II/11): - da je Ministarstvo, na osnovu člana 69. stav (4) Zakona o

osnovnom odgoju i obrazovanju i člana 107. Zakona o srednjem obrazovanju, pripremilo i zaključilo u 2011. godini tipske Sporazume sa svim općinama u Kantonu Sarajevo (osim Općine Centar);

- da odredbe Sporazuma omogućavaju općinama u Kantonu Sarajevo da putem javnog poziva odaberu prevoznika za prevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola od mjesta stanovanja do škole i nazad, i na osnovu kojih su Općina Vogošća i Općina Ilijaš potpisale ugovor za prevoz učenika/učenica s privrednim subjektom "Centrotrans- Eurolines";

- da je Ministarstvo prilikom odabira prevoznika imalo za cilj osigurati bezbjedan prevoz učenika /učenica, te uskladiti prevoz s početkom i završetkom nastave u školama, te da je odredbama čl. 4., 5. i 6. Sporazuma za 2011. godinu propisano da općine u saradnji s osnovnim i srednjim školama organizuju prevoz učenika/učenica, zaključuju i dostavljaju Ministarstvu zaključene ugovore o prevozu i mjesečne račune na plaćanje za obavljeni prevoz učenika/učenica;

- da Sporazumi nemaju za cilj narušavanje tržišne konkurencije jer su urađeni na osnovu odredbi Zakona o osnovnom odgoju i obrazovanju i Zakona o srednjem obrazovanju. Ministarstvo je u skladu sa zaključkom s usmene rasprave,

u ostavljenom roku, dostavilo Konkurencijskom vijeću dodatni komentar na Zahtjev, podneskom broj: 06-26-3-026-62-II/11 dana 21.3.2012. godine, u kome je ponovilo iznesene stavove s usmene rasprave i istaknulo da sporne odredbe čl. 2. i 3. Sporazuma koje se odnose na privredni subjekt KJKP "GRAS" nisu proizvele štetne posljedice po druge prevoznike, ali da je ipak izmijenilo sporne odredbe čl. 2. i 3. Sporazuma za 2012. godinu zaključenih s Općinom Vogošća i Općinom Ilijaš.

Također, Ministarstvo je dostavilo, podneskom broj: 06-26-3-026-62-II/11 dana 21.3.2012. godine, ukupne iznose isplaćenih subvencija, za prevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola, po općinama Kantona Sarajevo navodeći, da je u skladu s predmetnim Sporazumima, za 2010. godinu isplaćeno ukupno 3.440.000,00 KM (privrednom subjektu KJKP "GRAS" 2.927.299,45 KM ili 85,1%, a ostalim privrednim subjektima 512.700,55 KM), a da je za 2011. godinu isplaćeno ukupno 4.349.048,71 KM (privrednom subjektu KJKP "GRAS" 3.706.413,30 KM ili 85,2%, a ostalim privrednim subjektima 642.635,41KM).

6. Prikupljanje podataka od trećih lica

U toku postupka radi utvrđivanja svih relevantnih činjenica, u smislu člana 35. stav (1) tačke a) i c) Zakona, Konkurencijsko vijeće je prikupljalo podatke i dokumentaciju i od drugih tijela /institucija koje nisu stranke u postupku.

Slijedon navedenog Konkurencijsko vijeće je zatražilo podatke i dokumentaciju u vezi ovlaštenih prevoznika u


Kantonu Sarajevo i redova vožnje od Ministarstva saobraćaja Vlade Kantona Sarajevo, aktom broj: 06-26-3-026-18-II/11 dana 22.12.2011. godine i aktom broj: 06-26-3-026-32-II/11 dana 26.1.2012. godine, koje je isti dostavio podneskom brojem: 06-26-3-026-21-II/11 dana 5.1.2012. godine i podneskom broj: 06-26-3-026-36-II/11 dana 6.2.2012. godine.

Također, Konkurencijsko vijeće je zatražilo podatke i dokumentaciju o provođenju predmetnog Sporazuma od Općine Trnovo-akt broj: 06-26-3-026-52-II/11 dana 13.3.2012. godine, Općine Novo Sarajevo-akt broj: 06-26-3-026-53-II/11 dana 13.3.2012. godine, Općine Novi Grad-akt broj: 06-26-3-026-54-II/11 dana 13.3.2012. godine, Općine Stari Grad-akt broj: 06-26-3-026-55-II/11 dana 13.3.2012. godine, Općine Ilidža-akt broj: 06-26-3-026-56-II/11 dana 13.3.2012. godine i Općine Hadžići-akt broj: 06-26-3-026-57-II/11 dana 13.3.2012. godine.

Konkurencijskom vijeću su dostavile dokumentaciju Općina Hadžići-podnesak broj: 06-26-3-026-59-II/11 dana 21.3.2012. godine, Općina Novi Grad-podnesak broj: 06-26-3-026-60-II/11 dana 21.3.2012. godine, Općina Ilidža-podnesak broj: 06-26-3-026-61-II/11 dana 21.3.2012. godine, Općina Novo Sarajevo-podnesak broj: 06-26-3-026-63-II/11 dana 22.3.2012. godine, Općina Stari Grad-podnesak broj: 06-26-3-026-64-II/11 dana 23.3.2012. godine, Općina Trnovo-podnesak broj: 06-26-3-026-65-II/11 dana 30.3.2012. godine.

7. Ocjena dokaza

Nakon sagledavanja relevantnih činjenica, dokaza i dokumentacije dostavljene od stranaka u postupku, kao i podataka i dokumentacije relevantnih institucija, Konkuren-cijsko vijeće je utvrdilo slijedeće: - da je članom 69. stav 1. Zakona o osnovnom odgoju i

obrazovanju utvrđeno da "Osnivač osnovne škole kao javne ustanove u saradnji s općinom na čijem području se nalazi osnovna škola osigurava učenicima/učenicama koji stanuju na udaljenosti većoj od dva kilometra od škole koju pohađaju besplatan prevoz do te škole";

- da je članom 107. Zakona o srednjem obrazovanju utvrđeno da "Kanton u saradnji sa gradom, općinama i drugim zainteresovanim subjektima, obezbjeđuje sredstva za sufinansiranje troškova prevoza redovnih učenika/učenica srednjih škola, kao javnih ustanova, koji stanuju na udaljenosti većoj od dva kilometra od škole koju pohađaju";

- da je Ministarstvo na osnovu navedenih odredbi zakona zaključilo tipske Sporazume za 2011. godinu, kao i tipske Sporazume o zajedničkoj saradnji za 2010. godinu (kojima je također regulisan prevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola) sa svim općinama u Kantonu Sarajevo (osim Općine Centar);

- da Ministarstvo sprječava, ograničava i narušava tržišnu konkurenciju odredbama tipskih Sporazuma, i to: - članom 2. utvrđeno je da će Ministarstvo u saradnji s

privrednim subjektom KJKP "GRAS" i osnovnim školama s teritorija općina Kantona Sarajevo organizovati besplatan prevoz učenika/učenica osnovnih škola koji stanuju na udaljenosti većoj od dva kilometra od škole koju pohađaju;

- članom 3. utvrđeno je da Ministarstvo u saradnji sa privrednim subjektom KJKP "GRAS" organizuje besplatan i subvencioniran prevoz učenika /učenica srednjih škola koji stanuju na udaljenosti većoj od dva kilometra od škole koju pohađaju;

- članom 4. utvrđeno je da na relacijama koje nisu pokrivene mrežom javnog gradskog i prigradskog prevoza privrednog subjekta KJKP "GRAS", svaka općina u Kantonu Sarajevo će u saradnji s osnovnim

i srednjim školama organizovati prevoz učenika/učenica čiji će red vožnje biti usklađen sa potrebama odlaska i povratka učenika u/iz škole.

- da nisu tačni navodi Ministarstva (izneseni na usmenoj raspravi) da su odredbe čl. 2. i 3. Sporazuma omogućile svim općinama Kantona Sarajevo da putem javnog poziva odaberu prevoznika učenika/učenica osnovnih i srednjih škola, budući da navedene odredbe isključuju takvu mogućnost jer direktno određuju privredni subjekt KJKP "GRAS" kao jedinog prevoznika za tu namjenu;

- da općine u Kantonu Sarajevo nisu konsultovane niti su dale ovlaštenje Ministarstvu da odredi privredni subjekt KJKP "GRAS" za ovlaštenog prevoznika učenika /učenica, i da nisu mogle znati na osnovu koje procedure je Ministarstvo izabralo privredni subjekt KJKP "GRAS" za prevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola;

- da su pored privrednog subjekta KJKP "GRAS" za pružanje usluga prevoza putnika u Kantonu Sarajevo registrovani i privredni subjekt "Centrotrans–Eurolines", privredni subjekt Vildan Turs d.o.o. Sarajevo, privredni subjekt Rave Company d.o.o. Sarajevo, privredni subjekt Hukić–Turs d.o.o. Sarajevo itd, te isti imaju pravo ravnopravnog učešća u postupku izbora najpovoljnijeg prevoznika učenika/učenica osnovnih i srednjih škola;

- da je Ministarstvo, na osnovu Sporazuma, od ukupnog iznosa isplaćenih subvencija za prevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola (za 2010. godinu i 2011. godinu), isplatilo 85,0% do 100,0% privrednom subjektu KJKP "GRAS" (različito po općinama) dok je ostalim registrovanim prevoznicima u Kantonu Sarajevo isplatilo 0% do 15,0% (različito po općinama) subvencija;

- da isplata subvencija za prevoz učenika/učenica ostalim registrovanim prevoznicima u Kantonu Sarajevo ne bi bilo (za 2010. godinu i 2011. godinu) da neke općine nisu djelimično kršile navedene odredbe Sporazuma, te zaključile ugovore za prevoz učenika/učenika (nakon provedene procedure u skladu s Zakonom o javnim nabavkama) s ostalim prevoznicima. Članom 4. stav (1) Zakona je utvrđeno da su zabranjeni

sporazumi, ugovori, pojedine odredbe sporazuma ili ugovora, zajednička djelovanja i prešutni dogovori privrednih subjekta, kao i odluke i drugi akti privrednih subjekta (član 2. stav (1) tačka b) Zakona u privredne subjekte uključuje i organe državne uprave i lokalne samouprave, koji navedenim aktivnostima /aktima direktno ili indirektno učestvuju ili utječu na tržište) koji za cilj i posljedicu imaju sprječavanje, ograničavanje ili narušavanje tržišne konkurencije na tržištu.

Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da je Kanton Sarajevo osnivač škola, a da je obaveza Ministarstva u skladu s odredbama Zakona o osnovnom odgoju i obrazovanju i Zakona o srednjem obrazovanju, kao lex specialis (u odnosu na ostale propise), osiguranje finansijskih sredstava za subvencioniranje (i besplatan) prevoz učenika/učenica u općinama Kantona Sarajeva, a da svaka općina treba osigurati i organizovati siguran prevoz učenika/učenica izborom najpovoljnijeg prevoznika za prevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola, u skladu s procedurom Zakona o javnim nabavama, a ne da Ministarstvo administrativnom odlukom određuje općinama prevoznika (privredni subjekt KJKP "GRAS" i obavezu zaključivanja ugovora s istim), kao što je urađeno u navedenim odredbama predmetnih Sporazuma.

Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da je Ministarstvo odredbama čl. 2. i 3. Sporazuma odredilo privredni subjekt KJKP "GRAS" kao jedinog prevoznika učenika /učenica osnovnih i srednjih škola (iako je u Kantonu Sarajevo registrovan veći broj privrednih subjekta za prevoz putnika) bez


prethodno provedenog postupka (u skladu s Zakonom o javnim nabavkama), te je na taj način stavilo u nepovoljan položaj ostale registrovane privredne subjekte (prevoznike) /potencijalne konkurente da ravnopravno učestvuju u postupku izbora najpovoljnijeg prevoznika za prevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola u općinama Kantona Sarajevo.

Konkurencijsko vijeće je također, utvrdilo da je Ministarstvo odredbom člana 4. Sporazuma ograničilo pristup relevantnom tržištu ostalim registrovanim privrednim subjektima koji pružaju usluge prevoza putnika, a koji ne održavaju redovan gradski i prigradski prevoz putnika u Kantonu Sarajevo, odnosno pravo da ravnopravno učestvuju u postupku izbora najpovoljnijeg prevoznika učenika/učenica osnovnih i srednjih škola, budući da se prevoz učenika /učenica smatra sezonskim (povremenim/vanrednim) prevozom koji se obavlja u pravilu radnim danima po utvrđenoj satnici (u ovisnosti od vremena početka nastave i broja smjena u školama) isključivo za vrijeme trajanja školske godine, te se isti ne može vezati za "redovan gradski i prigradski prevoz".

Na osnovu navedenoga Konkurencijsko vijeće je neosporno utvrdilo da je Ministarstvo odredbama čl. 2., 3. i 4. Sporazuma za 2011. godinu (kao i Sporazuma o poslovnoj saradnji za 2010. godinu) kontinuirano favorizovalo privredni subjekt KJKP "GRAS" u smislu da bude jedini privredni subjekt koji pruža usluge prevoza učenika/učenica osnovnih i srednjih škola u Kantonu Sarajevo, i da takvim postupanjem dovodi u nepovoljan položaj ostale registrovane privredne subjekte koji također pružaju usluge prevoza putnika u Kantonu Sarajevo, odnosno da je navedenim odredbama (administrativnim mjerama) direktno utjecalo na tržište što je za cilj i posljedicu imalo sprječavanje, ograničavanje i narušavanje slobodne konkurencije, u smislu člana 4. stav (1) tačka b) Zakona (ograničavanje i kontrolu tržišta i tehničkog razvoja).

Imajući u vidu navedeno Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u tačkama 1.i 2. dispozitiva ovoga Rješenja.

Ministarstvo je tokom postupka dostavilo Konkurencijskom vijeću Sporazume zaključene s Općinom Ilijaš i Općinom Vogošća (za 2012. godinu) navodeći da je izmijenilo sporne odredbe. Konkurencijsko vijeće je analiziralo dostavljene izmjene odredbi čl. 2. i 3. Sporazuma koje glase "...prevoznik koji održava redovan gradski i prigradski prevoz...", te utvrdilo da iste nisu u potpunosti u skladu s ovim Rješenjem, jer i dalje ostaju ograničenja (za učešće u postupku izbora najpovoljnijeg prevoznika) za prevoznike koji ne održavaju redovan gradski i prigradski prevoz putnika.

Ministarstvo je obavezno izmijeniti odredbe svih postojećih Sporazuma za 2012. godinu zaključenih s svim općinama Kantona Sarajevo i iste dostaviti Konkurencijskom vijeću.

Imajući u vidu navedeno Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u tački 3. dispozitiva ovoga Rješenja.

Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da Podnosilac zahtjeva tokom postupka, u smislu člana 36. stav (1) Zakona, nije dokazao kršenje člana 4. stav (1) tačke c) i d) Zakona, koje je naveo u Zahtjevu.

Na osnovu navedenoga Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da ne postoje odredbe u Sporazumu koje imaju za cilj i posljedicu sprječavanje, ograničavanje i narušavanje tržišne konkurencije, u smislu Zakona-člana 4. stav (1) tačka: c) podjele tržišta ili izvora snabdijevanja; d) primjene različitih uslova za identične transakcije sa

drugim privrednim subjektima, dovodeći ih u nepovoljan položaj u odnosu na konkurenciju. Imajući u vidu navedeno Konkurencijsko vijeće je odlučilo

kao u tački 5. dispozitiva ovoga Rješenja.

8. Novčana kazna

U smislu člana 48. stav (1) tačka b) Zakona, novčanom kaznom u iznosu najviše do 10% vrijednosti ukupnog godišnjeg prihoda privrednog subjekta, iz godine koja je prethodila godini u kojoj je nastupila povreda zakona, kaznit će se privredni subjekt, ako zaključi zabranjeni sporazum na način propisan odredbama člana 4. Zakona.

Polazeći od nesporno utvrđene činjenice da je Ministarstvo prekršilo odredbe člana 4. stav (1) tačka b) Zakona, Konkurencijsko vijeće je u smislu člana 48. stav (1) tačka a) Zakona izreklo Ministarstvu novčanu kaznu u iznosu od 26.000,00 (dvadesetšesthiljada) KM što predstavlja 0,0113% od ukupnog budžeta (koji iznosi 229.633.245,00 KM za 2010. godinu) Ministarstva.

Konkurencijsko vijeće je prilikom izricanja visine novčane kazne uzelo u obzir namjeru te dužinu trajanja povrede Zakona, kao i posljedice koje je ista imala na tržišnu konkurenciju, u smislu člana 52. Zakona.

Konkurencijsko vijeće je prilikom izricanja novčane kazne kao olakšavajuću okolnost uzelo u obzir da je Ministarstvo u odredbama tipskih Sporazuma zaključenih za 2012. godinu izmijenilo neke sporne odredbe predmetnih Sporazuma iz 2011. godine, što je omogućilo djelimično uspostavljanje slobodne tržišne konkurencije na relevantnom tržištu.

S obzirom na visinu izrečene novčane kazne, Konkurencijsko vijeće nije imalo prvenstveno za cilj kažnjavanje zbog kršenja Zakona, već da upozori Ministarstvo na obavezu poštovanja pravila tržišne konkurencije utvrđenih odredbama Zakona.

U slučaju da se izrečena novčana kazna ne uplati u utvrđenom roku ista će se naplatiti prisilnim putem, u smislu člana 47. Zakona, uz obračunavanje zatezne kamate za vrijeme prekoračenja roka, prema važećim propisima Bosne i Hercegovine.

Imajući u vidu navedeno Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u tački 4. dispozitiva ovoga Rješenja. 9. Troškovi postupka

Članom 105. stav 1. Zakona o upravnom postupku je propisano da u pravilu svaka stranka snosi svoje troškove postupka (koji uključuju i troškove za pravno zastupanje), a članom 105. stav 2. istog Zakona je propisano da kada u postupku učestvuju dvije ili više stranaka sa suprotnim interesima, stranka koja je izazvala postupak, a na čiju je štetu postupak okončan, dužna je protivnoj stranci nadoknaditi opravdane troškove koji su nastali u postupku.

Podnosilac zahtjeva je podneskom broj: 06-26-3-026-58-II/11 dana 13.3.2012. godine, dostavio zahtjev za naknadu troškova postupka u iznosu od 1.000,00 KM za plaćenu administrativnu taksu za podnošenje Zahtjeva.

Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da privredni subjekt "Centrotrans – Eurolines" ima pravo na naknadu troškova postupka u iznosu od 1.000,00 KM, odnosno na iznos uplaćene administrativne takse, u skladu s članom 2. Tarifni broj 106. stav (1) tačka f) Odluke o visini administrativnih taksi u vezi sa procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službеni glаsnik BiH", br. 30/06 i 18/11).

Imajući u vidu navedeno Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u tački 6. dispozitiva ovoga Rješenja.

10. Pouka o pravnom lijeku

Protiv ovoga Rješenja nije dopuštena žalba.


Nezadovoljna stranka može pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema, odnosno objavljivanja ovoga Rješenja.

Broj 06-26-3-026-67-II/11 18. aprila 2012. godine


Ibrica Lakišić, s. r.

Na temelju članka 25. stavak (1) točka e), članka 42.

stavak (2) i članka 48. stavak (1), a u svezi s člankom 4. stavak (1) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) i čl. 105. i 108. Zakona o upravnom postupku ("Službеni glаsnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07 i 93/09), u pоstupku pоkrеnutоm po Zahtjevu za pokretanje postupka gospodarskog subjekta "Centrotrans-Eurolines" d.d. Sarajevo, Kurta Schorka 14, 71000 Sarajevo, protiv Ministarstva obrazovanja i znanosti Vlade Županije Sarajevo, Reisa Džemaludina Čauševića 1, 71000 Sarajevo, Općine Ilijaš, 126. Ilijaške brigade 6, 71380 Ilijaš, i Općine Vogošća, Jošanička 80, 71320 Vogošća, radi utvrđivanja zabranjenog sporazuma, Konkurencijsko vijeće, na 33. (tridesettrećoj) sjednici održanoj dana 18.4.2012. godine, donijelo je

RJEŠENJE 1. Utvrđuje se da je Ministarstvo za obrazovanje, znanost i

mlade Vlade Županije Sarajevo, Reisa Džemaludina Čauševića 1, 71000 Sarajevo, odredbama čl. 2., 3. i 4. Sporazuma o prijevozu učenika s Općinom Vogošća (broj: 11-14-474-4 od dana 12.1.2011. godine) i Sporazuma o prijevozu učenika s Općinom Ilijaš (broj: 11-14-474-9 od dana 12.1.2011. godine), kao i navedenim odredbama Sporazuma o prijevozu učenika s Općinom Ilidža (broj: 11-14-474-6 od dana 12.1.2011. godine), Sporazuma o prijevozu učenika s Općinom Novo Sarajevo (broj: 11-14-474-5 od dana 12.1.2011. godine), Sporazuma o prijevozu učenika s Općinom Stari Grad (broj: 11-14-474-3 od dana 12.1.2011. godine), Sporazuma o prijevozu učenika s Općinom Novi Grad (broj: 11-14-474-2 od dana 12.1.2011. godine, Sporazuma o prijevozu učenika s Općinom Trnovo (broj: 11-14-474-1 od dana 12.1.2011. godine) i Sporazuma o prijevozu učenika s Općinom Hadžići (broj: 11-14-474-8 od dana 12.1.2011. godine), sprječava, ograničava i narušava slobodnu konkurenciju na tržištu pružanja usluga subvencioniranog prijevoza učenika/učenica osnovnih i srednjih škola u Županiji Sarajevo, i iste predstavljaju zabranjeni sporazum, iz članka 4. stavak (1) točka b) Zakona o konkurenciji.

2. Navedene odredbe Sporazuma o prijevozu učenika iz točke 1. izreke ovoga Rješenja su ništavni (ex lege), u smislu članka 4. stavak (2) Zakona o konkurenciji.

3. Nalaže se Ministarstvu za obrazovanje, znanost i mlade Vlade Županije Sarajevo, da odmah, a najkasnije u roku od 30 (trideset) dana od primitka ovoga Rješenja, uskladi odredbe članaka postojećeg Sporazuma o prijevozu učenika s Općinom Vogošća i odredbe članaka postojećeg Sporazuma o prijevozu učenika s Općinom Ilijaš, kao i odredbe članaka predmetnih Sporazuma zaključenih s ostalim općinama u Županiji Sarajevo, sa Zakonom o konkurenciji, na način da svim gospodarskim subjektima/prijevoznicima registriranim za prijevoz putnika u Županiji Sarajevo osigura slobodnu konkurenciju na tržištu subvencioniranog prijevoza učenika/učenica osnovnih i srednjih škola, te u ostavljenom vremenskom roku dostavi Konkurencijskom vijeću dokaze o izvršenoj obvezi.

4. Izriče se novčana kazna Ministarstvu za obrazovanje, znanost i mlade Vlade Županije Sarajevo u visini od 26.000,00 (dvadesetšesttisuća) KM, u smislu članka 48. stavak (1) točka a) Zakona o konkurenciji zbog sklapanja zabranjenog sporazuma iz članka 4. stavak (1) točka b) Zakona o konkurenciji, koju je dužno platiti u roku od 8 (osam) dana od primitka ovoga Rješenja. U slučaju da se izrečena novčana kazna ne uplati u navedenom roku, ista će se naplatiti prisilnim putem, uz obračunavanje zatezne kamate za vrijeme prekoračenja roka, prema važećim propisima Bosne i Hercegovine.

5. Odbija se Zahtjev za pokretanje postupka gospodarskog subjekta "Centrotrans-Eurolines" protiv Ministarstva za obrazovanje, znanost i mlade Vlade Županije Sarajevo, u dijelu koji se odnosi na utvrđivanje zabranjenog sporazuma iz članka 4. stavak (1) točke c) i d) Zakona o konkurenciji, kao neutemeljen.

6. Obvezuje se Ministarstvo za obrazovanje, znanost i mlade Vlade Županije Sarajevo da gospodarskom subjektu "Centrotrans-Eurolines" isplati iznos od 1.000,00 (tisuću) KM na ime troškova postupka u roku od 8 (osam) dana od primitka ovoga Rješenja.

7. Оvo Rješenje je konačno i bit će оbјаvljеno u "Službеnоm glаsniku BiH", službеnim glаsilimа еntitеtа i Brčkо Distriktа Bоsnе i Hеrcеgоvinе.

Obrаzlоžеnjе

Konkurencijsko vijeće je zaprimilo, dana 17.11.2011. godine pod brojem: 06-26-3-026-II/11 Zahtjev za pokretanje postupka (u daljnjem tekstu: Zahtjev), sukladno članku 27. Zakona o konkurenciji (u daljnjem tekstu: Zakon), gospodarskog subjekta "Centrotrans – Eurolines" d.d. Sarajevo, Kurta Schorka 14, 71000 Sarajevo (u daljnjem tekstu: "Centrotrans-Eurolines" ili Podnositelj zahtjeva), protiv Ministarstva obrazovanja i znanosti Vlade Županije Sarajevo, Reisa Džemaludina Čauševića 1, 71000 Sarajevo (u daljnjem tekstu: Ministarstvo), Općine Ilijaš, 126. Ilijaške brigade 6, 71380 Ilijaš, i Općine Vogošća, Jošanička 80, 71320 Vogošća, radi utvrđivanja zabranjenog sporazuma, u smislu članka 4. stavak (1) Zakona.

Uvidom u podneseni Zahtjev, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da isti nije kompletan, u smislu članka 28. Zakona, te je zatražilo dopunu istog, u smislu članka 31. stavak (1) Zakona, aktom broj: 06-26-3-026-1-II/11 dana 22.11.2011. godine.

Podnositelj zahtjeva je podnio zahtjev za produljenje roka za dostavljanje tražene dokumentacije, podneskom broj: 06-26-3-026-2-II/11 dana 1.12.2011. godine, u smislu članka 31. stavak (2) Zakona. Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da je zahtjev opravdan i odobrilo dodatnih 15 dana za dostavljanje dokumentacije, aktom broj: 06-26-3-026-3-II/11 dana 1.12.2011. godine.

Podnositelj zahtjeva je dostavio traženu dokumentaciju, podneskom broj: 06-26-3-026-4-II/11 dana 13.12.2011. godine i podneskom broj: 06-26-3-026-5-II/11 dana 13.12.2011. godine, u kojima je navedeno da se Zahtjev odnosi na utvrđivanje postojanja zabranjenog sporazuma, iz članka 4. stavak (1) točke b), c) i d) Zakona.

Nakon kompletiranja Zahtjeva, Konkurencijsko vijeće je Podnositelju zahtjeva izdalo Potvrdu o primitku kompletnog i urednog Zahtjeva, u smislu članka 28. stavak (3) Zakona, aktom broj: 06-26-3-026-6-II/11 dana 20.12.2011. godine.

1. Stranke u postupku

Stranke u postupku su gospodarski subjekt "Centrotrans-Eurolines" d.d. Sarajevo, Kurta Schorka 14, 71000 Sarajevo, Ministarstvo obrazovanja i znanosti Vlade Županije Sarajevo,


Reisa Džemaludina Čauševića 1, 71000 Sarajevo, Općina Ilijaš, 126. Ilijaške brigade 6, 71380 Ilijaš, i Općina Vogošća, Jošanička 80, 71320 Vogošća.

Zakonom o organizaciji i djelokrugu organa uprave i upravnih organizacija Županije Sarajevo ("Službene novine Županije Sarajevo", broj 2/12) naziv Ministarstva obrazovanja i znanosti je promijenjen u naziv Ministarstvo za obrazovanje, znanost i mlade.

Gospodarski subjekt "Centrotrans-Eurolines" je registriran na Općinskom sudu Sarajevo pod matičnim brojem: 65-01-0339 dana 10.1.1991. godine s pretežitim djelatnostima u pružanju usluga u međunarodnom, međugradskom, gradskom i prigradskom prijevozu putnika.

Ministarstvo je tijelo uprave (čije su nadležnosti utvrđene ustavom, zakonima i drugim propisima koji se odnose na nadležnosti Županije) na koje se sukladno članku 2. stavak (1) točka b) Zakona primjenjuju odredbe istoga, jer isto svojim djelovanjem može izravno ili neizravno utjecati na slobodnu konkurenciju na tržištu Bosne i Hercegovine.

2. Pravni okvir predmetnog postupka

Konkurencijsko vijeće je tijekom postupka primijenilo odredbe Zakona, Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10) i odredbe Zakona o upravnom postupku ("Službеni glаsnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07 i 93/09), u smislu članka 26. Zakona.

Također, Konkurencijsko vijeće je uzelo u obzir i odredbe članka 69. Zakona o osnovnom odgoju i obrazovanju ("Službene novine Kantona Sarajevo", br. 10/04, 21/06, 26/08 i 31/11), i odredbe članka 107. Zakona o srednjem obrazovanju ("Službene novine Kantona Sarajevo", broj 23/10), Zakona o cestovnom prijevozu u Federaciji BiH ("Službеne novine Federacije BiH", br. 28/06 i 2/10) i Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik BiH", br. 49/04, 19/05, 52/05, 8/05, 8/06, 24/06, 70/06 i 60/10).

3. Postupak po Zahtjevu za pokretanje postupka

Podnositelj zahtjeva u bitnom je naveo slijedeće činjenice kao razlog za podnošenje Zahtjeva: - da je registriran na Općinskom sudu u Sarajevu pod

matičnim brojem: 65-01-0339 dana 10.1.1991. godine, između ostaloga, za djelatnosti gradskog i prigradskog prijevoza putnika;

- da ima registrirane redove vožnje i pruža usluge linijskog javnog prijevoza putnika na području Općine Vogošća i Općine Ilijaš u Županiji Sarajevo;

- da su odredbe Zakona o osnovnom odgoju i obrazovanju i Zakona o srednjem obrazovanju obvezale Ministarstvo i Vladu Županije Sarajevo da osigura novčana sredstva za sufinanciranje troškova prijevoza učenika/učenica osnovnih i srednjih škola;

- da su dana 19.1.2011. godine zaključeni Sporazumi o prijevozu učenika (u daljnjem tekstu: Sporazum) za 2011. godinu između Ministarstva i Općine Ilijaš i Općine Vogošća, kojima se Ministarstvo obvezalo da će u suradnji s gospodarskim subjektom Kantonalno javno komunalno poduzeće "GRAS" d.o.o. Sarajevo (u daljnjem tekstu: KJKP "GRAS") organizirati na teritoriju Općine Ilijaš i Općine Vogošća besplatan prijevoz za učenik/učenice osnovnih i srednjih škola koji stanuju na udaljenosti većoj od dva kilometra od škole koju pohađaju;

- da su navedeni Sporazumi zaključeni bez prethodno objavljenog javnog poziva za izbor najpovoljnijeg prijevoznika te nije omogućeno Podnositelju zahtjeva niti drugim prijevoznicima da ravnopravno učestvuju u postupku izbora prijevoznika za prijevoz učenika /učenica

osnovnih i srednjih škola, i na taj način su spriječili, ograničili i narušili tržišnu konkurenciju na mjerodavnom tržištu;

- da navedeni Sporazumi predstavljaju nastavak nezakonitog favoriziranja gospodarskog subjekta KJKP "GRAS" od nadležnih institucija Vlade Županije Sarajevo na štetu drugih gospodarskih subjekta, koji su registrirani za obavljanje iste djelatnosti što ima za posljedicu negativne rezultate njihovog poslovanja;

- da gospodarski subjekt KJKP "GRAS" kontinuirano krši Zakon o cestovnom prijevozu u Federaciji BiH jer nezakonito obavlja i javni linijski prijevoz putnika na 12 spornih linija u Županiji Sarajevo, među kojima su i linije u Općini Vogošća i Općini Ilijaš, što potvrđuju i dostavljene presude Županijskog suda u Sarajevu, rješenja Federalnog ministarstva prometa i komunikacija i Županijske uprave za inspekcijske poslove. Na temelju navedenoga Podnositelj zahtjeva smatra da su

Ministarstvo, Općina Ilijaš i Općina Vogošća zaključili zabranjene sporazume iz članka 4. stavak (1) točke b), c) i d) Zakona, te traži od Konkurencijskog vijeća donošenje odluke kojom će predmetne Sporazume proglasiti ništavim i sankcionirati takvo djelovanje.

Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da bez provođenja postupka nije moguće utvrditi postojanje povreda Zakona navedenih u Zahtjevu, te je u smislu članka 32. stavak (2) Zakona, donijelo Zaključak o pokretanju postupka, broj: 06-26-3-026-8-II/11 (u daljnjem tekstu: Zaključak), na 25. sjednici održanoj dana 22.12.2011. godine.

Sukladno članku 33. stavak (1) Zakona, Konkurencijsko vijeće je dostavilo Zahtjev i Zaključak na očitovanje Općini Vogošća-aktom broj: 06-26-3-026-12-II/11 dana 23.12.2011. godine, Općini Ilijaš-aktom broj: 06-26-3-026-13-II/11 dana 23.12.2011. godine, Pravobranitelju Županije Sarajevo-aktom broj: 06-26-3-026-17-II/11 dana 22.12.2012. godine, Ministar-stvu-aktom broj: 06-26-3-026-15-II/11 dana 22.12.2011. godine, i gospodarskom subjektu KJKP "GRAS"-aktom broj: 06-26-3-026-16-II/11 dana 22.12.2011. godine (koji nije dostavio očitovanje).

