PAPA FRANJA

BOŽJE IME JE MILOSRĐE

Naslov originala: Il nome di Dio è Misericordia. Una conversazione con Andrea Tornielli

by Jorge Mario Bergoglio, Papa Francesco

© 2016 - Libreria Editrice Vaticana, Città del Vaticano

© 2016 - EDIZIONI PIEMME Spa, Milano

www.edizpiemme.it

© Libreria Editrice Vaticana

© za srpsko izdanje NOVOLI, Beograd, 2016.

Prevod: Igor Radojčić

Lektor i korektor: Ivan Kunst

Korice i prelom: Đorđe Slavić

Za izdavača: Igor Radojčić

Štampa: IntraNet Communication d.o.o

Beograd

PAPA FRANJA

RAZGOVOR SANDREOM TORNIELIJEM

„A i nekima koji bijahu uvjereni za sebe da su pra-vedni, a ostale nipodaštavahu, kaza priču ovu: dva čovjeka uđoše u hram da se mole Bogu, jedan fari-sej a drugi carinik. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: gra-bljivci, nepravednici, preljubnici ili kao ovaj carinik. Postim dvaput u sedmici; dajem desetak od svega što steknem. A carinik izdaleka stajaše, i ne htjede ni očiju uzdignuti nebu, nego se bijaše u prsa svo-ja govoreći: Bože, milostiv budi meni griješnome! Kažem vam, ovaj otide opravdan domu svome, a ne onaj. Jer svaki koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se.“

Jevanđelje po Luki 18, 9-14

BOŽJE IME JE MILOSRĐE 7

Čitaocu

FRANJIN POGLED

U nedeljno jutro, 17. marta 2013. nakon što je prethodne srede uveče izabran za rimskog biskupa, papa Franja služio je svoju prvu misu sa narodom. Crkva Svete Ane u Vatikanu, koja se nalazi nedaleko od istoimenih vrata kroz koja se ulazi u najmanju državu na svetu, koja je ujedno i parohijska crkva za stanovnike Borgo Pija, bila je prepuna vernika. Među njima sam sa nekoliko prijatelja bio i ja. Tom prilikom spontano govoreći papa Franja održao je svoju drugu omiliju kao papa. „Isusova poruka je milosrđe. Za mene, ponizno kažem, to je najsnažnija Gospodova poruka.“

Papa je tumačio odlomak iz Jovanovog Jevanđelja u kome se govori o preljubnici, ženi koju su književ-nici i fariseji hteli da kamenuju, kako je propisivao Mojsijev zakon. Isus joj je spasao život. Tražio je da onaj ko je bez greha baci prvi kamen. Svi su otišli. „Ni ja te ne osuđujem; idi, i od sada više ne griješi.“ (8,11).

Papa Franja8

Osvrnuvši se na književnike i fariseje koji su do-vukli ženu da je kamenuju pred Nazarećaninom, Papa je rekao: „I mi ponekad volimo druge da uda-ramo, druge da osuđujemo.“

Da bi se doživelo milosrđe, prvi i jedini korak koji se traži, dodao je, jeste da priznamo da nam je milo-srđe potrebno. „Isus je došao zbog nas, kada prizna-mo da smo grešnici.“

Dovoljno je ne biti kao onaj farisej koji je stojeći pred oltarom zahvaljivao Bogu što nije grešnik „kao svi drugi“. Ako smo kao taj farisej, ako se smatramo pravednima, „ne poznajemo Gospodovo srce i nika-da nećemo doživeti radost tog milosrđa!“, kazao je novi biskup Rima. Ko se smatra bezgrešnim, navikao je sa visine druge da osuđuje, ko je sebe navikao da smatra pravednim, dobrim i ispravnim, taj ne oseća potrebu da bude zagrljen i da mu bude oprošteno. S druge strane, postoje i oni koji tu potrebu osećaju, ali misle da im zbog previše greha nema pomoći.

