Богобој Атанацковић

(1826. — 1858.) био је српски књижевник и адвокат, писао песме, приповетке, новеле и романе.Рођен је 1826. године у Баји, у Бачкој (Угарска). Основну школу и нижу гимназију завршио је у месту рођења. Вишу гимназију и права је учио у Пешти, где узима живо учешће у омладинском револуционарном покрету пре познатих догађаја 1848. године. Права је довршио у Бечу. Ту се упознао са Вуком и Ђуром Даничићем и постао присталица њихових идеја. По завршеним студијама долази у Нови Сад и ту живи као бележник и адвокат све до смрти 1858. године.

Књижевни рад и критички осврт

Атанацковић је почео да пише још као ђак. То су сентименталне и патриотске песме и новеле, невешти и наивни покушаји у духу сувремених романтичарских схватања. Доцније се све више развија као приповедач. Написао је велики број краћих приповедака и новела, посвећених Српкињи, „српској деви" и „родољубици". У свим тим „чувствителним" причама, пуним наивног и претераног поетизовања савременог живота, Атанацковић се показује као забављач и национални васпитач српских жена. У истом су тону и две његове најбоље ствари, новела Буњевка и роман Два идола. И ту је предмет љубав и родољубље, два његова идола.Наивна психологија личности, неочекиване и немотивисане радње, казивање једноставно и безлично, то су особине ових приповедака, које у многоме подсећају на Видаковићеве романе, само што место старинских витезова имамо савремене личности.

Нешто је ипак од значаја у његовим радовима. Пре свега, то су најранији покушаји уметничке приповетке на чистом и врло течном народном језику. Начин уметничког уобличавања савременог живота код њега је још невешт и наиван, он нема снаге и оригиналности и стоји под утицајем слабих немачких и мађарских сентименталних писаца, али је он ипак један од првих писаца српских који су се огледали у роману из „свакидашњег живота".