Općina Ilijaš je dostavila očitovanje, kao i traženu dokumentaciju, sukladno članku 33. stavak (3) Zakona, podneskom zaprimljenim pod brojem: 06-26-3-026-23-II/11 dana 10.1.2012. godine, kojim u potpunosti osporava utemeljenost Zahtjeva, navodeći sljedeće: - da je zaključila Sporazum za 2011. godinu (i 2010.

godinu) s Ministarstvom kao jamstvo za obezbjeđenje sredstava za nadoknadu troškova prijevoza učenika/učeni-ca;

- da je bila prinuđena kršiti čl. 2. i 3. Sporazuma zbog nepokrivenosti područja mrežom javnog gradskog i prigradskog prijevoza, te je provela otvoreni postupak nadmetanja za dodjelu ugovora o nabavci usluga prijevoza učenika/učenica osnovnog i srednjeg obrazovanja s područja Općine Ilijaš, sukladno Zakonu o javnim nabavama, a da je nakon provedenog postupka predmetni ugovor dodijeljen najpovoljnijem ponuđaču gospodar-skom subjektu "Centrotrans-Eurolines" za 2011. godinu. Općina Vogošća je dostavila očitovanje, kao i traženu

dokumentaciju, sukladno članku 33. stavak (3) Zakona, podneskom zaprimljenim pod brojem: 06-26-3-026-24-II/11 i brojem: 06-26-3-026-25-II/11 dana 10.1.2012. godine, kojima u potpunosti osporava utemeljenot Zahtjeva, navodeći sljedeće: - da je odredbama čl. 2. i 3. Sporazuma (broj: 11-14-474-4

od dana 12.1.2011. godine) regulirano da Ministarstvo u suradnji s gospodarskim subjektom KJKP "GRAS" organizira subvencionirani prijevoz učenika/učenica


osnovnih i srednjih škola iz Općine Vogošća ali Općina Vogošća nije dala ovlaštenje Ministarstvu da izabere gospodarski subjekt KJKP "GRAS" za ovlaštenog prijevoznika niti je Ministarstvo takvu suglasnost tražilo niti je mogla znati na temelju koje procedure je Ministarstvo izabralo gospodarski subjekt KJKP "GRAS" za prijevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola;

- da je radi navedenog bila prinuđena kršiti odredbe čl. 2. i 3. Sporazuma te je nakon provedene procedure javne nabave, sukladno Zakonu o javnim nabavama, zaključila ugovor (za 2011. godinu) o prijevozu učenika/učenica osnovnih i srednjih škola sa izabranim ponuđačem gospodarskim subjektom "Centrotrans-Eurolines". Ministarstvo, podneskom zaprimljenim dana 19.1.2012.

godine pod brojem: 06-26-3-026-28-II/11, nije dostavilo očitovanje na Zaključak i Zahtjev, u smislu članka 33. stavak (3) Zakona, ali je dostavilo tražene podatke i dokumentaciju, navodeći: - da je u 2011. godini zaključilo tipske sporazume:

Sporazum o prijevozu učenika s Općinom Vogošća-broj: 02-38-117/11 dana 19.1.2011. godine, Sporazum o prijevozu učenika s Općinom Ilijaš-broj: 07-14-118/11 dana 19.1.2011. godine, Sporazum o prijevozu učenika s Općinom Ilidža-broj: 06-30/11 dana 17.1.2011. godine, Sporazum o prijevozu učenika s Općinom Novo Sarajevo-broj: 02-38-198/11 dana 31.1.2011. godine, Sporazum o prijevozu učenika s Općinom Stari Grad-broj: 01-05-4-137/11 dana 24.1.2011. godine, Sporazum o prijevozu učenika s Općinom Novi Grad-broj: 02-14-1608/11 dana 1.2.2011. godine, Sporazum o prijevozu učenika s Općinom Trnovo-broj: 02-05-116 dana 26.1.2011. godine i Sporazum o prijevozu učenika s Općinom Hadžići-broj: 02-38-9-1083/11 dana 18.1.2011. godine;

- da je također, u 2010. godini zaključilo tipske Sporazume o zajedničkoj suradnji (koji također reguliraju prijevoz učenika/učenica) sa svim općinama u Županiji Sarajevo (osim Općine Centar);

- da je odredbama Sporazuma utvrđeno da je prijevoz učenika/učenica osnovnih i prvih i drugih razreda srednjih škola besplatan i da isti financira Ministarstvo, a da za učenike/učenice trećih i četvrtih razreda srednjih škola Ministarstvo subvencionira dio troškova prijevoza;

- da je na temelju Sporazuma zaključenog s Općinom Vogošća u 2010. godini prevezeno 3.807, a u 2011. godini 4.002 učenika/učenica osnovnih škola, a da za učenike/učenice srednjih škola ne raspolažu podacima, a da je na temelju Sporazuma zaključenog s Općinom Ilijaš u 2010. godine prevezeno 6.680 učenika/učenica osnovnih škola i 5.505 učenika/učenica srednjih škola, a u 2011. godini 6.540 učenika/učenica osnovnih škola i 6.732 učenika/učenica srednjih škola. Konkurencijsko vijeće je dostavilo očitovanje Općine

Ilijaš, aktom broj: 06-26-3-026-26-II/11 dana 11.1.2012. godine, očitovanje Općine Vogošća, aktom broj: 06-26-3-026-27-II/11 dana 12.1.2012. godine i dokumentaciju Ministarstva, aktom broj: 06-26-3-026-31-II/11 dana 24.1.2012. godine, na odgovor gospodarskom subjektu "Centrotrans-Eurolines".

Gospodarski subjekt "Centrotrans-Eurolines" je obavije-stio Konkurencijsko vijeće, podneskom broj: 06-26-3-026-29-II/11 dana 19.1.2012. godine i podneskom brojem: 06-26-3-026-30-II/11 dana 24.1.2012. godine, da povlači Zahtjev koji se odnosi na Općinu Ilijaš i Općinu Vogošća, dok ostaje pri Zahtjevu koji se odnosi na Ministarstvo.

Konkurencijsko vijeće na temelju navedenoga je donijelo Zaključak o obustavljanju postupka protiv Općine Ilijaš i Općine Vogošća, u smislu članka 122. stavak (2) i članka 123.

stavak (1) Zakona o upravnom postupku, na 27. sjednici održanoj dana 8.2.2012. godine broj: 06-26-3-026-37-II/11.

Sukladno članku 44. stavak (1) Zakona, Konkurencijsko vijeće je dostavilo Zaključak o obustavljanju postupka Ministarstvu aktom broj: 06-26-3-026-39-II/11 dana 8.2.2012. godine, gospodarskom subjektu "Centrotrans-Eurolines"-aktom broj: 06-26-3-026-45-II/11 dana 16.2.2012. godine, Općini Vogošća-aktom broj: 06-26-3-026-41-II/11 dana 8.2.2012. godine, Općini Ilijaš-aktom broj: 06-26-3-026-40-II/11 dana 8.2.2012. godine, kao i na objavu u službena glasila/novine ("Službeni glasnik BiH", broj 13/12 od dana 20.2.2012. godine).

4. Analiza mjerodavnog tržišta

Sukladno članku 3. Zakona i čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta mjerodavno tržište se određuje kao tržište određenih usluga koji su predmet obavljanja djelatnosti gospodarskih subjekta na određenom zemljopisnom području.

Mjerodavno tržište usluga obuhvata sve usluge koje potrošači i/ili korisnici smatraju međusobno zamjenjivim, pod prihvatljivim uvjetima, imajući u vidu posebno njihove bitne značajke, kvalitetu, uobičajenu namjenu, način uporabe, uvjete prodaje i cijene.

Mjerodavno zemljopisno tržište obuhvata cjelokupnu ili značajan dio teritorija Bosne i Hercegovine na kojoj gospodarski subjekti djeluju u prodaji i/ili kupovini mjerodavne usluge pod jednakim ili dovoljno ujednačenim uvjetima i koji to tržište bitno razlikuju od uvjeta konkurencije na susjednim zemljopisnim tržištima.

Mjerodavno tržište usluga predmetnog postupka je pružanje usluga na tržištu subvencioniranog prijevoza učenika/učenica osnovnih i srednjih škola na teritoriju Županije Sarajevo.

Mjerodavno zemljopisno tržište predmetnog postupka je Županija Sarajevo, budući da predmetni Sporazumi reguliraju subvencionirani prijevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola u općinama Županije Sarajevo.

Slijedom navedenoga, mjerodavno tržište predmetnog postupka je pružanje usluga na tržištu subvencioniranog prijevoza učenika/učenica osnovnih i srednjih škola u općinama Županije Sarajevo.

5. Usmena rasprava

Budući da se radi o postupku stranaka sa suprotnim interesima Konkurencijsko vijeće, sukladno članku 39. Zakona, je zakazalo usmenu raspravu, dana 13.3.2012. godine.

Na usmenoj raspravi održanoj u prostoru Konkurencijskog vijeća gospodarski subjekt "Centrotrans-Eurolines" je zastupala g-đa Azra Šehbajraktarević, a Ministarstvo g-din Goran Hašimbegović. Predstavnica gospodarskog subjekta "Centrotrans-Eurolines" se izjasnila da ostaju kod dosadašnjih iskaza, dok je predstavnik Ministarstva u bitnome naveo (Zapisnik broj: 06-26-3-026-51-II/11): - da je Ministarstvo, na temelju članka 69. stavak (4)

Zakona o osnovnom odgoju i obrazovanju i članka 107. Zakona o srednjem obrazovanju, pripremilo i zaključilo u 2011. godini tipske Sporazume sa svim općinama u Županiji Sarajevo (izuzev Općine Centar);

- da odredbe Sporazuma omogućavaju općinama u Županiji Sarajevo da putem javnog poziva odaberu prijevoznika za prijevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola od mjesta stanovanja do škole i nazad, i na temelju kojih su Općina Vogošća i Općina Ilijaš potpisale ugovor za prijevoz učenika/učenica s gospodarskim subjektom "Centrotrans- Eurolines";


- da je Ministarstvo prilikom odabira prijevoznika imalo za cilj osigurati bezbijedan prijevoz učenika/učenica, te uskladiti prijevoz s početkom i završetkom nastave u školama, te da je odredbama čl. 4., 5. i 6. Sporazuma za 2011. godinu propisano da općine u suradnji s osnovnim i srednjim školama organiziraju prijevoz učenika/učenica, zaključuju i dostavljaju Ministarstvu zaključene ugovore o prijevozu i mjesečne račune na plaćanje za obavljeni prijevoz učenika /učenica;

- da Sporazumi nemaju za cilj narušavanje tržišne konkurencije jer su urađeni na temelju odredbi Zakona o osnovnom odgoju i obrazovanju i Zakona o srednjem obrazovanju. Ministarstvo je sukladno zaključku s usmene rasprave, u

ostavljenom roku, dostavilo Konkurencijskom vijeću dodatni komentar na Zahtjev, podneskom broj: 06-26-3-026-62-II/11 dana 21.3.2012. godine, u kome je ponovilo iznesene stavove s usmene rasprave i istaknulo da sporne odredbe čl. 2. i 3. Sporazuma koje se odnose na gospodarski subjekt KJKP "GRAS" nisu proizvele štetne posljedice po druge prijevoznike, ali da je ipak izmijenilo sporne odredbe čl. 2. i 3. Sporazuma za 2012. godinu zaključenih s Općinom Vogošća i Općinom Ilijaš.

Također, Ministarstvo je dostavilo, podneskom broj: 06-26-3-026-62-II/11 dana 21.3.2012. godine, ukupne iznose isplaćenih subvencija, za prijevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola, po općinama Županije Sarajevo navodeći, da je sukladno predmetnim Sporazumima, za 2010. godinu isplaćeno ukupno 3.440.000,00 KM (gospodarskom subjektu KJKP "GRAS" 2.927.299,45 KM ili 85,1%, a ostalim gospodarskim subjektima 512.700,55 KM), a da je za 2011. godinu isplaćeno ukupno 4.349.048,71 KM (gospodarskom subjektu KJKP "GRAS" 3.706.413,30 KM ili 85,2%, a ostalim gospodarskim subjektima 642.635,41KM).

6. Prikupljanje podataka od trećih osoba

U toku postupka radi utvrđivanja svih relevantnih činjenica, u smislu članka 35. stavak (1) točke a) i c) Zakona, Konkurencijsko vijeće je prikupljalo podatke i dokumentaciju i od drugih tijela/institucija koje nisu stranke u postupku.

Slijedom navedenoga Konkurencijsko vijeće je zatražilo podatke i dokumentaciju u svezi ovlaštenih prijevoznika u Županiji Sarajevo i redova vožnje od Ministarstva saobraćaja Vlade Županije Sarajevo, aktom broj: 06-26-3-026-18-II/11 dana 22.12.2011. godine i aktom broj: 06-26-3-026-32-II/11 dana 26.1.2012. godine, koje je isti dostavio podneskom brojem: 06-26-3-026-21-II/11 dana 5.1.2012. godine i podneskom broj: 06-26-3-026-36-II/11 dana 6.2.2012. godine.

Također, Konkurencijsko vijeće je zatražilo podatke i dokumentaciju o provođenju predmetnog Sporazuma od Općine Trnovo-akt broj: 06-26-3-026-52-II/11 dana 13.3.2012. godine, Općine Novo Sarajevo-akt broj: 06-26-3-026-53-II/11 dana 13.3.2012. godine, Općine Novi Grad-akt broj: 06-26-3-026-54-II/11 dana 13.3.2012. godine, Općine Stari Grad-akt broj: 06-26-3-026-55-II/11 dana 13.3.2012. godine, Općine Ilidža-akt broj: 06-26-3-026-56-II/11 dana 13.3.2012. godine i Općine Hadžići-akt broj: 06-26-3-026-57-II/11 dana 13.3.2012. godine.

Konkurencijskom vijeću su dostavile dokumentaciju Općina Hadžići-podnesak broj: 06-26-3-026-59-II/11 dana 21.3.2012. godine, Općina Novi Grad-podnesak broj: 06-26-3-026-60-II/11 dana 21.3.2012. godine, Općina Ilidža-podnesak broj: 06-26-3-026-61-II/11 dana 21.3.2012. godine, Općina Novo Sarajevo-podnesak broj: 06-26-3-026-63-II/11 dana 22.3.2012. godine, Općina Stari Grad-podnesak broj: 06-26-3-026-64-II/11 dana 23.3.2012. godine, Općina Trnovo-podnesak broj: 06-26-3-026-65-II/11 dana 30.3.2012. godine.

7. Ocjena dokaza

Nakon sagledavanja mjerodavnih činjenica, dokaza i dokumentacije dostavljene od stranaka u postupku, kao i podataka i dokumentacije mjerodavnih institucija, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo slijedeće: - da je člankom 69. stavak 1. Zakona o osnovnom odgoju i

obrazovanju utvrđeno da "Utemeljitelj osnovne škole kao javne ustanove u suradnji s općinom na čijem području se nalazi osnovna škola osigurava učenicima/učenicama koji stanuju na udaljenosti većoj od dva kilometra od škole koju pohađaju besplatan prijevoz do te škole";

- da je člankom 107. Zakona o srednjem obrazovanju utvrđeno da "Županija u suradnji sa gradom, općinama i drugim zainteresiranim subjektima, obezbjeđuje sredstva za sufinanciranje troškova prijevoza redovnih učenika/učenica srednjih škola, kao javnih ustanova, koji stanuju na udaljenosti većoj od dva kilometra od škole koju pohađaju";

- da je Ministarstvo na temelju navedenih odredbi zakona zaključilo tipske Sporazume za 2011. godinu, kao i tipske Sporazume o zajedničkoj suradnji za 2010. godinu (kojima je također reguliran prijevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola) sa svim općinama u Županiji Sarajevo (osim Općine Centar);

- da Ministarstvo sprječava, ograničava i narušava tržišnu konkurenciju odredbama tipskih Sporazuma, i to: - člankom 2. utvrđeno je da će Ministarstvo u suradnji

s gospodarskim subjektom KJKP "GRAS" i osnov-nim školama s teritorija općina Županije Sarajevo organizirati besplatan prijevoz učenika/učenica osnovnih škola koji stanuju na udaljenosti većoj od dva kilometra od škole koju pohađaju;

- člankom 3. utvrđeno je da Ministarstvo u suradnji sa gospodarskim subjektom KJKP "GRAS" organizira besplatan i subvencioniran prijevoz učenika/učenica srednjih škola koji stanuju na udaljenosti većoj od dva kilometra od škole koju pohađaju;

- člankom 4. utvrđeno je da na relacijama koje nisu pokrivene mrežom javnog gradskog i prigradskog prijevoza gospodarskog subjekta KJKP "GRAS", svaka općina u Županiji Sarajevo će u suradnji s osnovnim i srednjim školama organizirati prijevoz učenika/učenica čiji će red vožnje biti sukladan sa potrebama odlaska i povratka učenika/učenica u/iz škole.

- da nisu točni navodi Ministarstva (izneseni na usmenoj raspravi) da su odredbe čl. 2. i 3. Sporazuma omogućile svim općinama Županije Sarajevo da putem javnog poziva odaberu prijevoznika učenika/učenica osnovnih i srednjih škola, budući da navedene odredbe isključuju takvu mogućnost jer izravno određuju gospodarski subjekt KJKP "GRAS kao jedinog prijevoznika za tu namjenu;

- da općine u Županiji Sarajevo nisu konsultirane niti su dale ovlaštenje Ministarstvu da odredi gospodarski subjekt KJKP "GRAS" za ovlaštenog prijevoznika učenika/učenica, i da nisu mogle znati na temelju koje procedure je Ministarstvo izabralo gospodarski subjekt KJKP "GRAS" za prijevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola;

- da su pored gospodarskog subjekta KJKP "GRAS" za pružanje usluga prijevoza putnika u Županiji Sarajevo registrirani i gospodarski subjekt "Centrotrans–Eurolines", gospodarski subjekt Vildan Turs d.o.o. Sarajevo, gospodarski subjekt Rave Company d.o.o. Sarajevo, gospodarski subjekt Hukić–Turs d.o.o. Sarajevo itd, te isti imaju pravo ravnopravnog sudjelovanja u postupku izbora


najpovoljnijeg prijevoznika učenika /učenica osnovnih i srednjih škola;

- da je Ministarstvo, na temelju Sporazuma, od ukupnog iznosa isplaćenih subvencija za prijevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola (za 2010. godinu i 2011. godinu), isplatilo 85,0% do 100,0% gospodarskom subjektu KJKP "GRAS" (različito po općinama) dok je ostalim registriranim prijevoznicima u Županiji Sarajevo isplatilo 0% do 15,0% (različito po općinama) subvencija;

- da isplata subvencija za prijevoz učenika/učenica ostalim registriranim prijevoznicima u Županiji Sarajevo ne bi bilo (za 2010. godinu i 2011. godinu) da neke općine nisu djelimično kršile navedene odredbe Sporazuma, te zaključile ugovore za prijevoz učenica /učenika (nakon provedene procedure sukladno Zakonu o javnim nabavkama) s ostalim prijevoznicima. Člankom 4. stavak (1) Zakona je utvrđeno da su

zabranjeni sporazumi, ugovori, pojedine odredbe sporazuma ili ugovora, zajednička djelovanja i prešutni dogovori gospodarskih subjekta, kao i odluke i drugi akti gospodarskih subjekta (članak 2. stavak (1) točka b) Zakona u gospodarske subjekte uključuje i organe državne uprave i lokalne samouprave, koji u navedenim aktivnostima/aktima izravno ili neizravno sudjeluju ili utječu na tržište) koji za cilj i posljedicu imaju sprječavanje, ograničavanje ili narušavanje tržišne konkurencije na tržištu.

Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da je Županija Sarajevo utemeljitelj škola, a da je obveza Ministarstva sukladna odredbama Zakona o osnovnom odgoju i obrazovanju i Zakona o srednjem obrazovanju, kao lex specialis (u odnosu na ostale propise), osiguranje financijskih sredstava za subvencioniranje (i besplatan) prijevoz učenika/učenica u općinama Županije Sarajeva, a da svaka općina treba osigurati i organizirati siguran prijevoz učenika /učenica izborom najpovoljnijeg prijevoznika za prijevoz učenika /učenica osnovnih i srednjih škola, sukladno proceduri Zakona o javnim nabavama, a ne da Ministarstvo administrativnom odlukom određuje općinama prijevoznika (gospodarski subjekt KJKP "GRAS" i obvezu zaključivanja ugovora s istim), kao što je urađeno u navedenim odredbama predmetnih Sporazuma.

Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da je Ministarstvo odredbama čl. 2. i 3. Sporazuma odredilo gospodarski subjekt KJKP "GRAS" kao jedinog prijevoznika učenika/učenica osnovnih i srednjih škola (iako je u Županiji Sarajevo registriran veći broj gospodarskih subjekta za prijevoz putnika) bez prethodno provedenog postupka (sukladno Zakonu o javnim nabavama), te je na taj način stavilo u nepovoljan položaj ostale registrirane gospodarske subjekte (prijevoznike) /potencijalne konkurente da ravnopravno sudjeluju u postupku izbora najpovoljnijeg prijevoznika za prijevoz učenika/učenica osnovnih i srednjih škola u općinama Županije Sarajevo.

Konkurencijsko vijeće je također utvrdilo da je Ministarstvo odredbom članka 4. Sporazuma ograničilo pristup mjerodavnom tržištu ostalim registriranim gospodarskim subjektima koji pružaju usluge prijevoza putnika, a koji ne održavaju redovit gradski i prigradski prijevoz putnika u Županiji Sarajevo, odnosno pravo da ravnopravno sudjeluju u postupku izbora najpovoljnijeg prijevoznika učenika/učenica osnovnih i srednjih škola, budući da se prijevoz učenika /učenica smatra sezonskim (povremenim/izvanrednim) prijevozom koji se obavlja u pravilu radnim danima po utvrđenoj satnici (u ovisnosti od vremena početka nastave i broja smjena u školama) isključivo za vrijeme trajanja školske godine, te se isti ne može vezati za "redoviti gradski i prigradski prijevoz".

Na temelju navedenoga Konkurencijsko vijeće je neosporno utvrdilo da je Ministarstvo odredbama čl. 2., 3. i 4. Sporazuma za 2011. godinu (kao i Sporazuma o poslovnoj suradnji za 2010. godinu) kontinuirano favoriziralo gospodarski subjekt KJKP "GRAS" u smislu da bude jedini gospodarski subjekt koji pruža usluge prijevoza učenika/učenica osnovnih i srednjih škola u Županiji Sarajevo, i da takvim postupanjem dovodi u nepovoljan položaj ostale registrirane gospodarske subjekte koji također pružaju usluge prijevoza putnika u Županiji Sarajevo, odnosno da je navedenim odredbama (administrativnim mjerama) izravno utjecalo na tržište što je za cilj i posljedicu imalo sprječavanje, ograničavanje i narušavanje slobodne konkurencije, u smislu članka 4. stavak (1) točka b) Zakona (ograničavanje i kontrolu tržišta i tehničkog razvitka).

Imajući u vidu navedeno Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u točkama 1.i 2. izreke ovoga Rješenja.

Ministarstvo je tokom postupka dostavilo Konkurencijskom vijeću Sporazume zaključene s Općinom Ilijaš i Općinom Vogošća (za 2012. godinu) navodeći da je izmijenilo sporne odredbe. Konkurencijsko vijeće je analiziralo dostavljene izmjene odredbi čl. 2. i 3. Sporazuma koje glase "...prijevoznik koji održava redoviti gradski i prigradski prijevoz...", te utvrdilo da iste nisu u potpunosti sukladne s ovim Rješenjem, jer i dalje ostaju ograničenja (za udjel u postupku izbora najpovoljnijeg prijevoznika) za prijevoznike koji ne održavaju redovit gradski i prigradski prijevoz putnika.

Ministarstvo je obvezno izmijeniti odredbe svih postojećih Sporazuma za 2012. godinu zaključenih s svim općinama Županije Sarajevo i iste dostaviti Konkurencijskom vijeću.

Imajući u vidu navedeno Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u točki 3. izreke ovoga Rješenja.

Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da Podnositelj zahtjeva tijekom postupka, u smislu članka 36. stavak (1) Zakona, nije dokazao kršenje članka 4. stavak (1) točke c) i d) Zakona, koje je naveo u Zahtjevu.

Na temelju navedenoga Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da ne postoje odredbe u Sporazumu koje imaju za cilj i posljedicu sprječavanje, ograničavanje i narušavanje tržišne konkurencije, u smislu Zakona-članka 4. stavak (1) točka: c) podjele tržišta ili izvora snabdjevanja; d) primjene različitih uvjeta za identične transakcije sa

drugim gospodarskim subjektima, dovodeći ih u nepovoljan položaj u odnosu na konkurenciju. Imajući u vidu navedeno Konkurencijsko vijeće je odlučilo

kao u točki 5. izreke ovoga Rješenja.

8. Novčana kazna

U smislu članka 48. stavak (1) točka b) Zakona, novčanom kaznom u iznosu najviše do 10% vrijednosti ukupnog godišnjeg prihoda gospodarskog subjekta iz godine koja je prethodila godini u kojoj je nastupila povreda zakona, kaznit će se gospodarski subjekt ako zaključi zabranjeni sporazum na način propisan odredbama članka 4. Zakona.

Polazeći od nesporno utvrđene činjenice da je Ministarstvo prekršilo odredbe članka 4. stavak (1) točka b) Zakona, Konkurencijsko vijeće je u smislu članka 48. stavak (1) točka a) Zakona izreklo Ministarstvu novčanu kaznu u iznosu od 26.000,00 (dvadesetšesttisuća) KM što predstavlja 0,0113% od ukupnog proračuna (koji iznosi 229.633.245,00 KM za 2010. godinu) Ministarstva.

Konkurencijsko vijeće je prilikom izricanja visine novčane kazne uzelo u obzir namjeru te dužinu trajanja povrede Zakona, kao i posljedice koje je ista imala na tržišnu konkurenciju, u smislu članka 52. Zakona.


Konkurencijsko vijeće je prilikom izricanja novčane kazne kao olakšavajuću okolnost uzelo u obzir da je Ministarstvo u odredbama tipskih Sporazuma zaključenih za 2012. godinu izmijenilo neke sporne odredbe predmetnih Sporazuma iz 2011. godine, što je omogućilo djelimično uspostavljanje slobodne tržišne konkurencije na mjerodavnom tržištu.

S obzirom na visinu izrečene novčane kazne, Konkurencijsko vijeće nije imalo prvenstveno za cilj kažnjavanje zbog kršenja Zakona, već da upozori Ministarstvo na obvezu poštivanja pravila tržišne konkurencije utvrđenih odredbama Zakona.

U slučaju da se izrečena novčana kazna ne uplati u utvrđenom roku ista će se naplatiti prisilnim putem, u smislu članka 47. Zakona, uz obračunavanje zatezne kamate za vrijeme prekoračenja roka, prema važećim propisima Bosne i Hercegovine.

Imajući u vidu navedeno Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u točki 4. izreke ovoga Rješenja.

9. Troškovi postupka

Člankom 105. stavak (1.) Zakona o upravnom postupku je propisano da u pravilu svaka stranka snosi svoje troškove postupka (koji uključuju i troškove za pravno zastupanje), a člankom 105. stavak (2.) istog Zakona je propisano da kada u postupku sudjeluju dvije ili više stranaka sa suprotnim interesima, stranka koja je izazvala postupak, a na čiju je štetu postupak okončan, dužna je protivnoj stranci nadoknaditi opravdane troškove koji su nastali u postupku.

Podnositelj zahtjeva je podneskom broj: 06-26-3-026-58-II/11 dana 13.3.2012. godine, dostavio zahtjev za naknadu troškova postupka u iznosu od 1.000,00 KM za plaćenu administrativnu pristojbu za podnošenje Zahtjeva.

Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da gospodarski subjekt "Centrotrans-Eurolines" ima pravo na naknadu troškova postupka u iznosu od 1.000,00 KM, odnosno na iznos uplaćene administrativne pristojbe, sukladno članku 2. Tarifni broj 106. stavak (1) točka f) Odluke o visini administrativnih pristojbi u svezi s procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službеni glаsnik BiH", br. 30/06 i 18/11).

Imajući u vidu navedeno Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u točki 6. izreke ovoga Rješenja

10. Pouka o pravnom lijeku

Protiv ovoga Rješenja nije dopušten priziv. Nezadovoljna stranka može pokrenuti upravni spor pred

Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka, odnosno objave ovoga Rješenja.

Broj 06-26-3-026-67-II/11 18. travnja 2012. godine


Ibrica Lakišić, v. r.

На основу члана 25. став (1) тачка е), члана 42. став

(2) и члана 48. став (1), а у вези с чланом 4. став (1) Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09) и чл. 105. и 108. Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07 и 93/09), у поступку покренутом по Захтјеву за покретање поступка привредног субјекта "Centrotrans-Eurolines" а.д. Сарајево, Kurta Schorka 14, 71000 Сарајево, против Министарства образовања и науке Владе Кантона Сарајево, Реиса Џемалудина Чаушевића 1, 71000 Сарајево, Општине Илијаш, 126. Илијашке бригаде 6, 71380 Илијаш, и Општине Вогошћа, Јошаничка 80, 71320 Вогошћа, ради утврђивања забрањеног споразума, Конкуренцијски савјет,

на 33. (тридесеттрећој) сједници одржаној дана 18.4.2012. године, донио је

РЈЕШЕЊЕ 1. Утврђује се да је Министарство за образовање, науку

и младе Владе Кантона Сарајево, Реиса Џемалудина Чаушевића 1, 71000 Сарајево, одредбама чл. 2., 3. и 4. Споразума о превозу ученика с Општином Вогошћа (број 11-14-474-4 од дана 12.1.2011. године) и Споразума о превозу ученика с Општином Илијаш (број 11-14-474-9 од дана 12.1.2011. године), као и наведеним одредбама Споразума о превозу ученика с Општином Илиџа (број 11-14-474-6 од дана 12.1.2011. године), Споразума о превозу ученика с Општином Ново Сарајево (број 11-14-474-5 од дана 12.1.2011. године), Споразума о превозу ученика с Општином Стари Град (број 11-14-474-3 од дана 12.1.2011. године), Споразума о превозу ученика с Општином Нови Град (број 11-14-474-2 од дана 12.1.2011. године, Споразума о превозу ученика с Општином Трново (број 11-14-474-1 од дана 12.1.2011. године) и Споразума о превозу ученика с Општином Хаџићи (број 11-14-474-8 од дана 12.1.2011. године), спречава, ограничава и нарушава слободну конкуренцију на тржишту пружања услуга субвенционисаног превоза ученика/ученица основних и средњих школа у Кантону Сарајево и исте представљају забрањени споразум, из члана 4. став (1) тачка б) Закона о конкуренцији.

2. Наведене одредбе Споразума о превозу ученика из тачке 1. диспозитива овог Рјешења су ништавни (ex lege), у смислу члана 4. став (2) Закона о конкуренцији.

3. Налаже се Министарству за образовање, науку и младе Владе Кантона Сарајево, да одмах, а најкасније у року од 30 (тридесет) дана од пријема овога Рјешења, усклади одредбе чланова постојећег Споразума о превозу ученика с Општином Вогошћа и одредбе чланова постојећег Споразума о превозу ученика с Општином Илијаш, као и одредбе чланова предметних Споразума закључених с осталим општинама у Кантону Сарајево, са Законом о конкуренцији, на начин да свим привредним субјектима /превозницима регистрованим за превоз путника у Кантону Сарајево осигура слободну конкуренцију на тржишту субвенционисаног превоза ученика /ученица основних и средњих школа, те у остављеном временском року достави Конкуренциј-ском савјету доказе о извршеној обавези.

4. Изриче се новчана казна Министарству за образовање, науку и младе Владе Кантона Сарајево у висини од 26.000,00 (двадесетшестхиљада) КМ, у смислу члана 48. став (1) тачка а) Закона о конкуренцији због склапања забрањеног споразума из члана 4. став (1) тачка б) Закона о конкуренцији, коју је дужна платити у року од 8 (осам) дана од пријема овог Рјешења. У случају да се изречена новчана казна не уплати у наведеном року, иста ће се наплатити присилним путем, уз обрачунавање затезне камате за вријеме прекорачења рока, према важећим прописима Босне и Херцеговине.

5. Одбија се Захтјев за покретање поступка привредног субјекта "Centrotrans-Eurolines" против Министарства за образовање, науку и младе Владе Кантона Сарајево, у дијелу који се односи на утврђивање забрањеног


споразума из члана 4. став (1) тачке ц) и д) Закона о конкуренцији, као неоснован.

6. Обавезује се Министарство за образовање, науку и младе Владе Кантона Сарајево да привредном субјекту "Centrotrans-Eurolines" исплати износ од 1.000,00 (хиљаду) КМ на име трошкова поступка у року од 8 (осам) дана од пријема овога Рјешења.

7. Ово Рјешење је коначно и биће објављено у "Службеном гласнику БиХ", службеним гласницима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине.

Образложење

Конкуренцијски савјет је запримио, дана 17.11.2011. године под бројем: 06-26-3-026-II/11 Захтјев за покретање поступка (у даљем тексту: Захтјев), у складу с чланом 27. Закона о конкуренцији (у даљем тексту: Закон), привредног субјекта "Centrotrans – Eurolines" а.д. Сарајево, Kurta Schorka 14, 71000 Сарајево (у даљем тексту: "Centrotrans-Eurolines" или Подносилац захтјева), против Министарства образовања и науке Владе Кантона Сарајево, Реиса Џемалудина Чаушевића 1, 71000 Сарајево (у даљем тексту: Министарство), Општине Илијаш, 126. Илијашке бригаде 6, 71380 Илијаш, и Општине Вогошћа, Јошаничка 80, 71320 Вогошћа, ради утврђивања забрањеног споразума, у смислу члана 4. став (1) Закона.

Увидом у поднесени Захтјев, Конкуренцијски савјет је утврдио да исти није комплетан, у смислу члана 28. Закона, те је затражио допуну истог, у смислу члана 31. став (1) Закона, актом број 06-26-3-026-1-II/11 дана 22.11.2011. године.

Подносилац захтјева је поднио захтјев за продужење рока за достављање тражене документације, поднеском број 06-26-3-026-2-II/11 дана 1.12.2011. године, у смислу члана 31. став (2) Закона. Конкуренцијски савјет је оцијенио да је захтјев оправдан и одобрио додатних 15 дана за достављање документације, актом број 06-26-3-026-3-II/11 дана 1.12.2011. године.

Подносилац захтјева је доставио тражену документацију, поднеском број 06-26-3-026-4-II/11 дана 13.12.2011. године и поднеском број 06-26-3-026-5-II/11 дана 13.12.2011. године, у којима је наведено да се Захтјев односи на утврђивање постојања забрањеног споразума, из члана 4. став (1) тачке б), ц) и д) Закона.

Након комплетирања Захтјева, Конкуренцијски савјет је Подносиоцу захтјева издао Потврду о пријему комплетног и уредног Захтјева, у смислу члана 28. став (3) Закона, актом број 06-26-3-026-6-II/11 дана 20.12.2011. године.

1. Странке у поступку

Странке у поступку су привредни субјекaт "Centrotrans-Eurolines" а.д. Сарајево, Kurta Schorka 14, 71000 Сарајево, Министарство образовања и науке Владе Кантона Сарајево, Реиса Џемалудина Чаушевића 1, 71000 Сарајево, Општина Илијаш, 126. Илијашке бригаде 6, 71380 Илијаш, и Општина Вогошћа, Јошаничка 80, 71320 Вогошћа.

Законом о организацији и дјелокругу органа управе и управних организација Кантона Сарајево ("Службене новине Кантона Сарајево", број 2/12) назив Министарства образовања и науке је промијењен у назив Министарство за образовање, науку и младе.

Привредни субјекат "Centrotrans-Eurolines" је регистрован на Општинском суду Сарајево под матичним бројем 65-01-0339 дана 10.1.1991. године с претежним дјелатностима у пружању услуга у међународном, међуградском, градском и приградском превозу путника.

Министарство је тијело управе (чије су надлежности утврђене уставом, законима и другим прописима који се односе на надлежности кантона) на које се у складу с чланом 2. став (1) тачка б) Закона примјењују одредбе истога, јер исто својим дјеловањем може директно или индиректно утицати на слободну конкуренцију на тржишту Босне и Херцеговине.

2. Правни оквир предметног поступка

Конкуренцијски савјет је у току поступка примијенио одредбе Закона, Одлуке о утврђивању релевантног тржишта ("Службени гласник БиХ", бр. 18/06 и 34/10) и одредбе Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07 и 93/09), у смислу члана 26. Закона.

Такође, Конкуренцијски савјет је узео у обзир и одредбе члана 69. Закона о основном одгоју и образовању ("Службене новине Кантона Сарајево", бр. 10/04, 21/06, 26/08 и 31/11), и одредбе члана 107. Закона о средњем образовању ("Службене новине Кантона Сарајево", број 23/10), Закона о друмском превозу у Федерацији БиХ ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 28/06 и 2/10) и Закона о јавним набавкама ("Службени гласник БиХ", бр. 49/04, 19/05, 52/05, 8/05, 8/06, 24/06, 70/06 и 60/10).

