NewsletterPROMOCIJA I UNAPREĐENJE ODRŽIVOG DRUŠTVENO-EKONOMSKOG TERITORIJALNOG RAZVOJA U ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA

Kada govorimo o demografskim i migratornim trendovima, situacija je u većem delu ruralne Srbije poprilično dramatična, jer imamo ubrzano pražnjenje sela i nastavljanje trenda starenja ruralnih zajednica.

Izazovi ruralnog razvoja u Srbiji

U OVOM BROJU:

Podrška ruralnom razvoju je za Švajcarsku strateška investicija

u srpsku privredu

InTER vesti

InTER biblioteka

Ruralna područja Srbije se u pos-lednjih desetak godina suočavaju sa velikim izazovima koji su odraz kako društveno - ekonomskih dešavanja sa kojima se čitava Sr-bija suočila, tako i dramatičnih socioloških promena koje doživljavaju naše društvo i ljudi koji žive u ruralnim područijima. Ne treba nikako zanemarati i uticaj urbanih i para-urbanih područja i njihovih stanovnika na razvoj ruralnih područja.

Situacija je u većem delu ruralne Srbije poprilično dramatična, kada govorimo o demografskim i migra-tornim trendovima, jer imamo ubrzano pražnjenje sela (pre svega mladih i ženske populacije), kao i nastavljanje trenda starenja ruralnih zajedica.

Podaci iz poslednjeg popisa ukazuju na dalji porast naselja sa veoma malim brojem stanovnika, tako da pre-ma podacima iz poslednjeg popisa od 4079 naselja, čak 62,75% imaju manje od 500 stanovnika, a 18,1% od 501-999 stanovnika. Treba takođe imati u vidu da u naveden-im naseljima, koja čine 80,85% ukupnog broja naselja

u Srbiji, živi svega oko 16% ukupnog broja stanovnika. Navedeni podaci, uz činjenicu da je stalni porast broja naselja sa brojem stanovnika ispod 1000, nedvosmis-leno ukazuju na negativne migratorne i demografske trendove u seoskim područjima Srbije.

Pored činjenica koje daju pregled negativnih demograf-skih trendova, treba naglasiti da srpsko selo i ruralna ekonomija još uvek nisu našli jasne odgovore na izazove koji su pred njih postavljeni razgradnjom prethodnog socijalističkog modela i okretanjem ka tržišnim mod-elima, koji su pred poljoprivredu i druge ekonomske aktivnosti seoskih područja postavili nove zahteve i pot-puno novo okruženje sa značajnijim uplivom globalne konkurencije.

Činjenica je da sve prethodno ima veoma snažan uticaj na smanjenje socijalnog kapitala ruralnih područja, što kao krajnje ishodište ima smanjenje potencijala ruralnih zajednica da se razvijaju na održiv način.

Kako dalje?

Iznalaženje optimalnih rešenja za konsolidaciju stanja u srpskim selima svakako da nije lako, jer navedeni proble-mi postoje i u mnogo razvijenijim zemljama, jer ih ni one

Broj 17april - jun 2018.

Dragan RoganovićAsocijacija za razvoj Ibarske

doline “IDA”

2

nisu u potpunosti rešile, iako imaju proaktivniju politiku ruralnog razvoja od Srbije.

Rešenje pitanja ruralnog razvoja svakako da treba tražiti kroz integralni pristup, koji zahteva multisektorsku sarad-nju na svim nivoima (lokalni, regionalni i nacionalni), kombinovanje mera bilo da su u nadležnosti ministarsta-va, pokrajinskih ili lokalnih vlasti.

Svakako da uključivanje i povezivanje aktera nije samo po sebi dovoljno, već je neophodno uspostaviti jasan programski okvir, koji će sadržati jasne ciljeve, očekivane rezultate vezane za jasne vremenske periode i ono što je često kod nas izostajalo, jasno uspostavljanje indikatora i njihovo praćenje, kako bi se sagledala uspešnost i po potrebi razmatrale korektivne mere.

