Broj 40/godina XVIII/april 2016./ISSN 1452-3272; e-mail ...Broj 40/april 2016. PRIJATELJI SAVEZA: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i soci-jalna pitanja Pokrajinski sekretarijat

Broj 40/godina XVIII/april 2016./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]; www.ns-nefro.org

Peritoneumskadijaliza- prednostii nedostaci

5.

7.

12.

13.14.

16.

18.

22.

23.

24.26.

SLUŽBA ZA NEFROLOGIJU I DIJALIZUOPŠTE BOLNICE U ČAČKU

SPREČITI I LEČITIBOLESTI KOD DECE

OBELEŽAVANJESVETSKOG DANA BUBREGA

GVOŽĐE, TRANSFERIN, FERITIN- KAKO IH REGULISATI I ZAŠTOSU NAM UOPŠTE BITNI

I MITROVČANI OBELEŽILISVETSKI DAN BUBREGA

STATUS OSOBA SA INVALIDITETOMU NAŠEM DRUŠTVU - I DEO

BOLESTI BUBREGA KOD DECE- SPREČIMO NA VREME

OPŠTA BOLNICA "ĐORĐE JOVANOVIĆ"ZRENJANIN

PERITONEUMSKA DIJALIZA- PREDNOSTI I NEDOSTATCI

PRODUŽI ŽIVOT 2016.

BELI LUK

Broj 40/april 2016.

PRIJATELJI SAVEZA:

Ministarstvo za rad,

zapošljavanje,boračka i soci-jalna pitanja

Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje

Zoran Mišković,PredsednikSaveza bubrežnih invalida Vojvodine

Dobrojutro

Srbijo!Dragi prijatelji,

Pozdravljam Vas ispred Saveza bubrežnih invalida Vojvodine i Saveza organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije uz tradicionalnu poruku da Vam 2016. godina donese puno uspeha i pre svega zdravlja, a da Vam Vaskršnji praznici donesu mir, blagostanje, sreću i optimizam za duži i bolji život.

Prethodna godina je donela puno događaja na osnovu kojih je reafirmisana aktivnost svih naših udruženja. Uspostavljeni su mnogo sadržajniji odnosi sa zdravstvenim osobljem i pokrenute mnoge životne teme kroz prigodna predavanja i manifestacije kojima se ukazuje na problematiku i složenost u rešavanju mnogih problema vezanih za što kva-litetniji režim lečenja bubrežnih bolesti. Ukazano je na probleme pri dijaliznim centrima, kao i stalni problem vezan za transplantacije bubrega. Naša životna stvarnost, i pored velikih napora, pokazala je surovu realnost, a to je da nam je smrtnost tokom godine kod pacijenata na programu lečenja hemodijalizom, pa i kod transplantiranih pacijenata - velika i da zahteva mnogo ozbiljnije sagledavanje uzroka, pre svega od strane stručnja-ka iz oblasti internističkih, nefroloških, kardioloških, endokrinoloških, uroloških disciplina, u sinergiji - kao ‘’timski rad’’ .

Preduslov svih uslova za kvalitetnu dijalizu je nesporna uloga vaskularne hirurgije, odnosno - blagovremena priprema i kreiranje arterio-venskih pristupa (fistula). To smatramo na teritoriji Srbije za trenutno najveći uzročno-posledični problem koji i dovodi do velike smrtnosti i patnji pacijenata na programu lečenja hemodijalizom. Sve dok ovaj problem ne bude sistemski rešen ne možemo govoriti o primeni najmodernijih standarda u lečenju pacijenata hemodijalizom. Samim tim, ne možemo računati da će pacijenti koji se nalaze na listi za kadaveričnu transplantaciju – nju zaista i dočekati u adekvatnom zdravstvenom stanju i mentalnoj kondiciji koja garantuje kvalitetan posttransplantaci-oni period života.

Pošto sam ubeđen da ovaj naš stav deli većina savesnih zdravstvenih radnika, očeku-jemo da će se, uz pomoć pacijenata, u budućnosti pred nadležnim organima Ministarstva zdravlja ovaj problem rešiti efikasno.

I ove godine naš Savez nastupa sa istim sloganom ‘’Pokrenimo sebe-promenimo svest’’ , koji predstavlja trajnu, iskrenu i nesebičnu podršku nas bubrežnih bolesnika, članova naših porodica i prijatelja, nacionalnoj kampanji ‘’Produži život’’. Stoga očekujemo da će se ove godine krajnje ozbiljno pristupiti izmeni i dopunu Zakona o transplantaciji organa i tkiva. Savez bubržnih invalida Vojvodine i Savez organizacija bubrežnih inva-lida Republike Srbije neće biti marginalizovani učesnici u rešavanju ovih problema, kao u prethodnih šest godina.

Puno srdačnih pozdrava iz Novog Sada! Zoran Mišković

IMPRESSUM

SAVEZ BUBREŽNIHINVALIDA VOJVODINE

21000 Novi SadBulevar oslobođenja 6-8Tel/faks: 021/6333-866www.ns-nefro.org

Žiro račun: 340-2437-88

Za izdavača:Radoslav Jovičić i Zoran Mišković

Glavna urednica:Dr Božana Peregi

Priprema i uređivanje časopisaDr Božana Peregi,e-mail: [email protected]

Stručni saradnici:Puk.prof.dr Zoran KovačevićDr Jelica Alargić - KCVDr. sc. med. Stevan Pavlović,internista-nefrolog, DirektorSpecijalne bolnice za hemodijalizu “Fresenius Medical Care” Beograd

Foto-video prilozi:Tomek Bela

Adresa Redakcije:Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535Tel/faks: 021/6333-866

[email protected]

Tiraž – 2.500 primeraka

Prelom i dizajn:Rade Gardinovač[email protected]

Lektor: Nada Abramović

Štampa:Štamparija MAXIMA GRAF ,Petrovaradin, Vladana Desnice 13

List izlazi četiri puta godišnjei besplatan je.Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.

List je upisan u registar Ministarstvaza pravosuđe i lokalnu samoupravupod brojem 3144 od 20. avgusta 2001. godine.

Na osnovu mišljenja Ministarstva zaNauku, tehnologiju i razvoj broj413-00-281/2002-01 od19.06.2002. godine.Ovaj časopis je oslobođen plaćanjaporeza, jer je „publikacijaod posebnog interesa za nauku“.

PIB: 100454425

4 5

APRIL 2015 APRIL 2015

Šta je H

BI?Moja

fistula

Veštački bu

bregVrste dijal

iza

Šta je dnevna bolnica?

„Bubrežna dijeta“

Značaj užine tokom dijalize

Čiji je moj mesečni nalaz krvi?

Pravo na invalidsku penziju

Pravo na tuđu negu i pomoć

Pravo na socijalni dodatak

Zaveštanje organa i donorstvoŠta nakon transplantacije?

Specifični vidovi diskriminacije

Ja i s

port

ske a

ktiv

nost

iKa

ko do

kućn

e dija

lize?

Hepa

titis

Dijab

etes i

ja

Kako

do do

norsk

e kart

ice?

Participa

cija i učeš

će

Subvencija na p

retplatu za TV

Energetski zaštićeni kupac

Lista lekovaBesplatno parkiranje

Želim na more... Kako?

Pravo na rehabilitacijuPravo na život

Lista za

kadave

ričnu tr

anspla

ntaciju

069/712 547: 069/712 557: 069/712 535

Smatrajući da jasna i razumljiva informacija predstav-lja veliku pomoć u prevazilaženju teške i stresne situa-

cije kada je potrebno krenuti na program Hemodija-lize, ovom prilikom želimo da ukažemo na osnovna

obeležja hronične bubrežne slabosti. Jer, to je je-dan od načina da se sami pacijenti, ali i članovi njihovih porodica lakše prilagode novonastaloj situaciji.

Na ovaj način želimo da utičemo i na celu društvenu zajednicu da se o ovoj teškoj, podmukloj bolesti mnogo ozbiljnije deluje preventivno, preko primarnih zdravstvenih institucija, a u dogledno vreme da se uvede i skrining, koji trenutno u Srbiji ne postoji.

Uređivački odbor

www.ns-nefro.org

SA STRUČNE STRANE

Služba nefrologije Zdravstvenog centra Čačak počela je sa radom u isto vreme kada je otvoren i Centar za he-modijalizu – 1. septembra 1982.godine. Osnivač Službe i prvi rukovodilac Centra bio je prim. dr Jovo Baković. Referentna ustanova koja je pomogla

U prvim godinama na hemodijalizi je bilo oko 20 bolesnika i radilo se samo u jednoj smeni. Angažovano je pet medicin-skih sestara, tehničar serviser i spremačica. Osam aparata za HD tipa Travenol radilo je bez kontrolisane ultrafiltracije, s acetat-nim rastvorima i bez reverzne osmoze. Od 11.04.1985.godine, kao poseban vid lečenja bolesnika sa oboljenjima bubrega uvedena je peritoneumska dijaliza.

Vaskularne pristupe za HD i postavljanje katetera za peritoneumsku dijalizu u početku su radili vaskularni hirurzi iz KBC

osnivanje i obuku kadrova za rad na nefrologiji i dijalizi je KBC Zvezdara u Beogradu.

Služba za nefrologiju i dijalizuOpšte bolnice u Čačku

Dr Biljana Čeković, internista nefrologNačelnik Službe za nefrologiju

i dijalizu Opšte bolnice u Čačku

ŽIVOTNI RULET

6 7

APRIL 2015 APRIL 2015 SA STRUČNE STRANE

Peritoneumska dijaliza (PD) je najstari-ja metoda aktivnog lečenja dijalizama. U pojedinim zemljama sveta je zastupljena u visokom procentu. Potreba za PD je objektivna i opravdana u oko 30-40% slučajeva.

Peritoneumska dijaliza ima prednost kao prva metoda dijaliznog lečenja bubrežne slabosti jer se u poređenju sa hemodijal izom duže održava preostala bubrežna funkcija, poboljšava kvalitet života i preživljavanje bolesni-ka.

Indikacije za ovu vrstu lečenja su akutna i hronična bubrežna slabost.

PD predstavlja izbor lečenja kod bolesnika sa kardiovaskularnim bole-

stima, šećernom bolešću kao i starijih bolesnika kod kojih su češće komplika-cije lečenja hemodijalizom ili postoje problemi sa vaskularnim pristupom za hemodijalizu. Neophodna je kod male dece i postojanja kontraindikacija za sistemsku heparinizaciju.

Ne može se primenjivati kod posto-janja apsolutnih kontraindikacija kao što su povrede trbuha, intraabdomi-nalne priraslice, regionalni peritonitis i aktivna zapaljenska oboljenja creva.

Relativne kontraindikacije su značaj-na oštećenja trbušne maramice u sklopu većih operativnih zahvata, po-stojanje komunikacija između trbušne i grudne šupljine, hernije ili stome na trbuhu, slabost disanja, pothranjenost ili izražena gojaznost, trudnoća, nesa-radnja i nemotivisanost bolesnika.

Kod peritoneumske dijalize se kroz operativno postavljen

p er i to n eu ms k i kateter uliva ste-

rilni rastvor za dijalizu u peritoneumsku šupljinu, gde se ostavlja određeno vreme kako bi se omogućio prelazak rastvorenih otpadnih proizvoda metabolizma (uremij-skih toksina) i viška telesne vode iz kapi-lara dobro prokrvljenog peritoneuma. Peritoneumska membrana je polupropust-ljiva i ima ulogu filtera za prečišćavanje krvi kao membrana dijalizatora kod he-modijalize. Različitom koncentracijom glukoze u rastvoru za PD može se osmot-ski regulisati prelazak suvišne telesne teč-nosti u trbušnu šupljinu. Dijalizat sa ot-padnim materijama i filtriranom tečnošću izliva se pomoću katetera u praznu kesu, posle čega se uliva novi rastvor za dijalizu. Ukupna površina peritoneumske mem-brane može iznositi 1.7 -2 m2, a efikasna površina zavisi od anatomskih karakteri-stika i protoka krvi kroz peritoneum.

