1

Образац 1  

ФАКУЛТЕТ  Безбедности  УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Број захтева:   Датум:  13.07.2010.  ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ПРАВНО‐ЕКОНОМСКИХ НАУКА   (Назив већа научних области коме се захтев упућује) 

ПРЕДЛОГ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ ДОЦЕНТА/ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА (члан 65. Закона о високом образовању) 

I – ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ ПРЕДЛОЖЕНОМ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ НАСТАВНИКА 

1. Име, средње име и презиме кандидата            др Божидар, Милан, Бановић 

2. Предложено звање        ванредни професор 

3. Ужа научна, односно уметничка област за коју се наставник бира 

  Правне науке 

4. Радни однос са пуним или непуним радним временом        пуним 

5. До овог избора кандидат је био у звању         ванредног професора 

  у које је први пут изабран          11.07.2008. 

  за ужу научну област/наставни предмет  Кривично‐правне науке  / Међународно кривично 

право 

II – ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ТОКУ ПОСТУПКА ИЗБОРА У ЗВАЊЕ 

1. Датум истека изборног периода за који је кандидат изабран у звање  11.07.2013. 

3. Датум и место објављивања конкурса     "Послови" – 07.04.2010. 

4. Звање за које је расписан конкурс         ванредни професор 

III – ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ ЗА ПРИПРЕМУ РЕФЕРАТА И О РЕФЕРАТУ 

1. Назив органа и датум именовања Комисије  Изборно веће – 31.03.2010. 

2. Састав Комисије за припрему реферата: 

  Име и презиме    Звање    Ужа научна, односноуметничка област    Организација у којој 

је запослен 1)  Др Милан Шкулић    ред. проф.    Кривично право Правни факултет у 

Београду  2)  Др Ивана Симовић‐Хибер    ред. проф.    Правне науке Факултет безбедности у 

Београду 3)  Др Горан Илић    ван. проф.    Кривично право Правни факултет у 

Београду 

 

2

3. Број пријављених кандидата на конкурс       2 (два) 

4. Да ли је било издвојених мишљења чланова Комисије   није 

5. Датум стављања реферата на увид јавности     02.06.2010. 

6. Начин (место) објављивања реферата  у дневном листу "Политика", Библиотека Факултета 

7. Приговори      / 

IV – ДАТУМ УТВРЂИВАЊА ПРЕДЛОГА ОД СТРАНЕ ИЗБОРНОГ ВЕЋА   ФАКУЛТЕТА  13.07.2010. 

Потврђујем да је поступак утврђивања предлога за избор кандидата          др Божидара Бановића   у звање  ванредног професора  вођен  у  свему  у  складу са одредбама Закона,  Статута Универзитета,  Статута Факултета и Правилника о начину и поступку стицања звања и заснивање радног односа наставника Универзитета у Београду. 

ПОТПИС ДЕКАНА ФАКУЛТЕТА 

 

  Прилози: 1.  Одлука изборног већа факултета о утврђивању 

предлога за избор у звање; 2.  Реферат Комисије о пријављеним кандидатима 

за избор у звање; 3.  Сажетак реферата Комисије о пријављеним 

кандидатима за избор у звање; 4.  Доказ о непостојању правоснажне пресуде о околностима 

из чл. 62. ст. 4. Закона; 5.  Други прилози релевантни за одлучивање (мишљење 

матичног факултета, приговори и слично).  Напомена: сви прилози осим под бр. 4., достављају се и у електронској форми.  

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ Број: _______ Датум: ________ 2010. година Београд, Господара Вучића бр. 50

На основу члана 65 став 2. Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", бр. 76/05) и члана 116. став 2. Статута Факултета безбедности, Изборно веће Факултета је дана 13.07.2010. године донело

O Д Л У К У

Факултет безбедности предлаже да се др Божидар Бановић изабере за наставника у звање ванредног професора за ужу научну област Правне науке, за наставни предмет Кривично процесно право.

Одлуку доставити Универзитету у Београду, ради спровођења поступка избора именованог.

Д о с т а в и т и: Д Е К А Н

- Универзитету, - Архиви. Проф. др Владимир Цветковић

1) - Основни биографски подаци

С А Ж Е Т А К

ИЗВЕШТАЈА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ

I - О КОНКУРСУ

Назив факултета: Факултет безбедности Универзитета у Београду Ужа научна, oдносно уметничка област:Правне науке - Кривично процесно право Број кандидата који се бирају: 1 (један) Број пријављених кандидата: 2 (два) Имена пријављених кандидата: 1. др Александар Б. Ђурић 2. др Божидар М. Бановић

II - О КАНДИДАТИМА

Под 1. 1) - Основни биографски подаци Име, средње име и презиме: Александар Б. Ђурић Датум и место рођења: ?? 1966. године, ?? Установа где је запослен: Правни факултет за правосуђе и управу Привредне академије, Нови Сад Звање/радно место: ванредни професор Научна, односно уметничка област: Кривично правна – Кривично право 2) - Стручна биографија, дипломе и звања

Основне студије: Назив установе: Правни факултет Универзитета Нишу Место и година завршетка: Ниш, 1990. годинe Магистеријум: Назив установе: Правни факултет Универзитета у Нишу Место и година завршетка: Ниш, 1996. годинe Ужа научна, односно уметничка област: Кривично право-пред. Кривично право Докторат: Назив установе: Правни факултет Универзитета у Нишу Место и година одбране: Ниш, 2006. годинe Наслов дисертације: „Мотив у кривичном праву“ Ужа научна, односно уметничка област: Кривично право-предмет Кривично право

Досадашњи избори у наставна и научна звања: Асистент, 1991. годинe Доцент, 2007. годинe Ванредни професор, 2009. године

Под 2.

Име, средње име и презиме: Божидар Б. Бановић Датум и место рођења: 07.07.1960. године, Београд Установа где је запослен: Правни факултет Универзитета у Крагујевцу

Звање/радно место: ванредни професор Научна, односно уметничка област: Кривично правна – Међународно кривично право

2) - Стручна биографија, дипломе и звања

Основне студије:

Назив установе: Правни факултет Универзитета у Београду

Место и година завршетка: Београд, 1984. годинe

Магистеријум:

Назив установе: Правни факултет Универзитета у Београду

Место и година завршетка: Београд, 1992. годинe

Ужа научна, односно уметничка област: Кривично право-пред. Криминалистика

Докторат:

Назив установе: Правни факултет Универзитета у Београду

Место и година одбране: Београд, 2002. годинe

Ужа научна, односно уметничка област: Кривично право-предмет Кривично процесно право -Криминалистика

Досадашњи избори у наставна и научна звања: Асистент, 1986. годинe Доцент, 2005. годинe Ванредни професор, 2008. године

Под 2.

Наслов дисертације: „Обезбеђење доказа у криминалистичкој обради кривичних дела привредног криминалитета“

3) Објављени радови Име и презиме: др Божидар Бановић

Звање у које се бира: Ванредни професор

Ужа научна, односно уметничка област за коју се бира: Правне науке – предмет Кривично процесно право

Научне публикације

Број публикација у којима је једини или први аутор

Број публикација у којима је аутор, а није једини или први

пре последњег избора/реизбора

после последњег избора/реизбора

пре последњег избора/реизбора

после последњег избора/реизбора

Рад у водећем научном часопису међународног значаја објављен у целини

Рад у научном часопису међународног значаја објављен у целини

Рад у научном часопису националног значаја објављен у целини 12 (1М51+4М52+1М53+6М45)

Рад у зборнику радова са међународног научног скупа објављен у целини

Рад у зборнику радова са националног научног скупа објављен у целини

12 (М61) 5 (М61)

Рад у зборнику радова са међународног научног скупа објављен само у изводу (апстракт), а не и у целини

Рад у зборнику радова са националног научног скупа објављен само у изводу (апстракт), а не и у целини

1 (М62)

Научна монографија, или поглавље у монографији са више аутора

1 (М42)

Стручне публикације

Број публикација у којима је једини или први аутор

Број публикација у којима је аутор, а није једини или први

пре последњег избора/реизбора

после последњег избора/реизбора

пре последњег избора/реизбора

после последњег избора/реизбора

Рад у стручном часопису или другој периодичној публикацији стручног или општег карактера

Уџбеник, практикум, збирка задатака, или поглавље у публикацији те врсте са више аутора

1

Остале стручне публикације (пројекти, софтвер, друго)

1 М42 X 5 = 5 17 M61 X 2 = 34 1 M51 X 3 = 3 4 M52 X 2 = 8 6 M45 X 1,5 = 9 1 M53 X 1 = 1 __________________ Укупно 60

4) - Оцена о резултатима научног, односно уметничког и истраживачког рада

Ова оцена даје се на основу ближих услова за избор у звање наставника у складу са препорукама Националног савета

Досадашњи научни и стручни рад др Божидара Бановић сведочи да се кандидат већ дуже време, а у последњих неколико година готово искључиво, бави проблематиком Кривичног процесног права. На то, пре свега, указују монографски радови који су о овом реферату оцењени, а пре свега монографијао улози полиције у преткривичном и претходном кривичном поступку. У њој јеканидат позабавио неким од најактуелнијих питања која се постављају у оквируреформе кривичног просцесног законодавства. Штавише, идеје за које се залагаоприхваћене су у стручној јавности, а биће највећим делом уграђене и у Нацрт новог Законика о кривичном поступку. Завређује да буде истакнуто да др Бановићу нису промакле ни друге веома актулене теме, попут одузимањаимовине проистекле из кривичног дела или европског налога за хапшење. Његово научно интересовање је усмерено и ка интегративним процесима нанавоу Европске Уније, што свакако има значај за усклађивање српскогкривичног процесног законодавства на путу ка европским интеграцијама.