3. Поступак по Захтјеву за покретање поступка

Подносилац захтјева у битном је навео сљедеће чињенице као разлог за подношење Захтјева: - да је регистрован на Општинском суду у Сарајеву под

матичним бројем 65-01-0339 дана 10.1.1991. године, између осталог, за дјелатности градског и приградског превоза путника;

- да има регистроване редове вожње и пружа услуге линијског јавног превоза путника на подручју Општине Вогошћа и Општине Илијаш у Кантону Сарајево;

- да су одредбе Закона о основном одгоју и образовању и Закона о средњем образовању обавезале Министарство и Владу Кантона Сарајево да осигура новчана средства за суфинансирање трошкова превоза ученика/ученица основних и средњих школа;

- да су дана 19.1.2011. године закључени Споразуми о превозу ученика (у даљем тексту: Споразум) за 2011. годину између Министарства и Општине Илијаш и Оппштине Вогошћа, којима се Министарство обавезало да ће у сарадњи с привредним субјектом Кантонално јавно комунално предузеће "ГРАС" д.о.о. Сарајево (у даљем тексту: КЈКП "ГРАС") организовати на територији Оппштине Илијаш и Општине Вогошћа бесплатан превоз за ученике/ученице основних и средњих школа који станују на удаљености већој од два километра од школе коју похађају;

- да су наведени Споразуми закључени без претходно објављеног јавног позива за избор најповољнијег превозника те није омогућено Подносиоцу захтјева нити другим превозницима да равноправно учествују у поступку избора превозника за превоз ученика основних и средњих школа, и на тај начин су спријечили, ограничили и нарушили тржишну конкуренцију на релевантном тржишту;

- да наведени Споразуми представљају наставак незаконитог фаворизовања привредног субјекта КЈКП "ГРАС" од надлежних институција Владе Кантона Сарајево на штету других привредних субјеката, који су регистровани за обављање исте дјелатности што


има за посљедицу негативне резултате њиховог пословања;

- да привредни субјекат КЈКП "ГРАС" континуисано крши Закон о друмском превозу у Федерацији БиХ јер незаконито обавља и јавни линијски превоз путника на 12 спорних линија у Кантону Сарајево, међу којима су и линије у Општини Вогошћа и Општини Илијаш, што потврђују и достављене пресуде Кантоналног суда у Сарајеву, рјешења Федералног министарства промета и комуникација и Кантоналне управе за инспекцијске послове. На основу наведеног Подносилац захтјева сматра да

су Министарство, Општина Илијаш и Општина Вогошћа закључили забрањене споразуме из члана 4. став (1) тачке б), ц) и д) Закона, те тражи од Конкуренцијског савјета доношење одлуке којом ће предметне Споразуме прогласити ништавим и санкционисати такво дјеловање.

Конкуренцијски савјет је оцијенио да без провођења поступка није могуће утврдити постојање повреда Закона наведених у Захтјеву, те је у смислу члана 32. став (2) Закона, донио Закључак о покретању поступка, број 06-26-3-026-8-II/11 (у даљем тексту: Закључак), на 25. сједници одржаној дана 22.12.2011. године.

У складу са чланом 33. став (1) Закона, Конкуренцијски савјет је доставио Захтјев и Закључак на очитовање Општини Вогошћа-актом број 06-26-3-026-12-II/11 дана 23.12.2011. године, Општини Илијаш-актом број 06-26-3-026-13-II/11 дана 23.12.2011. године, Правобранитељу Кантона Сарајево-актом број 06-26-3-026-17-II/11 дана 22.12.2012. године, Министарству-актом број 06-26-3-026-15-II/11 дана 22.12.2011. године, и привредном субјекту КЈКП "ГРАС"-актом број 06-26-3-026-16-II/11 дана 22.12.2011. године (који није доставио очитовање).

Општина Илијаш је доставила очитовање, као и тражену документацију, у складу с чланом 33. став (3) Закона, поднеском запримљеним под бројем 06-26-3-026-23-II/11 дана 10.1.2012. године, којим у потпуности оспорава основаност Захтјева, наводећи сљедеће: - да је закључила Споразум за 2011. годину (и 2010.

годину) с Министарством као гаранцију за обезбјеђење средстава за надокнаду трошкова превоза ученика/ученица;

- да је била принуђена кршити чл. 2. и 3. Споразума због непокривености подручја мрежом јавног градског и приградског превоза, те је провела отворени поступак надметања за додјелу уговора о набавци услуга превоза ученика/ученица основног и средњег образовања с подручја Општине Илијаш, у складу с Законом о јавним набавкама, а да је након проведеног поступка предметни уговор додијељен најповољнијем понуђачу привредном субјекту "Centrotrans-Eurolines" за 2011. годину. Општина Вогошћа је доставила очитовање, као и

тражену документацију, у складу с чланом 33. став (3) Закона, поднеском запримљеним под бројем 06-26-3-026-24-II/11 и бројем 06-26-3-026-25-II/11 дана 10.1.2012. године, којима у потпуности оспорава основаност Захтјева, наводећи сљедеће: - да је одредбама чл. 2. и 3. Споразума (број 11-14-474-4

од дана 12.1.2011. године) регулисано да Министарство у сарадњи с привредним субјектом КЈКП "ГРАС" организује субвенционисани превоз ученика/ученица основних и средњих школа из Општине Вогошћа али Општина Вогошћа није дала овлаштење Министарству да изабере привредни субјекат КЈКП "ГРАС" за овлаштеног превозника

нити је Министарство такву сагласност тражило нити је могла знати на основу које процедуре је Министарство изабрало привредни субјекат КЈКП "ГРАС" за превоз ученика/ученица основних и средњих школа;

- да је ради наведеног била принуђена кршити одредбе чл. 2. и 3. Споразума те је након проведене процедуре јавне набавке, у складу с Законом о јавним набавама, закључила уговор (за 2011. годину) о превозу ученика/ученица основних и средњих школа са изабраним понуђачем привредним субјектом "Centrotrans-Eurolines". Министарство, поднеском запримљеним дана

19.1.2012. године под бројем: 06-26-3-026-28-II/11, није доставило очитовање на Закључак и Захтјев, у смислу члана 33. став (3) Закона, али је доставило тражене податке и документацију, наводећи: - да је у 2011. години закључило типске споразуме:

Споразум о превозу ученика с Општином Вогошћа-број 02-38-117/11 дана 19.1.2011. године, Споразум о превозу ученика с Општином Илијаш-број 07-14-118/11 дана 19.1.2011. године, Споразум о превозу ученика с Општином Илиџа број 06-30/11 дана 17.1.2011. године, Споразум о превозу ученика с Општином Ново Сарајево-број 02-38-198/11 дана 31.1.2011. године, Споразум о превозу ученика с Општином Стари Град-број 01-05-4-137/11 дана 24.1.2011. године, Споразум о превозу ученика с Општином Нови Град-број 02-14-1608/11 дана 1.2.2011. године, Споразум о превозу ученика с Општином Трново-број 02-05-116 дана 26.1.2011. године и Споразум о превозу ученика с Општином Хаџићи-број 02-38-9-1083/11 дана 18.1.2011. године;

- да је такође, у 2010. години закључило типске Споразуме о заједничкој сарадњи (који такође регулишу превоз ученика/ученица) са свим општинама у Кантону Сарајево (осим Општине Центар);

- да је одредбама Споразума утврђено да је превоз ученика/ученица основних и првих и других разреда средњих школа бесплатан и да исти финансира Министарство, а да за ученике/ученице трећих и четвртих разреда средњих школа Министарство субвенционише дио трошкова превоза;

- да је на основу Споразума закљученог с Општином Вогошћа у 2010. години превезено 3.807, а у 2011. години 4.002 ученика/ученица основних школа, а да за ученике/ученице средњих школа не располажу подацима, а да је на основу Споразума закљученог с Општином Илијаш у 2010. године превезено 6.680 ученика/ученица основних школа и 5.505 ученика/ученица средњих школа, а у 2011. години 6.540 ученика/ученица основних школа и 6.732 ученика/ученица средњих школа. Конкуренцијски савјет је доставио очитовање

Општине Илијаш, актом број 06-26-3-026-26-II 11 дана 11.1.2012. године, очитовање Општине Вогошћа, актом број 06-26-3-026-27-II/11 дана 12.1.2012. године и документацију Министарства, актом број 06-26-3-026-31-II/11 дана 24.1.2012. године, на одговор привредном субјекту "Centrotrans-Eurolines".

Привредни субјекaт "Centrotrans-Eurolines" је обавијестио Конкуренцијски савјет, поднеском број 06-26-3-026-29-II/11 дана 19.1.2012. године и поднеском бројем 06-26-3-026-30-II/11 дана 24.1.2012. године, да повлачи Захтјев који се односи на Општину Илијаш и Општину


Вогошћа, док остаје при Захтјеву који се односи на Министарство.

Конкуренцијски савјет на основу наведеног је донио Закључак о обустављању поступка против Општине Илијаш и Општине Вогошћа, у смислу члана 122. став (2) и члана 123. став (1) Закона о управном поступку, на 27. сједници одржаној дана 8.2.2012. године број 06-26-3-026-37-II/11.

У складу с чланом 44. став (1) Закона, Конкуренцијски савјет је доставио Закључак о обустављању поступка Министарству-актом број 06-26-3-026-39-II/11 дана 8.2.2012. године, привредном субјекту "Centrotrans-Eurolines"-актом број 06-26-3-026-45-II/11 дана 16.2.2012. године, Општини Вогошћа-актом број 06-26-3-026-41-II/11 дана 8.2.2012. године, Општини Илијаш-актом број 06-26-3-026-40-II/11 дана 8.2.2012. године, као и на објаву у службене гласнике/новине ("Службени гласник БиХ", број 13/12 од дана 20.2.2012. године).

4. Анализа релевантног тржишта

У складу с чланом 3. Закона и чл. 4. и 5. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта релевантно тржиште се одређује као тржиште одређених услуга који су предмет обављања дјелатности привредних субјеката на одређеном географском подручју.

Релевантно тржиште услуга обухвата све услуге које потрошачи и/или корисници сматрају међусобно замјењивим, под прихватљивим условима, имајући у виду посебно њихове битне карактеристике, квалитет, уобичајену намјену, начин употребе, услове продаје и цијене.

Релевантно географско тржиште обухвата цјелокупну или значајан дио територије Босне и Херцеговине на којој привредни субјекти дјелују у продаји и/или куповини релевантне услуге под једнаким или довољно уједначеним условима и који то тржиште битно разликују од услова конкуренције на сусједним географским тржиштима.

Релевантно тржиште услуга предметног поступка је пружање услуга на тржишту субвенционисаног превоза ученика/ученица основних и средњих школа на територији Кантона Сарајево.

Релевантно географско тржиште предметног поступка је Кантон Сарајево, будући да предметни Споразуми регулишу субвенционисани превоз ученика /ученица основних и средњих школа у општинама Кантона Сарајево.

Слиједом наведеног, релевантно тржиште предметног поступка је пружање услуга на тржишту субвенционисаног превоза ученика/ученица основних и средњих школа у општинама Кантона Сарајево.

5. Усмена расправа

Будући да се ради о поступку странака са супротним интересима Конкуренцијски савјет, у складу са чланом 39. Закона, је заказао усмену расправу, дана 13.3.2012. године.

На усменој расправи одржаној у простору Конкуренцијског савјета привредни субјекат "Centrotrans-Eurolines" је заступала г-ђа Азра Шехбајрактаревић, а Министарство г-дин Горан Хашимбеговић. Представница привредног субјекта "Centrotrans-Eurolines" се изјаснила да остају код досадашњих исказа, док је представник Министарства у битном навео (Записник број: 06-26-3-026-51-II/ 11): - да је Министарство, на основу члана 69. став (4)

Закона о основном одгоју и образовању и члана 107. Закона о средњем образовању, припремило и закључило у 2011. години типске Споразуме са свим

општинама у Кантону Сарајево (осим Општине Центар);

- да одредбе Споразума омогућавају општинама у Кантону Сарајево да путем јавног позива одаберу превозника за превоз ученика/ученица основних и средњих школа од мјеста становања до школе и назад, и на основу којих су Општина Вогошћа и Општина Илијаш потписале уговор за превоз ученика/ученица с привредним субјектом "Centrotrans- Eurolines";

- да је Министарство приликом одабира превозника имало за циљ осигурати безбиједан превоз ученика/ученица, те ускладити превоз с почетком и завршетком наставе у школама, те да је одредбама чл. 4., 5. и 6. Споразума за 2011. годину прописано да општине у сарадњи с основним и средњим школама организују превоз ученика/ученица, закључују и достављају Министарству закључене уговоре о превозу и мјесечне рачуне на плаћање за обављени превоз ученика/ученица;

- да Споразуми немају за циљ нарушавање тржишне конкуренције јер су урађени на основу одредби Закона о основном одгоју и образовању и Закона о средњем образовању. Министарство је у складу са закључком с усмене

расправе, у остављеном року, доставило Конкуренцијском савјету додатни коментар на Захтјев, поднеском број 06-26-3-026-62-II/11 дана 21.3.2012. године, у коме је поновило изнесене ставове с усмене расправе и истакнуло да спорне одредбе чл. 2. и 3. Споразума које се односе на привредни субјекaт КЈКП "ГРАС" нису произвеле штетне посљедице по друге превознике, али да је ипак измијенило спорне одредбе чл. 2. и 3. Споразума за 2012. годину закључених с Општином Вогошћа и Општином Илијаш.

Такође, Министарство је доставило, поднеском број 06-26-3-026-62-II/11 дана 21.3.2012. године, укупне износе исплаћених субвенција, за превоз ученика /ученица основних и средњих школа, по општинама Кантона Сарајево наводећи, да је у складу с предметним Споразумима, за 2010. годину исплаћено укупно 3.440.000,00 КМ (привредном субјекту КЈКП "ГРАС" 2.927.299,45 КМ или 85,1%, а осталим привредним субјектима 512.700,55 КМ), а да је за 2011. годину исплаћено укупно 4.349.048,71 КМ (привредном субјекту КЈКП "ГРАС" 3.706.413,30 КМ или 85,2%, а осталим привредним субјектима 642.635,41 КМ).

6. Прикупљање података од трећих лица

У току поступка ради утврђивања свих релевантних чињеница, у смислу члана 35. став (1) тачке а) и ц) Закона, Конкуренцијски савјет је прикупљао податке и документацију и од других тијела/институција које нису странке у поступку.

Слиједом наведеног, Конкуренцијски савјет је затражио податке и документацију у вези овлаштених превозника у Кантону Сарајево и редова вожње од Министарства саобраћаја Владе Кантона Сарајево, актом број 06-26-3-026-18-II/11 дана 22.12.2011. године и актом број 06-26-3-026-32-II/11 дана 26.1.2012. године, које је исти доставио поднеском бројем 06-26-3-026-21-II/11 дана 5.1.2012. године и поднеском број 06-26-3-026-36-II/11 дана 6.2.2012. године.

Такође, Конкуренцијски савјет је затражио податке и документацију о провођењу предметног Споразума од Општине Трново-акт број 06-26-3-026-52-II/11 дана 13.3.2012. године, Општине Ново Сарајево-акт број 06-26-3-026-53-II/11 дана 13.3.2012. године, Општине Нови Град-


акт број 06-26-3-026-54-II/11 дана 13.3.2012. године, Општине Стари Град-акт број 06-26-3-026-55-II/11 дана 13.3.2012. године, Општине Илиџа-акт број 06-26-3-026-56-II/11 дана 13.3.2012. године и Општине Хаџићи-акт број 06-26-3-026-57-II/11 дана 13.3.2012. године.

Конкуренцијском савјету су доставиле документацију Општина Хаџићи-поднесак број 06-26-3-026-59-II/11 дана 21.3.2012. године, Општина Нови Град-поднесак број 06-26-3-026-60-II/11 дана 21.3.2012. године, Општина Илиџа-поднесак број 06-26-3-026-61-II/11 дана 21.3.2012. године, Општина Ново Сарајево-поднесак број 06-26-3-026-63-II/11 дана 22.3.2012. године, Општина Стари Град-поднесак број 06-26-3-026-64-II/11 дана 23.3.2012. године, Општина Трново-поднесак број 06-26-3-026-65-II/11 дана 30.3.2012. године.

7. Оцјена доказа

Након сагледавања релевантних чињеница, доказа и документације достављене од странака у поступку, као и података и документације релевантних институција, Конкуренцијски савјет је утврдио сљедеће: - да је чланом 69. став 1. Закона о основном одгоју и

образовању утврђено да "Оснивач основне школе као јавне установе у сарадњи с општином на чијем подручју се налази основна школа осигурава ученицима/ученицама који станују на удаљености већој од два километра од школе коју похађају бесплатан превоз до те школе";

- да је чланом 107. Закона о средњем образовању утврђено да "Кантон у сарадњи са градом, општинама и другим заинтересованим субјектима, обезбјеђује средства за суфинансирање трошкова превоза редовних ученика/ученица средњих школа, као јавних установа, који станују на удаљености већој од два километра од школе коју похађају";

- да је Министарство на основу наведених одредби закона закључило типске Споразуме за 2011. годину, као и типске Споразуме о заједничкој сарадњи за 2010. годину (којима је такође регулисан превоз ученика/ученица основних и средњих школа) са свим општинама у Кантону Сарајево (осим Општине Центар);

- да Министарство спрјечава, ограничава и нарушава тржишну конкуренцију одредбама типских Споразума, и то: - чланом 2. утврђено је да ће Министарство у

сарадњи с привредним субјектом КЈКП "ГРАС" и основним школама с територија општина Кантона Сарајево организовати бесплатан превоз ученика/ученица основних школа који станују на удаљености већој од два километра од школе коју похађају;

- чланом 3. утврђено је да Министарство у сарадњи са привредним субјектом КЈКП "ГРАС" организује бесплатан и субвенционисан превоз ученика/ученица средњих школа који станују на удаљености већој од два километра од школе коју похађају;

- чланом 4. утврђено је да на релацијама које нису покривене мрежом јавног градског и приградског превоза привредног субјекта КЈКП "ГРАС", свака општина у Кантону Сарајево ће у сарадњи с основним и средњим школама организовати превоз ученика/ученица чији ће ред вожње бити усклађен са потребама одласка и повратка ученика у/из школе.

- да нису тачни наводи Министарства (изнесени на усменој расправи) да су одредбе чл. 2. и 3. Споразума омогућиле свим општинама Кантона Сарајево да путем јавног позива одаберу превозника ученика/ученица основних и средњих школа, будући да наведене одредбе искључују такву могућност јер директно одређују привредни субјекат КЈКП "ГРАС" као јединог превозника за ту намјену;

- да општине у Кантону Сарајево нису консултоване нити су дале овлаштење Министарству да одреди привредни субјекат КЈКП "ГРАС" за овлаштеног превозника ученика/ученица, и да нису могле знати на основу које процедуре је Министарство изабрало привредни субјекат КЈКП "ГРАС" за превоз ученика/ученица основних и средњих школа;

- да су поред привредног субјекта КЈКП "ГРАС" за пружање услуга превоза путника у Кантону Сарајево регистровани и привредни субјекат "Centrotrans–Eurolines", привредни субјекат Вилдан Турс д.о.о. Сарајево, привредни субјекат Rave Company д.о.о. Сарајево, привредни субјекат Хукић–Турс д.о.о. Сарајево итд. те исти имају право равноправног учешћа у поступку избора најповољнијег превозника ученика/ученица основних и средњих школа;

- да је Министарство, на основу Споразума, од укупног износа исплаћених субвенција за превоз ученика/ученица основних и средњих школа (за 2010. годину и 2011. годину), исплатило 85,0% до 100,0% привредном субјекту КЈКП "ГРАС" (различито по општинама) док је осталим регистрованим превозницима у Кантону Сарајево исплатило 0% до 15,0% (различито по општинама) субвенција;

- да исплата субвенција за превоз ученика/ученица осталим регистрованим превозницима у Кантону Сарајево не би било (за 2010. годину и 2011. годину) да неке општине нису дјелимично кршиле наведене одредбе Споразума, те закључиле уговоре за превоз ученика/ученика (након проведене процедуре у складу са Законом о јавним набавкама) с осталим превозницима. Чланом 4. став (1) Закона је утврђено да су забрањени

споразуми, уговори, поједине одредбе споразума или уговора, заједничка дјеловања и прећутни договори привредних субјеката, као и одлуке и други акти привредних субјеката (члан 2. став (1) тачка б) Закона у привредне субјекте укључује и органе државне управе и локалне самоуправе, који наведеним активностима/актима директно или индиректно учествују или утичу на тржиште) који за циљ и посљедицу имају спречавање, ограничавање или нарушавање тржишне конкуренције на тржишту.

Конкуренцијски савјет је утврдио да је Кантон Сарајево оснивач школа, а да је обавеза Министарства у складу с одредбама Закона о основном одгоју и образовању и Закона о средњем образовању, као lex specialis (у односу на остале прописе), осигурање финансијских средстава за субвенционисање (и бесплатан) превоз ученика/ученица у општинама Кантона Сарајева, а да свака општина треба осигурати и организовати сигуран превоз ученика/ученица избором најповољнијег превозника за превоз ученика/ученица основних и средњих школа, у складу с процедуром Закона о јавним набавкама, а не да Министарство административном одлуком одређује општинама превозника (привредни субјекат КЈКП "ГРАС" и обавезу закључивања уговора са истим), као што је урађено у наведеним одредбама предметних Споразума.


Конкуренцијски савјет је утврдио да је Министарство одредбама чл. 2. и 3. Споразума одредило привредни субјекат КЈКП "ГРАС" као јединог превозника ученика/ученица основних и средњих школа (иако је у Кантону Сарајево регистрован већи број привредних субјеката за превоз путника) без претходно проведеног поступка (у складу са Законом о јавним набавкама), те је на тај начин ставило у неповољан положај остале регистроване привредне субјекте (превознике)/потенцијалне конкуренте да равноправно учествују у поступку избора најповољнијег превозника за превоз ученика/ученица основних и средњих школа у општинама Кантона Сарајево.

Конкуренцијски савјет је такође, утврдио да је Министарство одредбом члана 4. Споразума ограничило приступ релевантном тржишту осталим регистрованим привредним субјектима који пружају услуге превоза путника, а који не одржавају редован градски и приградски превоз путника у Кантону Сарајево, односно право да равноправно учествују у поступку избора најповољнијег превозника ученика/ученица основних и средњих школа, будући да се превоз ученика/ученица сматра сезонским (повременим/ванредним) превозом који се обавља у правилу радним данима по утврђеној сатници (у овисности од времена почетка наставе и броја смјена у школама) искључиво за вријеме трајања школске године, те се исти не може везати за "редован градски и приградски превоз".

На основу наведеног Конкуренцијски савјет је неоспорно утврдио да је Министарство одредбама чл. 2., 3. и 4. Споразума за 2011. годину (као и Споразума о пословној сарадњи за 2010. годину) континуисано фаворизовало привредни субјекат КЈКП "ГРАС" у смислу да буде једини привредни субјекат који пружа услуге превоза ученика/ученица основних и средњих школа у Кантону Сарајево, и да таквим поступањем доводи у неповољан положај остале регистроване привредне субјекте који такође пружају услуге превоза путника у Кантону Сарајево, односно да је наведеним одредбама (административним мјерама) директно утицало на тржиште што је за циљ и посљедицу имало спречавање, ограничавање и нарушавање слободне конкуренције, у смислу члана 4. став (1) тачка б) Закона (ограничавање и контролу тржишта и техничког развоја).

Имајући у виду наведено Конкуренцијски савјет је одлучио као у тачкама 1.и 2. диспозитива овог Рјешења.

Министарство је током поступка доставило Конкуренцијском савјету Споразуме закључене с Општином Илијаш и Општином Вогошћа (за 2012. годину) наводећи да је измијенило спорне одредбе. Конкуренцијски савјет је анализовао достављене измјене одредби чл. 2. и 3. Споразума које гласе "...превозник који одржава редован градски и приградски превоз...", те утврдио да исте нису у потпуности у складу с овим Рјешењем, јер и даље остају ограничења (за учешће у поступку избора најповољнијег превозника) за превознике који не одржавају редован градски и приградски превоз путника.

Министарство је обавезно измијенити одредбе свих постојећих Споразума за 2012. годину закључених с свим општинама Кантона Сарајево и исте доставити Конкуренцијском савјету.

Имајући у виду наведено Конкуренцијски савјет је одлучио као у тачки 3. диспозитива овога Рјешења.

Конкуренцијски савјет је оцијенио да Подносилац захтјева током поступка, у смислу члана 36. став (1) Закона, није доказао кршење члана 4. став (1) тачке ц) и д) Закона, које је навео у Захтјеву.

На основу наведеног Конкуренцијски савјет је утврдио да не постоје одредбе у Споразуму које имају за циљ и посљедицу спрјечавање, ограничавање и нарушавање тржишне конкуренције, у смислу Закона-члана 4. став (1) тачка: c) подјеле тржишта или извора снабдијевања; d) примјене различитих услова за идентичне трансакције

са другим привредним субјектима, доводећи их у неповољан положај у односу на конкуренцију. Имајући у виду наведено Конкуренцијски савјет је

одлучио као у тачки 5. диспозитива овог Рјешења.

8. Новчана казна

У смислу члана 48. став (1) тачка б) Закона, новчаном казном у износу највише до 10% вриједности укупног годишњег прихода привредног субјекта, из године која је претходила години у којој је наступила повреда закона, казниће се привредни субјекат, ако закључи забрањени споразум на начин прописан одредбама члана 4. Закона.

Полазећи од неспорно утврђене чињенице да је Министарство прекршило одредбе члана 4. став (1) тачка б) Закона, Конкуренцијски савјет је у смислу члана 48. став (1) тачка а) Закона изрекао Министарству новчану казну у износу од 26.000,00 (двадесетшестхиљада) КМ што представља 0,0113% од укупног буџета (који износи 229.633.245,00 КМ за 2010. годину) Министарства.

Конкуренцијски савјет је приликом изрицања висине новчане казне узео у обзир намјеру те дужину трајања повреде Закона, као и посљедице које је иста имала на тржишну конкуренцију, у смислу члана 52. Закона.

Конкуренцијски савјет је приликом изрицања новчане казне као олакшавајућу околност узео у обзир да је Министарство у одредбама типских Споразума закључених за 2012. годину измијенило неке спорне одредбе предметних Споразума из 2011. године, што је омогућило дјелимично успостављање слободне тржишне конкуренције на релевантном тржишту.

С обзиром на висину изречене новчане казне, Конкуренцијски савјет није имао првенствено за циљ кажњавање због кршења Закона, већ да упозори Министарство на обавезу поштивања правила тржишне конкуренције утврђених одредбама Закона.

У случају да се изречена новчана казна не уплати у утврђеном року иста ће се наплатити присилним путем, у смислу члана 47. Закона, уз обрачунавање затезне камате за вријеме прекорачења рока, према важећим прописима Босне и Херцеговине.

Имајући у виду наведено Конкуренцијски савјет је одлучио као у тачки 4. диспозитива овог Рјешења.

9. Трошкови поступка

Чланом 105. став 1. Закона о управном поступку је прописано да у правилу свака странка сноси своје трошкове поступка (који укључују и трошкове за правно заступање), а чланом 105. став 2. истог Закона је прописано да када у поступку учествују двије или више странака са супротним интересима, странка која је изазвала поступак, а на чију је штету поступак окончан, дужна је противној странци надокнадити оправдане трошкове који су настали у поступку.

Подносилац захтјева је поднеском број 06-26-3-026-58-II/11 дана 13.3.2012. године, доставио захтјев за накнаду трошкова поступка у износу од 1.000,00 КМ за плаћену административну таксу за подношење Захтјева.

Конкуренцијски савјет је утврдио да привредни субјекат "Centrotrans – Eurolines" има право на накнаду трошкова поступка у износу од 1.000,00 КМ, односно на


износ уплаћене административне таксе, у складу с чланом 2. Тарифни број 106. став (1) тачка ф) Одлуке о висини административних такси у вези са процесним радњама пред Конкуренцијским савјетом ("Службени гласник БиХ", бр. 30/06 и 18/11).

Имајући у виду наведено Конкуренцијски савјет је одлучио као у тачки 6. диспозитива овог Рјешења.

10. Поука о правном лијеку

Против овога Рјешења није допуштена жалба. Незадовољна странка може покренути управни спор

пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана пријема, односно објављивања овога Рјешења.

Број 06-26-3-026-67-II/11 18. априла 2012. године

Сарајево Предсједник

Ибрица Лакишић, с. р.

CENTRALNA BANKA BOSNE I HERCEGOVINE

382 Na osnovu člana 2. stava 3. tačke h, člana 7. tačke e, člana

39. i člana 42. Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 1/97, 29/02, 13/03, 14/03, 09/05, 76/06 i 32/07), u skladu s Politikom izrade gotovog novca - konvertibilne marke 100-UV broj 78/10 od 26. maja 2010. godine, Upravno vijeće Centralne banke Bosne i Hercegovine, na 4. sjednici od 26. aprila 2012. godine, donosi

ODLUKU O PUŠTANJU U OPTICAJ NOVČANICA

KONVERTIBILNE MARKE APOENA 10, 20, 50 I 100 KONVERTIBILNIH MARAKA

Član 1. Centralna banka Bosne i Hercegovine štampala je

novčanice konvertibilnih maraka (u daljnjem tekstu: KM) u apoenima od 10 KM, 20 KM, 50 KM i 100 KM, u skladu s Odlukom Centralne banke Bosne i Hercegovine, 100-UV broj 140/11 od 27. aprila 2011. godine.

Član 2. Novčanice KM iz člana 1. ove odluke imaju osnovna

obilježja i dizajn u svemu utvrđena Odlukom o osnovnim obilježjima i dizajnu novčanica konvertibilne marke apoena 10, 20, 50 i 100 konvertibilnih maraka ("Službeni glasnik BiH", 22/11).

Član 3. Novčanice KM iz prethodnog člana ove odluke štampane

su s godinom izdanja "2012", u verziji Federacije Bosne i Hercegovine i verziji Republike Srpske.

Član 4. Obje verzije novčanica KM iz ove odluke su, po Zakonu o

Centralnoj banci Bosne i Hercegovine, ravnopravne i sve javne i privatne institucije i ustanove, pravna i fizička lica obavezna su ih prihvatiti u njihovoj nominalnoj vrijednosti kao zakonsko sredstvo plaćanja, kada im se ponude u gotovinskim transakcijama, odnosno u poravnanju i plaćanju bilo kojih obaveza prema njima, na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine.

Član 5. Počev od 1. juna 2012. godine Centralna banka Bosne i

Hercegovine će, preko Centralnog ureda, glavnih jedinica i filijala, novčanice iz ove odluke puštati u opticaj sukcesivno, u skladu s inventurom zaliha novčanica i planom izdavanja novčanica u opticaju.

Član 6. Novčanice KM u opticaju čija su osnovna obilježja i

dizajn utvrđeni Odlukom o izdavanju i puštanju u opticaj novčanica konvertibilne marke ("Službeni glasnik BiH", 10/98) i dalje predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u Bosni i Hercegovini.

Član 7. Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u

"Službenom glasniku BiH" a objavit će se i u "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Brčko Distrikta BiH".

100-UV broj 52/12 26. aprila 2012. godine

Sarajevo

PredsjedavajućiUpravnog vijeća Centralne banke

Bosne i Hercegovine Guverner

Dr. Kemal Kozarić, s. r.

Na osnovi članka 2. stavka 3. točke h, članka 7. točke e,

članka 39. i članka 42. Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 1/97, 29/02, 13/03, 14/03, 09/05, 76/06 i 32/07), u skladu s Politikom izrade gotovog novca - konvertibilne marke 100-UV broj 78/10 od 26. svibnja 2010. godine, Upravno vijeće Centralne banke Bosne i Hercegovine, na 4. sjednici od 26. travnja 2012. godine, donosi

ODLUKU O PUŠTANJU U OPTJECAJ NOVČANICA

KONVERTIBILNE MARKE APOENA 10, 20, 50 I 100 KONVERTIBILNIH MARAKA

Članak 1. Centralna banka Bosne i Hercegovine tiskala je novčanice

konvertibilnih maraka (u daljnjem tekstu: KM) u apoenima od 10 KM, 20 KM, 50 KM i 100 KM, u skladu s Odlukom Centralne banke Bosne i Hercegovine, 100-UV broj 140/11 od 27. travnja 2011. godine.

Članak 2. Novčanice KM iz članka 1. ove odluke imaju osnovna

obilježja i dizajn u svemu utvrđena Odlukom o osnovnim obilježjima i dizajnu novčanica konvertibilne marke apoena 10, 20, 50 i 100 konvertibilnih maraka ("Službeni glasnik BiH", 22/11).

Članak 3. Novčanice KM iz prethodnog članka ove odluke tiskane

su s godinom izdanja "2012", u verziji Federacije Bosne i Hercegovine i verziji Republike Srpske.

Članak 4. Obje verzije novčanica KM iz ove odluke su, po Zakonu o

Centralnoj banci Bosne i Hercegovine, ravnopravne i sve javne i privatne institucije i ustanove, pravne i fizičke osobe obvezna su ih prihvatiti u njihovoj nominalnoj vrijednosti kao zakonsko sredstvo plaćanja, kada im se ponude u gotovinskim transakcijama, odnosno u poravnanju i plaćanju bilo kojih obveza prema njima, na cijelom teritoriju Bosne i Hercegovine.

Članak 5. Počev od 1. lipnja 2012. godine Centralna banka Bosne i

Hercegovine će, preko Središnjeg ureda, glavnih jedinica i podružnica, novčanice iz ove odluke puštati u optjecaj sukcesivno, u skladu s inventurom zaliha novčanica i planom izdavanja novčanica u optjecaju.

Članak 6. Novčanice KM u optjecaju čija su osnovna obilježja i

dizajn utvrđeni Odlukom o izdavanju i puštanju u optjecaj


novčanica konvertibilne marke ("Službeni glasnik BiH", 10/98) i dalje predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u Bosni i Hercegovini.

Članak 7. Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u

"Službenom glasniku BiH" a objavit će se i u "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Brčko Distrikta BiH".

100-UV broj 52/12 26. travnja 2012. godine

Sarajevo

PredsjedateljUpravnog vijeća Centralne banke

Bosne i Hercegovine Guverner

Dr. Kemal Kozarić, v. r.

На основу члана 2. става 3. тачке х, члана 7. тачке е,

члана 39. и члана 42. Закона о Централној банци Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 1/97, 29/02, 13/03, 14/03, 09/05, 76/06 и 32/07), у складу с Политиком израде готовог новца - конвертибилне марке 100-УВ број 78/10 од 26. маја 2010. године, Управни одбор Централне банке Босне и Херцеговине, на 4. сједници од 26. априла 2012. године, доноси

ОДЛУКУ О ПУШТАЊУ У ОПТИЦАЈ НОВЧАНИЦА

КОНВЕРТИБИЛНЕ МАРКЕ АПОЕНА 10, 20, 50 И 100 КОНВЕРТИБИЛНИХ МАРАКА

Члан 1. Централна банка Босне и Херцеговине штампала је

новчанице конвертибилних марака (у даљњем тексту: КМ) у апоенима од 10 КМ, 20 КМ, 50 КМ и 100 КМ, у складу с Одлуком Централне банке Босне и Херцеговине, 100-УВ број 140/11 од 27. априла 2011. године.

Члан 2. Новчанице КМ из члана 1. ове одлуке имају основна

обиљежја и дизајн у свему утврђена Одлуком о основним обиљежјима и дизајну новчаница конвертибилне марке апоена 10, 20, 50 и 100 конвертибилних марака ("Службени гласник БиХ", 22/11).

Члан 3. Новчанице КМ из претходног члана ове одлуке

штампане су с годином издања "2012", у верзији Федерације Босне и Херцеговине и верзији Републике Српске.

Члан 4. Обје верзије новчаница КМ из ове одлуке су, по

Закону о Централној банци Босне и Херцеговине, равноправне и све јавне и приватне институције и установе, правна и физичка лица обавезна су их прихватити у њиховој номиналној вриједности као законско средство плаћања, када им се понуде у готовинским трансакцијама, односно у поравнању и плаћању било којих обавеза према њима, на цијелој територији Босне и Херцеговине.

Члан 5. Почев од 1. јуна 2012. године Централна банка Босне

и Херцеговине ће, преко Централног уреда, главних јединица и филијала, новчанице из ове одлуке пуштати у оптицај сукцесивно, у складу с инвентуром залиха новчаница и планом издавања новчаница у оптицају.