Peritoneumski kataeter se najčešće ugra-đuje klasičnom laparotomijom, ređe lapa-roskopskom ili peritoneoskopskom

Peritoneumska dijaliza- prednosti i nedostaci

Kod peritoneumske dijalize se kroz operativno postav-ljen peritoneumski kateter uliva sterilni rastvor za dijalizu u peritoneumsku šupljinu, gde se ostavlja određeno vreme kako bi se omogućio prelazak rastvo-renih otpadnih proizvoda metabolizma i viška telesne vode iz kapilara dobro pro-krvljenog peritoneuma

Dr Olivera Milićević

SA STRUČNE STRANE

Zvezdara i Kliničkog centra Srbije u Be-ogradu. Kasnije su taj posao nastavili ča-čanski urolozi, koji su u međuvremenu završili obuku. Tek od 1999. godine ane-steziolozi u Centru postavljaju i dvolumen-ske centralne venske katetere.

Od početka rada bolesnici na hemodi-jalizi su testirani na virus hepatitisa B, a od 1995.godine obavezno je i testiranje na virus hepatitisa C.

Sa transplantacijom bubrega kod naših bolesnika na dijalizi počelo se 1985.godine. Prva transplantacija, kadaverična, urađena je sredinom te godine u bolnici “Tenon” u Parizu. Ostale transplantacije rađene su u Srbiji (Klinički centar Srbije i VMA) i u inostranstvu (Moskva,Verona).

Broj bolesnika na dijalizi s godinama se povećavao - od dvadesetak u prvim godi-nama rada, do 110 na hemodijalizi i 14 na peritoneumskoj dijalizi, koliko ih je danas. Radni prostor Centra za dijalizu povećao se od 200 m2 na 700 m2.

Načelnik Službe od 2013.godine je dr Biljana Čeković, internista nefrolog. Uz izvrsne organizacione sposobnosti i izu-zetnu stručnost i predanost radu i paci-jentima, dr Čeković vodi Centar u kome se kontrolišu i dijaliziraju pacijenti iz Čačka, Gornjeg Milanovca, Ivanjice, Lučana i Guče.U Službi su zaposlena još tri lekara interniste, 14 medicinskih sestara i tehni-čara, opredeljenih za rad u salama za he-modijalizu i rad sa bolesnicima na PD, tri medicinske sestre u nefrološkoj ambulan-

ti i troje tehničara elektroničara. Stručno usavršavanje se odvija na kongresima, seminarima i predavanjima u okviru udru-ženja nefrologa ili medicinskih sestara i tehničara koji vrše dijalizu. I lekari i sestre aktivno učestvuju na pomenutim skupo-vima kao autori ili koautori stručnih radova. Predavanjima i seminarima prisu-stvuju i elektroničari, da bi svi zaposleni održali visok nivo stručnosti u radu.

Rad u Centru odvija se u dve smene pomoću 31 aparata za HD marke Freseni-us, Gambro i Hospal. Za reverznu osmozu koristimo dva uređaja, Culligan i Fresenius. Centar je savremeno opremljen, sa tri sale za negativne pacijente, dve sale za hepa-titis B pozitivne pacijente (1 pacijent) i hepatitis C pozitivne pacijente (7 pacije-

nata), kao i salom za izolaciju. Pacijenti imaju posebne garderobe sa tuš kabinama. Pored svih lavaboa u toaletima i gardero-bama su sušači za ruke radi što većeg komfora posle pranja ruku u sklopu nege AV fistula.

Bolesnicima se svakog meseca rade bi-ohemijske analize krvi, kako bi se adekvat-no sprovodila terapija eritropoetinima, preparatima gvožđa, rextolom. Na svaka tri meseca obavezne su kontrole krvi na viruse hepatitisa B,C i HIV. Bolesnicima sa Hickman kateterima obezbeđen je prepa-rat Intralock.

Uprkos znatno uvećanim naporima da se proces dijalize nesmetano obavlja (ne-dovoljan broj medicinskih sestara), medi-cinski tim Službe za nefrologiju i dijalizu trudi se da, uz maksimalnu ljubaznost, zalaganje i profesionalni rad, pruži bole-snicima na dijalizi što kvalitetniji tretman. Dijaliza je interaktivan proces koji upućuje bolesnike i medicinsko osoblje jedne na druge, da bi kruna tog procesa bio zado-voljan i ispunjen život i jednih i drugih. Napominjem da pored svakog dijaliznog mesta, u svim garderobama, toaletima i tuš kabinama postoje alarmni uređaji za poziv medicinskoj sestri u slučaju potrebe.

Zadovoljstvo za one kojima pomoć treba i satisfakcija za one koji pomoć pružaju.

Aleksandra Tomašević,glavna sestra Službe za nefrologiju

i dijalizu Opšte bolnice u Čačku

Visoka strukovna sestra Zorica Stojković, medicinska sestra Mira Kuvekalovići medicinska sestra Olivera Savković

8 9

APRIL 2015 APRIL 2015 SA STRUČNE STRANE

metodom. Kod bolesnika sa akutnom bubrežnom slabosti postavlja se i naslepo, pomoću Tenckhoffovog troakara ili Sel-dingerovom tehnikom.

Idealni kateter za PD treba da bude lak za postavljanje i vađenje, trajan, efikasan i pouzdan. Zahvaljujući radu Tenckhoffa i saradnika usavršen je trajni kateter 1968. godine.

Najčešće se koristi Tenckhoffov kateter sa dva dakronska mufa u koje urasta okolno tkivo, što učvršćuje položaj kate-tera, sprečava prodor bakterija u trbušnu šupljinu i propuštanje dijaliznog rastvora oko katetera. Pre ugrađivanja se određuje izlazno mesto katetera na trbušnom zidu. Ono bi trebalo da bude na strani domi-nantne ruke, na mestu koje nije izloženo pritisku i gde se ne zadržava nečistoća. Peritoneumski kateteri se proizvode od silikona ili poliuretana, različitog oblika i dužine. Pravilnom imobilizacijom katete-ra zavojem i leukoplastom, izbegavanjem napinjanja trbušnog zida i odlaganjem početka lečenja peritoneumske dijalize za dve do tri nedelje ubrzava se zarastanje rane. Na taj način se smanjuje mogućnost infekcije, propuštanja dijalizne tečnosti i razvoja hernije. Ako nema znakova krva-renja ili infekcije, rana se previja posle nedelju dana. Ukoliko je potrebno odmah nakon postavljanja katetera započeti lečenje peritoneumskom dijalizom, koriste se manji volumeni rastvora za dijalizu u ležećem položaju bolesnika ili automatska peritoneumska dijaliza. Nakon zarastanja rane izlazno mesto katetera treba svakod-nevno previti i očistiti antibakterijskim tečnim sapunom ili rastvorom hlorheksi-dina uz prethodno pranje ruku i poštova-nje mera asepse. Nakon potpunog zara-stanja rane na izlaznom mestu katetera dovoljna je dobra lična higijena i nošenje čiste odeće.

Apsolutne indikacije za PD postoje kod bolesnika sa terminalnom uremijom koji ne podnose hemodijalizu zbog kardiova-skularne nestabilnosti, bolesnika kod kojih je iscrpljena mogućnost vaskularnog pri-stupa i bolesnika sa urođenim ili stečenim bolestima koagulacije krvi.

Relativne indikacije za PD postoje kod bolesnika koji očekuju transplantaciju

bubrega, bolesnika sa HIV infekcijom, školske dece, zaposlenih, bolesnika sa insulin zavisnim oblikom šećerne bolesti i bolesnika starije životne dobi. Peritone-umska dijaliza se primenjuje i kod nedo-statka mesta i udaljenosti centra za hemo-dijalizu.

PD je indikovana u dekompenzovanoj cirozi jetre, hroničnoj srčanoj slabosti, uz-napredovaloj slabosti jetre, kod akutnog zapaljenja pankreasa, trovanja salicilatima i barbituratima, psorijaze i kod nekih me-taboličkih poremećaja.

U poređenju sa hemodijalizom peritone-umska dijaliza je tehnički veoma jednostav-na procedura i pacijenti ili njihova rodbina mogu je obavljati u kućnim uslovima i svakom čistom prostoru u kome postoji tekuća voda i mogućnost pranja ruku.

Modaliteti lečenja PDModaliteti lečenja PD su: intermitentna

peritoneumska dijaliza (IPD), kontinuirana ambulatorna peritoneumska dijaliza (CAPD), komplikovana CAPD i automatska peritoneumska dijaliza (APD).

Intermitenta peritoneumska dijaliza obavlja se u bolničkim uslovima. Prime-njuje se kod slepih, nepokretnih, pacije-nata sa neadekvatnim higijenskim uslovi-ma života i pacijenata bez podrške porodice ili bez raspoložive patronažne službe.

Kontinuirana ambulatorna peritoneum-ska dijaliza obavlja se u kućnim uslovima. Bolesnici samostalno vrše izmene rastvora za PD pomoću sistema kesa, najčešće četiri puta dnevno sedam dana u nedelji. Paci-jenti su slobodni i mogu da se kreću tokom procesa dijaliziranja jer nisu priključeni na aparat.

CAPD pruža mogućnost da se prilago-đavanjem broja i dužine trajanja pojedinih izmena, osmolarnosti dijalize i vrste osmot-skog agensa koriguju potencijalne slabosti peritoneuma.

Komplikovana CAPD obavlja se u kućnim uslovima.

Primenjuje se kod kod pacijenata sa hipervolemijom, pacijenata koji su subdi-jalizirani i pacijenata sa peritonitisom.

Automatska peritoneumska dijaliza se sprovodi uz pomoć uređaja za dijalizu (engl. cycler) koji ciklički puni i prazni trbušnu šupljinu prema unapred zadatom

programu. Dok pacijent spava cikler sam kontroliše vreme izmene, izbacuje upo-trebljeni rastvor iz trbušne duplje i ubacuje sveži rastvor u trbušnu duplju. Kraće zadržavanje dijaliznog rastvora u trbušnoj duplji kod APD omogućava bolju ultrafiltraciju tečnosti, jer se duže održava osmotski gradijent između teč-nosti u trbuhu i krvi u kapilarima perito-neuma.

Ova metoda više odgovara osobama koje ne mogu obavljati izmene tokom radnog vremena, učenicima, studentima ili bolesnicima koji su zavisni od tuđe pomoći.

Asistiranu peritoneumsku dijalizu mogu izvoditi članovi porodice, patronažne me-dicinske sestre i sestre iz gerontoloških centara.

Rastvori za lečenje PDRastvori za PD sadrže elektrolite (natri-

jum, hlor, magnezijum, kalijum i kalcijum), pufer za korekciju metaboličke acidize (laktat i/ili bikarbonat) i osmotski aktivnu supstancu za odstranjivanje viška telesne tečnosti (glukoza, ikodekstrin).

Kesa sa dijaliznim rastvorom se priklju-čuje i povezuje sa kateterom za PD pomoću međukatetera i spojnica. Pre upotrebe rastvori za PD se zagrevaju posebnim gre-jačem.

Glukoza se tokom dužeg zadržavanja dijaliznog rastvora u trbuhu resorbuje u krv, što je od bitnog energetskog značaja

Umesto rastvora sa laktatnim puferom, koji se nakon apsorpcije u jetri pretvara u bikarbonat danas se primenjuju bikarbo-natni rastvori.

Zbog nepostojanosti i mogućnosti rea-govanja sa metalnim jonima (kalcijum ,magnezijum), bikarbonat mora biti odvojen u posebnom odeljku kese i nepo-sredno pre PD izmene otvara se spoj između ova dva odeljka kese da se rastvo-ri pomešaju.

Rastvori sa aminokiselinama poboljša-vaju nutritivni status bolesnika, ali se pri-menjuju samo kod jedne izmene dnevno, jer bi mogli uzrokovati acidozu i pogorša-ti uremijsko stanje.

Velika pažnja se posvećuje proizvodnji što biokompatibilnijih rastvora za PD, jer toksično delovanje visokih koncentracija glukoze, hiperosmolarnost rastvora, kiseli pH, laktatni pufer i razgradni produkti glukoze koji nastaju pregrevanjem rastvo-ra ili kod sterilizacije rastvora toplotom mogu dovesti do oštećenja peritoneumske membrane.