5) - Оцена резултата у обезбеђивању научно-наставног подмлатка

Менторство на магистарским и докторским студијама и учешће у комисијама за оцену и одбрану докторске дисертације и изборе у звања

др Божидар Бановић je на Правном факултету у Крагујевцу именован за ментора за израду једне докторске дисертације, а члан је комисије за оцену и одбрануједне докторске дисертације из области кривичног процесног права. Био је чланкомисија за оцену и одбрану неколико магистарских радова. На Факултету безбедности одређен je за ментора за израду једне магистарске тезе, а био је члан комисија за утврђивање подобности тема за израду и за оцену и одбранунеколико докторских дисертација и магистарских радова.

6) - Оцена о резултатима педагошког рада

Обавезно приказати и мишљење студената

На Правном факултету у Крагујевцу др Бановић изводи наставу из предмета Кривично процесно право, Кривично право и Међународно кривично право на основнимакадемским и докторским студијама. На Факултету безбедности од 2005. године изводинаставу и држи испите из предмета Кривично право, Кривично процесно право иКриминалистика како на основним, тако и на специјалистичким студијама. У Извештају о вредновању педагошког рада наставника Правног факултета у Крагујевцу за зимски семестар академске 2009./2010. године, др Божидар Бановић је за извођење наставе на предмету Кривично процесно право од 16 анкетираних студента добио укупну просечну оцену 4,91.

III - ЗАКЉУЧНО МИШЉЕЊЕ И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ

Имајући у виду анализиране науче радове др Божидара Бановића, а нарочито материјукоја је у њима обрађивана, комисија закључује да се кандидат већ дуже време, а у последњихнеколико година готово искључиво, бави проблематиком кривичног процесног права. На топре свега указују монографски радови који су о овом реферату оцењени, а пре свега монографија о улози полиције у преткривичном и претходном кривичном поступку. У њој јеканидат позабавио неким од најактуелнијих питања која се постављају у оквиру реформекривичног просцесног законодавства. Штавише, идеје за које се залагао прихваћене су у стручној јавности, а биће највећим делом уграђене и у Нацрт новог законика о кривичномпоступку. Завређује да буде истакнуто да др Бановићу нису промакле ни друге веомаактулене теме, попут одузимања имовине проистекле из кривичног дела или европскогналога за хапшење. Његово научно интересовање је усмерено и ка интегративним процесимана навоу Европске Уније, што свакако има значај за усклађивање српског кривичногпроцесног законодавства на путу ка европским интеграцијама. За похвалу је и педгошки рад професора Бановића који је учествовао као ментор иличлан комисија за одбрану докторских дисертација или магистарских радова неколикокандидата. Имајућу све ово у виду, комисија сматра да кандидат др Божидар Бановић испуњавасве законске и статутарне услове за избор у звање ванредног професора за ужу научну областПравне науке – предмет Кривично процесно право, па има част да предложи Изборном већуФакултета безбедности Универзитета у Београду да се др Божидар Бановић изабере у звањеванредног професора за ужу научну област Правне науке – предмет Кривично процесно право на Факултету безбедности Универзитета у Београду.

7) - Оцена о ангажовању у развоју наставе и других делатности високошколске установе

др Божидар Бановић био је члан Комисије за обезбеђивање квалитета у Криминалистичко полицијској академији, као и руководилац или члан бројних комисија и радних тела за осавремењивање постојећих или израду нових наставних планова и програма у Вишој школи унутрашњих послова и Криминалистичко полицијској академији. Био је руководилац специјалистичких студија на смеру „Криминалистичко супротстављање савременим облицима криминалитета“, учествовао у креирању наставних планова и програма предмета за овај смер и носилац наставног предмете Управљање криминалистичким истрагама. На факултету безбедности креирао је актуелне наставне планове и програме за наставне предмете Кривично право, Кривично процесно право и Криминалистика.

У Београду, 26. маја 2010. године ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ Др Милан Шкулић редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду Др Ивана Симовић-Хибер редовни професор Факултета безбедности Универзитета у Београду Др Горан П. Илић ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду

1

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ФАКУЛТЕТА БЕЗБЕДНОСТИ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Одлуком Изборног већа Факултета безбедности у Београду од 31. марта 2010. године (број 199/2) одређени смо за чланове Комисије за писање реферата о пријављеним кандидатима на конкурс за радно место једног ванредног професора за ужу научну област Правне науке за наставни предмет Кривично процесно право на Факултету безбедности Универзитета у Београду. Велика нам је част да у том својству Изборном већу Факултета безбедности поднесемо следећи

Р Е Ф Е Р А Т На конкурс за радно место једног ванредног професора за ужу научну област Правне науке за наставни предмет Кривично процесно право који је објављен у огласним новинама Националне службе за запошљавање „Послови“ број 335 од 7. априла 2010. године, пријавила су се два кандидата: др Александар Б. Ђурић, ванредни професор Правног факултета за правосуђе и управу Привредне академије самосталног и недржавног универзитета у Новом Саду и др Божидар Бановић, ванредни професор на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу. А. Александар Б. Ђурић I Биографски подаци Кандидат Александар Б. Ђурић је рођен 1966. године. На Правном факултету Универзитета у Нишу је дипломирао 1990. године са општом просечном оценом 8,60. На истом факултету је 1996. године одбранио магистарски рад под називом „Умишљај у кривичном праву“, а 2006. године и докторску дисертацију под насловом „Мотив у кривичном праву“. Правосудни испит је положио 2009. године и уписан је у адвокатски именик. Др Ђурић је 1991. године изабран за асистента на Катедри за кривичноправне науке Правног факултета Универзитета у Нишу. На Катедри за кривичноправне науке на Правном факултету Међународног „Соломон“ Универзитета у Кијеву изабран је 2001. године у звање доцента за предмет Међународно кривично право. На Правном факултету за правосуђе и управу Привредне академије самосталног и недржавног универзитета у Новом Саду

2

изабран је у звање доцента и од 2007. предаје предмете Кривично право, Кривично процесно право, Међународно кривично право и Пореско право. На истом факултету је 2009. године изабран у звање ванредног професора. Др Ђурић је као правни саветник и адвокат радио: у Украјини од 2000. до 2002. године у британској компанији VITOL – NJEFTON и од 2002. до 2003. године у швајцарско-украјинској компанији BARI, у Украјини и Србији од 2003. до 2004. године у украјинско-српској компанији ZINMAR, у Србији у америчкој VO USAID од 2004. до 2005. године и у MFRS – Пореска управа Србије од 2005. до 2006. године. Говори течно и пише на руском и енглеском језику. II Наставне активности На Правном факултету за правосуђе и управу Привредне академије самосталног и недржавног универзитета у Новом Саду др Ђурић припрема и изводи наставу и вежбе, држи консултације и обавља испите из предмета Кривично право, Међународно кривично право, Међународна заштита људских права и Кривично процесно право. Професор Ђурић учествује у научним програмима и пројектима Правног факултета, а био је и продекан за науку и међународну сарадњу. Професор Ђурић је на Факултету за правне науке Отвореног универзитета „АПЕРИОН“ у Травнику предавао Кривично право и Кривично процесно право. III Стручне активности Др Ђурић је од 1996. године уредник сарадник у међународном часопису за економску теорију и праксу и друштвена питања „Економика“. Професор Ђурић је оснивач и организатор НВО Центар за регионалну политику. Кандидат је на бројним научним и стручним скуповима подносио реферате, имао излагања и учествовао у дискусијама. IV Списак радова др Александра Б. Ђурића Магистарски рад Умишљај у кривичном праву (186 стр.), одбрањен 23. фебруара 1996. године на Правном факултету Универзитета у Нишу. Дoкторска дисертациjа Мотив у кривичном праву (359 стр.), одбрањена 26. јануара 2006. године на Правном факултету Универзитета у Нишу. Монографије