Programski okvir treba uspostaviti na takav način da odgo-vori izazovima sa kojima se suočavaju ruralna područja s jedne strane, a sa druge strane da na realističan način uzme u obzir postojeće kapacitete na svim nivoima (uključujući i socio-ekonomsku vitalnost ruralnih područja), potencijale za razvoj, kao i postojeća iskustva Srbije, regiona i Evrop-ske unije.

Neke od promena kojim se na programskom nivou treba težiti, a u cilju razvoja ruralnih područja, su:

• Potreba za značajnom promenom u pristupu rural-nom razvoju. Koncept ruralnog razvoja treba bazirati na znanju i inovacijama lokalnih zajednica, podržanih od strane javnog sektora, civilnog sektora, akademske za-jednice i povoljnom klimom za razvoj poslovnog sek-tora. Dosadašnja praksa je pokazala da i najbolje politike podrške koje dolaze iz okruženja teško daju rezultate na mikronivou, ukoliko ne postoji kvalitetan socijalni kapital i znanje, koji bi dugoročno implementirao potrebne akcije u seoskim sredinama.

Kada govorimo o inovaciji, svakako da njih treba shvatiti kao endogene inovacije, okrenute potencijalima i potre-bama ruralnih zajednica u Srbiji. Inovacije svakako ne tre-ba samo vezivati za tehnička rešenja, već i za ona koja su vezana za društvene procese i promene ljudskog kapitala.Kao jedan od dobrih primera inovativnog pristupa u rural-nom području se može uzeti LEADER pristup, koji se više od 25 godina implementira u zemljama EU. Ovaj pristup se bazira na razvoju teritorijalnih partnerstava javnog, poslovnog i civilnog sektora u ruralnim područjima, a koje ima za cilj da na bazi potreba identifikovane teritorije raz-vije strategiju, koja je za programski period od 7 godina

osnov za finansiranje i implementaciju projekata. Ovaj pristup na decentralizovan način omogućuje da male ru-ralne zajednice same odlučuju o svojim razvojnim prior-itetima i da za to dobiju finansijska sredstva za realizaciju.

• Razvoj sela bazirati na prostornom planiranju i teritori-jalnim potencijalima; U osnovi je neophodno na bazi raspoloživih podataka uraditi identifikaciju i grupisanje sela prema tipovima naselja i razvojnim potencijalima. Po razvoju baze seoskih naselja, zavisno od grupe kojoj selo pripada, prilagođavaju se mere podrške, tako da se na optimalan način podrži razvoj naselja prema potenci-jalu, a sa druge strane u naseljima sa diskutabilnim raz-vojnim potencijalom treba olakšati nesmetano funkcion-isanje i adekvatnu dostupnost potrebnih servisa. Jedan od mogućih modela je razrađen u knjizi „Sela u Srbiji“ autora Prof. Dr Milovana M. Mitrovića.

• Unapređenje infrastrukturne opremljenosti i socijalnih usluga; Infrastrukturna opremljenost i raspoložive soci-jalne usluge ruralnih područjia treba stalno unapređivati kako bi se dostigao potrebni nivo, koji obezbeđuje dosled-no poštovanje ustavne odredbe o pravu svakog građanina Srbije da ima jednake uslove življenja kao i drugi, bez obzi-ra gde živi.

Nedovoljna finansijska sredstva za razvoj infrastrukture u Srbiji su limitirajući faktor, ali svakako da bolje plan-iranje i prioritizacija bazirana na načelima „prioritetnih“ naselja može da na bolji način odgovori potrebnim zahte-vima. Takođe kada je reč o ruralnoj infrastrukturi postoji mogućnost planiranja i akreditovanja mere u okviru IPARD programa, čime bi se obezbedila dodatna sredstva za nje-no unapređenje.

Takođe kada govorimo o uslugama (socijalna zaštita, snab-devanje, nedostatak prodavnica...) u malim zajednicama, naročito onih koje nisu ekonomične poslovnom i javnom sektoru, treba slediti primere dobre prakse i razvijati mod-ele socijalnog preduzetništva, koje svakako da doprinosi uspostavljanju usluga i zapošljavanju lokalne radne snage. Dobre primere socijalnog preduzetništva je moguće naći u Srbiji, ali svakako da postoji potreba za daljim razvojem.