Lečenje biokompatibilnim rastvorima za PD sa neutralnim pH ili manjim sadrža-jem razgradnih produkata glukoze, sma-njuje oštećenje peritoneumske membrane i omogućava dalje održavanje preostale bubrežne funkcije čime se značajno po-boljšava preživljavanje bolesnika.

za pothranjene bolesnike. Prečesta upo-treba rastvora sa visokom koncetracijom glukoze može uzrokovati metaboličke komplikacije u vidu hiperglikemije, hipe-rinsulinemije, hiperlipidemije i gojaznosti, a dovodi i do smanjenja osmotskog gradi-jenta i prestanka ultrafiltracije.

Rastvor sa ikodekstrinom, velikim poli-merom glukoze koji deluje kao koloidni agens i koji se vrlo malo apsorbuje, omo-gućava postupnu i dugotrajnu ultrafiltra-ciju. Primenjuje se kod CAPD tokom noći ili kod APD preko dana, kada se dijalizni rastvor dugo zadržava u trbuhu.

Catheter exit site

External catheter segment

Internal segment

Transfer set tubing

Drain line

Disconnect tubing

Bag containingdialysis solution

SA STRUČNE STRANE

10 11


Testiranje funkcije Peritoneumske membrane i adekvatnosti dijalize

Individualne razlike u građi i funkciji peritoneuma određuju brzinu prelaza rastvorenih materija niske molekulske težine iz krvi u dijalizat.

Za ispitivanje ultrafiltracione sposobno-sti peritoneumske membrane najčešće se koristi peritoneumski ekvilibracijski test (PET).

Neposredno pre ulivanja dva litra 2.27 % rastvora glukoze za PD, te nakon dva i četiri sata, određuju se koncentracije glukoze i kreatinina u uzorcima dijalizata, a nakon dva sata u uzorku krvi. Na osnovu odnosa koncentracije kreatinina u uzorci-ma dijalizata i plazme, koncentracije glukoze u dijalizatu u vremenu uzimanja uzorka i koncentracije neposredno nakon ulivanja, mogu se razlikovati bolesnici sa sporim, prosečno sporim, prosečno brzim ili brzim tipom transporta kroz peritone-umsku membranu. Oštećena ultrafiltra-cijska sposobnost peritoneumske mem-brane postoji ako je neto ultrafiltracija manja od 400 ml nakon četiri sata zadrža-vanja 3.86 % rastvora glukoze za PD u peritoneumskoj šupljini.

Kvantitativno određivanje adekvatnosti PD uobičajeno se obavlja putem određiva-nja nedeljnog Kt/V ureje i nedeljnog kliren-sa kreatinina korigovanog za datu telesnu površinu .

Komplikacije kod lečenja PD Lečenje PD najčešće otežavaju infektiv-

ne komplikacije vezane za kateter i meha-ničke komplikacije vezane za kateter ili povišen intraabdominalni pritisak.

Infekcije izlaznog mesta katetera se di-jagnostikuju na osnovu gnojnog iscetka, crvenila, edema, granulacionog tkiva i prisutnog bola.

Kod infekcije tunela oko katetera se mogu videti znaci zapaljenja duž subku-tanog dela katetera ili gnojni iscedak koji se javlja spontano ili na pritisak na izlaznom mestu katetera.

Infekcije rane mogu se javiti nakon pla-siranja periitoneumskog katetera.

Briga o kateteru i koži oko njega (kate-tersko mesto) je veoma važna kako bi se kateter održao u funkcionalnom stanju, a

rizik od nastanka infekcije sveo na minimum. Neophodna je profilaktična primena antibiotika 12 h pre plasiranja katetera i posle njegovog pozicioniranja.

Previjanje treba sprovesti s ciljem imo-bilizacije katetera, kako bi se izbegli dodatna trauma i krvarenje na izlaznom mestu.Šivenje izlaznog mesta se ne save-tuje jer povećava rizik od infekcije.

Uzročnik infekcije se dokazuje bakteri-ološkom analizom brisa izlaznog mesta katetera.

Infekcije se leče prema smernicama me-đunarodnog udruženja za PD.

Najčeščće je uzročnik Staphylococcus aureus i lečenje se empirijski započinje penicilinom rezistentnim na penicilinazu, cefalosporinom prve generacije ili sulfa-metoksazol-trimetoprimom. Antibiotsko lečenje se kasnije modifikuje prema anti-biogramu.

Lečenje mora trajati najmanje dve nedelje uz svakodnevno previjanje rane.

Kod rezistentnih infekcija ili proširenja infekcije na peritoneum, što je češće ako su uzročnici infekcije Staphylococcus aureus ili Pseudomonas, potrebno je izva-diti peritoneumski kateter.

Peritonitis je značajan uzrok morbidi-teta i iscrpljenja mogućnosti lečenja PD. Prosečno se javlja jedna epizoda perito-nitisa na dve do tri godine lečenja bole-snika PD. Na razvoj infekcije imaju uticaj uremija, kontaminacija prilikom ulivanja rastvora za PD i prisustvo katetera kao stranog tela.

Peritonitis može biti izazvan bakterijama, virusima, gljivicama ili hemijskim sredstvi-ma (lekovi, dezinfekciona sredstva). Uzrok je loše funkcije peritoneumske membrane, čestih hospitalizacija, gubitka katetera i prelaska na hemodijalizu.

Najčešći put infekcije je intraluminalno kroz kateter, s Gram-pozitivnim bakterija-ma kožne flore prilikom spajanja nove kese za PD.

Kod periluminalnog puta kontaminaci-je uzročnici, većinom Staphilococcus aureus ili Pseudomonas, prodiru duž spo-ljašnje površine katetera.

Transmuralni prelaz crevnih bakterija kroz zid creva češći je kod divertikuloze, a ređe kod akutnog hirurškog abdome-na ili povrede zbog malpozicije katetera. Ovi peritonitisi su klinički teži i kompli-kovaniji za lečenje.

Ređe infekcije nastaju hematogeno (Streptococcus ili Mycobacterium tuber-culosis) te asscendentno kod zapaljenskih procesa u urogenitalnom sistemu.

Peritonitis se najčešće manifestuje za-mućenjem dijalizata, bolovima u trbuhu i povišenom temperaturom.

Klinička slika peritonitisa je najčešće blaga i bolesnici se mogu lečiti ambulantno.

Dijagnostički kriterijumi peritonitisa su bol u trbuhu i osetljivost trbušnog zida, zamućena dijalizna tečnost sa brojem Le većim od 0,1 x 109/l (broj granulocita veći od 50 %) i izolacija uzročnika u dijaliznoj tečnosti.

Kod sumnje na peritonitis nakon uzima-nja uzorka dijalizata za bakteriološku analizu treba odmah započeti empirijsko antibiotsko lečenje.

Antibiotici se mogu davati intraperito-nealno, intravenski i peroralno.

Antibiotsko lečenje treba da traje naj-manje dve nedelje, a kod uzročnika koji su skloni razvoju otpornosti ili kod teže kli-ničke slike lečenje se produžava.

Kod peritonitisa se zbog hiperemije i povećane propustljivosti peritoneuma značajno povećava gubitak belančevina, a povećana apsorpcija glukoze uzrokuje značajno smanjenje ultrafiltracije.

Začepljenje katetera fibrinom sprečava se heparinom (u dozi od 1000- 2000 i.j./l rastvora), a volumen ultrafiltracije može se povećati skraćenjem trajanja PD ciklusa korišćenjem rastvora za PD sa većom kon-centracijom glukoze ili ikodekstrinom.

Kod refraktornog peritonitisa, relapsa ili gljivičnog peritonitisa potrebno je izvaditi peritoneumski kateter.

Učestalost peritonitisa opada zahvalju-jući primeni najnovijih sistema za dijalizu, napretku u oblasti konekcije PD katetera kao i visokom nivou higijene tokom rada.

Otežano izlivanje ili ulivanje dijalizne tečnosti može biti posledica malpozicije ili začepljenja katetera fibrinom, omentu-mom, adhezijama ili drugim strukturama trbušne šupljine.

Propuštanje dijalizne tečnosti oko kate-tera ili kroz trbušni zid može nastati zbog jačeg napinjanja trbušnih mišića,npr. kod opstipacije, kašlja ili podizanja tereta.

Hernije su česta komplikacija kod lečenja PD a nastaju zbog povišenog intraabdo-minalnog pritiska. Najčešće se javljaju in-gvinalno, umbilikalno, u predelu katetera ili ranijih operativnih rezova.

Krvarenje je komplikacija koja se prime-nom minimalno invazivnih tehnika za pozicioniranje katetera sve ređe javlja.

Protruzija mufa nastaje ukoliko se spo-ljašnji muf ostavi blizu izlaznog mesta ili ukoliko dolazi do čestih trakcija katetera.

Kod bolesnika na PD važan je pravilan unos tečnosti i održavanje “suve” težine. Veći unos tečnosti i/ili gubitak ultrafiltra-cije mogu dovesti do kardiovaskularnih komplikacija. Višak telesne tečnosti može se odstraniti smanjenjem unosa tečnosti, primenom rastvora za PD s većim osmot-skim dejstvom ili diureticima.

Za razliku od postupaka hemodijalize, lečenje PD je kontinuirano i omogućava bolesnicima slobodniji način ishrane i veći unos tečnosti.

Bolesnika treba naučiti da na pravi način vrši izmene, kontroliše krvni pri-tisak, telesnu težinu, količinu izlivene dijalizne tečnosti, redovno uzima tera-piju, pazi na dijetu, vodi računa o izla-znom mestu katetera i obrati pažnju na simptome i znake infekcije.

PREDNOSTI PD KAO INICIJALNEMETODE LEČENJA

• Bolje očuvanje rezidualne funkcije bubrega

• Bolja kontrola krvnog pritiska i volu-mena tečnosti

• Bolji kvalitet života• Bolja krvna slika i smanjena potreba

za eritropoetinom• Smanjen rizik od infekcija• Veća sloboda u ishrani i uzimanju

tečnosti• Smanjenje incidence krvno prenosivih

bolesti ( HBV, HCV , HIV)• Isto ili bolje preživljavanje u ranim

godinama dijalize u odnosu na hemo-dijalizu

Izbor vrste dijalize zavisi od indikacija, socijalnih uslova u kojima pacijent živi, želje pacijenta da učestvuje u svom lečenju i opštih ekonomskih uslova u kojima se dijalizni program ostvaruje.

Oko 12 % bolesnika koji se dijaliziraju je na peritoneumskoj dijalizi, a ovaj procenat varira među zemljama.

Pacijenti koji se javljaju nefrologu kasno sa razvijenim uremijskim sindromom naj-češće započinju lečenje hemodijalizom i zatim ostaju na istom modalitetu.

Pacijent tokom svog dugogodišnjeg lečenja može koristiti obe metode lečenja dijalizom (hemodijalizu i peritoneumsku dijalizu) i može biti podvrgnut transplan-taciji.

Po gubitku funkcije transplantiranog bubrega bolesnici se mogu lečiti hemodi-jalizom ili peritoneumskom dijalizom.

SA STRUČNE STRANESA STRUČNE STRANE

12 13

APRIL 2015 APRIL 2015SA STRUČNE STRANE

POKREN

IMO SEBE

Produži život 2016.

PROMENIMO SVES

T

Prim. dr Radmila PavićNačelnica preventivnog centra Dom zdravlja Subotica

Bubrezi obavljaju brojne vitalne funkci-je u organizmu i treba maksimalno voditi računa o njihovom zdravlju. Ovi organi pomažu u uklanjanju štetnih – otpadnih materija iz organizma. Kroz njih se na dnevnom nivou filtrira i izluči 180 litara tečnosti. Skoro 99% tečnosti se vraća u krvotok, dok se prosečno litar i po urina izbacuje svakodnevno. Oni regulišu proi-zvodnju eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), luče hormone koji kontrolipu krvni pritisk i pomažu u proizvodnji jednog oblika vi-tamina D koji je važan za zdravlje kostiju. Takođe bubrezi pomažu da se u krvi održava optimalan balans vode i koncen-tracije minerala, kao što su natrijum, kalijum i fosfor.