3

С обзиром да кандидат није доставио комисији монографске радове које је у пријави навео, комисија није била у могућности могла да се упозна са њиховим садржајем. Реч је о следећим радовима: 1. Епархова књига – Византијски зборник правила из трговине Лава VI Мудрог, Економика, Ниш, 2004 ( 112 стр.); 2. Мотив у кривичном праву‚ (издање аутора), Ниш, 2006 (350 стр); 3. Порушення норм гуманiтарного права: Значення встановлення кримiнальньiх мотивiв, Видавничий центр „Академiа“, Украина, Київ, 2009 (40 стр.); 4. Међународно кривично право, (коаутори: А. Игњатовић, М. Кокољ), Привредна академија – Правни факултет за привреду и правосуђе, Нови Сад, 2009 (222 стр.). Чланци и реферати Кандидат је доставио списак на којем су наведена 23 чланка и 16 реферата које је израдио. Будући да др Ђурић није доставио и саме радове, како је то иначе у огласу на који се пријавио било тражено, комисија није била у прилици да изврши увид у поменуте чланке и реферате. На основи наслова би се могло закључити да једино реферат под називом „Преглед значајнијих конвенција о људским правима и њихова примена у Србији. Осврт на стање људсих права у Србији и ретроспективе дешавања у Србији у светлу људских права и њиховог поштовања/кршења“, поднет на националном научном скупу: „Међународни дан људских права“, одржаном 18. децембра 2007. године на Правном факултету за привреду и правосуђе Привредне акдемије у Новом Саду, може имати везе са проблематиком кривичног процесног права. Б. Божидар Бановић I Биографски подаци Др Бановић је рођен у Београду 7. јула 1960. године, где је завршио основну и средњу школу. На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1984. године са општом просечном оценом 9,13. На истом факултету је 29. октобра 1992. године одбранио магистарски рад под називом: „Криминалистичка обрада кривичног дела проневере“, а 30. априла 2002. године је са одликом одбранио и докторску дисертацију под називом: „Обезбеђење доказа у криминалистичкој обради кривичних дела привредног криминалитета“. Радио је у Вишој школи унутрашњих послова од 1986. године, најпре као асистент, па предавач, виши предавач и, на крају, као професор за предмет Криминалистика – методика. На Криминалистичко-полицијској академији у Београду биран је у звање доцента за наставни предмет Криминалистичка методика. У Вишој школи унутрашњих послова у Бања Луци, у периоду од 1998. до 2002. године јe радио као предавач и виш предавач за предмет Криминалистика-

4

методика. Крајем 2002. године на Високој школи унутрашњих послова у Бања Луци биран је у звање доцента, а у септембру 2006. године у звање ванредног професора за поменути наставни предмет. Одлуком Комисије за стицање научних звања, Министарства науке и заштите животне средине (број: 06-00-6/2373 од 4. марта 2004. године) стекао је научно звање научног сарадника на Институту за криминолошка и социолошка истраживања. Јула месеца 2005. године изабран је у звање доцента за кривично-правну групу предмета на Факултету безбедности Универзитета у Београду. Од 2008. године је запослен на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу у звању ванредног професора за ужу научну кривичноправну област, наставни предмет Међународно кривично право. II Наставне активности У Вишој школи унутрашњих послова у Земуну изводио је наставу код студената (предавања, вежбе, практична настава, консултације, испити, завршни испити) и на свим специјалистичким курсевима и семинарима на којима је заступљен предмет Криминалистика-методика. Исте наставне активности са студентима др Бановић обавља и на Високој школи унутрашњих послова у Бања Луци.

На Криминалистичко полицијској академији у Београду је изводио све облике наставе из предмета Криминалистичка методика, а у овој институцији руководио је специјалистичким студијама на смеру „Криминалистичко супротстављање савременим облицима криминалитета“, и биоје носилац наставног предмета Управљање криминалистичким истрагама. На Факултету безбедности је изводио наставу и држао испите из предмета Кривично право, Кривично процесно право и Криминалистика како на основним, тако и на специјалистичким студијама. На истом факултету је одређен за ментора за израду једне магистарске тезе, а био је члан комисија за утврђивање подобности тема за израду и за оцену неколико докторских дисертација и магистарских радова. На Правном факултету у Крагујевцу на основним академским и докторским студијама кандидат изводи наставу из предмета Кривично процесно право, Кривично право и Међународно кривично право. Поред тога, на смеру „Национална безбедност“ изводио је наставу на предметима Сузбијање организованих форми криминалитета и Систем обезбеђења имовине и лица. На овом факултету именован је за ментора за израду једне докторске дисертације, а члан је комисије за оцену и одбрану једне докторске дисертације из области кривичног процесног права. Био је члан комисија за оцену и одбрану неколико магистарских радова. На Правном факултету Универзитета у Београду био је члан комисије за оцену и одбрану једне докторске дисертације. На истом факултету ангажован је у извођењу наставе на специјалистичким студијама „Тероризам, организовани криминал и корупција“. III Стручне активности Кандидат је у Вишој школи унутрашњих послова обављао дужност секретара катедре за Криминалистику, а затим и секретара Катедре за развојно-

5

истраживачки рад. Био је члан Савета и Управног обора Више школе унутрашњих послова. Од 15. децембра 1996. године распоређен је на радно место помоћника директора за ваннаставне активности и заједничке послове, а од 2000. године обављао је послове помоћника директора за наставу. Влада Републике Србије га је 29. децембра 2004. године именовала за вршиоца дужности директора Више школе унутрашњих послова у Београду. У оквиру Центра за безбедносне студије у Београду изводи наставу на специјалистичком курсу „Савремена методологија сузбијања организованог криминала“. Члан је председништва Српског дружења за савремену кривичноправну теорију и праксу. Био је члан Научног већа Института за криминолошка и социолошка истраживања. Члан је Савета часописа Ревија за криминологију и кривично право и уредништва часописа Ревија за безбедност. Професор Бановић је учествовао у више истраживичких пројеката: 1. Школовање, стручно оспособљавање и усавршавање полицијских кадрова, развојно-истраживачки пројекат реализован у оквиру Више школе унутрашњих послова у Земуну у периоду од 1995. до 1999. године (др Бановић је био члан истраживачког тима); 2. Обука и школовање професионалних припадника полиције у Републици Србији, развојно-истраживачки пројекат реализован у оквиру Више школе унутрашњих послова у Земуну у периоду од 2001. до 2004. године (др Бановић је био члан истраживачког тима); стр. 12 – 29; укупно 230 страна; ISВN 86-7456-049-0; 3. Положај и улога полиције у преткривичном и претходном кривичном поступку, научно-истраживачки пројекат реализован у оквиру Више школе унутрашњих послова у Земуну и Института за криминолошка и социолошка истраживања у Београду од 2003. до 2004. године (др Бановић је био заменик руководиоца пројекта); 4. Стратегија развоја полицијског школства Србије, научно-истраживачки пројекат Више школе унутрашњих послова у Земуну реализован у току 2004. и 2005. године (др Бановић је био члан истраживачког тима); 5. Положај и развој полицијског школства Србије - високо образовање, научно-истраживачки пројекат Више школе унутрашњих послова у Земуну реализован у току 2006. године (др Бановић је био члан истраживачког тима); 6. Истрага као посебна фаза кривичног поступка и њен утицај на ефикасност кривичног поступка, научно-истраживачки пројекат Више школе унутрашњих послова у Земуну, реализован у току 2006. и 2007. године (др Бановић је био заменик руководиоца пројекта); 7. Угрожавање безбедности припадника полиције, научно-истраживачки пројекат Полицијске академиjе у Београду започет 2003. године (др Бановић је био члан истраживачког тима у потпројекту: Заштита безбедности припадника полиције у правном систему); 8. Превенција криминала и социјалних девијација, научно-истраживачки пројекат Института за криминолошка и социолошка истраживања, у оквиру Програма основних истраживања Министарства за науку и заштиту животне средине за период 2006. до 2010. године (др Бановић је члан истраживачког тима); 9. Правни систем Србије и стандарди Европске Уније и Савета Европе, научно-истраживачки пројекат Правног факултета у Крагујевцу, у оквиру

6

Програма основних истраживања Министарства за науку и заштиту животне средине за период 2006. до 2010. године (др Бановић је члан истраживачког тима). IV Списак радова др Божидара Бановића Монографије и уџбеници

1. Методика откривања и разјашњавања фингираних кривичних дела и кривичних дела из посебних закона, коауторски уџбеник са др Мићом Бошковићем, 1. издање, Београд, 1998, 162. стр., ISBN 86-81483-68-4, UDK 343.362(035);

2. Криминалистичка методика, коауторски уџбеник са др Мићом

Бошковићем, 1. издање, Београд, 1995, 2. издање, Београд, 2001, 444 стр. (др Бановић је обрадио следеће делове уџбеника: стр. 92- 148; 157- 195; 205-215; 227-309; 391- 410); укупно 448 страна; ISВN 86-7456-001-6;

3. Криминалистика, коауторски рад са др Миланом Жарковићем, мр

Љубинком Ступар, 2. издање, Београд, 2005, (др Бановић је обрадио одељак под насловом Криминалистика-методика); стр. 241-356; укупно 356 страна; ISВN 86-7456-067-9;

4. Обезбеђење доказа у криминалистичкој обради кривичних дела

привредног криминалитета, 1. издање, Београд, 2002, 356 стр.; репринт 1. издања, Београд-Земун, 2005, 356 стр.; ISВN 86- 7456-061-Н;

5. Полиција и преткривични и претходни кривични поступак, 1. издање,

Београд, 2005, 402 стр. (др Бановић је обрадио стр. 29-74; 320-357 и 379-386) ISBN 86-7456-068-7; UDK 343.123.12;

6. Кривичнопроцесно законодавство Србије - Збирка прописа са

објашњењима и судском праксом, коауторство са проф. др Станком Бејатовићем, 1. издање, Београд, 2005, 653 стране, ISBN 86-81839-53-5; UDK343.13(497.11)(094.5);

7. Кривично процесно право, уџбеник, 1. издање, Београд, 2008,

Службени гласник, 285. стр., ISBN 978-86-519-0053-5; UDK 343.1(075.8); COBISS.SR-ID 152434956 (рецензенти проф. др Горан Илић, Правни факултет Универзитета у Београду и проф. др Ивана Симовић-Хибер, Факултет безбедности Универзитета у Београду).