• Potreba za kreiranjem kvalitetnih dugoročnih politika i njihova kvalitetna implementacija; Savremene tendencije i opredeljenost Srbije da pristupi Evropskoj uniji svakako da nameću izazove kako kada je reč o usaglašavanju poli-tika koje su vezane za rurana područja, tako i njihovoj im-plementaciji.

3

Posebno je bitno da proces kreiranja i implementacije politika ruralnog razvoja uključi sve aktere iz javnog, poslovnog i civilnog sektora, a posebno one koji žive u ruralnim područjima i kojih se navedene politike najviše i tiču.

U narednom periodu treba otkloniti i nedostatke u praćenju i analizi kvalitativnih i kvantitativnih efekata politika koje su vezane za razvoj sela. Kvalitetno praćenje i evaluacije efekata politike su osnov za bolje planiranje i korigovanja u narednom planskom periodu.Posebnu pažnju treba posvetiti politikama koje su vezane za podsticanje poboljšanja demografskih trendova (npr. bolja rešenja prava na dečiji dodatak i za domaćinstva koja to ne ostvaruju zbog posedovanja poljoprivrednog zemljišta). Takođe treba raditi na razvoju i prilagođavanju socijalnih politika specifičnim potrebama ruralnih područja, jer sve analize siromaštva u Srbiji ukazuju da je stepen siromaštva u ruralnim područjima oštriji nego u ur-banim područjima.

• Menjanje imidža sela; Javnost, a naročito mladi, često ima-ju iskrivljenu sliku o selu i uslovima življenja i privređivanja u njima (često je to idilična slika, a često i veoma negati-van stav o „zaostalim“ područjima koja ne pružaju dobre životne uslove), tako da je neophodno kroz javne kam-panje na realan način afirmisati njegove vrednosti, kao i ukazati na važnost očuvanja i razvoja ruralnih područja za razvoj čitavog društva.

Takođe, kroz javne kampanje treba identifikovati i prezen-tovati javnosti sve probleme ruralnih područja, kao i ne-ophodnost njihovog otklanjanja ili bar ublažavanja.U ovom segmentu značajan doprinos mogu dati udruženja građana, lokalne samouprave i normalno mediji.

• Međusektorska saradnja; Ruralni razvoj u svojoj osnovi obuhvata raznovrsne mere koje se bave svim segmentima socio-ekonomskog razvoja (infrastruktura, obrazovanje, socijalna zaštita, ekonomija, poljoprivreda, sport, kultura, ekologija itd.). To jasno ukazuje na neophodnost kvalitetne međusektorske i međuresorne saradnje na svim nivoima, kako bi se postigli efektivni i efikasni rezultati intervencija koje se sprovode.

U ovom segmentu treba delovati na uspostavljanju konsul-tativnih mehanizama na nacionalnom i pokrajinskom nivou, a jedna od mogućih rešenja je uspostavljanje nacionalnog saveta za ruralni razvoj, čiji bi članovi dolazili iz relevantnih ministarstava, poslovnih udruženja, akademske zajednice, organizacija civilnog društva i redova uglednih pojedinaca.

Na lokalnom nivou postoje dva moguća modela, a to su takođe lokalni saveti za ruralni razvoj, koji bi na isti način kao i nacionalnom nivou uključili sve relevantne aktere. Drugi mogući model su lokalne akcione grupe, osnovane po LEADER metodologiji1, kao model međusektorskog partnerstva.

• Razvoj ekonomskih aktivnosti; Ekonomski razvoj područja treba bazirati na specifičnostima ruralnih zajednica i ne-ophodno je koristiti dobra iskustva iz okruženja i EU. Pre svega pored podsticaja razvoju poljoprivrede, neophodno je nastaviti sa daljom podrškom diversifikaciji ekonomskih aktivnosti uz korišćenje i aktiviranje raspoloživih fondova (nacionalni, pokrajinski, loklani, IPARD II itd.). Posebnu pažnju u diversifikaciji ekonomskih aktivnosti treba pos-vetiti podršci mladim i ženama, i u tom segmentu treba istaći dobru praksu da u većini konkursa ove dve ugrožene kategorije imaju dodatne bodove na javnim konkursima.