Bolesti bubrega čine veliku grupu obo-ljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Mogu da se jave i kod dece, pa

oštećenje bubrega može nastati kod si-stemskih, naslednih, metaboličkih, biohe-mijskih poremećaja, imunoloških i mali-gnih bolesti ( štetno dejstvo lekova, teških metala, zračenja...). Još jedan uzrok akutnog oštećenja bubrega kod dece može biti trauma. Trauma može nastati kao posle-dica povreda, opekotina, krvarenja i dehi-dratacije. Trauma može izazvati gubitak tečnosti i vrlo nizak pritisak, što posledič-no dovodi do nedovoljne prokrvljenosti bubrega a to kasnije dovodi do akutnog otkazivanja rada bubrega.

Hronične bubrežne bolesti kod dece najčešće su posledica urođenih mana (npr deca rođena sa samo jednim bubregom ili sa bubrezima koji imaju nenormalnu struk-turu), naslednih bolesti (npr policistične bolesti bubrega), infekcija, nefrotskog sindroma, sistemskih bolesti (lupus,

šećerna bolest...), zastoja u oticanju mokraće... Urođene mane i nasledne bolesti bubrega su vodeći uzroci otkaziva-nja funkcije bubrega u periodu do četvrte godine života. U toku trudnoće prati se ultrazvučnim pregledima između ostalog i razvoj genito-urinarnog trakta i bubrega, tako se mogu uočiti anomalije u razvoju (hipoplazija bubrega, zastojni poremeća-ji u mokraćovodu, veziko-uretralni refluks...). Uočene anomalije se rešavaju odmah po rođenju operativno ako je to moguće i intezivnom medikamentnom terapijom. Na taj način se smanjuje mo-gućnost nastajanja hroniče bubrežne in-suficijencije. Policistični bubrezi su praćeni mokrenjem velikih količina slabo konce-

trovane mokraće i slabo napredovanje u rastu. Nema izlečenja ali potrebno je stalno praćenje i lečenje da bi se odložio razvoj terminalne bubrežne nsuficijencije.

Deca s hronično smanjenom funkcijom bubrega često su opterećena različitim pratećim komplikacijama: kardiovaskular-ne (povišen arterijski pritisak, hipertrofija leve komore srca), metaboličke (acidoza, rezistencija na insulin, hiperlipidemija), hematološke (anemija), endokrinološke (rezisteancija na hormon rasta, hipogona-dizam, smanjena proizvodnja eritropoeti-na), koštane (renalna osteodistrofija) i vodeno-elektrolitne poremećaje (hipona-tremijska dehidratacija, hipervolemija, hiperkalijemija). Ove najznačajnije kom-plikacije povećavaju učestalost oboljevanja i umiranja i otežavaju psihološku i socijal-nu adaptaciju deteta s hroničnom bolesti bubrega. Uticaj navedenih komplikacija je međusobno snažno uslovljen, a zaostajanje u rastu je proizvod njihovog zbirnog efekta. Ali uslovi koji su doveli do hronične bolesti bubrega imaju tendenciju da se vremenom pogoršavaju, bolest se razvija polako, ne-opaženo, oštećuje bubrežnu funkciju. To je zbog toga što nema nikakvih tegoba u fazama kada može da se najuspešnije reaguje i uspori napredovanje bolesti. U početku deca su vesela, živahna, bez bolova, ne žale se ni na šta. Kada se pojave simp-tomi bolest je već često uznapredovala

Kod uznapredovalog bubrežnog zastoja primeti se zastoj u rastu uz pojavu renalnog rahitisa, pojava povišenog pritiska. Napre-dovanje do potpunog gubitka bubrežne funkcije može da nastane u kratkom vre-menskom periodu od nekoliko meseci ili češće napreduje godinama.

Tokom života moguće je uklanjanjem najznačajnijih faktora rizika značajno sma-njiti verovatnoću za nastanak i dalji razvoj bolesti bubrega a to je ono što je za svaku osobu najvažnije. Te činjenice stalno treba ponavljati i naglašavati. Preventivni pre-gledi i redovna kontrola zdravlja treba da predstavlja obavezu za svaku zdravu osobu. Preventivni pregled treba da obezbedi rano otkrivanje svake pa i bubrežne bolesti, što je najvažniji uslov za lečenje i sprečavanje razvoja hroničnog toka bolesti.

i kod dece najmlađeg uzrasta. Po svome toku mogu biti akutna i hronična. Uspešno izlečenje je moguće ako a se na vreme otkrije uzrok i sprovede odgovarajuće lečenje. Ali ima slučajeva kada bez obzira na lečenje funkcija bubtrega ostaje ošte-ćena, a to oštećenje je trajno i napreduje brže ili sporije.

Akutna oštećenja bubrega karakteriše: iznenadna pojava krvi i belančevina u mokraći, smanjenje količine izlučene mokraće, dolazi do pojave otoka i pove-ćanog krvnog pritiska. Akutno oštećenje obično nastaje posle različitih bakterijskih infekcija urinarnog trakta, bakterijskih infekcija gornjih respiratornih puteva vi kože (streptokoknih). Neinfektivno akutno

Sprečiti i lečiti bolesti kod dece

Nespecifični simptomiU početku smetnje i simptomi su nespecifični. Dete je slabijeg apetita, zamara

se brže, ima glavobolju, bezvoljno je i pospano. Pojava krvi i belančevina u urinu. Koža je sivkasto-žuto-bleda zbog anemije. Kako zatajenje napreduje javljaju se specifični znaci kao obilno mokrenje (poliurija), obolno pijenje vode (polidipsija), noćno mokrenje, edemi lica i potkolenica. Mogu se javiti bolovi u krstima i svrab kože, postoji sklonost ka krvarenju i infekcijama.

14 15


Udruženje bubrežnih in-valida iz Subotice u partner-stvu sa Domom zdravlja „Dr Hadži Janoš“ iz Bačke Topole, pod pokroviteljstvom Saveza bubrežnih invalida Vojvodine takođe je obeleži-lo Svetski dan bubrega.

Posle pozdravne reči di-rektora Doma zdravlja dr Janoša Ađanskog, održana su i tri predavanja:

„Preventiva – najefikasniji vid sprečavanja nastanka teških oboljenja – dr Vesne Vukelić,

„Farmacija u službi zdrav-lja“ – dipl. Ph. Jasmine Vukše,

„Edukacija – zdrava nacija“ – dipl.ecc Zorana Miškovića.

I ove godine Udruženje bubrežnih invalida Subotica u partnerstvu sa Zavodom za javno zdravlje Subotica-Centrom za promociju zdravlja, Domom zdravlja ‘’Dr Hadži Janoš’’ Bačka Topola, Apotekom –Subotica, Crvenim krstom Subotica, a pod pokroviteljstvom Saveza bubrežnih invalida Vojvodine, je organizovalo prigodne manifestacije za medije povodom 10. marta – Svetskog dana bubrega. Tom prilikom su održane pres konferencije za medije i prigodna predavanja na osnovu kojih je

ukazano na kompleksnost i probleme vezane za prevenciju ranog ot-krivanja i lečenja bubrežnih bolesti kod dece. Takođe je treću godinu unazad potvrđena saradnja u kontinuitetu sa Zavodom za javno zdrav-lje i pratećim zdravstvenim institucijama koje aktivno sarađuju sa Savezom bubrežnih invalida Vojvodine i čija nesebična podrška i pomoć doprinose shvatanju značaja prevencije otkrivanja i lečenja bubrežnih bolesti.

BOLESTI BUBREGA KOD DECE - SPREČIMO NA VREME

Svetski dan bubrega obeležava se svake godine, drugog četvrtka u martu. Ove godine je to bilo 10.marta. U našoj zemlji se taj dan obeležava peti put, na ovakav način i na nacionalnom nivou. Akcenat je dat na primarnoj prevenciji i ranom otkrivanju bubrežnih bolesti. Tema o kojoj je tom prilikom takođe trebalo govoriti bilo je i zaveštanje organa.

Slogan obeležavanja Svetskog dana bubrega 2016. godine je: “BOLESTI BUBREGA KOD DECE – SPREČIMO NA VREME!“

Tema ovogodišnjeg obeležavanja Dana bubrega jesu faktori rizika koji ugrožavaju zdravlje bubrega u dečijem uzrastu.

Program konferencije bio je sledeći:

1. ZJZS – Centar za promociju zdravlja, dr Zorica V. Dragaš «Značaj obeležavanja ovog datuma iz kalendara zdravlja u okviru promocije zdravlja». Statistički podaci SBO;

2. Preventivni centar Doma zdravlja Subotica, Prim. dr Radmila Pavić

«Značaj ranog otkrivanja bolesti bubrega u dečjem uzrastu»

3. Apoteka Subotica, mr phr Jelena Pavlović«Lekovi koji mogu da izazovu poremećaj funkcije bubrega u pedijatrijskoj terapiji»

4. Gradska organizacija Crveni Krst Subotica, dr Siniša Trajković«Mesto i uloga Crvenog Krsta u obeležavanju Svetskog dana bubrega»

5. Udruženje bubrežnih invalida Subotica i Savez bubrežnih invalida Vojvodine, predsednik udruženja G-in Zoran Mišković«Mesto, uloga i aktivnosti organizacija bubrežnih invalida u Srbiji»

U Centru za promociju zdravlja i Zavodu za javno zdravlje u Suboticiodržane konferencija za štampu i predavanja povodom

Obeležavanja Svetskog dana bubrega

Tema Apoteke Subotica po je bila o lekovima u pedijatrijskoj terapiji koji mogu dovesti do poremećaja Jedno od osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega je Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima, koje bi se moglo dopuniti sa rečima da ukoliko uzimate lekove koji se mogu kupiti bez recepta obavezno se posavetu-jete sa farmaceutom.

Spec. Farm. Jelena Pavlović Apoteka Subotica

16 17

APRIL 2015 APRIL 2015SVETSKI DAN BUBREGA 2016.

Svetski dan bubrega obeležava se u više od 100 zemalja širom sveta, na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i In-ternacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations). Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u mesecu martu. Opšti cilj ovog obeležavanja je podizanje svesti javnosti o važnosti bubrega u odr-žavanju života i upoznavanje sa bolestima bubrega koje su česte, mogu biti teške ali i izlečive. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega ”Bolesti bubrega kod dece – sprečimo na vreme”, a u skladu sa njim i tema, postavljaju i specifičan cilj, a on je obaveštavanje široke javnosti radi podizanja svesti o tome da bolesti bubrega utiču na milione ljudi širom sveta, uklju-čujući i decu koja mogu biti u riziku nastanka ovih bolesti od svog najra-nijeg uzrasta. Pregledom uzoraka mokraće, krvi i merenjem krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti i moguća je pravovremena dijagnostika. Dakle, u ovogodišnjoj kampanji, težište je na informiosanju rodi-telja, staratelja, mladih pacijen-ta, donosioca odluka kao i najšire javnosti o važnosti otkri-vanja i lečenja bolesti bubrega u detinjstvu, da bi se izgradila zdravija buduća generacija!

Bolesti bubrega mogu da se pojave u dečjem uzrastu, pa i kod dece naj-mlađeg uzrasta. Uzroci renalnog (bu-brežnog) propadanja su brojni, i bolest može da bude akutnog ili hroničnog toka. Uspešno izlečenje bez posledica, kao ishod bolesti, je moguće ukoliko se na vreme otkrije uzrok i sprovede odgovarajuće lečenje, ali ima slučajeva kada bubrežna

funkcija ostaje trajno oštećena. Akutna stanja najčešće nastaju zbog infekcija ili upala, metaboličkih poremećaja, delovanja različitih toksina (otrova) i zbog povreda. Najčešći uzroci hro-nične bubrežne sla-

bosti ili insuficijencije kod dece najmlađeg uzrasta su urođene (na primer, anomalije mokraćnih kanala) i nasledne bolesti. Na-žalost, hronične bolesti bubrega kod dece, imaju tendenciju da se vremenom pogor-

šavaju. U većini slučajeva, bolest se razvija polako, neopaženo, ošteću-

jući bubrežnu funkciju. To je zbog toga što vrlo često nema tegoba, ni bola u fazama

kada može da se najus-pešnije reaguje i uspori napredovanje bolesti. U početku deca se ne žale ni na šta, živahna su i vesela. Kada se

pojave simptomi - vrlo često je bolest već uznapre-dovala. Prvi zapaženi simp-

tomi mogu biti: otok kapaka, skočnih zglobova i potkolenica,

otežana koncentracija, zadihanost pri najmanjem naporu, bleda ili žuto prebojena koža, malokrv-nost, vrtoglavica, gubitak apetita, zimogrožljivost, krv u urinu,

promena izgleda i boje ili penušav urin, učestalo mokrenje često uz

osećaj peckanja, leđni bol u predelu bubrega, kao i drugo.