Учешће на научним и стручним скуповима

1. Појам, обим, структура и друге карактеристике привредног криминалитета у СРЈ, реферат представљен на научно-стручном скупу Института за криминолошка и социолошка истраживања “Привредни

7

криминал и корупција”, Будва, 2001, обављен у зборнику радова са поменутог скупа стр. 5-39; укупно 340 страна; ИД 91794956; УДК 343.37 (082);

2. Коришћење специјалних средстава за надзор комуникација у

предкривичном и кривичном поступку и људска права, реферат представљен на саветовању са међународним учешћем “Копаоничка школа природног права” одржаном на Копаонику 2001. године, објављен у: Правни живот, бр. 9, Београд, 2001, стр. 313-332; укупно 740 страна; УДК 34 (497.11) (05); YU ISSN 0350-0500;

3. Криминалистичко - криминолошки аспекти кривичног дела

разбојништва, реферат представљен на научном-стручном скупу Института за криминолошка и социолошка истраживања “Деликти насиља-кривично-правни и криминолошки аспект” одржаном у Будви 2002. године, објављен у зборнику радова са поменутог скупа стр. 171-188; укупно 448 страна; ISВN 86-83287-2;

4. Компјутерски криминалитет и заштита личности, реферат

представљен на саветовању са међународним учешћем “Копаоничка школа природног права” одржаном на Копаонику 2002. године, објављен у: Правни живот, бр. 9, Београд, 2002, стр. 603-616; укупно 1016 страна; УДК 34 (497.11) (05); YU ISSN 0350-0500;

5. Увид у документацију као предуслов за вештачење код кривичних дела

привредног криминалитета, реферат представљен на међународном научно-стручном скупу “Вештачење у теорији и пракси”одржаном у Теслићу 2002. године, објављен у: Вјештак, бр. 5, Бања Лука, 2002, стр. 117-122; укупно 218 страна: ISSN 1450-9717;

6. Трговина људима - савремени изазов криминалитета, коауторски

реферат са др Живојином Алексићем, представљен на међународном научном скупу “Илегалне миграције и трговина људима” одржаном у Сарајеву 2002. године;

7. Реформа полицијског школства у Републици Србији - Виша школа

унутрашњих послова на путу реформе, коауторски реферат са др. Љиљаном Морић, Драганом Велимировићем, Снежаном Нововић и др Момчилом Талијаном, представљен на стручном скупу са међунардним учешћем “Реформа полицијског школства” одржаном у Београду 2002. године, објављен у Реформа полицијског школства у Републици Србији, ВШУП, Београд, 2002, стр. 217-228;

8. Проблеми кривично-правне заштите ауторских и других сродних права,

коауторски реферат са Зораном Ђокићем, представљен на научно-стручном скупу Института за криминолошка и социолошка истраживања “Стратегија државног реаговања против криминалитета” одржаном у Будви 2003. године, објављен у зборнику радова са поменутог скупа стр. 345-359; укупно 594 страна; ISВN 86-83287-06-8;

8

9. Улога образовања и обуке полиције у борби против организованог криминала – искуства ВШУП-а, коауторски реферат са др Желимиром Кешетовићем и др Момчилом Талијаном, представљен на међународном научном скупу “Организовани криминал и регионална сарадња” одржаном у Сарајеву 2003. године, објављен у: Криминалистичке теме, бр. 3-4, Сарајево, стр. 35-50; укупно 436 страна; УДК 343.9; ISSN 1512-5505;

10. Заштита сведока у кривичном поступку, реферат представљен на

саветовању са међународним учешћем “Копаоничка школа природног права” одржаном на Копаонику 2003. године, објављен у: Правни живот, бр. 9, Београд, 2003, стр. 645-663; укупно 1324 страна; УДК 34 (497.11) (05); YU ISSN 0350-0500;

11. Место и улога полиције у сузбијању тешких облика криминала, реферат

представљен на научно-стручном скупу Института за криминолошка и социолошка истраживања “Тешки облици криминала” одржаном у Будви 2004. године, објављен у зборнику радова са поменутог скупа стр. 65-85; укупно 484 страна; ISВN 86-83287-09-2;

12. Одговорност за безбедност, коауторски реферат са др Желимиром

Кешетовићем, представљен на међународном научном скупу одржаном у Сарајеву 2004. године, објављен у: Криминалистичке теме, бр. 3-4, Сарајево, стр. 283-302; укупно 490 страна, УДК 343.9; ISSN 1512-5505;

13. Надзор комуникација као радња којом се обезбеђују докази у кривичном

поступку, реферат представљен на научно-стручном скупу “Реформа кривичног законодавства Републике Српске” одржаном у Бања Луци 2003. године, објављен у зборнику радова са поменутог скупа стр. 233-250;укупно 390 страна; ISВN 9993-667-9-2;

14. Полицијско школство у функцији реформи, коаутроски реферат са др

Желимиром Кешетовићем и мр Радомиром Зекавицом, представљен на X научном скупу “Полицијско школство у функцији реформи” одржаном у Херцег Новом 2003. године, објављен у зборнику радова са поменутог скупа стр. 220-231; укупно 238 страна; ISВN 86-904137-1-5;

15. Улога полиције у превенцији злоупотребе психоактивних супстанци,

коауторски реферат са др Желимиром Кешетовићем и Оливером Лајићем, представљен на Другој међународној криминолошкој конференцији са међународним учешћем “Превенција криминалитета – теорија, пракса и дилеме” одржаној у Љубљани 2003. године; укупно 266 страна; ISSN 1580-0253;

16. Међународна кривичноправна помоћ и државна заједница Србија и Црна

Гора, коаутроски реферат са др Гораном Илићем, представљен на XXX редовном годишњем саветовању Удружења за кривично право и криминологију Србије и Црне Горе одржаном на Златибору 2003. године, објављен у зборнику радова: Казнено законодавство, организација и

9

функционисање правосуђа у државној заједници Србија и Црна Гора, Београд, 2003, стр. 209-225; укупно 324 стране; УДК 343;

17. Виша школа унутрашњих послова у процесу реформе полицијског

школства, реферат представљен на међународном округлом столу “Реформа полицијског школства у Републици Србији” одржаном у Београду 2004. године, објављен у скраћеном облику у зборнику радова: “Округли сто о реформи полицијског школства у Србији” у издању ОЕБС-а и Савета Европе, Београд, 2005, стр. 39-42;

18. Радње органа унутрашњих послова у преткривичном и претходном

кривичном поступку и њихова доказна вредност, коауторски реферат са др Станком Бејатовићем, и Надзор комуникација - компаративни приказ решења у енглеском и домаћем праву, коаутроски реферат са Тањом Кесић, представљени на округлом столу “Место и улога полиције у преткривичном и претходном кривичном поступку” одржаном на Авали 2004. године, објављени у зборнику радова са поменутог округлог стола стр 17-31 УДК 343.98.06 и 97-112 УДК 343.451:34 (497.17 410.1) ISБN 86-7456-045-8;

19. Притвор у кривичном законодавству Србије и Црне Горе и Европска

конвенција за заштиту људских права и основних слобода, реферат представљен на XLI редовном годишњем саветовању Удружења за кривично право и криминологију Србије и Црне Горе одржаном на Златибору 2004. године, објављен у зборнику радова: Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода и кривично законодавсто Србије и Црне Горе, Београд, 2004, стр. 415-431; укупно 609 страна; ISВN 86-83437-19-1;

20. Заштита жртава трговине људима у кривичном поступку, коауторски

реферат са мр Миланом Жарковићем, представљен на саветовању са међународним учешћем “Копаоничка школа природног права” одржаном на Копаонику 2004. године, објављен у: Правни живот, бр. 9, Београд, 2004, стр. 555-578; укупно 1355 страна; УДК 34 (497.11) (05); YU ISSN 0350-0500;