Pored mnogo drugih pitanja iz segmenta ekonomskog razvoja, koja svakako ne mogu biti obrađena u tekstu ovog obima, treba istaći pitanje malih gazdinstava (koja su u strukturi gazdinstava u Srbiji dominantna). Mala gazdin-stva su značajan činilac ruralnog razvoja, kako zbog obi-ma proizvodnje, tako i kao „čuvari“ srpskog sela, njegove tradicije, a na kraju i kao model obezbeđivanja egzistenci-je za njene članove. Ona se i pored svog značaja suočavaju sa izazovima tržišne ekonomije i potrebama ispunjavanja zahteva tržišta.

Pitanje ekonomskih aktivnosti malih gazdinstava treba rešavati kroz podršku uspostavljanju kratkih lanaca snab-devanja, koji će omgućiti da se poveća deo prihoda gaz-dinstava, kao i da se unapredi pristup tržištima koja su in-dividualnim gazdinstvima nedostupna.

Takođe je neophodno što pre uspostaviti mehanizme podrške proizvođačkim grupama, po modelu koji podržava EU, jer je upravo i cilj podrške osnaživanje malih proizvođača u sektorima povrća, voća i mleka. Postoji mogućnost da se u akredituje mera podrške proizvođačkim grupama u okviru IPARD programa.

Na kraju može se zaključiti da je pitanje ruralnog razvoja kompleksno pitanje, koje svakako treba rešavati kroz poli-tike ruralnog razvoja, ali da je ključ i u međusektorskoj saradnji i razvoju socijalnog kapitala. U prilog tome ide i izreka „Ukoliko želiš ići brzo, idi sam, ukoliko želiš stići dale-ko, idi u društvu“. n

1 http://enrd.ec.europa.eu/enrd-static/leader/leader/leader-tool-kit/the-leader-approach/en/the-leader-approach_en.html

4

PODRŠKA RURALNOM RAZVOJU JE ZA ŠVAJCARSKU STRATEŠKA INVESTICIJA U SRPSKU PRIVREDUKao jedan od četiri najznačajnija bilateralna donatora u Republici Srbiji, Švajcarska Konfederacija usmerena je na tri oblasti bilateralne podrške: upravljanje, ekonomski razvoj i zapošljavanje i održiva energija i otporni gradovi. Zvanična Švajcarska strategija saradnje sa Srbijom 2018-2021 identifikuje lokalni ekonomski razvoj i zapošljavanje mladih kao prioritetne teme. Ruralni razvoj je značajan stub lokalnog ekonomskog razvoja. Od 2015. godine, Švajcarska preko svog programa Podrška ruralnom i regionalnom razvoju u Srbiji (RRDS) pružila podršku Srbiji u vrednosti od 3,36 miliona evra. Druga faza, koja traje do 2022. godine, predviđa izdvajanje dodatnih sredstava za razvoj srpske ruralne ekonomije.

Program radi zajedno sa nacionalnim institucijama i mrežama nadležnim za ruralni razvoj na unapređenju politika ruralnog razvoja i pruža podršku u realizaciji ovih politika sa nacionalnog na lokalnom nivou. Istaknuti deo podrške između Ministar-stva poljoprivrede i programa RRDS bila je akreditacija dve EU IPARD mere i izdvajanje 175 miliona evra za Srbiju. Sredstva iz EU IPARD-a za ruralni razvoj obezbediće kontinuiran protok resursa u Srbiju koji će se koristiti za poljoprivredni i ruralni razvoj i oživljavanje ruralnih sredina u zemlji.

Kao zemlja sa snažnim lokalnim zajednicama, razvijenim sektorom poljoprivrede i inovativnim pristupom u poljoprivrednoj proizvodnji, Švajcarska pruža podršku za četiri upravna okruga u Srbiji: Šumadijski, Sremski, Mačvanski i Kolubarski. Kroz ovaj program, Švajcarska pruža podršku malim poljoprivrednim proizvođačima u različitim oblastima, poput proizvodnje vina, prerade meda, proizvodnje i prerade šljiva, kao i u ekonomskom osnaživanju žena u ruralnim sredinama. Jedan od ciljeva je motivacija mladih da ostanu na svojim seoskim porodičnim imanjima, da ulažu u znanje i veštine koje se odnose na poljo-privrednu proizvodnju i na taj način unaprede svoj društveno-ekonomski status.

Švajcarska podrška više je usmerena na udruženja lokalnih proizvođača nego na individualne proizvođače. Ovaj pristup zas-niva se na zaključku da se konkurentnost lokalnih proizvođača može dugoročno osigurati samo ukoliko oni rade zajedno. Koncept je osmišljen tako da podrži umrežavanje, saradnju i uvođenje inovacija na nivou malih proizvođača. Ovaj pristup obezbediće lakši pristup tržištu, veću konkurentnost i održivost formiranih mreža.

Insistiranjem na povezivanju, saradnji i integrisanju malih proizvođača, Švajcarska kreira dodatnu vrednost – to je dobra priprema za dobijanje pristupa budućim EU IPARD fondovima za ruralni razvoj. Podrška udruženjima i umrežavanju između privatnog, javnog i civilnog sektora značajno povećava šanse ruralnim zajednicama da imaju pristup fondovima za poljo-privredni i ruralni razvoj.

Švajcarski načinŠvajcarska dugi niz godina sprovodi model regionalnog razvoja koji podstiče lokalno stanovništvo da identifikuje sve prednosti i potencijale svojih zajednica za ekonomski rast i napredak. Snažno se podstiču lokalna partnerstva između aktera privatnog, javnog i civilnog sektora. Aktivno učešće svih stejkholdera strateški je preduslov za švajcarski mod-el jer podstiče održivost formiranih partnerstava.

Srpska vina i švajcarska saradnjaJedan od primera dobre prakse realizovan je u junu. Radi se o otvaranju renovirane Kraljevske vinarije na Oplencu, uz kompletno opremljenu salu za degustaciju, prodavnicu i izložbeni prostor. Inicijativa je deo projekta “IMPULS Wine”, u kojem je glavni partner Udruženje vinara Šumadije, osnovano 2013. godine. Projekat “IMPULS Wine” realizuje Regionalna agencija za razvoj Šumadije i Pomoravlja, a podržan je od strane Vlade Švajcarske preko programa RRDS u iznosu od 324.000 evra. Prostor će koristiti Udruženje i njegovi članovi za promocije, de-gistaciju vina, obuke i sastanke, kao i za posete turista. n

Autor: Milica Stojanović, Koordinator projekta RRDS

5

VESTI

U susret EU integracijama - unapređenje pravnog i institucionalnog okvira JPP u Srbiji

U Beogradu, 30. mar-ta 2018. godine

InTER je održao konfer-enciju posvećenu javno-privatnom partnerstvu (JPP) u Srbiji. Događaj je organizovan u okviru projekta “Unapređenje transparentnosti kod javno-privatnih partnerstava u Srbiji” koji je finansiran od strane Fondacije za ot-voreno društvo Srbije.

U okviru predstavljene studije dat je sveobuhvatni prikaz pravne regulative i ulogu institucija na nacion-alnom, pokrajinskom i lokalnom nivou na poslovima planiranja, ugovaranja, realizacije i praćenja JPP projekata. Studija takođe daje prikaz JPP projekata, kako predloženih tako i ugovorenih. U okviru studije takođe je obrađeno i pitanje transparentnosti u pro-cesu JPP. Na kraju su date zaključne odredbe i pre-poruke za unapređenje sistema funkcionisanja JPP u Srbiji. n

Mreža Zapadnog Balkana o teri-torijalnom upravljanju

InTER je 17. i 18. maja učestvovao u dvodnevnoj radionici o pokre-

tanju Mreže Zapadnog Balkana o teritorijalnom upravljanju, čiji je cilj sprovođenje istraživanja i zagovaranja državnih politika širom regiona, unapređenje teritorijalnog upravljanja na loka-lnom nivou i uticaja EU integracija u zemljama Zapadnog Balkana iz perspektive teritorijal-nog upravljanja.

Ovom prilikom, InTER je predstavio dinamiku regionalnog razvoja u Srbiji. Radionicu je organizovao Co-PLAN - Insti-tute for Habitat Development, koji je okupio oko 20 učesnika uz akademske zajednice, istraživačke zajednice i civilnog društva koji se bave teritorijal-nim razvojem. n

InTER koordinira radom Radne grupe NKEU za Poglavlje 35

InTER je na internom sastanku Radne grupe (RG) Nacionalnog konventa o Evrop-

skoj uniji, koja prati pregovore Srbije i EU u Poglav-lju 35 – Ostala pitanja – Kosovo, izabran za novog koorinatora Radne grupe – Institut za teritorijalni ekonomski razvoj – InTER, a predstavlja ga Dragisa Mijacic.

Sastanak RG održan je 14. februara 2018. godine u prostorijama E v r o p s k o g pokreta u Sr-biji. n

Sastanak RG NKEU za poglavlje 35

U ponedeljak 2. jula 2018. godine Radna grupa Na-cionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje

35: Ostala pitanja - Kosovo održala je redovni sastanak u Kosovskoj Mitrovici.

Na sastanku se razgovaralo o daljim koracima Radne grupe vezano za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, dok se u tematskom delu diskutovalo o spora-zumu o energetici. n

InTER Newsletter, br. 17, april - jun 2018.InTER

Vlajkovićeva 29, BeogradThe North City, Čika Jovina bb II/9, Severna Mitrovica

e-mail: office@regionalnirazvoj.orgweb: www.regionalnirazvoj.org

U susret EU integracijama-unapređenje pravnog i institucionalnog okvira JPP u Srbiji

Studija je nastala uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbije kroz Program Unapređenje demokrat-skih praksi i institucija. U okviru studije dat je sveobuhvatni prikaz pravne regulative i ulogu institucija na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou na poslovima planiranja, ugovaranja, realizacije i praćenja JPP projekata. Studija takođe daje prikaz JPP projekata, kako predloženih tako i ugovorenih. U okviru studije takođe je obrađeno i pitanje transparentnosti u procesu JPP. Na kraju su date zaključne odredbe i preporuke za unapređenje sistema funkcionisanja JPP u Srbiji.

Studija je urađena na srpskomjeziku i može se naći na web stranici InTER-a.www.regionalnirazvoj.org

Frikonomija severa Kosova

Mapa poslovnih inkubatora u Republici Srbiji

Lokalne samouprave na severu Kosova – kule od karata

U okviru studije analizirana je struktura privrede, dinamika registracije privrednih subjekata kod kosovskih institucija, obim radne snage, kao i uloga međunarodnih donatora i privrednih komora u stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja. Na kraju studije iznesena su zaključna razmatranja i preporuke za unapređenje privrednog razvoja na severu Kosova. Studija je urađena u okviru pro-jekta „Analiza stanja privrede na severu Kosova nakon potpisivanja Briselskog sporazuma – gde su šanse za zapošljavanje?“ koji je realizovao InTER u partnerstvu sa RTV Mir iz Leposavića i uz finansi-jsku podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).

Studija je urađena na srpskom, albanskom i engleskom jeziku i može se naći na web stranici InTER-a.www.regionalnirazvoj.org

U Srbiji funkcioniše 20 poslovnih inkubatora koji prosečno imaju po četiri zaposlena. Najviše inku-batora se nalazi na teritoriji Beograda. Od 2011. godine osnovana su četiri nova inkubatora, dok se 10 njih ugasilo ili promenilo namenu.

Mapa je urađena na srpskom i engleskom jeziku i može se naći na web stranici InTER-a.www.regionalnirazvoj.org

Ovom studijom autori daju sveobuhvatni prikaz institucionalnih promena i funkcionisanja lokalnih samouprava na severu Kosova od potpisivanja Kumanovskog sporazuma i dolaska misije UNMIK do danas. Studja je izrađena u okviru projekta “Podrška lokalnim samoupravama na severu Kosova u re-formi javne uprave” finansiranog od stane Američke ambasade u Prištini, a koji je realizovao Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) u periodu mart 2016 - jul 2017.

Studija je urađena na srpskom, albanskom i engleskom jeziku i može se naći na web stranici InTER-a.www.regionalnirazvoj.org

BIBLIOTEKA