Tokom života moguće je, uklanjanjem najznačajnijih

faktora rizika, značajno sma-njivati verovatnoću za nastanak i

dalji razvoj bolesti bubrega, i to je ono što je za svaku osobu najvažnije.

To su činjenice koje treba uvek naglaša-vati i ponavljati. Pored toga preventivni pregledi i redovna kontrola zdravlja kod

svog lekara, i to jedanput u godini dana, za zdrave ljude treba da pred-stavlja obavezu. Samoposmatranje, samokontrola i preventivni pregled treba da obezbede rano otkrivanje svake, pa i bubrežne bolesti, što je jedan od najvažnijih preduslova za uspešno lečenje i sprečavanje razvoja hroničnog toka koji može da dovede do trajnog gubitka bubrežne funkcije.

U našoj zemlji se tokom 2014. godine svom izabranom pedijatru u svim služba-ma za zdravstvenu zaštitu dece domova zdravlja zbog oboljenja bubrega obratilo 1.408 osoba uzrasta do 18 godina, a u ovoj starosnoj kategoriji 8 osoba je umrlo.

U Severnobačkom okrugu su tokom 2015. godine od bolesti bubrega umrle 34 osobe, 17 muškog i 17 ženskog pola.Učestalost umiranja značajno raste posle 60. godine života, i to bez obzira na pol. Akutna bubrež-na insuficijencija je osnovni uzrok 10 smrtnih ishoda (7 osoba muškog i 3 osobe ženskog pola) i hronična bubrežna insufi-cijencija je osnovni uzrok 17 smrtnih ishoda (8 osoba muškog i 9 ženskog pola). Naj-mlađa umrla osoba, je bila muškog pola, u starosnoj kategoriji 20-29 godina i imala

je akutnu bubrežnu insuficijenciju. Tokom 2015. godine u Severnobačkom okrugu nije bilo smrtnog ishoda zbog bolesti bubrega u starosnoj grupi stanovništva do 18 godina.

Transplantacija bubrega predstavlja pre-sađivanje organa, koji se može dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji način transplan-tacije će biti odabran zavisi od brzine pro-nalaženja odgovarajućeg histološkog tipa. Kod približno 10-15% bolesnika, davaoci organa mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni partneri, prijatelji). Za ostale bole-snike traže se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostikovanom moždanom smrću,

a oni su kadaverični davaoci. Potrebno je povećati broj kadaveričnih transplantacija u našoj zemlji, i zbog toga je neophodno intenzivnije i više informisati građane o značaju donacije/zaveštanja organa.

Doniranje organa je uvek znak humano-sti, solidarnosti i plemenitosti, i takvim činom jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja ili transplanta-cije, da bi se na taj način pomoglo teškim bolesnicima. Za mnoge od njih to je jedina šansa za život!

Ko može da bude davalac/donor organa? Prema isključivo ličnoj želji davalac organa (i bubrega) može da bude zdrava osoba, starosti 18 - 65 godina. Najosnovnije po-trebno da bi transplantacija bila moguća jeste slaganje krvnih grupa, kao i slaganje strukture humanih leukocitnih antigena

(HLA). Postoje i kontraindikacije za davanje organa, kada osoba ne može

biti donor/davalac, i to su neka hronična i psihijatrijska oboljenja (rak, šećerna bolest, srčane i bu-brežne bolesti, povišeni krvni pritisak, anemija srpastih ćelija,

oštećenja jetre, hepatitis i HIV). Jednojajčani blizanac

je najidealniji živi davalac (donor), zatim brat ili sestra, gde je verovatnoća

za potpunu podudar-nost 1:4. Roditelji su poluidentični sa svojom decom. Kada se radi o transplantaciji od živih biološki nesrodnih da-

valaca to je vrlo osetljivo pitanje, koje se uređuje zakonskom regulati-

vom. Zakonom je dozvo-ljena u SAD i većini zemalja

zapadne Evrope, a u nekim je i zabranjena (Francuska). U

nekim zemljama za ovu vrstu transplatacije odobrenje daje

eksterna komisija - nezavisna od tran-splantacionog tima (Nemačka, Velika

Britanija). Međusupružnička transplantacija u Srbiji

nije zakonom zabranjena, ali nije ni detalj-nije regulisana. Zbog toga se uvek izvodi uz obavezno odobrenje Etičkog komiteta, da bi se isključila mogućnosti prodaje organa.

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLjE SUBOTICACENTAR ZA PROMOCIJU ZDRAVLjA

”Bolesti bubrega kod dece– sprečimo na vreme”

dr Zorica V. DragašSpecijalista socijalne medicine

SVETSKI DAN BUBREGA 2016.

Postoji Osam zlatnih pravila za sma-njenje rizika za razvoj bolesti bubrega:

1. Budite fizički aktivni! Značajno je i u dečjem uzrastu!

2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi! Postoji juvenilni dijabetes!

3. Kontrolišite krvni pritisak! I deca mogu imati povišen krvni priti-sak!

4. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu! I deca mogu biti gojazna!

5. Uzimajte dovoljne količine teč-nosti!

6. Živite bez duvana i duvanskog dima!

7. Ne uzimajte lekove koje lekar nije propisao! Mogu biti toksični za Vaše bubrege!

8. Redovno se kontrolišite ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!

18 19

APRIL 2015 APRIL 2015 SA STRUČNE STRANESA STRUČNE STRANE

Gvožđe ili Željezo, (latinski: Ferrum), u hemiji se označava sa Fe, je veoma bitno za život svakog živog bića.

Zašto je gvožđe bitno?Gvožđe je bitno jer je ono suštinski (es-

encijalni) element svih živih ćelija.Fe je sastavni deo mnogih važnih pro-

teina: na primer hemoglobina (najvažnije belančevine crvenih krvnih zrnaca), mio-globina (proteina koji je glavni deo svih mišića), mnogih enzima (citohroma, katalaze, itd).

Fe je ključno za snabdevanje tkiva kise-onikom (oksigenaciju), a bez kiseonika nema ni života. Važno je i za mentalne sposobnosti, za pamćenje, za regulaciju telesne temperature, itd.itd.

Gvožđe je neophodno za funkcionisanje svih mišića, za kretanje i za sve fizičke napore.

Osim za funkcionisanje crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) gvožđe je neophodno i za funkcionisanje belih krvnih zrnaca (neutrofila).

Mnogi znaci bolesti koju doktori zovu „anemija“ ili „malokrvnost“, zapravo su znaci nedostatka gvožđa u organizmu, a ne malog broja krvnih zrnaca, mada ovi problemi mogu biti i udruženi. Ukratko, za svaku metaboličku aktivnost (izgradnju ili razgradnju), u svakoj živoj (biljnoj ili životinjskoj) ćeliji, neophodno je gvožđe.

Zašto je gvožđe bitno za bolesnike na hemodijalizi i bolesnike sa oslabljenom funkcijom bubrega?

Zato što svi bolesnici na hemodijalizi ili imaju nedostatak gvožđa ili će ga imati.

Istraživanja pokazuju da pacijenti sa bubrežnom slabošću, u vreme kada zapo-činju hemodijalizu, još i imaju solidnu krvnu sliku, tj. 65% njih ima hemoglobin oko 110 g/L, ali ni pola od njih nema do-voljno gvožđa u organizmu. Sa započinja-njem hemodijalize situacija sa Fe se još i pogoršava.

Zašto bolesnici na hemodijalizi imaju nedostatak gvožđa?

Dva su razloga za to.• nedovoljno je unošenje gvožđa, resor-

pcija ili otpuštanje• povećani su gubici i potrebe za

gvožđem

Zašto je nedovoljno unošenje gvožđa? Pa, zbog dijete. Svim bubrežnim bolesn-icima se ograničavaju namirnice tipa: meso, džigerica, jaja, ribe, voće, povrće, vino, itd. Ta ograničenja su doduše nametnuta radi smanjenja unosa fosfora i kalijuma, ali je činjenica da takva dijeta smanjuje i unos gvožđa.

A zašto dijalizni pacijenti imaju nedo-voljnu resorpciju gvožđa u probavnom traktu? Pa zato što većina njih uzima kalcijum-karbonat ili druge lekove-vezivače fosfata, ili lekove „protiv kiseline u želucu“ (Ranisan i slične) i još mnogo drugih

lekova, koji svi ometaju resorpciju gvožđa iz creva u krvotok.

A pacijenti koji su na dijalizi zbog dijabe-tesa, imaju dodatni problem jer dijabetes sam po sebi slabi i usporava rad želuca i creva, pa je resorpcija Fe kod njih i gora. Gvožđe često nedostaje kod pothranjenih bolesnika (malnutricija), kod hroničnih alkoholičara (oštećenja jetre) i kod mnogih drugih oboljenja.

Zašto dijalizni pacijenti imaju poveća-ne gubitke gvožđa? Povećani gubici gvožđa su najčešće posledica čestih uzi-manja krvi za raznorazne analize, zatim zbog gubitaka krvi u dijaliznim linijama i komorama, bilo zbog neadekvatnog vra-ćanja krvi na kraju dijalize, bilo zbog trom-boziranja u kapilarima dijalizatora zbog nedovoljne heparinizacije. U proseku di-jalizni pacijent izgubi oko 2-3 grama gvožđa godišnje. Dijalizni pacijenti gube gvožđe i primetnim ili neprimetnim krvarenjima (na primer iz želuca, iz šuljeva, iz crevnih divertikula), tokom operacija pravljenja fistula ili odstranjivanja paratiroidnih žlezda, itd. Pacijentkinje na dijalizi mogu da gube krv i gvožđe redovnim mesečnim ciklusima ili neredovnim tzv. materičnim krvarenjima drugih uzroka.

Normalno su potrebe organizma za gvožđem oko 20 mg dnevno i to se gvožđe uglavnom dobija iz procesa razgradnje starih eritrocita.

Potrebe za gvožđem su povećane kod svih dijaliznih pacijenata (u odnosu na ostale), zbog primanja eritropoetina

(Aranesp, Rekormon, Eprex, Eqralis, itd), injekcija koje podstiču rast i stvaranje crvenih krvnih zrnaca u kostnoj srži. In-tenzivni napori i trudnoća takođe pove-ćavaju potrebe za gvožđem.

Rezervi gvožđa ponekad u organizmu može biti i dovoljno (čak i previše), ali da gvožđa opet ne bude na raspolaganju ćelijama (posebno eritrocitima) – onda kažemo da postoji blokada otpuštanja gvožđa, a za tu blokadu postoji više uzroka: nekada je to infekcija (skrivena ili neskri-vena), hepcidin (inhibitor resorpcije i ot-puštanja gvožđa), i dr. faktori.

Nedostatak gvožđa u dijaliznih bolesni-ka je posebno značajan zato što bez nor-malizacije nivoa gvožđa nema šanse da uspe lečenje anemije (slabokrvnosti) eri-

Nažalost, u većini naših centara za dija-lizu lakše nabavljaju i daju skuplje lekove (eritropoetine), nego jeftinije preparate gvožđa i vitamina, bez kojih ni oni skupi neće delovati.

U 90% svih slučajeva slabog efekta eri-tropoetina (tzv. rezistencije ili nereagova-nja na terapiju eritropoetinom), uzrok je nedostatak gvožđa. Istraživanja pokazuju da bi se doze (skupog) eritropoetina mogle smanjiti i za 45%, kada bi doktori pacijentima prvo nadoknadili manjak gvožđa.

tropoetinom. Obzirom da je eritropoetin bio i ostao skup lek (8% cene dijalize), suludo je davati eritropoetin pacijentima koji nemaju dovoljnu količinu gvožđa, odnosno: to je najčešće bacanje para.