21. Специфичности криминалистичке контроле и криминалистичке обраде

кривичних дела привредног криминалитета, реферат представљен на округлом столу “Сузбијање криминалитета – десет година после смрти професора Водинелића” одржаном на Авали 2004. године, објављен у зборнику радова са поменутог округлог стола стр. 177-188; укупно 625 страна; УДК 343.98; ISВN 86-80765-53-8;

22. Улога полиције у преткривичном и претходном кривичном поступку

према новом Законику о кривичном поступку, коауторски реферат са мр Тањом Кесић и Оливером Лајићем, представљен на научном скупу Удружења за кривично право Србије “Ново кривично законодавство Србије” одржаном на Копаонику 2005. године, објављен у зборнику радова са поменутог научног скупа стр. 187-216; укупно 287 страна; ISВN 86-83027-09-0;

10

Учешће на научним и стручним скуповима после избора за доцента на Факултету безбедности

23. Претпоставке за нову улогу полиције у преткривичном и претходном кривичном поступку, коауторски реферат са др Желимиром Кешетовићем представљен на научно-стручном скупу Института за криминолошка и социолошка истраживања „Казнено законодавство: прогресивна или регресивна решења“ одржаном у Будви 2005. године, објављен у зборнику радова са поменутог скупа стр. 341-353; ISВN 86-83287-11-4; [COBISS.SR-ID 512274608];

24. Специјалне истражне радње и нове тенденције у савременој науци

кривичног права, коауторски реферат са мр Дарком Маринковићем представљен на XLII редовном годишњем саветовању Удружења за кривично право и криминологију Србије и Црне Горе одржаном на Златибору 2005. године, објављен у зборнику радова: „Нове тенденције у савременој науци кривичног права и наше кривично законодавство“, Београд, 2005, стр. 507-544, укупно 660 страна, ISBN 86-83437-39-6, UDK 343.2/.7(497.11+497.16)(082);

25. Специфичности криминалистичке праксе у сузбијању привредног

криминалитета, представљен на научном скупу „Криминалистика у теорији и пракси“ одржаном у Бања Луци 17.-18. 11. 2005. године, објављен у Зборнику радова, стр. 57-68; ISBN 99938-43-14-8; UDK 343.9(082);

26. Судско медицинско вештачење, коауторски реферат са мр Љубишом

Божићем, представљен на саветовању са међународним учешћем “Копаоничка школа природног права” одржаном на Копаонику 2005. године, објављен у: Правни живот, бр. 9, Београд, 2005, стр. 1015-1024, укупно 1311 страна, УДК 343.9: 613.6, 340. 66; YU ISSN 0350-0500;

27. Руководећа улога јавног тужиоца у преткривичном поступку у пракси,

представљен на научном скупу Удружења за кривично право Србије „Примена новог кривичног законодавства Србије“, одржаном на Копаонику марта 2006. године, објављен у зборнику радова са поменутог научног скупа стр. 195-210; укупно 340 страна; ISВN 86-83027-15-5 УДК 343.2./7(497.11)(082);

28. Професионални профил полицијског службеника, представљен на

научном скупу у организацији Удружења за кривично право и криминологију Србије и Црне Горе, Правног факултета у Крагујевцу и Окружног суда у Крагујевцу, 13. 04. 2006. године у Крагујевцу;

29. Специјалне истражне радње и њихов допринос откривању и доказивању

кривичних дела и извршилаца, објављен у зборнику радова припремљеном за научно-стручни скупу Института за криминолошка и

11

социолошка истраживања и Више школе унутрашњих послова „Ново кривично законодавство: дилеме и проблеми у теорији и пракси“, јун 2006, стр. 379-392, укупно 618 страна, ISBN 86-83287-14-9, UDK 343. 2/.7(497.11+497.16)(082), 343.21(497.11)(082);

30. Посебне методе откривања и доказивања најтежих кривичних дела

(разлози нормирања и досадашња искуства у примени), представљен на XLIII редовном годишњем саветовању Удружења за кривично право и криминологију Србије и Црне Горе одржаном на Златибору 2006. године, објављен у зборнику радова „Нова решења у кривичном законодавству и досадашња искуства у њиховој примени“, Београд, 2006, стр. 367-389; укупно 528 стр.; ISBN 86-83437-64-7 и ISBN 978-86- 83437-39-9; UDK 343.2/.7(497.11+497.16)(082);

31. Полицијска принуда и прикупљање обавештења у претходној истрази,

коауторски реферат са мр Оливером Лајићем, представљен на међународном саветовању “Копаоничка школа природног права” одржаном на Копаонику 2006. године, објављен у: Правни живот, бр. 9, Београд, 2006, стр. 787-800, укупно 1216 стр., УДК 34 (497.11) (05); YU ISSN 0350-0500.; [COBISS.SR-ID 512391868];

32. Економско-финансијски криминал у транзицији у Србији, коауторски

реферат са Зораном Ђокићем, објављен у зборнику радова припремљеном за научно-стручни скупу Института за криминолошка и социолошка истраживања „Криминалитет у транзицији: феноменологија, превенција и државна реакција“, јун 2007, стр. 73-102, укупно 496 страна, ISBN 978-86-83287-21-5, UDK 316.4:343.97(497.11)(082);

33. Појам и значај увиђаја саобраћајних незгода за вођење кривичног

поступка др Милан Жарковић, мр Тања Кесић представљен на стручном семинару Саобраћајног факултета у Београду 10. јула 2007. године, објављен у Зборнику радова „Унапређење послова обезбеђења лица места и вршења увиђаја саобраћајних незгода“, Београд, 2007, стр. 27-42;

34. Уставом загарантована права окривљеног и кривичнопроцесно

законодавство, коауторски реферат са мр Оливером Лајићем представљен на XLIIV редовном годишњем саветовању Удружења за кривично право и криминологију Србије и Црне Горе одржаном на Златибору 2007. године, објављен у зборнику радова „Устав Републике Србије, кривично законодавство и организација правосуђа“, Београд, 2007, стр. 300-321; укупно 478 стр.; ISBN 978-86-83437-75-7; УДК 343.2/7(497.11)(082) и 347.9(497.11)(082);

35. Међународни стандарди одузимања имовине стечене криминалом и

домаће законодавство, коауторски реферат са др Гораном Илићем, представљен на 4. међународном саветовању Удружења правника Републике Српске одржаном од 5. до 7. 10. 2007. године у Бања Луци, објављено у: Правна ријеч, 12/2007, Бања Лука, стр. 299-318, ; укупно 626 стр. ; ISSN 1840-0272; UDK 343.7.

12

Учешће на научним и стручним скуповима после избора за ванредног професора на Правном факултету у Крагујевцу

36. Улога полиције у поступку утврђивања имовинске користи стечене извршењем кривичних дела, , коауторски реферат са мр Оливером Лајићем, представљeн на XLV редовном годишњем саветовању Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу одржаном септембра 2008. године на Златибору;

37. Методички криминалистичко-обавештајни елаборат, оруђе за

превенцију и сузбијање криминала, коауторски реферат са др Драганом Манојловићем, представљен Међунардном научном саветовању Интернационалне асоцијације криминалиста, одржаном октобра 2008. године у Брчком, објављено у: Зборнику радова „Примјена савремених метода и средстава у сузбијању криминалитета“, Брчко, 2008, стр. 78-85, укупно 560 стр., ISBN 978-99938-874-2-3;

38. Одузимање имовине проистекле из кривичног дела, коауторски реферат

са др Гораном Илићем, представљен Међунардном научном саветовању Интернационалне асоцијације криминалиста, одржаном октобра 2009. године у Сарајеву, објављено у: Зборнику радова Корупција и прање новца ( узроци, откривање, превенција), Бања Лука, 2009, стр. 7-20. [COBISS.SR-ID 512431536];

39. Перспективе развоја система институција за борбу против

организованог криминала у Србији, коауторски реферат са Зораном Ђокићем представљен на Међународној конференцији Центра за безбедносне студије „Политика супротстављања организованом криминалу“, одржаном у Београду 21.-22. новембра 2008. године, абстракт је објављен у Зборнику абстраката, стр. 33-34, УДК 343.85:343.9.02 (048.3), ISBN 978-86-83289-07-3;

40. Истражни судија и поједностављене форме поступања, представљен на

XLVI редовном годишњем саветовању Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу одржаном септембра 2009. године на Златибору, објављен у Зборнику радова под насловом “Поједностављене форме поступања у кривичним стварима и алтернативне кривичне санкције”, Београд, 2009, стр. 184-196, укупно 404 стране, ISBN 978-86-83437-75-7, UDK 343.2/.7(497.11)(082) и 347.9(497.11)(082), COBISS.SR-ID 142920460;

41. Мобилне социјалне мреже – нови ризик високотехнолошког криминала,

коауторски реферат са Звонимиром Ивановићем, у: Злоупотреба информационих технологија и заштита: Саветовање Удружења судских вештака за информационе технологије, Београд, 2010, стр. 120-138, ISBN 978-86-909511-1-6 COBISS.SR-ID 173688076

13

Чланци објављени у међународним и домаћим часописима (у реферату су наведени само чланци за које је кандидат дао прецизне одреднице у вези са бројем страна и ознакама часописа у којима су објављени):

1. Доказна вредност електронских доказа, Вјештак, бр. 6, Бања Лука, 2002, стр. 29-34; укупно 108 страна; УДК 374.948; ISSN 1450-9717;

2. Компјутерски криминалитет и заштита личности, Безбедност, бр.