S tim u vezi Papa je prepričao razgovor sa čo-vekom koji je, kada je čuo ove reči o milosrđu, re-kao: „Ah, oče, da znate moj život, ne bi mi tako go-vorili! Svašta sam radio!“ Na to mu je odgovorio: „Tim bolje! Idi ka Isusu: biće mu drago da mu sve to ispričaš! On zaboravlja, on ima posebnu sposob-nost zaborava. Zaboravlja, ljubi te, grli i kaže ti: Ni ja te ne osuđujem; idi i od sada više ne greši. Daće ti samo taj savet. Nakon mesec dana opet smo na istom… Vraćamo se Gospodu. Gospod se nikada ne umara od praštanja: nikada! Mi se umorimo od

BOŽJE IME JE MILOSRĐE 9

traženja oprosta. Stoga moramo da molimo za mi-lost da se ne umorimo u traženju oprosta jer On se nikada ne umara da nam prašta.“ Od te prve Fra-njine omilije, koja mi se veoma svidela, izašlo je na videlo da je u središtu poruka o milosrđu, koja će obeležiti prve godine njegovog pontifikata. Jed-nostavne i duboke reči. Lice Crkve koja ljudima ne spročitava njihove slabosti i njihove rane, nego ih leči lekom milosrđa.

Živimo u društvu koje nas navikava da sve ma-nje shvatamo svoje odgovornosti i da u skladu s njima postupamo: uvek greše drugi. Nemoralni su uvek drugi, kriv je uvek neko drugi, nikada mi. Po-nekad doživljavamo i svojevrsni povratni klerikali-zam, koji je sav usmeren na određivanje granica, na „regulisanje“ života ljudi nametanjem preduslova i zabrana koje dodatno otežavaju svakodnevni život. Posredi je stav koji je uvek spreman da osuđuje, a mnogo manje da prihvati. Uvek s namerom da su-dimo, a ne saosećajno da se zamislimo nad bedom čovečanstva. Poruka milosrđa - središte one svoje-vrsne „prve enciklike“, nenapisane, ali sadržane u kratkoj omiliji novog Pape - istovremeno je razbila oba klišea.

Nakon nešto više od godinu dana, 7. aprila 2014. tokom jutarnje mise u Domu Svete Marte, Papa se ponovo osvrnuo na isti deo Jevanđelja i priznao svoju ganutost ovom jevanđeoskom stranicom: „Bog ne prašta po dekretu, nego milovanjem.“ A sa milosrđem „Isus ide i dalje od zakona i prašta milu-jući rane naših greha.“

Papa Franja10

„Današnja biblijska čitanja“, rekao je Papa „govo-re nam o preljubi“, što se uz huljenje i idolopoklon-stvo smatralo „najtežim grehom u Mojsijevom za-konu“, kažnjivo smrtnom kaznom - kamenovanjem. U odlomku iz osmog poglavlja Jovanovog Jevanđe-lja papa je istakao:„Srećemo Isusa kako sedi tamo, među ljudima, i kao veroučitelj ih podučava.“ Zatim „dolaze književnici i fariseji sa ženom koju, možda, zavezanih ruku, guraju napred; možemo zamisliti taj prizor. Stavljaju je u sredinu i optužuju: evo pre-ljubnice!“ Njihova optužba je javna. Jevanđelje ka-zuje šta su Isusa upitali: „Šta moramo da učinimo s ovom ženom? Ti nam govoriš o dobroti ali Mojsi-je nam je rekao da moramo da je ubijemo!“ „To su govorili“, istakao je Papa, „da ga stave na iskušenje, kako bi našli razlog da ga optuže.“ Naime, da im je Isus kazao: „Da, samo napred, kamenujte je“, oni bi mogli reći narodu: „To je taj vaš dobri učitelj, gledaj-te šta je učinio toj jadnoj ženi!.“ S druge strane, da je Isus rekao: „Ne, sirotica, treba joj oprostiti!“, onda bi ga mogli optužiti „da ne izvršava Zakon“.