Члан 6. Новчанице КМ у оптицају чија су основна обиљежја и

дизајн утврђени Одлуком о издавању и пуштању у оптицај

новчаница конвертибилне марке ("Службени гласник БиХ", 10/98) и даље представљају законско средство плаћања у Босни и Херцеговини.

Члан 7. Ова одлука ступа на снагу даном објављивања у

"Службеном гласнику БиХ", а објавиће се и у "Службеним новинама Федерације БиХ", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Брчко Дистрикта".

100-УВ број 52/12 26. априла 2012. године

Сарајево

ПредсједавајућиУправног одбора Централне банке

Босне и Херцеговине Гувернер

Др Кемал Козарић, с. р.

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

383 Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u

predmetu broj U 17/11, rješavajući zahtjev Kantonalnog suda u Goraždu (sutkinje Kantonalnog suda u Goraždu Milijane Bijelović), na osnovu člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Miodrag Simović, predsjednik Valerija Galić, potpredsjednica Constance Grewe, potpredsjednica Seada Palavrić, potpredsjednica Tudor Pantiru, sudija Mato Tadić, sudija Mirsad Ćeman, sudija Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 30. marta 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se zahtjev Kantonalnog suda u Goraždu

(sutkinje Kantonalnog suda u Goraždu Milijane Bijelović) za ocjenu ustavnosti čl. 2, 7. i 24. Zakona o porezu na dohodak ("Službene novine Federacije BiH" br. 10/08, 9/10 i 44/11) sa čl. I/7, II/1, II/2, članom II/3. e), k) i m) i čl. II/4. i II/6. Ustava Bosne i Hercegovine i članom 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u vezi sa članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te sa članom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Utvrđuje se da su odredbe čl. 2, 7. i 24. Zakona o porezu na dohodak ("Službene novine Federacije BiH" br. 10/08, 9/10 i 44/11) u skladu sa čl. I/7, II/1, II/2, članom II/3. e), k) i m) i čl. II/4. i II/6. Ustava Bosne i Hercegovine i članom 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u vezi sa članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te sa članom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".


OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. Kantonalni sud u Goraždu (sutkinja Kantonalnog suda Milijana Bijelović; u daljnjem tekstu: podnosilac zahtjeva) podnio je 22. novembra 2011. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zahtjev za ocjenu kompatibilnosti čl. 2, 7. i 24. Zakona o porezu na dohodak ("Službene novine FBiH" br. 10/08, 9/10 i 44/11; u daljnjem tekstu: sporni zakon) sa čl. I/7, II/1, II/2, II/3, II/4. i II/6. Ustava Bosne i Hercegovine i čl. 6. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju i članom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju.

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na osnovu člana 22. stav 1. Pravila Ustavnog suda, od Predstavničkog doma i Doma naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Parlament FBiH) zatraženo je 16. decembra 2011. godine da dostave odgovore na zahtjev.

3. Parlament FBiH nije dostavio odgovor na zahtjev. Međutim, Predstavnički dom Parlamenta FBiH je obavijestio Ustavni sud da je ovlastio Tomu Vidovića, predsjednika Zakonodavnopravne komisije Predstavničkog doma Parlamenta FBiH, i Seada Dizdarevića, šefa Službe radnih tijela u funkciji sekretara Doma, da zastupaju Predstavnički dom Parlamenta FBiH u postupku pred Ustavnim sudom.

III. Zahtjev a) Navodi iz zahtjeva

4. Podnosilac zahtjeva je naveo da je članom 1. spornog zakona propisano da se tim zakonom propisuje način utvrđivanja i plaćanja poreza na dohodak fizičkih lica u Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: FBiH), dok je članom 2. spornog zakona propisano ko se smatra poreznim obveznikom. U st. 3. i 4. člana 2. spornog zakona, kako je dalje naveo podnosilac zahtjeva, definirane su kategorije "rezidenta" i "nerezidenta", pa je propisano da se rezidentom FBiH, u smislu spornog zakona, smatra fizičko lice koje: 1) ima prebivalište na teritoriji FBiH; 2) boravi na teritoriji FBiH neprekidno ili sa prekidima 183 ili više dana u bilo kojem poreznom periodu; i 3) ima prebivalište u FBiH a na osnovu obavljanja nesamostalne djelatnosti van područja FBiH ostvaruje prihode iz federalnog budžeta i/ili budžeta Bosne i Hercegovine. Nerezidentom se, u smislu spornog zakona, smatra fizičko lice koje na teritoriji FBiH boravi manje od 183 dana.

5. Podnosilac zahtjeva navodi da ovakve odredbe znače da je za određivanje da li je porezni obveznik rezident ili nerezident mjerodavno njegovo prebivalište ili boravište. U vezi s tim, podnosilac zahtjeva smatra da se ovakvim zakonskim opredjeljenjem zakonodavac nije vodio principima pravednosti i jednakosti državljana Bosne i Hercegovine, obrazloživši da su, prema članu I/7. Ustava Bosne i Hercegovine, "svi državljani bilo kojeg entiteta, samim tim i državljani Bosne i Hercegovine", te da su Bosna i Hercegovina i oba entiteta "u obavezi osigurati nivo međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda". Podnosilac zahtjeva navodi da se, prema članu 2. spornog zakona, fizičko lice – državljanin Bosne i Hercegovine sa mjestom prebivališta u entitetu Republika Srpska (u daljnjem tekstu: RS), koje obavlja nesamostalnu

djelatnost u FBiH, smatra nerezidentom, te da je time "izjednačen sa strancem". Stoga, podnosilac zahtjeva smatra da zakonodavac nije uzeo u obzir ustavnu odredbu o državljanstvu, a zanemario je, kako dalje navodi: "Zakon o prebivalištu i boravištu koji članom 4. stav 3. propisuje da državljani mogu prijaviti samo jedno prebivalište na teritoriji Bosne i Hercegovine".

6. Podnosilac zahtjeva je istakao da, uzme li se u obzir činjenica da, kako navodi: "nemali broj državljana Bosne i Hercegovine sa prebivalištem na teritoriji [RS] obavlja djelatnost (samostalnu ili nesamostalnu) [u FBiH], kada [u FBiH] ne mogu imati prebivalište niti boravište, proizlazi da se pomenutim spornim zakonom krše međunarodno priznata ljudska prava i osnovne slobode, pravo na imovinu, pravo na slobodu kretanja i prebivališta, na jednakost pred zakonom, na nediskriminaciju po bilo kojoj osnovi". Zbog toga, podnosilac zahtjeva smatra: "[da se] početnom odredbom ko se smatra rezidentom a ko nerezidentom, sa izjednačavanjem fizičkog lica sa prebivalištem [u RS] sa stranim državljaninom, zakonodavac već prilikom utvrđivanja građanskih obaveza ove grupe lica nije pridržavao poštivanja ljudskih prava".

7. Dalje, podnosilac zahtjeva smatra da je zakonodavac ovakvim zakonskim rješenjem prekršio ne samo odredbe Ustava Bosne i Hercegovine već i odredbe Evropske konvencije i relevantnih protokola jer, kako obrazlaže, različito tretira lica iz FBiH i iz RS. Naime, podnosilac zahtjeva smatra da lica sa mjestom prebivališta u RS nisu u istoj situaciji kao i lica sa prebivalištem u FBiH – rezidenti, jer je zakonodavac spornim zakonom u članu 7. stav 2. propisao da je porezna osnovica za nerezidente isplaćeni dohodak (bez ukupnih odbitaka). Osim toga, zakonodavac je, kako je dalje navedeno, u članu 24. spornog zakona propisao da samo rezidenti imaju pravo na lični odbitak za porezni period za koji postoji porezna obaveza. Stoga, podnosilac zahtjeva navodi da zbog zakonske definicije "nerezidenta" i "rezidenta", nerezidenti nemaju pravo na umanjenje osnovice poreza na dohodak. U vezi s tim, podnosilac zahtjeva smatra da državljani Bosne i Hercegovine, bez obzira na kojem njenom dijelu imaju prebivalište, ne mogu imati različit tretman već moraju imati iste obaveze i uživati ista prava (olakšice) prema spornom zakonu. Također, podnosilac zahtjeva smatra da zakonodavac nije imao objektivno i razumno opravdanje za različit tretman nerezidenata u odnosu na rezidente, te da, kako je navedeno: "Porezne uprave i poslodavci primjenjujući Zakon diskriminišu lica iz entiteta [RS] i povređuju njihovo pravo na mirno uživanje imovine".

8. Imajući u vidu navedeno, u zahtjevu je navedeno da sutkinja koja postupa u upravnom sporu u kojem je postavljeno, između ostalog, pitanje prava nerezidenta na lične odbitke, smatra da bi se primjenom osporenih odredaba spornog zakona koje propisuju način utvrđivanja i plaćanja poreza na dohodak fizičkih lica u FBiH kršile odredbe čl. I/7, II/1, II/2, II/3, II/4. i II/6. Ustava Bosne i Hercegovine i čl. 6. i 14. Evropske konvencije, člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju i člana 1. Protokola broj 12, zato što bi se primjenom predmetnog zakona povrijedilo tužiočevo pravo na imovinu, pravo na slobodu kretanja i prebivališta, na jednakost pred zakonom, na nediskriminaciju po bilo kojem osnovu. Stoga, podnosilac zahtjeva predlaže da Ustavni sud donese odluku kojom će usvojiti zahtjev i utvrditi da odredbe čl. 2, 7. i 24. spornog zakona nisu u saglasnosti sa


Ustavom Bosne i Hercegovine i navedenim odredbama Evropske konvencije i navedenih protokola.

b) Činjenice predmeta povodom kojeg je podnesen zahtjev

9. Draško Lazar, nerezidentni porezni obveznik (u daljnjem tekstu: porezni obveznik), obratio se Kantonalnom poreznom uredu Goražde, Porezna ispostava Goražde (u daljnjem tekstu: Porezni ured), zahtjevom kojim je tražio povrat navodno više naplaćenog poreza na dohodak i oslobađanje dijela poreza koji je isplaćen za 2010. godinu. Porezna uprava je Rješenjem broj 13-5/1-15-173/11 od 19. aprila 2011. godine odbila zahtjev poreznog obveznika zato što "nije podnio Godišnju prijavu poreza na dohodak za 2010. godinu [...] do 31. marta 2011. godine, te što mu je kao nerezidentu poslodavac, Kantonalno tužilaštvo Goražde, pravilno vršio obračun i uplatu poreza na dohodak za 2010. godinu". Porezna uprava je obrazložila da je porezni obveznik zaposlen u Kantonalnom tužilaštvu Goražde (u daljnjem tekstu: poslodavac), a da je njegovo "stalno mjesto boravišta" u Višegradu, Republika Srpska. Dalje, Porezna uprava je navela da je porezni obveznik nerezident koji nesamostalnu djelatnost obavlja na teritoriji FBiH, što je propisano članom 2. stav 1. tačka 3. spornog zakona. Uvidom u Godišnji izvještaj o ukupno isplaćenim plaćama i drugim ličnim primanjima obveznika, utvrđeno je da je poslodavac – isplatilac plaće, pravilno obračunao i uplatio porez na dohodak poreznog obveznika za 2010. godinu. Dalje, Porezna uprava je navela da je obračunati porez na dohodak pravilno uplaćen prema mjestu gdje se nalazi sjedište poslodavca, odnosno isplatioca naknade za rad, kako je to propisano članom 37. tačka 2. spornog zakona, a da porezni obveznik kao nerezident, prema spornom zakonu, nema pravo na lične odbitke. Također, Porezna uprava je istakla da porezni obveznik nije tom organu "podnio ni Godišnju prijavu poreza na dohodak za 2010. godinu, da bi dokazao da ima određeni iznos više plaćenog odnosno preplaćenog poreza na dohodak, te da želi da ostvari pravo povrata poreza na dohodak, ukoliko dokaže da ima određeni iznos više plaćenog odnosno preplaćenog poreza na dohodak". Porezna uprava je navela da je utvrđeno da su poreznom obvezniku pravilno vršeni obračun i uplata poreza na dohodak za 2010. godinu, te da mu se "kao nerezidentu izdaje potvrda o plaćenom porezu na dohodak u [FBiH] shodno odredbama člana 62. tačka 3. Pravilnika o primjeni [spornog zakona]". Stoga je zaključeno da se zahtjevu poreznog obveznika ne može udovoljiti jer je "kao nerezident u 2010. godini bio obveznik samo poreza na dohodak koji je pravilno obračunat i uplaćen".

10. Protiv prvostepenog rješenja porezni obveznik je izjavio žalbu Federalnom ministarstvu finansija/financija (u daljnjem tekstu: Ministarstvo). Ministarstvo je Rješenjem broj 03-15-737/10-J.D. od 4. oktobra 2011. godine odbilo žalbu. U obrazloženju rješenja Ministarstvo je navelo da je prvostepeni organ, shodno članu 2. stav 1. tačka 3. i članu 37. stav 2. spornog zakona, pravilno utvrdio da je porezni obveznik nerezident koji nesamostalno obavlja djelatnost na teritoriji Federacije BiH, da je zaposlen u FBiH, a da mu je stalno mjesto boravka u RS. Također, Ministarstvo je navelo da je pravilno utvrđeno i da porezni obveznik nije podnio godišnju prijavu poreza na dohodak za 2010. godinu, shodno članu 36. stav 1. spornog zakona, "kako bi dokazao da ima određeni iznos više plaćenog odnosno preplaćenog poreza na dohodak i da želi da ostvari pravo povrata poreza na dohodak". Ministarstvo je zaključilo da je prvostepeni organ pravilno utvrdio da su

poreznom obvezniku pravilno vršeni obračun i uplata poreza na dohodak za 2010. godinu. Također, Ministarstvo je obrazložilo da se njegovom zahtjevu "za oslobađanje poreza plaćenih u 2010. godini" ne može udovoljiti jer je "kao nerezident u 2010. godini bio obveznik samo poreza na dohodak koji je pravilno obračunat i uplaćen".

11. Porezni obveznik je protiv drugostepenog rješenja podnio tužbu Kantonalnom sudu tražeći da Kantonalni sud obaveže Poreznu upravu da mu izvrši povrat viška uplaćenog poreza, te povrat iznosa koji bi mu, prema njegovom mišljenju, trebao biti priznat kao lični odbitak. Porezni obveznik u tužbi navodi da mu poslodavac nije pravilno obračunao porez na dohodak budući da su mu 2009. godine u dohodak uračunati i troškovi prijevoza koji, kako navodi, ne predstavljaju oporezivi prihod "na osnovu člana 15. stav 1. tačka a. Pravilnika o primjeni [spornog] zakona u visini jedne i po mjesečne karte, koja prema potvrdi [...] iznosi 3.996,40 KM godišnje, te bi iznos za povrat iznosio 399,60 KM". Porezni obveznik je naveo da traži ovaj iznos na ime više naplaćenog poreza na dohodak "računajući dolaske na posao subotom i nedjeljom i odlazak kod supruge u Trebinje gdje živi". Dalje, porezni obveznik traži da mu se priznaju lični odbici iz, kako navodi, "člana 16. stav 4. navedenog pravilnika, 300 KM kao osnovni lični odbitak, 150 KM za prvo dijete, 210 KM za drugo izdržavano dijete, ukupno 600 KM". Porezni obveznik, također, traži da mu sud dosudi iznos od 328,00 KM na ime "10% isplaćenog poreza u toku 2009. godine, koji je nezakonito ponovo oporezovan, mada se ne radi o prihodu, što ukupno iznosi 1.387,70 KM". Dalje, za 2010. godinu porezni obveznik traži povrat na ime ličnih odbitaka u ukupnom iznosu od 1.426,40 KM. Porezni obveznik je u tužbi naveo da mu je prekršeno pravo na pristup nezavisnom i nepristranom organu uprave iz člana 6. Konvencije i pravo na imovinu. Također, porezni obveznik je u tužbi naveo da se nerezidentima ne dopušta pristup povlasticama kao rezidentima, što, prema njegovom mišljenju, predstavlja diskriminaciju na osnovu mjesta prebivališta. U tom smislu, porezni obveznik je naveo: "Razlikovanje ljudi koji se sprečavaju u ostvarivanju prava na imovinu samo zato što dolaze na posao iz drugog entiteta predstavlja diskriminaciju".

IV. Relevantni propisi

12. U Ustavu Bosne i Hercegovine relevantne odredbe glase: Član I/7 – Državljanstvo Postoji državljanstvo Bosne i Hercegovine, koje reguliše

Parlamentarna skupština, i državljanstvo svakog entiteta koje regulišu sami entiteti, pod uslovom da:

a) Svi državljani bilo kojeg entiteta su, samim tim, državljani Bosne i Hercegovine. [...]

Član II/1 – Ljudska prava i osnovne slobode Bosna i Hercegovina i oba entiteta će osigurati najviši

nivo međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda. [...]

Član II/2 – Međunarodni standardi Prava i slobode predviđeni u Evropskoj konvenciji za

zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i u njenim protokolima se direktno primjenjuju u Bosni i Hercegovini. Ovi akti imaju prioritet nad svim ostalim zakonima.

Član II/3 – Katalog prava Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: [...]


e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom. [...]

k) Pravo na imovinu. [...] m) Pravo na slobodu kretanja i prebivališta. Član II/4 – Nediskriminacija Uživanje prava i sloboda, predviđenih u ovom članu ili u

međunarodnim sporazumima navedenim u Aneksu I ovog Ustava, osigurano je svim licima u Bosni i Hercegovini bez diskriminacije po bilo kojem osnovu kao što je pol, rasa, boja, jezik, vjera, političko i drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno porijeklo, povezanost sa nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status. 13. U Zakonu o porezu na dohodak ("Službene novine

FBiH" br. 10/08, 9/10 i 44/11, neslužbena prečišćena verzija) relevantne odredbe glase: 1. Opće odredbe Član 1. (1) Ovim Zakonom propisuje se način utvrđivanja i

plaćanja poreza na dohodak fizičkih lica u Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Federacija).

2. Porezni obveznik Član 2. (1) Obveznik poreza na dohodak je rezident Federacije i

nerezident koji ostvaruje dohodak, i to: 1) rezident koji ostvaruje dohodak na teritoriji Federacije

i izvan teritorije Federacije, 2) nerezident koji obavlja samostalnu djelatnost putem

stalnog mjesta poslovanja na teritoriji Federacije, 3) nerezident koji obavlja nesamostalnu djelatnost na

teritoriji Federacije, 4) nerezident koji ostvaruje prihod na teritoriji Federacije

od pokretne i nepokretne imovine, autorskih prava, patenata, licenci, ulaganja kapitala, ili bilo koje druge djelatnosti koja rezultira ostvarenjem prihoda koji je oporeziv prema ovom Zakonu.

(2) Kada više fizičkih lica zajednički ostvaruje dohodak porezni obveznik je svako fizičko lice posebno i to za udio koji ostvari u tako ostvarenom dohotku.

(3) Rezidentom Federacije, u smislu ovog Zakona, smatra se fizičko lice koje:

1) ima prebivalište na teritoriji Federacije, 2) na teritoriji Federacije neprekidno ili sa prekidima

boravi 183 ili više dana u bilo kojem poreznom periodu, 3) ima prebivalište u Federaciji a na osnovu obavljanja

nesamostalne djelatnosti van područja Federacije ostvaruje prihode iz federalnog budžeta i/ili budžeta Bosne i Hercegovine.

(4) Nerezidentom, u smislu ovog Zakona, smatra se fizičko lice koje na teritoriji Federacije boravi manje od 183 dana.

(5) Pod stalnim mjestom poslovanja podrazumijeva se mjesto gdje je djelatnost registrirana.

4. Predmet oporezivanja Član 4. Porezom na dohodak oporezuju se dohoci koje porezni

obveznik ostvari od: 1) nesamostalne djelatnosti, 2) samostalne djelatnosti, 3) imovine i imovinskih prava, 4) ulaganja kapitala, 5) učešća u nagradnim igrama i igrama na sreću. 7. Osnovica poreza na dohodak Član 7. (1) Osnovicu poreza na dohodak rezidenta predstavlja

razlika između ukupnih oporezivih prihoda stečenih u jednom poreznom periodu i ukupnih odbitaka koji se mogu priznati u

vezi sa sticanjem tog prihoda (preneseni gubitak, rashodi nužni za sticanje tog prihoda i lični odbitak).

(2) Osnovicu poreza na dohodak nerezidenta iz člana 2. stav (1) tač. 3) i 4) ovog Zakona predstavlja isplaćeni dohodak. [...]

III. USKLAĐIVANJE DOHOTKA 1. Lični odbitak Član 24. (1) Prema članu 4. ovog Zakona, rezidentnim poreznim

obveznicima ukupan iznos ostvarenog dohotka umanjuje se za osnovni lični odbitak u visini od 3.600,00 KM za porezni period za koji postoji obaveza plaćanja poreza. Ako je porezni period kraći od kalendarske godine, osnovni lični odbitak se, prema članu 8. stav (3) ovog Zakona, srazmjerno umanjuje i računa se u korist poreznog obveznika na puni mjesec.

(2) Rezidentni porezni obveznici mogu odbiti i lični odbitak:

1) 0,5 osnovnog ličnog odbitka iz stava (1) ovog člana za izdržavanog bračnog druga,

2) 0,5 osnovnog ličnog odbitka iz stava (1) ovog člana za izdržavano prvo dijete,

3) 0,7 osnovnog ličnog odbitka iz stava (1) ovog člana za izdržavano drugo dijete,

4) 0,9 osnovnog ličnog odbitka iz stava (1) ovog člana za izdržavano treće i svako sljedeće dijete,

5) 0,3 osnovnog ličnog odbitka iz stava (1) ovog člana za svakog drugog izdržavanog člana uže porodice,

6) 0,3 osnovnog ličnog odbitka iz stava (1) ovog člana za utvrđenu vlastitu invalidnost, kao i za utvrđenu invalidnost svakog člana uže porodice koje porezni obveznik izdržava.

2. Porezni kredit Član 25. (1) Ako fizičko lice iz Federacije stekne dohodak u stranoj

državi ili u Republici Srpskoj ili u Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: druga teritorija Bosne i Hercegovine), ostvareni prihod se oporezuje i u Federaciji i u stranoj državi ili na drugoj teritoriji Bosne i Hercegovine. U tom slučaju porez na dohodak koji je plaćen u stranoj državi ili na drugoj teritoriji Bosne i Hercegovine odbija se od poreza na dohodak u Federaciji.

(2) Umanjenje poreza na dohodak u Federaciji za plaćene poreze u inozemstvu ili na drugoj teritoriji Bosne i Hercegovine u poreznom periodu ne može preći visinu poreza na dohodak izračunatog primjenom stopa poreza na dohodak Federacije za poreznog obveznika za taj porezni period.

(3) Obvezniku poreza na dohodak u Federaciji može se umanjiti porez na dohodak za iznos poreza koji je platio u stranoj državi ili na drugoj teritoriji Bosne i Hercegovine isključivo na osnovu validne dokumentacije koja je ovjerena od nadležnih organa strane države ili druge teritorije Bosne i Hercegovine.

IV. POSTUPAK UTVRĐIVANJA I NAPLATE POREZA 1. Utvrđivanje akontacije poreza na dohodak od

nesamostalne djelatnosti Član 27. [...] (4) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne

djelatnosti, koji se ostvaruje kod poslodavca kojem zaposlenik nije dostavio svoju poreznu karticu, obračunava se mjesečno od porezne osnovice koju čine svi oporezivi prihodi od nesamostalne djelatnosti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz člana 11. ovog Zakona primjenom stope od 10%. [...]

2. Porezna kartica Član 28.


(1) Iznose mjesečnih akontacija poreza na dohodak od obavljanja nesamostalne djelatnosti za zaposlenika obračunava, obustavlja i uplaćuje poslodavac, odnosno isplatilac plaća i drugih oporezivih naknada za rad. Pravo na umanjenje osnovice za obračun mjesečne akontacije poreza na dohodak, u skladu sa članom 24. st. od (1) do (6) ovog Zakona, zaposlenik stiče na osnovu svoje porezne kartice, koju je poslodavcu odnosno isplatiocu naknade za rad dostavio pri zasnivanju radnog odnosa. Na lični zahtjev zaposlenika, poreznu karticu sa utvrđenim faktorom njegovog ličnog odbitka besplatno izdaje Porezna uprava. Poslodavac je poreznu karticu dužan čuvati sve dok se to lice nalazi kod njega u radnom odnosu.

9. Utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak Član 35. (1) Porez na dohodak, za koji je propisana obaveza

podnošenja godišnje porezne prijave, porezni obveznik obračunava po isteku poreznog perioda.

(2) Porez na dohodak obračunava se po stopi iz člana 9. ovog Zakona na poreznu osnovicu utvrđenu u skladu sa članom 7. ovog Zakona.

(4) Rezidentu koji dohodak ostvari u inozemstvu, odnosno na drugoj teritoriji Bosne i Hercegovine porez na dohodak utvrdit će se na osnovu odredbi ovog Zakona uz priznavanje plaćenog poreza po odbitku i akontacija poreza na dohodak plaćenih u inozemstvu, odnosno na drugoj teritoriji Bosne i Hercegovine. [...]

(5) Kod utvrđivanja poreza na dohodak u jednom poreznom periodu, a u cilju izbjegavanja dvostrukog oporezivanja, prednost pred odredbama ovog Zakona imaju odredbe ratificiranih međunarodnih ugovora ili sporazuma (konvencija) o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja.

11. Mjesto plaćanja poreza Član 37. (1) Porez na dohodak od nesamostalne djelatnosti koji

ostvare rezidenti, a koji je utvrđen u skladu sa članom 27. ovog Zakona, plaća se prema mjestu prebivališta poreznog obveznika.

(2) Porez na dohodak od nesamostalne djelatnosti koji ostvare nerezidenti Federacije i strani državljani, a koji je utvrđen u skladu sa članom 27. ovog Zakona, plaća se prema mjestu gdje se nalazi sjedište poslodavca, odnosno isplatioca naknade za rad. 14. U Pravilniku o primjeni Zakona o porezu na dohodak

("Službene novine FBiH" br. 67/08, 4/10, 86/10, 10/11 i 53/11, neslužbena prečišćena verzija) relevantne odredbe glase: 2. Predmet oporezivanja Član 3. (1) Predmet oporezivanja je dohodak koji fizičko lice iz

člana 2. Zakona ostvari u toku poreznog perioda iz svih izvora utvrđenih članom 4. Zakona, a koji čini razliku između ostvarenih prihoda koji se, u smislu odredbi Zakona, smatraju oporezivim prihodima i rashoda koji se kao nužni za ostvarenje tih prihoda, mogu odbiti.

(2) U skladu sa članom 14. stav (1) Zakona, predmet oporezivanja su i svi prihodi od nesamostalne i/ili samostalne djelatnosti, kao i po osnovu imovine i imovinskih prava, ostvareni u novcu i/ili u stvarima i/ili uslugama, po osnovu obavljanja neregistrirane djelatnosti (radom na crno ili obavljanjem samostalne djelatnosti bez odobrenja nadležnog organa).

6. Utvrđivanje i plaćanje akontacije poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti

Član 16.

(1) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti obračunava se mjesečno po stopi iz člana 9. Zakona, od porezne osnovice koju čine svi oporezivi prihodi od nesamostalne djelatnosti koje je zaposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjena za obračunate i uplaćene obavezne doprinose iz plaće i za iznos mjesečnih ličnih odbitaka iz člana 24. st. (1) do (5) Zakona.

(2) Pri utvrđivanju mjesečne akontacije poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti lični odbici utvrđuju se na osnovu porezne kartice (obrazac PK-1002) koju zaposlenik dostavi poslodavcu pri zasnivanju ili u toku radnog odnosa. Iznos ličnog odbitka se utvrđuje množenjem ukupnog faktora ličnog odbitka iz porezne kartice sa mjesečnim iznosom osnovnog ličnog odbitka (300,00 KM).

(3) Izuzetno od st. (1) i (2) ovog člana, pri utvrđivanju akontacije poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti bez porezne kartice, osnovica poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti utvrđuje se kao razlika između oporezivih prihoda od nesamostalne djelatnosti i obaveznih doprinosa iz osnovice.

(4) Lični odbici koji se rezidentnom poreznom obvezniku mogu priznati na osnovu porezne kartice kod utvrđivanja osnovice za obračun mjesečne akontacije poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, iznose:

a) 300,00 KM - osnovni lični odbitak poreznog obveznika b) 150,00 KM - za izdržavanog bračnog druga, c) 150,00 KM - za prvo dijete, d) 210,00 KM - za drugo dijete, e) 270,00 KM - za treće izdržavano dijete i svako dalje

izdržavano dijete, f) 90,00 KM - za svakog drugog izdržavanog člana uže

porodice, g) 90,00 KM - za vlastitu invalidnost i invalidnost svakog

člana uže porodice koje porezni obveznik izdržava. [...] 8. Porezna kartica 8.1. Izdavanje porezne kartice Član 18. (1) Porezna kartica (obrazac PK-1002) je evidencija sa

podacima o ukupnom faktoru ličnog odbitka poreznog obveznika - rezidenta na osnovu kojeg on ostvaruje svoje pravo na osnovni lični odbitak i umanjenje porezne osnovice po osnovu izdržavanja članova uže porodice i/ili po osnovu eventualne invalidnosti tih članova ili samog poreznog obveznika. Poreznu karticu besplatno izdaje Porezna uprava na pismeni dokumentovani zahtjev poreznog obveznika.

(2) Obveznici poreza na dohodak po osnovu nesamostalne djelatnosti (zaposlenici) na osnovu porezne kartice stiču pravo na umanjenje porezne osnovice već kod utvrđivanja i plaćanja mjesečne akontacije poreza, ukoliko su svoju poreznu karticu dostavili svom poslodavcu odnosno isplatiocu dohotka po osnovu nesamostalne djelatnosti. [...]

(8) Porezna uprava će po saznanju proglasiti nevažećim porezne kartice fizičkih lica koja su:

[...] b) prestala biti rezidenti Federacije BiH; [...] 9. Obaveze poslodavca u postupku oporezivanja dohotka

od nesamostalne djelatnosti 9.1. Obaveza obračunavanja, obustave i uplate poreza Član 21. [...] (4) Ako porezni obveznik nema prebivalište u Federaciji,

uplata akontacije poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti vrši se prema sjedištu poslodavca.

VIII. LIČNI ODBITAK Član 58. (1) Rezidentni obveznik poreza na dohodak, u skladu sa

članom 24. stav (1) Zakona, ima pravo na osnovni lični odbitak


u visini od 300,00 KM mjesečno odnosno najviše 3.600,00 KM godišnje (ako je u toku poreznog perioda svih 12 mjeseci ostvarivao dohodak odnosno bio registrovan kao obveznik poreza na dohodak). Rezidentni porezni obveznik ima pravo i na lične odbitke po osnovu izdržavanih članova uže porodice i po osnovu vlastitog invaliditeta i/ili invaliditeta članova uže porodice koje izdržava u skladu sa članom 24. st. (2) do (6) Zakona. [...]

(4) Pravo na lične odbitke iz stava (1) ovog člana, može se ostvariti samo na osnovu porezne kartice koju je poreznom obvezniku na njegov zahtjev izdala Porezna uprava. [...]

XI. OPOREZIVANJE DOHOTKA KOJI OSTVARE NEREZIDENTI NA TERITORIJI FEDERACIJE

Član 62. (1) Rezidentni isplatioci koji dohodak isplaćuju

nerezidentnim poreznim obveznicima, dužni su pri svakoj isplati dohotka obračunati, obustaviti i uplatiti porez na dohodak, u skladu sa odredbama Zakona. [...]

(3) Na zahtjev nerezidenta nadležna organizaciona jedinica Porezne uprave dužna je nerezidentu izdati potvrdu o plaćenom porezu na dohodak u Federaciji.

Član 63. [...] (2) Rezidentni porezni obveznici podnose godišnju

poreznu prijavu za dohodak ostvaren u i izvan Federacije a nerezidentni porezni obveznici samo za dohodak ostvaren u Federaciji.

Član 64. U skladu sa članom 36. st. (4) i (5) Zakona, godišnju

poreznu prijavu nisu dužni podnijeti porezni obveznici poreza na dohodak:

1) zaposlenici koji su ostvarili dohodak od nesamostalne djelatnosti u i izvan Federacije samo od jednog rezidentnog poslodavca a koji u istom poreznom periodu nisu ostvarili dohotke iz drugih izvora. [...]

Član 70. (1) Porez koji rezidentni porezni obveznik plati na

dohodak koji ostvari izvan teritorije Federacije (u drugoj državi i/ili drugom entitetu BiH i/ili Brčko Distriktu BiH) priznat će se kao plaćeni porez na dohodak u Federaciji, do iznosa koji bi na taj dohodak obveznik bio dužan platiti prema odredbama Zakona o porezu na dohodak, osim ako ugovorima o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije određeno.

(2) Porez plaćen izvan Federacije može se priznati samo na osnovu potvrde nadležnog poreznog organa.

(3) Plaćeni porez izvan Federacije može se uračunati samo ako odgovara federalnom porezu na dohodak i to do visine obračunatog poreza na dohodak utvrđenog u skladu sa Zakonom. [...]

V. Dopustivost

15. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva, Ustavni sud je pošao od odredbe člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine. Član VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: c) Ustavni sud je nadležan u pitanjima koja mu je

proslijedio bilo koji sud u Bosni i Hercegovini u pogledu toga da li je zakon, o čijem važenju njegova odluka ovisi, kompatibilan sa ovim Ustavom, sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i njenim protokolima, ili sa zakonima Bosne i Hercegovine, ili u pogledu postojanja ili domašaja nekog opšteg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za odluku suda. 16. Zahtjev za ocjenu ustavnosti podnio je Kantonalni sud

(sutkinja Kantonalnog suda Milijana Bijelović), što znači da je zahtjev podnijelo ovlašteno lice iz člana VI/3.c)

Ustava Bosne i Hercegovine (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 5/10 od 26. novembra 2010. godine, tačke 7-14, objavljena u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 37/11). Imajući u vidu odredbe člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 17. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud smatra da je predmetni zahtjev dopustiv zato što ga je podnio ovlašteni subjekt, te da ne postoji nijedan formalni razlog iz člana 17. stav 1. Pravila Ustavnog suda zbog kojeg zahtjev ne bi bio dopustiv.

VI. Meritum

17. Podnosilac zahtjeva traži da Ustavni sud odluči o kompatibilnosti čl. 2, 7. i 24. spornog zakona sa čl. I/7, II/1, II/2, II/3, II/4. i II/6. Ustava Bosne i Hercegovine i čl. 6. i 14. Evropske konvencije, članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju i članom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju. Podnosilac zahtjeva smatra da sporne odredbe diskriminiraju državljane Bosne i Hercegovine koji se prema spornom zakonu ne smatraju rezidentima u FBiH, odnosno koji imaju prebivalište ili boravište na teritoriji RS. U vezi s tim, podnosilac zahtjeva navodi da je osporena odredba člana 2. spornog zakona diskriminirajuća i suprotna odredbi člana I/7. Ustava Bosne i Hercegovine, koja propisuje pravo na državljanstvo. Na ovaj način se, prema mišljenju podnosioca zahtjeva, krši i pravo na slobodu kretanja i prebivališta iz člana II/3.m) Ustava Bosne i Hercegovine. Također, podnosilac zahtjeva smatra da zbog takvog definiranja postoji i različit tretman nerezidenata u odredbama čl. 7. i 24. spornog zakona, te da uskraćivanje nerezidentima prava na lične odbitke vodi diskriminaciji suprotnoj članu II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članu 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju u vezi sa pravom na pravično suđenje i pravom na imovinu iz člana II/3.e) i k) Ustava Bosne i Hercegovine, te kršenju člana 14. u vezi sa pravom na imovinu i pravom na pravično suđenje.