1, Београд, 2003; стр. 30-42; укупно 135 страна; УДК 343.851; YU ISSN 0409-2953;

3. Изазови савременог криминалитета, објављено у зборнику радова са

форума “Тенденције и пракса у области безбедности и сузбијања криминалитета”, ВШУП, Београд, 2002, стр. 35-44; укупно 368 страна; ISВN 86-7456-032-6;

4. Трговина људима и заштита људских права, Наука, полиција,

безбедност, бр. 1, Београд, 2003, стр, 71-91; укупно 233 стране; ISSN 0354-8872;

5. Сузбијањe кријумчарења и трговине опојним дрогама на подручју

јужно - бачког округа, Ревија за криминологију и кривично право, бр. 1, Београд, 2003, стр. 39-65; УДК 343.24; YU ISSN 022-6076;

6. Vloga policije pri preprečevanju zlorabe psihoaktivnih supstanc,

Varstvoslovje 3/2003, Љубљана, стр. 244-251;укупно 266 страна; ISSN 1580-0253;

7. Могући правци промене улоге полиције у кривичном поступку,

каутроски рад са Тањом Кесић и Оливером Лајићем, Безбедност, полиција, грађани, бр. 1, Бања Лука, 2005, стр. 56-70; укупно 208 страна; УДК 351.74; ISSN 1840-0698.

Чланци објављени у међународним и домаћим часописима после избора за доцента на Факултету безбедности

8. Положај и улога полиције у кривичном поступку Енглеске и Велса, Ревија за криминологију и кривично право, бр. 1/2005, стр. 98-125, укупно 243 стр. ISSN 1820-2969; UDK 343.(497.1);

9. Спречавање прања новца у светлу међународних и домаћих прописа,

Зборник радова Правног факултета у Крагујевцу „Правни систем Србије и стандарди Европске Уније и Савета Европе“, Крагујевац 2006.; стр. 213-234. укупно 507 стр.; ISBN 86-80756-73-2; UDK 34(497.11)(082) и 340.137(4-672EU)(082);

10. Специјалне истражне радње и њихов допринос откривању и

доказивању кривичних дела и извршилаца и Предлог Законика о кривичном поступку, Ревија за криминологију и кривично право, бр.

14

2/2006, стр. 129-147, укупно 147 стр. ISSN 1820-2969; UDK 343.(497.1);

11. Електронски докази, Ревија за криминологију и кривично право, бр.

3/2006, стр. 223-232, укупно 232 стр., ISSN 1820-2969; UDK 343. 24;

12. Тероризам у праву Европске Уније“ Зборник радова Правног факултета у Крагујевцу „Правни систем Србије и стандарди Европске Уније и Савета Европе“, Крагујевац, 2007. ; стр. 145-160. ; укупно 458 стр.; ISBN 978-86-80765-82-2; UDK 34(497.11)(082) и 340.137(4-672EУ)(082).

Чланци објављени у међународним и домаћим часописима после избора за ванредног професора на Правном факултету у Крагујевцу 13. Неполицијски субјекти у сузбијању привредног криминалитета,

Зборник радова Правног факултета у Крагујевцу „Правни систем Србије и стандарди Европске Уније и Савета Европе“, Крагујевац, 2008.; стр. 151-166; укупно 456 стр.; ISBN 978-86-80765-89-1; UDK 34(497.11)(082) и 343.53;

14. Крађа електричне енергије као појавни облик кривичног дела крађе,

коауторски рад са Лајић Оливером, Милошевић Миланом, Безбедност, 1-2/2008, стр. 130-145, UDK 343.71:37.214. ; [COBISS.SR-ID 512319152];

15. Заштита жртава и сведока у поступцима пред међународним

кривичним судовима, Правни живот, 2009, књ. 533, бр. 13, стр. 1085-1101. [COBISS.SR-ID 512463792];

16. Нормативни оквир Европске Уније за борбу против тероризма,

Ревија за безбедност, бр. 9/09, Београд, 2009., стр. 48-57, укупно 57страна, ISSN 1452-9335, UDK 341.48:343.341(4-672ЕУ), , COBISS.SR-ID141336588;

17. Европски налог за хапшење као облик међународне правне помоћи, у:

Бејатовић Станко (ур.). Правни систем Србије и стандарди Европске уније и Савета Европе. Књ. 4. Крагујевац: Правни факултет, Институт за правне и друштвене науке, 2009, стр. 161-179. [COBISS.SR-ID 512452272];

18. Спречавање корупције у полицији, у: БЛАГОЈЕВИЋ, Марина (ур.),

СТЕВАНОВИЋ, Зоран (ур.). Превенција криминала и социјалних девијација : од разумевања ка деловању. Београд: Институт за криминолошка и социолошка истраживања, 2009, стр. 161-180. [COBISS.SR-ID 512469936].

Рецензије

15

1. Кривично право и криминалистика, аутор др Мића Бошковића, уџбеник за трећи и четврти разред Правно-биротехничке школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998;

2. Криминалистика-методика, ауторâ др Миће Бошковића и Драгомира Јовичића, уџбеник за студенте Високе школе унутрашњих послова, Бања Лука, 2002; ISВN 99938-667-0-9;

3. Кривично право-општи део, ауторâ Љубише Јовановића и Миодрага Јовића, уџбеник за студенте ВШУП, Београд, 2004;

4. Упоредни преглед модела обуке и школовања полиције, аутор др Желимир Кешетовић, Београд, ВШУП. 2005.; укупно 260 страна; ISВN 86-7456-063-6;

5. Криминалистичка аналитика, аутор др Драган Манојловић, Београд 2008., Факултет безбедности и Службени гласник, укупно 299. страна;

6. Криминалистичка методика откривања, разјашњавања и доказивања експлозија, аутор Неџад Корајлић, Центар за сигурносне студије, Сарајево, 2009. године, укупно 432 стране, ISBN 978-9958-9551-6-7 ; COBISS.BH-ID 17271046.

IV Оцена важнијих радова др Божидара Бановића из области кривичног процесног права А) Монофрагије 1. У оквиру монографије Полиција и преткривични и претходни кривични поступак (Виша школа унутрашњих послова, Београд, 2005, 402 стр.) кандидат је обрадио следеће целине: а) Први део – Глава I Општа разматрања о положају и улози полиције у преткривичном поступку (стр. 29 до 74); б) Седми део – Глава III Положај и улога полиције у преткривичном и претходном кривичном поступку у енглеском кривичном законодавству (стр. 320 до 357); в) Осми део Закључна разматрања и предлози de lege ferenda (стр. 379 до 386), при чему су целине под а) и в) коаутроски обрађене са проф. др Станком Бејатовићем. У општим разматрањима о положају и улози полиције у преткривичном поступку анализирано је најпре самоиницајативно деловање полиције, у оквиру којег су размотрене потражне радње, лишење слободе и задржавање осумњиченог и задржавање на месту извршења кривичног дела и радње доказивања. Од потражњих радњи је највећа пажња посвећена прикуљању обавештења од грађана чије важећа законска регулатива, према мишљењу кандидата, отклања могућности самовољног поступања и злоупотреба. Завређује да буде поменути подаци из емпријског истраживања заснованог на анализи 600 кривичних пријава поднетих окружним јавним тужилаштвима у Београду, Новом Саду, Ваљеву и Зрењанину. Они показују да је у периоду од 3. октобра 2000. године до 28. априла 2004. године позвано 522 лица на информативни разговор, што потврђује да је реч о најчешће предузиманој потражној радњи полиције. Када је реч о задржавању осумњиченог, завређује да буде поменуто да се законска одредба о праву на жалбу против решења о задржавању осумњиченог у пракси релативно ретко примењује. На такав закључак упућују резултати поменутог емпиријског истраживања који показују да је од 151 задржаног лица