Njihov je jedini cilj, kazao je u nastavku papa Bergoljo, bio „da stave na iskušenje Isusa, da mu postave zamku. Nije ih bilo briga za ženu, nisu im bili važni preljubnici. Naprotiv, možda su neki od njih i sami bili preljubnici.“ I gle, Isus, koji je hteo da ostane nasamo s tom ženom i da govori njenom srcu, odgovori: „Koji je među vama bez grijeha neka prvi baci kamen na nju..“ Čuvši te reči ljudi su se po-lako razišli. „Jevandjelje, sa svojevrsnom ironijom kaže da su jedan za drugim otišli svi, počevši od starijih: vidi se da su protiv sebe u nebeskoj banci

BOŽJE IME JE MILOSRĐE 11

imali podeblji račun!“ Dodje dakle trenutak „Isusa ispovednika.“ Ostao je „nasamo sa ženom“, koja je stajala „tamo u sredini.“ U međuvremenu „Isus se sagnuo i prstom pisao po tlu. Neke egzegete kažu da je Isus ispisivao grehe onih književnika i farise-ja, ali to je možda tek imaginacija. Zatim se uspravi i pogleda ženu, koja je bila posramljena, pa je upita: ženo, gde su oni? Zar te niko ne osudi? Sami smo, ti i ja. Ti pred Bogom. Bez optužbi, bez govorkanja: ti i Bog.“

Žena se ne proglašava žrtvom „lažne optužbe“, ne brani se tvrdeći: „Nisam počinila preljubu“, još je u propovedi primetio papa Franja. Naprotiv „ona svoj greh priznaje“ i Isusu odgovara: „Niko me, Gospode, nije osudio.“ Na to joj Isus reče: „Ni ja te ne osuđu-jem. Idi i od sada više ne griješi.“ Dakle, zaključio je papa: „Isus oprašta. Ali, ovde je i nešto više od opro-štaja. Jer kao ispovednik Isus nadilazi Zakon.“

U stvari, „Zakon je propisivao da žena mora biti kažnjena“. Povrh toga „Isus je bio čist i mogao je prvi da baci kamen“. Ali Hrist to nadilazi. Ne kaže joj: preljuba nije greh, ali je ne osuđuje kao što je tražio Zakon. „Upravo je to„ tajna Isusovog milosrđa.“

Iskazivanjem milosrđa Isus nadilazi Zakon koji je naređivao kamenovanje. Čak ženi kaže neka ide u miru. „Milosrđe je nešto što je teško shvatiti: ne briše grehe, nego to čini Božje oproštenje“, rekao je u toj jutarnjoj besedi rimski biskup. „Milosrđe je na-čin na koji Bog prašta“. Jer„ Isus je mogao reći : opra-štam ti, idi! Kao što je rekao bolesnom: oprošteni

Papa Franja12

su ti gresi!“ U ovoj situaciji „Isus ide dalje i ženi sa-vetuje da više ne greši. I tu se vidi Isusov milosrdni stav: brani grešnika od neprijatelja, brani grešnika od pravedne osude.“

Ovo „važi i za nas“, dodao je Papa. „Koliko nas možda zaslužuje osudu! I bila bi pravedna. Ali On oprašta!“ Kako? „Milosrđem koje ne briše greh: briše ga jedino Božje oproštenje, dok milosrđe ide iznad. Ono je poput neba: gledamo nebo sa mnogo zvezda, ali kada se ujutro pojavi sunce sa svojom jakom svetlošću, zvezde se ne vide. Takvo je Božje milosrđe: veliko svetlo ljubavi i nežnosti jer Bog ne oprašta po dekretu, nego milovanjem. To čini milu-jući naše rane greha jer je On uključen u opraštanje, uključen je u naše spasenje.

