Hedovanje deviznog i kamatnog rizika

BDK Business SeminarBojan Lei, Direktor Sektora trezoraBeograd, 09. jun 2011.godine

SADRAJ

Heding pojam i upotreba

Heding deviznog rizika Forward ugovor SWAP ugovor Opcije

Heding kamatnog rizika IRS Cross-curreny swap

2

Cross-curreny swap Opcije (cap, floor)

Heding u Srbiji

Heding - definicija

Heding predstavlja transakciju kojom se umanjuje ili otklanja rizik nastanka gubitka. Moe se razumeti i kao osiguranje od rizika.

Koje se vrste rizika mogu hedovati: Rizik promene deviznog kursa Rizik promene kamatnih stopa Rizik promene vrednosti akcija Rizik promene vrednosti roba (commodities nafta, el.energija, poljoprivredni proizvodi, plemeniti metali itd) Kreditni rizik (CDS - Credit Default Swap)

3

Heding deviznog rizika

Heding deviznog rizika predstavlja transakcije kojima se umanjuje rizik promene deviznog kursa.

Najzastupljeniji proizvodi za heding deviznog rizika obuhvataju: Forward ugovor Devizni Swap ugovor Opcijski ugovor na devizni kurs

4

Heding deviznog rizika Forward ugovor

Forward ugovor predstavlja transakciju u kojoj se na dan zakljuenja transakcije ugovara kurs na odreeni datum u budunosti.

Devizni Forward ugovor je najjednostavniji instrument koji mahom koriste preduzea koja se bave uvozom ili izvozom.

Forward kurs se izraunava na bazi trenutnog trinog kursa i razlika u kamatama za valute u transakciji.

PRIMER: Preduzee je uvezlo 1.juna robu u vrednosti 100.000 EUR sa valutom plaanja 6 meseci. Trenutni kurs je 97

dinara . Poto preduzee prodaje uvezenu robu na domaem tritu za dinare, eli da se obezbedi od depresijacije kursa dinara i zakljuuje forward ugovor sa bankom. Forward kurs na dan izvrenja 1. decembar

5

depresijacije kursa dinara i zakljuuje forward ugovor sa bankom. Forward kurs na dan izvrenja 1. decembar iznosi 101,77. To znai da e preduzee bez obzira na to koliki je trini kurs evra 1. decembra, kupiti 100.000 EUR po kursu 101,77.

Ukoliko je trini kurs na dan 1. decembar vei od 101,77, klijent e zaraditi na hedingu, i obrnuto. Ovom transakcijom klijent eliminie uticaja neizvesnosti kretanja kursa na njegovu profitabilnost.

Heding deviznog rizika Devizni swap ugovor

Devizni svop ugovor predstavlja transakciju u kojoj se na poetni datum razmenjuje jedna valuta u drugu i istovremeno ugovara obrnuta transakcija na odreeni datum u budunosti po drugom kursu.

PRIMER: Preduzee na svom deviznom raunu poseduje 100.000 EUR, ali ima obavezu plaanja u zemlji u dinarima, u

iznosu od 9,7 miliona dinara, pri emu za 3 meseca oekuje dinarski priliv u istom iznosu. Preduzee ima dve opcije:

Da proda svoje devize, izvri plaanje obaveze u dinarima i nakon toga ostvari naplatu u dinarima. Na kraju ove transakcije preduzee e imati na svom raunu 9,7 miliona dinara, to moe biti manje ili vie od 100.000 EUR u tom trenutku

Da zakljui devizni svop ugovor sa bankom, u kojem e odmah prodati devize po kursu 97,00 i istovremeno kupiti devize sa izvrenjem za 3 meseca po kursu od 99,40 dinara. U ovom sluaju klijent je uz troak od 2,4 dinara po evru, obezbedio da sauva svoja sredstva u evrima jer e na kraju

6

je uz troak od 2,4 dinara po evru, obezbedio da sauva svoja sredstva u evrima jer e na kraju transakcije imati poetnih 100.000 EUR na raunu

Heding deviznog rizika Devizni opcijski ugovor

Devizni opcijski ugovor daje klijentu pravo ali ne i obavezu da na dogovoreni datum u budunosti kupi ili proda devize po unapred dogovorenom kursu, uz plaanje ugovorene premije.

PRIMER: Klijent ima obavezu za plaanjem 100.000 EUR za 6 meseci, pri emu mu odgovara svaki kurs ispod 105,00

dinara. Meutim, klijent ne eli da zakljui forward ugovor jer oekuje stabilan kurs u narednom periodu. Odluuje se da zakljui opcijski ugovor kojm e dobiti pravo da za 6 meseci kupi evre po kursu od 105,00 uz plaanje premije od 3 dinara za svaki evro.

Ukoliko je kurs na dan dospea ugovora iznad 105,00 dinara, klijent e iskoristiti kupljenu opciju i kupiti devize po 105,00 dinara. Ukoliko je kurs nii od 105,00 dinara, klijent nee iskoristiti opciju pri emu e imati samo gubitak u iznosu plaene premije.

U Srbiji jo uvek ne postoje opcijski ugovori vezani za kurs dinara.

7

Heding kamatnog rizika Interest rate swap (IRS)

Kamatni svop ugovor predstavlja transakciju u kojoj se jedna vrsta kamatne stope zamenjuje drugom vrstom. Najee se vri zamena varijabilne kamate u fiksnu ili obrnuto.

PRIMER: Klijent ima dugoroni kredit uz kamatu EURIBOR+5% sa rokom dospea 3 godine. eli da se zatiti od rizika

poveanja EURIBOR-a fiksirajui kamatu. Sa bankom zakljuuje kamatni svop ugovor, razmenjujui varijabilnu kamatu (EURIBOR) za fiksnu stopu od 2,5% godinje. U naredne 3 godine, klijent e plaati kamatu od 7,5% godinje, bez obzira na kretanje EURIBOR-a u toku otplate kredita.

2.50%

8

Mogue su razliite strukture (konstantna fiksna kamata, step up kamata, step down kamata, customized...)

Jo uvek ne postoji kamatni svop na dinarske kamate

2.50%

EURIBOR+5%

EURIBORKlijent BankaBanka kreditor

Heding kamatnog rizika Cross currency swap

Cross currency swap ugovor predstavlja ugovor kojim dve ugovorne strane razmenjuju i glavnice i kamate na kredite u dve razliite valute. Ovaj ugovor omoguava da se kredit u jednoj valuti zameni kreditom u drugoj valuti pri emu je mogue i promeniti vrstu kamate (fiksna ili varijabilna).

PRIMER: Klijent ima kredit u vajcarskim francima uz kamatnu stopu LIBOR+5%. eli da zameni ovaj kredit sa kreditom

u evrima uz fiksnu kamatnu stopu. Klijent zakljuuje cross currency swap ugovor sa bankom u kome plaa fiksnu kamatu na evre a prima

varijabilnu kamatu na vajcarski franak .

2.5% na EUR

9

2.5% na EUR

LIBOR+5%

LIBOR na CHFBanka kreditor Klijent Banka

Heding kamatnog rizika Cap i Floor

Cap i Floor su vrste opcijskog ugovora. Cap-om se definie maksimalna kamatna stopa (i koristi se kod hedovanja kredita) dok se Floor-om definie minimalna kamatna stopa (i koristi se kod hedovanja depozita)

PRIMER: Klijet ima kredit sa varijabilnom kamatnom stopom i elid a se obezbedi od njenog rasta. Kupuje Cap na 4%,

to znai da plaa ugovorenu varijabilnu stopu sve dok je ona nia od 4%, a ukoliko je vea od 4% plaa 4%

10

Heding u Srbiji

Glavni problemi: Nejasan regulatorni okvir Nejasan (tj. restriktivan) poreski tretman cross border derivatnih transakcija Nedovoljno razvijena svest o potrebi hedovanja kod klijenata Visoki trokovi (velika razlika izmeu baznih stopa stranih valuta u odnosu na dinar) Ogranienje samo na hedovanje transakcija u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju

Naredni koraci: Banke (ACI) ISDA okvirni ugovor NBS regulativa Ministarstvo Finansija poreski tretman

11

Ministarstvo Finansija poreski tretman Klijenti razumevanje potrebe za hedingom

Hvala na panji

12