16

само у 11 случајева поднета жалба. Од доказних радњи кандидат је обрадио претресање стана и лица, привремено одузимање предмета, увиђај, вештачење и саслушање осумњиченог, дакле, доказне радње које је полиција овлашћења да предузима и самоиницијативно. Међу ове радње кандидат је сврстао и телесни преглед осумњиченог и других лица, при чему је указао на дилему која постоји у литератури у вези са природом ове радње. Иако се кандидат не опредељује у прилог постојећих становишта, може се закључити да овој, како сам каже – кривично-процесној радњи, придаје одређену самосталност, јер је у својој анализи издваја под посебан наслов. Следећи део у оквиру прве целине односи се на анализу законских одредаба о поступању полиције по захтеву јавног тужиоца и наредби суда. Након тога је размотрено поступање полиције по кривичним пријавама. Своје ставове о законског регулативи процесних овлашћења полиције и предлоге de lege ferenda др Бановић је изнео у завршном делу ове целине. Он се залаже за продужење рока за прикупљање обавештења од грађана, под условом да то одобри јавни тужилац. Кандидат сматра да би требало законски предвидети да се прикупљање обавештења од притвореног лица врши ван заводске установе, јер у њој притвореници не желе да дају полицији било каква обавештења. Његово мишење је да би меру надзора и снимања телефонских и других разговора или комуникација требало проширити и на друга и то најтежа кривична, дела попут убиства и тешких случајева разбојништва и разбојничке крађе. Кандидат се заложио и за прецизиније формулисање контролисане испоруке, као и за приширење законских могућности за примену специјалних доказних радњи на „коруптивна“ кривична дела. Посебно треба истаћи залагања кандидата да се приступи доношењу новог кривичног процесног законика у који ће бити садржана решења која ће омогућити да преткривични поступак, а нарочито истрага трају што краће. Он се залаже за концепт полицијске истраге којом би руководио и коју би спроводио јавни тужилац. Указује такође на потребу специјализације јавних тужилаца и судија, посебно за кривична дела из области финансијког криминала и корупције. У Глави III, коју је аутор самостално обрадио, анализирана су овлаћења полиције у енглеском кривичном поступку. Након општих напомена о енглеском кривичном поступку и историјату и надлежности полиције у Енглеској, кандидат прелази на анализу положаја и улоге полиције у кривичном поступку. За разумевање овог питања потребно је имати у виду да је енглески кривични поступак по својој природи оптужног карактера, што значи да се темељи на схватању да је реч о спору две стране. Посебност поступка се огледа и у томе да он није кодификован на начин на који се то чини у континенталном праву. Један од значајних законских текстова у овој области је Закон о полицији и доказима у кривичном поступку од 1982. године. Према преовлађујућем мишљењу, овај закон је створио јасан нормативни оквир за поступање полиције у откривању кривичних дела и прикупљању доказа. Након тога је др Бановић обрадио овлашћења полиције као што су: заустављање и преглед, идентификација, лишење слободе, задржавање у полицијској станици, саслушање осумњиченог, претресање просторија итд. У осмом делу су изложени закључци de lege ferenda од којих би најпре требало указати на залагање кандидата за успостављање ефикасног механизма унутрашње контроле полицијског рада. Изнето је и мишљење да би и у новом Законику о кривичном поступку полиција предузимала потражне радње, док би овлашећење за предузимање доказних радњи требало проширити на све доказне

17

радње, с тим да би за то било неопходно прибавити одобрење јавног тужиоца или суда. Јавни тужилац би задржао руководећу функцију у овом делу поступка, с тим да би судска одлука била неопходна за предузимање процесних радњи којима се ограничавају основне слободе и права. Промењена улога полиције у кривичном поступку имала би за последицу и другачију организацију полиције, а то би, поред осталог, значило да припадници полиције који учествују у кривичном поступку морају располагати одговарајућим криминалистичким и правним знањима. 2. Кривично процесно право (Факултет безбедности Универзитета у Београду, Службени гласник, Београд, 2008) је уџбеник намењен студентима треће године, смера за безбедност, Факултета безбедности Универзитета у Београду. Уџбеник има 284 стране и 3 стране коришћене литературе. Након предговора, у којем аутор истиче да је уџбеник у потпуности усклађен са програмом наставног предмета Кривично процесно право на Факултету безбедности, кривичнопроцесна материја је обрађена у оквиру Општег и Посебног дела. Општи део уџбеника др Бановића је посвећен разматрању основних процесних института. Структура Општег дела је усклађена са ауторовим схватањем да кривичнопроцесни субјект, однос и радња, као и предмет и задатак кривичног процесног права представљају основна обележја ове гране права. У складу са тим је Општи део подељен на неколико целина: прва се односи на општа разматрања о кривичном процесном праву и кривичном поступку, друга је посвећена кривичнопроцесним субјектима, трећа роковима и терминима у кривичном поступку, четврта трошковима кривичног поступка, пета поднесцима и записницима у кривичном поступку, седма доказним средствима у кривичном поступку и последња, осма, судским одлукама. Посебни део уџбеника доцента др Бановића, иако мањи по обиму, обрађује сва битна питања у вези са током кривичног поступка. Нагласак је на редовном кривичном поступку, при чему је најпре представљен преткривични поступак, тачније, његов појам и основне карактеристике, кривична пријава и субјекти и радње овог поступка. Затим је пажња усмерена на претходни поступак и главни кривични поступак. Обрађен је и поступак по правним лековима, односно редовни и ванредни правни лекови. Од посебних поступака, у уџбенику су изложени скраћени кривични поступак, поступак према малолетницима и поступак за кривична дела организованог криминала. Уџбеник др Божидара Бановића на систематичан, одмерен и надасве приступачан начин уводи читаоца у сложену материју кривичног процесног права. Томе свакако доприноси и стил којим је написан уџбеник, а који се одликује јасном и језгровитом реченицом која се одмах усредсређује на предмет разматрања. Иако је нагласак у излагању стављен на важећу законску регулативу, аутор је пронашао праву меру у изношењу теоријских погледа у вези са одређеним процесним питањима, што представља користан путоказ за оне који желе да се продубљеније баве материјом кривичног поступка. Због тога је с правом у предговору уџбеника написано да он може да послужи и читаоцима који се теоријски или практично баве проблематиком кривичнног процесног права. Завређује посебно да буде истакнут методолошки приступ др Бановића у обради сваке теме. Он се одликује јасним назначењен циља сваке обрађене целине, који је изложен у неколико сажетих реченцица. На другој страни, крај

18

сваке тематске целине је праћен резимеом у којем је начињен кратак осврт на претходно излагање. Након тога следе питања о материји која је управо обрађена, као и списак литературе која се непосредно односи на њу. Б) Чланци и реферати 1. Посебне методе откривања и доказивања најтежих кривичних дела (разлози нормирања и досадашња искуства у примени) је реферат који је кандидат изложио на XLIII редовном годишњем саветовању Удружења за кривично право и криминологију Србије и Црне Горе одржаном на Златибору 2006. године (in „Нова решења у кривичном законодавству и досадашња искуства у њиховој примени“, Београд, 2006, стр. 367-389). Аутор примећује да изазови које организовани криминал, тероризам, као и тешки облици конвенционалног криминала стављају пред савремено друштво, показују да се класичним истражним методима не може пружити одговарајући одговор. Због тога се примена специјалних истражних техника и метода показује као незаобилазан начин борбе против тешких облика криминала, при чему се прилико њиховог законског уређења и примене посебна пажња мора посветити начелима законитости, супсидијарности, сразмерности и судског надзора. Поред законског оквира, успешна примена појединих специјалних истражних техника захтева детаљнију нормативну разраду у подзаконским актима, у којима ће се детаљно регулисати начин њихове непосреддне реализације, етички стандарди, начин реаговања на притужбе и т. сл. Др Бановић примећује да у домаћој пракси недстаје одговарајућа техничка опрема, или је тек у фази набавке, а без које се не може ни замислити реализација већине специјалних истражних радњи. Он подсећа и на потребу за постојањем стручног и оспособљеног особља и одговарајућих материјалних средстава као услова sine qua non за предузимање наведених метода и техника. 2. Уставом загарантована права окривљеног и кривичнопроцесно законодавство, представља коауторски реферат са мр Оливером Лајићем који је представљен на XLIIV редовном годишњем саветовању Удружења за кривично право и криминологију Србије и Црне Горе одржаном на Златибору 2007. године (in „Устав Републике Србије, кривично законодавство и организација правосуђа“, Београд, 2007, стр. 300-321). У раду је истакнуто да је досадашњи развој законског уређења положаја и улоге полиције у кривичном поступку израз настојања да се појачају гаранције положаја осумњиченог и других лица према којима полиција може применити своја овлашћења. Решења која је садржао Законик о кривичном поступку од 2006. године проширила су могућност полицијског деловања на плану прибављања доказа саслушањем појединих лица, тако да је, поред саслушања осумњиченог, било предвиђено и полицијско саслушање сведока, што је наишло на критику стручне јавности. Указано је и на незадовољавајућу материјално-техничку опремљеност полиције као сметњу за извршавање обавеза које произлазе из овлашћења предвиђених у Законику о кривичном поступку од 2006. године. Нагласак је стављен на потребу да за доследним спровођењем програме специјалистичко-стручне едукације, с тим да би се могло размислити о систему издавања и обнављања лиценци за рад у овој области (као што је случај у раду с малолетницима) од стране одговарајућег тела са мешовитим (судско-полицијским) саставом. Према мишењу аутора веома је значајно да припадници полиције буду што боље