Relevantni opći principi u vezi sa navodnom diskriminacijom

18. Član II/4. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Uživanje prava i sloboda, predviđenih u ovom članu ili u

međunarodnim sporazumima navedenim u Aneksu I ovog Ustava, osigurano je svim licima u Bosni i Hercegovini bez diskriminacije po bilo kojem osnovu kao što je pol, rasa, boja, jezik, vjera, političko i drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno porijeklo, povezanost sa nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status. 19. Član 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju glasi:

Član 1. Opća zabrana diskriminacije 1. Uživanje svih prava određenih zakonom osigurat će se

bez diskriminacije na bilo kojoj osnovi kao što je spol, rasa, boja kože, jezik, vjera, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno porijeklo, pripadnost nacionalnoj manjini, imovina, rođenje ili drugi status.

2. Nikoga ne smiju diskriminirati javna tijela na bilo kojoj osnovi, kako je i navedeno u stavu 1. 20. U vezi sa navodima podnosioca zahtjeva o

diskriminirajućem karakteru svih spornih odredaba u kontekstu člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i u vezi sa Protokolom broj 12 uz Evropsku konvenciju, Ustavni sud naglašava da član 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju sadrži opći princip zabrane diskriminacije i garantira uživanje svih prava određenih zakonom bez diskriminacije na bilo kojem osnovu kao što su spol, rasa,


boja kože, jezik, vjera, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno porijeklo, pripadnost nacionalnoj manjini, imovina, rođenje ili drugi status. Dalje, odredbe Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju podrazumijevaju i da javni organi nikoga ne mogu diskriminirati prema bilo kojem osnovu. Dakle, osnovni princip nediskriminacije proširen je i na domaće zakone, a ne samo na prava garantirana Evropskom konvencijom.

21. Ustavni sud, također, ukazuje na to da još ne postoji značajna praksa ni Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud), niti Ustavnog suda u vezi sa tumačenjem odredaba Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju. Stoga je za Ustavni sud značajno tumačenje koje je Evropski sud dao u odluci koju je donio u predmetu Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine (vidi Evropski sud, Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, presuda od 22. decembra 2009. godine, aplikacije br. 27996/06 i 34836/06). U toj odluci, Evropski sud je naveo: "Smisao diskriminacije [je] konstantno interpretiran u praksi Suda u okviru razmatranja člana 14. Evropske konvencije. U suštini, ova praksa je jasno ustanovila da 'diskriminacija' znači različit tretman, bez objektivnog i razumnog opravdanja, osoba u istoj situaciji (vidi paragrafi 42-44 gore i izvore koji ih citiraju). Izvori koriste isti termin diskriminacije u pogledu člana 1. Protokola broj 12. Bez obzira na razliku između ove dvije odredbe, značenje ovog termina u članu 1. Protokola broj 12 ima intenciju da bude identičan sa terminom iz člana 14. (vidi Eksplanatorni izvještaj Protokola broj 12 18). Stoga Sud ne vidi nijedan razlog da odstupi od utvrđene interpretacije 'diskriminacije', kako je gore u tekstu objašnjeno, kada isti termin primjenjuje u okviru člana 1. Protokola broj 12". Evropski sud je u navedenom predmetu zaključio da je došlo do kršenja prava iz člana 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju, gotovo u cijelosti upućujući na svoje zaključke u istoj odluci u pogledu kršenja člana 14. Evropske konvencije u vezi sa članom 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

22. Primjenjujući navedene principe na konkretan slučaj, Ustavni sud podsjeća na to da, prema praksi Evropskog suda, diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica koji se nalaze u analognoj situaciji različito tretiraju na osnovu spola, rase, boje, jezika, vjere [...] u pogledu uživanja prava iz Evropske konvencije, a ne postoji objektivno i razumno opravdanje za takav tretman ili ako ne postoji odnos proporcionalnosti između upotrijebljenih sredstava i legitimnog cilja koji se želi postići (vidi Evropski sud, Belgijski jezički slučaj, presuda od 9. februara 1967. godine, serija A, broj 6, stav 10). Pri tome je irelevantno je li diskriminacija posljedica različitog zakonskog tretmana ili primjene samog zakona (vidi Evropski sud, Irska protiv Velike Britanije, presuda od 18. januara 1978. godine, serija A, broj 25, stav 226).

23. Prema praksi Evropskog i Ustavnog suda, neki akt ili propis je diskriminirajući ako pravi razliku između pojedinaca ili grupa koje se nalaze u sličnoj situaciji, te ako u tom razlikovanju izostane objektivno i razumno opravdanje, odnosno ako nije bilo razumnog odnosa proporcionalnosti između upotrijebljenih sredstava i ciljeva čijem ostvarenju se teži.

24. U konkretnom slučaju, podnosilac zahtjeva smatra da su lica – državljani Bosne i Hercegovine koji imaju prebivalište u RS a zaposleni su u FBiH diskriminirani u odnosu na lica – državljane Bosne i Hercegovine koji imaju prebivalište i zaposleni su u FBiH: 1) zato što ih sporni zakon definira kao nerezidente, čime ih tretira kao

strance iako su državljani Bosne i Hercegovine, suprotno članu I/7. Ustava Bosne i Hercegovine i pravu na slobodu kretanja i prebivališta, što predstavlja diskriminaciju suprotnu članu II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članu 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju i 2) zato što im onemogućava da kao i rezidenti koriste pravo na lične odbitke u odnosu na porez na dohodak, čime se krši pravo nerezidenata na nediskriminaciju u vezi sa pravom na imovinu i pravom na pravično suđenje.

25. Ustavni sud najprije ukazuje na to da se općenito može reći da su porezi osnovni i najznačajniji izvor prihoda u svakoj zemlji. Porez je instrument kojim država prikuplja sredstva potrebna za finansiranje državnih potreba (finansiranje državnog aparata, policije, vojske, pravosuđa, finansiranje odgoja i obrazovanja, finansiranje određenih socijalnih davanja, zdravstva, finansiranje određenih infrastrukturnih projekata, davanje podsticaja i subvencija, itd.). Moderna država je, u suštini, porezna država koja preko poreza preraspodjeljuje veliki dio nacionalnog dohotka i, na osnovu raznovrsnih efekata oporezivanja, ostvaruje ciljeve fiskalne, socijalne, ekonomske i razvojne politike. Glavne karakteristike poreza su: prinudnost davanja, derivativnost koja proističe iz finansijske autonomije i finansijske suverenosti države, nepovratnost, odsustvo neposredne protivnaknade, princip državljanstva, princip teritorijalnosti i princip neograničene porezne obaveze kao vanredni princip teritorijalnosti po kojem se terete lica koja imaju mjesto prebivališta u i van zemlje (porezno se terete sva lica s prebivalištem u zemlji koja je uvela poreznu obavezu, a koja ostvaruju prihode u i van zemlje, dok se radi izbjegavanja dvostrukog oporezivanja sklapaju ugovori), javnost ubiranja i ubiranje u novcu. Na osnovu ovih karakteristika, može se reći da su porezi u savremenim državama nepovratni, derivativni prihodi države koji se ubiru na osnovu finansijskog suvereniteta države, za koje se ne daje neposredna protivnaknada i koje država ubire u javnom interesu kao novčani prihod po principu teritorijalnosti.

26. Oporezivanje, dakle, predstavlja oduzimanje jednog dijela dohotka od poreznih obveznika u korist države i javnopravnih organa. To je vrlo složen proces, kako ekonomski i finansijski, tako i socijalni i ima različita djelovanja. Porezni sistemi savremenih država međusobno se razlikuju ne samo u odnosu na sastavne elemente nego i u pogledu učešća pojedinih poreznih oblika u strukturi javnih prihoda fiskalnog karaktera. Ove razlike nastaju zbog različitih faktora, od kojih su najvažniji: razvijenost privrede, društveno-ekonomsko uređenje, fleksibilnost pojedinih poreza, struktura radne snage, stepen otvorenosti ekonomije itd. Porezni propisi se razlikuju, kako u pogledu ciljeva, tako i u načinu zahvatanja ekonomske snage obveznika, finansijskih potreba i postizanja drugih, prvenstveno ekonomskih i socijalnih ciljeva. Također, kroz porezni sistem, kao dio fiskalnog sistema, održava se političko i društveno-ekonomsko uređenje. Iako, općenito, uspješna porezna politika treba da se vodi općepriznatim principima oporezivanja, kao što su ekonomski principi (princip efikasnosti, umjerenosti poreznog opterećenja, princip izbora poreznog izvora, princip fleksibilnosti i sl.), države imaju široko polje slobodne procjene u vezi sa reguliranjem utvrđivanja i naplate poreza i izborom instrumenata porezne politike, zavisno od potreba i ciljeva svojih ekonomskih, fiskalnih, socijalnih i drugih politika. Međutim, bitna karakteristika oporezivanja je i ta da odredbe poreznih zakona, bez


obzira kakav porezni sistem država izabere, treba da budu jasne, precizne i razumljive poreznim obveznicima.

27. U složenom ustavnopravnom sistemu Bosne i Hercegovine, porezni sistem se sastoji od direktnih i indirektnih poreza, a nadležnost je podijeljena: oblast indirektnog oporezivanja prenesena je na državni nivo u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine, dok je oblast reguliranja i naplate direktnih poreza ostala u nadležnosti entiteta: FBiH i RS, te Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: DBBiH). Dakle, direktni porezi (porez na dohodak, porez na dobit i porez na imovinu), prema ustavnopravnom uređenju u Bosni i Hercegovini, predstavljaju prihode entiteta i DBBiH u skladu sa zakonima koje ove administrativno-teritorijalne jedinice donesu u skladu sa svojom nadležnošću.

28. Dalje, Ustavni sud ukazuje na to da je u FBiH provedena reforma sistema direktnog oporezivanja usvajanjem spornog zakona 2008. godine. Do tada, u FBiH se u oblasti direktnog oporezivanja primjenjivalo tzv. cedularno oporezivanje prihoda fizičkih lica – građana, koje je definiralo različite vrste prihoda pojedinca sa posebno određenim osnovicama za oporezivanje, poreznim stopama, olakšicama, oslobođenjima i, u skladu s tim, utvrđivanjem nekoliko različitih oblika poreza. U takvom složenom sistemu, pored ostalih slabosti, bilo je omogućeno i dvostruko, pa i višestruko oporezivanje pojedinih prihoda, a cijela oblast direktnog oporezivanja bila je regulirana odredbama više od 20 kantonalnih zakonskih i podzakonskih propisa. S obzirom na takvu složenost, ali i potrebu da se sistem direktnog oporezivanja u FBiH harmonizira sa istim takvim sistemom u RS i DBBiH, provedena je sistemska reforma koja je rezultirala, između ostalog, i spornim zakonom. Također, cilj reforme je bio i da se omogući stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora u BiH kao i da se svim poreznim obveznicima omoguće isti ili približno isti uvjeti za jednak tretman pred zakonom.

29. U konkretnom slučaju, podnosilac zahtjeva prvo postavlja pitanje ustavnosti člana 2. spornog zakona navodeći da se zakonskim rješenjem sadržanim u toj odredbi, odnosno definiranjem kategorija "rezidenta" i "nerezidenta" kao poreznih obveznika, diskriminiraju državljani Bosne i Hercegovine i to, kako iz zahtjeva proizlazi, po osnovu njihovog prebivališta i mjesta obavljanja nesamostalne djelatnosti, što je, prema mišljenju podnosioca zahtjeva, suprotno čl. I/7. i II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članu 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje na to da sporni zakon u članu 2, u skladu sa teritorijalnim principom, utvrđuje kao porezne obveznike rezidente koji, između ostalog, imaju prebivalište na teritoriji FBiH, a ostvaruju dohodak u ili van teritorije FBiH. Također, porezni obveznici su i nerezidenti koji obavljaju nesamostalnu djelatnost na teritoriji FBiH ili tu ostvaruju neki drugi prihod propisan članom 2. stav 1. tačka 4. spornog zakona, ali nemaju prebivalište na teritoriji FBiH, odnosno na toj teritoriji borave manje od 183 dana u poreznom periodu – kalendarskoj godini. Ustavni sud zapaža da ista rješenja imaju i Zakon o porezu na prihod RS ("Službeni glasnik RS" br. 91/06, 128/06, 120/08, 71/10 i 1/11; u daljnjem tekstu: Zakon RS) i Zakon o porezu na prihod DBBiH ("Službeni glasnik DBBiH" br. 60/10; u daljnjem tekstu: Zakon DBBiH). Shodno navedenom, Ustavni sud zapaža da zakonodavstvo oba entiteta i DBBiH, primjenom principa teritorijalnosti, na isti način definiraju kategorije "rezidenta" i "nerezidenta" u svrhu utvrđivanja i plaćanja

poreza na dohodak kao prihoda relevantne administrativno-teritorijalne jedinice.

30. Ustavni sud ponovo naglašava da je oblast reguliranja i naplate direktnih poreza u nadležnosti entiteta i DBBiH, kao i da je porezni sistem oblast u kojoj javna vlast ima široku diskrecionu ocjenu, počevši od propisivanja ko se smatra poreznim obveznikom, koji su prihodi oporezivi a koji ne, utvrđivanja porezne stope, pa do propisivanja kategorija koje su sasvim izuzete od plaćanja poreza ili propisivanja poreznih olakšica. Ovo proizlazi ne samo iz složenog ustavnopravnog uređenja Bosne i Hercegovine i podijeljene nadležnosti između Bosne i Hercegovine, entiteta i DBBiH, već i iz prostorne dimenzije poreza na dohodak, odnosno primjene teritorijalnog principa u vezi sa plaćanjem poreza na dohodak fizičkih lica. Prema općeprihvaćenom principu teritorijalnosti, lica koja imaju prebivalište ili uobičajeno boravište na određenoj teritoriji, na istoj toj teritoriji imaju i obavezu plaćanja poreza na ukupan dohodak ostvaren u poreznom periodu, odnosno imaju neograničenu poreznu obavezu. S druge stane, lica koja nemaju prebivalište ili uobičajeno boravište na određenoj teritoriji na kojoj ostvaruju neki oporezivi dohodak, imaju samo ograničenu poreznu obavezu na toj teritoriji – da plate porez samo na dohodak ostvaren na toj teritoriji.

31. U vezi sa navedenim, može se zaključiti da se i definiranje pojma "rezidenta" i "nerezidenta" u spornom zakonu zasniva na principu teritorijalnosti unutar složenog ustavnopravnog uređenja Bosne i Hercegovine, u kojem postoji ustavno razgraničenje nadležnosti administrativno-teritorijalnih jedinica u vezi sa uređenjem i naplatom direktnih poreza. Prema mišljenju Ustavnog suda, definiranje kategorija poreznih obveznika i opsega njihovih obaveza u odnosu na porez na dohodak po teritorijalnom principu ni na koji način ne pokreće pitanje nejednakog tretmana državljana Bosne i Hercegovine. Naprotiv, s obzirom na isključivu nadležnost entiteta i DBBiH da reguliraju ovu oblast, kao i na široko polje slobodne procjene koje nadležni zakonodavac ima u izboru poreznog sistema i instrumenata koji će odgovarati ostvarenju planiranih fiskalnih i nefiskalnih ciljeva entiteta ili DBBiH, radi kojih se ostvarenja porezi i ubiru, Ustavni sud zapaža da se teritorijalni princip poreza na dohodak jednako primjenjuje na sve državljane Bosne i Hercegovine. Naime, iako je ova oblast, s obzirom na ustavnopravno uređenje, regulirana u tri posebna zakona, do sada provedenom reformom poreznog sistema postignuto je da zakoni entiteta i DBBiH na isti način definiraju poreznog obveznika, odnosno "rezidenta" i "nerezidenta", čime su svi državljani Bosne i Hercegovine stavljeni u isti položaj bez obzira na mjesto prebivališta.

32. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud ne može zaključiti da definiranje poreznih obveznika kako je to učinjeno u članu 2. spornog zakona otvara pitanje diskriminacije zabranjene članom II/4. Ustava Bosne i Hercegovine ili članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Također, ovakvim legislativnim djelovanjem u oblasti uređenja poreza na dohodak fizičkih lica, zakonodavac ni na koji način nije doveo u pitanje pravo na državljanstvo iz člana I/7. Ustava Bosne i Hercegovine. Također, Ustavni sud zaključuje da u članu 2. spornog zakona nema ničega što bi na bilo koji način ograničilo ili dovelo u pitanje pravo bilo kojeg državljanina Bosne i Hercegovine da slobodno odabere mjesto prebivališta ili da bi mu ograničilo slobodu kretanja u smislu člana II/3.m) Ustava Bosne i Hercegovine.


33. Dalje, podnosilac zahtjeva smatra da zakonsko definiranje kategorija "rezidenta" i "nerezidenta" vodi i diskriminaciji nerezidenata u vezi sa pravom na imovinu zato što, prema članu 24. spornog zakona, nerezidenti u FBiH nemaju pravo na lične odbitke, već to pravo imaju samo rezidenti. U vezi sa ovim pitanjem, Ustavni sud ukazuje na to da porezni podsticaji i porezne olakšice čine sastavni dio poreznog sistema i predstavljaju jedan od instrumenata porezne politike. Porezni podsticaji i olakšice predstavljaju ustupak koji država čini obveznicima, a koji se manifestira kroz umanjenje porezne osnovice, umanjenje obračunatog poreza ili kroz odlaganje poreznih obaveza. Ciljevi koje javna vlast želi ostvariti pružanjem poreznih podsticaja i olakšica poreznim obveznicima su različiti. To mogu biti stimuliranja privrednog rasta, ulaganja stranog kapitala, poboljšanja ekološke situacije, pravičnije i ravnomjernije raspodjele nacionalnog dohotka itd. To, opet, znači da zakonodavac u okviru utvrđivanja i reguliranja porezne politike propisuje slučajeve kada se poreznim obveznicima priznaju porezne olakšice, a sve u zavisnosti od cilja koji se želi ostvariti, pri čemu, kako je već rečeno, uživa široko polje slobodne procjene.

34. U konkretnom slučaju, članom 7. stav 1. spornog zakona propisano je da poreznu osnovicu za rezidente FBiH predstavlja ukupan oporezivi neto-dohodak ostvaren u toku poreznog perioda umanjen za ukupan godišnji iznos ličnog odbitka prema članu 24. spornog zakona. S druge strane, prema članu 7. stav 2. spornog zakona, poreznu osnovicu za nerezidente koji u FBiH obavljaju nesamostalnu djelatnost ili ostvaruju neki drugi prihod iz člana 2. stav 1. tačka 4 (od pokretne i nepokretne imovine, autorskih prava, patenata, licenci, ulaganja kapitala ili bilo koje druge djelatnosti koja rezultira ostvarenjem prihoda koji je oporeziv po zakonu) predstavlja samo isplaćeni dohodak, a ne ukupno ostvareni prihod. Pri tome, samo rezidenti imaju pravo na porezne olakšice iz člana 24. spornog zakona. Dalje, Ustavni sud ukazuje na to da, prema članu 18. Pravilnika o primjeni Zakona o porezu na dohodak (u daljnjem tekstu: Pravilnik), rezidenti pravo na lične odbitke i umanjenje porezne osnovice ostvaruju isključivo na osnovu porezne kartice koju isključivo rezidentima izdaje porezna uprava nadležna prema mjestu prebivališta poreznog obveznika. Iste ili približno iste odredbe imaju i Zakon RS i Zakon DBBiH, a sva tri zakona predviđaju mehanizme koji sprečavaju dvostruko oporezivanje građana Bosne i Hercegovine. U skladu s tim, porezni obveznik – rezident koji je ostvario neki oporezivi prihod van teritorije gdje ima prebivalište, prilikom podnošenja godišnje porezne prijave nadležnoj poreznoj upravi podnosi i dokaz da je takav njegov prihod oporezovan tamo gdje mu je taj prihod isplaćen. Na osnovu toga mu se taj iznos već naplaćenog poreza uračuna, u skladu sa zakonom, prilikom obračuna ukupnog godišnjeg poreza na prihod.

35. Ovakva rješenja, prema mišljenju Ustavnog suda, predstavljaju dosljedno provođenje teritorijalnog principa unutar nadležnosti FBiH, RS i DBBiH da urede i reguliraju pitanje porezne politike u okviru koje, kako je već rečeno, nadležni zakonodavac može propisati i porezne olakšice kao jedan od instrumenata porezne politike. Stoga, Ustavni sud smatra da propisivanje porezne osnovice i poreznih olakšica na način kako je to regulirano čl. 7. i 24. spornog zakona ne pokreće pitanje diskriminacije u vezi sa pravom na imovinu, već predstavlja dosljednu primjenu teritorijalnog principa porezne politike nadležne javne vlasti, u konkretnom

slučaju FBiH, što je, opet, rezultat složenog ustavnopravnog uređenja i širokih ovlaštenja nadležne javne vlasti da regulira i provodi poreznu politiku u skladu sa svojim nadležnostima, kako je to već obrazloženo.

36. Na osnovu navedenog, Ustavni sud smatra da su neosnovani navodi podnosioca zahtjeva da se definicijom pojma "rezidenta" i "nerezidenta" u članu 2. spornog zakona diskriminiraju državljani Bosne i Hercegovine, te da član 2. spornog zakona ne krši član II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i član 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju, niti na bilo koji drugi način pokreće pitanje kompatibilnosti navedene odredbe spornog zakona sa pravom na državljanstvo iz člana I/7. Ustava Bosne i Hercegovine ili pravom na slobodu kretanja i prebivališta iz člana II/3.m) Ustava Bosne i Hercegovine. Također, Ustavni sud smatra da propisivanje porezne osnovice i poreznih olakšica na način kako je to regulirano u čl. 7. i 24. spornog zakona ne pokreće pitanje prava na nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije u vezi sa pravom na imovinu iz člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

Ostali navodi

37. Podnosilac zahtjeva je postavio i pitanje ustavnosti odredaba čl. 2, 7. i 24. spornog zakona i u odnosu na čl. II/1, II/2. i II/6. Ustava Bosne i Hercegovine. U vezi sa ovim navodima, Ustavni sud ukazuje na to da navedene ustavne odredbe propisuju opće principe poštovanja najviših međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda, direktnu primjenu Evropske konvencije i obavezu svih institucija i nivoa javne vlasti da primjenjuju odredbe Evropske konvencije. Imajući u vidu suštinu podnesenog zahtjeva, te zaključke do kojih je Ustavni sud došao prilikom razmatranja pitanja navodnog diskriminirajućeg karaktera čl. 2, 7. i 24. spornog zakona, Ustavni suda smatra da se u konkretnom slučaju ni na koji način ne pokreće pitanje kompatibilnosti ovih odredaba spornog zakona sa navedenim ustavnim principima zaštite ljudskih prava. Također, Ustavni sud smatra da odredbe čl. 2, 7. i 24. spornog zakona ni na koji način ne pokreću ni pitanje diskriminacije iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije u vezi sa pravom na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije, a podnosilac zahtjeva u tom smislu nije ponudio bilo kakvu argumentaciju ili obrazloženje.

VII. Zaključak

38. Ustavni sud je zaključio da je, s obzirom na složeno ustavnopravno uređenje u Bosni i Hercegovini i podjelu nadležnosti, oblast direktnih poreza u nadležnosti entiteta i DBBiH, te da nadležni zakonodavac ima široko polje slobodne procjene u odabiru poreznog sistema i poreznih instrumenata koji su mu potrebni za ostvarenje ciljeva njegove porezne politike. Također, Ustavni sud je zaključio da se definicijom pojma "rezidenta" i "nerezidenta" u spornom zakonu ne diskriminiraju državljani Bosne i Hercegovine, pa slijedi da odredbe čl. 2, 7. i 24. spornog zakona nisu u suprotnosti sa čl. I/7, II/1, II/2, članom II/3. e), k) i m) i čl. II/4. i II/6. Ustava Bosne i Hercegovine i članom 14. Evropske konvencije u vezi sa članom 6. Evropske konvencije i članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, te sa članom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju.

39. Na osnovu člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.


40. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.

Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Prof. dr. Miodrag Simović, s. r.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u predmetu broj U 17/11, rješavajući zahtjev Kantonalnog suda u Goraždu (sutkinje Kantonalnog suda u Goraždu Milijane Bijelović), na temelju članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Miodrag Simović, predsjednik Valerija Galić, dopredsjednica Constance Grewe, dopredsjednica Seada Palavrić, dopredsjednica Tudor Pantiru, sudac Mato Tadić, sudac Mirsad Ćeman, sudac Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 30. ožujka 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se zahtjev Kantonalnog suda u Goraždu

(sutkinje Kantonalnog suda u Goraždu Milijane Bijelović) za ocjenu ustavnosti čl. 2, 7. i 24. Zakona o porezu na dohodak ("Službene novine Federacije BiH" br. 10/08, 9/10 i 44/11) sa čl. I/7, II/1, II/2, člankom II/3. (e), (k) i (m) i čl. II/4. i II/6. Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 14. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda u vezi sa člankom 6. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda i člankom 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, te sa člankom 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Utvrđuje se da su odredbe čl. 2, 7. i 24. Zakona o porezu na dohodak ("Službene novine Federacije BiH" br. 10/08, 9/10 i 44/11) sukladne čl. I/7, II/1, II/2, članku II/3. (e), (k) i (m) i čl. II/4. i II/6. Ustava Bosne i Hercegovine i članku 14. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda u vezi sa člankom 6. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda i člankom 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, te sa člankom 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. Kantonalni sud u Goraždu (sutkinja Kantonalnog suda Milijana Bijelović; u daljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva) podnio je 22. studenoga 2011. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zahtjev za ocjenu kompatibilnosti čl. 2, 7. i 24. Zakona o porezu na dohodak ("Službene novine FBiH" br. 10/08, 9/10 i 44/11; u daljnjem tekstu: sporni zakon) sa čl. I/7, II/1, II/2, II/3, II/4. i II/6. Ustava Bosne i Hercegovine i čl. 6. i 14. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija), člankom 1. Protokola broj 1 uz Europsku

konvenciju i člankom 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju.

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na temelju članka 22. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, od Zastupničkog doma i Doma naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Parlament FBiH) zatraženo je 16. prosinca 2011. godine da dostave odgovore na zahtjev.

3. Parlament FBiH nije dostavio odgovor na zahtjev. Međutim, Zastupnički dom Parlamenta FBiH je obavijestio Ustavni sud da je ovlastio Tomu Vidovića, predsjednika Zakonodavnopravnog povjerenstva Zastupničkog doma Parlamenta FBiH, i Seada Dizdarevića, šefa Službe radnih tijela u funkciji tajnika Doma, da zastupaju Zastupnički dom Parlamenta FBiH u postupku pred Ustavnim sudom.

III. Zahtjev a) Navodi iz zahtjeva

4. Podnositelj zahtjeva je naveo da je člankom 1. spornog zakona propisano da se tim zakonom propisuje način utvrđivanja i plaćanja poreza na dohodak fizičkih osoba u Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: FBiH), dok je člankom 2. spornog zakona propisano tko se smatra poreznim obveznikom. U st. 3. i 4. članka 2. spornog zakona, kako je dalje naveo podnositelj zahtjeva, definirane su kategorije "rezidenta" i "nerezidenta", pa je propisano da se rezidentom FBiH, u smislu spornog zakona, smatra fizička osoba koja: 1) ima prebivalište na teritoriju FBiH; 2) boravi na teritoriju FBiH neprekidno ili sa prekidima 183 ili više dana u bilo kojem poreznom razdoblju; i 3) ima prebivalište u FBiH a na temelju obavljanja nesamostalne djelatnosti izvan područja FBiH ostvaruje prihode iz federalnog proračuna i/ili proračuna Bosne i Hercegovine. Nerezidentom se, u smislu spornog zakona, smatra fizička osoba koja na teritoriju FBiH boravi manje od 183 dana.

5. Podnositelj zahtjeva navodi da ovakve odredbe znače da je za određivanje je li porezni obveznik rezident ili nerezident mjerodavno njegovo prebivalište ili boravište. U vezi s tim, podnositelj zahtjeva smatra da se ovakvim zakonskim opredjeljenjem zakonodavac nije vodio načelima pravednosti i jednakosti državljana Bosne i Hercegovine, obrazloživši da su, prema članku I/7. Ustava Bosne i Hercegovine, "svi državljani bilo kojeg entiteta, samim tim i državljani Bosne i Hercegovine", te da su Bosna i Hercegovina i oba entiteta "u obvezi osigurati razinu međunarodno priznatih ljudskih prava i temeljnih sloboda". Podnositelj zahtjeva navodi da se, prema članku 2. spornog zakona, fizička osoba – državljanin Bosne i Hercegovine sa mjestom prebivališta u entitetu Republika Srpska (u daljnjem tekstu: RS), koja obavlja nesamostalnu djelatnost u FBiH, smatra nerezidentom, te da je time "izjednačen sa strancem". Stoga, podnositelj zahtjeva smatra da zakonodavac nije uzeo u obzir ustavnu odredbu o državljanstvu, a zanemario je, kako dalje navodi: "Zakon o prebivalištu i boravištu koji članom 4. stav 3. propisuje da državljani mogu prijaviti samo jedno prebivalište na teritoriji Bosne i Hercegovine".

6. Podnositelj zahtjeva je istakao da, uzme li se u obzir činjenica da, kako navodi: "nemali broj državljana Bosne i Hercegovine sa prebivalištem na teritoriji [RS] obavlja djelatnost (samostalnu ili nesamostalnu) [u FBiH], kada [u FBiH] ne mogu imati prebivalište niti boravište, proizlazi da se pomenutim spornim zakonom krše međunarodno priznata ljudska prava i osnovne slobode, pravo na


imovinu, pravo na slobodu kretanja i prebivališta, na jednakost pred zakonom, na nediskriminaciju po bilo kojoj osnovi". Zbog toga, podnositelj zahtjeva smatra: "[da se] početnom odredbom ko se smatra rezidentom a ko nerezidentom, sa izjednačavanjem fizičkog lica sa prebivalištem [u RS] sa stranim državljaninom, zakonodavac već prilikom utvrđivanja građanskih obaveza ove grupe lica nije pridržavao poštivanja ljudskih prava".

7. Dalje, podnositelj zahtjeva smatra da je zakonodavac ovakvim zakonskim rješenjem prekršio ne samo odredbe Ustava Bosne i Hercegovine već i odredbe Europske konvencije i relevantnih protokola jer, kako obrazlaže, različito tretira osobe iz FBiH i iz RS. Naime, podnositelj zahtjeva smatra da osobe sa mjestom prebivališta u RS nisu u istoj situaciji kao i osobe sa prebivalištem u FBiH – rezidenti, jer je zakonodavac spornim zakonom u članku 7. stavak 2. propisao da je porezna osnovica za nerezidente isplaćeni dohodak (bez ukupnih odbitaka). Osim toga, zakonodavac je, kako je dalje navedeno, u članku 24. spornog zakona propisao da samo rezidenti imaju pravo na osobni odbitak za porezno razdoblje za koje postoji porezna obveza. Stoga, podnositelj zahtjeva navodi da zbog zakonske definicije "nerezidenta" i "rezidenta", nerezidenti nemaju pravo na umanjenje osnovice poreza na dohodak. U vezi s tim, podnositelj zahtjeva smatra da državljani Bosne i Hercegovine, bez obzira na kojem njezinom dijelu imaju prebivalište, ne mogu imati različit tretman već moraju imati iste obveze i uživati ista prava (olakšice) prema spornom zakonu. Također, podnositelj zahtjeva smatra da zakonodavac nije imao objektivno i razumno opravdanje za različit tretman nerezidenata u odnosu na rezidente, te da, kako je navedeno: "Porezne uprave i poslodavci primjenjujući Zakon diskriminišu lica iz entiteta [RS] i povređuju njihovo pravo na mirno uživanje imovine".

8. Imajući u vidu navedeno, u zahtjevu je navedeno da sutkinja koja postupa u upravnom sporu u kojem je postavljeno, između ostalog, pitanje prava nerezidenta na osobne odbitke, smatra da bi se primjenom pobijanih odredaba spornog zakona koje propisuju način utvrđivanja i plaćanja poreza na dohodak fizičkih osoba u FBiH kršile odredbe čl. I/7, II/1, II/2, II/3, II/4. i II/6. Ustava Bosne i Hercegovine i čl. 6. i 14. Europske konvencije, članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju i članka 1. Protokola broj 12, zato što bi se primjenom predmetnog zakona povrijedilo tužiteljevo pravo na imovinu, pravo na slobodu kretanja i prebivališta, na jednakost pred zakonom, na nediskriminaciju po bilo kojoj osnovi. Stoga, podnositelj zahtjeva predlaže da Ustavni sud donese odluku kojom će usvojiti zahtjev i utvrditi da odredbe čl. 2, 7. i 24. spornog zakona nisu u suglasnosti sa Ustavom Bosne i Hercegovine i navedenim odredbama Europske konvencije i navedenih protokola.

b) Činjenice predmeta povodom kojeg je podnesen zahtjev

9. Draško Lazar, nerezidentni porezni obveznik (u daljnjem tekstu: porezni obveznik), obratio se Kantonalnom poreznom uredu Goražde, Porezna ispostava Goražde (u daljnjem tekstu: Porezni ured), zahtjevom kojim je tražio povrat navodno više naplaćenog poreza na dohodak i oslobađanje dijela poreza koji je isplaćen za 2010. godinu. Porezna uprava je Rješenjem broj 13-5/1-15-173/11 od 19. travnja 2011. godine odbila zahtjev poreznog obveznika zato što "nije podnio Godišnju prijavu poreza na dohodak za 2010. godinu [...] do 31. marta 2011.

godine, te što mu je kao nerezidentu poslodavac, Kantonalno tužilaštvo Goražde, pravilno vršio obračun i uplatu poreza na dohodak za 2010. godinu". Porezna uprava je obrazložila da je porezni obveznik uposlen u Kantonalnom tužiteljstvu Goražde (u daljnjem tekstu: poslodavac), a da je njegovo "stalno mjesto boravišta" u Višegradu, Republika Srpska. Dalje, Porezna uprava je navela da je porezni obveznik nerezident koji nesamostalnu djelatnost obavlja na teritoriju FBiH, što je propisano člankom 2. stavak 1. točka 3. spornog zakona. Uvidom u Godišnje izvješće o ukupno isplaćenim plaćama i drugim osobnim primanjima obveznika, utvrđeno je da je poslodavac – isplatitelj plaće, pravilno obračunao i uplatio porez na dohodak poreznog obveznika za 2010. godinu. Dalje, Porezna uprava je navela da je obračunati porez na dohodak pravilno uplaćen prema mjestu gdje se nalazi sjedište poslodavca, odnosno isplatitelja naknade za rad, kako je to propisano člankom 37. točka 2. spornog zakona, a da porezni obveznik kao nerezident, prema spornom zakonu, nema pravo na osobne odbitke. Također, Porezna uprava je istakla da porezni obveznik nije tom tijelu "podnio ni Godišnju prijavu poreza na dohodak za 2010. godinu, da bi dokazao da ima određeni iznos više plaćenog odnosno preplaćenog poreza na dohodak, te da želi ostvariti pravo povrata poreza na dohodak, ukoliko dokaže da ima određeni iznos više plaćenog odnosno preplaćenog poreza na dohodak". Porezna uprava je navela da je utvrđeno da su poreznom obvezniku pravilno vršeni obračun i uplata poreza na dohodak za 2010. godinu, te da mu se "kao nerezidentu izdaje potvrda o plaćenom porezu na dohodak u [FBiH] shodno odredbama članka 62. točka 3. Pravilnika o primjeni [spornog zakona]". Stoga je zaključeno da se zahtjevu poreznog obveznika ne može udovoljiti jer je "kao nerezident u 2010. godini bio obveznik samo poreza na dohodak koji je pravilno obračunat i uplaćen".

10. Protiv prvostupanjskog rješenja porezni obveznik je izjavio žalbu Federalnom ministarstvu finansija/financija (u daljnjem tekstu: Ministarstvo). Ministarstvo je Rješenjem broj 03-15-737/10-J.D. od 4. listopada 2011. godine odbilo žalbu. U obrazloženju rješenja Ministarstvo je navelo da je prvostupanjsko tijelo, shodno članku 2. stavak 1. točka 3. i članku 37. stavak 2. spornog zakona, pravilno utvrdio da je porezni obveznik nerezident koji nesamostalno obavlja djelatnost na teritoriju Federacije BiH, da je uposlen u FBiH, a da mu je stalno mjesto boravka u RS. Također, Ministarstvo je navelo da je pravilno utvrđeno i da porezni obveznik nije podnio godišnju prijavu poreza na dohodak za 2010. godinu, shodno članku 36. stavak 1. spornog zakona, "kako bi dokazao da ima određeni iznos više plaćenog odnosno preplaćenog poreza na dohodak i da želi ostvariti pravo povrata poreza na dohodak". Ministarstvo je zaključilo da je prvostupanjsko tijelo pravilno utvrdilo da su poreznom obvezniku pravilno vršeni obračun i uplata poreza na dohodak za 2010. godinu. Također, Ministarstvo je obrazložilo da se njegovom zahtjevu "za oslobađanje poreza plaćenih u 2010. godini" ne može udovoljiti jer je "kao nerezident u 2010. godini bio obveznik samo poreza na dohodak koji je pravilno obračunat i uplaćen".

11. Porezni obveznik je protiv drugostupanjskog rješenja podnio tužbu Kantonalnom sudu tražeći da Kantonalni sud obveže Poreznu upravu da mu izvrši povrat viška uplaćenog poreza, te povrat iznosa koji bi mu, prema njegovom mišljenju, trebao biti priznat kao osobni odbitak. Porezni obveznik u tužbi navodi da mu


poslodavac nije pravilno obračunao porez na dohodak budući da su mu 2009. godine u dohodak uračunati i troškovi prijevoza koji, kako navodi, ne predstavljaju oporezivi prihod "na temelju članka 15. stavak 1. točka a. Pravilnika o primjeni [spornog] zakona u visini jedne i po mjesečne karte, koja prema potvrdi [...] iznosi 3.996,40 KM godišnje, te bi iznos za povrat iznosio 399,60 KM". Porezni obveznik je naveo da traži ovaj iznos na ime više naplaćenog poreza na dohodak "računajući dolaske na posao subotom i nedjeljom i odlazak kod supruge u Trebinje gdje živi". Dalje, porezni obveznik traži da mu se priznaju osobni odbici iz, kako navodi, "članka 16. stavak 4. navedenog pravilnika, 300 KM kao osnovni osobni odbitak, 150 KM za prvo dijete, 210 KM za drugo izdržavano dijete, ukupno 600 KM". Porezni obveznik, također, traži da mu sud dosudi iznos od 328,00 KM na ime "10% isplaćenog poreza u tijeku 2009. godine, koji je nezakonito ponovno oporezovan, mada se ne radi o prihodu, što ukupno iznosi 1.387,70 KM". Dalje, za 2010. godinu porezni obveznik traži povrat na ime osobnih odbitaka u ukupnom iznosu od 1.426,40 KM. Porezni obveznik je u tužbi naveo da mu je prekršeno pravo na pristup neovisnom i nepristranom tijelu uprave iz članka 6. Konvencije i pravo na imovinu. Također, porezni obveznik je u tužbi naveo da se nerezidentima ne dopušta pristup povlasticama kao rezidentima, što, prema njegovom mišljenju, predstavlja diskriminaciju na temelju mjesta prebivališta. U tom smislu, porezni obveznik je naveo: "Razlikovanje ljudi koji se sprečavaju u ostvarivanju prava na imovinu samo zato što dolaze na posao iz drugog entiteta predstavlja diskriminaciju".

IV. Relevantni propisi

12. U Ustavu Bosne i Hercegovine relevantne odredbe glase: Članak I/7 – Državljanstvo Postoji državljanstvo Bosne i Hercegovine, koje uređuje

Parlamentarna skupština, i državljanstvo svakog entiteta, koje uređuje svaki entiteti, pod uvjetom da:

a) Svi državljani nekog entiteta su, samim tim, državljani Bosne i Hercegovine. [...]

Članak II/1 – Ljudska prava i temeljne slobode Bosna i Hercegovina i oba entiteta osigurat će najviši

stupanj međunarodno priznatih ljudskih prava i temeljnih sloboda. [...]

Članak II/2 – Međunarodni standardi U Bosni i Hercegovini izravno se primjenjuju prava i

slobode garantirani Europskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda kao i njezinim protokolima. Ovi akti imaju prioritet nad svim drugim zakonima.

Članak II/3 – Popis prava Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju

ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje:

[...] e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima, i druga prava vezana za krivične postupke. [...] k) Pravo na imovinu. [...] m) Pravo na slobodu kretanja i prebivališta. Članak II/4 – Nediskriminacija Uživanje prava i sloboda predviđenih ovim člankom ili u

međunarodnim sporazumima navedenim u Aneksu I ovom Ustavu, osigurano je za sve osobe u Bosni i Hercegovini bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi kao što je spol, rasa, boja, jezik, vjera, političko i drugo uvjerenje, nacionalno ili socijalno podrijetlo, vezivanje za neku nacionalnu manjinu, imovina, rođenje ili drugi status.

13. U Zakonu o porezu na dohodak ("Službene novine FBiH" br. 10/08, 9/10 i 44/11, neslužbena prečišćena verzija) relevantne odredbe glase: 1. Temeljne odredbe Članak 1. (1) Ovim se Zakonom propisuje način utvrđivanja i

plaćanja poreza na dohodak fizičkih osoba u Federaciji Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Federacija).

2. Porezni obveznik Članak 2. (1) Obveznik poreza na dohodak je rezident Federacije i

nerezident koji ostvaruje dohodak, i to: 1) rezident koji ostvaruje dohodak na teritoriju Federacije

i izvan teritorija Federacije, 2) nerezident koji obavlja samostalnu djelatnost putem

stalnoga mjesta poslovanja na teritoriju Federacije, 3) nerezident koji obavlja nesamostalnu djelatnost na

teritoriju Federacije, 4) nerezident koji ostvaruje prihod na teritoriju

Federacije od pokretne i nepokretne imovine, autorskih prava, patenata, licencija, ulaganja kapitala, ili bilo koje druge djelatnosti koja rezultira ostvarenjem prihoda koji je oporeziv prema ovome Zakonu.

(2) Kada više fizičkih osoba zajednički ostvaruje dohodak, porezni je obveznik svaka fizička osoba posebice i to za svoj udjel koji ostvari u tako ostvarenome dohotku.

(3) Rezidentom Federacije u smislu ovoga Zakona smatra se:

1) fizička osoba koja ima prebivalište na teritoriju Federacije,

2) fizička osoba koja na teritoriju Federacije neprekidno ili s prekidima boravi 183 ili više dana u bilo kojem poreznom razdoblju,

3) fizička osoba koja ima prebivalište u Federaciji, a po osnovi obavljanja nesamostalne djelatnosti izvan područja Federacije ostvaruje prihode iz federalnog proračuna i/ili proračuna Bosne i Hercegovine.

(4) Nerezidentom, u smislu ovoga Zakona, smatra se fizička osoba koja na teritoriju Federacije boravi manje od 183 dana.

(5) Pod stalnim mjestom poslovanja podrazumijeva se mjesto gdje je djelatnost registrirana.

4. Predmet oporezivanja Članak 4. Porezom na dohodak oporezuju se dohoci koje porezni

obveznik ostvari od: 1) nesamostalne djelatnosti, 2) samostalne djelatnosti, 3) imovine i imovinskih prava, 4) ulaganja kapitala, 5) sudjelovanja u nagradnim igrama i igrama na sreću. 7. Osnovica poreza na dohodak Član 7. (1) Osnovicu poreza na dohodak rezidenta predstavlja

razlika između ukupnih oporezivih prihoda stečenih u jednom poreznom razdoblju i ukupnih odbitaka koji se mogu priznati u svezi sa stjecanjem tog prihoda (preneseni gubitak, rashodi nužni za stjecanje tog prihoda i osobni odbitak).

(2) Osnovicu poreza na dohodak nerezidenta iz članka 2. stavak (1) toč. 3) i 4) ovoga Zakona predstavlja isplaćeni dohodak. [...]

III. USKLAĐIVANJE DOHOTKA 1. Osobni odbitak Članak 24. (1) Rezidentnim se poreznim obveznicima ukupan iznos

ostvarenog dohotka prema članku 4. ovoga Zakona umanjuje


za osnovni osobni odbitak u visini od 3.600,00 KM za porezno razdoblje za koje postoji obveza plaćanja poreza. Ako je porezno razdoblje kraće od kalendarske godine, osnovni osobni odbitak se, prema članku 8. stavak (3) ovoga Zakona, razmjerno umanjuje i računa se u korist poreznog obveznika na puni mjesec.

(2) Rezidentni porezni obveznici mogu odbiti i osobni odbitak:

1) 0,5 osnovnog osobnog odbitka iz stavka (1) ovoga članka za uzdržavanog bračnog druga,

2) 0,5 osnovnog osobnog odbitka iz stavka (1) ovoga članka za uzdržavano prvo dijete,

3) 0,7 osnovnog osobnog odbitka iz stavka (1) ovoga članka za uzdržavano drugo dijete,

4) 0,9 osnovnog osobnog odbitka iz stavka (1) ovoga članka za uzdržavano treće i svako sljedeće dijete,

5) 0,3 osnovnog osobnog odbitka iz stavka (1) ovoga članka za svakog drugog uzdržavanog člana uže obitelji,

6) 0,3 osnovnog osobnog odbitka iz stavka (1) ovoga članka za utvrđenu osobnu invalidnost, kao i za utvrđenu invalidnost svakog člana uže obitelji koje porezni obveznik uzdržava.

2. Porezni kredit Članak 25. (1) Ako fizička osoba iz Federacije stekne dohodak u

stranoj državi ili u Republici Srpskoj ili u Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: drugi teritorij Bosne i Hercegovine), ostvareni prihod se oporezuje i u Federaciji i u stranoj državi ili na drugom teritoriju Bosne i Hercegovine. U tom slučaju porez na dohodak koji je plaćen u stranoj državi ili na drugom teritoriju Bosne i Hercegovine odbija se od poreza na dohodak u Federaciji.

(2) Umanjenje poreza na dohodak u Federaciji za plaćene poreze u inozemstvu ili na drugom teritoriju Bosne i Hercegovine u poreznom razdoblju ne može prijeći visinu poreza na dohodak izračunatog primjenom stopa poreza na dohodak Federacije za poreznog obveznika za to porezno razdoblje.

(3) Obvezniku poreza na dohodak u Federaciji može se umanjiti porez na dohodak za iznos poreza koji je platio u stranoj državi ili na drugom teritoriju Bosne i Hercegovine isključivo na osnovi pravovaljane dokumentacije ovjerene od mjerodavnih tijela strane države ili drugog teritorija Bosne i Hercegovine.

IV. POSTUPAK UTVRĐIVANJA I NAPLATE POREZA 1. Utvrđivanje akontacije poreza na dohodak od

nesamostalne djelatnosti Članak 27. [...] (4) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne

djelatnosti, koji se ostvaruje kod poslodavca kojem uposlenik nije dostavio svoju poreznu karticu, obračunava se mjesečno od porezne osnovice koju čine svi oporezivi prihodi od nesamostalne djelatnosti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjeni za plaćene rashode iz članka 11. ovoga Zakona primjenom stope od 10%. [...]

2. Porezna kartica Članak 28. (1) Iznose mjesečnih akontacija poreza na dohodak od

obavljanja nesamostalne djelatnosti za uposlenika obračunava, obustavlja i uplaćuje poslodavac, odnosno isplatitelj plaća i drugih oporezivih naknada za rad. Pravo na umanjenje osnovice za obračun mjesečne akontacije poreza na dohodak, sukladno članku 24. st. od (1) do (6) ovoga Zakona, uposlenik stječe na osnovi svoje porezne kartice, koju je poslodavcu odnosno isplatitelju naknade za rad dostavio pri zasnivanju

radnog odnosa. Na osobni zahtjev uposlenika, poreznu karticu s utvrđenim čimbenikom njegovog osobnog odbitka besplatno izdaje Porezna uprava. Poslodavac je poreznu karticu dužan čuvati sve dok se ta osoba nalazi kod njega u radnom odnosu.

9. Utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak Članak 35. (1) Porez na dohodak, za koji je propisana obveza

podnošenja godišnje porezne prijave, porezni obveznik obračunava po isteku poreznog razdoblja.

(2) Porez na dohodak obračunava se po stopi iz članka 9. ovoga Zakona na poreznu osnovicu utvrđenu sukladno članku 7. ovoga Zakona.

(4) Rezidentu koji dohodak ostvari u inozemstvu, odnosno na drugom teritoriju Bosne i Hercegovine, porez na dohodak bit će utvrđen na osnovi odredbi ovoga Zakona uz priznavanje plaćenog poreza po odbitku i akontacija poreza na dohodak plaćenih u inozemstvu, odnosno na drugom teritoriju Bosne i Hercegovine. [...]

(5) Kod utvrđivanja poreza na dohodak u jednom poreznom razdoblju, a radi izbjegavanja dvostrukog oporezivanja, prednost pred odredbama ovoga Zakona imaju odredbe ratificiranih međunarodnih ugovora ili sporazuma (konvencija) o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja.

11. Mjesto plaćanja poreza Članak 37. (1) Porez na dohodak od nesamostalne djelatnosti, koji

ostvare rezidenti, a koji je utvrđen sukladno članku 27. ovoga Zakona, plaća se prema mjestu prebivališta poreznog obveznika.

(2) Porez na dohodak od nesamostalne djelatnosti koji ostvare nerezidenti Federacije i strani državljani, a koji je utvrđen sukladno članku 27. ovoga Zakona, plaća se prema mjestu gdje se nalazi sjedište poslodavca odnosno isplatitelja naknade za rad. 14. U Pravilniku o primjeni Zakona o porezu na dohodak

("Službene novine FBiH" br. 67/08, 4/10, 86/10, 10/11 i 53/11, neslužbena prečišćena verzija) relevantne odredbe glase: 2. Predmet oporezivanja Članak 3. (1) Predmet oporezivanja je dohodak koji fizička osoba iz

članka 2. Zakona ostvari tijekom poreznog razdoblja iz svih izvora utvrđenih člankom 4. Zakona, a koji čini razliku između ostvarenih prihoda koji se, u smislu odredbi Zakona, smatraju oporezivim prihodima i rashoda koji se kao nužni za ostvarenje tih prihoda, mogu odbiti.

(2) Sukladno članku 14. stavak (1) Zakona, predmet oporezivanja su i svi prihodi od nesamostalne i/ili samostalne djelatnosti, kao i po osnovu imovine i imovinskih prava, ostvareni u novcu i/ili u stvarima i/ili uslugama, po osnovu obavljanja neregistrirane djelatnosti (radom na crno ili obavljanjem samostalne djelatnosti bez odobrenja nadležnog organa).

6. Utvrđivanje i plaćanje akontacije poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti

Članak 16. (1) Akontacija poreza na dohodak od nesamostalne

djelatnosti obračunava se mjesečno po stopi iz članka 9. Zakona, od porezne osnovice koju čine svi oporezivi prihodi od nesamostalne djelatnosti koje je uposlenik ostvario kod tog poslodavca u tom mjesecu, umanjena za obračunate i uplaćene obvezne doprinose iz plaće i za iznos mjesečnih osobnih odbitaka iz članka 24. st. (1) do (5) Zakona.

(2) Pri utvrđivanju mjesečne akontacije poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti osobni odbitci utvrđuju se na osnovu porezne kartice (obrazac PK-1002) koju uposlenik


dostavi poslodavcu pri zasnivanju ili tijekom radnog odnosa. Iznos osobnog odbitka se utvrđuje množenjem ukupnog faktora osobnog odbitka iz porezne kartice sa mjesečnim iznosom osnovnog osobnog odbitka (300,00 KM).

(3) Iznimno od st. (1) i (2) ovog članka, pri utvrđivanju akontacije poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti bez porezne kartice, osnovica poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti utvrđuje se kao razlika između oporezivih prihoda od nesamostalne djelatnosti i obveznih doprinosa iz osnovice.

(4) Osobni odbitci koji se rezidentnom poreznom obvezniku mogu priznati na osnovu porezne kartice kod utvrđivanja osnovice za obračun mjesečne akontacije poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti, iznose:

a) 300,00 KM - osnovni osobni odbitak poreznog obveznika

b) 150,00 KM - za izdržavanog bračnog druga, c) 150,00 KM - za prvo dijete, d) 210,00 KM - za drugo dijete, e) 270,00 KM - za treće izdržavano dijete i svako dalje

izdržavano dijete, f) 90,00 KM - za svakog drugog izdržavanog člana uže

obitelji, g) 90,00 KM - za vlastitu invalidnost i invalidnost svakog

člana uže obitelji koje porezni obveznik izdržava. [...] 8. Porezna kartica 8.1. Izdavanje porezne kartice Članak 18. (1) Porezna kartica (obrazac PK-1002) je evidencija sa

podatcima o ukupnom faktoru osobnog odbitka poreznog obveznika - rezidenta na temelju kojeg on ostvaruje svoje pravo na osnovni osobni odbitak i umanjenje porezne osnovice po osnovi izdržavanja članova uže obitelji i/ili po osnovu eventualne invalidnosti tih članova ili samog poreznog obveznika. Poreznu karticu besplatno izdaje Porezna uprava na pismeni dokumentirani zahtjev poreznog obveznika.

(2) Obveznici poreza na dohodak po osnovi nesamostalne djelatnosti (uposlenici) na temelju porezne kartice stječu pravo na umanjenje porezne osnovice već kod utvrđivanja i plaćanja mjesečne akontacije poreza, ukoliko su svoju poreznu karticu dostavili svom poslodavcu odnosno isplatitelju dohotka po osnovi nesamostalne djelatnosti. [...]

(8) Porezna uprava će po saznanju proglasiti nevažećim porezne kartice fizičkih osoba koje su:

[...] b) prestale biti rezidenti Federacije BiH; [...] 9. Obveze poslodavca u postupku oporezivanja dohotka

od nesamostalne djelatnosti 9.1. Obveza obračunavanja, obustave i uplate poreza Članak 21. [...] (4) Ako porezni obveznik nema prebivalište u Federaciji,

uplata akontacije poreza na dohodak od nesamostalne djelatnosti vrši se prema sjedištu poslodavca.

VIII. OSOBNI ODBITAK Članak 58. (1) Rezidentni obveznik poreza na dohodak, u skladu sa

člankom 24. stavak (1) Zakona, ima pravo na osnovni osobni odbitak u visini od 300,00 KM mjesečno odnosno najviše 3.600,00 KM godišnje (ako je tijekom poreznog razdoblja svih 12 mjeseci ostvarivao dohodak odnosno bio registriran kao obveznik poreza na dohodak). Rezidentni porezni obveznik ima pravo i na osobne odbitke po osnovi izdržavanih članova uže obitelji i po osnovu vlastitog invaliditeta i/ili invaliditeta članova uže obitelji koje izdržava u skladu sa člankom 24. st. (2) do (6) Zakona. [...]

(4) Pravo na osobne odbitke iz stavka (1) ovoga članka, može se ostvariti samo na temelju porezne kartice koju je poreznom obvezniku na njegov zahtjev izdala Porezna uprava. [...]

XI. OPOREZIVANJE DOHOTKA KOJI OSTVARE NEREZIDENTI NA TERITORIJU FEDERACIJE

Članak 62. (1) Rezidentni isplatitelji koji dohodak isplaćuju

nerezidentnim poreznim obveznicima, dužni su pri svakoj isplati dohotka obračunati, obustaviti i uplatiti porez na dohodak, sukladno odredbama Zakona. [...]

(3) Na zahtjev nerezidenta nadležna organizacijska jedinica Porezne uprave dužna je nerezidentu izdati potvrdu o plaćenom porezu na dohodak u Federaciji.

Članak 63. [...] (2) Rezidentni porezni obveznici podnose godišnju

poreznu prijavu za dohodak ostvaren u i izvan Federacije a nerezidentni porezni obveznici samo za dohodak ostvaren u Federaciji.

Članak 64. U skladu sa člankom 36. st. (4) i (5) Zakona, godišnju

poreznu prijavu nisu dužni podnijeti porezni obveznici poreza na dohodak:

1) uposlenici koji su ostvarili dohodak od nesamostalne djelatnosti u i izvan Federacije samo od jednog rezidentnog poslodavca a koji u istom poreznom razdoblju nisu ostvarili dohotke iz drugih izvora. [...]

Članak 70. (1) Porez koji rezidentni porezni obveznik plati na

dohodak koji ostvari izvan teritorije Federacije (u drugoj državi i/ili drugom entitetu BiH i/ili Brčko Distriktu BiH) priznat će se kao plaćeni porez na dohodak u Federaciji, do iznosa koji bi na taj dohodak obveznik bio dužan platiti prema odredbama Zakona o porezu na dohodak, osim ako ugovorima o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije određeno.

(2) Porez plaćen izvan Federacije može se priznati samo na temelju potvrde nadležnog poreznog organa.

(3) Plaćeni porez izvan Federacije može se uračunati samo ako odgovara federalnom porezu na dohodak i to do visine obračunatog poreza na dohodak utvrđenog u skladu sa Zakonom. [...]

V. Dopustivost

15. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva, Ustavni sud je pošao od odredbe članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine. Članak VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: c) Ustavni sud će imati nadležnost za pitanja koja mu

podnese bilo koji sud u Bosni i Hercegovini, a koja se tiču toga je li neki zakon o čijoj valjanosti ovisi njegova odluka sukladno ovom Ustavu, s Europskom konvencijom za ljudska prava i temeljne slobode i njezinim protokolima, ili sa zakonima Bosne i Hercegovine, ili koja se tiču postojanja ili djelokruga nekog općeg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za odluku suda. 16. Zahtjev za ocjenu ustavnosti podnio je Kantonalni sud

(sutkinja Kantonalnog suda Milijana Bijelović), što znači da je zahtjev podnijela ovlaštena osoba iz članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 5/10 od 26. studenoga 2010. godine, točke 7-14, objavljena u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 37/11). Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 17. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud smatra da je predmetni zahtjev dopustiv zato što ga je


podnio ovlašteni subjekt, te da ne postoji nijedan formalni razlog iz članka 17. stavak 1. Pravila Ustavnog suda zbog kojeg zahtjev ne bi bio dopustiv.

VI. Meritum

17. Podnositelj zahtjeva traži da Ustavni sud odluči o kompatibilnosti čl. 2, 7. i 24. spornog zakona sa čl. I/7, II/1, II/2, II/3, II/4. i II/6. Ustava Bosne i Hercegovine i čl. 6. i 14. Europske konvencije, člankom 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju i člankom 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju. Podnositelj zahtjeva smatra da sporne odredbe diskriminiraju državljane Bosne i Hercegovine koji se prema spornom zakonu ne smatraju rezidentima u FBiH, odnosno koji imaju prebivalište ili boravište na teritoriju RS. U vezi s tim, podnositelj zahtjeva navodi da je pobijana odredba članka 2. spornog zakona diskriminirajuća i suprotna odredbi članka I/7. Ustava Bosne i Hercegovine, koja propisuje pravo na državljanstvo. Na ovaj način se, prema mišljenju podnositelja zahtjeva, krši i pravo na slobodu kretanja i prebivališta iz članka II/3.(m) Ustava Bosne i Hercegovine. Također, podnositelj zahtjeva smatra da zbog takvog definiranja postoji i različit tretman nerezidenata u odredbama čl. 7. i 24. spornog zakona, te da uskraćivanje nerezidentima prava na osobne odbitke vodi diskriminaciji suprotnoj članku II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članku 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju u vezi sa pravom na pravično suđenje i pravom na imovinu iz članka II/3.(e) i (k) Ustava Bosne i Hercegovine, te kršenju članka 14. u vezi sa pravom na imovinu i pravom na pravično suđenje.

Relevantna opća načela u vezi sa navodnom diskriminacijom

18. Članak II/4. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Uživanje prava i sloboda predviđenih ovim člankom ili u

međunarodnim sporazumima navedenim u Aneksu I ovom Ustavu, osigurano je za sve osobe u Bosni i Hercegovini bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi kao što je spol, rasa, boja, jezik, vjera, političko i drugo uvjerenje, nacionalno ili socijalno podrijetlo, vezivanje za neku nacionalnu manjinu, imovina, rođenje ili drugi status. 19. Članak 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju glasi:

Članak 1. Opća zabrana diskriminacije 1. Uživanje svih prava određenih zakonom osigurat će se

bez diskriminacije na bilo kojoj osnovi kao što je spol, rasa, boja kože, jezik, vjera, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno podrijetlo, pripadnost nacionalnoj manjini, imovina, rođenje ili drugi status.

2. Nikoga ne smiju diskriminirati javna tijela na bilo kojoj osnovi, kako je i navedeno u stavku 1. 20. U vezi sa navodima podnositelja zahtjeva o

diskriminirajućem karakteru svih spornih odredaba u kontekstu članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i u vezi sa Protokolom broj 12 uz Europsku konvenciju, Ustavni sud naglašava da članak 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju sadrži opće načelo zabrane diskriminacije i garantira uživanje svih prava određenih zakonom bez diskriminacije na bilo kojoj osnovi kao što su spol, rasa, boja kože, jezik, vjera, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno podrijetlo, pripadnost nacionalnoj manjini, imovina, rođenje ili drugi status. Dalje, odredbe Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju podrazumijevaju i da javna tijela nikoga ne mogu diskriminirati prema bilo kojoj osnovi. Dakle, temeljno

načelo nediskriminacije prošireno je i na domaće zakone, a ne samo na prava garantirana Europskom konvencijom.

21. Ustavni sud, također, ukazuje na to da još ne postoji značajna praksa ni Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski sud), niti Ustavnog suda u vezi sa tumačenjem odredaba Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju. Stoga je za Ustavni sud značajno tumačenje koje je Europski sud dao u odluci koju je donio u predmetu Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine (vidi Europski sud, Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, presuda od 22. prosinca 2009. godine, aplikacije br. 27996/06 i 34836/06). U toj odluci, Europski sud je naveo: "Smisao diskriminacije [je] konstantno interpretiran u praksi Suda u okviru razmatranja člana 14. Europske konvencije. U suštini, ova praksa je jasno ustanovila da 'diskriminacija' znači različit tretman, bez objektivnog i razumnog opravdanja, osoba u istoj situaciji (vidi paragrafi 42-44 gore i izvore koji ih citiraju). Izvori koriste isti termin diskriminacije u pogledu člana 1. Protokola broj 12. Bez obzira na razliku između ove dvije odredbe, značenje ovog termina u članu 1. Protokola broj 12 ima intenciju da bude identičan sa terminom iz člana 14. (vidi Eksplanatorni izvještaj Protokola broj 12 18). Stoga Sud ne vidi nijedan razlog da odstupi od utvrđene interpretacije 'diskriminacije', kako je gore u tekstu objašnjeno, kada isti termin primjenjuje u okviru člana 1. Protokola broj 12". Europski sud je u navedenom predmetu zaključio da je došlo do kršenja prava iz članka 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju, gotovo u cijelosti upućujući na svoje zaključke u istoj odluci u pogledu kršenja članka 14. Europske konvencije u vezi sa člankom 3. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

22. Primjenjujući navedena načela na konkretan slučaj, Ustavni sud podsjeća na to da, prema praksi Europskog suda, diskriminacija postoji ako se osoba ili grupa osoba koje se nalaze u analognoj situaciji različito tretiraju na temelju spola, rase, boje, jezika, vjere [...] u pogledu uživanja prava iz Europske konvencije, a ne postoji objektivno i razumno opravdanje za takav tretman ili ako ne postoji odnos proporcionalnosti između upotrijebljenih sredstava i legitimnog cilja koji se želi postići (vidi Europski sud, Belgijski jezični slučaj, presuda od 9. veljače 1967. godine, serija A, broj 6, stavak 10). Pri tome je irelevantno je li diskriminacija posljedica različitog zakonskog tretmana ili primjene samog zakona (vidi Europski sud, Irska protiv Velike Britanije, presuda od 18. siječnja 1978. godine, serija A, broj 25, stavak 226).

23. Prema praksi Europskog i Ustavnog suda, neki akt ili propis je diskriminirajući ako pravi razliku između pojedinaca ili grupa koje se nalaze u sličnoj situaciji, te ako u tom razlikovanju izostane objektivno i razumno opravdanje, odnosno ako nije bilo razumnog odnosa proporcionalnosti između upotrijebljenih sredstava i ciljeva čijem ostvarenju se teži.

24. U konkretnom slučaju, podnositelj zahtjeva smatra da su osobe – državljani Bosne i Hercegovine koji imaju prebivalište u RS a uposleni su u FBiH diskriminirani u odnosu na osobe – državljane Bosne i Hercegovine koji imaju prebivalište i uposleni su u FBiH: 1) zato što ih sporni zakon definira kao nerezidente, čime ih tretira kao strance iako su državljani Bosne i Hercegovine, suprotno članku I/7. Ustava Bosne i Hercegovine i pravu na slobodu kretanja i prebivališta, što predstavlja diskriminaciju suprotnu članku II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članku 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju i 2) zato što im onemogućava da kao i


rezidenti koriste pravo na osobne odbitke u odnosu na porez na dohodak, čime se krši pravo nerezidenata na nediskriminaciju u vezi sa pravom na imovinu i pravom na pravično suđenje.

25. Ustavni sud najprije ukazuje na to da se općenito može reći da su porezi temeljni i najznačajniji izvor prihoda u svakoj zemlji. Porez je instrument kojim država prikuplja sredstva potrebna za financiranje državnih potreba (financiranje državnog aparata, policije, vojske, pravosuđa, financiranje odgoja i obrazovanja, financiranje određenih socijalnih davanja, zdravstva, financiranje određenih infrastrukturnih projekata, davanje poticaja i subvencija, itd.). Moderna država je, u biti, porezna država koja preko poreza preraspodjeljuje veliki dio nacionalnog dohotka i, na temelju raznovrsnih efekata oporezivanja, ostvaruje ciljeve fiskalne, socijalne, ekonomske i razvojne politike. Glavne karakteristike poreza su: prinudnost davanja, derivativnost koja proističe iz financijske autonomije i financijske suverenosti države, nepovratnost, odsustvo neposredne protunaknade, načelo državljanstva, načelo teritorijalnosti i načelo neograničene porezne obveze kao izvanredno načelo teritorijalnosti po kojem se terete osobe koje imaju mjesto prebivališta u i izvan zemlje (porezno se terete sve osobe s prebivalištem u zemlji koja je uvela poreznu obvezu, a koja ostvaruju prihode u i izvan zemlje, dok se radi izbjegavanja dvostrukog oporezivanja sklapaju ugovori), javnost ubiranja i ubiranje u novcu. Na temelju ovih karakteristika, može se reći da su porezi u suvremenim državama nepovratni, derivativni prihodi države koji se ubiru na temelju financijskog suvereniteta države, za koje se ne daje neposredna protunaknada i koje država ubire u javnom interesu kao novčani prihod po načelu teritorijalnosti.

26. Oporezivanje, dakle, predstavlja oduzimanje jednog dijela dohotka od poreznih obveznika u korist države i javnopravnih tijela. To je vrlo složen proces, kako ekonomski i financijski, tako i socijalni i ima različita djelovanja. Porezni sustavi suvremenih država međusobno se razlikuju ne samo u odnosu na sastavne elemente nego i u pogledu učešća pojedinih poreznih oblika u strukturi javnih prihoda fiskalnog karaktera. Ove razlike nastaju zbog različitih čimbenika, od kojih su najvažniji: razvijenost privrede, društveno-ekonomsko uređenje, fleksibilnost pojedinih poreza, struktura radne snage, stupanj otvorenosti ekonomije itd. Porezni propisi se razlikuju, kako u pogledu ciljeva, tako i u načinu zahvaćanja ekonomske snage obveznika, financijskih potreba i postizanja drugih, prvenstveno ekonomskih i socijalnih ciljeva. Također, kroz porezni sustav, kao dio fiskalnog sustava, održava se političko i društveno-ekonomsko uređenje. Iako, općenito, uspješna porezna politika treba se voditi općepriznatim načelima oporezivanja, kao što su ekonomska načela (načelo efikasnosti, umjerenosti poreznog opterećenja, načelo izbora poreznog izvora, načelo fleksibilnosti i sl.), države imaju široko polje slobodne procjene u vezi sa reguliranjem utvrđivanja i naplate poreza i izborom instrumenata porezne politike, ovisno o potrebi i ciljevima svojih ekonomskih, fiskalnih, socijalnih i drugih politika. Međutim, bitna karakteristika oporezivanja je i ta da odredbe poreznih zakona, bez obzira kakav porezni sustav država izabere, trebaju biti jasne, precizne i razumljive poreznim obveznicima.

27. U složenom ustavnopravnom sustavu Bosne i Hercegovine, porezni sustav se sastoji od izravnih i

neizravnih poreza, a nadležnost je podijeljena: oblast neizravnog oporezivanja prenesena je na državnu razinu sukladno Ustavu Bosne i Hercegovine, dok je oblast reguliranja i naplate izravnih poreza ostala u nadležnosti entiteta: FBiH i RS, te Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: DBBiH). Dakle, izravni porezi (porez na dohodak, porez na dobit i porez na imovinu), prema ustavnopravnom uređenju u Bosni i Hercegovini, predstavljaju prihode entiteta i DBBiH sukladno zakonima koje ove administrativno-teritorijalne jedinice donesu sukladno svojoj nadležnosti.

28. Dalje, Ustavni sud ukazuje na to da je u FBiH provedena reforma sustava izravnog oporezivanja usvajanjem spornog zakona 2008. godine. Do tada, u FBiH se u oblasti izravnog oporezivanja primjenjivalo tzv. cedularno oporezivanje prihoda fizičkih osoba – građana, koje je definiralo različite vrste prihoda pojedinca sa posebno određenim osnovicama za oporezivanje, poreznim stopama, olakšicama, oslobođenjima i, sukladno tome, utvrđivanjem nekoliko različitih oblika poreza. U takvom složenom sustavu, pored ostalih slabosti, bilo je omogućeno i dvostruko, pa i višestruko oporezivanje pojedinih prihoda, a cijela oblast izravnog oporezivanja bila je regulirana odredbama više od 20 kantonalnih zakonskih i podzakonskih propisa. S obzirom na takvu složenost, ali i potrebu da se sustav izravnog oporezivanja u FBiH harmonizira sa istim takvim sustavom u RS i DBBiH, provedena je sustavna reforma koja je rezultirala, između ostalog, i spornim zakonom. Također, cilj reforme je bio i da se omogući stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora u BiH kao i da se svim poreznim obveznicima omoguće isti ili približno isti uvjeti za jednak tretman pred zakonom.

29. U konkretnom slučaju, podnositelj zahtjeva prvo postavlja pitanje ustavnosti članka 2. spornog zakona navodeći da se zakonskim rješenjem sadržanim u toj odredbi, odnosno definiranjem kategorija "rezidenta" i "nerezidenta" kao poreznih obveznika, diskriminiraju državljani Bosne i Hercegovine i to, kako iz zahtjeva proizlazi, po osnovi njihovog prebivališta i mjesta obavljanja nesamostalne djelatnosti, što je, prema mišljenju podnositelja zahtjeva, suprotno čl. I/7. i II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članku 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje na to da sporni zakon u članku 2, sukladno teritorijalnom načelu, utvrđuje kao porezne obveznike rezidente koji, između ostalog, imaju prebivalište na teritoriju FBiH, a ostvaruju dohodak u ili izvan teritorija FBiH. Također, porezni obveznici su i nerezidenti koji obavljaju nesamostalnu djelatnost na teritoriju FBiH ili tu ostvaruju neki drugi prihod propisan člankom 2. stavak 1. točka 4. spornog zakona, ali nemaju prebivalište na teritoriju FBiH, odnosno na tom teritoriju borave manje od 183 dana u poreznom razdoblju – kalendarskoj godini. Ustavni sud zapaža da ista rješenja imaju i Zakon o porezu na prihod RS ("Službeni glasnik RS" br. 91/06, 128/06, 120/08, 71/10 i 1/11; u daljnjem tekstu: Zakon RS) i Zakon o porezu na prihod DBBiH ("Službeni glasnik DBBiH" br. 60/10; u daljnjem tekstu: Zakon DBBiH). Shodno navedenom, Ustavni sud zapaža da zakonodavstvo oba entiteta i DBBiH, primjenom načela teritorijalnosti, na isti način definiraju kategorije "rezidenta" i "nerezidenta" u svrhu utvrđivanja i plaćanja poreza na dohodak kao prihoda relevantne administrativ-no-teritorijalne jedinice.

30. Ustavni sud ponovno naglašava da je oblast reguliranja i naplate izravnih poreza u nadležnosti entiteta i DBBiH,


kao i da je porezni sustav oblast u kojoj javna vlast ima široku diskrecijsku ocjenu, počevši od propisivanja tko se smatra poreznim obveznikom, koji su prihodi oporezivi a koji ne, utvrđivanja porezne stope, pa do propisivanja kategorija koje su sasvim izuzete od plaćanja poreza ili propisivanja poreznih olakšica. Ovo proizlazi ne samo iz složenog ustavnopravnog uređenja Bosne i Hercegovine i podijeljene nadležnosti između Bosne i Hercegovine, entiteta i DBBiH, već i iz prostorne dimenzije poreza na dohodak, odnosno primjene teritorijalnog načela u vezi sa plaćanjem poreza na dohodak fizičkih osoba. Prema općeprihvaćenom načelu teritorijalnosti, osobe koje imaju prebivalište ili uobičajeno boravište na određenom teritoriju, na istom tom teritoriju imaju i obvezu plaćanja poreza na ukupan dohodak ostvaren u poreznom razdoblju, odnosno imaju neograničenu poreznu obvezu. S druge stane, osobe koje nemaju prebivalište ili uobičajeno boravište na određenom teritoriju na kojem ostvaruju neki oporezivi dohodak, imaju samo ograničenu poreznu obvezu na tom teritoriju – da plate porez samo na dohodak ostvaren na tom teritoriju.

31. U vezi sa navedenim, može se zaključiti da se i definiranje pojma "rezidenta" i "nerezidenta" u spornom zakonu temelji na načelu teritorijalnosti unutar složenog ustavnopravnog uređenja Bosne i Hercegovine, u kojem postoji ustavno razgraničenje nadležnosti administrativno-teritorijalnih jedinica u vezi sa uređenjem i naplatom izravnih poreza. Prema mišljenju Ustavnog suda, definiranje kategorija poreznih obveznika i opsega njihovih obveza u odnosu na porez na dohodak po teritorijalnom načelu ni na koji način ne pokreće pitanje nejednakog tretmana državljana Bosne i Hercegovine. Naprotiv, s obzirom na isključivu nadležnost entiteta i DBBiH da reguliraju ovu oblast, kao i na široko polje slobodne procjene koje nadležni zakonodavac ima u izboru poreznog sustava i instrumenata koji će odgovarati ostvarenju planiranih fiskalnih i nefiskalnih ciljeva entiteta ili DBBiH, radi kojih se ostvarenja porezi i ubiru, Ustavni sud zapaža da se teritorijalno načelo poreza na dohodak jednako primjenjuje na sve državljane Bosne i Hercegovine. Naime, iako je ova oblast, s obzirom na ustavnopravno uređenje, regulirana u tri posebna zakona, do sada provedenom reformom poreznog sustava postignuto je da zakoni entiteta i DBBiH na isti način definiraju poreznog obveznika, odnosno "rezidenta" i "nerezidenta", čime su svi državljani Bosne i Hercegovine stavljeni u isti položaj bez obzira na mjesto prebivališta.

32. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud ne može zaključiti da definiranje poreznih obveznika kako je to učinjeno u članku 2. spornog zakona otvara pitanje diskriminacije zabranjene člankom II/4. Ustava Bosne i Hercegovine ili člankom 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Također, ovakvim legislativnim djelovanjem u oblasti uređenja poreza na dohodak fizičkih osoba, zakonodavac ni na koji način nije doveo u pitanje pravo na državljanstvo iz članka I/7. Ustava Bosne i Hercegovine. Također, Ustavni sud zaključuje da u članku 2. spornog zakona nema ničega što bi na bilo koji način ograničilo ili dovelo u pitanje pravo bilo kojeg državljanina Bosne i Hercegovine da slobodno odabere mjesto prebivališta ili da bi mu ograničilo slobodu kretanja u smislu članka II/3.(m) Ustava Bosne i Hercegovine.

33. Dalje, podnositelj zahtjeva smatra da zakonsko definiranje kategorija "rezidenta" i "nerezidenta" vodi i diskriminaciji nerezidenata u vezi sa pravom na imovinu zato što, prema

članku 24. spornog zakona, nerezidenti u FBiH nemaju pravo na osobne odbitke, već to pravo imaju samo rezidenti. U vezi sa ovim pitanjem, Ustavni sud ukazuje na to da porezni poticaji i porezne olakšice čine sastavni dio poreznog sustava i predstavljaju jedan od instrumenata porezne politike. Porezni poticaji i olakšice predstavljaju ustupak koji država čini obveznicima, a koji se manifestira kroz umanjenje porezne osnovice, umanjenje obračunatog poreza ili kroz odlaganje poreznih obveza. Ciljevi koje javna vlast želi ostvariti pružanjem poreznih poticaja i olakšica poreznim obveznicima su različiti. To mogu biti stimuliranja gospodarskog rasta, ulaganja stranog kapitala, poboljšanja ekološke situacije, pravičnije i ravnomjernije raspodjele nacionalnog dohotka itd. To, opet, znači da zakonodavac u okviru utvrđivanja i reguliranja porezne politike propisuje slučajeve kada se poreznim obveznicima priznaju porezne olakšice, a sve u ovisnosti o cilju koji se želi ostvariti, pri čemu, kako je već rečeno, uživa široko polje slobodne procjene.

34. U konkretnom slučaju, člankom 7. stavak 1. spornog zakona propisano je da poreznu osnovicu za rezidente FBiH predstavlja ukupan oporezivi neto-dohodak ostvaren tijekom poreznog razdoblja umanjen za ukupan godišnji iznos osobnog odbitka prema članku 24. spornog zakona. S druge strane, prema članku 7. stavak 2. spornog zakona, poreznu osnovicu za nerezidente koji u FBiH obavljaju nesamostalnu djelatnost ili ostvaruju neki drugi prihod iz članka 2. stavak 1. točka 4 (od pokretne i nepokretne imovine, autorskih prava, patenata, licenci, ulaganja kapitala ili bilo koje druge djelatnosti koja rezultira ostvarenjem prihoda koji je oporeziv po zakonu) predstavlja samo isplaćeni dohodak, a ne ukupno ostvareni prihod. Pri tome, samo rezidenti imaju pravo na porezne olakšice iz članka 24. spornog zakona. Dalje, Ustavni sud ukazuje na to da, prema članku 18. Pravilnika o primjeni Zakona o porezu na dohodak (u daljnjem tekstu: Pravilnik), rezidenti pravo na osobne odbitke i umanjenje porezne osnovice ostvaruju isključivo na temelju porezne kartice koju isključivo rezidentima izdaje porezna uprava nadležna prema mjestu prebivališta poreznog obveznika. Iste ili približno iste odredbe imaju i Zakon RS i Zakon DBBiH, a sva tri zakona predviđaju mehanizme koji sprečavaju dvostruko oporezivanje građana Bosne i Hercegovine. Sukladno tome, porezni obveznik – rezident koji je ostvario neki oporezivi prihod izvan teritorija gdje ima prebivalište, prilikom podnošenja godišnje porezne prijave nadležnoj poreznoj upravi podnosi i dokaz da je takav njegov prihod oporezovan tamo gdje mu je taj prihod isplaćen. Na temelju toga mu se taj iznos već naplaćenog poreza uračuna, sukladno zakonu, prilikom obračuna ukupnog godišnjeg poreza na prihod.

35. Ovakva rješenja, prema mišljenju Ustavnog suda, predstavljaju dosljedno provođenje teritorijalnog načela unutar nadležnosti FBiH, RS i DBBiH da urede i reguliraju pitanje porezne politike u okviru koje, kako je već rečeno, nadležni zakonodavac može propisati i porezne olakšice kao jedan od instrumenata porezne politike. Stoga, Ustavni sud smatra da propisivanje porezne osnovice i poreznih olakšica na način kako je to regulirano čl. 7. i 24. spornog zakona ne pokreće pitanje diskriminacije u vezi sa pravom na imovinu, već predstavlja dosljednu primjenu teritorijalnog načela porezne politike nadležne javne vlasti, u konkretnom slučaju FBiH, što je, opet, rezultat složenog ustavnopravnog uređenja i širokih ovlaštenja nadležne


javne vlasti da regulira i provodi poreznu politiku sukladno svojim nadležnostima, kako je to već obrazloženo.

36. Na temelju navedenog, Ustavni sud smatra da su neosnovani navodi podnositelja zahtjeva da se definicijom pojma "rezidenta" i "nerezidenta" u članku 2. spornog zakona diskriminiraju državljani Bosne i Hercegovine, te da članak 2. spornog zakona ne krši članak II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članak 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju, niti na bilo koji drugi način pokreće pitanje kompatibilnosti navedene odredbe spornog zakona sa pravom na državljanstvo iz članka I/7. Ustava Bosne i Hercegovine ili pravom na slobodu kretanja i prebivališta iz članka II/3.(m) Ustava Bosne i Hercegovine. Također, Ustavni sud smatra da propisivanje porezne osnovice i poreznih olakšica na način kako je to regulirano u čl. 7. i 24. spornog zakona ne pokreće pitanje prava na nediskriminaciju iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije u vezi sa pravom na imovinu iz članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

Ostali navodi

37. Podnositelj zahtjeva je postavio i pitanje ustavnosti odredaba čl. 2, 7. i 24. spornog zakona i u odnosu na čl. II/1, II/2. i II/6. Ustava Bosne i Hercegovine. U vezi sa ovim navodima, Ustavni sud ukazuje na to da navedene ustavne odredbe propisuju opća načela poštovanja najviših međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava i temeljnih sloboda, izravnu primjenu Europske konvencije i obvezu svih institucija i razina javne vlasti da primjenjuju odredbe Europske konvencije. Imajući u vidu suštinu podnesenog zahtjeva, te zaključke do kojih je Ustavni sud došao prilikom razmatranja pitanja navodnog diskriminirajućeg karaktera čl. 2, 7. i 24. spornog zakona, Ustavni suda smatra da se u konkretnom slučaju ni na koji način ne pokreće pitanje kompatibilnosti ovih odredaba spornog zakona sa navedenim ustavnim načelima zaštite ljudskih prava. Također, Ustavni sud smatra da odredbe čl. 2, 7. i 24. spornog zakona ni na koji način ne pokreću ni pitanje diskriminacije iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije u vezi sa pravom na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije, a podnositelj zahtjeva u tom smislu nije ponudio bilo kakvu argumentaciju ili obrazloženje.

VII. Zaključak

38. Ustavni sud je zaključio da je, s obzirom na složeno ustavnopravno uređenje u Bosni i Hercegovini i podjelu nadležnosti, oblast izravnih poreza u nadležnosti entiteta i DBBiH, te da nadležni zakonodavac ima široko polje slobodne procjene u odabiru poreznog sustava i poreznih instrumenata koji su mu potrebni za ostvarenje ciljeva njegove porezne politike. Također, Ustavni sud je zaključio da se definicijom pojma "rezidenta" i "nerezidenta" u spornom zakonu ne diskriminiraju državljani Bosne i Hercegovine, pa slijedi da odredbe čl. 2, 7. i 24. spornog zakona nisu u suprotnosti sa čl. I/7, II/1, II/2, člankom II/3. (e), (k) i (m) i čl. II/4. i II/6. Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 14. Europske konvencije u vezi sa člankom 6. Europske konvencije i člankom 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, te sa člankom 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju.

39. Na temelju članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

40. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.

Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Prof. dr. Miodrag Simović, v. r.

Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву, у предмету број У 17/11, рјешавајући захтјев Кантоналног суда у Горажду (суткиње Кантоналног суда у Горажду Милијане Бијеловић), на основу члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

Миодраг Симовић, предсједник Валерија Галић, потпредсједница Constance Grewe, потпредсједница Сеада Палаврић, потпредсједница Tudor Pantiru, судија Мато Тадић, судија Мирсад Ћеман, судија Margarita Caca-Nikolovska, суткиња Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 30. марта 2012. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одбија се захтјев Кантоналног суда у Горажду

(суткиње Кантоналног суда у Горажду Милијане Бијеловић) за оцјену уставности чл. 2, 7 и 24 Закона о порезу на доходак ("Службене новине Федерације БиХ" бр. 10/08, 9/10 и 44/11) са чл. I/7, II/1, II/2, чланом II/3 е), к) и м) и чл. II/4 и II/6 Устава Босне и Херцеговине и чланом 14 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у вези са чланом 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, те са чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Утврђује се да су одредбе чл. 2, 7 и 24 Закона о порезу на доходак ("Службене новине Федерације БиХ" бр. 10/08, 9/10 и 44/11) у складу са чл. I/7, II/1, II/2, чланом II/3 е), к) и м) и чл. II/4 и II/6 Устава Босне и Херцеговине и чланом 14 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у вези са чланом 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, те са чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и у "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

I. Увод

1. Кантонални суд у Горажду (суткиња Кантоналног суда Милијана Бијеловић; у даљњем тексту: подносилац захтјева) поднио је 22. новембра 2011. године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) захтјев за оцјену компатибилности чл. 2, 7 и 24 Закона о порезу на доходак ("Службене новине ФБиХ" бр. 10/08, 9/10 и


44/11; у даљњем тексту: спорни закон) са чл. I/7, II/1, II/2, II/3, II/4 и II/6 Устава Босне и Херцеговине и чл. 6 и 14 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију.

II. Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 22 став 1 Правила Уставног суда, од Представничког дома и Дома народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Парламент ФБиХ) затражено је 16. децембра 2011. године да доставе одговоре на захтјев.

3. Парламент ФБиХ није доставио одговор на захтјев. Међутим, Представнички дом Парламента ФБиХ је обавијестио Уставни суд да је овластио Тому Видовића, предсједника Законодавноправне комисије Представничког дома Парламента ФБиХ, и Сеада Диздаревића, шефа Службе радних тијела у функцији секретара Дома, да заступају Представнички дом Парламента ФБиХ у поступку пред Уставним судом.

III. Захтјев а) Наводи из захтјева

4. Подносилац захтјева је навео да је чланом 1 спорног закона прописано да се тим законом прописује начин утврђивања и плаћања пореза на доходак физичких лица у Федерацији Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: ФБиХ), док је чланом 2 спорног закона прописано ко се сматра пореским обвезником. У ст. 3 и 4 члана 2 спорног закона, како је даље навео подносилац захтјева, дефинисане су категорије "резидента" и "нерезидента", па је прописано да се резидентом ФБиХ, у смислу спорног закона, сматра физичко лице које: 1) има пребивалиште на територији ФБиХ; 2) борави на територији ФБиХ непрекидно или са прекидима 183 или више дана у било којем пореском периоду; и 3) има пребивалиште у ФБиХ а на основу обављања несамосталне дјелатности ван подручја ФБиХ остварује приходе из федералног буџета и/или буџета Босне и Херцеговине. Нерезидентом се, у смислу спорног закона, сматра физичко лице које на територији ФБиХ борави мање од 183 дана.

5. Подносилац захтјева наводи да овакве одредбе значе да је за одређивање да ли је порески обвезник резидент или нерезидент мјеродавно његово пребивалиште или боравиште. У вези с тим, подносилац захтјева сматра да се оваквим законским опредјељењем законодавац није водио принципима праведности и једнакости држављана Босне и Херцеговине, образложивши да су, према члану I/7 Устава Босне и Херцеговине, "сви држављани било којег ентитета, самим тим и држављани Босне и Херцеговине", те да су Босна и Херцеговина и оба ентитета "у обавези да обезбиједе ниво међународно признатих људских права и основних слобода". Подносилац захтјева наводи да се, према члану 2 спорног закона, физичко лице – држављанин Босне и Херцеговине са мјестом пребивалишта у ентитету Република Српска (у даљњем тексту: РС), које обавља несамосталну дјелатност у ФБиХ, сматра нерезидентом, те да је тиме "изједначен са странцем". Стога, подносилац захтјева сматра да законодавац није узео у обзир уставну одредбу о држављанству, а занемарио је, како даље наводи: "Закон о

пребивалишту и боравишту који чланом 4. став 3. прописује да држављани могу пријавити само једно пребивалиште на територији Босне и Херцеговине".

6. Подносилац захтјева је истакао да, узме ли се у обзир чињеница да, како наводи: "немали број држављана Босне и Херцеговине са пребивалиштем на територији [РС] обавља дјелатност (самосталну или несамосталну) [у ФБиХ], када [у ФБиХ] не могу имати пребивалиште нити боравиште, произлази да се поменутим спорним законом крше међународно призната људска права и основне слободе, право на имовину, право на слободу кретања и пребивалишта, на једнакост пред законом, на недискриминацију по било којој основи". Због тога, подносилац захтјева сматра: "[да се] почетном одредбом ко се сматра резидентом а ко нерезидентом, са изједначавањем физичког лица са пребивалиштем [у РС] са страним држављанином, законодавац већ приликом утврђивања грађанских обавеза ове групе лица није придржавао поштивања људских права".

7. Даље, подносилац захтјева сматра да је законодавац оваквим законским рјешењем прекршио не само одредбе Устава Босне и Херцеговине већ и одредбе Европске конвенције и релевантних протокола јер, како образлаже, различито третира лица из ФБиХ и из РС. Наиме, подносилац захтјева сматра да лица са мјестом пребивалишта у РС нису у истој ситуацији као и лица са пребивалиштем у ФБиХ – резиденти, јер је законодавац спорним законом у члану 7 став 2 прописао да је пореска основица за нерезиденте исплаћени доходак (без укупних одбитака). Сем тога, законодавац је, како је даље наведено, у члану 24 спорног закона прописао да само резиденти имају право на лични одбитак за порески период за који постоји пореска обавеза. Стога, подносилац захтјева наводи да због законске дефиниције "нерезидента" и "резидента", нерезиденти немају право на умањење основице пореза на доходак. У вези с тим, подносилац захтјева сматра да држављани Босне и Херцеговине, без обзира на којем њеном дијелу имају пребивалиште, не могу имати различит третман већ морају имати исте обавезе и уживати иста права (олакшице) према спорном закону. Такође, подносилац захтјева сматра да законодавац није имао објективно и разумно оправдање за различит третман нерезидената у односу на резиденте, те да, како је наведено: "Порезне управе и послодавци примјењујући Закон дискриминишу лица из ентитета [РС] и повређују њихово право на мирно уживање имовине".

8. Имајући у виду наведено, у захтјеву је наведено да суткиња која поступа у управном спору у којем је постављено, између осталог, питање права нерезидента на личне одбитке, сматра да би се примјеном оспорених одредби спорног закона које прописују начин утврђивања и плаћања пореза на доходак физичких лица у ФБиХ кршиле одредбе чл. I/7, II/1, II/2, II/3, II/4 и II/6 Устава Босне и Херцеговине и чл. 6 и 14 Европске конвенције, члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана 1 Протокола број 12, зато што би се примјеном предметног закона повриједило тужиочево право на имовину, право на слободу кретања и пребивалишта, на једнакост пред законом, на недискриминацију по било којем основу. Стога, подносилац захтјева предлаже да Уставни суд донесе одлуку којом ће


усвојити захтјев и утврдити да одредбе чл. 2, 7 и 24 спорног закона нису у сагласности са Уставом Босне и Херцеговине и наведеним одредбама Европске конвенције и наведених протокола.

б) Чињенице предмета поводом којег је поднесен захтјев

9. Драшко Лазар, нерезидентни порески обвезник (у даљњем тексту: порески обвезник), обратио се Кантоналном пореском уреду Горажде, Пореска испостава Горажде (у даљњем тексту: Порески уред), захтјевом којим је тражио повраћај наводно више наплаћеног пореза на доходак и ослобађање дијела пореза који је исплаћен за 2010. годину. Пореска управа је Рјешењем број 13-5/1-15-173/11 од 19. априла 2011. године одбила захтјев пореског обвезника зато што "није поднио Годишњу пријаву пореза на доходак за 2010. годину [...] до 31. марта 2011. године, те што му је као нерезиденту послодавац, Кантонално тужилаштво Горажде, правилно вршио обрачун и уплату пореза на доходак за 2010. годину". Пореска управа је образложила да је порески обвезник запослен у Кантоналном тужилаштву Горажде (у даљњем тексту: послодавац), а да је његово "стално мјесто боравишта" у Вишеграду, Република Српска. Даље, Пореска управа је навела да је порески обвезник нерезидент који несамосталну дјелатност обавља на територији ФБиХ, што је прописано чланом 2 став 1 тачка 3 спорног закона. Увидом у Годишњи извјештај о укупно исплаћеним платама и другим личним примањима обвезника, утврђено је да је послодавац – исплатилац плате, правилно обрачунао и уплатио порез на доходак пореског обвезника за 2010. годину. Даље, Пореска управа је навела да је обрачунати порез на доходак правилно уплаћен према мјесту гдје се налази сједиште послодавца, односно исплатиоца накнаде за рад, како је то прописано чланом 37 тачка 2 спорног закона, а да порески обвезник као нерезидент, према спорном закону, нема право на личне одбитке. Такође, Пореска управа је истакла да порески обвезник није том органу "поднио ни Годишњу пријаву пореза на доходак за 2010. годину, да би доказао да има одређени износ више плаћеног односно преплаћеног пореза на доходак, те да жели да оствари право поврата пореза на доходак, уколико докаже да има одређени износ више плаћеног односно преплаћеног пореза на доходак". Пореска управа је навела да је утврђено да су пореском обвезнику правилно вршени обрачун и уплата пореза на доходак за 2010. годину, те да му се "као нерезиденту издаје потврда о плаћеном порезу на доходак у [ФБиХ] сходно одредбама члана 62. тачка 3. Правилника о примјени [спорног закона]". Стога је закључено да се захтјеву пореског обвезника не може удовољити јер је "као нерезидент у 2010. години био обвезник само пореза на доходак који је правилно обрачунат и уплаћен".

10. Против првостепеног рјешења порески обвезник је изјавио жалбу Федералном министарству финансија/финанција (у даљњем тексту: Министарство). Министарство је Рјешењем број 03-15-737/10-Ј.Д. од 4. октобра 2011. године одбило жалбу. У образложењу рјешења Министарство је навело да је првостепени орган, сходно члану 2 став 1 тачка 3 и члану 37 став 2 спорног закона, правилно утврдио да је порески обвезник нерезидент који несамостално обавља дјелатност на територији

Федерације БиХ, да је запослен у ФБиХ, а да му је стално мјесто боравка у РС. Такође, Министарство је навело да је правилно утврђено и да порески обвезник није поднио годишњу пријаву пореза на доходак за 2010. годину, сходно члану 36 став 1 спорног закона, "како би доказао да има одређени износ више плаћеног односно преплаћеног пореза на доходак и да жели да оствари право поврата пореза на доходак". Министарство је закључило да је првостепени орган правилно утврдио да су пореском обвезнику правилно вршени обрачун и уплата пореза на доходак за 2010. годину. Такође, Министарство је образложило да се његовом захтјеву "за ослобађање пореза плаћених у 2010. години" не може удовољити јер је "као нерезидент у 2010. години био обвезник само пореза на доходак који је правилно обрачунат и уплаћен".

11. Порески обвезник је против другостепеног рјешења поднио тужбу Кантоналном суду тражећи да Кантонални суд обавеже Пореску управу да му изврши повраћај вишка уплаћеног пореза, те повраћај износа који би му, према његовом мишљењу, требао бити признат као лични одбитак. Порески обвезник у тужби наводи да му послодавац није правилно обрачунао порез на доходак будући да су му 2009. године у доходак урачунати и трошкови превоза који, како наводи, не представљају опорезиви приход "на основу члана 15. став 1. тачка а. Правилника о примјени [спорног] закона у висини једне и по мјесечне карте, која према потврди [...] износи 3.996,40 КМ годишње, те би износ за поврат износио 399,60 КМ". Порески обвезник је навео да тражи овај износ на име више наплаћеног пореза на доходак "рачунајући доласке на посао суботом и недјељом и одлазак код супруге у Требиње гдје живи". Даље, порески обвезник тражи да му се признају лични одбици из, како наводи, "члана 16. став 4. наведеног правилника, 300 КМ као основни лични одбитак, 150 КМ за прво дијете, 210 КМ за друго издржавано дијете, укупно 600 КМ". Порески обвезник, такође, тражи да му суд досуди износ од 328,00 КМ на име "10% исплаћеног пореза у току 2009. године, који је незаконито поново опорезован, мада се не ради о приходу, што укупно износи 1.387,70 КМ". Даље, за 2010. годину порески обвезник тражи повраћај на име личних одбитака у укупном износу од 1.426,40 КМ. Порески обвезник је у тужби навео да му је прекршено право на приступ независном и непристрасном органу управе из члана 6 Конвенције и право на имовину. Такође, порески обвезник је у тужби навео да се нерезидентима не дозвољава приступ повластицама као резидентима, што, према његовом мишљењу, представља дискриминацију на основу мјеста пребивалишта. У том смислу, порески обвезник је навео: "Разликовање људи који се спречавају у остваривању права на имовину само зато што долазе на посао из другог ентитета представља дискриминацију".

IV. Релевантни прописи

12. У Уставу Босне и Херцеговине релевантне одредбе гласе: Члан I/7 – Држављанство Постоји држављанство Босне и Херцеговине, које

регулише Парламентарна скупштина, и држављанство сваког ентитета које регулише сваки ентитет, под условом:


а) Да су сви држављани сваког ентитета самим тим и држављани Босне и Херцеговине. [...]

Члан II/1 – Људска права и основне слободе Босна и Херцеговина и оба ентитета ће обезбиједити

највиши ниво међународно признатих људских права и основних слобода. [...]

Члан II/2 – Међународни стандарди Права и слободе предвиђене Европском конвенцијом

за заштиту људских права и основних слобода и њеним протоколима директно се примјењују у Босни и Херцеговини. Ови акти имају приоритет над свим другим законима.

Члан II/3 – Набрајање права Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају

људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

[...] е) Право на правичан поступак у грађанским и

кривичним стварима и друга права у вези с кривичним поступком. [...]

к) Право на имовину. [...] м) Право на слободу кретања и пребивалишта. Члан II/4 – Недискриминација Уживање права и слобода, предвиђених овим чланом

или међународним споразумима наведеним у Анексу I овог Устава, обезбеђено је свим лицима у Босни и Херцеговини без дискриминације по било којој основи као што су пол, раса, боја, језик, вјероисповијест, политичко и друго мишљење, национално или социјално поријекло или повезаност са националном мањином, имовина, рођење или други статус. 13. У Закону о порезу на доходак ("Службене новине

ФБиХ" бр. 10/08, 9/10 и 44/11, неслужбена пречишћена верзија) релевантне одредбе гласе: 1. Опште одредбе Члан 1. (1) Овим Законом прописује се начин утврђивања и

плаћања пореза на доходак физичких лица у Федерацији Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Федерација).

2. Порески обвезник Члан 2. (1) Обвезник пореза на доходак је резидент

Федерације и нерезидент који остварује доходак, и то: 1) резидент који остварује доходак на територији

Федерације и изван територије Федерације, 2) нерезидент који обавља самосталну дјелатност

путем сталног мјеста пословања на територији Федерације,

3) нерезидент који обавља несамосталну дјелатност на територији Федерације,

4) нерезидент који остварује приход на територији Федерације од покретне и непокретне имовине, ауторских права, патената, лиценци, улагања капитала, или било које друге дјелатности која резултује остварењем прихода који је опорезив по овом Закону.

(2) Када више физичких лица заједнички остварује доходак, порески обвезник је свако физичко лице посебно и то за удио који оствари у тако оствареном дохотку.

(3) Резидентом Федерације у смислу овог Закона сматра се:

1) физичко лице које има пребивалиште на територији Федерације,

2) физичко лице које на територији Федерације непрекидно или са прекидима борави 183 или више дана у било којем пореском периоду,

3) физичко лице које има пребивалиште у Федерацији а на основу обављања несамосталне дјелатности ван подручја Федерације остварује приходе из федералног буџета и/или буџета Босне и Херцеговине.

(4) Нерезидентом, у смислу овог Закона, сматра се физичко лице које на територији Федерације борави мање од 183 дана.

(5) Под сталним мјестом пословања подразумијева се мјесто гдје је дјелатност регистрована.

4. Предмет опорезивања Члан 4. Порезом на доходак опорезују се дохоци које порески

обвезник оствари од: 1) несамосталне дјелатности, 2) самосталне дјелатности, 3) имовине и имовинских права, 4) улагања капитала, 5) учешћа у наградним играма и играма на срећу. 7. Основица пореза на доходак Члан 7. (1) Основицу пореза на доходак резидента

представља разлика између укупних опорезивих прихода стечених у једном пореском периоду и укупних одбитака који се могу признати у вези са стицањем тог прихода (пренесени губитак, расходи нужни за стицање тог прихода и лични одбитак).

(2) Основицу пореза на доходак нерезидента из члана 2. став (1) тач. 3) и 4) овог Закона представља исплаћени доходак. [...]

III. УСКЛАЂИВАЊЕ ДОХОТКА 1. Лични одбитак Члан 24. (1) Резидентним пореским обвезницима се укупан

износ оствареног дохотка према члану 4. овог Закона умањује за основни лични одбитак у висини од 3.600,00 КМ за порески период за који постоји обавеза плаћања пореза. Ако је порески период краћи од календарске године, основни лични одбитак се, према члану 8. став (3) овог Закона, сразмјерно смањује и рачуна се у корист пореског обвезника на пуни мјесец.

(2) Резидентни порески обвезници могу одбити и лични одбитак:

1) 0,5 основног личног одбитка из става (1) овог члана за издржаваног брачног друга,

2) 0,5 основног личног одбитка из става (1) овог члана за издржавано прво дијете,

3) 0,7 основног личног одбитка из става (1) овог члана за издржавано друго дијете,

4) 0,9 основног личног одбитка из става (1) овог члана за издржавано треће и свако сљедеће дијете,

5) 0,3 основног личног одбитка из става (1) овог члана за сваког другог издржаваног члана уже породице,

6) 0,3 основног личног одбитка из става (1) овог члана за утврђену властиту инвалидност, као и за утврђену инвалидност сваког члана уже породице које порески обвезник издржава.

2. Порески кредит Члан 25. (1) Ако физичко лице из Федерације стекне доходак у

страној држави или у Републици Српској или у Брчко Дистрикту Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: друга територија Босне и Херцеговине) остварени приход се опорезује и у Федерацији и у страној држави или на другој територији Босне и Херцеговине. У том случају порез на доходак који је плаћен у страној држави или другој


територији Босне и Херцеговине одбија се од пореза на доходак у Федерацији.

(2) Умањење пореза на доходак у Федерацији за плаћене порезе у иностранству или на другој територији Босне и Херцеговине, у пореском периоду не може прећи висину пореза на доходак израчунатог примјеном стопа пореза на доходак Федерације за пореског обвезника за тај порески период.

(3) Обвезнику пореза на доходак у Федерацији може се умањити порез на доходак за износ пореза који је платио у страној држави или на другој територији Босне и Херцеговине искључиво на основу валидне документације која је овјерена од надлежних органа стране државе или друге територије Босне и Херцеговине.

IV. ПОСТУПАК УТВРЂИВАЊА И НАПЛАТЕ ПОРЕЗА

1. Утврђивање аконтације пореза на доходак од несамосталне дјелатности

Члан 27. [...] (4) Аконтација пореза на доходак од несамосталне

дјелатности, који се остварује код послодавца којем запосленик није доставио своју пореску картицу, обрачунава се мјесечно од пореске основице коју чине сви опорезиви приходи од несамосталне дјелатности које је запосленик остварио код тог послодавца у том мјесецу, умањени за плаћене расходе из члана 11. овог Закона, примјеном стопе од 10%. [...]

2. Пореска картица Члан 28. (1) Износе мјесечних аконтација пореза на доходак од

обављања несамосталне дјелатности за запосленика обрачунава, обуставља и уплаћује послодавац, односно исплатилац плата и других опорезивих накнада за рад. Право на умањење основице за обрачун мјесечне аконтације пореза на доходак у складу са чланом 24. ст. (1) до (6) овог Закона, запосленик стиче на основу своје пореске картице, коју је послодавцу, односно исплатиоцу накнаде за рад доставио при заснивању радног опдноса. На лични захтјев запосленика, пореску картицу са утврђеним фактором његовог личног одбитка бесплатно издаје Пореска управа. Послодавац је пореску картицу дужан чувати све док се то лице налази код њега у радном односу.

9. Утврђивање годишњег пореза на доходак Члан 35. (1) Порез на доходак, за који је прописана обавеза

подношења годишње пореске пријаве, порески обвезник обрачунава по истеку пореског периода.

(2) Порез на доходак се обрачунава по стопи из члана 9. овог Закона на пореску основицу утврђену у складу са чланом 7. овог Закона.

(4) Резиденту који доходак оствари у иностранству односно на другој територији Босне и Херцеговине, порез на доходак утврдиће се на основу одредби овог Закона уз признавање плаћеног пореза по одбитку и аконтација пореза на доходак плаћених у иностранству, односно на другој територији Босне и Херцеговине. [...]

(5) Код утврђивања пореза на доходак у једном пореском периоду, а у циљу избјегавања двоструког опорезивања, предност пред одредбама овог Закона имају одредбе ратификованих међународних уговора или споразума (конвенција) о избјегавању двоструког опорезивања.

11. Мјесто плаћања пореза Члан 37.

(1) Порез на доходак од несамосталне дјелатности, који остваре резиденти, а који је утврђен у складу са чланом 27. овог Закона, плаћа се према мјесту пребивалишта пореског обвезника.

(2) Порез на доходак од несамосталне дјелатности који остваре нерезиденти Федерације и страни држављани, а који је утврђен у складу са чланом 27. овог Закона, плаћа се према мјесту гдје се налази сједиште послодавца, односно исплатиоца накнаде за рад. 14. У Правилнику о примјени Закона о порезу на

доходак ("Службене новине ФБиХ" бр. 67/08, 4/10, 86/10, 10/11 и 53/11, неслужбена пречишћена верзија) релевантне одредбе гласе: 2. Предмет опорезивања Члан 3. (1) Предмет опорезивања је доходак који физичко

лице из члана 2. Закона оствари у току пореског периода из свих извора утврђених чланом 4. Закона, а који чини разлику између остварених прихода који се, у смислу одредби Закона, сматрају опорезивим приходима и расхода који се као нужни за остварење тих прихода, могу одбити.