Distribucija gvožđa u organizmu:U organizmu se gvožđe najvećim delom

(67%) nalazi u krvi, kao deo crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), tačnije belančevine u eritrocitima zvane hemoglobin. Oko 29% gvožđa se nalazi u tkivima pohranjeno kao rezerva, takozvani feritin, odakle se poste-peno oslobađa, kada postoje potrebe za gvožđem. Vrlo malo gvožđa se nalazi između ova dva oblika, a to je oko 1% gvožđa, koje se nađe u međućelijskoj tečnosti.

Kako utvrđujemo status gvožđau organizmu?

Najčešće to činimo laboratorijskim određivanjem u krvi nivoa: gvožđa (Fe), Transferina i Feritina.

Idealan pokazatelj statusa Fe u bole-snika na HD, trebao bi da nam omogući tačnu procenu količine Fe

kojom će se postizati ciljni hemoglobin (Hb) kao i da nam tačno signalizira kada postoji višak Fe u organizmu. Kako to već priznaše i brojni eksperti, ne postoji nažalost test koji bi ispunio bar jedan od ova dva uslova (“Unfortunately, no test exists which accomplishes either of these goals”).

Direktno određivanje gvožđa u krvi (Fe) je najmanje pouzdan pokazatelj statusa gvožđa. Zašto? Zato što je to ak-tuelan podatak, a taj nivo gvožđa se dnevno menja nebrojeno puta i to vrlo značajno. Takve varijacije (17-70%) su najčešće vezane za određena stanja i vrstu obroka.

Transferin je druga (isto slaba) karika u proceni statusa Fe na HD. Pri tome često pojam Transferin koristimo i kao TIBC (engl.Total Iron Binding Capacity), tj. u

Gvožđe, Transferin, Feritin – kako ihregulisati i zašto su nam uopšte bitni

– I deo

2) Transferin:

glikoprotin iz grupe beta-globulina,sintetiše se u jetrimolekulska masa oko 90.000 daltonanormalne vrednosti: 2,3 - 4,3 g/LTransferin (mg/dl) x 1,25 = TIBC (r = 0,96)

Limitiranost testova:stanje malnutricije: transferinstanje inflamacije: transferinmeđulaboratorijske razlike značajne svakodnevne fluktuacije: 17 - 70 %

Parametri za procenu statusa gvožđa:

serumski FERITIN, pokazatelj rezerve Fe

procenat saturacije transferina, %TSAT (Fe/TIBC)

procenat hipohromnih eritrocita, HRC, dostupno Fe

koncentracija Hb u retikulocitima, CHr, aktuel.st. Fe

3) Feritin:

ubikvitarni protein, iz RES-a,mol. masa 450 kda,sintetiše se u jetri, kao apoferitinnormalne vrednosti: 20 - 280 μg/lpredstavlja depo gvožđa

Limitiranost testa:stanje skutne ili hr. inflamacije: Feritinstanje malnutricije: Feritinmaligniteti ( neuroblastoma, RCC) Feritin,Hronično oboljenje jetre, bubrega, RA, pušenje Feritin

Unutrašnja distribucija gvožđa:

LOKACIJA: OBLIK:

Tkivne Ferritinrezerve 1,0 gram (27%)

Međućelijska Transferintečnost 80 mg (0,1-3%)

Eritrociti Hemoglobin 2,0 grama (67%)

20 21

APRIL 2015 APRIL 2015 SA STRUČNE STRANESA STRUČNE STRANE

prevodu: Ukupni kapacitet za vezivanje gvožđa). Da li su Transferin i TIBC jedno te isto? U suštini, (u praksi): jesu. Preciznije govoreći, radi se o dve metode određivanja (RIA za Tranferin, a non-RIA za TIBC), a matematički kada imate vrednost r = +0,96 te dve stvari su skoro iste, mada postoji i precizna formula za konverziju iz jednih u druge jedinice.

Ipak, glavni nedostatak testova Trans-ferina u proceni statusa Fe na HD, jeste njegova podložnost drugim uticajima i stanjima, koja bi morali, na neki način, isključiti. Naime, slabija ishrana, pothran-jenost (tzv. malnutricija) dovode do nižeg nivoa Transferina. Dalje, stresovi, infekcije ili inflamacije, takođe smanjuju nivo trans-ferina u krvi. Razlike između laboratorija, pri određivanju Transferina iz istog uzorka krvi su prevelike. A tu su takođe i vrlo velike dnevne varijacije Transferina u krvi, slično kao i kod aktuelnog Fe. Zato se umesto samom Transferinu, više veruje jednoj formuli, koju zovemo: TSAT (Transferin Saturacija) ili tačnije, to je: „procenat zasićenja (saturacije) transferina gvožđem“ taj se procenat dobija po formuli: x 100

TSAT = Fe/TIBC (normalna vrednost je 0,25 tj. 25%)

Procenat ili Indeks saturacije Transferina gvožđem, je dakle obična formula, odnos serumskog Fe i Transferina, i služi nam kao pokazatelj statusa zasićenosti Transferina gvožđem, pa sve što vredi za ograničenu tačnost testova Transferina, vredi i za %TSAT (o kolebljivosti aktuelnog serum-skog Fe, da se i ne govori).

Tako, npr., ako je zbog nekog dodatnog stanja kod dijaliznog pacijenta (upala,

telesna iscrpljenost) Transferin bio nizak, dobićemo lažno viši indeks saturacije tran-sferina gvožđem i u terapijskom odlučiva-nju doktori će mu možda, izostaviti primenu Fe, iako pacijentu nedostaje gvožđe.

Obrnuto, ako je Fe nisko ili je npr. nivo Transferina ili TIBC visok, zbog blokade RES (retikulo-endotelnog sistema), onda zavarani niskim %TSAT lekari će mu možda u terapiji dati gvožđe, kojeg pacijent npr. ima, možda i u suvišku.

Feritin je treći i neizostavni pokazatelj statusa gvožđa u organizmu, ali isto ne baš idealan. Feritin se stvara u jetri i predstavlja rezervno gvožđe u tkivima (depo). Nažalost, ni Feritin nije precizan pokazatelj statusa Fe u organizmu, ali, za razliku od transferina, inflamacija i pothranjenost, povećavaju nivo Feritina. Na Feritin utiču i brojni drugi faktori: prisustvo nekih tumora i karcinoma (neuroblastom, karcinomi bubrega, pluća, grkljana, dojke, Hodgkinov limfom), pušenje, bronhitis, oboljenja jetre (hepatitisi Bi C), reumatoidni artritis, itd.itd. Postoji nekoliko, dobro sprovedenih istraživanja, kojima je doka-zana udruženost povećane smrtnosti i hronično povišenog nivoa serumskog feritina.

Ono što je manje jasno jeste da li povišen nivo serumskog feritina podstiče inflama-ciju, ili inflamacija dovodi do porasta nivoa serumskog feritina, ili su oba procesa ispre-pletena i udružena..

Osetljivost (senzitivnost) i specifičnost testova za utvrđivanje statusa gvožđa u organizmu:

Senzitivnost nekog testa je procenat, npr. stvarno bolesnih u odnosu na sve bolesne (stvarno bolesne i lažno zdrave) osobe, a Specifičnost nekog testa je procenat npr. stvarno zdravih u odnosu na sve zdrave (stvarno zdrave i lažno bolesne) osobe. Na slajdu u prilogu su date vrednosti specifičnosti i osetljivosti ovih testova.

U slučajevima Feritina i TSAT, kao kon-trolni parametar, zlatni standard, obično se uzima biopsija kostne srži, ili terapijski odgovor na primenu Fe.

Dr Kalantar-Zadeh za Feritin reče sledeće: „Kada je Feritin visok, mi smo u mraku, ne znamo zašto je to tako, ali ako je nizak, onda su nam tu testovi vrlo spe-cifični, ali nisu senzitivni“. (“when it is high, we are blind, but if it is low – it is very specific but not sensitive”) . Ukratko: kad je feritin nizak, onda je sigurno da Fe treba nadoknađivati, a kada je visok, treba pro-veriti da to nije zbog nečeg drugog.

Noviji pokazatelji statusagvožđa u organizmu:

1. Procenat Hipohromnih eritroci-ta (HRC)

Rekli smo da je Hemoglobin vrsta belančevine, pigment, koji eritrocitu daje funkciju i boju (crvenu boju krvi). Eritroc-iti koji imaju manji sadržaj hemoglobina su slabije obojeni (hipohromni), bledi, što je dokaz da imaju sadržaj hemoglobina manji od 28 g/dl. Normalno, je u ljudskoj krvi manje od 2,5% takvih bledih eritroc-ita. Ako ih ima više od 10% smatra se da je to jasan pokazatelj nedostatka gvožđa u organizmu pacijenta. Ipak, ako uzorak

krvi duže stoji, na primer preko 3 časa, eritrociti bubre i dobija se lažno niža vred-nost njihove obojenosti, odnosno raste procenat hipohromnih Er.

2. Nivo Hemoglobina u Retikulociti-ma (CHr)

Šta nam omogućava ovaj test gvožđa? CHr nam omogućava direktnu, fotografsku proveru, da li se i koliko Fe ugrađuje u prethodnike hemoglobina, retikulocitne ćelije. Jednostavno, ako ste vi danas u manjku sa gvožđem, sutra će vaš CHr biti nizak! I obrnuto, ako ste zbog manjka gvožđa, danas počeli sa nadoknadnom terapijom preparatom Fe, Za 48 časova vaš CHr će biti veći!

Na slici u prilogu vidimo gde se i kako se na liniji sazrevanja Eritrocita vrši ugradnja gvožđa. Prvo se aktivira eritropoetin, još u prvih 10-20 dana sazrevanja Er, a oko 21. dana sazrevanja eritrocita, u njega se ugra-đuje gvožđe i on izlazi iz kostne srži u cir-kulaciju (u krv), kao mladi Er oblik: retiku-locit. U takvim, jedarnim formama eritrocita, određuje se CHr. Praktično, za CHr nema dozvoljenog i nedozvoljenog intervala, CHr pokazuje trenutno stanje sa Fe: ili ga imate ili ga nemate, ili se ugradilo ili nedostaje!

U više različitih istraživanja spominju se, kao optimalne, različite vrednosti CHr. Ipak, većina autora se slaže da manje od 25 pg po ćeliji, predstavlja jasan dokaz nedostat-ka Fe, a neki preporučuju i proveru odnosa dva hemoglobina, retikulocitnog i Eritro-citnog. Ali, kao što su vrednosti Feritina (

22 23

APRIL 2015 APRIL 2015SA SVIH STRANA SA SVIH STRANA

Opšta bolnica “Đorđe Joanovic” Zren-janin osnovna je zdravstvena ustanova za stacionarno lečenje i pružanje spesijalis-tickih medicinskih usluga građanima Sred-njebanatskog okruga, koji čine pet opština: Zrenjanin, Novi Bečej, Sečanj, Žitište i Nova Crnja. Bolnica ima status naučno-istraživačke jedinice i baza je stručnog usavršavanja studenata Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Kapacitet Bolnice je 600 bolničkih postelja, u njoj se obavlja veliki broj oper-acija i intervencija, vrši se mnogo različitih i potrebnih analiza, čiji je broj na godišnjem nivou 15.415.

Odeljenje hemodijalize nalazi se na šestom spratu internog odeljenja Opšte bolnice (stara zgrada), broji 30 bolničkih postelja, a radi u dve smene. Pacijenti se uključuju na hemodijalizu od pola osam do 12 časova, a u drugoj smeni od 12.30-17h. Hemodijaliza se obavlja na Frezenijus 5008 HDF aparatima, i na obicnim HD

aparatima. Medicinsko osoblje je edukovano za besprekoran odnos i rad sa pacijentima, a u svakoj smeni je prisutan po jedan lekar. Pacijenti su zbrinuti i pod odgovarajućom terapijom i ishranom.

Zdravstvene usluge u Opštoj bolnici pruža 168 lekara, a važan faktor u kadrovskom potencijalu je kontinuirana edukacija zdravstvenih i nezdravst-venih radnika. Prošle godine Bolnica je obeležila jubilej od 120 godina postojanja. Tom prilikom je iska-zana velika zahvalnost svim građanima i zaposlenima.

Grad Zrenjanin je podržao i čestitao jubilej Bolnici, a podržao je i Projekat Udruženja bubrežnih invalida Zrenjanin pod nazivom “Pravilna ishrana bolesnika

na dijalizi”. Predavanje u sklopu projekta održano je u sali Opšte bolnice “Đorđe Joanovic”, kojem je prisustvovao veliki broj pacijenata-članova Udruženja (oko četrdesetak), medicinsko osoblje hemodi-jalize (lekari, medicinske sestre, počasni i pomažući članovi Udruženja). Preda-vanje je održala medicinska sestra Karo-

Udruženje bubrežnih bolesnika iz Sremske Mitrovice i ove godine je 10.marta obeležilo Svetski dan bubrega, u saradnji sa Domom zdravlja iz Sr.Mitrovice, Udru-zenjem “Pantransplant” i Udrzenjem “Sve za osmeh”.

Tema ovogodišnjeg obeležavanja bila je prevencija bubrežnih bolesti kod dece.

Prvi put je ovaj dan obeležen i u mitrovačkoj bolnici, sa ciljem da se upozna-ju i medicinski radnici o važnosti preven-cije bubrežnih bolesti.

Više od 500.000.000 ljudi širom sveta, odnosno 10 odsto odrasle populacije ima neki oblik oštećenja bubrega, što znači jedna od deset odraslih osoba ima oštećenje bubrega.

Bubrezi su parni ograni smešteni u ret-roperitonealnom prostoru, sa obe strane kičmenog stuba, na zadnjem zidu abdo-mena, u visini 12-tog grudnog i prvog i dugog slabinskog pršljena.

Desni bubreg potisnut jetrom postavljen je malo niže u odnosu na levi .

Bubreg odraslog čoveka teži oko 140-150 grama i veličine je stisnute pesnice. Ima oblik zrna pasulja. Po statistici, jedna od deset odraslih osoba ima ostećenje bubrega. Bolest bubrega je podmukla, jer usled neredovne kontrole ovu bolest retko

kad možemo otkriti, prepoznati.Usled oboljenja jednog bubrega, drugi

preuzima njegovu funkciju i dokle god u bubregu funkcioniše trećina nefrona (a ima ih preko milion u bubregu) simptomi oboljena se ne javljaju.

Uloga bubrega je višestruka: osnovna funkcija je formiranje konačne mokraće, kao i održavanje homeostaze u organizmu, što podrazumva regulaciju ravnoteže vode, elektrolita, regulaciju acido-bazne ravnoteže, kao i izbacivanje određenih produkata me-tabolizma i štetnih hemikalija.

Simptomi koji prate bubrežna oboljen-ja su sledeći: promena boje kože i sluzokože, otoci, hipertezija, učestalo mokrenja, ure-mijski sidrom, promene u mokraći, anemija, poremećaj apetita, gubitak težine, povišena temperatura, tahikardija, nesan-ica, žeđ, malaksalost, povraćanje, mučnina, kao i karakterističan zadah ponekada.

Najčešća oboljenja bubrga su uremija, akutna bubrežna insuficijencija, hronična bubrežna insuficijencija, infekcija urinar-nog trakta, opstruktivna bolest urinarnog trakta, defekti bubrežnih tubula, nefroliti-jaza, kamen i pesak u bubrezima, endem-ski nefritis, cistitis, itd.

Violeta Srbljanin

I Mitrovčani obeležiliSvetski dan bubrega

SVAKOG DANA ZDRAVI BUBREZIPROFILTRIRAJU I OČISTE 200 LITARA KRVI, A PROSEČNO

U LJUDSKOM TELU CRIKULIŠE 5 LITARA KRVI.

lina Sekereš, a dr Rosa Jelačić je dala doprinos svojim prisustvom, lepim rečima i podršci nastavku sa edukaci-jom pacijenata, da se što češće održavaju predavanja sa raznim, koris-nim, temama.

Projekat je podržala i partnerska or-ganizacija iz Novog Sada, na čelu sa predsednikom Udruženja Borivojem Odađžićem,koji nam je dao savetodavnu-logističku podršku i pomogao u realizaciji projekta. Preda-vanje je uspešno realizovano i ovom prilikom se zahvaljujemo svima koji su prisustvovali i pomogli da se ono što uspešnije realizuje, da saznamo ono što nismo znali u vezi ishrane i celokupne dijalize, da sto bolje i duže živimo sa dijalizom. Poseban cilj bio je obučiti bubrežne invalide da je nužno voditi dnevnik ishrane, planirati jelovnik i broj obroka, meriti količinu namirnica, pri-premati, kuvati i konzumirati hranu koja je odgovarajuća za njih, a i ukazati paci-jentima na značaj komunikacije sa medicinskim osobljem.

Ishrana bolesnika na hemodijalizi je veoma kompleksna. Samo pravilna ishrana obezbeđuje dobar i dug život pacijenata na dijalizi, omogućuje dobro podnjošenje dijaliza. Važno je štetne materije, koje se nakupljaju u orga-nizmu, izbaciti dijalizom. Da bi se sprečilo prekomerno nakupljanje štetnih materija, koje su u visokim kon-centracijama opasne po zdravlje i život bolesnika, neophodan je ograničen unos pojedinih namirnica, ukupne količine hrane i tečnosti. Isto tako, osoba na dijalizi mora da unosi i dovoljno hrane da se ne bi gubilo na težini, jer je i to opasno po život pacijenta.

Zašto je, na primer, štetan kalijum? Visoke koncentracije kalijuma u krvi mogu dovesti do poremećaja srčanog ritma, do srčanog zastoja kao i do poremećaja rada mišića.

Zaključak je da bolesnik na dijalizi mora promeniti lose u dobre navike, slušati savete lekara i drugog medin-skog osoblja, a i dugogodišnjih paci-jenata, jer će adekvatnom ishranom i disciplinom doprineti kvalitetnijem i dužem životu. Promenom loših navika u dobre, menjanjem sebe, produžava se život!!!!

Dobra ishrana- imperetiv dužegi kvalietnijeg života

Piše: Svetlana MirkovPredsednica Udruženja bubrežnih invalida, Zrenjanin

24 25

APRIL 2015 APRIL 2015LEKOVITO BILJE LEKOVITO BILJE

Beli luk ili češnjak (lat. Allium sativum) je lekovita biljka iz porodice Alliaceae.

Koristi se kao hrana, začin ali i kao lek već više hiljada godina. Potiče iz Azije, a danas se uzgaja po čitavom svetu. Smatra se da pomaže protiv začepljenja krvnih

sudova. Kao lekovito sredstvo koristimo sveže lukovice.

Iz najstarijih spisa, spomenika i pre-danja vidi se da su ga koristili Feniča-ni, Jevreji, Vavilonci, Persijanci, Stari Grci, Stari Rimljani, Egipćani, Kinezi i Indusi…

O hranljivim i lekovitim svojstvima belog luka u prošlosti uglavnom se dosta zna pa su mu pridavane čak i magijske osobine u borbi protiv uroka, veštica, zlih čini i vampira. Beli

luk je dvogodišnja biljka, koja naraste 30 do 90 cm. Lukovica je jajasta, sastav-

ljena od 7-30 sitnih lukovica (čenova). Svaka lukovica je obavijena opnastim belim

listovima, a zatim crvenoljubičastom ljuskom. Stablo je uspravno, do polovi-ne je lisnato. Listovi su uski, na licu žljebasti, zašiljeni. Cvast je proređeni štit.

Plod je loptasta čaura, ispunjena sitnim, naboranim, crnim semenom.

Zbog karakterističnog mirisa, beli luk ostaje van delovanja mnogih šte-točina. Zato se često sadi u blizini biljaka koje treba zaštititi npr. jagode, krastavci, maline, mrkve, cvekla ili pa-

radajz.

SastojciSveži čenovi sadrže 1% aliina koji pod

delovanjem enzima prelazi u alicin, je od-govoran za njegov karakterističan miris. Beli luk sadrži još i peptide sa sumporom, vitamine, lipide, sterole, mineralne mate-rije i elemente u tragovima (selen). Količi-na aktivnih sastojaka zavisi od podneblja, vremena branja i načina pripremanja

DelovanjeBeli luk pomaže kod niza oboljenja, od

prehlade do preventive malignih bolesti. Aminokiseline iz belog luka utiču na sni-ženje lošeg holesterola (LDL) i povišenje koncentracije zaštitnog holesterola (HDL), te snižavanje triglicerida.

Deluje i na širenje krvnih sudova, naro-čito na periferne, odnosno sužene krvne sudove glave, očiju i nogu. Stoga može bili koristan kod lečenja nekih vrsta glavobo-lje i bolnih grčeva u potkolenicama koji se kod starijih ljudi pojavljuju čak i nakon kraćih šetnji.

Istraživanja su pokazala da beli luk snižava krvni pritisak za pet do deset posto, norma-lizuje ubrzan rad srca, poboljšava rad srčanih krvnih sudova i snabdeva srčani mišić krvlju, što dovodi do poboljšanja srčane funkcije i smanjenja sklonosti ka trombozi.

Pospešuje varenje i rad želuca te podsti-če rad jetre, bubrega i prostate. Odavno je poznato da beli luk uništava microbe, a naučno je potvrđeno da je vrlo delotvoran

kod infekcije stafilokokama, E. colli, gripe, prehlade i gljivica.

Neprijatan zadah koji beli luk izaziva najlakše je sprečiti tako, da se uz beli luk popije čaša mleka (najdelotvornije je pu-nomasno) ili jogurta..

Pre jela, beli luk treba usitniti tj. izgnje-čiti i ostaviti da stoji deset minuta, jer se tako aktiviraju njegovi sastojci.

UpotrebaVekovna upotreba belog luka sačuvala

se do današnjih dana. U fitofarmaciji postoje četiri proizvodna oblika koja se razlikuju po hemijskom sastavu.

Nestabilizovani prašak lukovice koji se izrađuje od svežih češnjeva, tako da im se oduzme voda sušenjem na suncu ili liofi-lizacijom (sušenje zamrzavanjem). Tako pripremljeni prah se koristi za proizvodnju dražeja.

Stabilizovani prah lukovice se izrađuje tako da se pre sušenja izlaže delovanju vrućih etanolnih para čime se inaktiviraju enzimi. Pri tome beli luk ne razvija tipičan neugodan miris. Takav oblik češnjaka se nalazi u industrijski proizvedenim prepa-ratima belog luka.

Uljani ekstrakti belog luka se dobijaju tako da se beli luk ekstrahuje sa nekim masnim uljem (sojino ulje, ulje pšeničnih klica). Takav pripravak se puni u meke želatinske kapsule ili perle koje se otapaju tek u tankom crevu.

Preparati sa etarskim uljem belog luka se proizvode tako da se usitnjen i s vodom pomešan beli luk ostavi određeno vreme delovanju fermenata, te se posle destiluje sa vodenom parom. Tako dobijeno etarsko ulje belog luka ne sadrži alicin. Takvo ulje se puni u želatinske kapsule.

Preparati belog luka deluju protiv velikog broja gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija. Deluju i antimikotično protiv vrsta Candida, Trichophyton, Epidermo-phyton i Microsporium gljivica.

Klinička ispitivanja belog luka dokazala su njegova povoljna delovanja. Dokazano je da smanjuje količinu holesterola i lipida u serumu, snižava krvni pritisak, sprečava slepljivanje trombocita, ima profilaktičko delovanje u pojavi ateroskleroze, utiče na imunološki sistem i povećanje otpornosti prema infekcijama. Klinička potvrda tera-pijske efikasnosti postoji samo za standar-dizovani prašak lukovice belog luka.

U narodnoj medicini beli luk ima veliku vrednost i preporučuje se za lečenje gotovo svih bolesti, a posebno ga trebaju konzu-mirati starije osobe. Beli luk se preporuču-je kod želudačnih i crevnih bolesti, kolika, nadutosti. Predstavlja jeftino, ali delotvor-no sredstvo za očuvanje zdravlja.

Doziranje i dužina primeneProsečna dnevna doza je 4 g svežeg belog

luka. Standardizovani prašak lukovice belog luka sadrži 1-1.4 % alicina. Dnevna doza je 600-900mg standardizovanog praška, što odgovara 6-10mg alicina (ekvivalentno 3-5 mg alicina). Preporučena dužina primena je 2-3 meseca.

Lokalno delovanje: ulje belog luka nanosi se na kožu dva do tri puta na dan.

Neželjena dejstvai neželjene reakcije

Nisu poznata neželjena dejstva upotrebe belog luka, osim što ga neke osobe teško podnose (javljaju se gasovi i nadutost). Tim osobama se preporučuje korišćenje gotovih preparata.

Interakcije Potreban je oprez kod osoba koje

uzimaju antikoagulanse (varfarin, acetila-salicilnu kiselinu) i lekove za sniženje krvnog pritiska, jer beli luk može pojačati delovanje tih lekova.

Takođe treba voditi računa o tome da beli luk zajedno sa visokim dozama vita-mina E, ginka, heparina i trentala može izazvati neželjena dejstva, te se tada treba konsultovati sa lekarom ili farmaceutom.

Beli lukBeli luk se od davnina upo-trebljava kao lek, a savre-mena nauka je potvrdila njegova lekovita svojstva. U apotekama se prodaju tablete, kapsule i tinkture spravljene od belog luka, koje imaju pozitivno delo-vanje na zdravlje, a nemaju neželjen efekat nakon upo-trebe

ZanimljivostUneskova ekpedicija je 1971.

godine pronašla u jednom tibetan-skom manastiru recept starokineskog homeopatskog leka. Preveden je sa tablice od gline, i recept je objavljen na brojnim jezicima i približen medi-cini 20.veka. Pretpostavlja se da je star od dve do tri hiljade godina pre nove ere.

Lek na bazi belog luka oslobađa organizam masnih i krečnih naslaga, poboljšava razmenu materija u telu i elastičnost krvnih sudova, sprečava

infarkt, sklerozu, stenokardiju, apo-pleksiju i stvaranje tumora. Prestaje šum u glavi i poboljšava se vid. Pri tačnom pridžavanju uputa za lečenje, podmlađuje organizam.

Priprema: Očistiti (plastičnim nožem nikako metalnim)i isprati 350grama belog luka, naseći ga sitno i istucati tučkom od drveta ili gline. Staviti ga u 300grama 96% alkohola. Čvrsto zatvoriti posudu i čuvati 10 dana na prohladnom mestu. Zatim procediti kroz gustu tkaninu i ostatak dobro iscediti. Za 2-3 dana početi sa lečenjem uzimajući ovu miksturu sa 50grama mleka sobne temperature prema sledećoj šemi u kapima.

Nastaviti sa uzimanjem leka tri puta dnevno po 25 kapi, dok se ne potroši cela sadžina. Preporučuje se ponovi-ti kuru lečenja posle pet godina.

Piše: Jasmina Vukša, dipl. ph.

Dani Doručak Ručak Večera 1 dan 1 2 3 2 dan 4 5 6 3 dan 7 8 9 4 dan 10 11 12 5 dan 13 14 15 6 dan 15 14 13 7 dan 12 12 10 8 dan 9 8 7 9 dan 6 5 410 dan 3 2 111 dan 25 25 25

26 27

APRIL 2015 APRIL 2015PRAVNI SAVETI PRAVNI SAVETI

Nada Abramović

pravnica

RALETU

RadojicaRadulović

1952 - 2015

Poslednji pozdravod Saveza bubrežnih invalida

Vojvodine i Udruženja bu-brežnih invalida Subotica

Generalna Skupština UN usvojila je Kon-venciju o pravima osoba sa invaliditetom 13. decembra 2006. godine. Republika Srbija je potpisala Konvenciju 17. decem-bra 2007. godine, i istu ratifikovala 31. jula 2009. godine.

Cilj Konvencije je da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljud-

skih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom, i unapredi po-štovanje njihovog urođenog dostojanstva. Sve države potpisnice su preuzele osnovne dužnosti po Konvenciji, da poštuju, da štite i da ispune. Generalana skupština UN je 1992. godine usvojila Rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje 3 de-

cembra – Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom. Taj dan treba da bude obe-ležen promovisanjem prava osoba sa in-validitetom, i istovremeno povod da se skrene pažnja na probleme sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom u sva-kodnevnom životu.

Republika Srbija ima oko 800 000 osoba sa invaliditetom. Prava koja se moraju obezbediti osobama sa invaliditetom su jednakost i zabrana svakog oblika diskri-minacije, potpuno i ravnopravno ostva-rivanje svih ljudskih prava posebno dece i žena sa invaliditetom, uklanjanje pre-preka i barijera za osobe sa invaliditetom, podizanje svesti o sposobnostima i do-prinosu osoba sa invaliditetom, pravo na ličnu slobodu i bezbednost uz odsustvo svakog oblika zlostavljanja ili okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja osoba sa invaliditetom, odnosno stvaranje svih preduslova za život bez eksploatacije, nasilja i zloupo-trebe, uz poštovanje fizičkog i mentalnog integriteta. Isto tako treba štititi privat-nost ličnih i zdravstvenih podataka osoba sa invaliditetom, i pružati podršku na očuvanju fizičke, mentalne, socijalne i stručne sposobnosti, kao i prava na rad i zapošljavanje i ravnopravno učešće u političkom i javnom životu. Ustavom Republike Srbije (‘’Sl.gl.RS’’ broj 98/06.) utvrđeno je da su svi građani jednaki u pravima i dužnostima, imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili neko od ličnih svojstava.

Doneti su Zakon o socijalnoj zaštiti, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspita-

nja, Zakon o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, Zakon o profesionalnoj reha-bilitaciji i zapošljavanju osoba sa invalidi-tetom, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Zakon o povla-sticama u unutrašnjem putničkom sao-braćaju invalidnih lica, Zakona o planiranju i izgradnji, Zakon o sprečavanju diskrimi-nacije osoba sa invaliditetom i drugi.

Od shvatanja, najpre, magijske uloge, javnog podsmeha i odbacivanja, posebnog društvenog položaja, karitativnog pristupa, odnosno počev od isključenja iz društve-nog života pa do milosrđa, pristupilo se modernom konceptu invalidnosti. Osobu sa invaliditetom ne treba menjati, već je društvena i životna sredina ta koja ga dis-kriminiše, i taj stav treba menjati stvara-njem pravednijeg društva.

Zakonom o profesionalnoj rehabilitaci-ji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (‘’Sl.gl.RS’’ br.36/09) utvrđena je obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom od strane svih poslodavaca na teritoriji Repu-blike Srbije. Zapošljavanje osoba sa inva-liditetom omogućavaju 1. stepen pod

opštim uslovima i 2. stepen pod posebnim uslovima.

Sa shvatanja invalidnosti kao medicin-skog problema prešlo se na shvatanje in-validnosti kao pitanje ljudskih prava, utemeljenih na međunarodnim standar-dima uz stvaranje uslova jednakih moguć-nosti za sve. Osobu sa invaliditetom ne treba menjati, već je društvena i životna sredina ta koja ga diskriminiše, i taj stav treba menjati stvaranjem pravednijeg društva.

Dodatak za pomoć i negu drugog lica je novčana pomoć osobama koje zbog povrede ili bolesti ne mogu da zadovolje osnovne životne potrebe, i ovaj dodatak se usklađuje sa rastom cena dva puta godišnje. Uvećani dodatak za tuđu negu koji je uveden Zakonom o izmenama i dopunama zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana dana 01.07.2006. godine imaju lica koja su pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvarila po propisima socijalne zaštite ili po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Zakon o pravima pacijenata je usvojen na zasedanju Narodne Skupštine Republi-ke Srbije dana 22.05.2013. godine, a objav-ljen u ‘’Sl. gl. RS’’ broj 45, dana 22.06.2013. godine. Zaštitu prava pacijenata obezbe-đuje jedinica lokalne samouprave određi-vanjem lica koje obavlja poslove savetni-ka za zaštitu prava pacijenata i obrazovanjem Saveta za zdravlje. Zaštitu prava osiguranog lica obezbeđuje i orga-nizacija zdravstvenog osiguranja kod koje je to lice zdravstveno osigurano.

Osobe sa invaliditetom označavaju osobe sa urođenom ili stečenom fizičkom, senzornom, intelektualnom ili emocional-nom nesposobnošću koje usled društvenih ili drugih prepreka nemaju mogućnosti ili imaju smanjene mogućnosti, da se uključe u aktivnosti društva na istom nivou sa drugima, bez obzira na to da li mogu da ostvaruju pomenute aktivnosti uz upotre-bu tehničkih pomagala ili uz službe podrške.

Još uvek nizak nivo obrazovanja i zapo-slenosti, povećani troškovi života usled invalidnosti, razne prepreke koje onemo-gućavaju uključenost u redovne životne tokove, izolovanost, nedovoljno razvijene službe podrške su samo neki od razloga višestruke marginalizacije osoba sa invali-ditetom.

Invalidnost je dugo vremena bila zane-marivana. Preko veštačkog samarićanskog pristupa svela se na lični problem osobe sa invaliditetom, izolovane od svih druš-tvenih tokova.

Razvojem novih tehnoloških dostignu-ća u oblasti industrije i medicine, prešlo se na takozvani moderan koncept prihva-tanja invalidnosti. Razvoj pokreta za ljudska prava, uz veliku ulogu Ujedinjenih nacija uslovio je stvaranje modernog kon-cepta invalidnosti.

Godine 1975. donosi se Deklaracija o pravima invalida koja proklamuje građan-ska i politička prava za osobe sa invalidi-tetom. Posebno se naglašava njihovo pravo na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, za-pošljavanje, ekonomsku, pravnu i socijalnu sigurnost i zaštitu.

Položaj osoba sa invaliditetom se po-smatra kao medicinski i socijalni model. Medicinski model invalidnosti sagledava osobu koja ima fizičko, mentalno ili sen-zorno oštećenje na osnovu koga se daje određena dijagnoza i to se sagledava kao individualni problem. Takva osoba je svedena na pasivnog primaoca pomoći, i to ne predstavlja društveni problem. Po ovom shvatanju osnovni problem je u individui, a ne u okruženju. Ovako shva-ćena invalidnost ukazuje na bolest, bespo-moćnost, zavisnost od drugih.

Socijalni model invalidnosti shvata in-validnost kao socijalno definisan problem. Po ovom shvatanju osobu koja ima inva-liditet ne treba menjati, već društvo koje je diskriminiše.

Osobe sa invaliditetom, iako marginali-zovane moraju aktivno učestvovati u do-nošenju odluka koje mogu da utiču na njihove živote, a država je ta koja mora da poštuje, štiti i ispunjava sva prava. Diskri-minacija na osnovu invaliditeta podrazu-meva pravljenje razlike, isključivanje ili ograničavanje.

Unapređenje položaja osoba sa invali-ditetom mora biti prisutno i u pripremi raznih strategija, planova, projekata i mera, uz osnaživanje i jačanje organizacija osoba sa invaliditetom u zastupanju njihovih interesa, uz konsultacije i aktivno učešće osoba sa invaliditetom u stvaranju pravne regulative u oblasti invaliditeta.

Nastavak u sledećem broju

Status osoba sa invaliditetomu našem društvu - I deo

IN MEMORIAM

S AV E Z B U B R E Ž N I H I N VA L I DA VO J VO D I N E21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 6 - 8

Tel/fax: 021/6333 866; www.ns-nefro.org, [email protected] D RU Ž E N J E B U B R E Ž N I H I N VA L I DA - S U B OT I C A

Blaška Rajića 27/36; P.J. Banijska 2Mob: 069/712-547, [email protected]

ZDRA

VA NACIJA

ZDRAVA DE

CA

PRODUŽI ŽIVOT 2016

Documents

Broj 40/godina XVIII/april 2016./ISSN 1452-3272; e-mail ...Broj 40/april 2016. PRIJATELJI SAVEZA: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i soci-jalna pitanja Pokrajinski sekretarijat