Ovako, zaključio je papa Franja, postupa ispo-vednik Isus. Preljubnicu ne ponižava, ne kaže joj: „Šta si to učinila, kada si učinila, kako si učinila i s kim si to učinila!“ Naprotiv, kaže joj „da ide i da više ne griješi“. Veliko je Božje milosrđe, veliko je Isusovo milosrđe: prašta nam milujući nas. Jubilej milosrđa rezultat je ove poruke i središnjeg mesta koje je uvek imala u Franjinom propovedanju. U petak, 13. marta 2015. dok sam slušao propoved pokajničke liturgije, na kraju koje je Papa svečano najavio vanrednu Svetu godinu, pomislio sam: bilo bi sjajno kada bih mogao da mu postavim neka pi-tanja na temu milosrđa i oproštenja, da dodatno pojasni šta te reči znače njemu kao čoveku i kao svešteniku. Bez brige da dobijem neku zvaničnu rečenicu vezanu uz medijsku raspravu oko sinoda

BOŽJE IME JE MILOSRĐE 13

o porodici koja se često svodila na nadmetanje iz-među suprotstavljenih navijačkih tabora. Bez ula-ženja u kazuistiku. Svidela mi se zamisao o pravlje-nju intervjua u kojem bi do izražaja došlo Franjino srce, njegov pogled. Tekst koji bi ostavio otvorena vrata, u vremenu, kao što je ovo jubilarno, tokom kojeg Crkva želi na poseban i još značajniji način da pokaže svoje milosrdno lice. Papa je prihvatio predlog. Ova knjiga je plod razgovora u njegovom stanu, u Domu svete Marte u Vatikanu, jednog vrlo sparnog popodneva prošlog jula, nekoliko dana nakon njegovog povratka s putovanja u Ekvador, Boliviju i Paragvaj. Nešto malo pre toga poslao sam niz tema i pitanja koja sam želeo da obradim. Došao sam opremljen sa tri diktafona. Papa me je čekao držeči pred sobom na stoliću spisak anali-tičkih i analogijskih skraćenica iz Biblije i citata crkvenih otaca. Na stranicama koje slede možete pročitati sadržaj razgovora.

Nadam se da moj sagovornik neće zameriti ako malo otkrijem pozadinu koja mi se čini značajnom. Bila je reč o teškoći priznati se grešnikom i u prvoj verziji koju sam napisao papa je utvrdio: „Lek po-stoji, postoji izlečenje ako učinimo samo mali korak prema Bogu.“ Nakon što je pročitao tekst, pozvao me i zatražio da dodam: „… ili ako bar imamo želju da to učinimo“, izraz koji sam u završnoj obradi teksta bio nesmotreno izostavio. U tom dodatku ili, bolje, u tom tekstu ispravno vraćenom u pređašnje stanje nala-zi se čitavo srce pastira koji nastoji da se preuobliči milosrdnom Božjem srcu i pokušava na sve moguće načine da dopre do grešnika. Ne zanemaruje nijednu,

Papa Franja14

pa ni najmanju pukotinu da kroz nju daruje oproštaj. Bog nas čeka raširenih ruku. Dovoljno je da učinimo korak prema njemu poput bludnog sina. Ali, s obzi-rom na to da smo slabi, ako čak ni za to nemamo sna-ge, dovoljna je i sama želja da ga napravimo.

To je već dovoljan početak da bi milost mogla de-lovati i da bi se darovalo milosrđe, Po iskustvu crkve koja se ne shvata kao nekakva carina, nego traži sva-ki mogući put za oproštaj. Nešto slično nalazi se na stranici romana Brusa Maršala „Svakome jedan nov-čić“. Glavni lik knjige, opat Gaston, treba da ispovedi mladog nemačkog vojnika koga francuski partizani osuđuju na smrt. Vojnik priznaje svoju strast prema ženama i svoje brojne ljubavne avanture. Opat mu objašnjava da bi trebalo da se pokaje kako bi dobio oprost i odrešenje. A on odgovora.: „Kako da se po-kajem? U tome sam uživao pa kada bih bio u prilici, opet bih to učinio. Kako da se pokajem?“ Onda opa-tu Gastonu, koji želi da udeli odrešenje tom pokajni-ku koji je već obeležen sudbinom i korak do smrtii, pade na pamet pa ga upita: „A da li ti je žao što ti nije žao?“ Mladić spontano odgovori: „Da, žao mi je što mi nije žao.“ To jest žao mi je što se ne kajem. To ža-ljenje je mala pukotina koja omogućava milosrdnom svešteniku da udeli odrešenje greha.

A.T.

BOŽJE IME JE MILOSRĐE