(2) У складу са чланом 14. став (1) Закона, предмет опорезивања су и сви приходи од несамосталне и/или самосталне дјелатности, као и по основу имовине и имовинских права, остварени у новцу и/или у стварима и/или услугама, по основу обављања нерегистроване дјелатности (радом на црно или обављањем самосталне дјелатности без одобрења надлежног органа).

6. Утврђивање и плаћање аконтације пореза на доходак од несамосталне дјелатности

Члан 16. (1) Аконтација пореза на доходак од несамосталне

дјелатности обрачунава се мјесечно по стопи из члана 9. Закона, од пореске основице коју чине сви опорезиви приходи од несамосталне дјелатности које је запосленик остварио код тог послодавца у том мјесецу, умањена за обрачунате и уплаћене обавезне доприносе из плате и за износ мјесечних личних одбитака из члана 24. ст. (1) до (5) Закона.

(2) При утврђивању мјесечне аконтације пореза на доходак од несамосталне дјелатности лични одбици утврђују се на основу пореске картице (образац ПК-1002) коју запосленик достави послодавцу при заснивању или у току радног односа. Износ личног одбитка се утврђује множењем укупног фактора личног одбитка из пореске картице са мјесечним износом основног личног одбитка (300,00 КМ).

(3) Изузетно од ст. (1) и (2) овог члана, при утврђивању аконтације пореза на доходак од несамосталне дјелатности без пореске картице, основица пореза на доходак од несамосталне дјелатности утврђује се као разлика између опорезивих прихода од несамосталне дјелатности и обавезних доприноса из основице.

(4) Лични одбици који се резидентном пореском обвезнику могу признати на основу пореске картице код утврђивања основице за обрачун мјесечне аконтације пореза на доходак од несамосталне дјелатности, износе:

а) 300,00 КМ - основни лични одбитак пореског обвезника

б) 150,00 КМ - за издржаваног брачног друга, ц) 150,00 КМ - за прво дијете, д) 210,00 КМ - за друго дијете, е) 270,00 КМ - за треће издржавано дијете и свако

даље издржавано дијете, ф) 90,00 КМ - за сваког другог издржаваног члана

уже породице,


г) 90,00 КМ - за властиту инвалидност и инвалидност сваког члана уже породице које порески обвезник издржава. [...]

8. Пореска картица 8.1. Издавање пореске картице Члан 18. (1) Пореска картица (образац ПК-1002) је евиденција

са подацима о укупном фактору личног одбитка пореског обвезника - резидента на основу којег он остварује своје право на основни лични одбитак и умањење пореске основице по основу издржавања чланова уже породице и/или по основу евентуалне инвалидности тих чланова или самог пореског обвезника. Пореску картицу бесплатно издаје Пореска управа на писмени документовани захтјев пореског обвезника.

(2) Обвезници пореза на доходак по основу несамосталне дјелатности (запосленици) на основу пореске картице стичу право на умањење пореске основице већ код утврђивања и плаћања мјесечне аконтације пореза, уколико су своју пореску картицу доставили свом послодавцу односно исплатиоцу дохотка по основу несамосталне дјелатности. [...]

(8) Пореска управа ће по сазнању прогласити неважећим пореске картице физичких лица која су:

[...] б) престала бити резиденти Федерације БиХ; [...] 9. Обавезе послодавца у поступку опорезивања

дохотка од несамосталне дјелатности 9.1. Обавеза обрачунавања, обуставе и уплате пореза Члан 21. [...] (4) Ако порески обвезник нема пребивалиште у

Федерацији, уплата аконтације пореза на доходак од несамосталне дјелатности врши се према сједишту послодавца.

VIII. ЛИЧНИ ОДБИТАК Члан 58. (1) Резидентни обвезник пореза на доходак, у складу

са чланом 24. став (1) Закона, има право на основни лични одбитак у висини од 300,00 КМ мјесечно односно највише 3.600,00 КМ годишње (ако је у току пореског периода свих 12 мјесеци остваривао доходак односно био регистрован као обвезник пореза на доходак). Резидентни порески обвезник има право и на личне одбитке по основу издржаваних чланова уже породице и по основу властитог инвалидитета и/или инвалидитета чланова уже породице које издржава у складу са чланом 24. ст. (2) до (6) Закона. [...]

(4) Право на личне одбитке из става (1) овог члана, може се остварити само на основу пореске картице коју је пореском обвезнику на његов захтјев издала Пореска управа. [...]

XI. ОПОРЕЗИВАЊЕ ДОХОТКА КОЈИ ОСТВАРЕ НЕРЕЗИДЕНТИ НА ТЕРИТОРИЈИ ФЕДЕРАЦИЈЕ

Члан 62. (1) Резидентни исплатиоци који доходак исплаћују

нерезидентним пореским обвезницима, дужни су при свакој исплати дохотка обрачунати, обуставити и уплатити порез на доходак, у складу са одредбама Закона. [...]

(3) На захтјев нерезидента надлежна организациона јединица Пореске управе дужна је нерезиденту издати потврду о плаћеном порезу на доходак у Федерацији.

Члан 63. [...] (2) Резидентни порески обвезници подносе годишњу

пореску пријаву за доходак остварен у и изван Федерације

а нерезидентни порески обвезници само за доходак остварен у Федерацији.

Члан 64. У складу са чланом 36. ст. (4) и (5) Закона, годишњу

пореску пријаву нису дужни поднијети порески обвезници пореза на доходак:

1) запосленици који су остварили доходак од несамосталне дјелатности у и изван Федерације само од једног резидентног послодавца а који у истом пореском периоду нису остварили дохотке из других извора. [...]

Члан 70. (1) Порез који резидентни порески обвезник плати на

доходак који оствари изван територије Федерације (у другој држави и/или другом ентитету БиХ и/или Брчко Дистрикту БиХ) признаће се као плаћени порез на доходак у Федерацији, до износа који би на тај доходак обвезник био дужан платити према одредбама федералног Закона о порезу на доходак, осим ако уговорима о избјегавању двоструког опорезивања није другачије одређено.

(2) Порез плаћен изван Федерације може се признати само на основу потврде надлежног пореског органа.

(3) Плаћени порез изван Федерације може се урачунати само ако одговара федералном порезу на доходак и то до висине обрачунатог пореза на доходак утврђеног у складу са Законом. [...]

V. Допустивост

15. При испитивању допустивости захтјева, Уставни суд је пошао од одредбе члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине. Члан VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине гласи: ц) Уставни суд има надлежност у питањима која му

упути било који суд у Босни и Херцеговини, а односи се на то да ли је закон на чијој ваљаности почива његова одлука, сагласан са овим Уставом, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама и њеним протоколима, или са законима Босне и Херцеговине, или у погледу постојања или дјелокруга неког општег правила међународног јавног права које је од значаја за одлуку суда. 16. Захтјев за оцјену уставности поднио је Кантонални

суд (суткиња Кантоналног суда Милијана Бијеловић), што значи да је захтјев поднијело овлашћено лице из члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број У 5/10 од 26. новембра 2010. године, тачке 7-14, објављена у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 37/11). Имајући у виду одредбе члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине и члана 17 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд сматра да је предметни захтјев допустив зато што га је поднио овлашћени субјекат, те да не постоји ниједан формални разлог из члана 17 став 1 Правила Уставног суда због којег захтјев не би био допустив.

VI. Меритум

17. Подносилац захтјева тражи да Уставни суд одлучи о компатибилности чл. 2, 7 и 24 спорног закона са чл. I/7, II/1, II/2, II/3, II/4 и II/6 Устава Босне и Херцеговине и чл. 6 и 14 Европске конвенције, чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију. Подносилац захтјева сматра да спорне одредбе дискриминишу држављане Босне и Херцеговине који се према спорном закону не сматрају резидентима у ФБиХ, односно који имају пребивалиште или боравиште на територији РС. У вези с тим, подносилац захтјева наводи да је оспорена одредба


члана 2 спорног закона дискриминаторска и супротна одредби члана I/7 Устава Босне и Херцеговине, која прописује право на држављанство. На овај начин се, према мишљењу подносиоца захтјева, крши и право на слободу кретања и пребивалишта из члана II/3м) Устава Босне и Херцеговине. Такође, подносилац захтјева сматра да због таквог дефинисања постоји и различит третман нерезидената у одредбама чл. 7 и 24 спорног закона, те да ускраћивање нерезидентима права на личне одбитке води дискриминацији супротној члану II/4 Устава Босне и Херцеговине и члану 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију у вези са правом на правично суђење и правом на имовину из члана II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине, те кршењу члана 14 у вези са правом на имовину и правом на правично суђење.

Релевантни општи принципи у вези са наводном дискриминацијом

18. Члан II/4 Устава Босне и Херцеговине гласи: Уживање права и слобода, предвиђених овим чланом

или међународним споразумима наведеним у Анексу I овог Устава, обезбеђено је свим лицима у Босни и Херцеговини без дискриминације по било којој основи као што су пол, раса, боја, језик, вјероисповијест, политичко и друго мишљење, национално или социјално поријекло или повезаност са националном мањином, имовина, рођење или други статус. 19. Члан 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију

гласи: Члан 1. Општа забрана дискриминације 1. Уживање свих права одређених законом

обезбиједиће се без дискриминације на било ком основу као што је пол, раса, боја коже, језик, вјера, политичко или друго мишљење, национално или социјално поријекло, припадност националној мањини, имовина, рођење или други статус.

2. Никога не смију да дискриминишу јавни органи на било ком основу, како је и наведено у ставу 1. 20. У вези са наводима подносиоца захтјева о

дискриминаторском карактеру свих спорних одредби у контексту члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и у вези са Протоколом број 12 уз Европску конвенцију, Уставни суд наглашава да члан 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију садржи општи принцип забране дискриминације и гарантује уживање свих права одређених законом без дискриминације на било којем основу као што су пол, раса, боја коже, језик, вјера, политичко или друго мишљење, национално или социјално поријекло, припадност националној мањини, имовина, рођење или други статус. Даље, одредбе Протокола број 12 уз Европску конвенцију подразумијевају и да јавни органи никога не могу дискриминисати према било којем основу. Дакле, основни принцип недискриминације проширен је и на домаће законе, а не само на права гарантована Европском конвенцијом.

21. Уставни суд, такође, указује на то да још не постоји значајна пракса ни Европског суда за људска права (у даљњем тексту: Европски суд), нити Уставног суда у вези са тумачењем одредби Протокола број 12 уз Европску конвенцију. Стога је за Уставни суд значајно тумачење које је Европски суд дао у одлуци коју је донио у предмету Сејдић и Финци против Босне и Херцеговине (види Европски суд, Сејдић и

Финци против Босне и Херцеговине, пресуда од 22. децембра 2009. године, апликације бр. 27996/06 и 34836/06). У тој одлуци, Европски суд је навео: "Смисао дискриминације [је] константно интерпретиран у пракси Суда у оквиру разматрања члана 14. Европске конвенције. У суштини, ова пракса је јасно установила да 'дискриминација' значи различит третман, без објективног и разумног оправдања, особа у истој ситуацији (види параграфи 42-44 горе и изворе који их цитирају). Извори користе исти термин дискриминације у погледу члана 1. Протокола број 12. Без обзира на разлику између ове двије одредбе, значење овог термина у члану 1. Протокола број 12 има интенцију да буде идентичан са термином из члана 14. (види Експланаторни извјештај Протокола број 12 18). Стога Суд не види ниједан разлог да одступи од утврђене интерпретације 'дискриминације', како је горе у тексту објашњено, када исти термин примјењује у оквиру члана 1. Протокола број 12". Европски суд је у наведеном предмету закључио да је дошло до кршења права из члана 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију, готово у цијелости упућујући на своје закључке у истој одлуци у погледу кршења члана 14 Европске конвенције у вези са чланом 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

22. Примјењујући наведене принципе на конкретан случај, Уставни суд подсјећа на то да, према пракси Европског суда, дискриминација постоји ако се лице или група лица који се налазе у аналогној ситуацији различито третирају на основу пола, расе, боје, језика, вјере [...] у погледу уживања права из Европске конвенције, а не постоји објективно и разумно оправдање за такав третман или ако не постоји однос пропорционалности између употријебљених средстава и легитимног циља који се жели постићи (види Европски суд, Белгијски језички случај, пресуда од 9. фебруара 1967. године, серија А, број 6, став 10). При томе је ирелевантно је ли дискриминација посљедица различитог законског третмана или примјене самог закона (види Европски суд, Ирска против Велике Британије, пресуда од 18. јануара 1978. године, серија А, број 25, став 226).

23. Према пракси Европског и Уставног суда, неки акт или пропис је дискриминаторски ако прави разлику између појединаца или група које се налазе у сличној ситуацији, те ако у том разликовању изостане објективно и разумно оправдање, односно ако није било разумног односа пропорционалности између употријебљених средстава и циљева чијем остварењу се тежи.

24. У конкретном случају, подносилац захтјева сматра да су лица – држављани Босне и Херцеговине који имају пребивалиште у РС а запослени су у ФБиХ дискриминисани у односу на лица – држављане Босне и Херцеговине који имају пребивалиште и запослени су у ФБиХ: 1) зато што их спорни закон дефинише као нерезиденте, чиме их третира као странце иако су држављани Босне и Херцеговине, супротно члану I/7 Устава Босне и Херцеговине и праву на слободу кретања и пребивалишта, што представља дискриминацију супротну члану II/4 Устава Босне и Херцеговине и члану 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и 2) зато што им онемогућава да као и резиденти користе право на личне одбитке у односу на порез на доходак, чиме се крши право нерезидената


на недискриминацију у вези са правом на имовину и правом на правично суђење.

25. Уставни суд најприје указује на то да се генерално може рећи да су порези основни и најзначајнији извор прихода у свакој земљи. Порез је инструмент којим држава прикупља средства потребна за финансирање државних потреба (финансирање државног апарата, полиције, војске, правосуђа, финансирање васпитања и образовања, финансирање одређених социјалних давања, здравства, финансирање одређених инфраструктурних пројеката, давање подстицаја и субвенција, итд.). Модерна држава је, у суштини, пореска држава која преко пореза прерасподјељује велики дио националног дохотка и, на основу разноврсних ефеката опорезивања, остварује циљеве фискалне, социјалне, економске и развојне политике. Главне карактеристике пореза су: принудност давања, деривативност која проистиче из финансијске аутономије и финансијске суверености државе, неповратност, одсуство непосредне противнакнаде, принцип држављанства, принцип територијалности и принцип неограничене пореске обавезе као ванредни принцип територијалности по којем се терете лица која имају мјесто пребивалишта у и ван земље (порески се терете сва лица с пребивалиштем у земљи која је увела пореску обавезу, а која остварују приходе у и ван земље, док се ради избјегавања двоструког опорезивања склапају уговори), јавност убирања и убирање у новцу. На основу ових карактеристика, може се рећи да су порези у савременим државама неповратни, деривативни приходи државе који се убиру на основу финансијског суверенитета државе, за које се не даје непосредна противнакнада и које држава убире у јавном интересу као новчани приход по принципу територијалности.

26. Опорезивање, дакле, представља одузимање једног дијела дохотка од пореских обвезника у корист државе и јавноправних органа. То је врло сложен процес, како економски и финансијски, тако и социјални и има различита дјеловања. Порески системи савремених држава међусобно се разликују не само у односу на саставне елементе него и у погледу учешћа појединих пореских облика у структури јавних прихода фискалног карактера. Ове разлике настају због различитих фактора, од којих су најважнији: развијеност привреде, друштвено-економско уређење, флексибилност појединих пореза, структура радне снаге, степен отворености економије итд. Порески прописи се разликују, како у погледу циљева, тако и у начину захватања економске снаге обвезника, финансијских потреба и постизања других, првенствено економских и социјалних циљева. Такође, кроз порески систем, као дио фискалног система, одржава се политичко и друштвено-економско уређење. Иако, генерално, успјешна пореска политика треба да се води општепризнатим принципима опорезивања, као што су економски принципи (принцип ефикасности, умјерености пореског оптерећења, принцип избора пореског извора, принцип флексибилности и сл.), државе имају широко поље слободне процјене у вези са регулисањем утврђивања и наплате пореза и избором инструмената пореске политике, зависно од потреба и циљева својих економских, фискалних, социјалних и других политика. Међутим, битна карактеристика опорезивања је и та да одредбе пореских закона, без

обзира какав порески систем држава изабере, треба да буду јасне, прецизне и разумљиве пореским обвезницима.

27. У сложеном уставноправном систему Босне и Херцеговине, порески систем се састоји од директних и индиректних пореза, а надлежност је подијељена: област индиректног опорезивања пренесена је на државни ниво у складу са Уставом Босне и Херцеговине, док је област регулисања и наплате директних пореза остала у надлежности ентитета: ФБиХ и РС, те Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: ДББиХ). Дакле, директни порези (порез на доходак, порез на добит и порез на имовину), према уставноправном уређењу у Босни и Херцеговини, представљају приходе ентитета и ДББиХ у складу са законима које ове административно-територијалне јединице донесу у складу са својом надлежношћу.

28. Даље, Уставни суд указује на то да је у ФБиХ спроведена реформа система директног опорезивања усвајањем спорног закона 2008. године. До тада, у ФБиХ се у области директног опорезивања примјењивало тзв. цедуларно опорезивање прихода физичких лица – грађана, које је дефинисало различите врсте прихода појединца са посебно одређеним основицама за опорезивање, пореским стопама, олакшицама, ослобођењима и, у складу с тим, утврђивањем неколико различитих облика пореза. У таквом сложеном систему, поред осталих слабости, било је омогућено и двоструко, па и вишеструко опорезивање појединих прихода, а цијела област директног опорезивања била је регулисана одредбама више од 20 кантоналних законских и подзаконских прописа. С обзиром на такву сложеност, али и потребу да се систем директног опорезивања у ФБиХ хармонизује са истим таквим системом у РС и ДББиХ, спроведена је системска реформа која је резултирала, између осталог, и спорним законом. Такође, циљ реформе је био и да се омогући стварање јединственог економског простора у БиХ као и да се свим пореским обвезницима омогуће исти или приближно исти услови за једнак третман пред законом.

29. У конкретном случају, подносилац захтјева прво поставља питање уставности члана 2 спорног закона наводећи да се законским рјешењем садржаним у тој одредби, односно дефинисањем категорија "резидента" и "нерезидента" као пореских обвезника, дискриминишу држављани Босне и Херцеговине и то, како из захтјева произилази, по основу њиховог пребивалишта и мјеста обављања несамосталне дјелатности, што је, према мишљењу подносиоца захтјева, супротно чл. I/7 и II/4 Устава Босне и Херцеговине и члану 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију. У вези с тим, Уставни суд указује на то да спорни закон у члану 2, у складу са територијалним принципом, утврђује као пореске обвезнике резиденте који, између осталог, имају пребивалиште на територији ФБиХ, а остварују доходак у или ван територије ФБиХ. Такође, порески обвезници су и нерезиденти који обављају несамосталну дјелатност на територији ФБиХ или ту остварују неки други приход прописан чланом 2 став 1 тачка 4 спорног закона, али немају пребивалиште на територији ФБиХ, односно на тој територији бораве мање од 183 дана у пореском периоду – календарској години.


Уставни суд запажа да иста рјешења имају и Закон о порезу на приход РС ("Службени гласник РС" бр. 91/06, 128/06, 120/08, 71/10 и 1/11; у даљњем тексту: Закон РС) и Закон о порезу на приход ДББиХ ("Службени гласник ДББиХ" бр. 60/10; у даљњем тексту: Закон ДББиХ). Сходно наведеном, Уставни суд запажа да законодавство оба ентитета и ДББиХ, примјеном принципа територијалности, на исти начин дефинишу категорије "резидента" и "нерезидента" у сврху утврђивања и плаћања пореза на доходак као прихода релевантне административно-територијалне јединице.

30. Уставни суд поново наглашава да је област регулисања и наплате директних пореза у надлежности ентитета и ДББиХ, као и да је порески систем област у којој јавна власт има широку дискрециону оцјену, почевши од прописивања ко се сматра пореским обвезником, који су приходи опорезиви а који не, утврђивања пореске стопе, па до прописивања категорија које су сасвим изузете од плаћања пореза или прописивања пореских олакшица. Ово произилази не само из сложеног уставноправног уређења Босне и Херцеговине и подијељене надлежности између Босне и Херцеговине, ентитета и ДББиХ, већ и из просторне димензије пореза на доходак, односно примјене територијалног принципа у вези са плаћањем пореза на доходак физичких лица. Према општеприхваћеном принципу територијалности, лица која имају пребивалиште или уобичајено боравиште на одређеној територији, на истој тој територији имају и обавезу плаћања пореза на укупан доходак остварен у пореском периоду, односно имају неограничену пореску обавезу. С друге стане, лица која немају пребивалиште или уобичајено боравиште на одређеној територији на којој остварују неки опорезиви доходак, имају само ограничену пореску обавезу на тој територији – да плате порез само на доходак остварен на тој територији.

31. У вези са наведеним, може се закључити да се и дефинисање појма "резидента" и "нерезидента" у спорном закону заснива на принципу територијалности унутар сложеног уставноправног уређења Босне и Херцеговине, у којем постоји уставно разграничење надлежности административно-територијалних јединица у вези са уређењем и наплатом директних пореза. Према мишљењу Уставног суда, дефинисање категорија пореских обвезника и опсега њихових обавеза у односу на порез на доходак по територијалном принципу ни на који начин не покреће питање неједнаког третмана држављана Босне и Херцеговине. Напротив, с обзиром на искључиву надлежност ентитета и ДББиХ да регулишу ову област, као и на широко поље слободне процјене које надлежни законодавац има у избору пореског система и инструмената који ће одговарати остварењу планираних фискалних и нефискалних циљева ентитета или ДББиХ, ради којих се остварења порези и убиру, Уставни суд запажа да се територијални принцип пореза на доходак једнако примјењује на све држављане Босне и Херцеговине. Наиме, иако је ова област, с обзиром на уставноправно уређење, регулисана у три посебна закона, до сада спроведеном реформом пореског система постигнуто је да закони ентитета и ДББиХ на исти начин дефинишу пореског обвезника, односно "резидента" и "нерезидента", чиме су сви држављани

Босне и Херцеговине стављени у исти положај без обзира на мјесто пребивалишта.

32. Имајући у виду све наведено, Уставни суд не може закључити да дефинисање пореских обвезника како је то учињено у члану 2 спорног закона отвара питање дискриминације забрањене чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине или чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Такође, оваквим легислативним дјеловањем у области уређења пореза на доходак физичких лица, законодавац ни на који начин није довео у питање право на држављанство из члана I/7 Устава Босне и Херцеговине. Такође, Уставни суд закључује да у члану 2 спорног закона нема ничега што би на било који начин ограничило или довело у питање право било којег држављанина Босне и Херцеговине да слободно одабере мјесто пребивалишта или да би му ограничило слободу кретања у смислу члана II/3м) Устава Босне и Херцеговине.

33. Даље, подносилац захтјева сматра да законско дефинисање категорија "резидента" и "нерезидента" води и дискриминацији нерезидената у вези са правом на имовину зато што, према члану 24 спорног закона, нерезиденти у ФБиХ немају право на личне одбитке, већ то право имају само резиденти. У вези са овим питањем, Уставни суд указује на то да порески подстицаји и пореске олакшице чине саставни дио пореског система и представљају један од инструмената пореске политике. Порески подстицаји и олакшице представљају уступак који држава чини обвезницима, а који се манифестује кроз умањење пореске основице, умањење обрачунатог пореза или кроз одлагање пореских обавеза. Циљеви које јавна власт жели остварити пружањем пореских подстицаја и олакшица пореским обвезницима су различити. То могу бити стимулисања привредног раста, улагања страног капитала, побољшања еколошке ситуације, правичније и равномјерније расподјеле националног дохотка итд. То, опет, значи да законодавац у оквиру утврђивања и регулисања пореске политике прописује случајеве када се пореским обвезницима признају пореске олакшице, а све у зависности од циља који се жели остварити, при чему, како је већ речено, ужива широко поље слободне процјене.

34. У конкретном случају, чланом 7 став 1 спорног закона прописано је да пореску основицу за резиденте ФБиХ представља укупан опорезиви нето доходак остварен у току пореског периода умањен за укупан годишњи износ личног одбитка према члану 24 спорног закона. С друге стране, према члану 7 став 2 спорног закона, пореску основицу за нерезиденте који у ФБиХ обављају несамосталну дјелатност или остварују неки други приход из члана 2 став 1 тачка 4 (од покретне и непокретне имовине, ауторских права, патената, лиценци, улагања капитала или било које друге дјелатности која резултира остварењем прихода који је опорезив по закону) представља само исплаћени доходак, а не укупно остварени приход. При томе, само резиденти имају право на пореске олакшице из члана 24 спорног закона. Даље, Уставни суд указује на то да, према члану 18 Правилника о примјени Закона о порезу на доходак (у даљњем тексту: Правилник), резиденти право на личне одбитке и умањење пореске основице остварују искључиво на основу пореске картице коју искључиво резидентима издаје пореска управа надлежна према мјесту


пребивалишта пореског обвезника. Исте или приближно исте одредбе имају и Закон РС и Закон ДББиХ, а сва три закона предвиђају механизме који спречавају двоструко опорезивање грађана Босне и Херцеговине. У складу с тим, порески обвезник – резидент који је остварио неки опорезиви приход ван територије гдје има пребивалиште, приликом подношења годишње пореске пријаве надлежној пореској управи подноси и доказ да је такав његов приход опорезован тамо гдје му је тај приход исплаћен. На основу тога му се тај износ већ наплаћеног пореза урачуна, у складу са законом, приликом обрачуна укупног годишњег пореза на приход.

35. Оваква рјешења, према мишљењу Уставног суда, представљају досљедно спровођење територијалног принципа унутар надлежности ФБиХ, РС и ДББиХ да уреде и регулишу питање пореске политике у оквиру које, како је већ речено, надлежни законодавац може прописати и пореске олакшице као један од инструмената пореске политике. Стога, Уставни суд сматра да прописивање пореске основице и пореских олакшица на начин како је то регулисано чл. 7 и 24 спорног закона не покреће питање дискриминације у вези са правом на имовину, већ представља досљедну примјену територијалног принципа пореске политике надлежне јавне власти, у конкретном случају ФБиХ, што је, опет, резултат сложеног уставноправног уређења и широких овлашћења надлежне јавне власти да регулише и спроводи пореску политику у складу са својим надлежностима, како је то већ образложено.

36. На основу наведеног, Уставни суд сматра да су неосновани наводи подносиоца захтјева да се дефиницијом појма "резидента" и "нерезидента" у члану 2 спорног закона дискриминишу држављани Босне и Херцеговине, те да члан 2 спорног закона не крши члан II/4 Устава Босне и Херцеговине и члан 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију, нити на било који други начин покреће питање компатибилности наведене одредбе спорног закона са правом на држављанство из члана I/7 Устава Босне и Херцеговине или правом на слободу кретања и пребивалишта из члана II/3м) Устава Босне и Херцеговине. Такође, Уставни суд сматра да прописивање пореске основице и пореских олакшица на начин како је то регулисано у чл. 7 и 24 спорног закона не покреће питање права на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези са правом на имовину из члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Остали наводи

37. Подносилац захтјева је поставио и питање уставности одредби чл. 2, 7 и 24 спорног закона и у односу на чл.

II/1, II/2 и II/6 Устава Босне и Херцеговине. У вези са овим наводима, Уставни суд указује на то да наведене уставне одредбе прописују опште принципе поштовања највиших међународних стандарда заштите људских права и основних слобода, директну примјену Европске конвенције и обавезу свих институција и нивоа јавне власти да примјењују одредбе Европске конвенције. Имајући у виду суштину поднесеног захтјева, те закључке до којих је Уставни суд дошао приликом разматрања питања наводног дискриминаторског карактера чл. 2, 7 и 24 спорног закона, Уставни суда сматра да се у конкретном случају ни на који начин не покреће питање компатибилности ових одредби спорног закона са наведеним уставним принципима заштите људских права. Такође, Уставни суд сматра да одредбе чл. 2, 7 и 24 спорног закона ни на који начин не покрећу ни питање дискриминације из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези са правом на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције, а подносилац захтјева у том смислу није понудио било какву аргументацију или образложење.

VII. Закључак

38. Уставни суд је закључио да је, с обзиром на сложено уставноправно уређење у Босни и Херцеговини и подјелу надлежности, област директних пореза у надлежности ентитета и ДББиХ, те да надлежни законодавац има широко поље слободне процјене у одабиру пореског система и пореских инструмената који су му потребни за остварење циљева његове пореске политике. Такође, Уставни суд је закључио да се дефиницијом појма "резидента" и "нерезидента" у спорном закону не дискриминишу држављани Босне и Херцеговине, па слиједи да одредбе чл. 2, 7 и 24 спорног закона нису у супротности са чл. I/7, II/1, II/2, чланом II/3 е), к) и м) и чл. II/4 и II/6 Устава Босне и Херцеговине и чланом 14 Европске конвенције у вези са чланом 6 Европске конвенције и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, те са чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију.

39. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

40. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине Проф. др Миодраг Симовић, с. р.


S A D R Ž A J

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

365 Odluka o usvajanju Okvirne politike unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Bosni i Hercegovini (bosanski jezik) 1

Odluka o usvajanju Оkvirne politike unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Bosni i Hercegovini (hrvatski jezik) 5

Одлука о усвајању Oквирне политике унапређења раног раста и развоја дјеце у Босни и Херцеговини (српски језик) 9

366 Odluka o imenovanju rukovodioca operativne strukture za implementaciju programa prekograni-čne saradnje sa zemljama korisnicama Instrumen-ta pretpristupne pomoći (IPA) (bosanski jezik) 13

Odluka o imenovanju rukovoditelja operativne strukture za implementaciju programa prekograni-čne suradnje sa zemljama korisnicama Instrumen-ta pretpristupne pomoći (IPA) (hrvatski jezik) 13

Одлука о именовању руководиоца оперативне структуре за имплементацију програма преко-граничне сарадње са земљама корисницама Инструмента претприступне помоћи (IРА) (српски језик) 13

367 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 14

Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik) 14

Одлука о интервентном коришћењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 14






Одлука о нтервентном коришћењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 16




371 Rješenje o imenovanju direktora Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 17

Rješenje o imenovanju direktora Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 17

Рјешење о именовању директора Канцеларије за ветеринарство Босне и Херцеговине (српски језик) 18

372 Rješenje o imenovanju zamjenika direktora Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 18Rješenje o imenovanju zamjenika direktora Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 18Рјешење о именовању замјеника директора Канцеларије за ветеринарство Босне и Херцеговине (српски језик) 18

373 Rješenje o imenovanju sekretara Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 18Rješenje o imenovanju sekretara Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 19Рјешење о именовању секретара Канцеларије за ветеринарство Босне и Херцеговине (српски језик) 19

DRŽAVNA REGULATORNA KOMISIJA ZA ELEKTRIČNU ENERGIJU - DERK

374 Odluka broj 04-28-5-321-52/11 (bosanski jezik) 19Odluka broj 04-28-5-321-52/11 (hrvatski jezik) 19Одлука број 04-28-5-321-52/11 (српски језик) 19

375 Odluka broj 04-28-5-272-54/11 (bosanski jezik) 20Odluka broj 04-28-5-272-54/11 (hrvatski jezik) 20Одлука број 04-28-5-272-54/11 (српски језик) 20

DIREKCIJA ZA CIVILNO ZRAKOPLOVSTVO BOSNE I HERCEGOVINE

376 Pravilnik o uslovima i načinu sticanja, izdavanja i obnavljanja dozvola i ovlaštenja pilota jedrilica, uslovima i pravilima zračnog jedrenja (bosanski jezik) 21Pravilnik o uvjetima i načinu stjecanja, izdavanja i obnavljanja dozvola i ovlaštenja pilota jedrilica, uvjetima i pravilima zračnog jedrenja (hrvatski jezik) 45Правилник о условима и начину стицања, издавања, продужавања и обнављања дозвола и овлашћења пилота једрилица, условима и правилима ваздушног једрења (српски језик) 69

AGENCIJA ZA LIJEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA BOSNE I HERCEGOVINE

377 Spisak lijekova kojima je izdata Dozvola za stavljanje u promet na tržište Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 94Popis lijekova kojima je izdana Dozvola za stavljanje u promet na tržište Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 96


Списак лијекова којима је издата Дозвола за стављање у промет на тржиште Босне и Херцеговине (српски језик) 98

REGULATORNA AGENCIJA ZA KOMUNIKACIJE BiH

378 Pravilo 60/2012 o obavljanju djelatnosti davaoca pristupa Internetu (bosanski jezik) 100

Pravilo 60/2012 o obnašanju djelatnosti davatelja pristupa Internetu (hrvatski jezik) 103

Правило 60/2012 о обављању дјелатности даваоца приступа Интернету (српски језик) 106

379 Pravilo 61/2012 o vrstama i načinu rješavanja pritužbi na javne telekomunikacione usluge koje rješava Regulatorna agencija za komunikacije (bosanski jezik) 110

Pravilo 61/2012 o vrstama i načinu rješavanja pritužbi na javne telekomunikacijske usluge koje rješava Regulatorna agencija za komunikacije (hrvatski jezik) 112

Правило 61/2012 о врстама и начину рјешавања притужби на јавне телекомуника-цијске услуге које рјешава Регулаторна агенција за комуникације (српски језик) 114

KONKURENCIJSKO VIJEĆE BOSNE I HERCEGOVINE

380 Rješenje broj 04-26-3-027-20-II/11 (bosanski jezik) 116

Rješenje broj 04-26-3-027-20-II/11 (hrvatski jezik) 116Рјешење број 04-26-3-027-20-II/11 (српски језик) 117

381 Rješenje broj 06-26-3-026-67-II/11(bosanski jezik) 117Rješenje broj 06-26-3-026-67-II/11 (hrvatski jezik) 123Рјешење број 06-26-3-026-67-II/11 (српски језик) 128

CENTRALNA BANKA BOSNE I HERCEGOVINE

382 Odluka o puštanju u opticaj novčanica konvertibilne marke apoena 10, 20, 50 i 100 konvertibilnih maraka (bosanski jezik) 134Odluka o puštanju u optjecaj novčanica konvertibilne marke apoena 10, 20, 50 i 100 konvertibilnih maraka (hrvatski jezik) 134Одлука о пуштању у оптицај новчаница конвертибилне марке апоена 10, 20, 50 и 100 конвертибилних марака (српски језик) 135

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

383 Odluka broj U 17/11 (bosanski jezik) 135Odlukа broj U 17/11 (hrvatski jezik) 144Одлука број У 17/11 (српски језик) 152


Izdavač: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za izdavača: sekretar Doma naroda Parlamentarneskupštine Bosne i Hercegovine Marin Vukoja - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Direktor: Dragan Prusina -Telefoni: Centrala: 722-030 - Direktor: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050, faks: 722-074 -Služba za pravne i opće poslove:722-051 - Računovodstvo: 722-044 722-046, faks - Komercijala: 722-042 - Pretplata se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa:UNICREDIT BANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijalaBrčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo 161-000-00071700-57 - Štampa: GIK "OKO" d.d. Sarajevo - Za štampariju: Mevludin Hamzić -Reklamacije za neprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I - 2168/97 od 10.07.1997. godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obavezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture. Pretplata za I polugodište 2012. za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Web izdanje: http://www.sluzbenilist.ba - godišnja pretplata 200,00 KM

Documents

Broj036