19

упознати са основним међународним актима о људским правима и слободама и делатности органа који учествују у њиховом спровођењу. 3. У чланку Електронски докази (Ревија за криминологију и кривично право, бр. 3/2006, стр. 223-232) др Бановић истиче да је развој информационе технологије створио је нове изазове у обављању полицијских активности. Један од таквих изазова је и проблематика електронских доказа. Аутор подсећа да у домаћем процесном законодавству нема посебних правила која би одређивала доказну снагу појединих доказа. С обзиром на постојање принципа слободне оцене доказа, по коме суд цени доказе по свом слободном уверењу и при оцени постојања или непостојања чињенице није везан посебним формалним правилима, доказна снага сваког доказа, па тако и компјутерског исписа, проистицаће из законитости и квалитета радње којом је он обезбеђен и његове релевантности у погледу чињеница које се њиме доказују. О овој материји код нас нема још увек значајнијих ставова судске праксе. Мишљење др Бановића је да би у погледу компјутерских података (фајлова), односно њихових штампаних исписа требало заузети став да они, без обзира што нису изворни (оригинал), већ на неки начин представљају копију, јер су настали као резултат компликованих електронских и механичких процеса, представљају доказ. Наравно, овакав приступ не искључује могућност да се постави питање аутентичности оригинала или копије. Ако је сумњива аутентичност оригинала, онда копија, по схватању кандидата, не може бити доказ, већ се мора обезбедити оригинал и доказати његова аутентичност. Ако је сумњив начин настанка копије, ни тада она не може бити доказ, већ је потребно, као доказ, обезбедити оригинал. У осталим случајевима копија може бити доказ. У поменутим ситуацијама терет доказивања био би на ономе ко, у било ком погледу, сумња у аутентичност. 4. У реферату под називом Истражни судија и поједностављене форме поступања, представљеном на XLVI редовном годишњем саветовању Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу одржаном септембра 2009. године на Златибору (in “Поједностављене форме поступања у кривичним стварима и алтернативне кривичне санкције”, Београд, 2009, стр. 184-196) др Бановић подсећа да рационализација и поједностављење кривичног поступка не смеју да иду на уштрб основних начела кривичног поступка као што су владавина права, заштита личности и квалитет поступка. Након што је изложио различите модалитете одступања од опште процесне форме, кандидат приступа анализа решења у домаћем Законику о кривичном поступку, при чему посебну пажњу посвећује улози истражног судије у поједностављеним формама поступања у кривичном поступку. Код режима неправог непосредног оптужења, он одлучује о испуњености услова за овакав вид рационализације поступка, док код правог непосредног оптужења ту улогу остварује овлашћени тужилац. На другој стани, улога истражног судије се у скраћеном поступку исцрпљује у предузимању појединих истражних радњи на иницијативу тужиоца, пре подношења оптужног предлога. Када је реч о поступку за кажњавање и изрицање условне осуде од стране истражног судије, аутор подсећа да је у питању посебан вид поједностављене форме поступања у којој истражни судија изриче меритону одлуку о криивчној ствари. Због крупних одступања од неких од темељних начела кривичног поступка и због чињенице да се доноси осуђујућа пресуда без спроведеног главног претреса, као и да је доноси

20

истражни судија, овакав вид поступка претрпео је крупне критике у теорији, а у пракси није прихваћен. 5. У чланку под називом Заштита жртава и сведока у поступцима пред међународним кривичним судовима (in Правни живот, бр. 13/2009, књ. 533, стр. 1085-1101) кандидат подсећа да су, сагласно стандардима успостављеним релевантним међународним документима, у актима који уређују поступање међународних кривичних судова унете одредбе о мерама и програмима заштите жртава и сведока. Досадашња пракса показује да примена наведених механзама заштите бележи како успешне, тако и низ неуспешних и компромитујућих случајева. У раду је анализиран појам заштите сведока, међународни стандарди у вези са тим и мере и методи заштите жртва сведока пред међународним кривичним трибуналима и сталним Међународним кривичним судом. Посебну вредност рада представља критичка анализа праксе трибунала за бившу Југославију и за Руанду у погледу појединих мера и метода заштите жртава и сведока. Кандидат закључује да мере и програми заштите жртава и сведока у поступцима пред међународним кривичним судовима тешко да могу бити успешно реализовани без помоћи држава, посебно оних на чијој територији живе или бораве ова лица. Ово се односи како на обезбеђивање појављивања ових лица у поступку, тако и на реализацију појединачних мера заштите, а посебно програма заштите. Управо на плану сарадње међународних кривичних судова и појединих држава у реализацији обавеза које произилазе из мера и програма заштите у пракси су забележени највећи проблеми. Као последица се јавља компромитовање института заштићеног сведока, али и угрожавање самих жртава и сведока разним видовима, претњи, застрашивања, насиља, до лишења живота. 6. У чланку под насловом Европски налог за хапшење као облик међународне правне помоћи, (in Бејатовић Станко (ур.), Правни систем Србије и стандарди Европске уније и Савета Европе, књ. 4, Крагујевац, 2009, стр.161-179.) др Бановић анализира европски налог за хапшење, чији је основни циљ да се између држава, чланица Европске Уније, успостави нови систем екстрадиције, који се карактерише знатно бржим и ефикаснијим поступком изручења тражених лица. Кандидат у чланку детаљно и критички анализира кључне одредбе Оквирне одлуке о европском налогу за хапшење и поступцима предаје између држава чланица, сагледава њихов домет и указује на значај које имају на европском правном простору. Др Бановић је размотрио и проблеме који искрсавају у имплементацији Оквирне одлуке у национална законодавства, при чему су посебно указао на искуства појединих држава чланица Европске Уније у којима је било неопходно извршити уставне промене или донети одлуку уставог суда. Након што је изложио резултате у практичној примени европског налога за хапшење, канидат закључује да и поред бројних проблема овај институт има позитивне ефекте у смислу поједностављења и деполитизовања поступка екстрадиције. 7. Чланак под насловом Нормативни оквир Европске Уније за борбу против тероризма (in Ревија за безбедност, бр. 9/2009, Београд, стр. 48-57.) представља критичку анализу формирања легислативног оквира за борбу против тероризма на нивоу Европске Уније. Кандидат истиче да је борба против тероризма проглашена приоритетом како од стране економски и политички

21

најмоћнијх држава, тако и од стране бројних регионалних и глобалних међународних организација. На простору Европске уније одговорност за сузбијање тероризма дели се између Уније и држава чланица, а борба против тероризма поприма, сасвим оправдано, међународну димензију. У чланку се хронолошки, кроз анализу садржаја, наводе најважнији докумети којима се успоставља интегрисани приступу борби против тероризма у оквиру Европске уније. Кандидат истиче да се у том процесу јасно се издвајају два периода, а да временски „међаш“ представаља терористички напад на САД од 11. септембра 2000. године. Први период карактеришу правни инструменти необавезујућег карактера, којима се државама чланицама сугеришу поједина нормативна решења у циљу уједначавања националних законодавстава. Други период, међутим, карактеришу обавезујући правни инструменти, првенствено Оквирна одлука о борби против тероризма од 13. јуна 2002. године. Овим документом су утврђена минимална правила везана за саставне елементе инкриминација и кажњавањe за терористичке акте, али и за ефикасније кривично гоњење терориста. VII Мишљење и предлог Комисија је била у прилици да се упусти у мериторно оцењивање само пријаве др Божидара Бановића, јер др Александара Б. Ђурић није доставио своје радове иако је то био један од слова за пријаву на конкурс. Имајући у виду анализиране науче радове др Божидара Бановића, а нарочито материју која је у њима обрађивана, комисија закључује да се кандидат већ дуже време, а у последњих неколико година готово искључиво, бави проблематиком кривичног процесног права. На то пре свега указују монографски радови који су о овом реферату оцењени, а пре свега монографија о улози полиције у преткривичном и претходном кривичном поступку. У њој је канидат позабавио неким од најактуелнијих питања која се постављају у оквиру реформе кривичног просцесног законодавства. Штавише, идеје за које се залагао прихваћене су у стручној јавности, а биће највећим делом уграђене и у Нацрт новог законика о кривичном поступку. Завређује да буде истакнуто да др Бановићу нису промакле ни друге веома актулене теме, попут одузимања имовине проистекле из кривичног дела или европског налога за хапшење. Његово научно интересовање је усмерено и ка интегративним процесима на навоу Европске Уније, што свакако има значај за усклађивање српског кривичног процесног законодавства на путу ка европским интеграцијама. За похвалу је и педгошки рад професора Бановића који је учествовао као ментор или члан комисија за одбрану докторских дисертација или магистарских радова неколико кандидата. Имајућу све ово у виду, комисија сматра да кандидат др Божидар Бановић испуњава све законске и статутарне услове за избор у звање ванредног професора за ужу научну област Правне науке – предмет Кривично процесно право, па има част да предложи Изборном већу Факултета безбедности Универзитета у Београду да се др Божидар Бановић изабере у звање ванредног професора за ужу научну област Правне науке – предмет Кривично процесно право на Факултету безбедности Универзитета у Београду.

22

У Београду, 26. маја 2010. године ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ Др Милан Шкулић редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду Др Ивана Симовић-Хибер редовни професор Факултета безбедности Универзитета у Београду Др Горан П. Илић ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду